UDA

Biblijski hriani smatraju da je Bog umean u ceo tok ljudske istorije, da On deluje u ljudskoj istoriji. Meutim, postoje dogaaji kada Bog na jedan neuobiajen nain deluje u ljudskoj istoriji, i mi te dogaaje nazivamo udima. To su odreeni dogaaji ili zbivanja koja mi pripisujemo posebnoj, naroitoj Bojoj aktivnosti. Dakle, to nisu neki uobiajeni dogaaji. Bog sigurno intervenie na neki, rekli bismo manje primetan nain, kada odrava prirodan tok stvari, ali deluje i tako da mi to nazivamo udima. U Bibliji postoji veliki broj uda. Kada budemo govorili detaljnije ta su uda i kako ih moemo podeliti, mi emo onda rei koliko uda pada u koju kategoriju. Mnoga biblijska uda su ismejavana. Jedno od najveih uda koje je opisano u Svetome Pismu jeste Hristovo vaskrsenje. Ovo udo je bilo od ranih poetaka negirano i ak ismejavano. U Delima apostolskim, u 17.glavi, od 18. do 32.stiha je opisana velianstvena propoved apostola Pavla u Atini, za koju neki misle da je bila vrlo bezuspena. Ne, to nije tano. Ta propoved apostola Pavla u Atini je bila uspena. Meutim, onog momenta kada je apostol Pavle spomenuo vaskrsenje, grki racionalisti su se grohotom nasmejali. Sluali su ga dok je priao o novom bogu. Naime, on je veto iskoristio jedan momenat (to to su Atinjani imali jedan oltar koji nije bio posveen ni jednom poznatom bogu), pa je poao od te injenice, i onda je na njoj izgradio svoju propoved. I sluali su ga, sluali, dok nije rekao da je Hristos vaskrsao, a kad je rekao da je Hristos vaskrsao, mnogi od onih grkih racionalista su digli ruke i jednostavno nisu hteli vie da sluaju. Bilo je i onih koji su rekli: Doi i opet nam priaj o tome. Jedan paralelan sluaj, vrlo slian predhodnom, nalazimo isto u Delima apostolskim, ali u 26.glavi. Moemo proitati 23. i 24.stih: Da e Hristos postradati, i da e biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu Jevrejskome i neznabocima. A kad on ovo odgovarae, ree Fist velikim glasom: zar luduje Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti. Dakle, ovde se radi o jednom oveku, sudiji Fistu. Apostol Pavle je njemu, caru Agripi, vojvodama i stareinama priao o svom obraenju i misioniranju, i vrlo ih je zainteresovao, ali kad je spomenuo vaskrsenje, onda je Fist rekao: Pavle, ti si poludeo, mnoge su te knjige izvele iz pameti. Dakle, ljudi ne mogu lako da se pomire sa injenicom da postoji vaskrsenje. Ono sa im se mi lako sloimo jeste, da su ljudi smrtni, da umiru, da bivaju sahranjeni. Ali ne moe lako ovekov razum da prihvati ideju da postoji vaskrsenje. uda su napadana i sa filozofske, i sa naune strane, pa ak i teoloke. Nauka zaista pokuava da izbaci sva uda iz svojih objanjenja prirode. Naunici, a i drugi, hvale se kako je nauka proterala sva boanstva, pa samim tim i sva uda iz prirode: U prirodi vladaju prirodni, nauni zakoni koji su nepromenljivi. Priroda je jedan samodovoljan sistem sa svojim zakonima i nita spolja ne moe da utie i da menja te prirodne zakone. Tako, dakle, ne ostaje mesta udima. Prirodna nauka dakle, ne dozvoljava nikakva uda. Pored toga, prirodne nauke, i uopte nauke, rade sa onim to je opte, a ne sa pojedinanim, to mi nekada kaemo: One ne operiu sa singularnostima, nego sa regularnostima. Moemo to lako da razumemo, tako to recimo uzmemo matematiku. Matematiare ne interesuje da li je krug od blata, ili od okolade, ili neeg drugog. Sve sem okrugline se zanemaruje. Zatim ih interesuje kako se izraunava obim, povrina i tako dalje. Nauka otkriva ono to je opte u pojedinanom. Iz mase pojedinanog, u nauci se izvlai samo ono to je opte. Dok recimo umetnost, ide obrnutim putem. Ona vam kroz pojedinano pokae opte. Nemamo mi u umetnosti recimo ovako: D je brzinom munje pucao u Y, i izbio mu lulu iz usta. Ne, mi u umetnosti imamo konkrentu linost, neku pojedinanu, specifinu linost, ali kroz tu specifinu linost, Pavla Pavlovia, eli da se pokae neto to je opte. Dakle, putevi nauke i umetnosti su donekle suprotni, i budui da su uda zaista pojedinani, singularni dogaaji, ona ne spadaju u domen nauke, i nauka ne moe da operie sa njima. Zato uopte, rekli bi naunici, ne treba govoriti o udima. Pored toga, postoje ljudi koji kau, da ak i ako dopustimo da Bog postoji, opet ne smemo priznati uda, jer bi to protivreilo samoj Njegovoj volji, pa ak i prirodi.

Zato? Zato to najpre tvrdimo da su i prirodni i moralni zakoni izrazi Boje volje, i onda, kada bi Bog inio uda, odnosno naruavao prirodne zakone ili ih ukidao, On bi protivreio samome sebi. Zar smemo onda tvrditi da e Bog protivreiti samoj svojoj volji da bi stvarao uda, recimo, pretvarao vodu u vino? I u teologiji je ak postojao jedan pravac koji se bavio demitologizacijom Biblije. Otprilike, njihov moto bi bio, da Biblija nije boanska re, nego neke boanske rei su u Bibliji. Recimo Isus, ako ga mi nalazimo u Bibliji, to bi bio Isus vere Njegovih uenika. Kako su Njegovi uenici verovali da On jeste, tako su i zapisali. Ali, ako mi hoemo da naemo istorijskog Isusa, mi moramo da se koristimo naunom metodologijom da bi ga pronali. I ako hoemo da vidimo istinsku istorijsku situaciju ili dogaaje koji su se zbivali, a opisani su priblino u Jevanelju, onda moramo da ih demitologizujemo - oistimo od uda. Tako bi onda kada je Isus koraao po vodenoj povrini, iao preko mora, trebali razumeti da je iao pokraj mora. To to je On iao preko mora, to je Isus vere, a prava istorijska injenica koja nije projekcija verujueg uma, jeste, da je Isus etao pokraj obale, konkretno, Galilejskog jezera. Dakle, pitanje uda nije jednostavno. Ona se napadaju sa raznih strana. Da bismo dobro razumeli kako da branimo nae verovanje u uda, mi prvo moramo shvatiti ta su uda i koje vrste uda postoje. uda jesu, zaista, odstupanja od nekog prirodnog toka zbivanja koji se deava na naoj planeti Zemlji. Ako to uda zaista jesu, mi moramo da ih razmatramo, zaista, u okviru prirodnih zakona, i mi emo sva uda podeliti na dve kategorije, u odnosu na dva osnovna prirodna zakona. Dva osnovna prirodna zakona koja vae, bar na naoj planeti Zemlji, a moda i u celom univerzumu, jesu Prvi i Drugi zakon termodinamike. Prvi zakon govori o tome, da u jednom zatvorenom sistemu ne moe nita novo da nastane niti da se uniti u onom bukvalnom smislu rei. Dakle, u jednom zatvorenom sistemu ne moe nita novo da se dometne ili da se oduzme. A drugi zakon kae, da u zatvorenom sistemu bez dotoka energije nastupa entropija, degradacija - poveava se nered. (Ovo drugo je oigledno. Kad vi posmatrate svoje kue, zakljuujete da morate posle izvesnog vremenskog perioda da ureujete crepove, da malteriete fasadu i tako dalje.) To su dva osnovna prirodna zakona. Misli se da oni vae za ceo materijalni univerzum. Zbog toga neki fiziari izvode zakljuak, da mora biti neko ko odrava univerzum, a to bie mora biti nematerijalno, mora biti duhovno, da ne bi podleglo tim zakonima. To bie mora biti vanentropijsko. Tako da se fiziari u svojim mislima pribliavaju Bogu. Na osnovu ova dva prirodna zakona, mi moemo sva uda da podelimo u dve kategorije: uda prvog stepena i uda drugog stepena. Koja su uda prvog stepena? uda prvog stepena su ona koja zahtevaju specijalno stvaranje. Znai, ona prkose prvom zakonu koji govori da se u jednom zatvorenom sistemu ne moe nita ni dometnuti ni istinski oduzeti. Prema tome, svaki dogaaj u kojem se energija ili materija (ili organizacija) povea u izolovanom sistemu, jeste udo koje se odnosi na ovaj prvi zakon i on zahteva jedno specijalno stvaranje. Da navedemo nekoliko primera da bi razumeli ovu prvu kategoriju ili uda prvog stepena ili stepena A (mogli bi moda i tako da ih nazovemo). Koja su to uda? To su uda novog kvantiteta. Kad kaemo da se uneo neki kvantitet u jedan sistem, podrazumevamo to ili pod masu, ili energiju, ili informaciju. Znai, te tri stvari. Kao primer moemo da navedemo proces stvaranja, onda umnoavanje lepinja i riba koje je Isus uinio. To su prvostepena uda ili uda prvog reda, poto dobijamo novu informaciju. Recimo, u Knjizi Proroka Danila, rukopis koji se pojavio na zidu Valtazarove palate je isto udo prvog reda. Onda, poto ivot shvatimo kao jedan oblik energije, onda je vaskrsenje udo prvog reda. Koja su uda drugog reda? uda drugog reda jesu ona koja se odnose na drugi osnovni zakon prirode, znai, zakon o entropiji. U prirodi ne postoji ni jedan izolovani proces. Drugo je kad mi doemo u laboratoriju, kad naunici jedan proces izoluju, i naprave izolovani sistem u laboratoriji. To je eksperimentalni model. U prirodi ne postoji ni jedan jedini izolovani proces. Na bilo koji proces ili stanje ili predmet u prirodi, deluju raznorazne

okolnosti, raznorazni drugi procesi i stanja. Dakle, ne postoji izolovani proces. Zato se on deava u nekom opsegu, sa nekom merom, ali ona jeste statistika. Postoji neka srednja vrednost, i procesi mogu da odstupaju od te srednje vrednosti; sve u zavisnosti od inteziteta i broja inilaca koji na njega deluju. Vanuobiajeno, vanstatistiko delovanje na obim ili na brzinu ili na stopu kojom se jedan proces deava, jesu uda druge vrste. Ta uda ne zahtevaju specijalno stvaranje, nego uobiajeni proces u prirodi, prostim jezikom reeno, biva naruen. To su uda drugog reda, ili drugostepena, ili stepena B. Da navedemo neka i od tih uda. Recimo, stiavanje bure na Galilejskom jezeru. To nije nikakvo specijalno stvaranje. Bura bi se sigurno stiala. Znai, bura se stiava nekom stopom. Ubrzavanje te stope je udo drugog reda. Ona bi se stiala, ali Isus je u stanju da nju stia mnogo bre. udo drugog reda je i abnormalno hvatanje riba od strane uenika, kada je Isus zatraio da ponovo bace svoje mree. Znai, to su uda drugog reda. Ona ukljuuju samo neuobiajeno statistiko odstupanje od harmonije stanja, i okvira u kome neki proces fluktuira. U kategoriju prvostepenih uda moe da uestvuje samo Bog, a u udima drugog stepena ne mora obavezno da uestvuje Bog. uda druge kategorije moe da ini i avo. Mi nekada upotrebljavamo izraze: lana i istinska uda. To je opravdano sa biblijske take gledita, ali sa naune take gledita, takav izraz bi bio neopravdan, jer avo ini istinska uda u odnosu na prirodne zakone. Ali, videemo zato Biblija to naziva lanim udima. Za sada je bitno da prvostepena uda moe da ini samo Bog, zato to ona zahtevaju specijalno stvaranje (ne stvaranje iz neeg pozajmljenog), a ova drugostepena uda ne zahtevaju specijalno stvaranje, nego se samo radi o ubrzavanju ili usporenju prirodnog toka. Ne mora da uvek bude ubrzavanje. Recimo, kod uda koje se desilo kada je Isus Navin osvajao obeanu zemlju, nije se radilo o ubrzavanju, nego o usporavanju jednog prirodnog procesa. Naime, ovde se radilo o drastinom usporenju rotacije Zemlje oko svoje ose i rotacije Meseca oko Zemlje.(Isus Navin 10,11-14) Znai, poremeaj prirodnog toka, ali bez specijalnog stvaranja, jesu drugostepena uda. I ono to je vrlo vano jeste, da prvostepena uda ini samo Bog, a drugostepena uda ine i aneli, pa i avo. Meutim, nikada aneli ne mogu da preu granicu izmeu drugostepenog i prvostepenog uda. U Bibliji postoji 89 prvostepenih i 127 drugostepenih uda. Sad emo malo da pogledamo kako se uda odnose prema prirodnim zakonima. Ve smo donekle dotakli tu injenicu. udo ne mora obavezno da ukida prirodni zakon. udo moe da ga modifikuje ili jednostavno da prirodni zakon ne doe do izraaja. Oni koji su uili kolu verovatno se seaju kada smo uili jedan zakon o paralelogramu sila. uda se odvijaju ba po tom zakonu, zakonu o paralelogramu sila. Mi emo pokuati da na vrlo prost nain ilustrujemo taj zakon. Zamislimo jedno telo na koga deluju dve sile pod uglom od 180 stepeni; znai upravo jedna prema drugoj. Ako su te dve sile istog inteziteta, ta e biti? To telo ima da stoji u jednoj taki. Ako je jedna sila od tih jaa, telo e se pomerati i mogli bismo da kaemo: njegovo pomeranje bie rezultanta izmeu jaine sile A minus sila B (koja je suprotnog dejstva). Da bismo to lake razumeli, moemo da zamislimo da na telo koje se kree deluju dve sile pod uglom od 90 stepeni, dakle pod pravim uglom. I sada, ako dve sile deluju pod uglom od 90 stepeni na neko telo koje se kree, ono e skretati prema onoj sili koja je jaa. Telo e inklimirati. Ako jednu od ovih dveju sila zamislimo kao beskonanu silu (poto Bog predstavlja beskonanu silu), ta e biti? Nee ta beskonana sila apsolutno ponititi vaeu, delujuu silu koja suprotno deluje, nego e ona biti apsolutno neprimetna. Znai, ona e delovati, ali budui da nasuprot nje stoji neka beskonana sila, ona e biti skoro zanemariva. Moemo to da ilustrujemo i jednom paralelom iz prirode. Sa zvezde uvek sija svetlost - elektromagnetski talasi putuju velikom brzinom i dolaze do nas. I stvarno, mi nou kad izaemo vidimo da zvezde sijaju. Meutim, kad sine podnevno sunce, znai jedna mnogo jaa sila (zato to nam je Sunce blizu), suneva svetlost poniti svetlost zvezda. ini nam se kao da one ne postoje. Ovo bi bila paralela kojom elimo da objasnimo kako Boja intervencija ne ponitava apsolutno prirodne zakone, nego je samo On najjaa sila koja ini uda, a prema vaeem zakonu da se sve manje sile pokoravaju veoj sili. Dakle, mogli bi ak da izvedemo zakljuak, da se uda deavaju po zakonu. Dodue, ne po

prirodnom, i zato nauka ne moe da operie sa udima. Meutim, primarno pitanje nije Da li nauka moe da operie sa udima?, ve Da li se uda deavaju?. Ne mora dakle da znai da Bog ukida prirodni zakon kada On ini uda. Kada je Isus koraao po Galilejskom jezeru, On nije ukinuo Arhimedov zakon, nego je On samo pokazao da je Njegova sila jaa od Arhimedovog zakona. Da nije ukinut Arhimedov zakon vidi se iz toga da kada je Petar poeo da koraa po jezeru, im je izgubio boansku silu, upao je u vodu. Dakle, zakoni nisu poniteni, oni nisu ukinuti, nego udo jednostavno pokazuje da se radi o nekoj posebnoj sili. to se tie primedbe nekih naunika da se nauka bavi regularnostima, a ne pojedinanim dogaajima ili singularnostima, ovde je vrlo nedoreena stvar. O emu se zapravo radi? Radi se o tome da mi danas u okviru nauke usvajamo jedno restriktivno ili ograniavajue shvatanje nauke. Iz tog restriktivnog shvatanja nauke, moda ne eksplicitno, ali unutra, implicitno se provlai jedan stav, da je kriterijum nauke ateistinost. Kriterijum nauke ne da ne mora, nego ne sme da bude ateistinost. Osnovni, glavni kriterijum nauke mara da bude istinitost. Ne obavezna ateistinost, nego istinitost. Kriterijum ili usvajanje postavke da osnova kriterijuma nauke treba da bude ateistinost je filozofska koncepcija. To nema naunu argumentaciju, ali istina jeste cilj nauke. Znai, osnovni njen kriterijum treba da bude istinitost. Zato emo mi morati da menjamo malo definicije nauke i da malo drugaije shvatamo nauku. Nauka se mora deliti. Mi moramo uznapredovati u razumevanju ta jeste nauka. Dakle, mi moemo stati na jednom stanovitu da sve fenomene objanjavamo prirodnim zakonima ili da objanjavamo regularnostima, ali to nama nije garancija da emo mi dosegnuti istinitost. To jeste garancija da emo mi dosegnuti ateistinost, ali to moe biti greka, to moe biti la. Ako je nama imperativ da dosegnemo istinitost, mi moramo da usavravamo kriterijume u nauci. Mislimo da bi razreenje ovog problema trebalo da ide pravcu da treba praviti razliku izmeu operacionih nauka, znai nauka koje se zaista bave regularnostima i drugih nauka. Znai, jedno su operacione nauke kao to su recimo: biologija, fizika, hemija i tako dalje, koje se stvarno bave regularnostima koje postoje u prirodnom svetu. Meutim, postoji jedan skup prirodnih nauka koje se ne bave regularnostima nego singularnostima. Recimo, arheologija. Arheologija se ba bavi nekim singularnim dogaajima koji su se desili odavno, kao i sve istorijske nauke, bilo da je to istorijska geologija, bilo da je to ova tradicionalna ili obina istorija, bilo da je to arheologija. U te nauke bi spadale i nauke o poreklu. Ova distinkcija je vrlo vana, ali ostavljamo sada celu stvar nedovrenim. Ipak, vano je da se shvati da nije opravdano uzeti jedno restriktivno shvatanje nauke i na osnovu toga zanemarivati uda. Kriterijumi ovako ire, razumske nauke, nije samo eksperimentisanje i opservacija, nego ona koristi uniformnost ili analogije, zakon kauzalnosti i tako dalje. Dakle, malo je drugaije u ovim drugim naukama. Recimo, arheologija. ta znai taj princip uniformnosti? Recimo, kad mi naemo neki up, na osnovu analogija ili uniformnosti, mi budui da danas vidimo da up nastaje zahvaljujui nekom inteligentnom biu koje taj up oblikuje, pa mu daje are, mi onda sasvim ispravno zakljuujemo da je taj drevni up (koji je pravio neki Asirac ili neki predstavnik helenske kulture), pravilo neko inteligentno bie. Najvanije je dakle, da mi moramo tako definisati nauku, da istinski, vrhunski, primarni, prvi njen kriterijum bude istinitost. Na primedbu da su uda izuzetci od prirodnog zakona, je vrlo jednostavno odgovoriti. To je vrlo slab argument onih koji su protiv uda. Moda to na prvi pogled izgleda impozantno, meutim, to je vrlo slab argument, zato to i u prirodi postoje pojave koje odstupaju bez da Bog intervenie, ili neke natprirodne sile koje odstupaju od prirodnog toka ili ak i od prirodnog zakona. Da navedemo barem jedan primer. Naveemo primer koji je vrlo interesantan. To je ponaanje vode. Voda je jedno vrlo prosto hemijsko jedinjenje. Samo vodonik i kiseonik, a ponaa se vrlo udnovato. Znamo da se sva tela na toploti ire, a na hladnoi skupljaju. (ak i deca u kolama priaju ale u kojima su letnji dani dui zato to su topliji (pa se onda ire), a zimski dani su krai zato to je zimi hladno, pa se onda skupljaju. Dakle, ta ala proistie iz tog fizikog zakona kojem se pokoravaju sva fizika tela.) Voda se pokorava tom zakonu.

I stvarno, ako uzmemo vodu na 45 stepeni, i ponemo da je hladimo, voda postaje sve gua i gua, i najgua je na 4 stepena. Mi moemo da napunimo flau vodom i da je stavimo u friider. Kad se ohladi, videemo da nedostaje vode u naoj flai. Nita nije volebno, nita nije zauujue. Voda se samo ponaa po prirodnom zakonu. Zamislimo naunika koji zna da vai prirodni zakon koji tano determinie kako e se ponaati fizika tela, ali, recimo, ne zna kako se voda ponaa. Pri proveravanju on hladi vodu i ispod 4 stepena, pa konstatuje da odjednom voda umesto da se i dalje skuplja, poinje da se iri. Taj naunik bi pomislio da pravi eksperimentalnu greku, pa bi otiao kui da odspava, i doao bi ponovo sutra u laboratoriju i postavio bi ponovo eksperiment. Verovatno bi ga taj drugi eksperiment uverio da moe biti da postoji odstupanje, izuzetak od pravila. I naravno, priroda je sama potvdila to pravilo, nije ekala naunike da rizikuju. Voda kada se hladi na 3 stepena, pa na 2, pa na 1, ona se sve vie i vie iri, tako da je sve laka i laka. I onda led isplivava na povrinu vode to ima izuzetnu celishodnost, jer ustvari to uva biljni i ivotinjski svet u vodenim bazenima: rekama, potocima, banjama, movarama. Ali pazimo, voda se ne ponaa suprotno prirodnom zakonu. Znai, ona se ponaa donekle po prirodnom zakonu. To nije prosta suprotnost prirodnog zakona, nego ona potuje prirodni zakon. Ali vidimo kako se deava pravo pravcato udo koje ima izuzetnu celishodnost da bi se ouvao ivi svet u vodi. Ako bi voda hladei se i pretvarajui se u led postojala sve tea i tea, led bi padao na dno reka, padao bi na dno mora, i tako redom, i ne bi bilo tog sunca koje bi moglo da otopi te reke, a sav ivi svet bi, jasno, izumro. Ve ispod leda je +4 stepena, a na dnu reka moe biti i +15 stepeni. Sve zavisi, naravno, od dubine reke. Ono to je za nas sada vrlo vano jeste, razlikovanje pravih i lanih uda. Da bismo na pravi nain razumeli prava i lana uda, moramo da se pozabavimo sa elementima koje jedno udo sadri. Koji su elementi jednog uda? Elementi jednog uda su: psiholoki, kauzalni (ili uzroni) i teleoloki. Psiholoki momenat se sastoji u tome, to su uda izuzetno retki dogaaji i kod nas izazivaju psiholoku reakciju zauenosti, pa i zaprepaenja. Kauzalni ili uzroni - svako udo mora imati neki adekvatni uzrok iza sebe. Bilo bi apsurdno tvrditi da se neko udo deava bez uzroka. Trei (teleoloki) dolazi od grke rei teleos, to znai: kraj, svrha neega i vrlo je vaan da bismo razlikovali prava i lana uda. Jer, rekli smo da se sa nekog vanbiblijskog aspekta, sotonina uda ne mogu da proglase za lana uda. Znai, postoji neka specifina biblijska kriteriologija ili aksiologija, vrednovanje, koje nam omoguava da odreena uda klasifikujemo kao prava ili lana. Sa vanbiblijskog stanovita, i sotonina uda su prava uda, koja zaista naruavaju normalan tok prirodnih zbivanja. Psiholoki element uda - ta to znai? To znai da uda izazivaju u naem duhu odreene psiholoke reakcije. Recimo, zaprepaenje. Svako od nas kad bi video demonstraciju jednog uda, sigurno bi to u njemu izazvalo neki neuobiajeni efekat. U ovom psiholokom smislu, uda ne moraju biti ona prava uda tj. nadprirodnog porekla. Recimo, deavaju se neke neobjanjive stvari u ivotu nekih ljudi. U Bernu postoji jedna crkva na platou iznad reke. U njenoj blizini postoji jedan zid koji je dubok ili visok 40 metara. I na tom zidu postoji jedna tabla, gde tano pie datum kada je jedan danski student jahao na konju i propao preko tog zida. I zapazimo, leteo je 40 metara dole, udario u kamenu podlogu i ostao iv. To moe izazvati odreeni psiholoki efekat. Mogue je da se taj student spasao pukim sluajem poto je bio na konju. I kau da se konj ba razbio, a on je bio na konju. Konj je amortizovao njegov udar, i student nije nastradao. Jedan ovek koji je bio posetilac, prepisivao je dogaaj sa table, i on kae: Dok sam ja to prepisivao, prole su dve gospoe koje su se za trenutak zadrale kod table i grohotom se nasmejale. One nisu verovale da moe neto tako biti, jer su videle koliko je taj zid velik. Meutim, on kae da je razgovarao sa univerzitetskim profesorima iz tog grada, i kau da je to sigurno istorijski dogaaj, nema dileme. Taj student je to protumaio kao Boje provienje i

postao je propovednik. I 40 godina od tog momenta on je iveo i propovedao Boju re. Moemo navesti i neki drugi primer. Znamo da je opasan pad i sa 10 metara (moe ovek da se ubije), a znamo da je Vesna Vulovi pala sa 10 hiljada metara 26.januara 1972.godine i ostala iva. Jedan sovjetski avijatiar je tokom drugog svetskog rata (1942.godine) sluajno ostao iv, iako mu se na visini od 6705 metara nije otvorio padobran, a ostao je iv jer je skliznuo niz padinu pokrivenu debelim slojem snega. To je neto to je zaista udnovato. Ali videemo, sa biblijskog stanovita to ne moemo da proglasimo za udo. Zato? Zato to biblijska kriteriologija ukljuuje i druge elemente. Koje? Kauzalitet. U predhodno navedenim sluajevima radi se o sluajnostima, dok pri pravim udima oigledna je nunost uda kao rezultata delovanja nadprirodne sile. Na primer, u Delima apostolskim 3,1-8; 9,32-34 imamo izvetaje koji govore da apostoli nisu inili uda zahvaljujui svojoj sili. U tim stihovima se stvarno govori da oni ine uda u ime Isusa Hrista. Apostoli nisu bili udotvorci. Oni su samo bili kanal preko kojih je Bog inio uda. Nije apostol Pavle mogao da kae: Evo, etam ja sada gradom, sad u ja da napravim neko udo. Nego onda kada mu Duh Sveti kae: Ovde i ovde e da intervenie na udesan nain. Dakle, apostoli nisu bili udotvorci, nego su oni bili kanal preko kojih je delovao Duh Sveti. Boanska energija je samo preko njih delovala. Ona je mogla da deluje i van njih. Bog je naao za shodno da deluje kroz njih. Meutim, najvanije je da se ovde istie pravi uzrok uda, i da on ne pripada krugu prirodnih, ovozemaljskih bia. Trei kriterijum je vrlo vaan. A to je taj teleoloki element, dakle, da udo ima svrhu, oiglednu svrhu. Sa biblijske take gledita, udo ima svrhu da doprinese irenju carstva Boijeg, napretku oveka i njegovog spasenja. Ukoliko udo nema tu svrhu ili se ne uklapa u celokupni koncept Biblije, ono je sa biblijske take gledita lano udo. Sa vanbiblijske take gledita to je istinsko, pravo udo. Zato je Bog tako, ini nam se, krt u injenju svojih uda? Zato to Bogu uopte nije do zabave, do zaprepaenja ljudi i tako dalje. Njegova uda su prilino retka zato to Njegova uda obavezno imaju svrhu, imaju jedan pozitivan cilj, ona su vrlo ozbiljna, ona su vrlo Boanstvena, dostojanstvena. Recimo, Isus Hristos je inio vrlo retko uda. ak su neka uda izazvala negativan efekat kod ljudi. Kad je nahranio pet hiljada ljudi, oni su razmiljali da ga zacare. Kad je vaskrsao Lazara, odmah su fariseji i carinici doneli odluku da Ovoga treba eliminisati, jer sve ovo to je bilo pre, nekako se moglo i tumaiti, nekako se moglo komparirati, nekako se protiv moglo staviti neto drugo, ali kada je bilo vaskrsenje, onda je bilo oigledno, i oni onda donose definitivnu odluku. Postoji jo jedan razlog zato Bog ne ini tako esto uda. A to je to Bog ne eli da ljudi postanu zavisnici uda. On eli da ljudi budu istinski povezani sa njim, ne zato to je On u njihovom ivotu inio uda, nego zato to oni shvataju da Njegov karakter vredi bez toga da li On ini uda ili ne ini. To bi bila smena religija da ja budem vernik zato to Bog ini uda. Ja sam religiozan zato to to odgovara mojoj unutranjoj prirodi, zato to ja razumem ta je boanski karakter, zato to ja shvatam ta je dostojanstvo oveka, a ne zato to je Bog inio uda. Ali ljudi zaista mogu da postanu zavisnici od uda, to vidimo svakoga dana ovde oko nas. Postoji i na televizioji jedan program rezervisan za uda. Medijski uticaj, navodno tih udotvoraca, je ogroman ba zato to ovek postaje zavisnik od takvih dogaaja. Recimo, sada da se desi neko udo, samo bi se o tom udu prialo. I moda bi se prialo jedno tri meseca, i posle tri meseca bi se prialo sve manje i manje, i vie se ne bi prialo. Onda bi nam trebalo jedno drugo udo. Ono bi trajalo moda 15 dana, pa sledee moda 10 dana, pa tri dana i tako dalje. Meutim, Bog je vrlo ozbiljan Bog i Njegova religija je vrlo ozbiljna. Dakle, pravo udo poznajemo po njegovoj svrsi. Uzmimo jedan primer. Kada je na Karmilu trebalo da se razlui izmeu pravog (biblijskog) Boga i lanog (Vala), na Ilijinu molitvu Bog je spustio oganj i spalio rtvu. Uinio je pravo udo. Meutim, znamo da Otkrivenje spominje da e ponovo biti sputen oganj, i da e to biti lano udo. Jednom je isti dogaaj pravo, istinsko udo, a drugi put je to, sa biblijskog stanovita,

lano udo. I Otkrivenje to otvoreno kae, da e avo initi lana udesa i tako dalje. Kako to da isti dogaaj sa biblijskog aspekta se potpuno suprotno vrednuje? To se moe razumeti samo u kontekstu znaenja ovih uda, a njihovo znaenje se izvodi iz uenja Biblije. Naime, na Karmilu vatra nije pala tek tako, nego je pala da bi spalila rtvu. U Novom Zavetu rtveni obred vie ne vai. Svi oni koji veruju da to vai, oni e verovati i u to udo. Ne postoji ispravna teleoloka argumentacija koja moe da opravda takvo udo u Novom Zavetu. Mi smo obaveteni kroz Bibliju ta je to lano udo, ali sada moemo da razumemo i zato je to lano udo. Ovaj kriterijum se primenjuje i za ostala prava i lana uda. Na kraju bi eleli da kaemo nekoliko reenica u vezi sa Hristovim vaskrsenjem, poto je to vrlo napadano udo u Bibliji. Svi veruju u vaskrsenje, ali bi eleli da vas zaista osvedoimo da je mnogo loginije verovati u Hristovo vaskrsenje, nego verovati u neko drugo vaskrsenje. Koje je to drugo vaskrsenje? Postoji li uopte drugo vaskrsenje? Postoji! im postoji ivot, im mi konstatujemo da postoji ivot, mi moramo da verujemo u vaskrsenje. Ili je vaskrsla mrtva materija sama od sebe kako nas ue evolucionisti, ili vaskrsenje iza sebe ima adekvatnu silu. Verovanje u ovo drugo je vrlo, vrlo loginije. Hristos nije vaskrsao, da tako kaemo, sam od sebe, nego Njegovo vaskrsenje ima adekvatan razlog ili uzrok u beskonanoj sili Bojoj. A da veiti mrtvac, materija, sam sebe oivi, to je apsurdna misao. Znai, mora biti iv da bi oiveo, a mora biti mrtav da bi bio oivljen. To je otprilike paralelno onome: Svet je sam sebe stvorio. Jeste li to uli? Znai, mora nepostojati da bi bio stvoren, i mora postojati da bi mogao da stvara. To je jedna paradoksalna misao. Dakle, ako nam neko kae da se ne moe verovati u Hristovo vaskrsenje, to nije tano. Nego naprotiv. U Hristovo vaskrsenje je mnogo loginije verovati nego poverovati u vaskrsenje koje propovedaju evolucionisti. Svi ljudi, dakle, veruju u vaskrsenje. Ili emo verovati u Hristovo vaskrsenje, i u boansko stvaranje u poetku, ili emo verovati u jedno drugo vaskrsenje, da veiti mrtvac - materija, sam sebe oivi. To se prosto doima kao neki voleban put kojim on oivljava. Zato mnogi kreacionisti danas nazivaju evoluciju ili nastanak ivota abiogenim putem kao Mit o primordijalnoj supi, gde se mitologija spustila na molekularni nivo i tu sad postoji to njihovo evolucionistiko trojstvo: sveti sluaj, materija i vreme. Znai, moemo da shvatimo da svi ljudi veruju u vaskrsenje, a da je u biblijsko vaskrsenje mnogo realistikije, mnogo opravdanije verovati. Ova tema o udima je sigurno vrlo, vrlo iroka. Pokuali smo koliko toliko da naglasimo ono to je bitno i da naglasimo tu biblijsku kriteriologiju za razlikovanje pravih i lanih uda. I mi moemo biti uesnici jednog uda, o kome mi ovde nismo priali, a to je istinsko udo i ono spada u prvostepeno udo. To je udo novoroenja. udo novoroenja spada u prvostepena uda. Kako to znamo? Postoji nekoliko mesta u Bibliji gde se upotrebljava re bara, kao re za boansko stvaranje. Upotrebljava se u 1. glavi, 1.stihu, 1.Knjige Mojsijeve, upotrebljava se u jo nekim stihovima, ali je vrlo zanimljivo da se taj pojam upotrebljava u Psalmu 51,10 gde psalmista kae: Uini mi, Boe, isto srce i duh prav ponovi u meni. Dakle, proces novoroenja zahteva nadprirodnu boansku intervenciju, i to mi vidimo iz mnogo stihova u Bibliji, kao to je onaj u Knjizi Proroka Jeremije, gde Bog govori da ne moe leopard da menja svoje are, da Etiopljanin ne moe da menja svoju kou (Jeremija 13,23), to je genetiki determinisano, i onda on prelazi na dobro ili zlo, to nam implicitno govori da postoji neka naa, da tako kaemo, pogrena unutranja struktura koja nije izala pogrena iz Njegovih ruku, nego je devijantna zbog greha. I vidimo, Bog mora da uini jedno udo. To je udo novoroenja, jedna nadprirodna intervencija, da bismo bili nanovo roeni. Meutim, ovo udo Bog ne ini nasilno. Mi moramo odluiti da budemo uesnici tog uda. Dakle, ne pasivni ve aktivni uesnici koji e najpre rei Bogu: Da!