518

Zoran R. Tonit

Tok

F. SIJD KOJI NNSAVA OPSTI UPRAYNI SPOR

1. NadleZnost za re5avanje op5teg upravnog spora ZUS se ograniEio na propisivanje nadleZnosti Saveznog suda i Yrhovnog vojnog suda t upravnom sporu (6lan 17. st 1. i 2), U pogledu nadleftrosti sudova u republikama za re5avanje upravnih sporova, ZIJS sadrili samo upu6uju6u normu na njihove zakone (6lan 17. stav 3).
3142. Kao sarrezli propis,

odn

prika:

1" NadleZnost za. re5avanje

upravnih sporova na federalnom nivou

sastav

3L$. Irrhovni vojni sud rciava po tuZbama protiv upravnih akata: (l) vojnih organa; (2) drugih savemih organa i organizacija, ako je to odredeno
savemim zakonom.
akata: (1) saveznih drfuvnih organa i organizaciia; (2) preduzela' ustanova i drugih nedrZavnih organtzzcija kojima je savemim zakonom Ircvereno vr5eniC
37M. Savezni sud odluduje u upravnom spom po tuZbama protiv upraYnih

tivanje zahtev suda u odluke

javnih

ovla5denja.

2o NadleZnost

za re5avanje uPravnih sporoYa na repub[fkom nivou

suda.So

suda o 3145. U Srbiji, nadleZnost za resavanje upravnih sporova podeljena je izmedu llrhovnog suda Srbije i okruinih sudova. 3j46. Irrhovni sud Srbije u upravnom sporu odlufuje: (1) o zakonitostl kona6nih upravnih akatz republidkih orgarLa, ako zakonom nije drugacije od" redeno; Qf po Lalbama na odluke okruZih sudova; (3) p" vanrednim pravnim lekovima piotiv pravnosnafrrih odluka sudova, ako zakonom nije drugadije odredeno.

pravnol

za za(ti
sednica

resavaju o zakonitosti konaEnih upravnih akata: (1) Republi6ke zajednice penzijsko-invalidskog osigUranja, prerna prbi' vali5tu'o.ig*-"oiku, odnosno korisnika prava; (2) u sludajevima u kojima n[ie nadleLan drugi sud. 3148. U Crnoj Gori, upravne sporoYe re5ava Trhovni sud Crne Gore.
3147. OkruZni sudoyi

u Srbiji

3,

kama,

y,

3l

(ilan 17, protiv o<

2. Sastav sudoYa za re5aYanje upravnih poroYa

3149. Sastav u kojem nadleZni sudovi re5avaju u upraYno-sudskom poa" tupku zavisi da li je u pitanju po[etno sudsko re5avanje po tuZbi, ili odluEivanjc po pravnim sredswima na donete sudske odluke.

3l

u vijecu
508

stav 3. Z
V.

nic

Tok

i kontrola

uprawrcg rada prema vaiecem praru na jugosloyenslcom prostoru

s19

1o Sastav

sudskih ve(a za odluEivanje po fuZbi

po tuibi,nadleirti sud odludujetvetu sastavljenom od najmanje trojice sudoya (6lan 3. stav 2. ZUS-a).
3150. Kada odlubuje
rsti

2),
V&t

2o

sastav sudskih ye(a ztodluEivanje po pravnim sredstvima

rtst. Kada je posredi odludivanje po prawim sredstvima u upravnom sporq pikazztemo: 1) sastav ve6a Saveznog suda, 2) sastav veda Vrhovnog vojnog ,ra" i r; sastav veta nadler'nih sudova u republikama.
(1)
)no

I)

Sastav veta Sayeznog suda

nih

'ai
njo

srsz. Savezni sud u uecu od pet sudija odluEuje po zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnazne- sudske odluke (6lan 19. stav 3). petoilano veie od\ft$e i po zahtevu za za,ltitu zakonitosti Saveznog drtavnog tudo"a protiv pravnosnaine"odluke suda u reprilici @ravno shvatanje opste serrnicelaveznog suda,k. no1. 3153. Savezni sud odluduje u opitoj sednici o zahtan za zastitu zaftonitosti p,rotiv odluke veia Savezrog suda (ilan 20. stav 5). sts+. Po Za,lbi u upravnom sporu, odlu6uje uglavnom trodlano vete Sa..,,emog

suda.5o8 srss. Kod re5avanja po zahtevu za ponavljanje lnstupka, sastav veda nadleZnog suda odgovara po strukhui sastavu koji je oo"avao u p-ostupku po tuzbi, odnosno pravnom sredstvu o Eijem ponavljanju postupkaje red.

IJE
.osti

od.

2) Sastav yeia Vrhoynog vojnog suda

Yrhovni vojni sud uvekresava u troilanom veiu, osimkada je le6 o zahtevu protiv pravnosnaZne presude istog suda. Tada tdutuj e Opita trny-zakonitosti. sednica Vrhovnog vojnog suda.

nim
rLije

srse.

vnih ebi" nlje

3) Sastav yeia sudoya u republikama

Yt F"" propisi. Itss. Tako, Yrhow (Elan 17. stav 2. Zakona protiv odluka ve6a istog
kama, vafu njihovi

3ts7.

U pogledu

sudova koji re5avaju po prarmim sredstvima ,

reptbli-

e.

o prairnim lekovima upetoilanom veia u opStoj sednici; po lekovirna

tad--I.

i"a q.

fr"oi-

vije stav 3
50E V. odluke
SS Us

, ako zakono^ oij" &rmlu oirede,no,,'(ttan ti.,*u

.i

sud, kada odlutuje o pravnim ljekovima,

odlutrrji

336/87

i Us -

i_,i:iia.t'?i: 2074/88.

i'. 'ltr-i:'j

520

Tnrdn R. Tonil

G. RAZLOZI ZA VODENJE OPSTEG UPRAYNOG SPORA

3160. Razlozi za pokretanje i vodenje upravnog spora su u domenu zakoaitosti, a ne i celishodnosti. Upravni akt mole da bude napadan (i poni5tcn) kako zbog'formalnoprayne nezakonitosfi, tako zbogmaterijalnopravne nezako' nitosti. 3161. ppgled vidova neakonitosti koji sledi saEinjen je s gledi5ta tuIbe kojom se akt poUrlo (dlan 10). Upu6ujemo i na tekst o nezakonitosti upravnopravnih akata (dtugi deo Knjige).

ol p(

se sp (cl 6ir

ne

uf

1. Oblici materijalnopravne nezakonitosti

Materijalnopravna nezakonitost ima dva osnovna oblika: (1) neprimenjivanje merodavnog propisa za reSavanje stvari u konk" retnom sludaju (,,nlje nikako primenjen zakon"); - .(2) pogre5no tumabenje sadrZine i smisla merodavnog materijalnog propisa (,,nije pravilno primenjen zakon'.'")' 3163. Kod d
3L62.

tzj

Gl

dva posebn ocenjivanje i b) vr5

ima

niz
nJe

mana svrhe).

akt

zaL

koj

2. Oblici formalnopravne nezakonitosti

3h(fr. Formalnopravna nezakonitost ima detiri osnovna vida: (1) nenadleZnosg pri 6emu je apsolutna sWama nenadlefrrost razlog niStavosti resenja i na nju sud pazi po sluZbenoj duZnosti; (2) povreda pravila upravnog postupka (ZtJP-a, odnosno specijalnlh upravno-procisnih propisa) koji je prethodio dono5enju tuZbom ospo' renog uPravnog akta; (3) nedostaci u samoj formi, oblidju izdatog al<la; (4) greska prilikom utvrdivanja Einjeniinog stanja: a) nepotpuno utvrdeno Einjenidno sjanje u bitnim tadkama;

naJ

(dr

izd

koa

trui

smitramo vrstom pravne gre5ke na granlel inade pravilno uwrd-enih BliLe ovoj drugoj. formainopravne i materiialiopravne nezakonitosti. 3L66. Osporavajudi akltuhlac,po pravilu, ne moZe da uZiva pogodnostl noveliranja finjenidnog stanja. Dakle, na6elno, beneJicium novotltfln - isticanJe novih Einjenica i dokaza u tuZbi, nema pravnoga zrlraiu;ja. TaEnije, nema.prevno vaZnosti ako se u tuZbi, kao njena p ,dloga, izrros" potpuno nove Einjenico I

b) pogre5no uWrdeno iinjeniEno stanje. 3L65. Inod*i" nepravilnog zakliuika u pogledu Einjentinog stania, ^iinjenica--

lZ

50

i pol

5l prak