1.

Ciljevi i metode predmeta Komparativni politiki sistemi Komparativni politiki sistemi predstavljaju samostalnu naunu disciplinu u okviru politikih nauka, koju karakterie empirijski pristup zasnovan na komparativnom metodu. Cilj ovog predmeta je izuavanje (objanjavanje i definisanje) i uporeivanje politikih sistema i njihova klasifikacija prema odreenim kriterijumima u srodne grupe i tipove, radi potpunijeg upoznavanja i razumevanja politike raznovrsnosti savremenog sveta i evolucije politikih sistema ka boljem, bogatijem, slobodnijem i humanijem drutvu za svakog pojedinca. Ova oblast politikih nauka poznata je jo i pod nazivima: Uporedni politiki sistemi, Les systemes politiques compares (fr.), Comparative Politics (engl.) i dr. ezdesetih godina XX veka sve znaajnije visokoobrazovne institucije u Evropi i svetu uvele su izuavanje discipline komparativni politiki sistemi (ili srodnih naziva) u programe svojih osnovnih i poslediplomskih studija. Od toga vremena pa sve do dananjih dana, disciplina komparativni politiki sistemi zastupljena je na svim fakultetima drutvenih i politikih nauka razvijenog sveta: ENA (Ecole Nationale dAdministration), Berkli, Stenford, Oksford, London School of Economics i dr. U naoj zemlji prve korake ka naunom i teorijskom izuavanju Uporednih politikih sistema uinila je u Beogradu 1962. g. Visoka kola politikih nauka - od 1968. g. Fakultet politikih nauka, odnosno profesor Najdan Pai koji je te godine objavio prvi udbenik pod tim nazivom kod nas. Ovaj udbenik, iako je to potpuno apsurdno zbog dinaminosti predmeta izuavanja ove discipline, na pomenutom fakultetu koristi se i danas, pored knjige profesora Vuine Vasovia Savremeni politiki sistemi, koji takoe datira iz 80ih godina prolog veka. Komparativni politiki sistemi su, pre svega, veoma dinamina disciplina , podlona stalnim promenama i evoluciji zbog dinaminosti politike realnosti savremenog sveta, pa udbenici iz ove oblasti, ukoliko ele da budu aktuelni, moraju konstantno da budu obnavljani i dopunjavani. 2.Tekoe u prouavanju politike i politikog sistema Izuavanje dinamine i ive naune discipline kao to su komparativni politiki sistemi, iziskuje stalnu budnost istraivaa nad savremenim zbivanjima u drutvenoj i politikoj praksi. Posao dananjeg istraivaa je mnogo obimniji i ozbiljniji. Poreenja radi, u Aristotelovo vreme, pre vie od 20 vekova, kada je on izvrio prvu klasifikaciju razliitih dravnih ureenja, postojalo je oko 158 ustava u to vreme poznatih helenskih i drugih dravica, a dananji istraiva ima pred sobom 201 nezavisnu dravu od kojih su 195 punopravne lanice UN, a i taj broj se iz dana u dan poveava. Ipak, savremenom istraivau su na raspolaganju neuporedivo bolja tehnoloka i informatika sredstva za analizu, kao i bogato nauno i politiko iskustvo prethodnika. I pored svega toga, ostaje aktuelno pitanje valjanosti i postojanosti dosadanjih kriterijuma i vrsta klasifikacije, jer praksa i stvarnost esto ne podleu krutim standardima, a veina politikih sistema predstavlja originalne meavine vie poznatih tipova politikih sistema. Takoe, postoje i odreena ideoloka ogranienja u izuavanju politikih sistema, mada se smatra da je savremeno izuavanje KPS osloboeno ideolokih balasta, pod ime se pre svega podrazumeva marksistiko-dogmatski metod karakteristian za bive komunistike zemlje. Veoma vana karakteristika savremenog izuavanja KPS je i reznovrsnost pristupa i metoda. Autori se suoavaju sa ogromnim problemom svrstavanja svih politikih sistema u svetu u odreeni broj kategorija, zbog velikog broja kriterijuma po kojima se klasifikacije vre kao to su organizacija vlasti, modeli politikog ureenja ili meusobni odnos oblika vlasti.

35

3.Osnovna shvatanja pojma politika Ne moe se rei da postoji samo jedna, sveobuhvatna i konana definicija pojma politika, pa je poznata i izreka da definicija politike ima skoro isto toliko koliko i autora politikolokih studija. Najvanije temelje u odreenju pojma politike postavili su antiki filozofi. Sofisti su smatrali da je sutinska u odreenju politike RE, dok su Sokrat i Platon smatrali da je to ISTINA. Aristotel je najvanijim smatrao DELANJE i KONSTRUKCIJU. Iz ovih shvatanja razvio se dualizam politike kao retorike ili kao nauke. Sokrat (a kasnije i Tomas Hobs i Fridrih Nie) imali su negativan stav prema retorici smatrajui da je ona samo poluvetina, odnosno imitacija prave vetine (politike), koja slui da se na bazi polusaznanja i poluistina zavedu nevini i neobrazovani. Nasuprot tome, prava vetina (politika-umee upravljanja ivotom zajednice) temelji se na istini i znanju i podrazumeva shvatanje sutine i sloenosti drutvenih pojava. Kasniji pokuaji punijeg razumevanja i definisanja politike podrazumevaju objedinjavanje ova dva izuzetno vana aspekta politike- njene retorike dimenzije (izraene kod aktera politikog ivota- dananjih politiara ili besednika kao to su Gorgija, Demosten, Seneka, Ciceron i sl.) i njenog naunog utemeljenja (kojim se bave analitiari politikih zbivanja i eksperti koji daju smernice za politiki razvoj drutva). Ovakvom dualistikom shvatanju politike Sokrat je dodao tezu o politici kao etici, koja je u dananjem pomalo peorativnom shvatanju pojma politika potpuno suprotstavljena politici kao vetini vladanja. Politika predstavlja vetinu pronalaenja i realizacije optimalnih reenja u sporovima prvobitno suprotstavljenih interesa pojedinaca ili grupa, u korist tih pojedinaca ili grupa ili u korist drutva u celini, da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje rezliitih drutvenih poslova i izbegli ozbiljniji drutveni potresi i tete od njih. Pojam politike jo se uobiajeno koristi za oznaavanje stalnih i smiljenih akcija koncipiranja, organizovanja, voenja i nadgledanja nekog drutvenog posla, odnosno jednog segmenta upravljanja nekom drutvenom aktivnosti (socijalna, ekonomska, kulturna politika, politika cena, carinska, zdravstvena politika i sl.). Iz svega ovoga moe se zakljuiti da politika i politike nauke imaju veoma veliki znaaj u svakodnevnom ivotu, pa je veoma znaajan razvoj kako politikih nauka, tako i njenih poddisciplina kao to su: politika teorija i istorija, ustavno pravo, meunarodni odnosi, diplomatija, javno mnjenje, meunarodno komuniciranje, politika sociologija, istorija politikih teorija, komparativni politiki sistemi i sl. Politiki sistem Pojam politiki sistem je relativno novijeg datuma: 1953. g. ameriki naunik Dejvid Iston pie prvo politikoloko delo pod nazivom Politiki sistem Ve od tada ustanovljeno je dualno shvatanje pojma politiki sistem: 1. Politiki sistem kao specifino politikoloka disciplina 2. Politiki sistem kao konkretni, empirijski oblik organizacije drave Politiki sistem predstavlja manje ili vie uoblien i povezan sistem politikih institucija i odnosa koji su u vezi sa vrenjem javne vlasti i ostvarivanjem osnovnih politikih f-ja u drutvenom smislu.

35

4. Elementi predmeta Komparativni politiki sistemi KPS kao nauna disciplina imaju za cilj upoznavanje i razumevanje politike raznovrsnosti savremenog sveta, uporeivanje razliitih politikih sistema, njihovih institucija i specifinosti, kao i vrednosno uporeivanje njihovog ostvarenog politikog razvoja, a sve u cilju njihove evolucija ka boljem, bogatijem, slobodnijem i humanijem drutvu za svakog pojedinca u njima. Za ostvarivanje tog cilja predmet KPS mora da sadri sledee elemente: 1. konkretne politike sisteme koji se izuavaju i uporeuju 2. komparativni nauni metod za prouavanje i uporeivanje razliitih politikih sistema 3. pouzdane i validne kriterijume za klasifikaciju postojeih sistema 4. usvojenu i vaeu klasifikaciju politikih sistema kako bi se ovo mnotvo savremenih politikih sistema razvrstalo u nekoliko karakteristinih grupa ili tipova (naravno uz brojne izuzetke) 5. objektivnost i kritinost u uporeivanju i procenjivanju osobenosti svakog politikog sistema, odnosno u traenju slinosti i razlika meu njima Na osnovu ovih elemenata istraiva u oblasti KPS analizira, uporeuje, vrednuje i karakterie pojedine politike sisteme iste klasifikacione grupe, ne samo kao celine, ve i uporeivanjem i vrednovanjem sastavnih delova tog sistema kao to su oblici vlasti (zakonodavna, izvrna, sudska), institucije (parlament, vlada, ustavni i drugi sudovi), politikih organizacija koje u njima deluju (partije, sindikati, NGO) ili opsega i realne ostvarivosti ljudskih prava i sloboda pojedinaca (ustavnog i stvarnog poloaja oveka). Pri tome, mora se voditi rauna o istorijskotradicionalnim, kulturolokim, socijalnim, nacionalnim, verskim, jezikim i drugim specifinostima i osobeostima svakog politikog sistema ponaosob. Takoe, veoma vaan uslov za kvalitetan istraivaki rezultat je i fleksibilnost i ideoloka i svaka druga rastereenost i nepristrasnost naunika-istraivaa. Velika ideoloka pristrasnost i ostraenost bila je karakteristika nauno-istraivakog rada u vreme globalne podele na kapitalistike i socijalistike sisteme, ali je takav prisup (makar samo deklarativno) u savremenom svetu naputen. 5. Osnovne klasifikacije i vrste politikih sistema Klasifikacija politikih sistema je jedan od najteih poslova u okviru KPS. Klasifikacija oznaava odreivanje zajednikih karakteristika svake od ustanovljnih vrsta i utvrivanje slinosti i razlika koje meu njima postoje. Klasifikacije su brojne, prema razliitima autorima i one su manje ili vieizdrale probu vremena. 1. Herodot (prva poznata klasifikacija) -prema broju upravljaa: vladavina jednog oveka- monarhija vladavina nekolicine - aristokratija vladavina mnotva - demokratija 2. Aristotel (zaetnik metoda uporednogprouavanja dravnih ureenja) - prema cilju i nainu vladavine: dobre forme vladavine: - bazileja (monarhija) - aristokratija - politeja (demokratija) rave forme vladavine: - tiranija (monarhija) - oligokratija (aristokratija) - olhokratija (demokratija)

35

3. Prema nainu izbora i smenjivosti nosilaca vlasti, ueu graana u vrenju vlasti, kao i stepenu postojanja i zatite ljudskih prava i sloboda: demokratije autokratije 4. Prema obliku unutranjeg ustrojstva vlasti: republike monarhije 5. Prema unutranjoj organizaciji i meusobnom odnosu 3 osnovna oblika vlasti (zakonodavne, izvrne i sudske): parlamentarni sistemi predsedniki sistemi skuptinski (konventski) sistemi 6. Prema unutranjim specifinostima, nosiocima autokratske vlasti i epohi u kojoj su nastali: apsolutistiki reimi izabrani (izborni) autokratski reimi azijske despotije vojne hunte uzurpatorsko-prevratniki reimi diktature reimi privremeno suspendovane demokratije reimi inostrane okupacije ili protektorata kvislinki reimi faistiki reimi staljinistika diktatura reimi aparthejda, verske ili nacionalne iskljuivosti 7. Prema stepenu ekonomskog razvoja, kao i izgraenosti ekonomske i socijalne infrastrukture: razvijene nerazvijene zemlje u razvoju zemlje u tranziciji 8. Meu monarhijama se mogu razlikovati: carevine kraljevine kneevine azijske despotije potinjeni sistemi u kolonijalnom odnosu protektorati jedne monarhije 9. Prema nacionalnom sastavu i meunacionalnim odnosima: jednonacionalne multietnike drave 10. Prema unutranjoj politikoj i administrativnoj organizaciji multietnikih zajednica: federacije konfederacije reime rasne, odnosno nacionalne supremacije 11. Prema verskoj strukturi ili organizaciji: verske drave

35

 multikonfesionalne drave Prema preovlaujuoj vrsti ekonomskih odnosa i svojinskih oblika: kapitalistike socijalistike drave u tranziciji drave sa meovitiom oblicima svojine i produkcionih odnosa drave sa arhainim (plemenskim i drugim) oblicima svojine i produkcionih odnosa 13. Prema broju politikih partija: jednopartijske dvopartijske viepartijske 14. Prema teritorijalnom ustrojstvu: drave koje poseduju svoju teritoriju, narod i organizaciju vlasti drave koje su ostale bez svojih teritorija, iako poseduju istorijsko dravotvorno naslee i sopstveni narod (Palestina, Kurdistan) posebni narodi koji su u procesima borbe za autonomiju i sopstvenu dravnu samostalnost (Kurdi, Baski, Bretonci, Korzikanci i dr.) 15. Prema obliku organizacije i uzajamnog odnosa oblika vlasti (zakonodavne, izvrne i sudske) - jedna od najvanijih klasifikacija: sistemi podele vlasti - predsedniki sistem SAD sistemi saradnje (balansa) vlasti - parlamentarni sistem - klasian engleski parlamentarizam sa kabinetskim sistemom organizacije izvrne vlasti i francuski parlamentarni sistem s nestabilnim i smenjivim vladama, posle Pete Republike sve jaa pozicija efa drave (to ga u nekim analizama pribliava amerikom predsednikom modelu) sistemi jedinstva (konfuzije) - reim koji je postojao posle francuske revolucije (Konvent od 1792. do 1794.g.), reim u Pariskoj komuni 1871.g., sovjetski sistem neposredno posle Oktobarske revolucije, skuptinski sistem posle socijalistike revolucije u Jugoslaviji, najinteresantniji primer jedinstva ili konfuzije vlasti ipak je politiki sistem vajcarske konfederacije. 16. Generalna i na neki nain tradicionalna podela politikih sistema razvrstava ih u tri osnovne grupe: politiki sistemi kapitalistikih zemalja politiki sistemi socijalistikih zemalja politiki sistemi zemalja u razvoju Kao to se moe zakljuiti, politike sisteme mogue je razvrstavati prema brojnim kriterijumima klasifikacije. To, ne znai da je ova lista konana, niti da jedan politiki sistem odgovara iskljuivo jednoj tipolokoj grupaciji. Sloenost zadatka klasifikacije politikih sistema i jeste u tome to se jedan politiki sistem prepoznaje u vie kategorija (on moe biti demokratski, multietniki, multikonfesionalni, federalnog ustrojstva, sa kapitalistikim produkcionim odnosima, republikanskog ureenja sa parlamentarnom strukturom vlasti itd.). 12.

35

6. Britanski parlamentarizam - nastanak i faze u razvoju Ujedinjeno kraljevstvo ine Engleska, kotska, Vels (Velika Britanija) i Severna Irska. Moemo je definisati kao UNITARNU, PARLAMENTARNU, KABINETSKU, USTAVNOMONARHISTIKU, DVOPARTIJSKU DEMOKRATIJU. -UNITARNA: prosta drava -PARLAMENTARNA i KABINETSKA: parlamentarizam -USTAVNA-MONARHIJA: parlamentarna ili ustavna monarhija-demokratski oblik monarhistike vlasti. Iako VB nikada nije imala pisani ustav u klasinom smislu (izizetak: preiod Kromvelove vlasti i njegovi Instrumenti o vladavini iz 1653.g), po tradicionalnom engleskom konceptu pravnog naslea ili anglosaksonske jurisprudencije, ova monarhija funkcionie kao ustavna na bazi odredaba brojnih povelja, konvencija, parlamentarnih i sudskih odluka, ugovora i drugih pravnih akata iz istorije koji se odnose na sistem vladavine, poloaj i prava monarha i drugih institucija vlasti, i koji se mogu smatrati izvorima engleske (britanske) ustavnosti. -DVOPARTIJSKA DEMOKRATIJA: 2 partije su dominantne Britanski parlamentarizam, inae, smatra se sistemom SARADNJE (BALANSA) VLASTI, to praktino znai da sva tri oblika vlasti (zakonodavna, izvrna i sudska) deluju u bliskoj saradnji i ravnotei, ali relativno samostalno i ne meajui se u nadlenosti druge vlasti, a sve u optem nacionalnom interesu i pod okriljem nacionalnog simbola Njnog Velianstva Kraljice. Drugim reima, svaki od oblika vlasti respektuje relativnu samostalnost drugog, ali i u obavljanju svoje fje konsultuje i sarauje sa drugom vlasu i donosi odluke u interesu Ujedinjenog Krajevstva. Praktino posmatrano, to izgleda ovako: Premijer (ef Kabineta i najvii predstavnik izvrne vlasti - Dejvid Kameron, konzervativac) najmanje jednom nedeljno podnosi Kraljici izvetaj o aktuelnom stanju. On, takoe, podnosi izvetaj (ekspoze) i Parlamentu i obrazlae donete odluke. Premijer podnosi Parlamentu zakonske predloge na razmatranje i usvajanje, ije usvajanje pripada iskljuivo Parlamentu, a nadzor nad sprovoenjem u nadlenosti je Kabineta. Ministri redovno podnose izvetaj o svom radu Parlamentu i duni su da odgovaraju na sva poslanika pitanja. Oni su, takoe, duni da podnose izvetaj o stanju u svom resoru na sednicama Kabineta. Kraljica (nominalni ef drave - Elizabeta II) zvanino podnosi Parlamentu godinji izvetaj o stanju nacije, ime pokazuje visoko uvaavanje Parlamenta. Sudovi deluju nezavisno u ime NJ.V. Kraljice, a prema zakonima donetim u Parlamentu. Mnogi autori smatraju ovaj oblik politikog sistema najboljim do sada pronaenim istiui da on traje ve nekoliko vekova bez znaajnih potresa i da se potvrdio kao stvarno demokratski i kosmopolitski, s visoko razvijenim sistemom ljudskih prava i sloboda, te visokim drutvenim standardima i ekonomskom razvijenou. Oportunisti smatraju da ekonomska razvijenost i visok drutveni standard potiu od kolonijalne istorije i eksploatacije prirodnih bogatstava kolonija irom sveta i ukazuju na tromost, konzervativnost i prevazienost britanskih politikih institucija, kao i na slabu prilagodljivost zahtevima komunitarnih institucija. Realnost, najverovatnije, ui negde izmeu ovih krajnosti, ali ostaje injenica trajnosti ovog oblika politikog sistema, kao i da je ovaj sistem organizacije i odnosa vlasti bio i ostao jedan od najkopiranijih u svetu.

35

Faze u razvoju: 1. od Magna carta libertatum 1215. god. (velika povelja o slobodama) do Velike revolucije 1688. god. 2. od 1689. god. od tzv. Bila u pravima do 1. zakona u narodnom predstavnistvu 1832. godine. 3. od 1832. godine do danas 1. FAZA: Magna Carta Libertatum (Velika povelja sloboda) 1215.g. - prvi stvarni demokratski pravni akt u istoriji modernih drutava uopte. Ova povelja proglaena od strane kralja Jovana Bez Zemlje predstavlja kompromis engleskog kralja i velikaa (barona i drugih podanika viih stalea) kojima se ograniavaju neka prava monarha i uspostavljaju prava kontrole i prethodne saglasnosti viih stalea sa uredbama vladara, naroito u oblasti razrezivanja i prikupljanja poreza, sticanja i otuivanja imovine, pitanjima rata i mira i sl. Dakle, ovde se prvi put javlja ideja o suprematiji prava nad voljom monarha. Zbog toga se MCL smatra ne samo prvim izvorom engleske ustavnosti, ve i prvim dokumentom o ljudskim pravim u istoriji oveanstva. Ona, takoe, predstavlja prvi akt i temelj evolucije od apsolutizma ka parlamentarizmu, odnosno, od jake kraljevske vlasti ka predstavnikom sistemu u Engleskoj (MC se formira Savet koji ine predstavnici plemstva iz kojeg se kasnije razvio Gornji dom- dom lordova). MCL je, ipak, imala ogranien domet jer nije doticala interese irokih narodnih masa, niti je ograniavala suverenitet krune u odnosu na narod. Prethodilo joj je usvajanje akta The Articles of The Barons, usvojenog iste godine, koji predstavlja osnov MC, a kojim se titila visoka aristokratija od nekontrolisanih zahvata u njihove posede i branilo uspostavljanje novih poreza bez prethodne saglasnosti plemstva. Peticija o pravima 1628.g. - zabranjuje uvodjenje bilo kakvih poreza i davanja bez saglasnosti parlamenta (to je praparlament, ne u dananjem smislu). Zabranjuje se kanjavanje bez zakonskog suenja. Peticija, takoe, zabranjuje kralju pravo da dri stalnu vojsku, koja predstavlja veliki troak i teret za narod, kao i opasnost zloupotrebe za politike obraune. Akt o sazivanju parlamenta iz 1640. god. - u njemu se insistira da se parlament saziva najmanje jedanput u 3 godine. Njime se uvodi obavezan izbor za Dom komuna-donji dom. Habeas corpus act 1679. god. - jedan od najznaajnijih ustavnopravnih dokumenata Engleske. Akt posveen uspostavljanju garancija za zatitu oveka od samovolje vlasti i policije. Njime je izvrna vlast stavljena pod kontrolu sudske vlast. Osnovna naela ovog zakona svode se na zabranu nezakonitog hapenja bez sudskog naloga, zabranu dugotrajnog zadravanja u pritvoru bez dokaza o krivici, zatitu od maltretiranja u istrazi i iznuivanja iskaza. On je utvrdio obavezu da se uhapeno lice odmah privede sudu koji treba da donese reenje o opravdanosti liavanja slobode. 2.FAZA: Bil o pravima 1689. god. Kralj nije vise mogao samostalno da donosi zakone i morao je da vlada na osnovu zakona, to predstavlja prvi vaan princip vladavine prava. Ubiranje poreza i dravne vojske bilo je mogue samo uz parlamentarnu saglasnost. Proglaavaju se slobodni izbori za parlament. Ustanovljava se imunitet poslanika - sloboda govora i rasprave Akt o nasleivanju iz 1701. god. Bitan je zbog dva principa: 1. utvruje nain dolaska na engleski presto

35

2.

uvodi se nezavisnost sudstva od izvrne vlasti

3. FAZA: Obeleja: - Uvodjenje birakog prava za ire socijalne slojeve stanovnitva. Izbornim reformama: 1832,1867 i 1884.g. - britanska srednja klasa dobija pravo predstavljanja u Domu komna 1918.g- smanjivanjem imovinskog cenzusa ovo pravo se odobrava svim mukarcima 1921.g - ovo pravo se odobrava enama i time postaje opte izborno pravo za sve dravljane iznad 21 godine starosti, a Dom Komuna stvarno narodno predstavnitvo - Uspon radnikog pokreta i sindikata (veliki priliv radnika u gradove). - Formiranje politikih partija: 2 jake struje: Torijevci od kojih nastaje konzervativna partija (naginjali ka monarhu) i Vigovci od kojih nastaje liberalna partija (predstavnici graana, pretea laburista). 7. Osnovni izvori Ustava Ujedinjenog kraljevstva Iako VB nikada nije imala pisani ustav u klasinom smislu (izizetak: preiod Kromvelove vlasti i njegovi Instrumenti o vladavini iz 1653.g), po tradicionalnom engleskom konceptu pravnog naslea ili anglosaksonske jurisprudencije, ova monarhija funkcionie kao ustavna na bazi odredaba brojnih povelja, konvencija, parlamentarnih i sudskih odluka, ugovora i drugih pravnih akata iz istorije koji se odnose na sistem vladavine, poloaj i prava monarha i drugih institucija vlasti, i koji se mogu smatrati izvorima engleske (britanske) ustavnosti. Magna Carta libertatum, 1215.g Peticija o Pravima (Petition of Rights) 1628.g Akt o sazivanju parlamenta iz 1640. g. Habeas corpus act 1679. g. Bil o pravima 1689. g. Akt o nasleivanju iz 1701. g. Izborne reforme iz 1832, 1867,1884,1918,1928.g Pored ovih ustavnih akata britanski ustav sastoji se od ustavnih konvencija koje ine:obiajno pravo i tradicija i sudska praksa i tzv. precedentno pravo (sudovi sude na osnovu ranijih presuda). 8. Poloaj i funkcionisanje britanskog Parlamenta Britanski parlament vodi poreklo iz velikog saveta (Magnum Consilium) iz XII veka, a njegov rad se oslanja na Magna Carta Libertatum. U poetku parlament je bio jednodomno telo sastavljeno od 3 stalea: plemstvo, svetenstvo i malobrojno graanstvo (Dom Komuna). Glavna f-ja tada je bila da se bez njegove saglasnosti nisu mogli ubirati porezi i takse. Dvodomna struktura se stvara od 14 veka. - Gornji dom ine crkvena vlastela i visoka vlastela, dok

35

- Donji dom ine predstavnici grofovija, gradova i sitna vlastela. Bil o pravima predstavja krunu pobede parlamenta nad kraljem i poetak moderne politike istorije i vladavine prava. Parlamentarnim reformama: 1832,1867 i 1884.g. - britanska srednja klasa dobija pravo predstavljanja u Domu komna 1918.g- smanjivanjem imovinskog cenzusa ovo pravo se odobrava svim mukarcima 1921.g - ovo pravo se odobrava enama i time postaje opte izborno pravo za sve dravljane iznad 21 godine starosti, a Dom Komuna stvarno narodno predstavnitvo DONJI DOM -DOM KOMUNA Dom komuna predstavlja britanske graane i broji oko 650 lanova, a jednu izbornu jedinicu ini oko 70 000 graana. lanovi se birju na neposrednim izborima prostom veinom glasova, na 5 godina. Funkcije donjeg doma: 1. donosi zakone 2. izglasava budet i 3. kontrolie Vladu interpelacijom (pitati, pitajui protestovati - kvalifikovano pitanje upuenolanu Vlade ili Vladi u celini, putem kojeg poslanici trae odgovor o izvesnim injenicama, razjanjenje pojedinih vladinih stavova, postupaka i sl. Interpelacija se vri obino u vezi nekog krupnog pitanja od optedravnog znaaja koje izaziva interesovanje javnosti. Interpelacije su sline poslanikim pitanjima, ali meu njima ipak postoji razlika. Jedna od razlika je pretres. Kod interpelacija se vodi pretres zbog toga to se trai da Vlada objasni i opravda svoj postupak, koji joj poslanici u parlamentu osporavaju. Takoe, interpelacija, za razliku od poslanikog pitanja, obino zavrava glasanjem. Cilj interpelacije nije informacija, kao kod poslanikog pitanja, nego disusija i rasprava, a potom eventualno i sankcija Vladi), poslanikim pitanjem (mehanizam pomou kojeg predstavnici parlamenta mogu traiti informacije od elnika izvrne vlasti), glasanjem o budetu i glasanjem o poverenju vladi. GORNJI DOM- DOM LORDOVA Dom lordova britanskog parlamenta sastavljen je od lanova koji su taj poloaj stekli nasleem ili su imenovani od strane krune, poev od 1858.g.(a ranije su mogle i da se kupuju od osiromaenih plemia). S obzirom na nain izbora, ovaj dom je veoma brojan i ima preko 100 lanova, mada na zasedanja dolazi oko 200 lanova. Sve do 1911.g. Dom lordova je bio ravnopravan sa Domom komuna, kada je znaaj ovog Doma smanjen u korist politike prevalencije Doma komuna, kao stvarnog predstavnikog tela nacije. Domu lordova ostalo je pravo na suspenzivni veto, to znai da mogu da odloe usvajanje nekog zakona dva puta (da ga vrati na razmatranje,doradu ili korekciju), posle ega bi ponovnim usvajanjem u Domu kon+muna i potpisivanjem kraljice ovaj zakon ipak postao vaei. Dom lordova, odnosno oni njegovi lanovi koji imaju sudsku funkciju imaju status najvieg Apelacionog suda. Sada Dom lordova nema pravo da se izjanjava o tekstovima zakona finansijskog karaktera (bazinim zakonima). Rad parlamenta karakterie izuzetna dinaminost i ivost rasprava, ali i stroga pravila ponaanja i nastupa lanova parlamenta (MP- Member of Parlament), koji su u britanskom drutvu izuzetno cenjene linosti. Sednice su otvorene za javnost i publiku (kako za novinare i lanove diplomatskog kora, tako i za zainteresovane graane i turiste koji plaaju ulaznice da bi prisustvovali sednicama), a protiu u veoma unim raspravama i esto uz nedisciplinovano

35

ponaanje, pre svega predstavnika Donjeg doma. Ranije je ak dolazilo i do fizikih obrauna zbog ega je uvedena funkcija spilkera. Spiker je predsedavajui donjeg doma, koji daje i oduzima re, zavodi disciplinu, upozorava na ponaanje, opominje na obavezno potovanje dozvoljenog vremena za diskusiju i sl. Spiker sedi na uzdignutoj stolici i ime pregled situacije u sali. Inae, sala za sednice Donjeg doma je pravougaonog oblika u kojoj po duim stranama naspramno sede lanovi parlamenta vladajue i opozicionih partija. Oni ustaju i obraaju se s mesta i esto buno protestvuju ili gestikuliraju za vreme obraanja suprotstavljenje strane. Zbog toga, sada vie kao turistika atrakcija, postoji uta linija koja obeleava dokle lan Parlamenta moe da istupi prilikom diskusije. Zanimljiv je podatak da je ta linija postavljena na takvoj razdaljini da lanovi, koji su ranije nosili maeve, na moguda dosegnu suprotstavljenu stranu. Izmeu mesta z a sedenje nalazi se veliki sto na kome se nalazi kraljiino ezlo (Mase - mejs), kao simbol prisustva monarha. Svaka sednica, inae poinje ceremonijom unoenja ezla i ulaskom spikera u togi i sa perikom. Desno od spikera u prvom redu sede premijer i/ili lanovi Kabineta. Premijer podnosi redovne izvetaje (ekspoze) Parlamentu i on, ili resorni ministar, odgovara na pitanja Parlamenta koja se odnose na njegov domen rada. Nasuprot njima, takoe u prvom redu, sede ministri vlade u senci iz redova opozicije, koji su dobili istovetne resore i koji po tradiciji mogu u svakom momentu da zamene vladu ukolio bi ona bila smenjena ili podnela ostavku. Najbuniji su lanovi Parlamenta iz poslednjih redova tzv. Backbanchers-i, pogotovu iz redova opozicionih partija. Oni glasno protestuju i stvaraju buku ak i za vreme izlaganja premijera ili ministara. Vreme diskusija je ogranieno na 5 minuta, kada se ukljuuje zvuni signal i lan Parlamenta mora da prekine svoje izlaganje. Spiker moe, na izriiti zahtev, da da dozvolu Premijeru ili ministru da izlaganje traje due od propisanog, ako situacija ili znaaj teme to zahtevaju. Dom lordova zaseda u posebnoj prostoriji uz mnogo vie protokola, etikecije i tradicionalnih ceremonija. Dom lorodva razmatra teme od nacionalnog interesa i daje saglasnost na predloene zakonske akte ili odluke Parlamenta, a uestvuje i na plenarnim sednicama, kada se slua kraljiin izvetaj o stanju nacije ili donose kljune odluke od najvieg interesa. 9. Tradicionalna institucija Krune u VB Kruna u Velikoj Britaniji predstavlja pravnu i tradicionalnu politiku instituciju. Kraljevska ovlaenja i prerogativi su sledei: Imenuje nosioce plemikih titula po zaslugama za britansku naciju Imenuje izvesne civilne i vojne slubenike Saziva i rasputa Parlament Proglaava zakone Objavljujee rat i mir (na predlog i uz odluku Vlade) Ublaava kazne i izrie pomilovanja Poverava manadat za sastva Vlade (Kabineta) lideru politike partije koja je pobedila na izborima Potvruje izbor kabineta u parlamentu formalnom odlukom. Potvruje britanske ambasadore (njih inae imenuje Forin office - Ministarstvo inostranih poslova) Prima akreditive stranih ambasadora Zvanini je, ali ne i faktiki, komandant oruanih snaga Predstavlja simbol jedinstva nacije i nacionalnu vrednost pod zatitom zakona

35

Prerogative izvrne vlasti, meutim, ima Kabinet. Na poetku svakog godinjeg zasedanja Kraljica se obraa Parlamentu u punom sastavu (prisutni lanovi oba doma) tradicionalnom besedom, koja ustvari predstavlja iscrpni izvetaj o stanju nacije, odnosno o aktuelnom razvoju u najvanijim aspektima. Neki analitiari smatraju da je ta beseda, ustvari, programski okvir politike Kabineta u nastupajuoj godini. Taj izvetaj kraljici, po pravilu, sainjava Premijer, odnosno Kabinet. Kraljica deluje iz svoje zvanine poslovne rezidencije u Bakingemskoj palati, a vreme provodi u vie privatnih luksuznih rezidenicja od kojih su neke i turistike atrakcije (zamak Vindzor, jahta Biritanija i sl.). Ima na raspolaganju godinju apanau za funkcionisanje, reprezentaciju i trokove prijema, putovanja i ivota, koja je ini jednom od najbogatijih Britanaca i , uopte, najbogatijih ljudi na svetu. Kraljica je zadrala izvesne prerogative vlasti u odnosu na Komonvelt ili Britansku zajednicu naroda (politiki savez UK sa bivim kolonijama). Ona imenuje (na predlog Vlade dotine zemlja) generalne guvernere, kao predstavnike krune u velikim prekomorskim zemljama, lanicama Komonvelta (Australiji, Kanadi i Novom Zelandu). Ustavnim reformama u tim zemljama i ta funkcija dobija tradicionalno - folklorni znaaj. Kraljica vie ne poseduje zakonodavnu inicijativu, a ni pravo veta na odluke Parlamenta, tako da je njen uticaj na politiki ivot u VB simbolikog i posrednog znaaja. Stvarne funkcije kraljice u savremenom britanskom politikom sisitemu strogo su reprezentativnog karaktera. Kae se da kraljica biva konsultovana, opominje i ohrabruje nosioce vlasti u Velikoj Britaniji. Ona predstavlja simbol nacije. 10. Mesto, struktura i funkcije Vlade u britanskom parlamentarnom sistemu Stvarnu izvrnu vlast u Velikoj Britaniji ima vlada, odnosno kabinet ministara koji formira partija koja je pobedila na izborima. Kabinet se sastoji od resornih ministara,, zaduenih za najvanije privredne i druge oblasti ivota. Najee kabinet ima 18 najvanijih (starijih) ministara i niz pomonika, odnosno mlaih ministara i dravnih sekretara, to ini negde oko 90 lanova kabineta razliitih rangova i zaduenih za razliite oblasti. Kabinet zaseda u slubenoj rezidenciji Premijera u Dauning stritu broj 10, jednom nedeljno u plenarnom sastavu, a prema potrebi i ee ili u direktnim susretima premijera i pojedinih resornih ministara. Na elu kabineta je Premijer (Prime Ministar) koji vodi, nadgleda i kontrolie rad Vlade i stoga snosi najveu odgovornost za njen efikasan rad ili eventualne neuspehe. Ministri odreenih resora imaju vieslojnu odgovornost, prema: - Premijeru koji im je funkciju poverio - Parlamentu u kome podnose izvetaj o stanju i funkcionisanju odreenog resora i kome odgovara na poslanika pitanja - Partiji iji su lanovi - Biraima koji su za njih ili njihovu partiju glasali - Britanskoj javnosti Institucija ostavke se uobiajeno primenjuje za svaki ozbiljniji problem ili promaaj u radu, ak i za neke postupke iz privatnog ivota, odnono za ponaanje koje nije u skladu sa prihvaenim moralnim normama tradicionalnog britanskog naina ivota. Zato su odtavke ministara u britanskom parlamentarizmu veoma este i ne predstavljaju ozbiljnije iskuenje za nesmatano funkcionisanje Vlade (osim ako je u pitanju privatni skandal). Ministra u ostavci zemnei drugi istaknuti predstavnij vladajue partije ili ekspert po izboru Premijera.

35

Zakonodavna inicijativa, odnosno izrada zakonskih nacrta i predloga, pripada Kabinetu, koji ih zatim podnosi Parlamentu na razmatranje i usvajanje, a resorni ministar, ili po potrebi Premijer, brani njegove odredbe i potrebu za takvim zakonom pred lanovima Parlamenta.

11. Specifinosti britanskog sudstva Sudska vlast u Velikoj Britaniji nezavisna je od zakonodavne i izvrne vlasti i potpuno je slobodna u vrenju svoje funkcije. Svi zloini koji su poinjeni na tlu Ujedinjenog Kraljevstva formalno se tretiraju kao zloini protiv Njenog Velianstva Kraljice. Sudstvo u Velikoj Britaniji se zasniva na bazi presedana (sluajeva iz prakse), a ne na bazi kodifikovanih, pisanih zakona, kao to je to sluaj u evorpsko-kontinetalnom pravu, odnosno na bazi nagomilane sudske prakse (jurisprudencije). Jednom doneta odluka u odreenom sluaju slui kao svojevrstan kriterijum i presedan za sve budue sline sluajeve. Na sudiji i poroti je da utvrde, najpre, da li je neko kriv za delikt koji mu se stavlja na teret, a onda da utvrde slinosti i razlike u odnosu na presedanski sluaj i izmere sankciju koja se za uinjeno delo propsiuje. Sudije i advokati nastupaju u sudnici iskljuivo u tradicionalnim jednobojnim togama i s dugim perikama, kako bi se iskljuio bilo kakav uticaj linog, privatnog i pristrasnog i kako bi se obezbedio vizuelni autoritet prema optuenom i publici u sali. Izgled sudija i advokata, kao i izgled sudnice (visoko uzdignut sto za sudije i lanove porote) osmiljeni su kako bi naglasili uzvienost i nezavisnost suda. Nezavisnost sudova od bilo kakvih meanja, politikih ili drugih pritisaka, kao i nenaruen dostojanstveni drutveni status sudija uinili su da se britansko sudstvo smatra jednim od najefikasnijih u svetu. 12. Politike partije u VB U VB preovlaujui uticaj imaju 2 glavne politike partije, koje se na izborima smenjuju na vlasti. Iako u politikom ivotu deluje vie partija, najvei broj pristalica i glasaa imaju Konzervativna partija (partija sadanjeg premijera Dejvida Kamerona i nekadanjih Margaret Taer i Dona Mejdora) i Laburistika partija (partija bivih premijera Tonija Blera i Gordona Brauna). Konzervativna partija Ova partija vodi poreklo od nekadanje Torijevske partije nastale krajem 17. veka. Pripada grupaciji desniarskih, tradicionalistikih partija, a svoje glavno uporite ima u viim srednjim i viim slojevima drutva (delovi aristokratije, bogati graani, biznismeni, farmerizemljoposednici i sl.). Po politikoj orijentaciji to je tipina buroaska konzervativna partija koja istie klasine vrednosti liberalizma, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju, viepartizam, zapadnjatvo, smanjenje poreza, smanjenje socijalnih davanja i ogranienje rada sindikata s rezervisanim stavom prema produbljivanju procesa evropske integracije. Osnova politikog programa je zatita privatne svojine i zalaganje za socijalnu stabilnost britanskog drutva. Danas broji oko 2 miliona lanova i dobija na izborima izmeu 12 i 14 miliona glasova. vrsto je

35

organizovana i ima razuenu lokalnu infrastrukturu (dobra teritorijalna rasprostranjenost i dobra komunikacija sa potencijalnim biraima).Najpoznatiji lideri konzervativaca kroz istotiju bili su Dizraeli, Lojd Dord, Ser Vinston eril, Ser Daglas Hjum, Margaret Taer, Don Mejor i sl. Sadanji lider konzervativaca i premijer je Dejvid Kameron. Laburistika partija Laburistika partija je osnovana 1900.g. i pripada grupaciji socijaldemokratskih partija mekih politikih shvatanja. Nastala je kao Laburistiki predstavniki komitet koji se borio za predstavnitvo radnikih pokreta - sindikata (tradeuniona) i razliitih radnikih udruenja - u Parlamentu. Prvi lider laburista i prvi laburista u Parlamentu bio je Ker Hardi, a prvi laburistiki Premijer bio je Remzi Mekdonald. Danas broji oko 6,5 miliona lanova, a na izborima osvaja, isto, izmeu 12 i 14 miliona glasova.Veinu pristalica laburistika partija ima u radnikoj populaciji, mau niim i srednjim slojevima britanskog drutva, meu omladinom i sindikatima. U ranijim fazama imala je dosta socijalistikih primesa u svom programu a u poslednjih nekoliko decenija prisutan je snaan proces deradikalizacije socijalne ideologije i danas je razlika u odnosu na konzervativnu stranku vie u nijansama. Ova partija se zalae za reforme u pravcu vee integrisanosti VB u EU, za liberalizaciju britanskog privrednog i politikog ureenja i za vea socijalna prava britanskih radnikih, niih i srednjih slojeva. Poznati lideri laburista su Atli, Harold Vilson, Nil Kinok, Toni Bler, Gordon Braun i sl. Pored ove dve glavne i najmonije partije deluje i vie politikih stranaka manjeg politikog znaaja, meu kojima su najpoznatije: Britanska nacionalna partija (neka vrsta nacionalistiko-ksenofobne organizacije),Liberalno-demokratska partija, Liberalna partija, Partija zelenih i Nova britanska Komunistika partija. 13. Faktori stabilnosti britasnkog parlamentarizma Faktori stabilnosti britanskog parlamentarizma: 1. Realni odnos saradnje ili ravnotee vlasti dve najvanije politike institucije: Parlamenta i Kabineta. U praksi to izgleda ovako: Parlament moe da ospori poverenje (podrku) Kabinetu prilikom rasprave o vanom pitanju ili povodom predloga budeta. To istovremeno znai ostavku vlade. Meutim, vlada u tom sluaju ima mogunost da raspusti Parlament i raspie nove parlamentarne izbore. Dakle, ovo bi istovremeno znailo smrt obe najvanije institucije. Ovo predstavlja osnovni faktor stabilnosti britanskog parlamentarizma. Saradnja izmeu zakonodavne i izvrne vlasti u VB predstavlja oitu neminovnost, jer niko ne eli da dovede sistem u opasnost sukobom izmeu dve osnovne politike institucije i izazove njihovo obostrano samoukidanje. Zato je uobiajeno da se slikovito kae da u VB Parlament i vlada ive i umiru zajedno. 2. Stabilnost dravne administracije - Bez obzira ko je, od dve suprotstavljaenje politike partije koje se smenjuju, na vlasti, glavnina dravnog administrativnog aparata (koji broji 3-4 miliona slubenika) se ne menja. Administracija i administrativne slube (lojalne NJ.V. Kraljici) nastavljaju da sprovode usvojenu dravnu politiku i mere donete od strane aktuelnog Kabineta, bez obzira to je na elu dotinog resora novi ministar ili dravni sekretar. Postoje izvesne kritike na raun ovog razgranatogi birokratizovanog dravnog aparata, ali je injenica da se on ponaa neutralno i da efikasno obavlja svoje dunosti u nacionalnom interesu. Zbog toga u okvirima te armije inovnika nema veih socijalnih potresa, trajkova ili opstrukcija. rad administracije je tehnoloki napredan i efikasan to pozitivno utie na ukupnu stabilnost itavog britanskog politikog sistema. 3. Stabilnost sistema u vidu dve preovlaujue politike partije koje se smenjuju na vlasti ne izazivajui pri tom vee potrese u zemlji

35

4. Britanski tradicionalizam (konzervativizam) - jedna od osnovnih odlika britanskog parlamentarizma , otuda toliko otpora i rezervi prema uvoenju komunitarnih normi i institucionalnih i drugih reformi u okviru EU. 5. Poverenje u politike institucije - uvanje osvojenih ljudskih prava i sloboda.

14. Specifinosti francuskog parlamentarnog sistema Francuska predstavlja jednu od najstarijih evropskih demokratija i zauzima pionirsko mesto u utemeljenju ljudskih prava i sloboda. Nezavisnost je stekla jo 486. godine pod kraljem Klovisom (Clovis). Francuska se moe diiti i injenicom da je, i pored svih potresa u istoriji, postala ekonomski i tehnoliki veoma razvijena zemlja. Ona je trea po veliini evropska drava (posle Rusije i Ukrajine), druga po ekonomskoj snazi (posle ujedinjenja Nemake izgubila je vodeu poziciju), 5 industrijska sila na svetu (posle SAD, Japana, Nemake i Kine) i najjaa poljoprivredna evropska dr-ava. Ima oko 62 miliona stanovnika. Francuska, ipak , ima potekoa sa visokom stopom nezaposlenoti, pa je po poreskom optereenju graana na 4 mestu u EU (posle vedske, Danske i Belgije). Politiki sistem Francuske naziva se francuski poluprezidencijalizam, odnosno francuski kontinentalni parlamentarizam. Ovakvo ureenje nalati se negde izmeu parlamentarnog i predsednikog sistema vlasti. Smatra se parlamentarnim jer nacionalna skuptina moe smeniti vladu, a predsednik raspustiti skuptinu ali i predsednikim jer predsednik ne moe biti smenjen od strane parlamenta do isteka svog sedmogodinjeg mandata (od 2002.g. mandat traje 5 godina). Osnova politike moi predsednika Republike u Francuskoj proizilazi iz njegovog neposrednog izbora i to u dva kruga. U prvom krugu se od vie kandidata biraju dva s najboljim izbornim rezultatom, a u drugom krugu se bira pobednik (onaj sa najveim brojem glasova). Predsednikove funkcije su toliko iroke da one predsedava sednicama vlade, ima zakonodavnu inicijativu i moe izvesne zakonske projekte da iznosi na referendum ili pred Narodnu skuptinu, daje ili osporava saglasnost na zakone usvojene od strane Skuptine, pokree postupak ocene ustavnosti pojedinih zakona, a u venrednim situacijama moe i da raspusti skuptinu. Iako direktno proistie iz britanskog parlamentarizma kao svog uzora i modela politikog ureenja, francuski parlamentarni sistem je od samog poetka bio razvijan sa nizom sopstvenih specifinosti, pa se razvio u politiko ureenje koje je bitno odstupalo od svog uzora i modela. Te specifinosti su sledee: 1. Odsustvo monarha, kao kohezionog faktora i duga republikanska tradicija koja potie iz francuske buroaske revolucije iz 1789.g. 2. Jaka centralizacija dravne uprave, koja se sprovodi kroz razgranat i komplikovan sistem regionalnih, departmantalnih i komunalnih usluga. 3. Jak (i sve jai) poloaj predsednika Republike, koji je naroito utsavnim reformama iz 1958.g. i 1962.g. pod Petom Republikom generala De Gola, stekao mnogo veu vlast nego monarh u VB i pribliio se poziciji predsednika SAD. 4. Tradicija jakih i uticajnih sindikalnih organizacija 5. Veliki broj malih politikih partija koje nezavisno deluju, ali se i brzo pregrupiu, dele, ujedinjuju, menjaju imena i programe i sklapaju izborne parlamentarne koalicije i sl. 6. Znaajne tekovine borbe sindikalnih unija ili levih partija na planu socijalne politike, zdravstvene zatite, penzionog osiguranja i dr. kojih se Francuzi nikada ne odriu, kao i tradicia ustavne zatite ljudskih prava i sloboda.

35

7. Izuzetna podrka dvema levo orijentisanim politikim partijama (Socijalistika partija Francuske i Komunistika partija Francuske). Ove partije su na vrhuncu svoje moi brojale i po nekoliko miliona lanova i bile meu najbrojnijima u svetu. 8. Specifian francusko-mediteranski mentalitet, razvijena posebna politika kultura i kulturno-istorijske posebnosti. 9. Jak i dobro organizovan seljaki sloj, koji ini 30% stanovnitva, i uticajne seljake sindikalne organizacije. 10. Vezanost za kulturne posebnosti i jezik (francuski jezik zatien je zakonom, to je retkost u svetu). 11. Veliki broj imigranata iz bivih kolonija. Francuska je imala potpuno drugaiji odnos prema bivim kolonijama u okviru Francuske zajednice (frankofonije) od engleskog u okviru Komonvelta to je dovrlo do multikonfesionalnog i multikulturnog sastava francuskog drutva, koje broji od 6 do 10 miliona nefrancuskog stanovnitva. U Francuskoj postoji nekoliko posebno jakih, starih etnikih grupa sa sopstvenim jezikom i kulturom (Baski, Korzikanci, Bretonci, Katari i dr.) 12. Razvijen sektor malih i srednjih preduzea u privatnoj svojini i jaka organizacija patronata (vlasnika preduzea) koja utie na politiku vlast. 13. esto pribegavanje trajku kao sredstvu borbe od strane radnikih, seljakih i strukovnih sindikata kao sredstvu za ostvarivanje daljih benificija u oblasti radnih odnosa, primanja i radnog vremena. 14. Vezanost Francuza za obiaje, tradiciju, folklor, gastronomiju i sl.(sir kamamber). 15. Jednodoma Nacionalna skuptina u kojoj su predstavljene politike partije koje premae cenzus, ali koja odraava i administrativnu strukturu i podelu Francuske na regione i departmane. Pored skuptine, kao svojevrsno konstitutivno telo, zasebno deluje i Senat (zajedno ine Parlament), koji se na poziv predsednika Republika, u izuzetnim prilikama od nacionalnog znaaja (usvajanje zakona i dravnog budeta), sastaje sa Skuptinom u plenarnom zasedanju u Versaju i daje saglasnost po najvanijim pitanjima. 16. Politiko predstavnitvo prekomorskih teritorija u Nacionalnoj skuptini DOMTOM ili prekomorski departmani i prekomorske teritorije kao to su: Nova Kaldeonija, Martinik, Francuska Gvajana, Reunion i dr. 17. Jaka regionalna i lokalna samouprava, gde uz skuptine tih administrativnih jedinica pralelno deluju i prefekti kao delegirani predstavnivi predsednika Republike po njegovom izboru. 18. Jaka vojna i policijska tradicija. Postojanje, pored policije, i posebne i vrlo efikasne andarmerije kao zasebnog roda vojme strukture, specijalnih policijskih jedinica (CRS), unutranje kontrole rada policije, policajaca-pozornika u slubi lokalnog stanpvnitva, Legije stranaca i sl. 19. Ekonomski i socijalni savet svojevrsno tree konstitutiovno telo, sastavljeno od 231 lana koji su imenovani na mandat od 5 godina od strane institucija i organizacija koje predstavljaju (sindikati, komore, patronati, udruenja i dr.). Zadatak ovog tela je da savetuje vladu i uestvuje u elaboraciji ekonomske i socijalne politike zemlje. 20. Dravna administracija glomazan, skup, esto spor i birokratizovan, ali efikasan administrativni aparat. 21. Administrativna podela Francuske 22 regiona, 96 departmana, 3.339 arondismana, 3.839 kantona i 36.763 komuna (optina). Sve ovo za posledicu ima veliku nestabilnost vlada u Francuskoj do Pete Republike, a naroiti posle Drugog svetskog rata, kada je prosean vek jedne vlade bio 8 meseci. (Veu nestabilnost izvrne vlasti ima jedino Italija). 15. Nastanak i faze u razvoju francuskog parlamentarizma

35

Istorija franscuske drave poinje 486.g, kada je prvi franaki kralj Merovinke diniastije Klovis ujedinio razliita plemena i proglasio nezavisnost Francuske. Meutim poetkom istorije republikanske Francuske smatra se velika francuska buroaska revolucija (1789-1792), sa manjim izuzetkom u periodu od 1799 do 1848.g kada je nakratko opet uspostavljeno carstvo pod Napoleonom Bonapartom. Francuskom buroaskom revolucijom sruena je dinastija Lujeva i feudalni sistem a uspostavljen kapitalistiki drutveni sistem i graansko drutvo. Ova revolucija imala je izuzetan znaaj, kako za razvoj demokratije i demokratskih drutava u celom zapadnom svetu, tako i zbog donoenja i usvajanja dokumenta koji je uao u katalog najveih svetskih dostignua Deklaracije o pravima oveka i graanina, 26. avgusta 1789.g. Taj dokument oznaio je prekretnicu u demokratskom ustrojstvu buduih razvijenih drava - uspostavljanjem demokratske strukture vlasti, uvoenjem republikanskog ureenja, uspostavljanjem pravne drave i dizanjem na nivo ustavne zatite demokratskih prava i sloboda oveka i graanina. Ovaj dokument ima 17 lanova i u njemu se kae da su predstavnici francuskog naroda konstituisani u Narodnu skuptinu, smatrajui da su nepoznavanje, zaboravljanje i preziranje prava oveka jedini uzroci nesree i korumpiranosti Vlada, reili da u jednoj sveanoj deklaraciji izloe prirodna, neotuiva i sveta prava oveka. U njoj se, izmeu ostalog kae da: se ljudi raaju i ive slobodni i jednaki u pravima princip svakog suvereniteta poiva u naciji se sloboda sastoji u mogunosti da se ini sve ono to ne kodi drugome zakon ima pravo da zabrani samo radnje tetne po drutvo je zakon izraz opte volje se svaki ovek smatra nevinim dok se ne dokae suprotno niko ne moe da bude uznemiravan zbog svojih ubeenja, ak ni verskih, pod uslovom da njihovo ispoljavanje ne naruava javni red, itd. Svi kasniji vrliki dokumenti slobode i deklaracije o ljudskim pravima i slobodama, na nacionalnom nivou i meunarodnom planu, za svoj uzor imali su uprvo ovaj dokument. Tu se neroito misli na Univerzalnu deklaraciju UN o pravima oveka usvojenu 10. decembra 1948.g. u palati Sajo u Parizu, koja se smatra osnovnim meunarodnim dokumentom u zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Geneza francuskog republikanskog ureenja: 1. I Republika - osnovana neposredno posle revolucije (1792- do 1799.g.) 2. I Carstvo ( Premier Empire) (1799. do 1848.g.) 3. II Republika (1848. do 1870.g) 4. III Republika (1870. do 1945.g.) 5. IV Republika (1945. do 1958.g.) 6. V Republika (1958.g do danas) Osnovna karakteristika francuskog parlamentarnog sistema do V Republike ogledala se u veoma nestabilnoj izvrnoj vlasti i lako smenjivima vladama, to je doprinosilo optoj nestabilnosti francuskog politikog sistema. Kraj IV Republike ubrzala je vojna pobuna u vanoj francuskoj koloniji Aliru, pod vostvom FLN-a (Fronta nacionalnog osloboenja) od 1954. do 1961.g. Uprkos francuskoj vojnoj intervenciji koja je odnela mnoge rtve, kako alirskih civila, tako i francuskih vojnika, uprkos pobuni jednog dela visokih oficira i tzv crnih nogu (Francuza koji su roeni ili su dugo iveli u Aliru), Francuska je Evijanskim sporazumom priznala nezavisnost Aliru 1962.g. Vlast je 1958.g preuzeo general arl de Gol, sa renomeom spasitelja nacije i tako otpoinje V Republika, u kojoj je mnogo toga moralo da se menja, a pre svega da se obezbedi stabilnost izvrne vlasti. To je bio osnovni zadatak koji je trebalo da obezbedi novi Ustav Francuske V Republike, donet 4. oktobra 1958.g. Ovim ustavom prevaziena je politika nestabilnost i brza

35

smenjivost vlada, naglaenom izvrnom vlau koncentrisasnom u funkcijama predsednika Republike. Izvrne funkcije predsednika Republike pojaane su ustavnim reformama iz 1962.g., koje su sprovedene na bazi referenduma, kada je uvedeno da se predsednik republike, umesto u Nacionalnoj skuptini, bira neposrednim birakim pravom od strane naroda. Funkcije predsednika Republike od V Republike zadobijaju karakteristike koje sve vie nalikuju predsednikom sistemu SAD. Osnovne politike institucije politikog sistema Francuske od V Republike, poreane po znaaju i stvarnom uticaju na politiki i drutveni ivot zemlje su: Predsednika Republike, Vlada (Ministarski savet), Nacionalna skuptina i Senat. Francuski predsednici od V Republike: 1. arl De Gol 4. Fransoa Miteran 2. or Pompidu 5. ak irak 3. Valeri iskar Desten 6. Nikola Sarkozi 16. Mesto i uloga Predsednika Republike u francuskom politikom sistemu Predsednik Republike bira se univerzalnim i neposrednim birakim pravom od strane svih graana Francuske s pravom glasa, na mandat od 5 godina (pre ustavnih reformi 2002. godine mandat je bio 7 g.). Predsednik Republike ima jako iroka ovlaenja i zbog toga on predstavlja predominantan politiki inilac. Negova ovlaenja toliko su iroka da se njegova mo esto poredi sa onom koju ima predsednik SAD-a. On je stvarni arbitar svega to se dogaa u politikom ivotu Francuske.Ovlaenja predsedniak Republike su: 1. Ima pravo da raspusti skuptinu i raspie nove izbore. Poslednji put je takvom inu, ispostavie se sa pogrenom procenom, pribegao predsednik ak irak 1997.g., kada je zbog tesne veine kojom je raspolagala njegova partija odluio da raspusti Skuptinu i raspie nove izbore, to je rezultiralo izbornim porazom njegove partije i dovelo do kohabitacije sa socijalistikom vladom. 2. On je stvarni arbitar (sudija) politikog ivota u Francuskoj. 3. On predsedava ministarskim savetom (drugi naziv za francusku Vladu), iako je zvanini predsednik vlade voa politike partije koja je pobedila na izborima i kome on poverava mandat za sastav vlade. 4. Izvrna vlast je podeljena bicefalno izmeu predsednika i vlade. Specifinost ovog sistema izvrne vlasti dolazi posebno do izraaja u periodima tzv. kohabitacije, odnosno u periodima kada predsednik Republike i predsednik vlade pripadaju razliitim parijama, kada posebno dolazi do izraaja integrativna i superiorna pozicija predsednika kao vrhovnog arbitra. 5. Poseduje vanu zakonodavnu inicijativu (pravo da podnese zakonske predloge skuptini na razmatranje i usvajanje). 6. Proglaava zakone ukazom ili ih osporava i pokree postupak ustavnosti. 7. Bira predsednika i 3 lana ustavnog suda. 8. Postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlae mandatar Vlade. 9. On je vrhovni zapovednik ili komandant francuske armije. 10. Odluuje o ratu i miru. 11. Odluuje o unapreenjima u vojsci i policiji. 12. Bira predsednika i 3 lana ustavnog suda. 13. Postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlae mandatar Vlade. 14. Imenuje perfekte departmana. 15. Dodeljuje ordenje i odlikovanja. 16. Komanduje legijom stranaca (plaena vojska; vojnici lanovi pre svega iz inostranstva; vojna formacija koja nije regularna francuska vojska). 17. Kreira i vodi spoljnu politiku i jednom godinje koordinira ambasadore u Parizu. 18. Predstavlja Francusku u Evropskoj uniji. 19. Raspisuje referendume (kod nas to radi skupstina, parlament)

35

20. Ima svu vlast u vanrednim okolnostima. Zbog svega gore navedenog mnogi teoretiari su skloni tvrdnji da je lina vlast predsednika Republike Francuske mau najveima u svetu, ako se izuzme predsednika SAD, kao primer predsednikog sistema u organizaciji vlasti. Sadanji predsednik je Nikolas Sarkozi,predsednik Unije za predsedniku veinu (UMP) koji je pobedio na predsednikim izborima 2007.g, smenivi dotadanjeg predsednika aka iraka. Francuski predsednici od V republike Zvanina rezidencija i slubene prostorije odakle deluje predsednik smetene su u Jelisejskoj palati.

17. Zakonodavna vlast u Francuskoj Zakonodavnu vlast u Francuskoj vri Parlament. On se sastoji i Nacionalne skuptine i Senata Nacionalna skuptina se bira univerzalnim i neposrednim izborima. Mandat poslanika traje 5 godina. Nacionalna skuptina se sastoji od 577 poslanika, od kojih je 555 izabrano u metropoli (metropolitenska Francuska), a 22-oje izabrano je u prekomorskim departmanima i teritorijama. Poslanici Narodne skuptine raspravljaju o radu Vlade i mogu je smeniti, odnosno ukazati joj nepoverenje (preko odredbe o cenzuri), to se istini za volju deava jako retko. Takoe, oni raspravljaju o zakonskim predlozima koje im podnose vlada ili predsednik i, zajedno sa Senatom, usvajaju zakone. Francuska Nacionalna skuptina zaseda u Burbonskoj palati. Senat predstavlja drugi dom Parlamenta. Bira se univerzalnim i indirektnim (posrednim) izborima, glasovima izbornog tela koje sainjavaju poslanici Narodne skuptine, regionalni savetnici, generalni savetnici i delegati gradskih saveta. Senatori se biraju na period od 9 godina, tako to se treina lanova Senata bira svake tree godine. Senat ini 321 izabrani senator. Zasedanja Senata odvijaju se u Luksemburkoj palati. U zajednikom plenarnom zasedanju s Nacionalnom skuptinom u Versaju, senatori glasaju o zakonima i budetu Francuske. U sluaju smrti ili spreenosti predsednika Republike njegovu funkciju do izbora novog predsednika vri predsednik Senata. Ustavni savet- to je svojevrsni kontrolni organ u francuskom politikom sisitemu. Sastavljen je od 9 lanova, od kojih po 3-ojicu imenuju: predsednike Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Senata. Mandat lanova ustavnog saveta traje 9 godina. Ustavni savet je zaduen da brine o ravnotei, odnosno, balansu izmeu zakonodavne i izvrne vlasti i da obezbeuje potovanje Ustava (ima funkciju ustavnog suda). Moe biti sazvan po odreenom pitanju na zahtev predsednika Republike, premijera, predsednika Narodne skuptine, predsednika Senata, ili na zahtev 60 poslanika ili 60 senatora. 18. Struktura i funkcije izvrne vlasti Francuske Izvrna vlast je podeljena bicefalno izmeu predsednika i vlade. Specifinost ovog sistema izvrne vlasti dolazi posebno do izraaja u periodima tzv. kohabitacije, odnosno u periodima kada predsednik Republike i predsednik Vlade pripadaju razliitim parijama, kada posebno dolazi do izraaja integrativna i superiorna pozicija predsednika kao vrhovnog arbitra. Vlada Vladu ine Premijer, kao ef vlade, ministri i dravni sekretari. Premijer (prvi ministar) je ef vlade. Njega imanuje predsednik Republike, poverivi mu mandat za sastav vlade. Mandatar je obavezno ef najjae stranke u Nacionalnoj skuptini, koja je pobedila na parlamentarnim izborima. U sluaju tesne pobede on je voa koalicije partija koje

35

ine parlamentarnu veinu. On bira ministre svih kategorija i predlae ih na usvajanje predsedniku Republike. Odgovoran je predsedniku Republike, ali i pred Parlamentom. Ima zakonodavnu inicijativu da predlae zakonske nacrte i predloge za raspravu i usvajanje pred Parlamentom. Obezbeuje sprovoenje zakona preko ministara i ministarstava zaduenih za pojedine resore. Ministri - Ukupan broj ministara varira od jedne do druge vlade. U prinicpu mnisitri se mogu podeliti u 4 grupe: 1. dravni ministri -. ministri najvanijih resora 2. resorni ministri - za svaku oblast ekonomskog i drutvenog ivota 3. delegirani ministri - koji pomau premijeru u odreenim oblastima 4. dravni sekretari - zadueni za pojedine oblasti za koje ne postoje posebni ministarski resori. Vlada zaseda u plenarnom sastavu jednom nedeljno (sredom pre podne), kao Ministarski savet i tim zasedanjima obavezno predsedava Predsednik Republike. Predsednik Republike ovlauje premijera da predsedava ostalim sednicama vlade na kojima se razmatraju druga pitanja iz njenog resora. Sedite vlade nalazi se u palati Matinjon. 19. Izborni sistem u Francuskoj Francuski izborni sistem veoma je bogat i dinamian, ali i relativno komplikovan i skup.Skoro svake godine odravju se neki od izbora za razliite organe vlasti i njihova tela, ime se stvara iva politika atmosfera kao garancija demokratinosti francuskog drutva. Ali posledica ovolikog broja razliitih izbora je i porast nezainteresovanosti Francuza za izbore, te sve vea apstinencija birakog tela i pojaana apatinost graana, naroito malih. Razlikujemo aktivni i pasivno birako pravo. Pasivno birako pravo je mogunost nekoga da bira, a aktivno birako pravo je mogunost da neko bude izabran. Aktivno birako pravo i starosni limit da neko bude izabran razlikuje se u zavisnosti od organa koji se bira. Osnovni uslov da neko poseduje birako pravo je da bude graanin koji poseduje francusko dravljansktvo, da je punoletan (stariji od 18 godina) i da poseduje biraku legitmaciju koju mu izdaje gradska skuptina na ijoj teritoriji je stalno nastanjen. Prema organima koji se biraju razlikujemo sledee izbore: 1. Izbori za gradsku skuptinu odravaju se svake 6 godine, u gradskim naseljima sa vie od 3.500 stanovnika. Gradski savetnici (poslanici gradske skuptine) biraju se univerzalnim i neposrednim izborima. Uslov da neko bude izabran je da ima 18 i vie godina. 2. Izbori za gradonaelnika se odravaju svake 6 godine, posle gradskih izbora, indirektnim (posrednim) izborima od strane gradskih savetnika, veinskim izbornim sistemom u 3 kruga glasanja. Starosni cenzus za gradonaelnika je 21 ili vie godina. 3. Kantonalni izbori slue da se izabere po jedan generalni savetnik po kantonu i obnovi treina sastava Generalnog saveta kantona svake tree godine, univerzalnim i neposrednim izborima, veinskim izbornim sistemom u dva kruga. Uslov da neko bude izabran je 21 godina starosti i vie. 4. Regionalni izbori se odravaju svake 6 godine i na njemu se biraju regionalni savetnici (poslanici Saveta regiona), univerzalnim i neposrednim izborima, po proporcionalnom izbornom sistemu. Starosni uslov je 21 godina i vie. 5. Parlamentarni izbori se odravaju svake pete godine. Njima se biraju poslanici Nacionalne skuptine univerzalnim i neposrednim izborima, po veinskom izbornom sistemu u dva kruga. Uslov da neko moe da postane poslanik je navrene 23 i vie godina. 6. Izbori za Senat, kojim se bira treina senatora, odravaju se svake tree godine, indirektnim izborima, veinskim izbornim sistemom u departmanima koji daju 1 do 4

35

senatora ili proporcionalnim izbornim sistemom u departmanima koji daju vie od 4 senatora (u zavisnosti od veliine departmana). Uslov da neko bude izabran za senatora je 35 godina starosti i vie. 7. Predsedniki izbori se odravaju svake 5 godine (od 2002.g.). To su univerzalni i direktni izbori, po veinskom izbornom sistemu u dva kruga glasanja. Uslov da neko moe biti izabran za predsedniak Republike je da je stariji od 21 godine. 8. Evropski izbori su relativna novina koja proistie iz lanstva Francuse u EU. Njima se biraju 87 francuskih poslanika u Evropskom parlamentu od kandidata koje istiu politike partije, sa mandatom od 5 godina.To su univerzalni direktni izbori od kandidata sa izbornih lista, po proporcionalnom izbornom sistemu.

20. Politike partije u Francuskoj Francuska ima veliki broj politikih partija, to ini dinaminom politiku scenu Francuske, ali sam oje manji broj, u zavisnosti od njihove smage i podrke biraa, zastupljen u Parlamentu, i po tome se smatraju najvanijim. U principu, politike partije se (prema strani na kojoj su sedeli u prvom parlamentu posle revolucije) dele na leve (partije levih politikih usmerenja), partije centra i desne (partije desniarskih ili konzervativnih shvatanja). Pojava ultradesniarskih partija sa ekstremno nacionalistikim, odnosno ksenofobinim shvatanjima, kao to je , je novijeg datuma. U odnosu na izborni rezultat partije se dele na veinu (veinsku partiju ili koaliciju koja ima veinu u Skuptini) i opoziciju. Trenutno najznaajnije partije u Francuskoj su: 1. RPR (Rassemblemont pour la Republique - Okupljanje za Republiku) - degolistika partija desnice koju je osnovao bivi predsednik ak irak. Ova partija se 2002. godine ujedinila u UMP (Uniju za predsedniku veinu) iz koje potie sadanji predsednik Nikolas Sarkozi. Lider RPR-a je gospoa Miel Alio-Mari. 2. UDF (Union pour la democratie franciase - Unija za francusku demokratiju) koalicija vie manjih stranaka, zapravo otcepljano krilo degolistikog pokreta desne orijentacije, iz koje potie bivi francuski predsednik Desten. Sadanji lider je Fransoa Bajruo. 3. PS (Partie socialiste- Socijalistika partija) - partija socijaldemokratskog tipa, iz koje potie bivi francuski predsednik Miteran i bivi predsednik vlade Lionel ospen. Aktuelni lider: Fransoa Oland. 4. PC (Partie communiste - Komunistika partija) - radnika partija klasine levice koja je u poslednje vreme izgubila na uticaju i podrci. Generalni sekretar PC Francuske je Rober I. 5. PRG (Radicales- Radikali) - radikalna partija levih politikih uverenja (ranije Radikalna socijalistika partija). Sadanj lider an Miel Bajle. 6. Generation ecologie (Generacija ekologije) - moderna partije ekologista s izvesnim levim usmerenjem. Sadanji lider: Bruce Lalond. 7. Les Vertes (Zeleni) - klasina parija koja se zalae za ouvanje ovekove okoline, najjaa partija zelenih (od koje se ocepilo krilo Generacija ekoologije). Aktuelni lider: an Lik Benamijas. 8. Le FrontNational (Nacionalni Front) - klasina desniarska nacionalistika partija, sa rasistiko-ksenofobnom platformom, esto kvalifikovana kao faistika u francuskim medijima. Trenutni lider: an Mari Le Pen. 9. MDC (Mouvement des Citoyens- Graanski pokret) - nova politika organizacija nastala u istonoj Francuskoj. Formirao je bivi ministar odbrane i unutranjih poslova an Mari evenman sa desetak sitnijih politikih grupacija manjeg znaaja.

35

10. UMP (Union pour la majorit presidentielle - Unija za predsedniku veinu), nova partija desnice, proizala iz RPR, okupljajui pristalice novog kursa u evropskoj politici za vreme i posle aka iraka. Lider: aktuelni predsednik Nikolas Sarkozi.

21. Nastanak i razvoj politikog sistema SAD SAD imaju predsedniki sistem politikog sistema. Politiko ureenje SAD najee se u politikoligiji navodi kao klasian primer politikog sistema podele vlasti. Zakonodavna, sudska i izvrna vlast su u ovom sistemu odvojene i nemaju direktnog uticaja jedna na drugu. To im daje visok stepen samostalnosti i mogunost da deluju po principu visoke profesionalnosti i najvee koristi za nacionalne interese. Predsednik SAD ne moe da raspusti Kongres, a Kongres ne moe (sem u izuzetno retkim sluajevima uz veoma komplikovanu i skoro nesprovodivu proceduru impimenta) da smeni predsednika SAD. Ovoj nezavisnosti vlasti doprinosi i doivotni mandat lanova Ustavnog suda SAD, to znai da su oni bezbedni za svoj poloaj i , barem teoretski, osloboeni politikih i drugih pritisaka. SAD predstavljaju uniju (konfederaciju) sastavljenu od 50 drava lanica. Izvrna vlast pripada predsedniku, zakonodavna Kongresu, a sudska sudovima, od kojih je najvii organ Ustavni sud SAD, kao specifiniorgan kontrole vrenja vlasti. Istorija SAD je neto dua od dva veka, to je za evropske pojmove istorije i tradicije prava mladost. Meutim, ova drava je nastala na ustavnim i teorijskim iskustvima evropskih demokratskih sistema, pre svega engleskog i francuskog, koje su sa sobom doneli evropski i drugi doseljenici pretopljeni u ameriku naciju. Proces masovnijeg doseljavanja evropskih iseljenika na prostore Severne Amerike vezuje se za poetak 17. veka. Evropski doseljenici su, potiskujui domorodako, indijansko stanovnitvo, nastanjivali na Divljem Zapada i jugu i tu uspostavljali prve oblike organizovane i samoupravne zatite. Meutim, najjae engleske kolonije i vra organizacija prvih oblika vlasti nastali su na istonoj obali kontinenta i te kolonije odravale su stalne veze sa zemljom maticom tj. Engleskom. Matica ili metropola je, naravno, ekonomski iskoritavala svoje amerike kolonije izvozei u nju nepodobne i siromane u potrazi za srenijim ivotom. Jaanjem ovih istonoamerikih kolionija jaale su i tendencije za ekonomskim i administrativnim osamostaljivanjem, to je, naravno, dovelo do sukoba. 1775. g. u Filadelfiji odran je Drugi kontinentalni kongres , na kojem je dogovorena saradnja amerikih kolonija u suprotstavljanju u to vreme velikoj pomorskoj sili - engleskoj imperiji, ime poinje rat za nezavisnost. 4. jula 1776.g, takoe u Filadelfiji, iako borbe jo nisu bile okonane, usvojena je uvena Deklaracija o nezavisnosti. Ovaj dogaaj smatra se roendanom nove nezavisne drave i danas se slavi kao nacionalni praznik SAD. Deklaracija o nezavisnosti predstavlja prvi pravni i ustavni akt kojim se prekidaju veze sa metropolom i uspostavlja lista prava i sloboda graana nove drave. Ona je na neki nain kombinacija ideja iz uenja velikog engleskog politikog filozofa Dona Loka o prirodnom i neotuivom pravu oveka na slobodu i ustavnu zatitu iste, i uenja francuskog filozofa an ak Rusoa o drutvenom ugovoru kao ogranienju svake vlasti. U Deklaraciji o nezavisnosti se, izmeu ostalog, kae da su svi ljudi roeni jednaki i sa izvesnim i neotuivim

35

pravima meu kojima su ivot, sloboda i traenje sree (prvi put je uveden ovaj pojam), da se radi obezbeivanja ovih prava organizuju vlade koje svoja ovlaenja izvode iz pristanka onih nad kojima se vlada i sl. Ovim aktom se najavljuje i na neki nain utemeljuje budui ameriki liberalizam u organizaciji vlasti, politikoj filozofiji i kulturi. Smatra se da je autor ovog teksta jedan od predvodnika rata za nezavisnot Tomas Deferson, koji se smatra ocem nove nacije u politikom smislu. Ovim aktom je 13 severnoamerikih bivih sngleskih kolonija proglasilo svoju nazavisnot i opredelilo se za zajedniki ivot u jednoj vrsti konfederativne zajednice (konfederacija je sainjena od samostalnih drava, a federacija od vie federalnih jedinica). Pored Deklaracije o nezavisnosti, postoje jo dva vana dokumenta koja su postavila temelje kasnijem donoenju Ustava. To su Bil o pravima (Bill of rights) Ustava Virdinije, koji je prethodio Deklaraciji i donet je 12.juna 1776.g. On se smatra najstarijim ustavom jedne od buduih drava SAD. U njemu su sadrane osnovne ideje koje su kasnije prihvaene u Deklaraciji i Ustavu. Pored Bila o pravima, vaan dokument predstavljaju i lanci o konfederaciji, koji su usvojeni 15. decembra 1777.g., a ratifikovani od strane lanica konfederacije 1.aprila 1781.g., kojima su lanicama data prevelika samostalna ovlaenja i kojima je stimulisan regionalni partikularizam, to postaje prepreka jaanju trgovinskih veza i zajednitva, to za posledicu ima javljanje tenji za uspostavljanjem jae centralne vlasti, odnosno potreba da se pristupi pisanju Ustava jedinstvene drave, kojim bi se uveli i mnogi federativni elementi i obezbedio dalji ekonomski, politiki i drutveni razvoj ove novoformirane drave, kao specifine kombinacije konfederativnih i federativnih elemenata. Ustav SAD usvojen je 17. septembra 1787.g. u Filadelfiji. Najstariji uesnik Ustavne konvencije bio je 81ogodinji pisac i diplomata, Bendamin Frenklin, koji je, inae, pored Dejmsa Medisona i Aleksandra Hamiltona tvorac uvenih Federalistikih lanaka. Ustav SAD (Florida, 1787.g.) - jedan od najkraih na svetu i sasotoji se od 7 lanova i kasnije usvojenih 27 amandmana. I pored toga Ustav SAD je najstariji pisani i jo uvek vaei ustav u svetu. On predstavlja izvor amerike dravnosti i osnovu jake dravne centralne vlasti. Ustav SAD predstavlja jedan od najznaajnijih stubova na kojima poiva stabilnost ovog politikog sistema. Dve osnovne politike ideje i vrednosti nadahnule su tvorce amerikog Ustava: 1. Podela vlasti - vlast treba organizovat tako da ona bude podeljena i nezavisna, kako ne bi uticale jedna na drugu ili zloupotrebljavale svoje ingerencije i kako bi istovremeno jedna drugu kontrolisale i ograniavale. Time bi se obezbedila prava i slobode graana i zatitila od prevelike koncentracije vlasti u jednom organu. U stvarnosti je ispalo da je ipak teite vlasti koncentrisano u funkciji predsednika SAD (izvrna vlast) i da Kongres (zakonodavna vlast), uglavnom preko izglasavanja budeta ili pretnje impimentom, moe kontrolisati predsednika. S, druge strane Vrhovni sud SAD (sudska vlast) kontrolie druge dve vlasti ocenom ustavnosti predsednikih odluka ili zakona usvojenih u Kongresu, elastinim tumaenjem amerikog Ustava. 2. Federalno ureenje - federacija predstavlja oblik organizovanja odnosa savezne drave i 50 drava lanica i distrikta Kolumbija u kome se nalazi glavni grad SAD, Vaington DC. Savezna vlast mora biti superiorna u odnosu na vlast drave lanice federacije. Takvoj tendenciji centralne vlasti u prvim decenijama ivota federacija bio je protivan poljoprivredni Jug, dok je federalno ureenje odgovaralo rezvijenijem Severoistoku. Sukob konfederalista i Federalista (Juga i Severa) bio je toliko jak da je na kraju rezultirao krvavim graanskim ratom (1861-1865), koji se zavrio pobedom Severa, i to predstavlja konano utemeljenje federalnog ureenja. Odnos federacije i drava je Ustavom reen tako da je sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadlenosti federacije, preputeno da se regulie Ustavima 50 drava lanica. Ta relativna samostalnost ustavnih ovlaenja drava lanica i rezliitost u zakonskim odredbama dovodi do toga da ono to je zakonom kanjivo u jednoj, nije obavezno kanjivo i u

35

drugoj dravi, pa je to proizvodilo mnoge neobine i administrativno komplikovane situacija. Elastinost Ustava SAD Smestiti itav ivot amerike nacije kroz vekove i tumaiti ga kroz samo 7 lanova Ustava nije ni malo lak posao. Ovaj zadatak je zato, poveren Ustavnom sudu, koji omoguava da se najraznolikije pravne odredbe mogu shvatiti kao ustavne. U praksi je ovako saeti Ustav mogao da opstane do dananjih dana samo zbog prava Vrhovnog (Ustavnog) suda da tumai ustav, to u anglosaksonskom pravu ima vrednost zakonske (obavezujue) odluke. Tumaenja koja je utvrivao Ustavni sud su pratila ekonomsku, socijalnu i politiku evoluciju amerikog drutva i stimulisala njegov razvoj. Ustavni sistem je postavljen tako da sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadlenost federacije, preputeno ustavima 50 drava lanica. To objanjava razliita ustavna reenja drava lanica (pa ono to nije kanjivo u jednoj dravi, moe biti protivzakonito u nekoj drugoj). 22. Predsedniki sistem SAD - osnovne karakteristike SAD imaju predsedniki sistem politikog sistema. Politiko ureenje SAD najee se u politikoligiji navodi kao klasian primer politikog sistema podele vlasti. Zakonodavna, sudska i izvrna vlast su u ovom sistemu odvojene i nemaju direktnog uticaja jedna na drugu. To im daje visok stepen samostalnosti i mogunost da deluju po principu visoke profesionalnosti i najvee koristi za nacionalne interese. Predsednik SAD ne moe da raspusti Kongres, a Kongres ne moe (sem u izuzetno retkim sluajevima uz veoma komplikovanu i skoro nesprovodivu proceduru impimenta) da smeni predsednika SAD. Ovoj nezavisnosti vlasti doprinosi i doivotni mandat lanova Ustavnog suda SAD, to znai da su oni bezbedni za svoj poloaj i , barem teoretski, osloboeni politikih i drugih pritisaka. SAD predstavljaju uniju (konfederaciju) sastavljenu od 50 drava lanica. Izvrna vlast pripada predsedniku, zakonodavna Kongresu, a sudska sudovima, od kojih je najvii organ Ustavni sud SAD, kao specifiniorgan kontrole vrenja vlasti. Ustav SAD (Florida, 1787.g.) - jedan od najkraih na svetu i sasotoji se od 7 lanova i kasnije usvojenih 27 amandmana. I pored toga Ustav SAD je najstariji pisani i jo uvek vaei ustav u svetu. On predstavlja izvor amerike dravnosti i osnovu jake dravne centralne vlasti. Dve osnovne politike ideje i vrednosti nadahnule su tvorce amerikog Ustava: 1. Podela vlasti - vlast treba organizovat tako da ona bude podeljena i nezavisna, kako ne bi uticale jedna na drugu ili zloupotrebljavale svoje ingerencije i kako bi istovremeno jedna drugu kontrolisale i ograniavale. Time bi se obezbedila prava i slobode graana i zatitila od prevelike koncentracije vlasti u jednom organu. U stvarnosti je ispalo da je ipak teite vlasti koncentrisano u funkciji predsednika SAD (izvrna vlast) i da Kongres (zakonodavna vlast), uglavnom preko izglasavanja budeta ili pretnje impimentom, moe kontrolisati predsednika. S, druge strane Vrhovni sud SAD (sudska vlast) kontrolie druge dve vlasti ocenom ustavnosti predsednikih odluka ili zakona usvojenih u Kongresu, elastinim tumaenjem amerikog Ustava. 2. Federalno ureenje Izvrna vlast u SAD oliena je u funkcijama presednika. Smatra se da je predsednik SAD ovek sa najveim ingerencijama vlasti u danasnjem svetu. Kae se da je izvrna vlast monocefalna - u jednoj linosti spojene ceremonijalne i efektivna funkcije - on je ef drave, ef izvrne vlasti, ef partije, ef oruanih snaga...Predsednik ( i potpredsednik) biraju se na mandat od 4 godine, univerzalnim i indirektnim izborima (preko tzv. izbornika ili elektora po dravama lanicama),

35

po veinskom izbornom sistemu. Mandat predsednika moe biti obnovljen samo jednom. Uslov da bi neko bio izabran za predsednika SAD jeste da je ameriki dravljanin po roenju, star najmanje 35 godina i da je najmanje 14 godina rezident SAD. Ovlaenja predsednika SAD su: 1. Imenuje i opoziva dravne sekretare i lanove svojih savetodavnih tela (koji ine njegov ovalni kabinet budui da vlada u klasinim smislu ne postoji) kojima poverava odreene oblasti i sprovoenje predsednike politike (dravnog sekretara za isnostrane poslove, savetnika za nacionalnu bezbednost, direktore najvanijih nacionalnih agencija CIA, NASA i sl., i biroa - FBI itd.) 2. Imenuje predsednika i lanove Vrhovnog suda, sa doivotnim mandatom 3. Funkcija predsednika drave i efa vlade oliena u jednoj osobi 4. Vrhovni ef dravne administracije 5. Vrhovni zapovednik svih eodava Armije SAD 6. Poseduje zakonodavnu mo da donosi predsednike dekrete, da uestvuje u inicijativi za podnoenje zakonskih projekata 7. Ima pravo obaveznog veta na zakone usvojene u Kongresu. Ipak, veto predsednika moe biti nadglasan dvotreinskom veinm u oba doma Kongresa. 8. Moe da zatrai od Vrhovnog suda tumaenje Ustava ili ocenu da li je neki zakonski projekat u skladu sa Ustavom SAD 9. Rukovodi spoljnom politikom i odbranom zemlje 10. Poseduje mnogobrojne reprezentativne i protokolarnedunosti i ingerencije. 23. Obeleja amerikog federalizma SAD predstavljaju uniju (konfederaciju) sastavljenu od 50 drava lanica. - Nastanak amerikog federalizma - Ustav SAD. 24. Izvori moi i uticaja predsednika u politikom sistemu SAD Isto kao 22., samo sa kraim uvodom 25. Mesto, struktura i funkcije Kongresa u politikom sistemu SAD 26. Zakonodavna vlast u SAD 27. Istrane i sudske funkcije amerikog Kongresa Zakonodavno telo u politikom sistemu SAD je Kongres. Kongres se sastoji od dva doma: Predstavnikog doma i Senata. Predstavniki dom - lanovi predstavnikog doma Kongresa biraju se univerzalmim i neposrednim (direktnim) izborima u jednokrunom veinskom izbornom sistemu. Mandat lanova Predstavnikog doma je dve godine a njihov broj po dravama varira u zavisnosti od veliine, odnosno broja stanovnika, drave. Ukupno ima 435 lanova. lan Predsatvnikog doma moe biti lice koje je navrilo 25 godina starnosti, i minimum 7 godina je dravljanin SAD, i u vreme izbora je stanovnik drave u kojoj se bira. Predstavniki dom Kongresa utie na ekonomsku politiku cele zemlje, usvajanjem visine i vrste poreza za graane i preduzetnike. Predstavniki dom ima iskljuivo pravo pokretanja postupka za krivino gonjenje slubenih lica. Senat - po izbornom zakoniku SAD (US Code) senatori se biraju na unoverzalnim i direktnim izborima od strane naroda, u godini koja prethodi isteku mandata odreenog senatora, na mandat od 6 godina, koji zapoinje 3 dana januara naredne godine. Biraju se po dvojica iz svake drave lanice (ukupno 100 senatora). Odmah po svom sastanku posle prvih izbora oni se dele to je mogue ravnomernije u 3 grupe. Mesta senatora prve grupe upranjuju se po isteku druge

35

godine, senatora druge grupe po isteku etvrte godine, a mesta senatora tree grupe po isteku este godine.Senatori moraju da ispunjavaju sledee uslove: minimum 35 godina starosti, minimum 9 godina dravljanstva SAD i da u vreme izbora budu stanovnici drave koju predstavljaju. Senat kontrolie spoljnu politiku svedoenjima predstavnika Stejt dipartmenta (Ministarstva spoljnih poslova SAD) pred senatskim odborrima i njihovim odgovaranjem na pitanja senarora i daje saglasnost na imenovanje sudija Vrhovnog suda. Senatom predsedava potpredsednik SAD, koji se bira ostovremeno i po predlogu predsednikog kandidata. Ovlaenja i prava Kongresa su pre svega u oblasti zakonodavne vlasti i data su u okviru lana 1. Ustava SAD. To su: vri zakonodavnu vlast i donosi akte konsitutivne snage ustanovljava i ubira poreze zakljuuje zajmove u ime SAD regulie trgovinu sa stranim dravama kuje novac, odreuje njegovu vrednost i vrednost stranih valuta ustanovljava potanske urede i potanske puteve osnova sudeove nie od Vrhovnog suda kongres ima ekskluzivno pravo objave rata, kontrolie oruane snage i vojsku i mornaricu kontrolie rad javnih slubi (administracije SAD) pozivom efova na svedoenja (hearings) pred komitetima Kongresa, ili, najefikasnije, usvajanjem budetskih sredstava za funkiconisanje tih slubi izglasava dravni budet i kredite u sprovoenju dravne politke i na taj nain moe da blokira ili utie na odluke predsednika i sprovoenje dravne politike istrane i sudske funkcije Kongresa i postupak impimenta: poveravaju se komisijama koje se formiraju za odreenu namenu i po pitanju stvari od nacionalnog znaaja. Svaki graanin SAD, a posebno svaki funkcioner ili slubenik dravne administracije, duan je da se pojavi i da iskaz, odnosno odgovara na pitanja kongresne komisije. Ukoliko bi odbio da se pojavi pred komisijom Kongresa, mogao bi biti optuen za uvredu ovog vrhovnog zakonodavnog tela. Graanin SAD moe, u sluaju da proceni da njegov iskaz moe da poslui za optunicu protiv njega, da se zatiti pozivanjem na Peti amandman Ustava SAD, u kome se kae da niko nije obavezan da daje iskaze koju mogu da poslue za njegovo sudsko gonjenje. Ova funkcija Kongresa je u istoriji bila zloupotrebljavana u hladnoratovske i ideoloke svrhe i bila ozbiljna pretnja po prava i slobode levo orijentisanih amerikih graana, posle Drgog svetskog rata, u vreme poznate Makartijeve kongresne komisije za antiameriku delatnost (komisije za lov na vetice), odnosno progon komunista i njihovih simpatizera (arli aplin). Impiment predstavlja tubu koju Predstavniki dom podie protiv predsednika drave u sluaju da je on prekrio zakon. Postupak impimenta predstavlja komplikovanu i skoro nesprovodivu proceduru i on je protiv predsednika SAD izvren kroz istoriju 2 puta (Endru Donson). Ono to ga ni gotovo neostvarivim je injnica da je za opoziv predsednika potrebna dvotreinska vaina u oba kongresna doma. Uz itav komplikovan proces istrage za navodno predsednikovo krenje Ustava ili optubu za korupciju ili izdaju nacionalnih interesa. Poslednji takav sluaj pokrenut je protiv predsednika Riarda Niksona zbog uvene Votergejt afere i nije okonan, jer je predsednik Nikson, iz etikih i linih razloga, sam odluio da podnese ostavku. Impiment je pokrenut i protiv predsednika Bila Klintona, zbog seksualne afere. 28. Vrhovni sud SAD - mesto, funkcije i znaaj Vrhovni sud ima ogroman znaaj u politikom sistemu SAD. Njegova osnovna funskcija sastoji se u kontroli usklaenosti zakona sa Ustavom SAD i oceni zakononitosti postupaka i akata dravne administracije.Vrhovni sud se sastoji od predsednika i 8 lanova, koje bira predsednik

35

SAD na doivotni mandat, a njegov izbor potvruje Senat. Vrhovni sud, takoe, presuuje u sporovima izmeu drava lanica, izmeu drave lanice i Unije (SAD) i izmeu graana i federalne drave, na osnovu anglosaksonskog precedentnog prava. Ustav SAD (Florida, 1787.g.) - jedan od najkraih na svetu i sasotoji se od 7 lanova i kasnije usvojenih 27 amandmana. I pored toga Ustav SAD je najstariji pisani i jo uvek vaei ustav u svetu. On predstavlja izvor amerike dravnosti i osnovu jake dravne centralne vlasti. Ustav SAD predstavlja jedan od najznaajnijih stubova na kojima poiva stabilnost ovog politikog sistema. Dve osnovne politike ideje i vrednosti nadahnule su tvorce amerikog Ustava: 1. Podela vlasti 2. Federalno ureenje Elastinost Ustava SAD Smestiti itav ivot amerike nacije kroz vekove i tumaiti ga kroz samo 7 lanova Ustava nije ni malo lak posao. Ovaj zadatak je zato, poveren Ustavnom sudu, koji omoguava da se najraznolikije pravne odredbe mogu shvatiti kao ustavne. U praksi je ovako saeti Ustav mogao da opstane do dananjih dana samo zbog prava Vrhovnog (Ustavnog) suda da tumai ustav, to u anglosaksonskom pravu ima vrednost zakonske (obavezujue) odluke. Tumaenja koja je utvrivao Ustavni sud su pratila ekonomsku, socijalnu i politiku evoluciju amerikog drutva i stimulisala njegov razvoj. Ustavni sistem je postavljen tako da sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadlenost federacije, preputeno ustavima 50 drava lanica. To objanjava razliita ustavna reenja drava lanica (pa ono to nije kanjivo u jednoj dravi, moe biti protivzakonito u nekoj drugoj). 29. Partijski sistem SAD Politike partiej predstavljaju jedan od glavnih elemenata amerikog politikog sistema. U Ustavu SAD nema eksplicitnih odredbi koje se tiu uloge i delovanja politikih partija. Ipak, one predstavljaju osnovu stabilnosti politikog ureena zemlje. Politike partije SAD nisu ideoloke, ve politiko pragmatine organizacije. To su, ustvari iroke koalicije na federalnom nivou koje glavninu svog delovanja vezuju za predizbornu kampanju svojih predsednikih kanidata. SAD, dakle imaju dvopartijski politiki sistem, a dve najvanije i najjae politike partije su Demokratska i Republikanska. Demokratska partija nastala je poetkom 19. veka i njenim osnivaem smatra se trei predsednik SAD Tomas Deferson. Istaknute linosti iz demokratske partije su: Kenedi, Lindon Donson, Dimi Karter, Bil Klinton, Al Gor, Barak Obama. Republikanskia partija je osnovana 1854.g. i od tada je uglavnom dominirala u upravljanju na federalnom nivou. Istaknuti republikanci: Linkoln, Teodor Ruzvelt, Dvajt Ajzenhauer, Riard Nikson, Gerald Ford, Ronald Regan, Dord Bu (obojica). Generalno uzev, Republikanska partija se smatra konzervativnijom od demokratseke, mada obe imaju svoja konzervativna i liberalna krila. Demokratska i Republikanska partija se bore za pobedu svojih kandidata za jevne funkcije: za mesta u gradskim savetima, mesta gradonaelnika,mesta guvernera drava, mesta u Predstavnikom domu i Senatu i za mesto predsednika SAD. Izborna trka se obino odvija u dve faze: nominacija kandidata u okviru svoje partije i borba da se porazi kandidat rivalske partije na izborima. U prvoj polovini 20. veka jo neke partije su imale politiki uticaj, naroito na nivou drava i lokalnom nivou - Socijalistika partija je imala svoje preedstavnike u Predstavnikom domu kongresa i gradonaelnike u preko 50 gradova, Progresivna partija je due vreme drala guvernersko mesto u Viskonsinu, a jedan nezavisni kandidat je 1974.g. postao guverner drave Mejn.

35

Posebnu ulogu u politikom ivotu SAD u vezi sa partijskim sistemom imaju oficijelne i neoficijelne interesne grupe : lobi i grupe za pritisak ije je delovanje potpuno legalno i prihvaeno u amerikom drutvu. Lobiji su ime dobilo o nazivu za hodnik Kongresa u kojima oni najee deluju, presereui kongresmene i vrei pritisak na njih. Amerikanci vole da kau da delovanje ovih politikih grupa proizilazi iz Prvog amandmana Ustava SAD koji garantuje slobodu govora, udruivanja i podnoenja miroljubivih peticija. Ove interesne grupe formalnim, a naroito neformalnim delovanjem u odnosu na kongresmene, senatore i dravnu administarciju utiu na donoenje politikih odluka ili formiranje javnog mnjenja u odnosu na pitanja od nacionalnog interesa. Re je o onim oblicima participacije u kojim uestvuju oni drutveni i politiki subjekti koji ne pripadaju organizaciji vlasti. Oni zastupaju interese odreenih ekonomskih, profesionalnih i drugih civilnih organizacija.Grupe za pritisak u najveem procentu zastupaju interese krupnog biznisa onih koji inae po sili svog ekonomskog poloaja ve imaju privilegovano mesto u amerikom drutvu. Bogatstvo se javlja u tom kontekstu kao put ka politikom uticaju. U Americi je dominantno geslo novac je majino mleko politike. Sredstva kojima se slue su u rasponu od ubeivanja do korupcije a imaju svoje agente, lobiste i lobi kancelarije u Vaingtonu

30. Faktori stabilnosti politikog sistema SAD Faktori stabilnosti amerikog politilkog sistema su: 1. Ogromno teritorijalno prostranstvo i znaajni prirodni resursi bili su dobra polazna osnova doseljenicima koji su, defavorizovani u Evropi, u potrazi za sreom svojski radili na izgranji zemlje; 2. Posle graanskog rata izmeu Severa i Juga, nikada se vie nisu odigrala nikakva ratna razaranja na tlu SAD, tako da je izgradnja privrednih potencijala tekla bez diskontinuiteta, za razliku od evropskih i drugih zemalja, u kojima su Prvi,a naroito Drugi svetski rat izazvali potpunu devastaciju privrede i milionske ljudske rtve; 3. Doseljeno stanovnitvo se umesto konfrontacija u meusobnim multietnikim, multikonfesionalnim i drugim sukobima, stopilo u novostvoreni etnicitet nazvan amerika nacija; 4. Amerika varijanta liberalnog kapitalizma i priroda produkcionih odnosa pogodovali su integraciji amerikog drutva, ekonomskog i politikog sistema. S tim u vezi ameriki politiki sistem karakterie i odsustvo tredicije sindikalnog organizovanja i trajka kao sredstva za postizanje radnikih benificija koje je iroko korieno u evropskim zemljama ; 5. Neki autori naglaavaju kao ameriki specifinost i prednost, preskoenu feudalnu fazu u razvoju ove zemlje, nastale krajem 18. veka. Ipak, treba uzeti u obzir da je na poljoprivrednom jugu SAD, na ogromnim plantaama pamuka, duvana, kikirikija i drugih kultura, kao svojevrsni relikt feudalizma, ogroman doprinos ekonomskom razvoju dao robovki rad crnakog stanovnitva dovoenog iz Zapadne afrike i javno prodavanog kao robovska radna snaga. 6. Drugi talas imigracije za vreme II svetskog rata doveo je u SAD visokoobrazovane i bogate slojeve evropskih naroda (naroito Jevreja ili imigranata leve politike orijentacije). Po zavretku rata nastavjlen je priliv mozgova (najobrazovanijihkadrova koji se kao gotovi strunjaci stavljaju na raspolaganje amerikoj privredi) sve do dananjih dana; 7. Priliv mozgova decenijama je pratio i priliv stranog kapitala, koji je traio pogodne i sigurne uslove za ulaganja i oplodnju, a kome je pogodovao ameriki liberalni kapitalizam. Tako su SAD od zemlje koja je vapila za stranim kapitalom izrasle u najveeg svetskog finansijera, kome se uloena sredstva decenijama unazad mnogostruko vraaju; 8. Dobro organizovani politiki sistem, jaka pozicija izvrne vlasti (posebno predsednika SAD), dve jake politike parije koje se smenjuju na vlasti, iroka lina i politika prava i slobode graana, svakako su faktori stabilnosti politikog sistema SAD.

35

31. Nastanak i razvoj vajcarskog politikog sistema i Ustav Konfederacije Uvod Politiki sistem vajcarske obino se uzima za primer treeg tipa politikog ureenja u okviru kapitalistikih zemalja (pored parlamentarnog i predsednikog), sistema jedinstva ili konfuzije vlasti, odnosno konventskog (skuptinskog) sistema buroaske demokratije. vajcarska se inae smatra konfederacijom, ali sutinski predstavlja federaciju (sainjena je od vie federalnih jedinica, a ne od samostalnih drava). Ona je savezna republika sa dugom tradicijom politike i vojne neutralnosti, to joj je omoguilo da bude domain mnogim meunarodnim organizacijama kao to su Meunarodni olimpijski komitet, UEFA, FIFA, pa ak i sedite UN za Evropu (eneva), iako je punopravna lanica postala tek 2002. godine (poto je referendum o pristupu propao 1992. godine). Inae, slubeno ime drave je na latinskom jeziku - Confoederatio Helvetica. To je zato da se ne bi favorizovao jedan od etiri zvanina jezika koji se regularno i zvanino govore i upotrebljavaju u administrativnoj i kolskoj praksi (nemaki, francuski, italijanski i roman tj. retroromanski). vajcarske je, dakle, savezna parlamentarna republika koju ine 26 kantona. Glavni grad, ali ne i najvei, je Bern, a ekonomsko, administrativno, saobraajno i kulturno sredite je Cirih. vajcarska je lanica Saveta Evrope, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Partnerstva za mir, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, UN, STO i mnogih drugih organizacija. U etnikom pogledu vajcarska predstavlja specifinu meavinu sa 65% stanovnika germanskog porekla, 18% stanovnika francuskog porekla, 10% stanovnika italijanskog porekla, 1% autohtonog romandskog stanovnitva (Romani) i 6% pripadnika ostalih etnikih grupa. U verskom pogledu, vajcarska je podeljena na 2 skoro jednaka dela: 47,6% ine katolici, a 44,3% protestanti. Ostale veroispovesti ine oko 8%. vajcarska konfederacija (Confederatio Helvetique) nastala je 1. avgusta 1291. g. Paktom koji su da bi se bolje odbranili i ouvali svoj integritet, svoje graane i njihova dobra zakljuili graani tri prakantona (vic, Ur i Untervald). Oni stvaraju tzv. veiti savez da bi se zatitili od najezde Habzburgovaca.Tako je nastao prvi Ur-kanton, kao pretea budue drave vajcarske.Konfederacija je nastala na bazi zajednikih interesa i u najboljoj i uzajamnoj nameri da se uzajamno zatite zajednikom snagom ove tri male zajednice. U ovom kraatkom osnivakom aktu, pored te osnovne ideje, dati su i neki embrionalni elementi pravnog i ustavnog sistema Konfederacije, posebno u smislu kako e se Konfederacija odnositi prema svojim graanima ili strancima poiniocima krivinih dela, kako e im suditi i sl., kao i kako e se postupati ako jednoj od lanica neka druga drava nanese nepravdu ili objavi rat. Istog dana kada je doneen Pakt graani ova tri prakantona su se na brdu Rutli zakleli da e biti jedna i jedina nacija brae. Od tada poinje narastanje nove zajednice, tako to se vajcarskoj zajednici sukcesivno pridruilo jo 19 kantona (meu kojima Cirih, Cug, Bern, Bazel, afthauzen, Apencel, Sent Galen i dr.). Poslednji u nizu 1815.g. (na Bekom kongresu) pridruili su se Vale, Nefatel i eneva, ime je vajcarska dobila dananju konfiguraciju i konane dravne granice. Nekoliko sela je 1978.g. napustilo kanton Bern, i formiralo poslednji, 23. kanton Jura. vajcarska je postala nezavisna nacija, proglaenjem Deklaracije o nezavisnoti 1648.g. (Vestfalskim ugovorom- mirom), a 1812.g proglasila je svoju neutralnost. Dve vane godine na kulturnom i verskom palnu su formiranje prvog vajcarskog univerziteta u Bazelu 1460.g. i poetak reformacije u vajcarskoj crkvi 1522.g. U novijoj vajcarskoj istoriji najvanija godina je svakako 1848.g. kada je usvojen Federalni Ustav koji je sa izmenama i dopunama vaio sve do 1999.g., kada je na referendumu usvojen novi Federalni Ustav vajcarske. Takoe na referendumu, maja 2000.g usvojen je Bilateralni

35

ugovor vajcarske sa EU, ime je uspostavljena pravna osnova intezivne saradnje ove zemlje sa evropskim integracijama. Interesantno je da je ova konzervativna zemlja tek 1971.g. dodelila enama birako pravo. Pionirke na mestu efova izvrne vlasti bile su Elizabet Kop,Rut Drajfus i Rut Mecler, koja je 1999.g. postala trea ena ef izvrne vlasti vajcarske sa samo 34 godine starosti. Obino se kao iliustracija ljubomornog uvanja tradicija u vajcarskoj navodi primer poljoprivrednog i nepristupanog kantona Apencel Ineroden, koji je poznat po svom uvenom siru Apenceler, ali i po tome to se u njemu i danas odluke donose i predstavnici biraju na skupu odraslih graana na gradskom trgu, ali bez uea ena. ene u ovom kantonu jo uvek nemaju pravo glasa, iako je federalno birako pravo za ene uvedeno jo 71. Ustavni sistem vajcarske Prema Ustavu iz 1848. vajcarska je bila federacija 22 kantona. Svaki od kantona imao je svoj Ustav. Odnos kantonalne i federalne vlasti iao je u prilog kantonalnoj vlasti sve to eksplicitno nije pripadalo nadlenosti federacije, regulisano je na nivou kantona. Posledica ovako podeljenih nadlenosti je dvostruko dravljanstvo u vajcarskoj: federalno i kantonalno. Iako je federalno dravljanstvo jako teko dobiti, kantonalno je jo tee jer ono daje prava za uestvovanje u politikom ivotu. Drugi Ustav vajcarske, s izmenama i dopunama, ali bez zadiranje u osnovne ustavne postavke ureenja zemlje, usvojen je 1874.g. Ustav vajcarske iz 1999.g. donosi manje izmene i dopune prethodnih reenja: vajcarska je konfederacija 23 kantona (drava), od kojih su tri podeljena na polukantone. Po Ustavu ovlaenja Konfederacije su: zatita zemlje i njenih graana, potanske, telefonske i telekominikacione usluge, monetarni sistem, transport, vojska, carina i diplomatski odnosi. Sve ostalo u nadlenosti je kantona i lokalnih organa vlasti. vajcarska ima tradiciju neposredne demokratije u vidu inicijative ili referendumskog izjanjavanja graana po najvanijim pitanjima od nacionalnog interesa. Najmanje 100 000 graana moe pokrenuti narodnu inicijativu za glasanje o izmeni ili proirenju Ustava ili federalnog zakona. Ukoliko Federalni savet eli promenu ili proirenje Ustava ili federalnog zakona, 50 000 graana moe zatraiti referendum za izjanjavanje o tome. 32. Obeleja vajcarskog federalizma -Uvod vajcarski sistem predstavlja svojevrstan unikat - niko nije kopirao njihov politiki sistem! Obeleja vajcarskog federalizma su. - Stalni dualizam federalnog i kantonalnog Zbog naina nastanka, jezike, etnike i kulturne strukture i sloenosti, kao i potrebe da se zatiti od pretenzija monih suseda, vajcarska je bila predodreena da se organizueje kao federalna drava.Meutim, od njenog nastanka stalno je prisutan dualizam federalnog i kantonalnog. On se ogleda u stalno prisutnoj tendenciji federalnih organa da preuzmu to vee ingerencije i u prevalenciji kantonalnog nad federalnim u svakodnevnom ivotu. Naime, odnos kantonalne i federalne vlasti iao je u prilog kantonalnoj vlasti sve to eksplicitno nije pripadalo nadlenosti federacije, regulisano je na nivou kantona. - Tradicija razliitih oblika neposredne demokratije - Neposredna demokratija, u zavisnosti od veliine kantona. (Apencel Ineroden i Glarus) - Landsgemeinde - skuptine svih punoletnih graana (nalik antikim polisima) na kojima se donose odluke o kantonalnom zakonodavstvu i o izboru predstavnika za Vee kantona. vajcarska ima tradiciju neposredne demokratije u vidu inicijative ili referendumskog izjanjavanja graana po najvanijim pitanjima od nacionalnog interesa. Najmanje 100 000 graana moe pokrenuti narodnu inicijativu za glasanje o izmeni ili proirenju Ustava ili federalnog zakona. Ukoliko Federalni savet eli promenu ili proirenje Ustava ili federalnog zakona, 50 000 graana moe zatraiti referendum za izjanjavanje o tome. Referendumi mogu

35

biti sprovoeni na lokalnom (za pitanja od lokalnog znaaja) i univerzalnom nivou (za pitanja od opteg nacionalnog interesa). U periodu od Drgog ustava (1874.g.) do 1980.g. vajcarska je 183 puta raspisala referendum. - Koncentracija najvie vlasti u Federalnoj skuptini i kantonalnim i optinskim skuptinama na niem nivou - izvrna vlast se poverava telima koja u neku ruku predstavljaju organe skuptine, odgovorna su njima i nemaju mogunost rasputanja skuptine. Skuptine su, dakle, teite vlasti, ali ujedno i kontrolor svih ostalih oblika vlasti u vajcarskoj. - Efikasna, jaka i veoma razvijena lokalna samouprava - graani sve svoje politike, ekonomske, infrastrukturne i ivotne probleme reavaju u okvirima optina, distrikta i kantona, koji imaju znaajna ovlaenja (sve to nije eksplicitno stavljeno u nadlenost federalnih organa). Ovde moe da se doda deo o administrativnoj podeli i lokalnoj samoupravi - Tropartijski politiki sistem sistem 3 glavne partije koje pobeuju na izborima. - Dobro i beskonfliktno funkcionisanje multietnikog, multikulturnog i multijezikog drutva, koje je shvaeno kao bogatstvo i razlog za ponos, a ne za stalne politike i druge trzavice.

33. Federalna skuptina u politikom sistemu vajcarske (federalna parlamentarna demokratska republika) Federalna skuptina, predstavlja vrhovno zakonodavno telo i i u njoj se nalazi teite vlasti u vajcarskoj federaciji. Zato se ovaj sistem naziva skuptinskim. Skuptiana se sastoji od dva doma: 1. Vea graana (Standerat) ili malog vea u kome su po dva predstavnika svakog kantona i po jedan predstavnik polukantona, bez obzira na veliinu kantona 2. Nacionalnog vea (Nationalrat) ili velikog vea sa 200 predstavnika koji se nioraju proporcionalno veliini kantona, ali ne manje od jednog po kantonu Federalna skuptina je zakonodavni ali i kontrolni organ koji vri nadzor nad funkcionisanjem dravne administracije. Svi ostali organi su njoj odgovorni i vre funkcije koje im skuptina poverava. Izvrna vlast se, dakle, poverava telima koja u neku ruku predstavljaju organe skuptine, odgovorna su njima i nemaju mogunost rasputanja skuptine. Sudska vlast: Federalni sud u Lozani Izvrna vlast: Federalni savet (Bundesrat), koji se sastoji od 7 lanova izabranih na zajednikoj sednici oba doma Federalne skuptine. Mandat lanova Federalnog saveta je etiri godine, s tim da se predsednik saveta menja svake godine. Zbog svega toga, skuptina ima odluujuu pozicjiu u politikom sistemu vajcarske. Ima 7 resora. 34. Partijski sistem u vajcarskoj vajcarska ima tropartijski politiki sistem. Tradicionalno najjae politike partije su: - Hriansko-demokratska partija - Socijalistika partije vajcarske - Radikalno-demokratska partija - Demokratska unija centra - Ekoloka partija vajcarske (Zeleni) i nekoliko drugih manjih partija. Uoljivo je odsustvo jakih i dobroorganizovanih radnikih partija s levim politikim shvatanjima, mada u politikom ivotu deluje koalicija vajcarske partije rada i Radnike narodne partije i to u frankofonskom delu ove zemlje. Takoe je primetno odsustvo jakih

35

rasistikih, nacionalistikih ili separatistikih partija, s izuzetkom pokreta za nezavisnost Jure, politikog pokreta novog franskofonskog kantona koji je nastao odvajanjem od dominantnog germanofilskog kantona Bern, 1978.g. Delovanje brojnih politikih partija ne dovodi u pitanje temeljne vrednosti vajcarskog drutva i politikog ureenja. 35. Oblici neposredne demokratije i politike participacije u vajcarskoj - Neposredna demokratija u Apencel Inerodenu i Glarusu - Landsgemeinde - Jaka tradicija narodne inicijative i referenduma

36. Lokalna samouprava u vajcarskoj Kantoni su konstituenti, federalne jedinice vajcarske federacije. Relevantan broj kantona ( za izbor u Vee kantona) je 23 , ali su 3 katona podeljena na po dva podkantona, to ini ukupan broj od 26 jedinica (20 celih kantona i 6 polukantona). Iako je unutranja autonomija kantona ista za cele i polukantone, polukantoni imaju samo jedno mesto, umesto dva, u Savetu kantona, i pola glasa u sluajevima kada veina kantona mora da odobri promene ustava. Kantoni su podeljeni na vie okruga (becirka), a svaki okrug na vie optina. U vajcarskoj ukupno ima 2929 (3032) optina. One optine koje imaju vie od 10 000 stanovnika smatraju se gradovima, a manje selima. Lokalna samouprava u ovim administrativnim jedinicama tradicionalno dobro funkcionie. Razlike meu kantonima su velike, ne samo u pogledu etnikog sastava stanovnitva i dominantnog jezika u upotrebi ve i po veliini teritorije i broja stanovnika. Tako kanton Bazelgrad ima svega 37 kvadratnih kilometara, a najvei Kanton Graubinden 7105 kvadratnih kilometara (17,2% vajcarske povrine). Slina nesrazmera je i u pogledu broja stanovnika. Tako kanton Cirih ima 1.228.000 stanovnika, a polukanton Kanton Apencel Ineroden svega 15.000. Bez obzira na to, kantoni su jednaki i svi imaju svoj glavni grad, ustav, zakonodavnu, sudsku i izvrnu vlast. Znamenita specifinost dva mala kantona u vajcarskoj (Apencel Ineroden i Glarus) su i Landsgemeinde - skuptine svih punoletnih graana (nalik antikim polisima) na kojima se donose odluke o kantonalnom zakonodavstvu i o izboru predstavnika za Vee kantona. Politika struktura kantona veoma podsea na onu koja je ustanovljena 1848. godine, kada je ustanovljena moderna vajcarska drava. Svoje ustave, kao i sve vajcarske ustave, kantoni ratifikuju na referendumu. Oni se vremenom menjaju, a este su i izmene i dopune zakona. Kantonalni parlamenti su jednodomi, i poznati su pod razliitim imenima od kantona do kantona. Pored Kantonalne skuptine (parlamenta), koja predstavlja zakonodavno telo u okviru svojih ovlaenja, postoje jo i Kantonalno vee, kao izvrni organ i Kantonalni sud, kao glavni sudski organ. Kantonalna izvrna vlast je ustrojena kao zajednika vladavina, sa vlau poverenoj odborima, a ne pojedincu. Kantonalna rukovodstva imaju 5 do 7 lanova, izabranih od strane naroda. Pored ovih, kantonalnih organa vlasti i svaki becirk ili okrug ima svoju Skuptinu becirka, kao neku vrstu zakonodavne vlasti. Izvrnu vlast u becirku vri Vee becirka,a sudsku Sud becirka. Glavne nadlenosti ovih organa vlasti su obrazovanje i sudstvo. Takoe, na nivou optina, iz kojih su sastavljeni okruzi, postoje Optinske (gradske) skuptine, kao skuptine svih graana u pojednim mestima ili skuptine predstavnika kojima su graani

35

izglasali poverenje na izborima. Ove skuptine predstavljaju zakonodavni organ. Izvrnu vlast vri Optinsko (Gradsko vee) , a sudsku vlast Mirovni sud. Glavna ovlaenja gradskih organa vlasti nalaze se u oblasti lokalnih usluga (elektroenergija, voda, vatrogasci, gradska policija i sl.), transportu i odravanju lokalne putne mree, organizaciji kolstva i priikupljanju optinskih poreza kojima se finansiraju sve ove vrste usluga i infrastrukture. Ovlaenja kantona odreena su sa jedne strane negativno prema Ustavu, a s druge strane ograniena su autonomijom konstitutivnih optina kantona. Svaki kanton za sebe odreuje stepen samouprave optina. S druge strane, svi poslovi koji nisu izriito dati federalnoj vlasti su u nadlenosti kantona. U Ustavu se izuzetno esto javlja princip preklapanja i saradnje federalne i kantonalnih vlasti. Od oblasti koje su nominalno potpuno u nadlenosti kantona (mada se i tu javlja mogunost pomoi federacije) najbitnije su osnovno i srednje obrazovanje, kultura, regulisanje lokalnih crkvenih pitanja, urbanizam, jezik kantona, zatita kulturnog i istorijskog naslea, staranje o odreenim socijalnim kategorijama i lokalni porezi.

37. Uzroci nastanka i odlike autoritarnih politikih sistema kapitalistikih zemlja I kapitalistiki sistemi, iako imaju dugu tradiciju potovanja i zatite ljudskih prava i sloboda, kada zapadnu u ekonomsku i politoku krizu, mogu da se okrenu autoritarni oblicima vladavine kao reenju. Izraziti primeri takvih reima su: - Faizam i nacionalsocijalizam u Italiji, Nemakoj, paniji i Portugaliji - Peronizam u Argentini - Pinoeova diktatura u ileu - Reim aprarthejda i rasne segregacije u Junoj Africi - Reimi vojnih hunti u zemljama June Amerike Uzroci nastanka: autoritarni reimi najee nastaju u periodima kriza (ekonomskih, politikih, socijalnih ili kao opsledica svetskih sukoba) kao pokuaj da se iz njih izae uz pomo autokratskih metoda i diktatura. Prvi oblici autoritarnih reima, ba iz tog razloga, nastaju posle Prvog svetskog rata, a naroito u doba velike svetske ekonomske krize 1929- 1933, i to pre svega u zemljama koje su kao agresori pretrpele velike tete od ratnih razaranja i bile suoene sa obavezoma da plate ratne reparacije, to je dovelo do osiromaenja najirih slojeva i opteg beznaa i samim tim dovelo te zemlje u poziciju da postanu pogodno tle za formiranje podrke autoritarnim reimima, jer su osiromaeni i defavorizovani slojevi najpogodniji za animiranje primamljivim idejama kojima lideri politikih partija obeavaju renesansu nacionalne, ekonomske i politike moi i slave te zemlje, poboljanje uslova ivota i sl., uz demagogije o superiornoj naciji i super ljudima. Odlike: demagoka i agresivna politika propaganda kojom se stie podrka irokih masa i obezbeuje pobeda na izborima ili stvara armija za ruenje postojee vlasti koja se proglaava glavnim krivcem za patnju i bedu u kojima mase ive. Ta propaganda u poetku je orijentisana na igosanje protivnika partijskih ideja (krupan kapital, leve komunistike partije, Jevreji, Sloveni i dr.), a kasnije se usmerava ka uspostavljanju autokratskog reima i ratnike pretenzije prema drugim zemljama i narodima, koji predstavljaju sada smetnju za ostvarivanje nacionalnih ciljeva. U tom smislu gradi se mit o arijevskoj klasi, uzvienom poreklu i superiornosti sopstvene nacije i o potrebi uvanja istote takvog nacionalnog statusa, to vodi u nacionalnu iskljuivost i ksenofobiju. Voenje ratova, kao put ka ostvarenju nacionalnih interesa, izmeu ostalog je bio i nain za skretanje panje s ekonomskih tekoa i obeanog izlaska iz krize. Posledica takve politike je Drugi svetski rat s razornim posledicama i vie od 40 miliona ljudskih rtava.

35

dobro organizovana, disciplinovana i veoma agresivna politika partija koja propagira lidera i njegove politike ideje (Faistika stranka u Italiji, Nacionalsocijalistilka partija u Nemakoj i sl.). Te partije se organizuju gotovo po vojnom ustrojstvu, s velikom i jakom unutranjom organizacijom na elije, vodove i grupe i sa velikom unutar partijskom dsciplinom i odanou svakog lana partiji, lideru i partijskim zadacima (pa makar oni bili i potpuno ne politikog karaktera kao to su: mrnja i nasilje prema drugim nacijama, antisemintizam, obraun sa neistomiljenicima i sl.). vrsta i stroga organizacija unutar partije kasnije se prenosi na organizaciju piramide dravne vlasti. kult lidera (due u Italiji, firer u Nemakoj) - u poetku ove linosti imaju neporeciv autoritet, a zatim kult oboavane i uzviene linosti. stavljanje drave iznad pojedinca i njegovih prava Ideoloke osnove i inspiraciju faizam je naao u (iskrivljenim) tumaenjima Hegelove i Nieove filozofije, Darvinove teorije o rasama, teoriji elite Vilhema Pareta, makijavelistikom uenju o vladanju i vladaocima i sl. Ideoloku politiku faizma odraava Hitlerovo delo Mein Kampf, koje predstavlja svojevrstan manifest faizma.

38. Faizam u Italiji Faizam u Italiji predstavlja osnovno obeleje istorije ove zemlje izmeu dva svetska rata. Ime ovog, najpre, pokreta, a zatim reima potie od latinske rei fascio koja oznaava uvezani snop i sibolino predstavlja zajednitvo i jedinstvo. Jedan od simbola ovog pokreta bio je zato snop ita sa sekirom u sredini, koji je inae preuzet iz Starog Rima a simbolizovao je dravnu vlast. Osniva faizma u Italiji bio je Benito Musolini. Faistiki odredi, stvoreni su 1919.g., a 1922. g. faisti su, obueni u crne uniforme, izvrili "pohod na Rim" i preuzeli vlast u Italji. Oni su,uz pomo do tada nezapamene propagande, i pobedili na sledeim parlamentarnim izborima 1924.g i tako dali legitimitet svojoj vladavini. Ve 1925.g. dolazi do poveanja nadlenosti efa drave, a 1926.g. do zabrane rada svih drugih politikih partija, ime dolazi do konanog etabliranja faistike diktature, koja je trajala sve do konanog sloma 1943.g., dakle, punu 21 godinu. Musolini je svoju diktaturu uvrivao razliitim merama koje preduzimao kako na unutranjem, tako i na meunarodnom planu. Mere koje je uveo na unutranjem planu: - Konkordat sa italijanskom katolikom crkvom (1929.g.) - Musolini dobio ako ne podruku, a onda bar neprotivljenje crkve irenju svoje vlasti, ime je znaajno uvrstio svoje pozicije zbog tradicionalno velikog uticaja katolike crkve u italijanskom drutvu. - Ekonomske i politike mere kojima je vlada poboljala poloaj najsiromanijih slojeva, ime je Musolini obezbedio podruku najirih slojeva. Naime, faistika vlada davala je naelnu podrku za preraspodelu zemlje poljoprivrednicima (oduzimanje zemlje od velikoposednika kod kojih je zemlja ostajala neobraena) - borba za zrno. - Formiranje Instituto Mobiliare Italiano (1931.g.) - sa ciljem obezbeivanja kredita za oivljavanje industrije. - Formiranje Instituto per la Reconstructione Industriale (1933.g.) - s kojim otpoinje period dravnog intervencionizma u reformisanju italijanske privrede. Mere koje je uveo na meunarodnom planu: - Ratna kampanja za kolonizaciju Etiopije (1935- 1936) - Uee u panskom graanskom ratu na strani Frankovih faistikih snaga Sve to dovodi do kvarenja italijasnkih bilateralnih odnosa s tradicionalno prijateljskim zemljama (Francuskom, Britanijom i SSSR-om) i pribliavanja nacional-socijalistikoj Nemakoj u kojoj Italija nalazi novog saveznika i sa kojom potpisuje pakt o Osovini Berlin-Rim (1936.g.), a neto kasnije (1939.g.) i potpisivanja elinog pakta, kojim je Italija gurnuta u Drugi svetski rat.

35

Italija je, dodue, urat ula tek 1940.g., a iz njega izala neto ranije, kapitulacijom 1943.g., ali su posledice ovakvih politikih odluka Italijani trpeli dugi niz godina. Zbog tekih gubitaka na umnoenim frontovima Musolinija je smenila sopstvena partija n1943.g. i na eli vlade umesto njega postavila marala Pjetra Badolja, koji je odmah potpisao kapitulaciju Italije 3. septembra 1943.g., i vraanje uticaja kralju. Meutim, uz podrku Nemake, Musolini je na severu Italije proglasio novu faistiku dravu Republica Socialne Italiana, sa seditem u gradu Salo, to je rezultiralo graanskim ratom koji je okonan iskrcavanjem saveznikih snaga u Italiji i vojnom intervencijom u unutranjosti zemlje, abdiciranjem kralja i ubistvom Musolinija 1945.g. Posle perioda izuzetne politike nestabilnosti, sa estom smenom vlada nacionalnih koalicija, pod privremenim vostvoma ktalja Umberta II od Savoje i Alsidea de Gasperija, italijanski narod se na ustavnom referendumu 2. juna 1946.god., opredelio za okonanje monarhije i republikansko ureenje u Italiji. republika Italija je zvanino proglaena 18. juna 1946.g., a novi Ustav stupio je na snagu 1. januara 1948.g. Oslonoci mehanizma vlasti u faistikoj Italiji bili su: - politika dominacija faistike partije - faistika partija bila je jaka, disciplinovana i dobro organizovana. Da bi obezbedio dominantnu poziciju svoje partije uguene su sve leve partijske i sindikalne organizacije, a 1926.g. ukinute su i sve ostale politike partije. faistika partija raunala je sa podrkom najirih slojeva stanovnitva, zavedenih agresivnom i demagokom propagandom. - izuzetno jaka izvrna vlast - oliena u dueu i institucijama koje on formira. - iroke dravne intervencije (naroito u privredi) - izvrna vlast primenjuje iroke dravne intervencije u svim sektorima ivota i rada, a naroito u privredi gde drava odluuje apsolutno o svemu (uvozu, izvozu, cenama, snabdevanju i raspodeli sirovina, poreskim stopama, kreditima...) - korporacije (korporativna drava) - korporacije predstavljaju neku vrstu nadklasne organizacije koja bi, teoretski, trebalo da predstavlja garant klasnog i socijalnog mira. obzirom da je sukob klasa ocenjen kao glavna opasnosta za poredak u celini. Korporacije su sastavljene od jednakog broja radnika i poslodavaca, i drave (odnosno faistike partije) koja je imala odluujuu ulogu, a sve u cilju zatite nacionalnih interesa. One su bile javna tela koja su se , pre svega , bavila regulisanjem ekonomskih i radnih odnosa u Italiji. Deklarativno, one su bile instrument kojim se obezbeivao skladan odnos izmeu radne snage i kapitla, a ustvari samo paravan za neogranienu vlast faistike partije i u ovoj oblasti. - armija - policija - naroito tajna - Ovra (pandan nemakom Gestapou) - velianje kulta drave - najviti ideal i cilj svakog oveka je da slui dravi, makar morao da da i ivot za nju, jer ne stvara narod dravu, nego drava narod, to je sasvim suprotno od svih demokratskih politikih teorija iz istorije. 39. Ideoloke i socijalne osnove nacional-socijalizma Umesto velianja drave, kao u Italiji, nemaki nacionalsocijalizam poiva na veliini kulta nacije, odnosno nemake arijevske super nacije, kojim se Nemac vidi kao natlovek, a Nemaka iznad svega. Hitler pre svega sprovodi veoma agresivnu propagandu kojom se stvara potpuna opsednutost sopstvenom nacionalnom veliinom kojoj na putu planetarne dominacije stoje neprijateljske drave i nie rase koje treba unititi: prave se propagandni filmovi falsifikuju se navodni nauni nalazi o anatomskoj i organskoj nadmoi nemake rase a druge nacije se proglaavaju za nie na skali ljudskih vrednosti (Jevreji, Sloveni, Cigani i dr.) pa se zbog toga zabranjuje meanje i kvarenje arijevske krvi brakovima sa pripadnicima drugih nacija prave se spektakularne parade i manifestacije nacionalne veliine

35

smilja se posebna ikonografija za zavoenje masa (kukasti krstovi, uniforme, rimska vojnika obeleja, amblemi, ute zvezde za jevreje i sl.) Kao posledica ove agresivne propagande, a zbog velike ekonomske i politike krize, i naraslog nezadovoljstva irokih narodnih masa, kao posledice izgubljenog rata, velikih rtava i obaveze plaanja ratnih reparacoija, te velike svetske ekonomske krize dolazi do potpune psiholoke identifikacije irokih narodnih masa sa faistikom organizacijom drave i apsolutnog pokoravanja apsolutnoj vlasti firera i njegove Naciona-socijalistike partije. Uproeno govorei on je iskoristio naraslo nezadovojstvo u narodu i dao ima nadu i veru u neko socijalno-pravednije i u ekonomskom i drutvenom smislu uspenije drutvo, kakvo im, je li, zbog superiornosti rase i pripada. Potvrdu svoje ideologije.... i inspiraciju faizam je naao u (iskrivljenim) tumaenjima Hegelove i Nieove filozofije, Darvinove teorije o rasama, teoriji elite Vilhema Pareta, makijavelistikom uenju o vladanju i vladaocima i sl. Ideoloku politiku faizma odraava Hitlerovo delo Mein Kampf, koje predstavlja svojevrstan manifest faizma. Hitler je, dakle, iskoristivi politiki trenutak, a uz pomo svojevrsnog trika doao na vlast legalnim putem, pobedom Nacional-socijalistike partije na izborima 1933.g. Naime, on je podmetnuvi poar u Rajhstagu, diskreditovao svoje politike oponente, Nemaku komunistiku partiju, optuivi Georgi Dimitrova (lidera bugarskih komunsta) za to nedelo. To je bio uvod u najkrvaviji obraun u istoriji, Drugi svetski rat. 40. Nastanak i evolucija nacizma 24. februara 1920.g. Adolf Hitler, tada politiar u usponu naputa malu Nemaku radniku partiju i na mitingu u Minhenu najavljuje osnivanje svoje nacistike Nemake nacionalsocijalistike radnike partije. Svoja politika, ideoloka i rasistika uverenja, sa stavom da bi svet trebalo oistiti od niih rasa, objavio je u svojo knjizi Mein kampf (Moja borba), zbog ega je bio osuen na 5 godina zatvora. 1933.g. uz pomo svojevrsnog trika Hitlerova partija dolazi legalnim putem na vlast osvojivi neto malo manje od 44% glasova. Naime, Hitler je podmetnuo poar u Rajhstagu i optuio ua to Georgi Dimitrova (lidera bugarske komunistike partije) ime je diskreditovao svoje glavne politike konkurente - Nemaku komunistiku partiju. Inae, Hitler je iroko koristio propagandu, manipulaciju informacijama i dezinformacijama i teror nad svojim politikim neiostomiljenicima kako za osvajanje, tako i za ustolienje svoje neprikosnovene vlasti. Odmah po osvajanju vlasti Hitler je proglasio sebe za firera (vou) i krenuo u pohod za ostvarenje svoje apsolutne vlasti. U tom zvanju on je objedinio sve tri glavne funkcije u zemlji: predsednika vlade (kancelara), predsednika Republike i efa vladajue partije. Pored toga, on je posebnim dekretom, ovlastio vladu, iji je predsednik postao, da moe da ogranii nezavisnost i vlast parlamenta i proglasio poetak Treeg Rajha, ime i zvanino poinje period Hitlerove diktature. Hitlerova vlast nije vie bila ograniena ni jednom institucijom i zbog toga se o njegovoj diktaturi govori kao o harizmatskoj vlasti jednog oveka, ije su odluke postajale zakon koji ne podlee osporavanju. Mehanizme vlasti je organizovao tako to je dravu organizovao kao totalitarnu i policijsku. Osnovna poluga Hitlerove vlasti postaje svemona nacistika policija SA formacije, koje od partijskih oruanih formacija postaju regularna policijska snaga, a uporedo se formiraju i SS odredi, prvo kao Hitlerova lina garda, a kasnije kao elitne trupe nemake osvajake armije. to se tie voenja spoljne politike, Hitler je ve 1933. g povukao Nemaku iz Drutva naroda i obeao ponitavanje tog za Nemaku sramnog mirovnog ugovora(Versajski mir), da bi nesmetano mogao da intenzivno naoruava Nemaku i priprema je za rat. Sve se to odvijalo pred oima meunarodne zajednice koja nije adekvatno reagovala, zaslepljena i zadubljena u sopstvene probleme. Pored toga Hotler je potpisao dva Pakta o nenapadanju, s Rusijom i Poljskom, i kao to je poznato ni jedan nije ispotovao. Hitler je posle istupanja iz Drutva naroda objavio poetak izgradnje i obnove nemake vojne snage, masovne programe za obuku omladine i najavio ingerencije svojih SS odreda u lobiranju za podrku kod 27 miliona

35

nemakog ivlja u inostranstvu. Kao posledica toga formirali su se nemki nacistiki odredi u Saru, Gdanjsku i Austriji. Do 1939.g Hitler je obraunima i politikim manevrima obezbedio punu kontrolu nad armijom i izvrio sve neophodne pripreme za svoj osvajaki pohod i tako je 1. septembra 1939.g napadom na Poljsku poeo Drugi svetski rat, najkrvaviji sukob u istoriji oveanstva, sa preko 40 miliona rtava. 41. Struktura vlasti u politikom sistemu nacistike Nemake - Prva polovina prethodne lekcije 42. Autokratski reim u Portugaliji Autokratski reimi na Iberjskom poluostrvu, u koje spadaju klasina faistika diktaturageneralisimusa Franciska Franka u paniji (1939-1975) i neto meka varijanta vojne diktature u Portugaliji pod Antoniom Olivierom de Salazarom (1928-1968), imaju neke zajednike karakteristike i sprcifinosti. Pre svega, na ovom delu evropskog kontinenta nije bilo tradicije republikanskog ureenja i demokratskih oblika vladavine, jer su Portugalija i panija tradicionalno monarhije sa dugom kolonijalnom istorijom, preteno seljakim stanovnitvom i agrarnom privredom, to je pogodovalo uspostavljanju autokratija. Kolonijalna istorija je s jedne strane doprinosila bogaenju metropola, ali je sa druge strane iziskivala velike izdatke i napore na organizovanju flote, armije i kolonijalne adnministracije, to je odvelo do toga da je armija postala najuticajnija struktura u drutvu. Ona je u periodima relativne stabilnosti delovala u slubi monarhije i imala skladne odnose s ostalim oblicima vlasti, ali u periodima narastanja separatistikih tendencija kolonija dolazi do naruavanja tih odnosa i vojnih udara koji su vodili ka uspostavljanju faistikih diktatura, pod izgovorom borbe za nacionalne interese. Periodi autokratskih reima ostavili su znaajne negativne posledice u daljem razvoju i demokratizaciji ovih zemalja, ime se, izmeu ostalog, objanjava i njihovo relativno kasno ukljuivnje u evropske integracione procese. U Portugaliji je 26. maja 1926.g genearal Manuel Gome da Kosta krvavim vojnim udarom sruio legalno izabranog predsednika Bernardina Maada. Ubrzo vlast preuzima general Oskar Fragozo Karmona i u maju 1928. godine biva izabran za predsednika , ime je uspostavljena diktatura, koja e trajati 40 godina. General Karmona za svog ministra finansija 1928.g. bira profesora ekonomije Antonija de Oliveiru Salazara, koji je veoma brzo napredovao ja vrhu vlasti. One je uz pomo katolike crkve, krupnog kapitala i sredstava prave vojne diktature vladao sve do 1968. godine, kada je nakon modanog udara smenjen. Salazar je, to je netipino za autokratske reime, ipak 1933.g. proglasio Ustav kojim je Portugaliju transformisao u korporativnu dravu, po ugledu na svog prijatelja Musolinija. Ostali autokratski reimi ne poseu za promenama ustava, ve deluju u okvirima zateenih ustavnih reenja, ali suspendujui manje ili vie trajno politike slobode i prava graana i zabranjujui dekretima rad nekih, a posebno leviarskih partija i sindikata. 43. Faistika diktatura u paniji Autokratski reimi na Iberjskom poluostrvu, u koje spadaju klasina faistika diktaturageneralisimusa Franciska Franka u paniji (1939-1975) i neto meka varijanta vojne diktature u Portugaliji pod Antoniom Olivierom de Salazarom (1928-1968), imaju neke zajednike karakteristike i sprcifinosti. Pre svega, na ovom delu evropskog kontinenta nije bilo tradicije republikanskog ureenja i demokratskih oblika vladavine, jer su Portugalija i panija tradicionalno monarhije sa dugom kolonijalnom istorijom, preteno seljakim stanovnitvom i agrarnom privredom, to je

35

pogodovalo uspostavljanju autokratija. Kolonijalna istorija je s jedne strane doprinosila bogaenju metropola, ali je sa druge strane iziskivala velike izdatke i napore na organizovanju flote, armije i kolonijalne adnministracije, to je odvelo do toga da je armija postala najuticajnija struktura u drutvu. Ona je u periodima relativne stabilnosti delovala u slubi monarhije i imala skladne odnose s ostalim oblicima vlasti, ali u periodima narastanja separatistikih tendencija kolonija dolazi do naruavanja tih odnosa i vojnih udara koji su vodili ka uspostavljanju faistikih diktatura, pod izgovorom borbe za nacionalne interese. Periodi autokratskih reima ostavili su znaajne negativne posledice u daljem razvoju i demokratizaciji ovih zemalja, ime se, izmeu ostalog, objanjava i njihovo relativno kasno ukljuivnje u evropske integracione procese. Faistika diktatura generalisimusa Franciska Franka nastaje kao direktna posledica graanskog rata u paniji (1936 1939), odnosno poraza republikanskih snaga od strane nacionalsita koje je Franko predvodio. Graanski rat u paniji je otpoeo vojnom pobunom garnizona pod vostvoim generala Franka u Maroku 1936.g., ali se ubrzo proirio na celu zemlju. Frankova pobuna koja je zahvatila i ostale garnizone bila je pripremana u tajnosti kao dravni udar due vremena, ali je za neposredan povod iskoristila treginu smrt efa opozicije Kalva Sotela. Da bi se odbranila od agresivnih vojnih pobunjenika formirana je republikanska vlada, koja je 29. septembra 1936.g. formirala Huntu za nacionalnu odbranu, kao oruanu snagu protiv pobunjenika, a zatim i armiju i pokiciju. Sukobljene strane (Frankovi nacionalisti i republikanci) su poele da dobijaju znaajnu podrku iz inostranstva. Zapadne sile, Francuska i Velika Britanija, bile su pre svega zabrinute da se rat ne proiri po Evropi i uz pomo Drutva naroda nastojale su da sprovedu izolaciju panskog sukoba. Nemaka i Italija aktivno su priale vojnu pomo Frankovim snagama, Sovjetski Savez je stao na stranu Republike i od 1937.g. pruao pomo u ratnom i sanitetskom materijalu. Antifaistiko javno mnjenje irom sveta stalo je na stranu Republike. Sukobljene strane vodile su estoke borbe sve do 1939. godine. 28. marta 1939.g. faisti pobedonosno ulaze u Madrid, a 1. aprila 1939.g. Franko zvanino proglaava kraj rata i ustoliava se na vlasti u paniji. Zavoenjem diktature u paniji otpoeo je period masovnog krenja ljudskih prava i sloboda, progon i obraun sa politikim neistomiljenicima i protivnicima (pre svega komunista i socijalista koji su uglavnom delovali iz inostranstva), zabranjen je rad politikim organizacijama koje nisu odobravale rad vlade. Franko nije menjao stari ustav, ve jekoristio postojee politike instutucije vlasti, koje je punio svojim pristalicama i instrumentalizovao ih u vrenju neograniene line vlasti. Parlament (Cortes) deluje kao puka fasada i kulisa vlasti, u kome sede predstavnici faistikih falangi (politikih organizacija Frankovih pristalica) i izglasavaju podrku njegovim dekretima. On zabranjuje rad i progoni politike organizacije koje osporavaju vlast generalisumusa. Glavne poluge Frankove vlasti, do njegove smrti, ostaju armija i policija, ali i posebno formirana civilna garda, kao i tajna policija koja se bavi progonom neistomiljenika. Franko je tokom cele svoje vladavine stalno flertovao sa monarhijom, obeavajui njenu restauraciju, ali je te promene stalno odlagao s opravdanjem o potrebi zatite dravnih interesa. 1947.g. usvojio je Zakon o sukcesiji, kojom je najavljena restauracija monarhije posle njegove smrti ili povlaenja. Prelomne momente u uvrivanju i dugovenosti Frankovog reima ine dva bilateralna sporazuma. Najpre, bilateralni sporazum panije sa SAD potpisan 1953.g. , kojim se na posredan nain daje priznane SAD Frankovom reimu, a kojim se uspostavljaju baze NATO pakta na teritoriji ove zemlje, sa rokom korienja od 5 godina. Ovaj sporazum je nadalje stalno produavan i kasnije je poslio kao osnov za ulazak panije u NATO. Drugi takav sporazum, kao posledica prethodnog , je sporazum SAD i SSSR-a, potpisan 1955.g., kojim je omogueno paniji da , i pored faistike prirode avog reima ue u lanstvo UN i time postigne svoje meunarodno priznanje.

35

20. mart 1975. Frankovom prirodnom smru prekinuta je faistika diktatura i u zemlju vraen kralj Huan Karlos. Frankova diktatura je nanela velike tete po demokratski, politiki i ekonomski razvoj zemlje, i kada je ula u lanostvo UN, ona je bila jedna od najsiromanijih zemalja. Ipak, za samo 20 godina u demokratskom razvoju napravila je pravi ekonomski bum, rezvila sve institucije i obezbedila funkcionisanje razvijenog demokratskog drutva. 44. Vojne dinktature u Latinskoj Americi Primeri vojne diktature u Latinskoj Americi su Vargasov reim u Brazilu i Pinoeov reim u ileu, dok vladavina Huana Perona predstavlja sasvim drugaiju anarhosindikalistike diktature sa optenacionalnom podrkom. Republika ile Republika ile je jedna od retkih lationamerikih drava koja je, poev od 1823.g. imala neprekidnu parlamentarnu demokratsku tradiciju dugu 150 godina, bez vojnih prevrata i potresa. Armiju su popunjavali uglavnom kadrovi iz siromanijih seljakih slojeva, dok su inteligencija i vii slojevi smatrali to manje vrednim zanimanjima, Pored toga, budui da je ile imao veoma razvijeno rudarstvo, kao i jak sektor usluga i transporta, u zemlji su tradicionalno delovali jaki strukovni sindikati,od kojih su rudarski sindikat i sindikat kamiondija bili najbolje organizovani. 1970.g. na parlametarnim izborma, na opte iznenaenje, ubedljivo (37% glasova) je pobedila prosocijalistika partija Salvadora Aljendea (Partija nacionalnog jedinstva), ime su najvaljene mere socijalistike transformacije drutva. Kada je u naredne dve godine Aljende poeo da sprovodi najavljene reforme, preko dravne kontrole privrede i cena, nacionalizacijom industrije i banaka, a posebno rudnog bogatstva zemlje, i najavom agrarne reforme, desna opoizicija i krupni kapital su postali njegov neprijatelj. Postaje aktuelna pria o spasavanju nacionalnih interesa, kao i u svim okolnostima narastanja autokratskih snaga u istoriji. Dolazi do pogoravanja ekonomske situacije, jer su inostrani krediti obustavljeni, a trajkovi i njihovo nasilno rasturanje postali svakodnevni problem. Armija je podstakla i instrumentalizovala generalni trajk monog sindikata kamiondija, koji je paralisao zemlju i privredu, i uz savete i neposrednu logistiku pomo CIA i SAD, izvrila krvavi dravni udar, kojim je 13. septembra 1973.g. zbaen i likvidiran legitimno izabrani predsednik ilea Salvador Aljende, a na vlasti se ustoliila, po prvi put u ileanskoj istoriji, vojna diktatura generala Augusta Pinoea. Diktatura je trajala do 1990.g., poto je vlast posle 19 godina preuzeo demohrianski predstavnik, na izborima odranim u decembru 1989.g., Patricio Ajlvin, ali je Pinoe ostao komandant ileanski oruanih snaga do 1998.g. Posle dolaska Pinoea na vlast, ponavlja se pria iberijskih vojnih diktatura, po receptu, ali sa jo stranijim metodama od Frankovih. Pinoe je napravio surov obraun sa predsatvnicima najjae, Aljendeove, Partije nacinalnog jedinstva, a zatim i Komunistike i drugih partija, sa svim simpatizerima Aljendeovih reformi, predtavnicima leviarskih sidikata, studentima, intelektualcima...,mnogo ljudi je ubijeno, nestalo ili emigriralo. Pinoeova diktatura predstavlja najcrnji period u inae demokratskoj tradiciji ilea, s ijim se posledicama ova zemlja i dalje bori. 45. Reim aparthejda i rasna segregacija u Junoj Africi Evropski kolonijalizam, strateki veoma vane June Afrike otpoeo je oko 1600.g. Najpre Portugalci, zatim Holanani, Englezi i Francuzi estoko su se sukobljavali kako bi controlisali Cape (Rt Dobre nade) pritom se estoko obraunavajui sa lokalnim plemenima (Koi Koi). Prvu stalnu bazu u Junoj Africi napravili su Holanani. Beli holandski zemljoposednici (Buri) maksimalno su potinjavali uroenike- robove, uskraujui enama ak i pravo na brak, osim u formama konkubinata sa belcima. Junoafriko drutvo bilo je sastavljeno od bele, posednike

35

manjine koja je imala sva prava i potinjenog crnakog stanovnitva u robovkom statusu. Takvi odnosi su vladali vie od tri i po veka na podruju dananje June afrike, uprkos nekim pokuajima pobune lokalnog stanovnitva koji su krvavo ugueni. Pored rasne segregacije prema crnom stanovnitvu postojala je i segregacija prema pripadnicima indijskih manjina, koje je tokom decenija naseljavala Istonoindijska kompanija i koji su se uglavnom bavili trgovinom i zanatima, ali ipak bili graani drugog reda u odnosu na belu manjinu. Inae, Juna Afrika je posle rata Engleza i Holanana oko ove teritorije, pripala Englezima koji su dali nekaminimalna prava potinjenom stanovnitvu, ali su omoguili Burima pobedu u miru, odnosno mogunost da zadre svoje posede i prava u klasinoj segregaciji prema lokalnom stanovnitvu i manjinama. Bela manjina zadrala je pravo na formiranje i kontrolu vlade i ostalih organa vlasti i nametnula aposutnu pokornost crnakoj veini koja je bila smetena u specijalnim getoima (ogranienim i kontrolisanim oblastima). Odmah posle Drugog svetskog rata UN osudile su valdu June Afrike zbog diskriminatorkog tretmana i rasne segregacije, ali prvi rezultati te borbe se vide tek 1989.g. kada otpoinju reforme, kada na vlast dolazi reformista Vilijam De Klerk. On 1990. g. oslobaa iz zatvora Nelsona Mendelu (politikog lidera i simbola borbe protiv aparthejda) posle 27 godina provedenih u rasistikom zatvoru. Le Klerk daje predlog novog Ustava kojim je po prvi put u istoriji ove zemlje predvieno glasako pravo i za veinsko crno stanovnitvo. 1993.g. De Klerkova vlada i ANC (Afriki Nacionalni Kongres)Nelsona Mendele formira vladu nacionalnog jedinstva, koja donosi odluku o odravanju prvih optih izbora u ovoj zemlji, koji su odrani 1994.g., na kojima je prvi crni predesdnik Junoafrike Republike postao Nelson Mendela. Velike zasluge za amortizovanje moguih nemira i protesta belih afrikanera i za mirnu tranziciju vlasti ka multirasnoj demokratiji imao je Vilijam De Kler, koji je zajedno sa Mendelom dobio Nobelovu nagradu za mir. Rasna segregacija (podvajanje) je predstavljala osnovni oblik i karakteristiku vrenja vlasti u Junoj Africi u prvoj polovini 20.veka. Ona predstavlja anticivilizacijsku i antidemokratsku uzurpaciju vlasti od strane bele manjine i nasilno obespravljivanje veine stanovnitva, koje se dri u pokornosti surovim policijskim terorom. Bela manjina stanovnitva (Afrikaneri) je posedovala sva svojinska prava na zemlju i proizvodne pogone, prava da formira politike i druge institucije vlasti i da kontrolie odvijanje ivota u zemlji. Ogromna crna veina bila je uskraena za bilo kakva svojinska, kao i ostala ekonomska,socijalna, politika i sva druga ljudska prava. U strahu da joj veina crnog stanovnitva ne ugrozi dominantan poloaj u ekonomskoj politici, bela manjina donosi zakone kojima se proglaavaju zone naseljene belom manjinom, zabranjene za obojeno stanovnitvo, i odreuju strogo ograniene zone (getoi) u kojima mogu da ive pripadnici drugih rasa. Po tim segregacionistikim principima, crnom i ostalom obojenom stanovnitvu zabranjeno je da pohaa iste kole, ide u iste bioskope, restorane, pa ak i toalete rezervisane samo za belce. Sankcije za krenje ovih pravila bile su veoma stroge. O meanju rasa u privatnom ivotu, branim i drugim vezama nije bilo ni govora. Crncima, Indusima i pripadnicima ostalih manjina bilo je dozvooljeno jedino da rade za bele posednike i da od njih budu surovo eksploatisani. Po objanjenjima samih Afrikanera, segregacija i aparthejd su u neku ruku predstavljali odgovor bele manjine na narastajue uee crnog stanovnitva u ekonomskom ivotu zemlje i njihove zehteve za politika prava. Iako u veoma tekim uslovima, postepeno se obrazuje i razvija izvesna crna elita svetenika, uitelja, novinara i sitnih biznismena, zbog ega belci stalno pootravaju mere segregacije, a naroito poev od 1912.g. kada je stvorena politika partija crnih boraca za ravnopravnost ANC (Afriki nacionalni kongres), koja je u sebi objedinjavala tradicionalne plemenske autoritete i kolovanu crnu elitu u borbi za ukidanje segregacije. Toj borbi se prikljuuju i neke radnike i sindikalne organizacije lokalnog obojenog stanovnitva. Najea taktika njihove borbe protiv policijske torture i diskriminatorskih zakona bili su mirni protesti, predvoeni Gandijem i njegovim sledbenicima, koji je proveo mladost u Junoj Africi i u tamonjim uslovima koncipirao svoju strategiju mirne graanske neposlunosti.

35

Obino se tvrdi da su principi segregacija kao politike nastali 1905.g., u izvetaju Afrikanerske South Native Affaiers Commision, po ijim preporukama je prva bela vlada Junoafroke unije usvojila Native Land Act 1913.g. (Zemlja belcima),a zatim i Urban Areas Act 1923.g., kojim je uspostavljena urbana segregacija, podelom na zone iste bele rase i getoe za obojene i zabranjeno preseljavanje crnaca iz getoa bez posebnih dozvola. Nacionalizam i rasizam belih Afrikanera dobio je svoj politiki izraz u Nacionalnoj partiji, koja je formirana 1914.g., kao odgovor na formiranje ANC. Reim aparthejda predstavlja nastavak i dalju evololuciju politike segregacije u Junoj Africi, u drugoj polovini 20.veka. Nacionalna prtija belih Afrikanera je programski ustanovila odeologiju aparthejda, koja predstavlja otriju varijantu vrenja vlasti od segregacije, nakon pobede na izborima 1948.g. (na kojim, naravno, crno stanovnitvo, nije imalo pravo glasa). Primarni ciljevi ovog reima bili su: zadravanje bele dominacije (nasuprot rastuem masovnom otporu), ekonomsko bogaenje siromanih Afrikanera i obezbeivanje odluujue uloge anglofonog stanovnitva u javnom i ekonomskom ivotu, uz istovremeno kidanje preostalih veza sa britanskom imperijom. Formira se tajna organizacija Afrikanersko brastvo, iji je cilj bio ostvarivanje dominantnog poloaja belaca. Glavni arhitekta aparthejda i voa Nacionalistike partije premijer Fervard, organizuje referendum (1961.g.) sa iskljuivim belim ueem, na kome Juna Afrika biva proglaena za Republiku. Ova vlada povlai zemlju iz Britanskog Komonvelta, a predsednik postaje i formalni ef drave, umesto tadanjeg generalnog guvernera, kao predstavnika britanske Krune. Aparthejd predstavlja kontinuitet segregacionistike politike prethodnih vlada, na monogo sistematiniji i brutalniji nain. Uvodi se koncept zasebnog razvoja deljenje afrikog stanovnitva na vie nacija od kojih je svaka imala svoju domovinu.(raseljeno 3,5 miliona ljudi koji su grupisani u ruralne granine predele, od kojih su neki kasnije zaista i stekle nezavisnost - Bocvana, Svazilend, Lesoto). Cilj ovog koncepta bio je da pobudi plemenske razlike, kako bi doveo do razjedinjavanja i slabljenja otpora crnog stanovnitva. Reim aparthejda svakako je najbrutalniji oblik autokratskog oblika vlasti u kapitalistikim uslovima, ali na sreu i usamljeni primer u istoriji koji se zavrio demokratskom transformacijom junoafrikog drutva. 46. Lenjinski Ustav Ruske Federativne Socijalistike Republike Do Oktobarske (boljevike) revolucije 1917. god Rusija je bila feudalna zemlja. Poreenja radi, industrijski razvoj zapada poeo je u drugoj polovini 18. veka. Carska Rusija je bila velika sila, ali sa neefikasnom vladom, siromanim narodom i nerazvijenom ekonomijom. Nakon Oktobarske revolucije u kojoj je pogubljena car Aleksandar II Romanov, boljevici (uz proleterijat kao svoju noseu revolucionarnu silu), iako u manjini, dolaze na vlast i imaju teak zadatak da konstituiu nove organe vlasti i da tu vlast sprovedu i nametnu u dravi. Rusiju toga vremena inilo je 70% seoskog stanovnitva, koje je i pored surove eksploatacije od strane spahija (zemljoposednika) bilo veoma konzervativno i nije gajilo simpatije prema boljevicima. Prema Aprilskim tezama Vladimira Ilia Lenjina, koji je predstavljao svojevrstan bukvar nove sovjetske vlasti, cilj j bio pridobiti seljako stanovnitvo i nasilno skloniti sa vlasti ostalke vladajuih klasa preuzimanjem glavnih institucija, najpre u velikim gradovima. Zato su prvi akti nove sovjetske vlasti bili dekret o miru (kojim se seljaki sinovi oslobaaju nametnute mobilizacije za nepotrebni rat) i dekret o zemlji (kojim se zamlja oduzima od spahija i dodeljuje seljacima). Osim ovih dekreta, pre donoenja Ustava, nova vlast je usvojila niz Oktobarskih dekreta, od kojih je najznaajnija Deklaracija o pravima radnog i eksploatisanog naroda, po ugledu na slinu deklaraciju donetu posle francuske buroaske revolucije. Prvi Ustav Ruske Federativne Socijalistike Republike (RSFSR) donet je u jeku revolucionarnih previranja u julu 1918.g. To je ujedno bio i prvi ustavni akt jedne socijalistike drave u istoriji, poznat kao Lenjinski Ustav. Iako veoma saet, on je uspostavio ssovjetski sistem organizacije vlasti, i kao veoma moderan, nabrojao neka osnovna prava graana (slobodu

35

veroispovesti - odvaja dravu i crkvu, i kolu i crkvu, slobodu tampe, pravo na organizovanje i sindikate, besplatno kolstvo, jednakost bez obzira na rasnu i nacionalnu pripadnost i uvodi obaveznu vojnu slubu). Struktura vlasti po ovom ustavu izgleda ovako: sva vlast u RSFSR pripadala je sovjetima radnikih seljakih i vojnikih deputata, kao osnovnim oblicima organizacije vlasti na terenu. Za pripadnike poraenih, kako se govorilo eksploatatorskih, klasa bila su ukinuta prava uea u organima vlasti i oduzeta biraka prava za izbor organa vlasti (aktivno i pasivno birako pravo). Uvedena je izbornost svih organa vlasti, od najniih do najviih u dravi. Ukinuta je dotadanja horizontala i uvedena vertikalna podela i hijerarhija vlasti, sa sovjetima kao bazom svih institucija vlasti. Vrhovni organ vlasti u RSFSR postao je Svesavezni kongres sovjeta, koji je bio veoma brojno telo i sastajao se dva puta godinje, vie da potvrdi osnovne smernice dravne politike i akte drugih organa izvrne vlasti donete izmeu dva zasedanja. Ulogu parlamenta, odnosno predstavnikog tela, vrio je Centralni izvrni komitet, koga je birao i smenjivao Svesavezni kongres sovjeta i koji je imao 200 lanova, kao neka vrsta zakonodavnog organa vlasti. Izvrnu vlast vrio je Savet narodnih komesara, kao neka vrsta vlade sa resornim ministrima (komesarima), ali u skladu sa konceptom jedinstva vlasti, samo kao izvrni organ Centralnog izvrnog komiteta, odnosno Svesaveznog vea sovjeta. U odnosu izmeu pomenutih institucija postojala je striktna vertikalna hijerahija nadlenosti. Specifinost ovog Ustava je svakako ustanovljenje sovjeta kao osnovnih institucija lokalne vlasti. Sovjeti su imali samoupravni karakter, budui da su ih birali graani koji su ih mogli i opozvati, i, kao to sam rakla, izrazito vertikalnu strukturu vlasti, jer su iz redova predstavnika u lokalnim gradskim i seoskim sovjetima birani predstavnici za vie sreske, gubernijske i oblasne sovjete. ovjeti su imali izvrne komitete, kao nosioce izvrnih funkcija koji su radili i sprovodili odluke sovjeta po principu demokratskog centralizma, koji je obezbeivao podreenost niih organa vlasti viim. Demokratski centralizam je u osnovi podrazumevao da je posle rasprave, diskusije ili suoavanja gledita, jednom doneta odluka (makar i preglasavanjem) obavezujua za sve pojedince i organe. Za osnovni cilj organizacije vlasti proglaeno je uspostavljanje diktature proleterijata i drugih siromanih slojeva u ruskom drutvu. Centralni deklarativni stoer sovjetske ustavnosti bio je radni ovek i njegova prava i interesi. Ispostavie se, naravno, iz dalje evolucije ovog sistema da je iza te floskule stajala diktatura jedne partije i njenog politikog vrha, koji je uzurpirao i zloupotrebio osvojenu vlast, koji je zapostavljao osnovna prava i interese radnog oveka i radnike klase u ime nekih viih interesa. 47. Staljinov Ustav SSSR Drugi Ustav SSSR-a (Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika - Rusije, Ukrajine, Belorusije i Zakavkaske Sovjetske republike), poznatiji kao Staljinov Ustav, donet je 1936.g. na Osmom vanrednom kongresu sovjeta. On predstavlja radikalnu novinu i izmenu dotadanjih ustavnih reenja, a kao cilj i oekivanu posledicu imao je utvrivanje reima Staljinove vladavine, koja se kasnije pretvorila u staljinistiku diktaturu, koja je u istoriji ostala zapamena kao jedna od najsurovijih. Ceo politiki sistem SSSR-a i mrea izgraenih politikih institucija postala je instrument neograniene partijske, a zatim vlasti jednog oveka. Staljin je, gradei sopstveni kult linosti, uz socrealizam kao dominantni dravni pravac u umetnosti i sistem agitpropova (odeljenja za agitaciju i propagandu), izgradio stravinu socijalistiku autokratiju i diktaturu koja nema pandana u istoriji. Prema nekim podacima zapadnih teoretiara, koji su odbacivani od strane sovjetskih politikologa, kao rtve staljinistikog terora, pertijskih istki, policijskih progona i strahovlade tajna policije (EKA, NKVD, KGB), na teritoriji SSSR-a stradalo je oko 20 miliona ljudi, to bi ukoliko bi se potvrdilo, bilo ravno sovketskim rtvama u toku Drugog svetskog rata.

35

Struktura vlasti i sistem organizacije prema Staljinovom ustavu iz36. bio je sledei: Najvii organ vlasti je Vrhovni Sovjet, ije predstavnike biraju graani neposrednim izborom. Vrhovni Sovjet ima dva doma: Savezni Sovjet i Sovjet nacionalnosti. Savezni Sovjet se birao po principu jedan predstavnik na svakih 300 hiljada biraa, a u Sovjet nacionalnosti svaka savezna republika je slala 25, autonomne republike po 11, autonomne oblasti po 5 i nacionalni okruzi po 1 predstavnika. Organ koji je vrio ulogu kolektivnog efa drave bio je Prezidijum Vrhovnog Sovjeta SSSRa. On se sastojao od predsednika, 16 zamenika (predstavnika 16 saveznih republika), sekretara i 24 lana Prezidijuma. Dakle, ne samo Vrhovni sovjet, nego i Prezidijum, kao kolektivni ef drave, izraavali su federalnu strukturu i organizaciju SSSR-a, koja je, pored prava naroda na samoopredeljenje i pravo na otcepljenje, ustanovljena Prvim ustavom SSSR-a, 1924.g. Kao centralni organ izvrne vlasti, pored Prezidijuma, postojao je Savet narodnih komesara (od 1946. godine Savet ministara SSSR-a) koji je bio sastavljen od predsednika, vie zamenika i resornih ministara zaduenih za pojedine oblasti ili resore dravne uprave. Broj ministara je varirao od 25 do 45. Mada nominalno predvia izrazito demokratska reenja za ustrojstvo SSSR, paradoksalno je da je ovakav dokument predstavljao osnovu jedne od najsurovijih autokratskih reima koje je svet upoznao. Ovim Ustavom se, izmeu ostalog, garantuje pravo na rad i odgovarajuu nadoknadu, pravo na odmor, osmoasovno (ili krae, za benificirane poslove) radno vreme, pravo na plaeni godinji odmor, socijalno i penziono osiguranje, besplatna lekarska pomo, pravo na obrazovanje (koje ukljuuje obavezno osmogodinje kolovanje), jednaka prava ena i mukaraca, ravnopravnost graana nezavisno od njihove nacionalnosti i rase, odvajanje drave i kole od crkve, sloboda govora, tampe, zborova i mitinga, udruivanja,opta vojnu obavezu i sl. Ovim Ustavom takoe je garantovana i naprikosnovenost linosti, odnosno garantovano je da niko ne moe biti lien slobode bez sudskog reenja ili odobrenja javnog tuioca. Sva ova prava, naravno, grubo su krena pod izgovorom, koji se, takoe, nalazi u Ustavu, zatie sovjetske svojine i tekovine, jer su svi oni koji ne potuju socijalsitiku svojinu i tekovine izdajnici naroda. 48. Ustav SSSR iz 1977.g. - federalizam i nacionalno pitanje Ustav SSSR-a iz 1977.g. doneen je u sklopu destaljinizacije i dalje demokratizacije sovjetskog sistema i bazira se na teoriji optenarodne drave. Mada ta terojia nije bila najbolje utemeljena, podrazumevala je da je SSSR uao u novu, viu fazu izgradnje socijalistikog drutva, kao samoupravnog komunistikog drutva s razvijenim demokratskim institucijama i dominantnim poloajem radnog oveka u njemu. SSSR je, po ovom Ustavu, definisan kao socijalistika optenadrona drava koja izraava volju i interese radnike klase, seljatva i inteligencije, svih nacija i narodnosti zemlje. Po ovom konceptu SSSR je predstavljao federativnu mutinacionalnu zajednicu ravnopravnih naroda i narodnosti sastavljenu od 15 saveznih republika (svaka predstavlja nacionalnu dravu veinskog naroda), 20 autonomnih republika, 8 autonomnih oblasti i 10 autonomnih okruga. Glavni principi odnosa izmeu saveznih drava su ravnopravnost i suverenost. U tome je, zapravo, i leala glavna opasnost koja se naknadno manifestovala u procesu raspada SSSR-a. Sve savezne republike su suverene na svojoj teritoriji,a njihove granice se ne mogu menjati bez njihovog pristanka. One mogu stupati u saveze i druge vrste odnosa s drugim republikama i potpuno su ravnopravne. Ustav je pokuao da amortizuje preveliko potenciranje nacionalnih razliitosti proklamovanjem procesa zbliavanja naroda i stvaranja nove sovjetske nacije, kao nove istorijske zejednice ljudi (poput amerikog modela pretapanja razliitih etnosa u ameriku naciju), ali ta ideja na ovim prostorima jednostavno nije zaivela. Slino su prole i druge federacije u socijalistikim zemljama (ehoslovaka, SFRJ). Sovjeti ostaju osnovni organi i po novom ustavu i ine okosnicu vlasti. Sovjeti, od lokalnih do najviih organa, predstavljaju jedinstven sistem organa vlasti. Oni predstavljaju vertikalnu

35

strukturu centralizovane vlasti, na ijem elu je Vrhovni sovjet SSSR-a. Oni predstavljaju predstavnika tela odreene teritorijalne jedinice, ali po sistemu jedinstva vlasti, iz kojih izviru i njima odgovaraju izvrna tela, koja sprovode politiku i kontroliu sprovoenje odluka i propisa koje utvruju sovjeti. Tako bi to trebalo da funkcionie u teoriji. Ipak, u praksi glavna poluga politike vlasti i drugi element politikog sistema SSSR je Komunistika partija SSSR i njene instance na svim teritorijalnim nivoima. Ne samo sovjeti, ve i svi ostali elementi politikog sistema su pod politikim autoritetom KP SS i njene odluke su obavezujui politiki program za sve njih i nemogue je da neki nosilac finkcije nije lan KPSS. Trei element politikog sistema, pto je novina u odnosu na prethodna ustavna reenja jeste razgranati sistem drutvenih organizacija, koje priznaju vodeu ulogu KPSS, ali pokrivaju druge vane sfere drutvenog i politikog delovanja i obezbeuju skladno funkcionisanje politikog sstema (sindikati, borake organizacije, organizacije ena, Komsomol - omladinska organizacija, pa sve do cehovskih udruena pisaca, umetnika, filmskih radnika, studenata, novinara i dr.). Drutvene organizacije formalno imajuznaajnu ulogu u razvijanju neposredne demokratije, ali je konceptom njihovog sraivanja s partijom i dravom zapravo obezbeeno njihovo podreivanje partijskim i dravnim organima. U funkcionisanju ovakvog sistema presudnu ulogu ima drava i sistem centralnog planiranja, kako u privredi tako i u svim ostalim oblastima drutvenog ivota. Na ekonomskom planu, osnovu privrednog sistema ini socijalistika svojina nad sredstvima za proizvodnju, koja se deli na tri dalja oblika svojine. To su: 1. Dravna svojina, kao najvanija i preovlaujua, obuhvata zemlju, rudna i ostala prirodna bogatstva i tzv. javna dobra drave. 2. Kooperativna svojina (svojina kolhoza, sovhoza i drugih kooperacija) koja podrazumeva svojinu nad obradivim zemljitem, stonim fondom i poljoprivrednim proizvodima ostvarenim na kolhozima i sofhozima, a koja je zapravo vid drutvene (kolektivne ) svojine po mnogo lemu bliske dravnoj svojini. Proizvodnja na tim oblicima kooperacije ukljuena je, kao obavezna, u godinje i petogodinje planove proizvodnje i snabdevanja graana SSSR-a i striktno se kontrolie i distribuira preko nadlenih slubi resornih ministarstava. 3. Svojina sindikalnih i drugih drutvenih organizacija neophodna za obavljanje njihovih aktivnosti i funkcija u drutvu. Ovde se oigledno radi o tri podvrste drutvene svojine, dok je privatna svojina graana svedena na kuei okunice, striktno prostorno i pravno ograniena i bez bitnije uloge u privrednom ivotu. Struktura vlasti u SSSR-u prema Ustavu iz 1977.g. je sledea: Vrhovni organ vlasti, s funkcijama predstavnikog i zakonodavnog tela je Vrhovni sovjet SSSR-a. On izraava federativnu strukturu drave i sastavljen je iz dva doma: Saveznog sovjeta - koji predstavlja predstavnitvo graana SSSR-a kao celine i Sovjeta nacionalnosti, koji predstavlja sovjetske savezna i autonomne republike. Domovi su ravnopravni i imaju po 750 deputata. Vrhovni sovjet odluuje o svim najvanijim pitanjima zemlje, eventualnim promenama ustava, dravnom budetu, dravnim planovima i sl. Vrhovna izvrna vlast, poverena je Prezidijumu Vrhovnog Sovjeta, koji vri ulogu efa drave i obavlja sve funkcije Vrhovnog sovjeta izmeu njegovih zasedanja. Izvrnu vlast, u klasinom smislu, odnosno sprovoenje odluka i zakona i donoenje podzakonskih akata, vri Ministarski savet, sastavljen od resornih ministara za svaku oblast, koga bira Vrhovni sovjet i koji za svoj rad odgovara iskljuivo sovjetu. U saveznim i autonomnim republikama, po istom principu, postoje sovjeti kao vrhovni organi vlasti na toj teritoriji, koji kao svoje organe biraju izvrne komitete. 49.Komparativna analiza sovjetskih ustava Kombinacija prethodna tri pitanja

35

50. Nastanak, razvoj i osnovna obeleja politikog sistema Ruske Federacije Posle pada berlinskog zida, otpoeo je proces raslojavanja najvee federacije u istoriji i najvee federacije u okviru politikih sistema socijalistikih zemalja - SSSR-a. Neke savezne republike iskoristile su pravo na otcepljenje koje im je dato Utavom SSSR-a iz 1977.g. (Ustavno reenje jo iz Ustava SSSR-a iz 1924.g.), zasnivajui svoje zahteve na ustavnom pravu naroda na samoopredeljenje. Najpre su se otcepile baltike drave Estonija, Letoniaj i Litvanija, zatim Belorusija i Ukrajina, a zatim maloazijske i azijske republike Gruzija, Azerbejdan, Kirgistan, Tdikistan i druge. Rusija, kao matica, je bila spremna da do otcepljenja doe na miran nain, ali je trebalo reiti mnoga imovinsko-pravna, konstitutivna, bezbednosna, vojna i druga pitanja. Poseban problem predstavljalo je brojno rusko stanovnitvo koje je ivelo u sada bivim sovjetskim republikama, kao i vojne i kosmike baze i poligoni, ogromna zajednika pomorska i podmornika flota, nuklearno naoruanje razmeteno irom bive SSSR, i drugo. Na kraju se dolo do dogovora da sve drave (osim baltikih) ostanu u Zajednici nezavisnih drava, kroz koju bi se olakalo njihovo komuniciranje, ekonomska i druga saradnja i reavala pitanja bezbednosti zajednice. Poto je time definitivno zatvorena stranica istorije SSSR-a, Ruska Federacija se mogla okrenuti uspostavljanju novih temelja svoje samostalne drave. Ustav RF donet je 12. decembra 1993.g. To je originalna meavina ustavnih reenja niza demokratskih zemalja (SAD, Fancuske, Velike Britanije, vajcarske i dr.). Sastavljen je iz dva dela: prvi deo ine Opte odredbe, a drugi deo Zavrne i prelazne odredbe. Ruska federacija je demokratska, multietnika, viepartijska, federativna republika sastavljena od 21 republike lanice, sa meovitim svojinskim sistemom i ustavno zagarantovanim irokim spektrom ljudskih prava i sloboda. Po organizaciji vlasti re je o kombinaciji podele i jedinstva vlasti, sa naglaenom ulogom predsednika Ruske Federacije. Ono to ini ustavni iskorak i svojevrsni diskontinuitet sa ranijim ustavnim reenjima u pogledu stanja ljudskih prava u SSSR-u je da je ve u l.2 Ustava utvreno da ovek i njegova prava i slobode predstavljaju najviu vrednost. Priznavanje, potovanje i zatita prava i sloboda oveka i graanina obaveza je Drave. Nosilac suvereniteta i jedini izvor vlasti u RF je njen multietniki narod, a izrazi vrhovne vlasti naroda su referendum i slobodni izbori. Graani RF poseduju dravljanstvo RF, sva prava i slobode,ali i obaveze. Takoe, graaninu RF ne moe biti oduzeto dravljanstvo ni pravo da ga promeni. Novinu predstavlja i pravo graana na dvojno dravljanstvo. Novim Ustavom RF garantuje se jedinstveni ekonomski prostor a novinu predstavlja garantovana podrka konkurenciji i sloboda ekonomskih aktivnosti. Ovaj Ustav priznaje i titi sledee vrste svojine: privatnu, dravnu, gradsku i druge forme svojine. Organizacije dravne vlasti u RF, po Ustavu, zasovana je na odvajanju (podeli) zakonodavne, izvrne i sudske vlasti i njihovih organa, koji su nezavisni u vrenju svojih prerogativa. Osnovni organi dravne vlasti u Rusiji su predsednik RF, federalna skuptina, vlada RF i sudovi RF. Garantovana je lokalna samouprava, a lokalni organi su autonomni i imaju kompetencije odreene Ustavom i zakonima RF. Na politikom planu Ustavom RF predvien je politiki pluralizam i viepartijski sistem, a posebno je podvueno da se ni jedna ideologija ne moe uspostaviti kao obavezna ili dravna ideologija, to je svojevrstan raskid sa dogmatskom ideologijom iz vremena SSSR-a. Ruska federacija se proglaava laikom dravom u kojoj su religiozne institucije odvojene od drave. Ruska federacija se sastoji od: 21 republike, 6 teritorija, 49 regiona, dva grada od federalnog znaaja (Moskva i Sankt Peterburg),autonomnog jevrejskog regiona i 10 autonomnih distrikta. Statusi republika su odreeni Ustavom RF i Ustavima odgovarajuih republika, a statusi drugih sastavnih delova Ustavom RF i statutim afederalnih jedinica. Nadlenosti federacije su:

35

 Usvajanje i izmene Ustava RF i federalnih zakona, kao i kontrola njihovog sprovoenja; Zatita federalne strukture i teritorije RF Normiranje i zatita prava i sloboda oveka i graanina, dravljanstvo RF, normiranje i zatita prava i sloboda nacionalnih manjina; Uspostavljanje sistema federalnih zakonodavnih, izvrnih i sudskih organa, naina njihove organizacije i funkcionisanja, stvaranje organa federalnih drava; Zatita federalne dravne svojine i upravljanje njome; Osnove politike federalnog dravnog ekonomskog, ekolokog, socijalnog, kulturnog i nacionalnog razvoja; Uspostavljanje i zatita jedinstvenog trita i skupa ekonomskih i finansijskih zakona i propisa; Spoljna politka, meunarodni ugovori, pitanja o rata i mira, meunarodni ekonomski odnosi; Bezbednost i odbrana, industrija nuklearnog i vojnog naoruanja; Carinska i poreska politika; Zatita ovekove okoline; Organizacija specijalizovanih slubi nacionalnog znaaja; Energija, transport, informacije i telekomunikacije, kosmika istraivanja i raketni sistem; Odreivanje dravnih granica i promena statuta federalnih jedinica; Organizacija pravosudnih organa i prava federacije u sluaju nesklada sa republikim propisima; Odlikovanja federacije i federalne javne funkcije. 51. Zakonodavna vlast u RF Zakonodavna vlast u Ruskoj Federaciji pripada Federalnoj Skuptini, odnosno Parlamentu RF, koji je Ustavom definisan kao predstavniki i zakonodavni organ. Federalna skuptina se sastoji iz dva doma - Saveta federacije, kao neke vrste gornjeg doma ili senata u drugim sistemima, i Dravne dume, kao predstavnikog tela graana. Savet federacije ine po dva predstavnika svake federalne jedinice RF - jedan iz predstavnikog tela te jedinice i jedan iz izvrnog organa dravne vlasti te jedninice. Savet federacije ima sledee kompetencije: - usvaja izmene granica izmeu federalnih jedinica - usvaja dekret predsednika o ratnom i vanrednom stanju donosi odluke o upotrebi oruanih snaga odreuje datum izbora predsednika smenjuje predsednika RF, posle sprovoenja komplikovane procedure definisane Ustavom (podsea na postupak impimenta u politikom sistemu SAD) nominuje sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Vrhovnog arbitranog suda Po svim pitanjima iz svoje nadlenosti, Savet federacije donosi odluke veinom glasova svojih lanova, sem u sluaju postupka za smenu predsednika RF, kada je neophodna dvotreinska veina u oba doma Federalne skuptine. Dravna duma broji 450 deputata, izabranih optim i neposrednim izborima na itavoj teritoriji RF, sa mandatom od 4 godine. Za deputata u Dravnoj dumi moe biti biran svaki graanin RF stariji od 21 godine. Deputat ne moe istovremeno biti lan Dume i Saveta federacije, niti deputat u drugim predstavnikim telima ili lokalnoj samoupravi. Takoe, oni ne mogu istovremeno imati i druge javne funkcije, niti vriti drugi plaeni posao, sem akademskog, naunog ili drugog stvaralakog posla. Dravna duma ima sledee kompetencije: - daje saglasnost na izbor premijera (koga predlae predsednik RF)

35

donosi odluke o poverenju vladi imenuje i smenjuje predsednika Centralne banke, predsednika i inspektore slube za platni promet i Komesara za prava oveka - proklamuje amnestiju - podie optunicu protiv predsednika RF u cilju njegovog smenjivanja Zakonodavna inicijativa pripada predsedniku, Savetu federacije, lanovima Saveta federacije, deputatima Dravne dume, vladi RF, predstavnikim organima u federalnim jedinicama, a po pitanjima njihove nadlenosti i Ustavnom, Vrhovnom i Vrhovnom arbitranom sudu. Projekti zakona se podnose Dravnoj dumi na razmatranje i usvajanje, a za one koji se odnose na finansijske aranmane ili izdatke u dravnom budetu potrebna je i saglasnost Vlade. Zakoni se usvajaju u Dravnoj dumi i u roku od 5 dana dostavljaju na usvajanje Savetu federacije. U sluaju neslaganja Dume i Saveta federacije, savezni zakon se smatra usvojenim ako na ponovljenom glasanju u Dravnoj dumi dobije podrku dvotreinske veine deputata. Usvojeni zakon se u roku od 5 dana dostavlja predsedniku RF radi potpisivanja i proglaavanja vaeim. Ukoliko predsednik RF odbije dostavljeni savezni zakon, u roku od 14 dana od dostavljanja organizuje se ponovno razmatranje zakona u oba doma i ako posle toga zakon dobije dvotreinsku veinu u oba doma, predsednik RF je duan da ga potpie i proglasi vaeim. Posebno je vaan postupak za eventualno rasputanje Dravne dume. Dravnu dumu moe raspustiti predsednik u sledeim sluajevima: - kada Duma 3 puta odbaci mandatara Vlade koga je predloio predsednik - kada predsednik nije saglasan sa odlukom o izglasavanju nepoverenja vladi od strane Dume Ukoliko raspusti Dravnu dumu predsednik zakazuje datum novih izbora, a novoizabrana Dravna duma mora se sastati najkasnije 4 meseca posle rasputanja prethodne. Duma ne moe biti rasputena u godini posle izbora, izmeu podnoenja optube protiv predsednika i donoenja odluke o njoj, u periodima vanrednog i ratnog stanja niti 6 meseci pre isteka mandata predsednika RF. 52. Izvrna Vlast u Ruskoj Federaciji Izvrna vlast u RF je podeljena izmeu Predsednika RF i Vlade RF, s tim da je, prema nadlenostima najvea vlast koncentrisana u funkciji predsednika, pa se ovaj sistem pribliava predsednikoj varijanti organizacije vlasti. Predsednik RF ima iroka ovlaenja i njegova uloga se u ovom politikom sisitemu smatra izuzetno znaajnom. Predsednik RF ima sledee funkcije: ef drave garant Ustava RF i prava i sloboda oveka i graanina nadlean je za zatitu suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta RF obezbeuje skladno funkcionisanje i saradnju organa dravne vlasti odreuje osnovne smernice unutranje i spoljne politike zemlje imenuje (uz saglasnost Dume) predsednika vlade odluuje o datumu izbora za Dravnu dumu moe da raspusti Dravnu dumu i Vladu prema zakonom predvienim sluajevima predlae Dravnoj dumi kandidata ze predsednika Centralne banke predlae Dravnoj dumi kandidate za izbor sudija Ustavnog, Vrhovnog i Vrhovnog arbitranog suda podnosi zakonske predloge Dravnoj dumi potpisuje i proglaava vaeim savezne zakone formira i predsedava Savetom bezbednosti RF on je vrhovni komandant Oruanoh snaga

35

 u sluaju strane agresije proglaava vanredno stanje i obavetava o tome Savet federacije regulie pitanja dravljanstva, pomilovanja i odlikovanja i sl. Predsednik RF se bira univerzalnim, jednakim i neposrednim izborima, tajnim glasanjem na period od 4 godine, s tim to moe biti na toj funkciji najvie u dva uzastopna mandata. Da bi neko bio biran za predsednika RF, mora biti graanin RF stariji od 35 godina i imati stalni boravak u ovoj zemlji najmanje 10 godina. Predsednik RF moe biti smenjen odlukom Saveta federacije, na bazi optube Dravne dume za veleizdaju ili drugu teku povredu ustava ili zakona, a potvrdu o postojanju tog kriterijuma mora da potvrdi Vrhovni sud. u tu svrhu se formira specijalna komisija Dravne dume, koja se izjanjava o optubama protiv predsednika RF, a odluka o njegovom optuivanju, kao i odluka saveta federacije o smenjivanju predsednika RF, moraju biti donete dvotreinskom veinom , najkasnije tri meseca od podnoenja optunice. Vlada RF sastavljena je od predsednika, vie potpredsednika i saveznih ministara. Predsednika Vlade imenuje predsednik RF, uz saglasnost Dravne dume, najkasnije 2 nedelje od preuzimanja funkcije. Dravna duma, u roku od 7 dana od imenovanja mandatara od strane predsedniak RF, daje ili odbija saglasnost tom predlogu. Ukoliko, tri puta za redom Duma odbije predsednikov predlog, predsednik RF rasputa Dumu i zakazuje nove izbore. Imenovani predsednik Vlade podnosi predlog liste saveznih ministara, najkasnije nedelju dana posle imenovanja. Osnovne funkcije i ovlaenja Vlade RF su: Utvruje i podnosi Dravnoj dumi na usvajanje dravni budet, obezbeuje njegovo izvrenje i podnosi izvetaj njegovoj realizaciji; Obezbeuje primenu jedinstvene finansijske, kreditne i monetarne politike, kao i politke u oblasti kulture, nauke, obrazovanja, zdravlja, socijalne zatite i ekologije; Upravlja federalnom svojinom; Usvaja mere za obezbeivanje odbrane zemlje, bezbednosti drave i ostvarenje spoljne politke RF; Usvaja mere za obezbeivanje jednakosti, prava i sloboda graana, zatite svih oblika svojine, javnog reda, borbu protiv kriminaliteta; Vri druga ovlaenja koja su joj poverena Ustavom RF, federalnim zakonima ili dekretima predsednika RF. 53. Sudstvo u RF Glavni sudski organi u Ruskoj federaciji su: Ustavni sud RF, Vrhovni sud RF i Vrhovni arbitrani sud RF. Predsednika i sudije ovih sudova, kao usotalom i sudije drugih sudova, pa i Generalnog tuioca RF, imenuje i smenjuje predsednik RF uz saglasnost Dravne dume. Iako formalno i zvanino, sudovi deluju potpuno nezavisno i na bazi Ustava i zakona, injenica da predsednike i sudije postavlja i smenjuje predsednik republike, uz saglasnost Dume, ipak je ograniavajui faktor. Sudovi imaju izuzetno vanu ulogu u politikom sistemu RF, ako uzmemo u obzir trenutnu situaciju u zemlji i povean stepen kriminaliteta, posebno u sferi finansijskog poslovanja i organizovanog krimanala. Dosadanji rezultati su polovini. Sudije u RF mogu biti osobe starije od 25 godina s visokim pravnikim obrazovanjem i najmanje pet godina iskustva u oblasti pravosua. Sudije su nesmenjive i njihov mandat moe biti prekinut ili suspednovan samo u okolnostima definisanim saveznim zakonom. Sudije uivaju imunitet i mogu biti krivino gonjene samo u izuzetnim sluajevima odreenim saveznim zakonom. Ustavni sud se sastoji od 19 lanova (sudija). On moe na inicijativu predsednika RF, Saveta federacije ili 50 njegovih lanova, Dravne dume, Vlade RF, Vrhovnog suda ili Vrhovnog arbitranog suda ili zakonodavnih i izvrnih organa federalnih jedinica, pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili saglasnosti sa Ustavom RF: republikih ustava, saveznih i republikih zakona, odluka saveznih, republikih ili drugih organa, kao i meunarodnih ugovora koje je potpisala RF.

35

54. Nastanak i razvoj politikog sistema NR Kine Narodna republika Kina je jedna od retkih preostalih zemalja (pored Kube i Severne Koreje) koja se u meunarodnom komuniciranju oznaava kao komunistika drava. Prema trenutno vaeem Ustavu iz 1982.g. Kina je socijalistika drava sa diktaturom radnike klase, u kojoj sav suverenitet pripda narodu. Kina je danas najmnogoljudnija zemlja (sa preko 1,3 milijarde stanovnika) i ona se nalazi u procesu pune privredne, ali i druvene transformacije. Od drave sa klasinom komunistikom organizacojom vlasti, nastale na bazi sovjetskog modela ureenja drutva, ona se preobraava u moderniju, kvazikomunistiku dravu, izvesnih demokratskih usmerenja, a meovitim svojinskim sistemom i elementima trine privrede, s velikim rastom godinjeg bruto nacionalnog proizvoda, a zahvaljujui pojaanim stranim ulaganjima i povratkom Hong Konga i Makaoa u sastav NR Kine, s najveim ekonomskim usponom u svetskim razmerama. Potencijalno ogromno kinesko trite je od izuzetnog interesa za visoko razvijene zemlje Zapada. Prijemom NR Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) na ministarskom samitu STO u Dohi 2001.g., NR Kina je postala lan globalne trgovinske mree. Ova mnogoljudna i mnogonacionalna drava po mnogo emu predstavlja svet za sebe. Kineska civilazacije je jedna od najstarijih i u njoj su se od najranijih dana visoko razvile pojedine nauke i zanati, kao i umetnost i filozofija. Kina je svoju nezavisnost stekla jo 221.g.p.n.e., pod dinastijom in (Kin), kao monarhija. Monarhija je u Kini trajala 21 vek, kada je zamenjena republikanskim ureenjem 12. februara 1912.g. Posle vekova polufeudalnog ureenja, 1911.g. (dosta kasno za evropske prilike) izvrena je buroasko-demokratska revolucija pod vostvom legendarnog Sun Jat Sena. On je zbacio poslednjeg kineskog cara i proglasio Republiku. Sun Jat Sen je i osniva prve moderne, iroke Narodne partije (Kuomintang), koja je kasnije preuzela vlast i vladala Kinom, pod liderom an Kaj ekom sve do 1949.g., kada je Kuomintang poraen od Maove Komunistike partije Kine, a sam an Kaj Sek proteran na ostrvo Farmozu (Tajvan). Kina je proglaena za Narodnu Republiku 1.oktobra 1949.g., posle oruane socijalistike revolucije pod vostvom Komunistike partije i njenog lidera Mao Ce Tunga, kao i graanskog rata sa Kuomitangom lidera an Kaj Seka. U postrevolucionarnom periodu, sve do dananjih dana, NR Kina je imala etiri ustava: 1. 1954.g. po ugledu na Staljinski ustav SSSR-a iz 1936.g. 2. 1975.g. u vreme kulminacije kulturne revolucije i trajao je svega tri godine do smrti Mao Ce Tunga (1976.g.) i raskida sa njegovim konceptom ideolokog nasilja sa hiljadama rtava 3. 1978. nakon raskida sa konceptom ideolokog nasilja na ekonomijom, kulturom i politkom iz vremena Mao Ce Tunga 4. 4. decembra 1982. danas vaei ustav NR Kine, ima 138 lanova i predstavalja osnov razvoja moderne Kine. Prema ovom Ustavu dravna valst je organizovana na principu demokrtakog jedinstva vlasti, kao i na principu demokratskog centralizma. Zajedniko svim ovim ustavima je Kina socijalistika (komunistika) drava, u kojoj se ostvaruje vlast narodno-demokratskog jedinstvenog fronta radnike klase, seljatva, sitne buroazije i ostalih demokratskih snaga. Krajem 1978.g. kinesko politiko rukovodstvo shvatilo je, da na privrednom planu, mora da raskrsti sa sistemom centralizovane planske privrede maoistikog tipa i da uvede ekonomske reforme koje e ovu zemlju uiniti znaajnim ekonomskim faktorom, na domaem i meunarodnom planu. U reformu su uvedeni brojni elementi trine privrede, dodue jo uvek pod strogom kontrolom Komunistike Partije Kine (KPK). Tako je, npr., ukinut sistem odgovornosti domaina za rezultate u poljoprivredi, koji je uveden umesto kolektivizacije. Umesto toga poveana je uloga i autoritet lokalnih funkcionera i menadera privrednih kolektiva u industriji, a dozvoljena je i iroka skala malih preduzea u oblasti usluga i industrijskim delatnostima od kojih je jedan broj bio u privatnoj svojini. Otvorene se zakonske mogunosti i specijalne olakice za strana ulaganja, oslobaanjem od taksi

35

i uvoenjem tzv. slobodnih zona, u kojima su poeli da niu brojni pogoni stranih multinacionalnih kompanija, koji su koristili jeftiniju kvalifikovanu kinesku radnu snagu. Sledee dugorone ekonomske reforme kinesko rukovodstvo je usvojilo 1993.g., na polju produbljivanja elemenata trine privrede i centralne kontrole finansijskih tokova. Pozitivni efekti tako formirane privrede, koja je nazvana socijalistika trina privreda, ubrzo su se pokazali. U poreenju sa 1978.g., kineski bruto nacionalni dohodak (BNP) je uetvorostruen u 1999.g.,to Kinu prema privrednim kapacitetima i godinjim privrednim rezutatima ini drugom u svetu, odmah posle privrede SAD. Pretpostavlja se da e po brzini ekonomskog rasta i ljudskim potencijalima u narednih nekoliko godina Kina postati vodea svetska ekonomija. 55. Komparativna analiza ustava NR Kine U postrevolucionarnom periodu, sve do dananjih dana, NR Kina je imala etiri ustava: 1. 1954.g. po ugledu na Staljinski ustav SSSR-a iz 1936.g. 2. 1975.g. u vreme kulminacije kulturne revolucije i trajao je svega tri godine do smrti Mao Ce Tunga (1976.g.) i raskida sa njegovim konceptom ideolokog nasilja sa hiljadama rtava 3. 1978. nakon raskida sa konceptom ideolokog nasilja na ekonomijom, kulturom i politkom iz vremena Mao Ce Tunga 4. 4. decembra 1982. danas vaei ustav NR Kine, ima 138 lanova i predstavalja osnov razvoja moderne Kine. Prema ovom Ustavu dravna valst je organizovana na principu demokrtakog jedinstva vlasti, kao i na principu demokratskog centralizma. Zajedniko svim ovim ustavima je Kina socijalistika (komunistika) drava, u kojoj se ostvaruje vlast narodno-demokratskog jedinstvenog fronta radnike klase, seljatva, sitne buroazije i ostalih demokratskih snaga. Krajem 1978.g. kinesko politiko rukovodstvo shvatilo je, da na privrednom planu, mora da raskrsti sa sistemom centralizovane planske privrede maoistikog tipa i da uvede ekonomske reforme koje e ovu zemlju uiniti znaajnim ekonomskim faktorom, na domaem i meunarodnom planu. U reformu su uvedeni brojni elementi trine privrede, dodue jo uvek pod strogom kontrolom Komunistike Partije Kine (KPK). Tako je, npr., ukinut sistem odgovornosti domaina za rezultate u poljoprivredi, koji je uveden umesto kolektivizacije. Umesto toga poveana je uloga i autoritet lokalnih funkcionera i menadera privrednih kolektiva u industriji, a dozvoljena je i iroka skala malih preduzea u oblasti usluga i industrijskim delatnostima od kojih je jedan broj bio u privatnoj svojini. Otvorene se zakonske mogunosti i specijalne olakice za strana ulaganja, oslobaanjem od taksi i uvoenjem tzv. slobodnih zona, u kojima su poeli da niu brojni pogoni stranih multinacionalnih kompanija, koji su koristili jeftiniju kvalifikovanu kinesku radnu snagu. Sledee dugorone ekonomske reforme kinesko rukovodstvo je usvojilo 1993.g., na polju produbljivanja elemenata trine privrede i centralne kontrole finansijskih tokova. Pozitivni efekti tako formirane privrede, koja je nazvana socijalistika trina privreda, ubrzo su se pokazali. U poreenju sa 1978.g., kineski bruto nacionalni dohodak (BNP) je uetvorostruen u 1999.g.,to Kinu prema privrednim kapacitetima i godinjim privrednim rezutatima ini drugom u svetu, odmah posle privrede SAD. Pretpostavlja se da e po brzini ekonomskog rasta i ljudskim potencijalima u narednih nekoliko godina Kina postati vodea svetska ekonomija. 56. Zakonodavna vlast u NR Kini Vrhovni organ zakonodavne vlasti u NR Kini je Nacionalni narodni kongres (NNK). To je jednodoma skuptina sastavljena od 2979 lanova, biranih na gradskim, regionalnim i provincijskim Narodnim kongresima, s mandatom od 5 godina. U njemu su predstavnici lokalnih organa vlasti, sastavljenih od lanova KPK i tzv. Nezavisnih, ali pod kontrolom KPK. NNK, kao ogromno telo, zaseda jednom godinje, sem ukoliko Stalni komitet ili jedna petina

35

lanova ne predloi drugaije, uglavnom da bi potvrdio odluke njegovog stalnog komiteta i organa izvrne vlasti, donete izmeu dva zasedanja. Izmeu dva zasedanja njegovu ulogu vri Stalni komitet NNK, koji zajedno sa NNK predstavlja najvii organ dravne vlasti u Kini. Stalni komitet se sastoji od : predsedavajueg, potpredsedavajueg, generalnog sekretara i lanova,a u njemu su zastupljeni i predstavnivi nacionalnosti i nacionalnih manjina. Glavna ovlaenja NNK su: Bira predsednika i potpredsednka Kine Potvruje izbor predsednika, potpredsednika i lanova Dravnog saveta (vlade) Imenuje predsednika Centralne Vojne Komisije Imenuje predsednika i lanove Vrhovnog Narodnog suda NR Kine Bira Generalnog tuioca i Generalno tuilatvo NR Kine Usvaja dravni budet Usvaja promene administrativne podele zemlje Donosi odluke o ratu i miru Usvaja izvetaj predsednika NR Kine o stanju nacije Raspravlja i usvaja izmene Ustava NR Kine Imenuje najvie dravne funkcionere i efove slubi Usvaja osnovne orijentacije dravne politke, ekonomskog i socijalnog razvoja

57. Predsednik republike i Dravni savet u politikom sistemi NR Kine Osnovni organi izvrne vlasti u NR Kini su: predsednik NR Kine i vlada (Dravni savet). Predsednik NR Kine je ef drave sa znatnom politikom vlau. Njega ne bira narod na neposrednim izborima, ve predstavniko telo NNK. Po Ustavu, svaki kineski graanin sa pravom glasa, stariji od 45 godina, moe biti biranza predsednika i potpredsednika NR Kine. Mandat predsednika je pet godina, s tim to ne moe biti biran za vie od dva konsekutivna (uzastopna) mandata. On ne samo da predstavlja NR Kinu u zemlji i inostranstvu, ve je u pravom smislu rei ef egzekutive ove zemlje. On je, ujedno, i generalni sekretar Centralnog komiteta Komunistike partije Kine, tako da je njegov politiki uticaj dvostruke. Funkcije: predlae (a NNK potvruje) izbor predsednika i potpredsednika vlade sprovodi odluke NNK proglaava Ustav imenuje i smenjuje predsednika i lanove Dravnog saveta (vlade), dravne savetnike, ministre i visoke dravne funkcionere proglaava rat i mir proglaava ratno stanje izdaje nareenje za mobilizaciju u zemlji dodeljuje odlikovanja i pomilovanja Vlada NR Kine (Dravni Savet) predstavlja izvrno telo kao najvii organ dravne vlasti i dravne administracije. Dravni savet se sastoji od predsednika, 4 potpredsednika, dravnih savetnika, ministara zaduenih za pojedine resore, ministara zaduenih za pojedine komisije, generalnog revizora i generalnog sekretara. Njih bira NNK, na predlog predsednika NR Kine, na mandat od 5 godina. Vlada sprovodi dravnu politiku usvojenu na zasedanju NNK i sprovodi i kontrolie sprovoenje zakona u zemlji. Funkcije: Podnosi predloge zakona i odluka NNK Organizuje i kontrolie rad organa deavne vlasti

35

 Pravi i sprovodi planove dravnog ekonomskog i socijalnog razvoja i realizacije dravnog budeta Rukovodi poslovima sudstva, obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva, planiranja porodice, odbrane i dr. Nadgleda i titi prava nacionalnosti Organizuje administrativno ustrojstvo zemlje i dr. 58. Vrhovni narodni sud u politikom sistemu NR Kine Najvaniji sudski organ u NR Kini je Vrhovni narodni sud, ijeg predsednika i sudije imenuje NNK. Nii sudovi su hijerarhijski podreeni ovom telu, koje ima konanu odluku u sluaju albe koju podnosi graanin i slui kao nadzorni organ niih sudova. Mandat predsednika Vrhovnog narodnog suda isti je kao i mandat NNK, on ne moe vriti funkciju vie od dva puta uzastopno. Pravni sistem Kine je jedna vrsta meavine obiajnog prava i vrlo razraenog krivinog zakonodavstva. Kodifikovani zakoni u oblasti graanskog, administrativnog, krivinog i trgovinskog prava postoje od 1. januara 1980. godine. Neka vrsta novog, mada elementarnog, graanskog zakonika stupila je na snagu poev od 1. janura 1987.g. Ipak, obzirom na rastui stepen kriminaliteta, posebno u trgovini narkoticima i novim oblastima (piraterija i povreda autorkog prava i intelektualne svojine), krivini zakon i njegova primena su posebno otri s ciljem javnog primera koji bi trebao da ima funkciju odvraanja.

59. Odlike autoritarnih reima socijalistikih zemalja - staljinizam, titoizam, maoizam Po klasicima i ostalim teoretiarima marksizma, osnovni cilj socijalistike transformacije je izgradnja humanog, koministikog drutva, u kome e ovek biti centar i merilo stvari. Ali od tih komunistikih ideala razvijaju se autokratske tendencije koje e kulminirati kroz tri autoritarna reima - staljinizam (u SSSR-u), titoizam (u SFRJ) i maoizam (u Kini), kao i sline tendencije u drugim zemljama (kastrizam na Kubi i sl.). Glavne karakteristike ovih reima su kult linostii surova eliminacija protivnika, pod parolom neophodnog ienja od protivnika socijalizma. Staljinizam Prve manifestacije revolucionarnog terora beleimo u Rusiji jo u vreme Vladimira Ilia Uljanova Lenjina u surovom obraunu novouspostavljene sovjetske vlasti sa politikim protivnicima eserima(seljaka partija) i menjevicima(sitnoburoaska frakcija), svojim nekadanjim saveznicima u ruenju caristike vlasti u Rusiji. Osnovni razlog je bila malobrojnost boljevika i uopte radnike klase kao nosioca revolucionarnog pokreta u uslovima polufeudalne Rusije, u kojoj je bila brojnija srednja klasa i njene politike partije (menjevici i eseri). Partijski lideri Boljevike partije (RKP(b)) oko Lenjina su zato morali da se slue mudrou i lukavstvima i da u koaliciji sa menjevicima i eserima, koji su zajedno inili veinu birakog tela, zauzmu vlast. Cilj je bio reiti se ostataka poraenih klasa i ojaati proletersku bazu sovjete, kao osnovne nosioce vlasti u Rusiji, posle Oktobarske revolucije. Budui da je to izazvalo otpor graanske sredine, intelektualaca, lidera i lanova ovih partija, u cilju obezbeivanja diktature proleterijata (vlasti radnike klase) osmiljen je koncept dozvoljenog revolucionarnog terora u borbi sa neprijateljima revolucije. Taj revolucionarni teror se pretvorio u graanski rat sa pripadnicima carske vojske (beli) i likvidaciju cara Nikolaja II Romanova. Dolazi i do obrauna sa menjevicima i eserima u Moskvi i Petrogradu. Vrene su istke u ime socijalizma, ime su irom otvorena vrata buduem pomahnitalom staljinizmu. U cilju to uspenijeg obrauna sa neistomiljenicima stvorena je specijalna politika policija EKA, jedinica za progon i hapenja, zatim, aktivirani su stari caristiki zatvori i logori za prevaspitavanje u udaljenim delovima Rusije.

35

Posle Lenjinove smrti, njegov saradnik na elu Boljevike partije, Josif Visationovi Dugavili Staljin je ove metode razvio do nesluenih granica. Staljin je uspostavio nevieni kult linosti koji je odneo mnoge rtve. Prema podacima nekih zapadnih izvora, u periodu njegove diktature, do smrti 1953.g., u istkama je stradalo oko 20 miliona sovjetskih i drugih graana. On je nastavio ienje sovjetskog drutva od ostataka razvlaenih klasa, svetenikog sloja, klasnih unutranjih i spoljih neprijatelja, stranih pijuna i izdajnika. Lista protivnika i izmiljenih protivnika socijalizma se proirila na intelektualce, potomke spahijskih (zemljoposdnikih) porodica, industrijalce, Jevreje, disidente, knjievnike, naunike i sl. Uporedo se irio i aparat prinude i kontrole, prislune i obavetajne slube za nadgledanje sopstvenih graana, NKVD i druge specijalne slube...iji se revolucionarni uinakmerio brojem otkucanih i uhapenih disidenata i najee izmiljenih neprijatelja. Graani su vrbovani i prisiljavani da prislukuju i odaju jedni druge. Formirani su logori (gulazi) za izolaciju i prevaspitavanje u surovom Sibiru, odakle se najvei broj nikada nije vratio. Religija se proglaava opijumom za narod i postaje nepoeljna u sovjetskom drutvu, a njeno ispovedanje bilo je dozvoljeno samo u zatvorenim manastirskim i crkvenim krugovima. Dravna ideologija postaje marskistiko-lenjinistiko uenje. Kultura i umetnost su strogo kontrolisane i cenzurisane od sistema hijerarhijski-ustrojenih agit-propova, na ijem se elu kao vrhovni cenzor nalazio Andrej Aleksandrovi danov. Dozvoljena je samo nauka koja velia dostignua tzv. sovjetske socijalistike izgradnje. Nad umetnou se vri nevieno nasilje, nametanjem obrasca tzv. socijalistikog realizma (soc-realizma). Staljin iroko prihvatio makijavelistiku tezu - cilj opravdava sredstva.Cilj je bio izgradnja socijalizma u SSSR-u i ostalom naprednom svetu, a za ostvarenje tog cilja dozvoljena su sva raspoloiva sredstva kako u okviru svoje drave, tako i vojni obraun sa spoljnim neprijateljima. Glavni instrument vladanja u staljinistikom reimu je bio strah...od tajne policije i ostalih aparata prinude. Staljin, u obezbeivanju svoje neograniene vlasti nije prezao ni od likvidacije svojih odjueranjih saboraca i lanova Politbiroa, koji bi se bilo u uim krugovima ili javno pobunili protiv kulta linosti i njegove neograniene vlasti. (revolucija jede svoju decu - odnosi se na pogubljene voe revolucije). O tome se javno prvi put saznalo tek 1956.g., posle Staljinove smrti, u tajnom referatu budueg generalnog sekretara Nikite Hruova. Titoizam Staljinov recept u SFRJ primenio je Josip Broz Tito. Koncept je bio vladanje u ime radnike klase i uzvienih socijalistikih ciljeva uz pomo masovnih organizacija (partija, omladinskih organizacija, sindikata i sl.) graditi kult voe - oboavanog nacionalnog lidera. U tom smislu organizuju se masovne manifestacije koje taj kult podravaju i razvijaju - sletovi, tafete, festivali, radio programi, pesme i sl. Za onaj segment drutva koji nije bio podloan takvoj vrsti ispiranja mozga, sredstvo za vladanje i disciplinovanje je bio strah od sankcija, optubi za disidenstvo, nacionalne interese i sl. Koriste se proverene staljinistike metode: tajna policija, prislukivanja i potkazivanja i sl. Za unutranje protivnike reima formirani su politiki zatvori za prevaspitavanje, na kojima ljudi zavravaju najee posle montiranih procesa. Raskid sa Staljinom 1948.g., u ijem je oboavanju i graenju kulta linosti i sam uestvovao, Tito je iskoristio za obraun sa lanovima svoje KPJ, koji nisu mogli preko noi da se odreknu Staljina i SSSR-a. Po kratkom postupku osueno je hiljade naivnih lanova KPJ, doskoranjih Titovih saboraca. Formirani su kanjeniki logori sa surovim reimom ispiranja mozga irom Jugoslavije, od kojih je najpoznatiji Goli Otok. Maoizam Koncept line vlasti od strane generalnog sekretara KP Kine, Mao Ce Tunga, doneo je i neke inovacije u odnosu na pomenuti model staljinistike vladavine na koji se ugledao, pre svega zato to je Kina ogromna zemlja koja je tada bila u velikim ekonomskim problemima. Naravno, osnovna poluga vlasti bila je brojna dvomilionska KPK koja koristi proverene metode vladanja strah od sankcija, razgranat sistem partijskih, policijskih i tajnopolicijskih organa... ime je kult

35

Mao Ce Tunga doveden do vrhunca, a novine su se ogledale u sledeem: Sprovoenje su nacionalne kampanje (cvetanje hiljadu cvetova, javni radovi, unitavanje poljskih tetoina, masovna sterilizacija mukaraka radi speravanja demografske eksplozije, izgradnja javnih objekata i sl.) i Kulturna revolucija noenje jednoobrazne odee (maovke) i crvene knjiice sa Maovim citatima. Pored toga iroko je korien i potencijalni spoljni neprijatelj u liku sovjetskog ekspanzionizma, Indije i Pakistana kao nuklearnih sila, Tajvana koji je proglasio otcepljenje na elu sa reakcionom vladom an Kaj eka, Tibeta kao legla verskog separatizma i sl. 60. Jugoslovenski model samoupravnog socijalizma Samoupravljanje predstavlja drutveni odnos zasnovan na drutvenoj svojini, raspodeli prema radu i upravljanju od strane radnikih predstavnika u organima vlasti na svim nivoima. Samoupravljanje se u politikoj teoriji vezuje za viu fazu razvoja socijalizma, a u obliku politikog ureenja nastaje najpre u SFR Jugoslaviji. Svoje teorijske korene ima u radovima Marksa i Engelsa, u Komunistikom manifestu i Lenjinovim stavovima o drutvenim odnosima. U svetu su i ranije postojali neki embrionalni oblici samoupravljanja, ali se o neposrednoj primeni samoupravljanja u drutvenoj praksi moe govoriti tek sa razvojem samoupravnih odnosa u socijalistikoj Jugoslaviji. Poetak tog iskustva vezuje se za donoenje sledeih dokumenata: 1950.g. Zakon o upravljanju dravnim privrednim preduzeima i viim privrednim kolektivima od strane radnih kolektiva, kojim poinje uvoenje radnikih saveta 1952.g. Opti zakon o narodnim odborima 1953.g. Ustavni zakon (mali Ustav) Ovim republikim i saveznim ustavnim zakonima zapravo se uvodi skuptinski, odnosno, sistem jedinstva vlasti u Jugoslaviji. Skuptina postaje najvii organ vlasti, koji u sebi objedinjuje zakonodavnu i izvrnu funkciju vlasti. Skuptine imaju osnovnu nadlenost kao zakonodavno telo (donose zakone i druge normativne akte), a izvrnu funkciju poveravaju svojim politiko-izvnim telima i drugim organima uprave, koji odgovaraju skuptini koja ih bira i moe da ih smeni. Jugoslavija je pretstavljala federaciju 6 republika, a u okviru Republike Srbije postojale su dve autonomne pokrajine (Vojvodina i KiM). Federacija, republike i pokrajine su, dakle, imale svoje skuptine, kao svoje vrhovno predstavniko telo i najvii organ vlasti, koje su birale svoje izvrne organe - Savezno izvrno vee i Izvrna vea republika i pokrajina. U lokalnim zajednicama (optinama, geadovima i selima) postojali su narodni odbori, kao vid predstavnikog tela jedinice, a izvrnu funkciju u njima vrili su saveti narodnih odbora. U svim predstavnikim telima, kao novina i potvrda radnikog samoupravljanja, uvodi se novo Vee proizvoaa, tako da skuptine sada postaju dvodomne. Pored Saveznog izvrnog vea (odnosno izvrnih vea republika i pokrajina), kao kolegijalnog tela, izvrna funkcija u Federaciji pripadala je i predsedniku Republike. Iako su napravljene znaajne ustavno-pravne reforme kako bi se skuptinama obezbedilo centralno mesto u vrenju vlasti, ovaj pokuaj nije uspeo da se realizuje. Centralnu poziciju u odluivanju su preuzimala izvrna vea u kojima su sedeli i najvii partijski funkcioneri, koji su objedinjavali partijsku i politiku vlast, a u federaciji su, osim partije dve najznaajnije poluge vlasti bili predsednik Republike i Savezno izvrno vee. Zbog toga je dolo do usvajanja novog Ustava SFRJ i Ustava socijalistikih republika 1963.g. , koji su poli od istih principa skuptinskog sistema kao i pomenuti ustavni zakon. Prema ovom Ustavu: skuptine ostaju opti organi drutvenog samoupravljanja i izvrni organi su njima podreeni

35

 sudovi vre sudsku vlast kao autonomni i samostalni organi, a prvi put se uvode ustavni sudovi, kao organi kontrole ustavnosti i zakonitosti normativnih akata i delovanja dravnih organa izvrna vlast pripada Predsedniku Republike i izvrnim veima. Ovim ustavom naglaena je odgovornost i podreenost izvrnih vea skuptini. Predsednik, je pak, bio poseban i najvii organ izvrne vlasti u Federaciji i nije bio neposredni organ Savezne skuptine, ve je imao zasebna visoka ovlaenja. Uveden je delegatski sistem izbora za skuptine koje sainjavaju delegati graana i radnih ljudi u radnim zajednicama. Skuptine su, dakle, dvodomne. Novu etapu u daljoj evoluciji jugoslovenskog modela samoupravljanja, koja je, videe se kasnije, imala vanu ulogu u buduem raspadu SFRJ, otvorilo je donoenje Ustava SFRJ i Ustava socijalistikih Republika i autonomnih pokrajina iz 1974.g. Osnovna novina koja se ovim ustavom uvodi u skuptinski sitem je delegatsko konstituisanje svih skuptina. Skuptine se konstituiu na osnovu delegacija koje obrazuju i biraju radni ljudi u osnovnim samoupravnim organizacijama i zajednicama i u drutveno-politikim organizacijama. Namera je bila da se na ovaj nain ostvari neposredna socijalistika demokratija radnih ljudi i graana. U strukturi vlasti skuptina dobija poveanu ulogu kao osnovni nosilac objedinjenje zakonodavene i izvrne vlasti i najvii organ drutvenog samoupravljanja. Struktura skuptine je takoe izmenjena. Na svim nivoima, osim federacije, skuptine se sastoje iz: 1. vea udruenog rada -kao predstavnitva delegata radnih ljudi 2. vea optina - kao predstavnitva delegata graana koji ive na tim teritorijama 3. drutveno-politikog vea - kao predstavnitva deegata drutveno-politikih organizacija (partije, sindikata, socijalistikog saveza, omladinske organizacije i sl.) Skuptina SFRJ (Federalna skuptina) je dvodomna i sastoji se od: 1. Saveznog vea -kao predstavnika delegata graana 2. Vea republika i pokrajina- koje izraava federalnu strukturu drave i predstavlja predstavnitvo delegata skuptina republika i pokrajina. Takoe, kao ustavna novina, formiraju se skuptine samoupravnih interesnih zajednica koje imaju nadlenosti vezane za posebne oblasti, kao to su: obrazovanje, nauka, kultura, zdravstvo i socijalna zatita. Na nivou federacije, izvrnu vlast vre Predstavnitvo SFRJ (kao kolektivni ef drave i organ odluivanja, u kome svaka republika ili pokrajina ima svog predstavnika, i na ijem se elu, po rotaciji smenjuju predsednici jednom godinje) i Savezno izvrno vee, kao vlada SFRJ. Na nivou republika odnosno pokrajina te uloge vre Predsednitvo socijalistike republike (Predsednitvo socijalistike autonomne pokrajine) i Republika (Pokrajinska) izvrna vea. Na nivou optina izvrna tela su organi koji se negde zovu izvrno vee,negde izvrni savet ili izvrni odbor skuptine optine. Ono to je bila potencijalna opasnost za raspad jugoslovenske federacije bio je koncept po kome su socijalisike republike konstituisane kao drave s pravom otcepljenja od federacije (dodue uz obaveznu saglasnost ostalih lanica federacije, to u praksi raspada Jugoslavije nije ispotovano), uz potenciranje prava naroda na samoopredeljenje. U svim oblastima rada, kao glavni organi radnikog samoupravljanja, konstituisani su radniki saveti. Radniki saveti formirani su na zborovima radnih ljudi, na kojima su uestvovali svi zaposleni, i na kojima su se predstavnici birali najee javnim glasanjem. Kao svojevrsni izvrni organ postojalo je poslovodstvo, odnosno direktor i upravljaka struktura preduzea, pod formalnom kontrolom radnikih saveta. Takoe, postojali su i upravni odbori u kojima su se nalazili predstavnici politikih organa i drugih organizacija.Ovaj koncept je jo vie uslonjen formiranjem osnovnih organizacija udruenog rada (deljenjem jedinstvenog preduzea na tzv. OOUR-e) i formiranjem gotovo svih pobrojanih samoupravnih tela na nivou svakog OOUR-a. To je bilo neracionalno i skupo uslonjavanje organa i administracije, koje e neposrednu radniku samoupravu pretvoriti u puki paravan za mo radnike birokratije.

35

U administartivnom pogledu, dravna struktura je podeljena na mesne zajednice, kao najmanje jedinice organizovanja ivota i samouprave, optine, socijalistike autonomne pokrajine i socijalistike republike. Savezna drava je federalno ustrojena, kao zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti, uz primenu prava na samoopredeljenje koje je vailo samo za narode, odnosno republike, a ne i za narodnosti, odnosno dve pokrajine. Osnovne zablude oko samoupravnog koncepta koje su i dovele do odustajanja od ovog nerealnog i utopistikog modela ureenja drutvenih odnosa su: 1. Socijalisitki egalitarizam (ideja da su svi ljudi jednaki i jednako sposobni), to je naravno apsurdno 2. Ravnopravno uee u odluivanju , odnosno zanemarivnje kompetentnosti . 3. Smanjena motivacija kompetentnih i poveana motivacija laika za uestvovanje u odluivanju. 4. Koncept samoupravljanja je skup i spor proces koji ne odgovara zemlji sa velikim ekonomskim problemima. 5. Jaanje birokratskog aparata. 6. Umesto slobodnog i visoko razvijenog drutva, razvija se drutvo opte nekompetentnosti i mediokritetnih vrednosti. 7. Stimulacija opte lenjosti umesto stimulacije najkvalitetnijeg rada. 8. Nepravedna zatita neradnika. 9. Porast nacionalizma umesto stvaranja jedinstvene jugoslovenske nacije. 10. Jaanje tenje ka stvaranju samostalnih drava.

61. Osnovne odlike politikog sistema Indije Republika Indija predstavlja jednu od najveih drava savremenog sveta sa populacijom preko 1 milijarde stanovnika i veoma visokim demografskim priratajem i perspektivom da e u narednih nekoliko godina prestii Kinu, najmnogoljudniju zemlju na svetu. Indija je etniki, konfesionalno i kulturno veoma raznovrsna. U etnikom pogledu indijsko stanovnitvo je preteno sastavljeno od Indo-Arjaana (72%), Dravida (25%), Mongola i sitnijih etnikih grupa. U konfesionalnom pogledu veinu predstavljaju pripadnici hindu religije (oko 80%), muslimani (oko 14%), hriani, Siki, budisti i ostali. Jezik koji je najprisutniji u politikoj i trgovakoj komunikaciji je engleski, nacionalni jezik je hindi, a pored njega postoje brojni slubeni jezici na teritorijama pojedinih indijskih drava kao to su bengali, pendabski, sanskrit i dr. Po politikom ureenju ovo je komplikovani parlamentarni politiki sistem, republikasnkog tipa, sa demokratskom orijentacijom, ali i s nasleenim tradicionalnim indijskim podelama na kaste, plemena i drave koje ine Uniju i administrativnom podelom koja odudara od svih poznatih. republika Indija je tako sastavljena od 25 drava i 7 teritorija Unije, odnosno saveza drava, a ne federaciju. Indija je bila britanska kolonija, a britanske vlasti se oslobodila i stekla nazavisnost 15.avgusta 1947.g., posle nenasilnog otpora kolonizatorima pod vostvom kreatora takvog kocepta antikolonijalnog otpora Mahatme Gandija i njegovog naslednika Davaharala Nehrua. Tragovi britanskog kolonijalizma ostavili su duboke korene u politiko bie Indije. Prvi Ustav Indije donet je 26. januara 1950.g. i jo uvek je na snazi. Ovaj ustav spada u najdue ustave savremenog sveta. Sastoji se iz 22 dela i veoma je kompleksan. Nakon osloboenja od britanske kolonijalne vlasti, indijski potkontinent je podeljen na sekularnu dravu Indiju i manju, muslimansku dravu Pakistan, to je, ispostavilo se, bio povod za teritorijalna i verska sukobljavanja dve nove nezavisne drave. Posle treeg rata izmeu ove dve drave, teritorija dotadanjeg istonog Pakistana, koja je geografski odvojena od matice,

35

proglasila je nezavisnost, kao nova drava Banglade, to nije zaustvailo sukobe izmeu Indije i Pakistana, koje su i dalje u tenzijama oko siromane i prenaseljene indijske drave Kamir, koja ima preteno muslimasnko stanovnitvo, na koje polae pretenzije Pakistan i u kojoj je separatistiki pokret veoma jak. U ekonomskom pogledu Indija kao siromana zemlja u razvoju, svoj privredni razvoj bazira na tradicionalnim seoskim farmama, razvijenoj manufakturi, irokom spektru moderne industrije u privatnoj i meovitoj svojini, velikim privatnim zemljinim posedima sa modernom poljoprivrednom proizvodnjom, tradicionalnoj zanatskoj proizvodnji i razvijenom sektoru usluga. Ipak, treina stanovnitva je veoma siromana i na ivici gladi. Drava pokuava na sve neine da se izbori sa problemima u vezi osnovne prehrane striktnom ekonosmkom politikom, jakim dravnim rezervama i stabinim kursom nacionalne valute-rupija. Ona takoe pokuava da stimulie izvozne, a naroito softverske poslove, koristei kao komparativnu prednost jeftinu a kvalifikovanu radnu snagu u zemlji. U celini indijske privrede, poljoprivreda zauzima oko 25%, industrija oko 30%, a sektor usluga oko 45%. najvaniji izvozni proizvodi su: tekstil, proizvodi od koe, nakit i proizvodi od plemenitih metala, hemijski proizvodi i maine, a glavni spoljnotrgovinski partneri SAD, VB, Nemaka, Hong Kong (Kina), Japan, UAE i dr. Iako naizgled funkcionie kao demokratska drava, unutar Indije postoje jake kastinske podele nasleene iz starih epoha, koje se ine stroe od feudalnih. Podela na kaste predstavlja socijalno raslojavanje stanovnitva, sa izrazitom zabranom meanja i nemogunou prelaska iz jedne kaste u drugu. Ove podele nisu pravno utemeljene u indisjkom drutvu, ali su stare koliko i indiska civilizacija i ukurenjene u obiajnom pravu, te ih niko do sada nije doveo pitanje. Podela na kaste svoje poreklo vodi iz hinduizma. Ona podrazumeva podelu na 4 kaste i ogromnu masu nedodirljivih, koji ne pripadaju ni jednoj od ove etiri kaste. Kaste ili varne su: 1. Bramani - najpovlaenija kasta kojoj pripadaju najvanija mesta u ekonomskom, politikom i drutvenom ivotu. Iz njihovih redova se biraju svetenici 2. Katri- najee pravnici i aristokrate 3. Vajsije - zemljoposednici i biznismeni 4. Sudre - bave se zemljoradnjom i zanatima Pripadnici prve tri kaste nazivaju se dvaput roeni. Nasuprot njima ogromna veina stanovnitva ne pripada kastama, oni se nazivaju nedodirljivi i za njih su rezervisani najtei i najprljaviji poslovi. Mada nisu predvieni sistemom organizacije vlasti, u stvarnosti jo uvek veliki uticaj imaju rade i maharade, a pripadnici triju dvostruko roenih kasta i dalje dre kljuna mesta u drutvenoj organizaciji. Unutranij problemi drave su: narastajue stanovnitvo i njegova prehrana, kao i obezbeivanje funkcionisanja osnovnih obrazovnih i socijalnih institucija, potreba za ubrzanim ekonosmkim razvojem i brojni meunacionalni i maukonfesionalni sukobi. Na meunarodnom planu, pored sukoba sa Pakistanom (oko Kamira), postoje i izvesni teritorijalni problemi i sa Kinom koja ima veoma dugu granicu prema Indiji. Odnose doadatno komplikuje i indisjko davanje azila i prostora za meunarodno politiko delovanje duhovnom voi kineske provincije Tibet- Dalaj Lami, koga Kina tretira kao pobunjenika i disidenta. Indija predstavlja jednu od nuklearnih sila, to joj daje znaaja u ueu u reavanju svetskih problema i problema kontrole nuklearnih postrojenja. Pored toga Indija ima jaku i dobro organizovanu armiju, to je ini vojno najjaom zemljom u ovom delu sveta. Indija ima i veliki geostrateki znaaj kontrole Indijskog okeana i pomorskih puteva ka Aziji, Australiji i Okeaniji. Indija je jedan od osnivaa i lidera pokreta nesvrstanih koji je u savremenoj epohi izgubio na znaaju, ali Indija jo uvek okuplja zemlje sa slinim razvojnim problemima kao svojevrsnu grupu za pritisak pri UN. 62. Politike institucije Indije

35

Osnovne politike institucije Indije, su sledee: 1. Parlament (Sansad)- zakonodavna vlast 2. Predsednik (ef drave) i Vlada (kabinet)- izvrna vlast 3. Vrhovni sud Indije- vrhovna sudska vlast U politikom ivotu delijuje veliki broj jakih i uticajnih politikih partija: partija Baratija Danata, tradicionalno najaa kongresna partija, Indijska komunistika partija, Indijska marksistiko-lenjinistika partija, Muslimanska liga i dr. U Indiji deluju i brojne interesne grupe i grupe za pritisak. Zakonodavna vlast Osnovni organ zakonodavne vlasti u Indiji je Parlament (Sansad). To je dvodomno predstavniko telo, koje se sastoji od Dravnog Saveta (Rada Saba), kao neke vrste gornjeg doma ili senata, i Doma naroda (Lok Saba), kao prestavnika indijskih graana. Osnovne funkcije Parlamenta su: Izglasava Ustav, zakone i druge pravne akte Pomae u radu predsedniku Indije svojim raspravama i odlukama Parlament je nadreen zakonodavnim skuptinama drava lanica i skuptinama lokalnih jedinica i njihove odluke ne mogu biti u suprotnosti sa odlukama indijskog Parlamenta. Dravni savet (Rada Saba) ima 250 lanova sa mandatom od 6 godina, s tim to se jedna treina lanova menja svake druge godine. U njega ulazi 12 lanova koje lino bira predsednik i 238 lanova koje biraju izabrani lanovi zakonodavnih skuptina drava lanica Unije, po proporcijonalnom principu. U Ustavu je podvueno da lanovi Dravnog saveta koje bira predsednik moraju biti osobe s posebnim zvanjima i praktinim iskustvima iz oblasti kao to su literatura, nauka ili socijalna sluba. Predsednik Dravnog saveta, je prema Ustavu, potpredsednik Republike Indije. Dom narida (Lok Saba) sada ima ukupno 545 lanova, od kojih je 543 izabrano od strane naroda, a ostala dva od strane predsednika Indije. Mandat lanova Doma naroda je 5 godina. Od ukupnog broja lanova izabranih od strane graana, ne vie od 530 biraju graani na direktnim izborima, a ne vie od 20 predstavlja teritorije Unije, srazmerno broju stanovnika. Pravo glasa imaju Indijski graani stariji od 18 godina koji nisu krivino optueni za kriminal, korupciju ili bilo koje nedozvoljene radnje, i koji su registrovani kao glasai. Sednicama Doma naroda predsedava Spiker, okga kao i njegovog zamenika, biraju lanovi Doma naroda iz svojih redova na prvoj sednici Doma. Izvrna vlast Predsednik Indije Vrhovna vlast u Indiji pripada predsedniku i potpredsedniku Indije. Predsednik indije obavlja izvrne funkcije sam ili preko izabranih funkcionera, u skladu sa Usatvom. Predsednika bira izborno telo lanova oba doma Parlamenta, na mandat od 5 godina. Uloga predsednika Indije je (i pored brojnih funkcija) vie reprezentativnog karaktera (poput britanske krune), a injenica da ga ne bira neposredno narod znatno ograniava njegovu mo. Funkcije predsednika: ef drave predstavlja zemlju na unutranjem i meunarodnom planu ima zakonsku inicijativu komandant oruanih snaga Unije ima pravo donoenja uredbi od vanosti za celu zemlju izmeu dva zasedanja Parlamenta, stim to te uredbe prestaju s vaenjem ukoliko ih ne potvrdi Parlament, na prvom sledeem zasedanju Predsednik Vlade i Savet ministara (kabinet) Pravi nosilac izvrne vlasti u Indiji je Savet ministara (kabinet, vlada) i njegov premijer, odnosno predsednik vlade. Njega imenuje predsednik Indije, na predlog parlamentarne veine, odnosno pobednike politike partije na parlamentarnim izborima. lanove Saveta ministara imenuje predsednika na predlog premijera. Savet ministara je kolektivno odgovoran Domu naroda indisjkog parlamenta zbog ega ovaj sistem organizacije vlasti predstavlja specifinu

35

kombinaciju parlamentarnog (saradnja vlasti) i skuptinskog sistema (jedinstvo vlasti). Savet ministara, po Ustavu, ima zadatak da pomae i savetuje predsednika. Svaka odluka vlade Indije donosi se i izraava u ime predsednika Indije (slino kao u Britaniji u ime Kraljice) i nju potvruje predsednik Indije. Premijer ima obavezu da redovno obavetava predsednika o svim odlukama vlade i stanju u svakom resoru. Sudska vlast Vrhovna sudska vlast pripada Vrhovnom sudu. ine ga: Predsednik Vrhovnog suda i sudije Vrhovnog suda (ne vie od sedam). Predsednik Indije bira sastav Vrhovnog suda, posle konsultacija sa Vrhovnim sudovima drava lanica. Sudija Vrhovnog suda mora biti dravljanin Indije, ne stariji od 65 godina, sa 5-godinjim iskustvom sudija Vrhovnog suda drave lanice, ili 10-godinjim iskustvom advokata pri istim sudovima. Sudije i predsednik Vrhovnog suda uivaju imunitet za vreme vrenja funkcije i moe biti smenjen jedino na zahtev predsednika Indije podneen u oba doma indijskog Parlamenta, ukoliko ga odobri dvotreinska veina. 63. Autokratski oblik vladavine u Saudijskoj Arabiji Kraljevina Saudijska Arabija pripada klasinom primeru apsolutistike islamske monarhije, koja svoj ubrzani ekonomski razvoj i statistiki gledano visok standard po glavi stanovnika zasniva na ogromnom naftnom bogatstvu i velikim rezervama ovog traenog energenta. Ova zemlja se prostire na ogromnoj teritoriji od ega najvei deo ine pustinje, a najvea naseljena mesta se nalaze na rubovima zemlje prema Crvenom moru i Persijskom zalivu. Saudijska Arabija je administrativno podeljena na 13 regiona. Ona doivljava svojevrstan demografski bum i procenjuje se da trenutno ima oko 24 miliona stanovnika. Glavni grad je Rijad. Zvanina dravna religija je Islam i on je upleten u sve aspekte politikog i svakodnevnog ivota, i smatra se nekom vrstom dravne ideologije. U zvaninim dravnim aktima se istie da je kompletno stanovnitvo Saudijske Arabije muslimanske veroispovesti. Jedini ne muslimani u zemlji, po zvaninim dokumentima koji predstavljaju zemlju, su stranci angaovani u diplomatiji, tehnikoj pomoi i meunarodnoj trgovini. Takoe se istie, to je zaista specifinost i retkost, da je islam, odnosno Sveti Kuran, za Saudijce vaniji od bilo kog sekularnog Ustava. Islam, kao Ustav zemlje i dravna religija i ideologija ima funkciju da dodatno obezbedi neogranienu kraljevsku vlast. Primena erijatskog prava slui za disciplinovanje i dranje u pokornosti stanovnitva pod strogim odredbama verskih pravila, uz javno kanjavanje izgrednika, koje treba da poslui kao primer i dri ostale u stanju straha od kazne. Odredbe o obaveznoj dravnoj podrci irenju islama kao religije prevazilaze unutranji znaaj i ukazuju na agresivnu spoljnu politiku u postizanju toga cilja. U Saudijskoj Arabiji, koja je utemeljena na Islamu kao veri, nalaze se najvea muslimanska svetilita, Meka i Medina, koje u vidu hodoaa poseuju muslimani iz celog sveta. Na vlasti u ovoj zemlji je dinastija Fahd, a sadanji kralj Saudijske Arabije, kao ef drave i premijer, je Fahd bin Abdul Aziz, koji je i vrhovni islamski poglavar zemlje. Kraljevskim dekretom od 30. avgusta 1999.g. formiran je Vrhovni ekonomski savet zemlje. Savet se sastoji od 11 lanova, a njime rukovodi krunski princ Abdulah bin Abdul-Aziz, zamenik premijera i komandant Nacionalne garde. Njegovi zadaci su, po ovom dekretu, da u izmenjenim svetskim ekonomskim uslovima titi interese graana. Ova zemlja, koja je po mnogim odlikama unutranje organizacije i funkcionisanja zastala u drutvenom i politikom pogledu na nivou feudalnih drutava, u ekonosmkom pogledu je u velikom usponu, to je u potpunom neskladu sa njenim politikim ureenjem. Bogatstvo koje potie iz velikih naftnih nalazita i rezervi, naravno, da nije ravnomerno rasporeeno na sve stanovnike ove zemlje. Najvei deo bogatstva u SA poseduju lanovi saudijskog dvora, kralj i njegovi najblii srodnici. Ni jedna odluka o privrednoj saradnji, zajednikim ulaganjima ili prodaji nafte ne moe se doneti bez uea pripadnika dvora. Najvei deo stanovnitva ine siromani stoari - nomadi, koji ive u elementarnim uslovima za preivljavanje. Bogatsvo je koncentrisano u nekoliko najuticajnijih porodica bliskih dvoru.

35

Ljudska, graanska, ekonosmka i politika prava u SA, zapravo ne postoje, a sudski sistem je u funkciji zatite islama i apsolutne vlasti kralja i dvora. Nema ni traga demokratskim procesima ili makar i elementarnog uea graana u sprovoenju politike, jer nema izbora, parlamenta ili smenjivosti organa vlasti. 64. Struktura politike vlasti u Saudijskoj Arabiji Ustav Saudijske Arabije je Sveti Kuran i Prorokova sunitska tradicija. Osnovni zakon vrhovni pravni akt kojim se regulie organizacija politike vlasti u zemlji, ima 83 lana. Stoga, kljuni principi organizacije vlasti u Saudijskoj Arabiji su: Osnovni zakon, formiranje Konsultativnog saveta (Medis Al-ura) i organizacija kraljevske regionalne uprave Kralj Saudijska arabija je monarhija. Njom vladaju naslednici (sinovi sinova) osnivaa kraljevine, kralja Abdul Aziza bin Abdul Rahmana al Sauda. Najpodobniji izmeu njih biva izabran u peocesu Baja da vlada u skladu sa boijom knjigom i prorokovim Sunama. Kralj odreuje po naslednom kraljevskom redu krunskog princa. Kralj je apsolutni vladar SA. On imenuje i smenjuje sve organe dravne vlasti, on je premijer i imenuje zamenika premijera i lanove Saveta ministara. On je vrhovni komandant oruanih snaga, imenuje i smenjuje komandante rodova i visoke oficire, proglaava vanredno stanje i mobilizaciju, organizuje odbranu i bezbednost zemlje, predstavlja zemlju u inostranstvu, imenuje ambasadore i prima akreditive stranih predstavnika i nadgleda sprovoenje dravne politike u svim oblastima. Za obavljanje izvesnih od ovih sveobuhvatnih nadlenosti, kralj ukazom prenosi deo svojih prerogativa na Krunskog princa (prestolonaslednika). U sluaju rata ili vanrednog stanja, kralj privremeno moe da suspenduje vaenje Osnovnog zakona. Organizacija dravne vlasti Dravna vlast SA se, po Osnovnom zakonu, sastoji iz 3 vrste moi, navedenih po prioritetu: 1. pravna (ili sudska) vlast 2. izvrna vlast 3. organizaciona vlast Ove vlasti moraju saraivati u vrenju dunosti koje su im dodeljene zakonom i ostalim propisima. Ono pto potvruje apsolutistiki karakter ove islamske monarhije jeste odredba da je kralj obavezni izvor sve tri ove vlasti. Sudska vlast Osnovni izvori sudske vlasti su: 1. Sveti Kuran, 2. Prorokove Sune i 3. Propisi koje donosi kralj Ulogu Vrhovnog konsulativnog tela u oblasti sudske vlasti vri Stariji Ulema Odbor, a za istraivanja u toj oblasti je nadlena Administracija za verska istraivanja. Uleme (verski lideri) na neki nain objedinjuju versku i politiku dravnu vlast. Uleme igraju vanu ulogu u sudskom sistemu, tumaenju i priomeni erijatskog prava, organizaciji verskog kolovanja, verskog pravosua, organizovanju verske slube irom zemlje i sl. Sudska vlast je formalno nezavisna i u obavljanju svojih dunosti sudije nemaju drugih nadreenih osim islamskog erijata. Kralj imenuje i smenjuje lanove Vrhovnog sudskog saveta, a po njegovim naredbama se organizuju sudovi, to znai da u vrenju sudske vlasti, kralj ipak ima odluujuu ulogu. Izvrna vlast Svi prerogativi izvrne vlasti pripadaju kralju, i on ujedno vri i funkciju premijera. U vrenju njegovih obaveza, prema Osnovnom zakonu pomae mu Savet ministara, koje on imenuje i

35

smenjuje i u kome se nalaze ostali lanovi dvora. Kralj imenuje i zamenika premijera, odnodno Krunskog princa (prestolonaslednika) koji je ujedno i komandant Nacionalne garde. Savet ministara ustanovljen 1953. godine, utvruje i nadgleda primenu unutranje, spoljne, finansijske, ekonomske, obrazovne i odbrambene politke i optih poslova drave. Sastaje se jednom nedeljno, obino ponedeljkom. Osim kralja, kao premijera i Krunskog princa,kao zamenika premijera, Savet ministara ima i drugog zamennika kojije ministar odbrane, 24 resorna ministra i 8 dravnih ministara. Pored uobiajnih resornih ministara, specifini ministri za SA su: ministar za islamske poslove, ministar za hodoaa, ministar za naftu i ostale mineralne resurse, ministar za javne slube. 65. Faktori stabilnosti tradicionalnog autokratskog sistema Saudijske Arabije Islam Kralj Osnovni zakon, Konsultativni savet (Medlis Al-ura) i organizacija kraljevske regionalne uprave - kljuni principi organizacije kraljevske vlasti Porodica je osnovna elija saudijskog drutva. a obaveze njenih lanova su, po islamskom verovanju, pokornost Bogu, njegovom Mesiji i onima u naciji koji imaju vlast, potovanje i jaanje zakona i reda, ljubav prema otadbini i ponos na njenu slavnu prolost, kao i odbrana islamskog verovanja, drutva i otadbine. 66. Autokratski oblici vladavine u zemljama u razvoju Zbog relativne ekonomske nerazvijenosti i nestabilnosti politilih sistema u zemljama u razvoju, veoma est oblik ureenja, ili prelaznu fazu ka vie-manje demokratskim politikim oblicima, predstavljaju reimi vojnih hunti ili diktatura. Postoji vie razloga zbog kojih je armija zauzimala poluge vlasti. Posle uspene antikolonijalne borbe i sticanja nezavisnosti, ove zemlje su bile suoene sa brojnim problemima. Nasleene kolonijalne strukture nisu mogle da odgovore novim potrebama ovih zemalja. Kolonijalne sile su ostavile privredu ovih zemalja u potpunom rasulu. Privredna i druga bogatstva nisu se mogla efikasno koristiti bez velikih ulaganja u tehnologiju, opremu i kadrove. Politike organizacije i pokreti za nacionalno osloboenje stekli su elementarno vojno ustrojstvo i odmah po oslobaanju prerasli u vojne strukture i preuzeli odgovornost za sudbinu zemlje. Vojska je, dakle, postala najorganizovanija snaga novoosloboenih zemalja, relativno opremljena i sa odreenom hijerarhijom odluivanja. Najee se deavalo da su lideri antikolonijalnog pokreta postjali i glavnokomandujui nacionalne armije, po sticanju nezavisnosti. U oima naroda njihove zasluge su bile velike i uivali su veliki autoritet, pa su tako preuzimali vodeu ulogu u novostvorenim politikim institucijama. Zbog toga to je imala monopol nad silom, odnosno aparatom prinude vojska se nije oseala dunom da strikitno potuje dotadanje ustave i zakone, jer ih je smatrala neodgovarajuim i najavljivala da e ih promeniti u nacionalnom interesu. Te promene su obino odlagane, a umesto njih vojska je najee istupala sa parolama neophodne drutvene i politike obnove, nacionalnog jedinstva, nacionalizma, patriotizma i odricanja i rtvovanja za otadbinu. Vojne diktature u ovim zemljama su esto smenjivale jedna drugu na vlasti, obino prevratima ili vojnim udarima. Primera vojnih diktatura ima u razliitim delovima sveta. U 1982.g., npr., u dve treine zemalja u razvoju na vlasti su bili vojni reimi, a od tada je tak trend, iako i dalje prisutan, ipak u opadanju. Poznati takvi reimi su uzurpacija vlasti od strane Fronta nacionalnog osloboenja Alira, posle oslobaanja od kolonijalne vlasti Francuske, reimi u Egiptu, Zairu, Maliju, Nigeru, Nigeriji, Angoli, Liberiji i sl.

35

injenica je da vojska, uprkos vrstoj organizaciji i strogom reimu vlasti, ne moe trajno da rei nijedan problem zemalja u razvoju. Ona se ubrzo pretvara u vlast za sebe, vojnici pokuavaju da se transformiu u civilne lidere i na razliite naine zloupotrebljavaju vlast i bogatstva zemlje, pretaui dravne u privatne fondove i lino se bogatei. uzurpacija dravnog bogatstva, korupcija i iznoenje kapitala iz zemlje na privatne raune rukovodilaca, klasine su pratee pojave ovih diktatura (General Mobutu je ogromno bogatstvo Zaira prebacio na privatne raune u vajcarskoj to ga je u datom trenutku inilo najbogatijim ovekom u Africi i meu bogatijima u svetu. Naravno u uslovima vojne vladavine procesi demokratizacije su nemogii a sva prava i slobode graana suspendovane. Naroito poznati po svojoj surovosti bili su reimi Idi Amina u Ugandi, i samozvanog cara Bokase u Centralnoafrikoj Republici. Ipak, pre ili kasnije teko ekonomsko i politiko stanje dovedu do ruenje vojnih reima i povratka na legalne institucije vlasti. U mnogim zemljama je u ime tih promena stradalo mnogo rtava u graanskim ratovima. 67. Politiki sistem Savezne Republike Nigerije Savezna Republika Nigerija je najvea afrika zemlja sa preko 130 miliona stanovnika. Nalazi se u Zapadnoj Africi na skoro milion km2. Ova zemlja pre svega bogata je naftom, ali i prirodnim gasom, ugljem, gvoem, cinkom, poludragim i dragim kamenjem, plemenitim drvetom i dr. Savezna Republika Nigerija je predsednika republika podeljena na 36 drava i teritoriju savezne prestonice Abuda. Najvei grad je Laos, ali je ovaj veliki i nedovoljno urbanizovani luki konglomerat (sa neutvrenim brojem graana izmeu 6 i 8 miliona i veoma visokom stopom kriminaliteta) postao neodgovarajui pa je glavni grad preseljen u mirniju Abudu, u centralnoj oblasti zemlje. Ova zemlja doivljava demografki bum jer je stopa prirodnog prirataja veoma visoka, ali je i prosean ivotni vek veoma kratak zbog tekih klimatskih uslova, zdravstvenih i prehrambenih uslova, velikog broja endemskih bolesti, AIDS-a i dr. Nigerija ima veoma visok stepen nepismenosti. Pored ovih problema Nigerija se suoava sa procesom dezertifikacije i deforestizacije, kao i sa degradacijom zemljita. Nigerija ima multikonfesionalni sastav: muslimani (50%), hriani (40%), autohtona verovanja stanovnitva (10%). Nigerija je svoju nezavisnost stekla 1.oktobra 1960.g. od VB, pa ipak trebalo je da proe vie od 40 godina da bi otpoela svoju demokratsku transformaciju. Period vojnog reima je okonan 1999. g. kada Nigerija usvaja svoj novi Ustav. Bivi vojnik Obasando preuzeo je vlast i postao novi predsednik. Nigerija je osnovu za svoj budui razvoj nala u velikim naftnim rezervama koja je otkrila, uz ogromna strana ulaganja. Ranije korieni za lino bogaenje, prihodi od nafte sada se usmeravaju na oporavak nacionalne privrede i reavanje problema ishrane stanovnitva. Politike institucije u Nigeriji Izvrna vlast: 1. Predsednik Republike: ef drave, koji vri funkciju efa vlade, ime je u njegovim rukama koncentrisana najvea vlast. Predsednik se bira glasanjem od strane naroda, i ne moe imati vie od dva konsekutivna etvorogodinja mandata. 2. Federalni izvrni savet (Vlada) Nigerije: ine je: predsednik (zapravo predsednik republike) i resorni ministri koje bira predsednik Republike od pripadnika svoje politike partije. Zakonodavna vlast: Narodna skuptina je dvodoma. lanovi se biraju optim, parlamentarnim izborima, s mandatom od etiri godine. 1. Gornji dom (Senat) ini 109 lanova - po tri iz svake drave i jedan iz teritorije savezne prestonice. 2. Donji dom (Predstavniki dom) ini 360 lanova izabranih na optim izborima.

35

Sudska vlast: kombinacija engleskog (anglosaksonskog) prava, islamskog erijatskog prava i tradicionalnog obiajnog prava. Najvie sudske instance u zemlji su Vrhovni sud i Federalni apelacioni sud. Najvanije politike partije su: Narodna demokratska, Svenarodna i Savez za demokratiju. Savezna Republika Nigerija ima nasleene sporove sa susednim dravama Kameunom, Nigerijom, adom i Ekvatorijalnom Gvinejom. 68. Politike institucije EU 69. Ljudska prava i slobode - uslov demokratskog razvoja 70. Prava nacionalnih manjina - faktor razvoja ili problem politikih sistema 71. Pitanje nacionalnih manjina u dokumentima Saveta Evrope 72. Globalizacija i demokratija - novi aspekti i perspektive 73. Proces proirenja EU - mogunosti i problemi

35