Kodeks 1

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)
Na osnovu lana 11. stav 1. alineja 7. Zakona o privrednim komorama ("Slubeni glasnik RS", broj 65/2001) i lana 35. stav 1. taka 10. Statuta Privredne komore Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 45/2002, 107/2003 i 44/2005), Skuptina Privredne komore Srbije na sednici odranoj 15. decembra 2005. godine, donosi
KODEKS KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Kodeks je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 1/2006 od 9.1.2006. godine. PREAMBULA I Donoenjem novog Zakona o privrednim drutvima Srbije (2004) kreirani su mnogi novi pravni instituti u naem kompanijskom pravu, posebno u sferi kompanijskog upravljanja (corporate governance). Naa strukovna i posebno poslovna javnost i sudska praksa ima stoga naglaenu potrebu da, u odsustvu znaajnije i pravno relevantnije ivotne prakse ovih instituta, autonomnom regulativom i samoregulativom samoregulatornih organizacija ili parasamoregulatornih organizacija izvri svojevrsno doregulisanje ovih instituta i da time otvori pravno sigurnije puteve njihove ivotnosti i uoblienja. Razume se da ovu potrebu posebno podstie i naa investiciona glad, te u vezi s tim i potreba injenja sigurnijeg pravnog okruenja za poverenje investitora, posebno investitora u hartije od vrednosti i nae trite hartija od vrednosti. Polazei od ovih potreba Privredna komora Srbije, kao reprezentant poslovnog interesa u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu, kao reprezentom interesa struke i nauke, pripremili su Kodeks korporativnog upravljanja. U izradi ovog kodeksa uestvovali su profesori Pravnog fakulteta, Ekonomskog fakulteta i struni kadrovi iz Privredne komore Srbije. U javnoj raspravi, obavljenoj u komorskom sistemu u Srbiji, iskazana je jedinstvena potreba i data je puna podrka donoenju ovakvog Kodeksa. II Pravila Kodeksa po svojoj vokaciji su upuujua, objanjavajua, interpretirajua, pomaua, a samo ako se potpomau zakonskom osnovom i imperativna. Ovo, meutim nikako ne znai da ova pravila i sa ovom pravnom prirodom nisu obavezujua. Naprotiv, i kao takva ova pravila su specifino obavezujua za drutva na koja se Kodeks primenjuje, a izbor nekog drugog kodeksa ili segmentirano odstupanje od ovog kodeksa raa specifinu obavezu objanjenja razloga i motiva odstupanja, koji moda i nee biti ubedljivi za akcionare i time ni ekskulpirajui. Kao svojevrsno "meko pravo, u uslovima u kojima ni "tvrdo zakonsko pravo esto nema adekvatan prostor za svoju neprikosnovenost, ovo pravo moe delovati dosta bespomono i nesavreno. Ipak, donoenje ovih pravila ne proizilazi samo iz potrebe da se Srbija uklopi u svojevrsnu modu vremena, ve naroito iz potrebe pomoi poslovnoj praksi organizovanja korporativnog upravljanja, pre svega kotiranih i otvorenih akcionarskih drutava, kako bi se isto uinilo to transparentnijim u svojevrsnom trouglu: akcionari (investitori) - uprava (menadment) - nadzor. Dobro korporativno upravljanje pretpostavlja kao svoju osnovu dobru regulativu, kako zakonsku tako i autonomnu. Ipak, to ni u kom sluaju nije dovoljno. Adekvatna primena te regulative u sudskoj i samoj autonomnoj praksi, stabilna i unapreujua interpretacija te regulative, negovanje potrebe i prakse razvoja akcionarske i pravne kulture uopte, stvaranje okruenja koje u svojoj celovitosti podrava pozitivnu investicionu klimu i investiciono poverenje, nezaobilazni su stubovi nosai jednog poslovnog ambijenta u kome su pravo, zakonsko i autonomno, i njegova primena,
Codex Projuris www.projuris.org

poslovna i sudska, u vrstom i neraskidivom zagrljaju, koji ne raskidaju izborne politike mene ili kadrovske institucionalne mene. Dobro korporativno upravljanje ne znai samo interes akcionara, kao nesumnjiv primarni interes koji pokree i nosi investicioni proces. Dobro korporativno upravljanje pretpostavlja i adekvatnu zastupljenost i zatitu i ostalih interesa, legitimnih i relevantnih: poverilaca, zaposlenih, uprave, klijentele, drutva u sociolokom smislu rei (drutvena odgovornost kompanija). Cilj ovog kodeksa je da sve ove interese uini transparentnim i institucionalno zastupljenim. Institucionalni arsenal zatite i promovisanja ovih interesnih pozicija i nosilaca u otvorenim kompanijama znaajno se menja poslednjih godina, kako u zakonodavnoj ravni tako i u poslovnoj interpretaciji. Pozicija akcionara menja se samom injenicom da oni iz zone "neukih" sve vie ulaze u zonu profesionalnih (institucionalni investitori dominiraju investicionom mapom), te time i pozicija uprave postaje kritinija. Otuda se i ona sve vie ini profesionalnom, dvodomni model uprave (upravni i nadzorni odbor) ustupa sve vie mesto jednodomnom modelu (anglosaksonski model), ija se struktura menja (nezavisni i neizvrni direktori unutar uprave imaju sve vie i kontrolnu ulogu za profesionalne investitore umesto posebnih nadzornih organa i tela), arsenal nezavisnih tela unutar kompanije se iri i dalje (nezavisni komiteti za nagrade i naknade, za imenovanja i reviziju), instituti transparentnosti poslovanja kompanija se ire (dostupnost akata i dokumenata, obaveza izvetavanja o bitnim poslovnim dogaajima, transparentnost finansijskih izvetaja, jaanje prava manjinskih akcionara). U ovim uslovima kodeksi ovakve prirode, svojim naelima, preporukama i vodi reenjima treba da doprinesu jasnosti ideja zakona i jasnosti smisla i cilja novih zakonskih instituta ("ko samo rei zakona znade, taj zakona ne zna, dok mu ne shvati razum i smisao" - Bogii). Usvajanjem ovog kodeksa Srbija se svrstava u poredak zemalja koje imaju svoj nacionalni kodeks korporativnog upravljanja, koji ima dosta "optih mesta", ali koji svakako nizom originalnih reenja doprinosi razvoju autonomnog prava i prakse dobrog korporacijskog upravljanja. Institucionalizacijom ove prakse i njenom promocijom u okviru privrednih komora doprinee jaanju autoriteta prava, prepoznatljivosti prakse dobrog korporativnog upravljanja, dizanju vela netransparentne prakse i prava i otvaranju vrata kulturi prava i vladavini prava. Samo je to put razvoju prava i institucija koje ga primenjuju, samo je to put oslobaanja prava iz okova metaprava, politikog zagrljaja i beanja od sindroma "mrtvih propisa". Osloboeno pravo vodi i osloboenoj privredi, kojom dominira i vlada praksa dobrog korporativnog upravljanja, odgovornog samo svojim akcionarima (investitorima). Samo je to put seobe privrede iz voda politike privrede u vode trine i konkurentne privrede. Donoenjem ovog kodeksa nije zatvoren prostor za njegovu dalju doradu i eventualne budue promene u skladu sa potrebama koje bude diktirao razvoj poslovne strukovne i sudske prakse, u integralnom vidu ili neto korigovano, zavisno i od toga kako se bude kretala uporedna praksa, zakonodavna i autonomna. Glava I OPTE ODREDBE lan 1. Kodeks korporativnog upravljanja (u daljem tekstu: Kodeks) obuhvata pravila o upravljanju i nadzoru nad upravljanjem u drutvima kapitala. lan 2. Kodeks predstavlja dopunu vaeoj zakonskoj regulativi, tako da nijedna odredba Kodeksa ne ukida zakonsko pravilo koje isto pitanje ureuje drugaije. lan 3. Osnovni cilj Kodeksa je uspostavljanje dobrih poslovnih obiaja u oblasti korporativnog upravljanja, koji treba da uspostave ravnoteu moi i uticaja organa u drutvu, stvore trajan i konzistentan sistem kontrole rada uprave i zatite prava investitora, ime bi se omoguilo drutvu da na dugi rok ostvari poslovni uspeh, to bi obezbedilo privredni razvoj drutva u celini. lan 4. Kodeks korporativnog upravljanja se primenjuje na sva kotirana akcionarska drutva koja su lanovi Privredne komore Srbije (u daljem tekstu: drutvo). Kotirano akcionarsko drutvo je svako otvoreno akcionarsko drutvo ijim se akcijama trguje na bilo kom tritu na berzi (berzanskom,

slobodnom, zvaninom, nezvaninom, prvom, drugom, ili ostalim tritima). lanstvo u Privrednoj komori Srbije znai prihvatanje ovog kodeksa, i nikakva dodatna izjava o tome nije potrebna. lan 5. Drutvo moe da usvoji i neki drugi kodeks pravila korporativnog upravljanja, pri emu on kao minimum mora da sadri prava akcionara i dunosti drutva, upravnog odbora, izvrnog odbora, organa nadzora u drutvu i revizora, predviene ovim kodeksom. Privredna komora Srbije ispituje ispunjenost navedenih uslova u pogledu kodeksa pravila korporativnog upravljanja koji je privredno drutvo prihvatilo. lan 6. Prihvatanje Kodeksa se preporuuje i drugim drutvima kapitala, u meri u kojoj je on na njih primenljiv. U tom sluaju se odgovarajua pravila karakteristina za kotirana akcionarska drutva primenjuju shodno datoj vrsti drutva kapitala. lan 7. Kodeks sadri tri vrste pravila: 1) zakonska pravila, koja su u Kodeksu esto formulisana drugaije nego u zakonskom tekstu, ime se ni na koji nain ne menja smisao niti pravilno tumaenje zakona; zakonska pravila se u Kodeksu mogu prepoznati po upotrebi rei "mora", "ne sme", "duan je", i sl.; 2) preporuke ili tzv. "primeni ili objasni" pravila, koja lice treba da prihvati i po njima postupi, a ako to ne uini ili ne uini na nain predvien ovim kodeksom, mora da prui objanjenje, odnosno opravdavajue razloge za uinjeno odstupanje; "postupi ili objasni" pravila se u Kodeksu mogu prepoznati po upotrebi rei "treba"; i 3) predloge, koji predstavljaju pravila koje lice ne mora da prihvati, niti da prui bilo kakvo objanjenje za odstupanje od njih, a koja se smatraju poeljnom praksom u oblasti korporativnog upravljanja kotiranim akcionarskim drutvima; predlozi se u Kodeksu mogu prepoznati po upotrebi rei "moe", "trebalo bi", i sl. Glava II SKUPTINA AKCIONARA I PRAVA AKCIONARA Odeljak 1. Prava akcionara lan 8. Svaki akcionar, bez obzira na vrstu i klasu akcija koje poseduje, ima pravo uea u radu skuptine akcionara, pravo uea u raspravi, kao i pravo da podnosi predloge, postavlja pitanja i dobija odgovore. lan 9. Akcionari svoja prava vre na sednici skuptine akcionara i na njoj glasaju. lan 10. Radi odravanja stalne komunikacije sa akcionarima i van sednica skuptine akcionara, drutvo treba da izabere lice ija bi dunost bila upoznavanje sa stavovima akcionara, njihovim pitanjima, predlozima, kao i pruanje odgovora, odnosno traenih informacija. To lice treba da se stara da svi lanovi upravnog odbora budu blagovremeno upoznati sa izraenim miljenjima akcionara. Ime tog lica, kao i njegov kontakt telefon i adresu, drutvo treba da objavi na svojoj internet stranici. U sluaju da drutvo ne izabere lice iji bi zadatak bio odravanje stalnog kontakta sa akcionarima, tu dunost treba da obavlja rukovodilac neizvrnih lanova upravnog odbora, u smislu lana 145. Kodeksa. lan 11. Drutvo treba da obezbedi ravnopravan tretman svih akcionara, u ostvarivanju istih prava u okviru drutva. lan 12. Svi akcionari iste vrste i klase akcija treba da budu tretirani jednako pod istim okolnostima. lan 13.

Princip ravnopravnog i jednakog tretmana naroito je znaajan u odnosu drutva prema 1) manjinskim akcionarima, stranim akcionarima, institucionalnim i neinstitucionalnim ulagaima, akcionarima koji nisu zaposleni u drutvu. ______________ 1) Pod stranim akcionarem podrazumeva se strano pravno lice sa seditem u inostranstvu, strano fiziko lice, kao i domai dravljanin sa prebivalitem, odnosno boravitem u inostranstvu duim od godinu dana. lan 14. U interesu je drutva da to vei broj akcionara uestvuje u radu skuptine akcionara. lan 15. Drutvo treba da podstie akcionare da ostvaruju svoja prava u drutvu, a naroito da prisustvuju sednicama skuptine akcionara. Ova odredba se odnosi pre svega na primenu pravila o: sazivanju skuptine akcionara, dnevnom redu, vremenu sazivanja, mestu i vremenu odravanja sednice, zahtevima u pogledu uea u radu skuptine, ostvarivanju prava glasa, raspravljanju u skuptini, pravu informisanja, i sl. lan 16. Upravni odbor i organ nadzora u drutvu treba da omogue akcionarima dostupnost svih informacija od znaaja za donoenje odluka u okviru delokruga skuptine akcionara. Upravni odbor i organ nadzora u drutvu treba, takoe, da daju skuptini akcionara i sve druge traene informacije, osim kada bi to prouzrokovalo znatnu tetu drutvu, u kom sluaju to treba da obrazloe. lan 17. Drutvo ne sme da ocenjuje, komentarie ili ispravlja izvetaje i procene strunjaka, pre nego to su oni uinjeni dostupnim akcionarima na skuptini akcionara. lan 18. Drutvo treba da objanjenja o pravima akcionara i nainu njihovog vrenja vidljivo istakne na svojoj internet stranici, tj. da ih istakne na posebnom delu internet stranice odvojenom od poslovnih informacija o drutvu. Tu bi trebalo da se objavljuju i sve druge informacije od interesa za akcionare, a posebno u vezi sa radom skuptine akcionara. Pored toga, drutvo treba da navedene informacije istakne na oglasnoj tabli drutva ili ih uini dostupnim akcionarima u dovoljnom broju besplatnih primeraka u prostorijama generalnog direktora drutva. lan 19. Drutvo moe, osim obaveznih, da uspostavi i dodatne sisteme komunikacija, kako bi svoju obavezu izvetavanja akcionara ispunjavalo blagovremeno i primereno. Odeljak 2. Sazivanje sednice skuptine akcionara lan 20. Skuptina akcionara se saziva i odrava najmanje jednom godinje (godinja skuptina). lan 21. Skuptinu akcionara saziva upravni odbor upuivanjem pismenog poziva na sednicu svim akcionarima sa pravom glasa sa dnevnim redom i prilozima potrebnim za donoenje odluke na osnovu dovoljne obavetenosti (na primer, finansijski izvetaji, izvetaj revizora, izvetaj organa nadzora u drutvu, izvetaj upravnog odbora o poslovanju drutva, izvetaj upravnog odbora o korporativnom upravljanju, i sl.). lan 22. Uz dnevni red upravni odbor treba da priloi i obrazloenja pojedinih taaka dnevnog reda i drugih predloga. lan 23. Upravni odbor treba da na internet stranici drutva objavi podatke o vremenu i mestu odravanja sednice skuptine, dnevni red i priloge uz poziv, ime bi se omoguilo obavetavanje

svih lica koja imaju pravo uea u radu skuptine. Na internet stranici drutva upravni odbor treba da objavi i dopune dnevnog reda, naknadne priloge i blagovremeno date predloge. lan 24. Navedeni podaci treba da budu objavljeni na internet stranici drutva najkasnije tri dana posle upuivanja pismenog poziva za sednicu skuptine akcionara. lan 25. Upravni odbor treba da uputi pismeni poziv na sednicu skuptine akcionara i spoljnom revizoru i lanovima organa nadzora u drutvu. lan 26. Predsednik upravnog odbora treba da se stara da svi lanovi upravnog odbora budu pozvani na sednicu skuptine akcionara i da joj prisustvuju. lan 27. Predsednik upravnog odbora treba da pozove na sednicu skuptine akcionara i predsednike komisija za imenovanje, naknade i reviziju, kao i predsednike drugih komisija upravnog odbora, kako bi se omoguilo akcionarima da im postavljaju pitanja. Pozvani predsednici komisija upravnog odbora ne moraju biti lino prisutni na sednici skuptine, ve je dovoljno da se obezbedi njihovo uee putem korienja savremenih sredstava komunikacije (konferencijske veze ili druge audio i vizuelne komunikacije). Odeljak 3. Glasanje 3.1. Pravo glasa lan 28. Jedna obina akcija daje pravo na jedan glas. lan 29. Pravo glasa odraava srazmeru uea u osnovnom kapitalu drutva. lan 30. Drutvu je zabranjeno da: 1. ima obine akcije sa veim brojem glasova (pluralne akcije), 2. ograniava glasaka prava odreivanjem maksimalnog broja glasova jednog akcionara, i 3. ima akcije sa povlaenim pravom glasa (na primer, pravo veta na neke odluke drutva, pravo da imenuje ili opoziva jednog ili vie lanova upravnog odbora, i dr.). lan 31. Osnivakim aktom drutva treba predvideti da preferencijalna akcija daje pravo glasa zajedno sa obinim akcijama na skuptini akcionara: 1. kada se pretvara u obinu akciju, ili 2. ako nije isplaena zahtevana isplata steenih dividendi (do njihove isplate). U prvom sluaju preferencijalna akcija daje broj glasova jednak broju glasova obinih akcija u koje se pretvara. U drugom sluaju broj glasova koji daje preferencijalna akcija treba da se izraunava deljenjem njene nominalne vrednosti sa nominalnom, odnosno raunovodstvenom, vrednou jedne obine akcije. Ukupan broj glasova akcionara sa preferencijalnim akcijama ne moe biti jednak niti vei od broja glasova akcionara sa obinim akcijama. U sluaju da broj glasova koji daju preferencijalne akcije pree navedeno ogranienje, broj glasova za svaku preferencijalnu akciju e se srazmerno smanjiti. lan 32. Kada akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju pravo da glasaju u okviru svoje klase akcija, kao grupa, jedna preferencijalna akcija daje pravo na jedan glas. lan 33.

Svakom ulagau pre kupovine akcija drutva treba da budu dostupni podaci o pravima svake vrste i klase akcija drutva, a posebno podaci o postojeim glasakim pravima u drutvu, kao i o glasakim pravima koja daju akcije koje se ele kupiti. lan 34. Glasaka prava akcionara se mogu menjati samo uz saglasnost onih klasa akcija ija se prava time umanjuju, ograniavaju ili ukidaju. lan 35. Kada je neko lice vlasnik rauna akcija u svoje ime i za raun zakonitog imaoca, a nema drugaijeg sporazuma izmeu njih, vlasnik rauna vri pravo glasa i to u najboljem interesu zakonitog imaoca. U sporazumu izmeu zakonitog imaoca i vlasnika rauna akcija, zakoniti imalac moe da izabere drugaiji nain vrenja prava glasa, na primer, da bude obavetavan o pitanjima o kojima e postojati pravo glasa, da bi u svakom konkretnom sluaju odluio hoe li to 2) pravo vriti sam (lino) ili preko staratelja akcija (vlasnika rauna). ______________ 2) Ako zakoniti imalac akcija prilikom linog vrenja prava glasa eli da sauva tajnost svog identiteta (kao zakonitog imaoca), staratelj akcija moe da mu da punomoje za vrenje prava glasa na toj skuptini akcionara. lan 36. Kada je kastodi banka vlasnik zbirnog kastodi rauna u svoje ime i za raun zakonitog imaoca akcija, ona vri pravo glasa i druga prava iz akcije. Kako bi se u ovom sluaju omoguilo zakonitim imaocima akcija istog drutva da utvrde svoje zajednike interese ili glasake instrukcije o pitanjima o kojima se glasa, kastodi banka treba da ih obavesti o odravanju skuptine akcionara i o dnevnom redu. Kastodi banka na skuptini akcionara vri pravo glasa prema tako utvrenim interesima, odnosno instrukcijama zakonitih imalaca akcija istog drutva. Izmeu kastodi banke i zakonitog imaoca akcije mogu je i drugaiji sporazum o vrenju prava glasa, na ta se shodno primenjuju odredbe lana 35. lan 37. Kada postoji suvlasnitvo na akciji od strane vie lica, oni pravo glasa ostvaruju preko zajednikog punomonika, a u nedostatku ovoga, preko lica koje odredi osnivaki akt ili statut drutva, i na kraju, u sluaju da osnivaki akt ili statut o tome nema odredaba, pravo glasa ostvaruju svi suvlasnici zajedno. lan 38. Akcionar moe ostvarivati pravo glasa na sednici skuptine akcionara lino ili preko punomonika. 3.2. Glasanje u odsustvu lan 39. Pod glasanjem u odsustvu se smatra lino glasanje akcionara koji nije fiziki prisutan na sednici, tako da sva lica koja uestvuju u sednici mogu da se sluaju i razgovaraju. lan 40. Drutvo moe da ponudi svim akcionarima, odnosno njihovim punomonicima, neophodne tehnike mogunosti kojim bi oni mogli na sopstveni zahtev da glasaju i uestvuju u radu skuptine bez fizikog prisustva sednicama (na primer, korienjem konferencijskih veza, kao i druge audio i vizuelne komunikacijske opreme). lan 41. Cilj uvoenja glasanja u odsustvu je da se povea uee akcionara na skuptinskim sednicama, tako to e im se omoguiti da uz niske trokove i bez veeg ometanja svojih redovnih aktivnosti uestvuju u radu skuptine. lan 42. Lica koja na ovaj nain uestvuju u radu skuptine smatraju se lino prisutnim na sednici. lan 43.

Skuptina akcionara treba da donese odluku kojom se doputa glasanje u odsustvu na sednicama skuptine najmanje dvotreinskom veinom od ukupnog broja glasova. lan 44. Trokove glasanja u odsustvu snosi drutvo. lan 45. Drutvo treba da primeni posebne mere kako bi sa sigurnou utvrdilo autentinost identiteta akcionara ili njegovog punomonika koji glasa u odsustvu. lan 46. Kada drutvo dopusti glasanje u odsustvu, komisija za glasanje treba da sastavi uputstvo o nainu njegovog vrenja. Uputstvo je trajnog karaktera i primenjuje se na svaku sednicu skuptine akcionara na kojoj je doputeno glasanje u odsustvu. Drutvo treba uputstvo da objavi na svojoj internet stranici, ali i da ga obezbedi u papirnom obliku u dovoljnom broju besplatnih primeraka za akcionare. 3.3. Glasanje pismenim putem lan 47. Glasanje pismenim putem podrazumeva davanje pismenog uputstva licu odreenom od strane drutva kako da glasa u odsustvu akcionara u njegovo ime. lan 48. Drutvo treba da dozvoli akcionarima i njihovim punomonicima da glasaju pismenim putem. lan 49. Kada drutvo dozvoli glasanje pismenim putem, komisija za glasanje treba da sastavi uputstvo o nainu njegovog korienja. Uputstvo je trajnog karaktera i primenjuje se na svaku sednicu skuptine akcionara na kojoj je doputeno glasanje pismenim putem. Drutvo treba uputstvo da objavi na svojoj internet stranici, ali i da ga obezbedi u papirnom obliku u dovoljnom broju besplatnih primeraka za akcionare. Komisija je duna da u uputstvu posebno uredi sledea pitanja: - nain na koji se daju glasake instrukcije (na primer, na posebnom formularu, lice kome se popunjeni formular dostavlja, i dr.); - krajnji rok za davanje glasakih instrukcija (na primer, odreeno vreme pre poetka sednice ili tokom sednice do glasanja o tom pitanju); - nain na koji se utvruje autentinost identiteta akcionara koji glasa pismenim putem; - mogua i/ili obavezna sadrina instrukcije (na primer, da se u toku rasprave proita stav akcionara po odreenom pitanju, da li glasa "za", "protiv" ili je "uzdran" po odreenoj taki dnevnog reda, itd.); - lice kome se instrukcije daju (na primer, predsedniku skuptine, predsedniku upravnog odbora, lanu komisije za glasanje, zapisniaru, i sl.); - obaveze lica kome su instrukcije date. lan 50. Drutvo treba da obezbedi svakom akcionaru ili punomoniku akcionara pravo uvida u sadrinu glasakih instrukcija lica koje glasa pismenim putem, i to 30 minuta pre poetka sednice skuptine, kao i za vreme njenog trajanja. lan 51. Lice kome su date instrukcije je duno da na sednici skuptine obavesti sva prisutna lica o identitetu akcionara koji glasa pismenim putem, o broju, vrsti i klasi akcija koje to lice poseduje, da proita pismenu instrukciju akcionara, kao i da obavesti sva zainteresovana lica o pravu uvida u sadrinu glasakih instrukcija. lan 52. Lica koja glasaju pismenim putem se smatraju lino prisutnim na sednici, i to samo u delu sednice na koji su se njihove instrukcije odnosile. lan 53.

Akcionar koji glasa pismenim putem na sednici skuptine akcionara moe svoj pisani glas da povue najkasnije do trenutka glasanja o tom pitanju na sednici. Lino glasanje akcionara na sednici skuptine, glasanje preko punomonika, kao i davanje nove glasake instrukcije smatra se povlaenjem ranije datog pisanog glasa. 3.4. Glasanje preko punomonika lan 54. Drutvo treba da dostavi akcionarima uz poziv za sednicu skuptine i obavetenje o njihovom pravu da glasaju preko punomonika, pravnim posledicama davanja punomoja, mogunosti da i pored datog punomoja lino prisustvuju i glasaju na sednici, kao i da im ponudi obrazac punomoja koji mogu da koriste u tu svrhu. Drutvo treba na svojoj internet stranici da prui akcionarima sve relevantne informacije i uputstva o nainu glasanja preko punomonika. lan 55. Punomoje se daje u pismenoj formi. Punomoje treba da bude dato na obrascu koji je drutvo poslalo uz poziv na sednicu ili treba da ima overen potpis akcionara, kako bi se obezbedila autentinost identiteta akcionara. lan 56. Osnivakim aktom ili statutom drutva moe se omoguiti akcionarima da punomoje daju i elektronskim putem, pri emu e se predvideti nain obezbeenja autentinosti izjave akcionara. lan 57. Odredbe punomoja treba da budu nedvosmislene, precizne i jasne tako da onemoguavaju razliita tumaenja. lan 58. Punomoje obavezno sadri: oznaenje punomonika, podatke o broju, vrsti i klasi akcija za koje se punomoje daje i potpis davaoca punomoja. Punomoje moe da sadri i druge podatke, kao to su: obim ovlaenja punomonika (na primer, pravo da uestvuje samo u raspravi bez prava glasa, pravo da glasa bez obaveze da uestvuje u raspravi, pravo da glasa samo po pojedinim takama dnevnog reda, i dr.), rok trajanja punomoja (pri emu se rok moe urediti na nain drugaiji od zakona), nalozi i uputstva u vezi sa ueem u skuptinskoj raspravi i korienjem prava glasa, obaveza i nain obavetavanja davaoca punomoja i sadrina tog obavetenja, i dr. lan 59. Punomoje se obavezno dostavlja punomoniku, kao i u mesto koje je oznaeno u pozivu za sednicu skuptine kao mesto za prijem punomoja. Ako ovo mesto nije oznaeno, onda se punomoje dostavlja u sedite drutva. lan 60. Punomonik koji u okviru svoje profesije zastupa akcionare (na primer, advokat, udruenje akcionara, kastodi banka), treba da obavesti akcionara o njegovim pravima posle datog punomoja, a naroito o pravu da opozove punomoje u bilo koje vreme, kao i pravu da i pored datog punomoja moe lino da prisustvuje i glasa na skuptini. lan 61. Ako punomoje sadri naloge i uputstva za uee u skuptinskoj raspravi i korienje prava glasa, punomonik je duan da postupa u skladu sa njima. Ako punomoje ne sadri naloge i uputstva, punomonik moe naknadno da ih trai od akcionara, kao to i akcionar moe naknadno da ih d ili da ranije data uputstva promeni. Punomonik kome nisu dati nalozi i uputstva duan je da uestvuje u skuptinskoj raspravi i da koristi pravo glasa savesno i u najboljem interesu akcionara. lan 62. Ako punomonik ne postupi po nalozima i uputstvima datim od strane akcionara ili, u sluaju da oni nisu dati, ne glasa u interesu akcionara, punomonik treba da obavesti akcionara o tome, kao i o razlozima zbog kojih je tako postupio. Neglasanje po nalozima ili uputstvima akcionara ne utie na valjanost donete skuptinske odluke.

3.5. Ugovori o glasanju lan 63. Akcionar moe zakljuiti ugovor kojim se obavezuje da svoje pravo glasa na skuptini akcionara vri na odreen nain ili da ga uopte ne vri (ugovor o glasanju). lan 64. Ugovorom o glasanju se ne prenosi pravo glasa iz akcije. lan 65. Ugovor o glasanju se zakljuuje izmeu dva ili vie lica od kojih najmanje jedno mora da bude akcionar, a druge ugovorne strane mogu biti akcionari ili druga lica. lan 66. O svakom zakljuenom ugovoru o glasanju treba da bude obavetena skuptina akcionara na prvoj narednoj sednici. lan 67. Drutvo moe u osnivakom aktu da predvidi najdue vreme trajanja ugovora o glasanju, koje ne bi trebalo da bude due od deset godina. lan 68. Glasanje akcionara suprotno ugovoru o glasanju ne utie na valjanost donete skuptinske odluke. lan 69. Akcionar ne treba da zakljuuje ugovore o glasanju: 1) kojima se obavezuje da pravo glasa vri prema uputstvima drutva, lana upravnog odbora, lana izvrnog odbora, zavisnog drutva, lana upravnog odbora zavisnog drutva, direktora zavisnog drutva ili lana izvrnog odbora zavisnog drutva; 2) kojima za korienje prava glasa na odreeni nain kao protivnaknadu dobija pogodnosti ili druge usluge koje odobri neko od lica navedenih u taki 1) ovog lana; 3) kojima se obavezuje da glasa "za" o svakom predlogu uprave; 4) kojima se obavezuje da vri pravo glasa prema uputstvima drugog akcionara kome je zbog iskljuenja prava glasa onemogueno da glasa na skuptini akcionara (na primer, odobravanje poslova u kojima postoji sukob interesa); 5) kojima se obavezuje da glasa na nain koji bi bio suprotan interesu drutva ili kojim bi se zaobilazile zakonske zabrane. 3.6. Prekogranino glasanje lan 70. Drutvo treba da otkloni sve prepreke u cilju olakavanja i pojednostavljivanja uea akcionara, koji imaju prebivalite ili sedite u inostranstvu, u radu skuptine, kako oni ne bi bili u nepovoljnijem poloaju u odnosu na ostale akcionare. lan 71. Pravila o prekograninom glasanju treba da budu doneta kao posebna odluka skuptine akcionara ili u okviru osnivakog akta drutva ili u okviru statuta. U sluaju da su ova pravila doneta, lica ovlaena za sazivanje sednice i predsedavanje skuptinom su duna da ih potuju i odgovorna su za njihovo izvrenje. Ako ovih pravila nema, a postoji potreba za njima, pomenuta lica bi trebalo da podnesu predlog upravnom odboru ili skuptini u tom pogledu. lan 72. Upravni odbor moe obrazovati posebnu komisiju za zatitu prava akcionara sa prebivalitem ili seditem u inostranstvu, u iju nadlenost bi spadalo: podnoenje predloga pravila o prekograninom glasanju, njihovo povremeno preispitivanje, podnoenje predloga za izmene ili dopune, nadzor nad primenom, kao i davanje preporuka u vezi sa njima. lan 73.

Pravilima o prekograninom glasanju drutvo treba da zatiti prava akcionara sa prebivalitem ili seditem u inostranstvu u vezi sa njihovim ueem u radu skuptine, pravom uea u raspravi i ostvarivanjem prava glasa, a posebno da: - odredi vreme i nain dostavljanja poziva za skuptinske sednice, kako bi oni imali dovoljno vremena da proue materijal, zatrae neophodnu strunu pomo u tom pogledu, stupe u kontakt sa drugim akcionarima i donesu informisanu odluku o tome kako e glasati po pojedinim takama dnevnog reda, i - predvidi posebna pravila o nainu na koji ovi akcionari uestvuju u skuptinskoj raspravi (na primer, uee sa prevodiocem koga odredi akcionar ili drutvo). 3.7. Nain glasanja lan 74. Glasanje na sednici skuptine akcionara moe biti javno ili tajno. lan 75. Ako za konkretnu odluku nije predvieno tajno glasanje, skuptina akcionara odluku donosi javno. lan 76. Drutvo treba da u osnivakom aktu odredi nain javnog glasanja (na primer, dizanjem ruke, pritiskom na taster, putem paketa akcija ili drugim javnim postupkom), kao i nain prebrojavanja glasova. lan 77. Tajno glasanje je obavezno u sledeim sluajevima: 1. ako drutvo ima vie od 100 akcionara; 2. ako to zahtevaju akcionari ili njihovi punomonici koji poseduju najmanje 10% akcija sa pravom glasa o odreenom pitanju, uz mogunost da osnivaki akt propie nii procenat, kada se odluuje o: 2.1. izboru i razreenju lanova upravnog odbora, revizora i likvidacionog upravnika; 2.2. usvajanju finansijskih izvetaja, izvetaja o poslovanju i politike drutva u vezi sa naknadama uopte, a posebno naknadama lanovima upravnog i izvrnog odbora; ili 3. kad je to predvieno osnivakim aktom drutva (na primer, kada se odluuje o pokretanju postupka likvidacije, spajanju, pripajanju, i sl.). lan 78. Tajno glasanje se obavlja putem glasakih listia. Drutvo moe svakom akcionaru da d: 1. onoliki broj glasakih listia koliko akcija sa pravom glasa akcionar poseduje (ukupan broj glasakih listia je jednak broju akcija sa pravom glasa); 2. jedan glasaki listi za sve akcije sa pravom glasa koje poseduje, pri emu bi se na glasakom listiu naznaio broj akcija sa pravom glasa akcionara (ukupan broj glasakih listia jednak je broju akcionara sa pravom glasa); 3. za odreeni broj akcija sa pravom glasa po jedan glasaki listi (na primer, za svakih pet akcija sa pravom glasa po jedan glasaki listi), a za akcije koje preostanu odvojen glasaki listi sa naznakom broja akcija. lan 79. U sluaju da drutvo ne donese odluku o obaveznom nainu tajnog glasanja, ono bi trebalo da svakom akcionaru omogui pravo izbora izmeu ponuenih alternativa. lan 80. Prilikom izbora naina glasanja putem glasakih listia (odreivanje obaveznog modaliteta ili davanje prava izbora akcionaru) posebnu panju treba obratiti na neophodnost garantovanja tajnosti glasanja. lan 81. Komisija za glasanje je duna da prilikom prebrojavanja glasova i utvrivanja i objavljivanja rezultata tajnog glasanja obezbedi njegovu tajnost. lan 82.
10

U sluaju da drutvo ima veliki broj akcionara i/ili veliki broj akcija sa pravom glasa, ono bi trebalo glasake listie da prilagodi kompjuterskoj obradi podataka, kako bi se postigla efikasnost i brzina u radu. lan 83. Predsednik skuptine akcionara treba da se stara da se dati glasovi primaju i prebrojavaju u skladu sa zakonom i ovim kodeksom. Odeljak 4. Nain rada lan 84. Drutvo treba da na skuptini akcionara razdvoji glasanja o sutinski odvojenim pitanjima. lan 85. Posebne take dnevnog reda na sednici skuptine akcionara treba da budu naroito donoenje odluke o: politici naknada u drutvu, dividendama (odobrenje plaanja, iznos i nain plaanja dividendi), odobravanju izvetaja upravnog odbora, izvetaja spoljnog revizora, izvetaja organa nadzora u drutvu, smanjenju osnovnog kapitala pretvaranjem u rezerve (visina i svrha pretvaranja osnovnog kapitala u rezerve), i sl. 4.1. Kvorum i veina za odluivanje lan 86. Odreivanje suvie visokog procenta za kvorum i/ili odluivanje moe da onemogui rad skuptine, dok suvie nizak procenat moe u nekim sluajevima omoguiti da znaajna odluka bude doneta od strane manjinskih akcionara u drutvu. Iz tog razloga, drutvo treba prilikom utvrivanja pravila o kvorumu i veini za odluivanje posebno da vodi rauna o tome koliki je znaaj skuptinske odluke za drutvo i akcionare, koliko akcionara sa pravom glasa uobiajeno prisustvuje skuptinskim sednicama, ko je ovlaen da promeni ova pravila (skuptina i/ili upravni odbor), i dr. lan 87. Drutvo moe za razliita pitanja da odredi razliite kvorume i/ili veinu za odluivanje. lan 88. Kvorum odreen osnivakim aktom se moe promeniti samo ako je ispunjen uslov koji se trai za: 1) postojei kvorum, ako je predloen manji kvorum od postojeeg, ili 2) predloeni kvorum, ako je predloen vei kvorum od postojeeg. lan 89. Drutvo treba u osnivakom aktu da predvidi da se odredba lana 87, koja se odnosi na promenu kvoruma, shodno primenjuje i na promenu veine za odluivanje. 4.2. Komisija za glasanje lan 90. Drutvo treba svojim osnivakim aktom, statutom ili drugim optim aktom da formira komisiju za glasanje, propie uslove za imenovanje i nain izbora lanova komisije, odredi njen delokrug i nain rada. Ako drutvo to nije uinilo, predsednik skuptine akcionara za svaku sednicu imenuje lanove komisije za glasanje. lan 91. Drutvo treba posebno da vodi rauna da barem jedan lan komisije za glasanje bude predstavnik manjinskih akcionara. lan 92. Komisija za glasanje mora da ima najmanje tri lana, od kojih bi barem jedan trebalo da bude diplomirani pravnik. Codex Projuris www.projuris.org
11

lan 93. lanovi komisije za glasanje ne mogu biti lanovi upravnog i izvrnog odbora drutva, kao i lica povezana sa njima. lan 94. Komisija za glasanje treba da: 1) pre poetka sednice skuptine akcionara: a) sastavi spisak prisutnih akcionara, zastupnika akcionara, kao i njihovih punomonika; b) utvrdi punovanost svakog punomoja i uputstava u njima; v) ustanovi identitet akcionara i njihovih punomonika; g) utvrdi ukupan broj glasova za svaku taku dnevnog reda, i d) utvrdi broj glasova svakog akcionara i svakog punomonika za svaku taku dnevnog reda; 2) za vreme sednice skuptine akcionara broji glasove i utvruje i objavljuje rezultate glasanja; 3) posle sednice skuptine akcionara: a) predaje glasake listie arhivi drutva na uvanje, i b) sastavlja pismeni izvetaj o svom radu potpisan od strane svih lanova komisije; 4) vri sve druge radnje u vezi sa postupkom glasanja akcionara na skuptini. lan 95. Drutvo bi trebalo da posle svake sednice na svojoj internet stranici objavi pismeni izvetaj o radu komisije. Isti izvetaj drutvo treba da istakne na oglasnoj tabli drutva ili da ga uini dostupnim akcionarima u dovoljnom broju besplatnih primeraka u prostorijama generalnog direktora drutva. lan komisije koji ne eli da potpie pismeni izvetaj duan je da d obrazloenje, koje e biti sastavni deo izvetaja. lan 96. lanovi komisije za glasanje su duni da savesno izvravaju svoje dunosti i da postupaju nepristrasno prema svim akcionarima. 4.3. Telefonske sednice lan 97. Drutvo, koje nema vie od deset akcionara, moe da odlui da se skuptina akcionara odri i bez fizikog prisustva ijednog akcionara (telefonske sednice). lan 98. Da bi drutvo uvelo telefonske sednice, ono mora da raspolae odgovarajuim tehnikim kapacitetima koji omoguavaju komunikaciju akcionara i njihovih punomonika izmeu sebe. lan 99. Prilikom donoenja odluke o uvoenju telefonskih sednica, drutvo treba posebnu panju da obrati na injenicu da svim akcionarima i njihovim punomonicima nisu pod jednakim uslovima dostupna sva tehnika sredstva neophodna za ostvarivanje prava glasa na ovaj nain, kao i da su ovakve sednice mogue samo ako drutvo ima mali broj akcionara. lan 100. Nijednom akcionaru se ne moe zabraniti da fiziki prisustvuje sednici, bez obzira na uvedene telefonske sednice. lan 101. Na telefonske sednice se shodno primenjuju odredbe o glasanju u odsustvu, i to odredbe o: snoenju trokova, donoenju odluke, efektu linog prisustva, cilju, merama obezbeenja, uputstvu komisije za glasanje. lan 102. Nakon odrane sednice skuptine akcionara na internet stranici drutva treba da budu bez odlaganja objavljeni rezultati glasanja po pojedinim takama dnevnog reda, zapisnik sa sednice skuptine akcionara i sve promene osnivakog akta. Iste podatke drutvo treba da istakne na oglasnoj tabli drutva. Odeljak 5.
12

Institucionalni akcionari lan 103. Institucionalni akcionari, kao institucionalni investitori u svojstvu akcionara drutva, treba da postupaju u najboljem interesu svojih ulagaa. lan 104. Institucionalni akcionari imaju obavezu prema svojim ulagaima, ali i prema drutvu iji su akcionari, da sa dunom panjom i na transparentan nain odlue da li e vriti svoja akcionarska prava. lan 105. Institucionalni akcionari treba da najmanje jednom godinje objavljuju na svojoj internet stranici politiku vrenja glasakih prava koja imaju u kotiranim drutvima. lan 106. Institucionalni akcionari treba takoe godinje da objavljuju na svojoj internet stranici i/ili u finansijskom izvetaju podatke o tome kako su primenjivali navedenu politiku vrenja glasakih prava u protekloj godini. lan 107. Institucionalni akcionari treba da svaka tri meseca objavljuju na svojoj internet stranici izvetaj o tome da li su, i kako su glasali kao akcionari na sednici skuptine akcionara kotiranih drutava. Dok se ti podaci ne objave, institucionalni akcionari treba da ih svojim ulagaima na njihov zahtev uine dostupnim. lan 108. Upravni odbor treba da podstie akcionare, a naroito institucionalne akcionare da aktivno uestvuju u proceni usklaenosti korporativnog upravljanja u drutvu sa zakonom, ovim kodeksom i optim aktima drutva. lan 109. Prilikom usvajanja izvetaja upravnog odbora o korporativnom upravljanju na sednici skuptine akcionara, institucionalni akcionari treba da paljivo proue objanjenja, odnosno razloge za odstupanja od ovog kodeksa, kako bi doneli razumnu odluku o tome. lan 110. Ako se institucionalni akcionari ne slau sa razlozima za odstupanje od odredaba ovog kodeksa, oni treba da zatrae od upravnog odbora dodatna objanjenja, pre ili na samoj sednici skuptine akcionara, kako bi ustanovili da li su ova odstupanja bila opravdana. lan 111. Institucionalni akcionari treba da obrazloe nain na koji su glasali o svakom pojedinom pitanju u pogledu procene korporativnog upravljanja, a naroito u situacijama kada se ne slau sa postupanjem drutva. Navedeno obrazloenje institucionalni akcionari treba da upute upravnom odboru drutva, koji e ga objaviti na internet stranici drutva. Glava III UPRAVNI ODBOR Odeljak 1. Zadaci i dunosti lan 112. Upravni odbor je odgovoran za upravljanje drutvom u skladu sa pravnim propisima i optim aktima kompanije. lan 113. Upravni odbor treba da nastoji da drutvo posluje ostvarujui dobit, potujui pri tom interese akcionara, ulagaa, zaposlenih, poverilaca, potroaa i javne interese. lan 114. Upravni odbor ima fiducijarnu dunost prema drutvu i svim akcionarima, ukljuujui i manjinske akcionare. Codex Projuris www.projuris.org
13

lan 115. lanovi upravnog odbora i lanovi izvrnog odbora duni su da svoje poslove u tom svojstvu izvravaju savesno, sa panjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva. Panja dobrog privrednika se procenjuje kroz ponaanje proseno paljivog privrednika u slinim okolnostima. lan 116. lanovi upravnog odbora i lanovi izvrnog odbora duni su da postupaju savesno i lojalno prema drutvu i njegovim akcionarima. Kada je re o drutvu kontrolisanom od strane drugog matinog drutva, dunost lojalnosti treba da se odnosi na lojalnost svom drutvu i njegovim akcionarima, a ne samo na lojalnost matinom drutvu, niti na lojalnost akcionarima matinog drutva. lan 117. Upravni odbor treba da se na ravnopravan i pravian nain odnosi prema svim akcionarima, bez obzira na vrstu, klasu ili broj akcija koje oni poseduju. lan 118. Upravni odbor prilikom upravljanja razvojem i strategijom drutva treba da utvrdi stepen i vrste rizika koje je drutvo spremno da podnese ostvarujui svoje ciljeve. lan 119. Upravni odbor vri nadzor nad radom izvrnih direktora, kao i drugih lica sa znaajnim ovlaenjima u drutvu, u cilju utvrivanja njihove eventualne odgovornosti drutvu. lan 120. lanovi upravnog i izvrnog odbora treba da, pored dunosti uvanja tajne, uvaju i druge poverljive informacije koje su saznali u tom svojstvu. lan 121. Navedene dunosti upravni odbor kontrolnog drutva ima i prema sa njim povezanim zavisnim drutvima. 1.1. Povezana drutva lan 122. Upravni odbor kontrolnog (matinog) drutva je odgovoran za strategiju upravljanja celom grupom povezanih drutava. lan 123. Upravni odbor kontrolnog drutva treba da nadzire rad zavisnih drutava i da obezbedi dugoroni uspeh grupe. lan 124. Svi odnosi unutar povezanih drutava treba da budu javni. Ova odredba se pre svega odnosi na sporazume o kontroli, raspodelu dobiti, kao i druge sporazume o upravljanju izmeu povezanih drutava. lan 125. Upravni odbori zavisnih drutava treba da u okviru svojih izvetaja o poslovanju istaknu sve pravne poslove zakljuene pod uticajem matinog drutva, kao i njihov ekonomski znaaj i potencijalne tetne posledice. 1.2. Odbrambene mere u postupku preuzimanja lan 126. Od momenta kada je saznao za nameru zainteresovanog lica da uini ponudu za preuzimanje po sve do isteka roka za prihvat ponude za preuzimanje, upravni odbor ciljnog drutva sme da obavlja samo uobiajene poslove u vezi sa delatnou ciljnog drutva i ne sme bez prethodnog ovlaenja skuptine akcionara da preduzima bilo kakve radnje kojim bi spreio ili oteao preuzimanje, osim da trai takmiarsku ponudu za preuzimanje. lan 127. Codex Projuris www.projuris.org
14

Upravni odbor moe da preduzima sve odbrambene mere kojima se spreava ili oteava preuzimanje, ako ga prethodno na to ovlasti skuptina akcionara posebnom odlukom, koja se donosi najmanje dvotreinskom veinom glasova prisutnih akcionara koji zastupaju vie od dve treine osnovnog kapitala drutva, pri emu ovlaenje moe trajati najdue 18 meseci. Skuptinskom odlukom se ne moe dati generalno ovlaenje za preduzimanje svih odbrambenih mera, ve one moraju biti tano odreene. lan 128. Potpuno ili delimino neizvrene odluke upravnog odbora donete pre perioda naznaenog u lanu 126, a koje prevazilaze uobiajene poslove u vezi sa delatnou ciljnog drutva ili kojima se spreava ili oteava preuzimanje, mogu biti odobrene od strane skuptine akcionara na nain iz lana 127. Odeljak 2. Sastav lan 129. Upravni odbor ima najmanje tri, a najvie 15 lanova. lan 130. Broj lanova upravnog odbora se utvruje osnivakim aktom drutva i treba da bude neparan. lan 131. Prilikom odreivanja broja lanova upravnog odbora posebno e se voditi rauna o neophodnosti brzog i efikasnog donoenja odluka, ali i o potrebi da se u upravnom odboru nau lica sa razliitim poslovnim i ivotnim iskustvima, kao i znanjima iz razliitih oblasti od znaaja za upravljanje i poslovoenje privrednim drutvom. lan 132. U svakom momentu za vreme trajanja mandata, upravni odbor treba da se sastoji od lanova koji kao celina imaju potrebno znanje, sposobnosti i struna iskustva neophodna za uspeno obavljanje poslova iz njegovog delokruga. Najmanje jedan lan upravnog odbora treba da ima potrebno iskustvo i znanje o voenju finansija i raunovodstvu u kotiranim drutvima. 2.1. Izvrni i neizvrni lanovi lan 133. Upravni odbor mora imati veinu neizvrnih lanova. lan 134. Neizvrni lan upravnog odbora je lice koje nije lan izvrnog odbora. lan 135. Ovlaeni predlagai predlau najmanje tri kandidata za neizvrne lanove upravnog odbora, pri emu bi broj kandidata trebalo da bude vei od broja neizvrnih lanova koji se biraju. lan 136. Odnos izmeu izvrnih i neizvrnih lanova, a posebno nezavisnih neizvrnih lanova, treba da bude takav da onemogui bilo kom pojedincu ili grupi da dominira odluivanjem u upravnom odboru. 2.2. Nezavisni lanovi lan 137. Drutvo mora imati najmanje dva nezavisna lana upravnog odbora. lan 138. U drutvu iji je osnovni kapital vei od 10.000.000 evra u prethodnoj poslovnoj godini, veina lanova upravnog odbora, izuzimajui predsednika, trebalo bi da budu nezavisni lanovi. lan 139.
15

U drutvu iji je osnovni kapital nii od 10.000.000 evra u prethodnoj poslovnoj godini, veina neizvrnih lanova upravnog odbora trebalo bi da budu nezavisni lanovi. lan 140. Nezavistan lan upravnog odbora je lice iji lan ue porodice ili ono samo nema poslovne, porodine ili druge veze sa drutvom, kontrolnim akcionarom drutva, drugim lanom upravnog ili izvrnog odbora, koje bi zbog postojanja sukoba interesa uticale ili mogle da utiu na objektivno i nezavisno prosuivanje kod donoenja odluka. lan 141. lan upravnog odbora se nee smatrati nezavisnim naroito ako: 1) je bio zaposlen u drutvu u prethodnih pet godina; 2) je bio lan izvrnog odbora ili lan upravnog odbora, osim ako je to bio kao nezavisni lan; 3) je isplatio drutvu ili je primio od drutva isplate vee od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ne raunajui naknadu za obavljanje poslova nezavisnog lana upravnog odbora; 4) poseduje, direktno ili indirektno, 10% akcija drutva ili povezanog drutva (u ovaj procenat se ukljuuju akcije koje poseduju fizika ili pravna lica koja sa njim zajedniki deluju), ili je direktor, lan upravnog ili izvrnog odbora akcionara koji poseduje pomenuti procenat; 5) je imao znaajan poslovni odnos sa drutvom ili sa njim povezanim drutvom u poslednje tri godine pre imenovanja (direktan odnos), ili je u poslednje tri godine bio akcionar, ortak, lan, revizor, direktor, lan upravnog ili izvrnog odbora u drutvu koje je imalo znaajnu poslovnu saradnju sa akcionarskim drutvom (indirektan odnos); 6) je lan izvrnog odbora drugog drutva u kome je lan izvrnog odbora akcionarskog drutva lan upravnog odbora; 7) zastupa znaajnog akcionara; 8) je najmanje est godina za redom biran za lana upravnog odbora istog drutva, ak i ako je bio nezavisni lan. lan 142. Odredbe l. 140. i 141. se primenjuju i na odnos lana sa povezanim drutvima, kontrolnim akcionarima povezanih drutava, kao i direktorima, lanovima upravnog i izvrnog odbora povezanih drutava. lan 143. Pod lanovima ue porodice lica u smislu lana 140. smatraju se njegov suprunik, krvni srodnik u pravoj liniji do drugog stepena srodstva i pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva, kao i suprunik bilo kog od ovih lica, usvojilac i usvojenik, srodnik po tazbini zakljuno sa drugim stepenom srodstva i lica koja sa njim ive u zajednikom domainstvu. lan 144. Ovlaeni predlaga treba prilikom predlaganja odreenog lica za nezavisnog lana upravnog odbora izriito da naznai da je re o nezavisnom lanu. Uz predlog za imenovanje, kandidat treba da potpie izjavu kojom tvrdi da su ispunjeni uslovi iz l. 140-142. lan 145. Upravni odbor moe jednog nezavisnog neizvrnog lana upravnog odbora da imenuje za rukovodioca neizvrnih lanova. lan 146. Rukovodilac neizvrnih lanova treba uvek da bude dostupan akcionarima, a posebno ako oni ne mogu da koriste redovne kanale optenja sa upravnim ili izvrnim odborom (na primer, ne mogu da stupe u kontakt sa predsednikom upravnog ili izvrnog odbora) ili su oni neadekvatni (na primer, zbog pritubi na njihov rad). lan 147. Rukovodilac neizvrnih lanova treba da bar jednom godinje sazove sednicu neizvrnih lanova. Cilj sednice bi bio procena saradnje neizvrnih sa izvrnim lanovima upravnog odbora. 2.3. Predsednik upravnog odbora lan 148. Codex Projuris www.projuris.org
16

lanovi upravnog odbora izmeu sebe biraju predsednika veinom od ukupnog broja glasova, ako osnivakim aktom ili statutom nije odreena druga veina. lan 149. Upravni odbor moe da razrei i izabere novog predsednika u bilo koje vreme. lan 150. Razreeni predsednik upravnog odbora treba da izvri primopredaju dunosti novoizabranom predsedniku upravnog odbora. Primopredaja se sastoji u uvoenju novoizabranog predsednika upravnog odbora u poslovanje drutva, davanju osnovnih podataka o drutvu (na primer, o upravljanju, strategiji, poslovnom planu), kao i njegovo upuivanje u dunosti predsednika upravnog odbora. Sekretar drutva treba da prisustvuje primopredaji i da saini zapisnik o primopredaji. Komisija za imenovanje moe da saini uputstvo o primopredaji kojim bi se uredio nain vrenja primopredaje dunosti, kao i sadrina zapisnika o primopredaji. lan 151. Predsednih upravnog odbora utvruje dnevni red i predsedava sednicama upravnog odbora, nadgleda celokupan rad upravnog odbora i njegovih komisija, stara se da ostali lanovi poseduju sve informacije neophodne za izvravanje svojih obaveza, organizuje program za usavravanje lanova upravnog odbora, obezbeuje da lanovi upravnog odbora imaju dovoljno vremena za konsultacije i donoenje odluka, predstavlja upravni odbor, sprovodi godinju procenu funkcionisanja upravnog odbora i rada pojedinih lanova. Upravni odbor moe predsedniku poveriti obavljanje i drugih dunosti iz svog delokruga. lan 152. Osnivakim aktom ili statutom drutva trebalo bi predvideti da predsednik upravnog odbora i predsednik izvrnog odbora (generalni direktor) budu razliita lica, ime bi se omoguila vea nezavisnost i objektivnost prosuivanja prilikom donoenja poslovnih odluka. Kada su predsednik upravnog odbora i generalni direktor razliita lica, oni treba da sarauju i redovno komuniciraju, naroito o pitanjima strategije, plana poslovanja i svim drugim pitanjima od znaaja za upravljanje drutvom. lan 153. Predsednik upravnog odbora treba da bude lice koje ima organizatorske i liderske sposobnosti. On treba da preduzima sve neophodne mere u cilju: razvoja odnosa poverenja izmeu lanova upravnog odbora, podsticanja otvorene diskusije i konstruktivnih kritika u vezi sa predloenim odlukama, promovisanja efikasne interakcije sa izvrnim odborom, organom nadzora u drutvu i predstavnicima zaposlenih. lan 154. Upravni odbor treba da imenuje zamenika predsednika upravnog odbora, koji e obavljati funkcije predsednika u sluaju njegove spreenosti, razreenja do izbora novog predsednika i u svim onim sluajevima u kojima predsednik ne glasa zbog sukoba interesa izmeu njega i drutva. Odeljak 3. Izbor i razreenje 3.1. Uslovi za izbor lan 155. Na poetku svog mandata, svaki lan upravnog odbora mora da ispunjava uslove za izbor propisane zakonom, ovim kodeksom i optim aktima drutva. lan 156. Skuptina akcionara e na predlog upravnog odbora doneti odluku kojom se blie odreuju uslovi za izbor lanova upravnog odbora, imajui u vidu naroito prirodu delatnosti i ciljeve drutva. Ti uslovi mogu da budu opti, ako se odnose na sve lanove, i posebni, ako se odnose samo na pojedine lanove upravnog odbora. lan 157. Codex Projuris www.projuris.org
17

Izbor nekog lica za lana upravnog odbora treba da se zasniva na objektivnim kriterijumima. lan 158. Prilikom izbora lanova upravnog odbora treba voditi rauna o tome da svaki lan upravnog odbora ima dovoljno vremena da se posveti izvravanju zadataka upravnog odbora. Ova odredba je od posebnog znaaja kod izbora predsednika upravnog odbora. lan 159. Kako bi moglo da se u odgovarajuoj meri posveti izvravanju svojih zadataka, isto lice ne treba istovremeno da bude lan upravnog odbora ili direktor u vie od pet drutava kapitala, pri emu se svojstvo predsednika upravnog odbora i svojstvo direktora raunaju kao dva lanstva. Svojstvo lana upravnog odbora ili direktora u drutvu povezanom sa drutvom u kome se vri izbor se ne rauna. lan 160. Drutvo ne treba svojim osnivakim aktom, statutom ili na drugi nain da zabranjuje licima koja nisu zaposlena u drutvu da budu lanovi upravnog odbora ili da na bilo koji drugi nain, osim zakonom propisanih sluajeva, uslovljava lanstvo u upravnom odboru zaposlenjem u drutvu (na primer, da veina lanova upravnog odbora moraju biti zaposleni, da samo zaposleni lanovi upravnog odbora mogu biti reizabrani, i dr.). lan 161. Ako za vreme trajanja mandata lan upravnog odbora prestane da ispunjava uslove za izbor, duan je da o tome bez odlaganja obavesti predsednika upravnog odbora. lan 162. Sve uslove predviene za lana upravnog odbora treba da ispunjava i lice kojim upravni odbor popunjava sastav u sluaju upranjenog mesta lana (kooptacija), odnosno zamenik lana upravnog odbora onda kada osnivaki akt predvia postojanje zamenika. 3.2. Postupak izbora lan 163. Postupak izbora lanova upravnog odbora treba da bude unapred propisan i da se primenjuje u svakom pojedinom sluaju. lan 164. Upravni odbor treba da obezbedi potovanje pravila postupka izbora lanova upravnog odbora. lan 165. Podaci o ispunjenosti uslova i razlozima za izbor odreenog kandidata treba da budu dostupni zainteresovanim akcionarima u poslovnim prostorijama drutva za vreme radnog vremena, kao i 30 minuta pre i tokom odravanja sednice skuptine akcionara. lan 166. Ovlaeni predlagai bi trebalo da predloe kandidate za izbor lanova upravnog odbora koji poseduju odgovarajua znanja, sposobnosti i strunost, ime bi doprineli ostvarivanju zadataka upravnog odbora i napretku drutva, imajui u vidu njegove poslovne ciljeve. lan 167. Uz predlog za izbor odreenog kandidata treba da se priloe biografski i svi drugi podaci koji mogu biti od znaaja za akcionare prilikom odluivanja o njegovom izboru (profesionalne kvalifikacije i iskustvo, ocena kandidata nakon obavljenog razgovora sa njim, poslovi koje trenutno obavlja, poloaji koje zauzima, podaci neophodni za procenu nezavisnosti, i sl.). lan 168. Uz predlog za ponovni izbor istog lica za lana upravnog odbora treba da se priloi izvetaj o proceni njegovog dotadanjeg rada u upravnom odboru, koji bi pokazao da je njegov doprinos radu upravnog odbora i dalje od znaaja. lan 169.
18

Kada se predlae ponovni izbor nekog lica za neizvrnog lana upravnog odbora nakon neprekinutog niza od est mandata, takav predlog bi trebalo podvrgnuti posebno strogom ispitivanju, imajui u vidu potrebu obnavljanja sastava upravnog odbora izborom novih lanova. 3.3. Nain glasanja o izboru lanova lan 170. lanovi upravnog odbora biraju se kumulativnim glasanjem ako osnivakim aktom ili statutom drutva nije predvieno direktno glasanje. lan 171. Kod kumulativnog glasanja svaki akcionar broj glasova kojim raspolae mnoi sa brojem lanova upravnog odbora koji se biraju, pri emu tako dobijen broj glasova moe raspodeliti na jednog, nekolicinu ili sve kandidate. Oni kandidati koji dobiju najvei broj glasova smatraju se izabranim lanovima upravnog odbora. lan 172. Kod direktnog glasanja svaki akcionar broj glasova kojim raspolae mnoi sa brojem lanova upravnog odbora za koje e glasati, uz obavezu da tim kandidatima jednako raspodeli sve glasove koje ima. lan 173. U cilju zatite neukih akcionara, upravni odbor treba da sastavi uputstvo sa objanjenjem kako se na optimalan nain koristi pravo glasa kod kumulativnog glasanja. U uputstvu e se posebno navesti prava akcionara u sluaju kumulativnog glasanja, razlike u odnosu na direktno glasanje, kao i osnovne negativne posledice neoptimalnog korienja prava glasa. lan 174. U cilju zatite prava glasa manjinskih akcionara po osnovu kumulativnog glasanja, drutvo treba svojim aktima da onemogui lako ukidanje kumulativnog glasanja, kao i smanjivanje broja lanova upravnog odbora (na primer, odredbama o kvorumu ili veini za odluivanje). lan 175. Drutvo treba da obezbedi novoizabranim lanovima upravnog odbora odgovarajue uvoenje u poslovanje drutva, ime bi se omoguilo njihovo to bre aktivno ukljuivanje u rad upravnog odbora. Ova obaveza se odnosi prevashodno na reizabrane lanove upravnog odbora i sekretara, a obuhvata davanje osnovnih podataka o drutvu, upravljanju drutvom, strategiji, poslovnom planu, i sl. 3.4. Razreenje lana lan 176. Skuptina akcionara moe u svakom trenutku da razrei lana upravnog odbora i bez navoenja razloga za razreenje. lan 177. Prilikom glasanja o razreenju lana upravnog odbora primenjuje se isti nain glasanja koji je korien za njegov izbor. lan 178. Ako se lanovi upravnog odbora biraju kumulativnim glasanjem, a ne razreavaju se svi lanovi odbora, onda lan upravnog odbora ne moe biti razreen ako bi glasovi "protiv" njegovog razreenja bili dovoljni za njegov izbor u sluaju kumulativnog glasanja za izbor celog odbora. Odeljak 4. Nain rada lan 179.
19

Upravni odbor treba da donese poslovnik kojim se blie ureuje nain rada odbora, ime bi se dopunila i konkretizovala pravila sadrana u pravnim propisima i ovom kodeksu, osim ako je to ve uinjeno u osnivakom aktu ili statutu drutva. 4.1. Informisanje lanova upravnog odbora lan 180. Svaki lan upravnog odbora ima pravo na tane, potpune, pravovremene i jasne informacije neophodne za izvravanje svojih zadataka. lan 181. U cilju ostvarenja ovog zahteva, neizvrnim lanovima upravnog odbora treba da se obezbedi odgovarajua saradnja sa sekretarom drutva i organom nadzora u drutvu. lan 182. Predsednik upravnog odbora treba da se stara da svi, a posebno neizvrni lanovi imaju pristup istim informacijama. lan 183. Predsednik upravnog odbora treba da bude odgovoran za informisanje lanova upravnog odbora. lan 184. Drutvo moe izdvojiti posebna sredstva kako bi se omoguilo svakom lanu upravnog odbora, a posebno neizvrnim lanovima da koriste profesionalne savete nezavisnih strunjaka, u skladu sa prethodno ustanovljenim pravilima od strane upravnog odbora, kojima bi se mogao obuhvatiti nain korienja sredstava, maksimalna naknada, ogranienje vrste profesionalnih saveta, i dr. lan 185. lanovi upravnog odbora ne smeju da koriste informacije koje su saznali u tom svojstvu, u bilo koje druge svrhe osim za izvravanje zadataka upravnog odbora. 4.2. Sednice upravnog odbora lan 186. Upravni odbor odrava najmanje etiri redovne sednice godinje, a predsednik upravnog odbora treba da se stara da vanredne sednice saziva po potrebi i ee. Odluke upravnog odbora bi trebalo da se donose na sednicama. lan 187. Sednice upravnog odbora priprema predsednik upravnog odbora zajedno sa sekretarom drutva. lan 188. Pismeni poziv na sednicu upravnog odbora treba da sadri dnevni red, po takama o kojima e biti raspravljano. lan 189. Upravni odbor moe da koristi informacione tehnologije kod dostavljanja materijala za sednicu i sazivanja sednice, samo ako se lan upravnog odbora saglasi sa takvim nainom sazivanja. lan 190. U sluaju iz lana 189, svi lanovi upravnog odbora bi trebalo da budu pozvani na sednicu na isti nain. lan 191. Predsednik upravnog odbora moe da pozove i druga lica da prisustvuju sednici upravnog odbora, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev najmanje dva lana upravnog odbora. Upravni odbor na sednici odluuje da li to lice moe da prisustvuje. lan 192. Predsednik upravnog odbora predsedava sednicama upravnog odbora, a zajedno sa sekretarom organizuje njegov rad. Codex Projuris www.projuris.org
20

lan 193. Na svakoj sednici upravnog odbora vodi se zapisnik, koji se podnosi odboru na usvajanje na prvoj narednoj sednici. Za voenje zapisnika, odnosno nedostatke u tom pogledu, odgovoran je predsednik upravnog odbora i sekretar drutva. Sekretar drutva, budui da vodi registar zapisnika sednica upravnog odbora, treba da omogui svakom akcionaru, lanu upravnog odbora, lanu izvrnog odbora, kao i organima nadzora u drutvu, na njihov zahtev uvid u taj registar. lan 194. U sluaju veeg broja lanova upravnog odbora ili njihove prostorne udaljenosti mogue je odravati sednice upravnog odbora i organizovati glasanje korienjem savremene tehnologije. lanovi upravnog odbora treba ipak da se sastanu i lino barem jednom godinje. lan 195. Upravni odbor treba da podnosi skuptini akcionara izvetaj o broju sednica upravnog odbora, kao i izvetaj o prisustvovanju sednicama upravnog odbora za svakog lana upravnog odbora. U sluaju da je lan bio prisutan na manje od pola sednica upravnog odbora u jednoj poslovnoj godini, taj podatak treba posebno istai. 4.3. Odluivanje lan 196. Upravni odbor poslovne odluke donosi u interesu drutva na osnovu nezavisnog i objektivnog prosuivanja. lan 197. Svaki lan upravnog odbora ima jedan glas. lan 198. Predsednik upravnog odbora treba da se stara da lanovima upravnog odbora bude ostavljeno dovoljno vremena za razmatranje i diskusiju pre glasanja o nekom pitanju. lan 199. Odluka upravnog odbora je doneta ako za nju glasa veina prisutnih lanova, pod uslovom da postoji kvorum. Osnivakim aktom ili statutom treba predvideti da za odreene odluke mora glasati i veina neizvrnih lanova (na primer, kod sukoba interesa, izvetaja o korporativnom upravljanju, i sl.). lan 200. Glasanje na sednici upravnog odbora je javno. lan 201. Glasanje o izboru ili razreenju predsednika upravnog odbora treba da bude tajno. lan 202. Za vreme trajanja mandata, svaki lan upravnog odbora je duan da bez odlaganja obavesti predsednika o svim okolnostima koje mogu negativno uticati na valjano obavljanje njegovih dunosti. lan 203. Predsednik upravnog odbora treba da se stara da lanovi upravnog odbora stalno unapreuju svoje sposobnosti i znanja koja su potrebna za uspeno obavljanje zadataka upravnog odbora i njegovih komisija. U tom cilju predsednik upravnog odbora moe da organizuje poseban program za usavravanje lanova upravnog odbora. Pored optih pravnih i ekonomskih pitanja od znaaja za poslovoenje i upravljanje drutvom (poput osnovnih principa funkcionisanja trine privrede, finansijskih izvetaja drutva, delokruga i odgovornosti lanova upravnog odbora, itd.), program bi mogao da obuhvati i posebna pitanja koja su specifinost poslovnih aktivnosti drutva. Predsednik upravnog odbora bi trebalo najmanje jedanput godinje da utvrdi sva pitanja u vezi sa kojima je lanovima upravnog odbora potrebno dodatno usavravanje za vreme trajanja mandata, i da organizuje njegovo sprovoenje. Drutvo treba da obezbedi posebna sredstva za navedene programe usavravanja.
21

4.4. Procena rada lan 204. Upravni odbor treba da najmanje jedanput godinje skuptini akcionara podnosi izvetaj o proceni svog rada, rada komisija koje je obrazovao, rada izvrnog odbora, kao i svakog pojedinog lana upravnog odbora. U izvetaju e posebno biti pobrojani svi korieni kriterijumi (na primer, broj sati provedenih na radu, prisustvo sednicama, kretanje trine vrednosti akcija, miljenje reprezentativnog sindikata, itd.), kao i nain njihovog tumaenja u svrhu procene. lan 205. Izvetaj o proceni rada predsednika upravnog odbora treba da sastave neizvrni direktori. lan 206. Predsednik upravnog odbora treba da bude odgovoran skuptini za podnoenje, tanost, potpunost i jasnost izvetaja o proceni rada, a rukovodilac neizvrnih direktora treba da na isti nain odgovara za izvetaj o proceni rada predsednika upravnog odbora. lan 207. Pri proceni rada upravni odbor moe da koristi pomo komisije za imenovanja ili drugih strunjaka izvan drutva. lan 208. Upravni odbor treba da, za svakog pojedinog lana, akcionarima uini dostupnim i podatke o obavljenim zadacima upravnog odbora od strane tog lana. Odeljak 5. Komisije upravnog odbora lan 209. Upravni odbor moe da obrazuje strune komisije radi poveanja efikasnosti upravljanja drutvom i reavanja sloenih problema iz svog delokruga. Obrazovanje komisija je posebno znaajno ako se upravni odbor sastoji od veeg broja lanova ili ako su izvrni lanovi u znaajnoj meri prisutni u upravnom odboru. lan 210. Komisije predstavljaju savetodavne i pomone organe upravnog odbora. Kao savetodavni organ, komisija donosi odluke koje imaju karakter miljenja, saveta, sugestija, preporuka ili predloga, dok u svojstvu pomonog organa ona obavlja istraivanja, ispitivanja ili prouavanja, iji rezultat predstavlja osnovu za odluivanje upravnog odbora. Komisija ne moe u tom svojstvu donositi odluke u ime upravnog odbora, pa ak i ako je na to izriito ovlaena. lan 211. Komisija donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova. lan 212. Upravni odbor treba da za svaku komisiju usvoji poseban pravilnik, koji moe biti sastavni deo odluke o osnivanju komisije, odvojena odluka ili deo statuta drutva. U pravilniku bi se posebno uredila sledea pitanja: ciljevi, zadaci i odgovornost komisije i njenih lanova, sastav, broj i mandat lanova, neophodne kvalifikacije i struna znanja, postupak i razlozi za razreenje lana, nain rada komisije, kao i nain izvetavanja upravnog odbora. Pravilnik i spisak lanova svake komisije treba uiniti dostupnim svim akcionarima. lan 213. Svaka komisija mora da ima najmanje tri lana. lanovi komisije ne moraju biti lanovi upravnog odbora. U svakoj komisiji barem jedan lan treba da bude i lan upravnog odbora, a jedan da ispunjava uslove nezavisnosti propisane za lana upravnog odbora, pri emu to moe biti i isto lice. Upravni odbor e jednog lana izabrati za predsednika komisije. lan 214. lanovi komisije treba da imaju odgovarajua profesionalna i lina svojstva koja bi obezbeivala kvalitet, nepristrasnost i nezavisnost u njihovom radu. lan 215. Codex Projuris www.projuris.org
22

Upravni odbor treba najmanje jedanput godinje da skuptini akcionara podnese izvetaj o svakoj formiranoj komisiji, i to: njenom sastavu, broju odranih sednica, najznaajnijim pitanjima o kojima je raspravljala, ukupnim trokovima komisije ukljuujui isplaenu naknadu svakom pojedinom lanu, kao i da oceni njen celokupan rad i doprinos poveanju efikasnosti upravljanja drutvom. lan 216. Predsednik komisije treba da, u skladu sa pravilnikom, a najmanje jedanput u tri meseca, informie upravni odbor o svim pitanjima od znaaja za rad komisije, kao i da bez odlaganja dostavi sve podatke koje upravni odbor zatrai. lan 217. Upravni odbor mora da obrazuje komisiju za imenovanja i komisiju za naknade, a treba da obrazuje i komisiju za reviziju. 5.1. Komisija za imenovanja lan 218. Veina lanova komisije za imenovanja treba da budu nezavisni neizvrni lanovi upravnog odbora, a jedan od njih treba da bude izabran za predsednika komisije. lan 219. Osnovni kriterijumi za izbor lana komisije za imenovanja bi trebalo da budu: struno znanje i profesionalno iskustvo u vezi sa delatnostima koje ine predmet poslovanja drutva, profesionalni i moralni integritet i poznavanje osnovnih principa poslovne etike, kompanijskog prava i menadmenta. lan 220. Zadaci komisije za imenovanja su: - podnoenje predloga za izbor lanova upravnog odbora; - davanje miljenja organu nadlenom za izbor o svakom predloenom kandidatu za lana upravnog ili izvrnog odbora drugih predlagaa, koje treba da bude sastavni deo predloga; - sastavljanje predloga i davanje miljenja o predlogu odluke upravnog odbora o uslovima za izbor lanova upravnog, odnosno izvrnog odbora; - sastavljanje predloga ili davanje miljenja o predlogu odluke upravnog odbora o postupku izbora lanova izvrnog odbora; - ispitivanje najmanje dva puta godinje primerenosti sastava i broja lanova upravnog i izvrnog odbora, uslova za izbor i postupka izbora lanova upravnog, odnosno izvrnog odbora, kao i davanje preporuka u ovom pogledu, koje e na prvoj skuptini biti prezentirane akcionarima, i - svi drugi poslovi iz domena kadrovske politike drutva koje joj poveri upravni odbor. 5.2. Komisija za naknade lan 221. Veina lanova komisije za naknade treba da budu nezavisni neizvrni lanovi, a jedan od njih treba da bude izabran za predsednika komisije. lan 222. Osnovni kriterijumi za izbor lana komisije za naknade bi trebalo da budu: struno znanje i profesionalno iskustvo u vezi sa delatnostima koje ine predmet poslovanja drutva, profesionalni i moralni integritet i poznavanje osnovnih principa ekonomije, finansijskog i radnog prava. lan 223. Zadaci komisije za naknade su: - podnoenje nacrta predloga upravnom odboru ili davanje miljenja o predlogu odluke upravnog odbora upuenom skuptini akcionara o politici naknada u drutvu, a posebno naknada lanovima upravnog odbora, izvrnog odbora i revizorima;
23

- podnoenje predloga ili davanje miljenja o predlogu odluke upravnog odbora o adekvatnosti visine i vrste naknade za svakog lana upravnog odbora, izvrnog odbora i revizora; - ispitivanje najmanje dva puta godinje primerenosti naknada za svakog pojedinog lana upravnog odbora, izvrnog odbora i revizora, kao i davanje preporuka u ovom pogledu, koje e na prvoj skuptini biti prezentirane akcionarima; - svi drugi poslovi iz domena politike naknada drutva koje joj poveri upravni odbor. 5.3. Komisija za reviziju lan 224. Veina lanova komisije za reviziju treba da budu nezavisni neizvrni lanovi upravnog odbora, a jedan od njih treba da bude izabran za predsednika komisije. lan 225. Predsednik upravnog odbora ne treba da predsedava komisijom za reviziju. lan 226. Prilikom izbora lanova komisije za reviziju upravni odbor bi trebalo da vodi rauna o obezbeenju potrebne strunosti komisije kao celine, a posebno u oblasti finansija, raunovodstva i revizije. Iz tog razloga, najmanje jedan lan komisije za reviziju bi trebalo da bude strunjak za raunovodstvo i finansije. lan 227. Zadaci komisije za reviziju su: - sastavljanje predloga, odnosno nacrta predloga upravnog odbora za izbor, imenovanje, ponovno imenovanje i razreenje lanova organa nadzora u drutvu; - davanje miljenja o kandidatu za izbor, imenovanje i ponovno imenovanje spoljnog revizora; - davanje miljenja prilikom pripreme ugovora koji se zakljuuje sa spoljnim revizorom drutva; - ispitivanje primene raunovodstvenih standarda prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja; - ispitivanje ispunjenosti kriterijuma za konsolidovani izvetaj povezanih drutava; - provera tanosti i potpunosti finansijskih informacija pre njihovog objavljivanja; - ispitivanje i praenje nezavisnosti spoljnog revizora; - provera kvaliteta rada organa nadzora u drutvu i spoljnog revizora; - ispitivanje svih okolnosti koje daju povoda za otkaz spoljnog revizora, kao i davanje preporuka u pogledu predloenih mera u tom smislu; - svi drugi poslovi iz domena revizije koje joj poveri upravni odbor. lan 228. Komisija za reviziju treba da o vanim pitanjima finansijskog izvetavanja raspravlja sa izvrnim direktorima i spoljnim revizorom. lan 229. Organ nadzora u drutvu treba da komisiji za reviziju dostavlja izvetaje ili izvode iz izvetaja o svom radu, kako bi komisija mogla da ostvari delotvornu kontrolu rada ovog organa. lan 230. Spoljni revizor treba da komisiji za reviziju dostavlja izvetaj koji ukazuje na njegove odnose sa drutvom i sa njim povezanim drutvima i obrazlae ih. lan 231. Komisija za reviziju treba da ima blagovremen pristup svim informacijama koje se tiu revizije. lan 232. Komisija za reviziju treba da odrava sednice najmanje tri puta godinje. lan 233. lanovi komisije za reviziju treba da prisustvuju sednici upravnog odbora na kojoj donose odluke u vezi sa finansijskim izvetavanjem. lan 234. Komisija za reviziju treba najmanje dva puta godinje da se sastaje sa spoljnim revizorom i organima nadzora u drutvu, bez prisustva upravnog odbora, radi raspravljanja pitanja u vezi sa revizijom. Codex Projuris www.projuris.org
24

Odeljak 6. Naknada lanovima upravnog i izvrnog odbora lan 235. Upravni odbor e uz prethodno pribavljeno miljenje komisije za naknade ili na njen predlog podneti skuptini akcionara predlog odluke o politici naknada u drutvu, a posebno naknadama lanovima upravnog i izvrnog odbora. Ova odluka treba da bude sastavni deo finansijskih izvetaja koji se podnose skuptini i treba da bude objavljena u skladu sa zakonom koji ureuje trite hartija od vrednosti. lan 236. Odluka o politici naknada u drutvu ili uopte politika naknada u drutvu (kada odluka nije doneta) treba da bude posebna taka dnevnog reda na skuptini, kako bi se akcionarima dala mogunost da diskutuju o ovom pitanju. lan 237. Naknada lanovima upravnog i izvrnog odbora treba da se sastoji od fiksnog i promenljivog dela. Promenljivi deo treba da omogui povezivanje interesa lanova sa dugoronim interesima drutva i njegovih akcionara. lan 238. Upravni odbor e uz prethodno pribavljeno miljenje komisije za naknade ili na njen predlog doneti odluku o adekvatnosti visine i vrste naknade za svakog lana upravnog i izvrnog odbora, u skladu sa usvojenom politikom naknada u drutvu. lanovi 235. i 236. ove glave se shodno primenjuju i na odluku o adekvatnosti naknade. lan 239. Vrsta i visina naknade koju je svaki lan upravnog i izvrnog odbora primio od drutva u prethodnoj poslovnoj godini treba da bude sastavni deo finansijskih izvetaja koji se podnose godinjoj skuptini i treba da bude objavljena u skladu sa zakonom koji ureuje trite hartija od vrednosti. Naknadu treba prikazati u ukupnom iznosu, ali i ralanjenu na sastavne delove. Uz obavetenje o naknadi treba da se priloi i miljenje komisije za naknade o adekvatnosti naknade za svakog lana, kao i preporuke u tom pogledu. Cilj objavljivanja individualnih naknada je da se onemogui prikrivanje odreenih vidova naknade pojedinim lanovima, da se ogranii njihova visina, kao i da se akcionarima prue informacije na osnovu kojih mogu da ocene da li su lanovi svojim radom i zalaganjem opravdali primljenu naknadu. lan 240. Vrsta i visina naknade treba da bude dovoljna da privue, zadri i stimulie one lanove, odnosno izvrne direktore, koji su potrebni drutvu za uspeno obavljanje poslova. Drutvo treba da izbegava da plaa viu naknadu od one koja je neophodna za ostvarivanje ove svrhe. lan 241. Sve vrste naknada su dozvoljene, osim onih koje su propisima zabranjene. lan upravnog odbora se ne moe smatrati nezavisnim ako prima naknadu koja zavisi od rezultata poslovanja drutva (na primer, u vidu akcija, varanata, zamenljivih ili participativnih obveznica, uea u delu dobiti, i sl.). lan 242. Prilikom odreivanja odgovarajueg metoda za utvrivanje vrste i visine naknade za rad lanovima upravnog i izvrnog odbora posebno treba voditi rauna o sledeim kriterijumima: zadacima lana; finansijskom stanju drutva; ekonomskom okruenju u kome se drutvo nalazi; proceni dotadanjeg rada lana, kao i odbora u celini; uspostavljanju veze izmeu rezultata koje lan bude ostvarivao i njegove naknade; naknadi u povezanim drutvima; stavovima profesionalnih organizacija. lan 243. lanovi upravnog odbora koji nisu u radnom odnosu u drutvu, zakljuuju poseban ugovor sa drutvom, kojim se odreuje vrsta i visina naknade za rad, kao i druga pitanja koja se odnose na meusobna prava i obaveze lana i drutva. Na ove ugovore skuptina akcionara daje prethodnu saglasnost.
25

lan 244. lanovi izvrnog odbora, kao i lanovi upravnog odbora koji su u radnom odnosu u drutvu, mogu pitanje naknade da urede na sledee naine: 1) ako su prethodno bili u radnom odnosu mogu da: - zakljue poseban ugovor sa drutvom, pored ugovora o radu, na koji skuptina daje prethodnu saglasnost; ili - izmene postojei ugovor o radu u delu koji se odnosi na vrstu i visinu naknade i posebna prava i obaveze koje se odnose na lanstvo u upravnom, odnosno izvrnom odboru; 2) ako pre izbora nisu bili u radnom odnosu zakljuuju sa drutvom ugovor o radu. Na zakljueni ugovor o radu, kao i izmene postojeeg ugovora o radu skuptina akcionara daje naknadnu saglasnost (odobrenje). Odeljak 7. Sukob interesa lan 245. Sukob interesa izmeu lana upravnog, odnosno izvrnog odbora i drutva postoji kada lan upravnog, odnosno izvrnog odbora: 1) ili lan njegove porodice ima lini interes suprotan interesu drutva, ili 2) je direktno ili indirektno angaovan u drugom privrednom subjektu konkurentske delatnosti. lan 246. lanovi upravnog i izvrnog odbora treba da se trude da svoje line i poslovne odnose urede tako da izbegavaju direktne ili indirektne sukobe interesa sa drutvom. lan 247. U sluaju da postoji sukob interesa, lan upravnog i izvrnog odbora treba da postupa u najboljem interesu drutva, a ne u svom interesu. lan 248. lanovi upravnog i izvrnog odbora su duni da budu lojalni drutvu naroito u situacijama kad oni ili lanovi njihove porodice imaju neki lini interes suprotan interesu drutva. Lini interes postoji onda kada je lan upravnog, odnosno izvrnog odbora ili sa njim povezano lice strana u pravnom poslu sa drutvom ili ima finansijski interes u tom pravnom poslu ili radnji, tako da se osnovano moe oekivati da to utie na njegovo postupanje suprotno interesu drutva. lan 249. lan upravnog, odnosno izvrnog odbora ne sme da iskoristi poslovne mogunosti drutva za sebe ili za lanove svoje porodice. lan 250. lanovi upravnog, odnosno izvrnog odbora ne smeju da u vezi sa izvravanjem svojih dunosti zahtevaju ili prime za sebe ili neko drugo lice nedozvoljene koristi od treih lica, niti da im odobre neopravdane ili nezakonite pogodnosti. lan 251. Ako lan upravnog, odnosno izvrnog odbora povredi pravila o sukobu interesa odgovarae drutvu za svu tetu koja proizae iz sukoba interesa, osim ako: 1) je taj posao u dobroj veri odobren od strane veine lanova upravnog odbora koji nemaju interesa u tom poslu, a u nedostatku njih, veinom glasova akcionara koji nemaju lini interes, ili 2) dokae da je pravni posao u vreme zakljuenja ili u vreme izvrenja u interesu drutva. lan 252. Svaki lan upravnog, odnosno izvrnog odbora treba da bez odlaganja obavesti upravni odbor o postojanju sukoba interesa izmeu njega i drutva. lan 253. lan upravnog, odnosno izvrnog odbora treba bez odlaganja da obavesti upravni odbor i o nameri da bude angaovan u drugom privrednom subjektu konkurentske delatnosti. lan 254.
26

Predsednik upravnog odbora treba da u kratkom roku sazove sednicu upravnog odbora radi donoenja odluke o odobrenju ili odbijanju odobrenja pravnog posla u kome postoji sukob interesa. lan 255. lanovi upravnog odbora koji nemaju interesa u konkretnom poslu treba da donesu odluku o odobrenju ili odbijanju odobrenja pravnog posla bez prisustva lanova kod kojih takav interes postoji. lan 256. lan upravnog, odnosno izvrnog odbora koji ima interes ne treba da uestvuje ni u jednoj raspravi ili odluivanju o bilo kom pitanju koje je u vezi sa pravnim poslom oko koga postoji sukob interesa. lan 257. U svom izvetaju skuptini akcionara upravni odbor treba da navede sve pravne poslove u kojima je postojao sukob interesa i odluke u vezi sa njima. Kada je pravni posao odobren od strane upravnog odbora, u izvetaju treba posebno istai kako su o tom pitanju glasali nezavisni lanovi. lan 258. Ako izmeu lana upravnog, odnosno izvrnog odbora i drutva postoji trajan sukob interesa, skuptina akcionara, odnosno upravni odbor, bi trebalo da razrei tog lana. lan 259. Osnivaki akt ili statut drutva bi trebalo da utvrdi poslove, njihovu vrstu, nain i mesto obavljanja, koji ne podleu pravilima o sukobu interesa. lan 260. Drutvom u smislu pravila o sukobu interesa smatra se i sa njim povezano drutvo. Glava IV ORGAN NADZORA U DRUTVU lan 261. Drutvo treba da usvoji i razvija javno dostupan, jasan i efikasan sistem unutranje kontrole, kojim bi se na trajan, ustaljen i lako prepoznatljiv nain vrio nadzor nad radom lanova upravnog i izvrnog odbora, njihovih specijalizovanih komisija i spoljnog revizora drutva, a sve u cilju zatite prava akcionara, imovine drutva, kao i obezbeivanja potovanja zakona i ovog kodeksa. Odeljak 1. Zadaci i dunosti lan 262. Osnovne dunosti organa nadzora u drutvu su: vrenje nadzora nad radom upravnog odbora i izvrnog odbora direktora (nadzor nad poslovanjem drutva), nadzor nad potovanjem prava akcionara, nad radom i nezavisnou spoljnog revizora drutva i nadzor nad potovanjem pravila dobrog korporativnog upravljanja. Radi potpunog ostvarenja svoje funkcije, organ nadzora u drutvu treba da skuptini akcionara redovno, a najmanje jednom godinje, dostavlja odgovarajue izvetaje. lan 263. lanovi organa nadzora donose odluke iz svog delokruga u najboljem interesu drutva. lan 264. lanovi organa nadzora su duni da svoje poslove u tom svojstvu izvravaju savesno, sa panjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva. Panja dobrog privrednika se procenjuje kroz ponaanje proseno paljivog privrednika u slinim okolnostima. lan 265. lanovi organa nadzora su duni da postupaju savesno i lojalno prema drutvu i njegovim akcionarima. Kada je re o drutvu kontrolisanom od strane drugog drutva (matinog drutva), Codex Projuris www.projuris.org
27

dunost lojalnosti treba da se odnosi na lojalnost tom drutvu i njegovim akcionarima, a ne samo na lojalnost matinom drutvu, niti na lojalnost akcionarima matinog drutva. Odeljak 2. Vrste i sastav organa nadzora lan 266. Drutvo mora da ima unutranji organ nadzora, u formi nadzornog odbora ili revizora u drutvu. Revizor u drutvu moe biti interni revizor (fiziko lice) ili odbor revizora. lan 267. Osnivakim aktom se moe odrediti da drutvo ima nadzorni odbor, dok se osnivakim aktom ili statutom moe odrediti da drutvo ima internog revizora ili odbor revizora. lan 268. Nadzorni odbor i odbor revizora imaju najmanje tri lana, a ne bi trebalo da imaju vie od devet lanova, pri emu broj lanova mora biti neparan. Odeljak 3. Izbor i razreenje lanova lan 269. lanove organa nadzora moe imenovati skuptina akcionara ili upravni odbor. Skuptina akcionara bira lanove nadzornog odbora, dok upravni odbor bira internog revizora ili odbor revizora iz reda nezavisnih lanova upravnog odbora, a ako takvih lanova nema ili ih nema dovoljan broj ili ih upravni odbor ne imenuje, izabrae ih skuptina akcionara. lan 270. lanovi organa nadzora u drutvu, koje bira skuptina akcionara, treba da ispunjavaju uslove nazavisnosti koji se odredbama zakona i ovog kodeksa trae za nezavisnog lana upravnog odbora. lan 271. lan organa nadzora ne treba da bude imenovan u tom svojstvu vie od pet uzastopnih mandata u istom drutvu, budui da to moe negativno da utie na njegovu nezavisnost u radu. lan 272. Izbor nekog lica za lana organa nadzora u drutvu treba da se zasniva na objektivnim kriterijumima. lan 273. lanovi organa nadzora u drutvu treba da pojedinano i zajedno ispunjavaju odgovarajue zahteve strunosti, znanja i iskustva od znaaja za konkretno drutvo, imajui u vidu njegovu prirodu, veliinu i sloenost. lan 274. Prilikom izbora lanova organa nadzora treba voditi rauna i o tome da oni imaju dovoljno vremena da se posvete izvravanju zadataka organa nadzora u drutvu. lan 275. Isto lice ne treba istovremeno da bude lan organa nadzora u vie od pet drutava kapitala. Svojstvo lana organa nadzora u drutvu povezanom sa drutvom u kome se vri izbor se ne rauna. lan 276. Lice koje je lan upravnog odbora u nekom kotiranom drutvu ne treba da bude lan organa nadzora u vie od tri druga kotirana drutava, koja meusobno nisu povezana. lan 277. Kada je lan upravnog odbora jednog drutva istovremeno lan organa nadzora drugog drutva, onda lan upravnog odbora drugog drutva ne treba da bude lan organa nadzora prvog drutva (unakrsno lanstvo).
28

lan 278. Ako za vreme trajanja mandata lan organa nadzora prestane da ispunjava uslove za izbor, duan je da o tome bez odlaganja obavesti organ koji ga je izabrao i koji je otuda nadlean za njegovo razreenje. Odeljak 4. Informisanje lanova lan 279. Upravni odbor treba da se stara da organu nadzora u drutvu budu periodino i blagovremeno dostupni svi podaci relevantni za obavljanje njihovih zadataka. lan 280. lanovi organa nadzora ne samo da mogu, ve i treba da zahtevaju izvetaje i objanjenja od upravnog odbora, da pregledaju dokumenta drutva i sl., ime bi se obezbedila njihova informisanost neophodna za izvravanje poverenih zadataka. lan 281. Organ nadzora moe u izvrenju svojih dunosti da zatrai nalaz i miljenje odreenih strunjaka izvan drutva, pri emu e se naknada za rad strunjaka isplatiti iz sredstava drutva. Odeljak 5. Naknada lanovima lan 282. lan organa nadzora u drutvu ne moe biti u radnom odnosu u drutvu, ve svoje dunosti izvrava na osnovu posebno zakljuenog ugovora sa drutvom, kojim se odreuje visina naknade za rad, kao i druga prava i obaveze lana i drutva. lan 283. Odredbe ovog kodeksa koje se odnose na dunosti i ovlaenja upravnog odbora, komisije za naknade i skuptine akcionara u vezi sa odreivanjem naknade lanovima upravnog i izvrnog odbora se shodno primenjuju i na odreivanje naknade lanovima organa nadzora u drutvu. Odeljak 6. Nain rada kolektivnog organa nadzora u drutvu lan 284. Kada je organ nadzora u drutvu kolektivni organ (nadzorni odbor ili odbor revizora) on svoj delokrug vri na sednicama. Organ nadzora u tom sluaju treba da odri najmanje etiri redovne sednice godinje, a po potrebi i vanredne sednice. lan 285. Pismeni poziv na sednicu organa nadzora zajedno sa svim prilozima treba da bude dostupan lanovima najmanje osam dana pre odravanja sednice. lan 286. Nadzorni odbor i odbor revizora imaju predsednika. Predsednika nadzornog odbora bira skuptina akcionara, a predsednika odbora revizora sam odbor revizora na svojoj sednici. lan 287. Predsednik kolektivnog organa nadzora u drutvu treba da priprema sednice organa nadzora i da sarauje naroito sa predsednikom upravnog odbora. lan 288. Ako lan organa nadzora u drutvu nije prisustvovao na vie od pola sednica organa nadzora u toku jedne poslovne godine, tu injenicu treba posebno istai u izvetaju skuptini akcionara. Odeljak 7.
29

Sukob interesa lan 289. Odredbe ovog kodeksa koje ureuju sukob interesa lanova upravnog, odnosno izvrnog odbora, i drutva vae i za lanove organa nadzora u drutvu. lan 290. lan organa nadzora u drutvu treba da bez odlaganja obavesti upravni odbor o postojanju sukoba interesa izmeu njega i drutva, kao i o nameri da bude angaovan u drugom privrednom subjektu konkurentske delatnosti. lan 291. Ako lan organa nadzora u drutvu povredi pravila o sukobu interesa odgovarae drutvu za svu tetu koja proizae iz sukoba interesa, osim ako: 1) je taj posao u dobroj veri odobren od strane veine lanova upravnog odbora koji nemaju interesa u tom poslu, a u nedostatku njih, veinom glasova akcionara koji nemaju lini interes, ili 2) dokae da je pravni posao u vreme zakljuenja ili u vreme izvrenja u interesu drutva. Glava V IZVETAVANJE JAVNOSTI lan 292. Svaki izvetaj mora da bude sainjen u pismenoj formi i da ispunjava uslove istinitosti, potpunosti i jasnosti. lan 293. Organ ili lice koje je duno da sastavi izvetaj odgovorno je za njegovu istinitost, potpunost i jasnost. lan 294. Objaviti izvetaj znai uiniti ga dostupnim javnosti na nain predvien zakonom, ovim kodeksom ili aktom Komisije za hartije od vrednosti. Odeljak 1. Internet stranica drutva lan 295. Drutvo treba da ima ne vie od jedne svoje zvanine, javno dostupne internet stranice, jasno organizovane, na srpskom i na engleskom jeziku. lan 296. Internet stranica drutva treba da sadri osnovne podatke o drutvu i njegovim poslovima, kao to su: osnivaki akt, statut, finansijske informacije, usvojeni finansijski izvetaji za tu i prethodnu poslovnu godinu, svi podaci o sazivanju skuptine akcionara, odluke i rezultati glasanja na skuptini akcionara, podaci o svakom lanu upravnog odbora i organa nadzora u drutvu (naroito njihova profesionalna biografija, funkcije u drugim drutvima i broj akcija drutva koje poseduju ili su stekli), vesti i arhiva vesti o drutvu, istorijat drutva, izvetaj o korporativnom upravljanju, i sl. lan 297. Kada je pravilima ovog kodeksa predvieno objavljivanje nekog podatka ili izvetaja na internet stranici drutva, oni treba da ostanu objavljeni na internet stranici drutva najmanje tri meseca. lan 298. U situaciji kada drutvo nema svoju internet stranicu, obaveza objavljivanja podatka po pravilima ovog kodeksa bie ispunjena ako se on istakne na oglasnoj tabli drutva ili uini dostupnim akcionarima u dovoljnom broju besplatnih primeraka u prostorijama generalnog direktora drutva. Obaveza objavljivanja ne odnosi se na lan 296., jer on ureuje pitanje sadrine internet stranice, a ne obaveze objavljivanja podataka. Odeljak 2.
30

Izvetaj o korporativnom upravljanju lan 299. Upravni odbor je duan da na svaku godinju skuptinu akcionara podnese na usvajanje godinji izvetaj o korporativnom upravljanju u drutvu. lan 300. Upravni odbor je odgovoran za blagovremenost dostavljanja izvetaja skuptini akcionara. lan 301. Usvajanje izvetaja o korporativnom upravljanju u drutvu treba da bude odvojena taka dnevnog reda na sednici skuptine akcionara, kako bi se akcionarima dala mogunost da o njemu raspravljaju i glasaju. lan 302. Za postupanje po pravilima dobrog korporativnog upravljanja sadranim u ovom kodeksu odgovorna su ona lica ili organi na koje se odgovarajue pravilo odnosi (adresati norme). lan 303. Adresati su duni da upravnom odboru pravovremeno poalju sve relevantne podatke o njihovom postupanju u skladu sa pravilima ovog kodeksa upuenih njima, kao i da prue potrebna objanjenja, odnosno razloge za odstupanja. lan 304. Adresat norme je odgovoran za tanost podataka datih upravnom odboru. lan 305. Upravni odbor treba da proveri istinitost svih podataka koji su mu dostavljeni pre sastavljanja izvetaja o korporativnom upravljanju. lan 306. U sluaju da adresat ne dostavi podatke, dostavi nepotpune ili netane podatke, upravni odbor treba da ih pribavi po slubenoj dunosti. lan 307. Izvetaj o korporativnom upravljanju treba da sadri sve znaajne elemente strukture i prakse korporativnog upravljanja u drutvu, a naroito podatke o: funkcionisanju i radu skuptine akcionara, pravima akcionara i njihovom vrenju, sastavu i radu upravnog odbora, njegovih komisija i izvrnog odbora, naknadama i sukobu interesa sa drutvom. lan 308. Upravni odbor je duan da u izvetaju posebno istakne svako odstupanje od pravila korporativnog upravljanja sadranih u ovom kodeksu, kao i da objasni razloge za to, kada je re o "primeni ili objasni" pravilima. lan 309. Upravni odbor bi trebalo u izvetaju da navede svoje preporuke o nainima unapreenja postojeeg korporativnog upravljanja u drutvu. lan 310. Zakljuak izvetaja o korporativnom upravljanju treba da sadri objektivnu ocenu stepena usklaenosti korporativnog upravljanja u drutvu sa ovim kodeksom (izjava o postupanju u skladu sa Kodeksom). Svaki sadrinski odvojen deo izvetaja moe da ima ocenu njegove usklaenosti sa odgovarajuim pravilima ovog kodeksa. lan 311. Kada sastavi izvetaj, upravni odbor treba da ga dostavi organu nadzora u drutvu, jer organ nadzora kontrolie i raspravlja sa upravnim odborom pitanje usklaenosti organizacije i delovanja drutva sa ovim kodeksom i o tome obavetava skuptinu akcionara. lan 312. Upravni odbor treba da donese pravilnik o sastavljanju izvetaja o korporativnom upravljanju u drutvu, koji izmeu ostalog treba da regulie nain sastavljanja i sadrinu izvetaja, vreme dostavljanja podataka upravnom odboru od strane adresata normi, pravila o saradnji organa u drutvu u cilju sastavljanja izvetaja i obaveze organa nadzora u drutvu u vezi sa ovim izvetajem. Codex Projuris www.projuris.org
31

lan 313. Predsednik skuptine akcionara treba da dostavi Privrednoj komori Srbije izvetaj o korporativnom upravljanju zajedno sa overenim prepisom zapisnika sednice skuptine akcionara na kojoj se raspravljalo i glasalo o izvetaju, u roku od 15 dana od dana njenog odravanja. lan 314. Privredna komora Srbije objavljuje izvode iz izvetaja o korporativnom upravljanju u svom glasilu. lan 315. Drutvo treba da izvetaj o korporativnom upravljanju objavi na svojoj internet stranici u roku od mesec dana od dana odravanja sednice skuptine akcionara na kojoj se glasalo o njemu. lan 316. Osim izvetaja o korporativnom upravljanju predvienog ovim kodeksom, drutvo mora da objavljuje i: finansijske izvetaje (osim napomena uz finansijske izvetaje), miljenje revizora i izvetaj o bitnim dogaajima, na nain i u rokovima propisanim zakonom i aktima Komisije za hartije od vrednosti. Drutvo ije su akcije kotirane na berzanskom tritu mora da objavljuje i godinji izvetaj o poslovanju, onda kada se njegova sadrina razlikuje od navedenih izvetaja. lan 317. Drutvo treba da bez odlaganja, a najkasnije u roku od deset dana objavi okolnosti, koje nisu optepoznate, a koje utiu na njegovu imovinu, finansijsku situaciju ili na poslovanje i otuda mogu znaajno da utiu na cenu njegovih hartija od vrednosti (izvetaj o bitnim dogaajima). lan 318. Za sastavljanje izvetaja o bitnim dogaajima odgovoran je upravni odbor. Odeljak 3. Finansijski izvetaji lan 319. Upravni odbor uz pomo komisije za reviziju sastavlja finansijske izvetaje. lan 320. Pre podnoenja na skuptini akcionara, sadrinu finansijskih izvetaja i primenu raunovodstvenih standarda prilikom njihovog sastavljanja ispituju spoljni revizor i organ nadzora u drutvu. lan 321. U finansijskom izvetaju treba da bude istaknuta obaveza postupanja po pravilima ovog kodeksa. Ta obaveza treba da bude objavljena i na internet stranici drutva. lan 322. Finansijski izvetaji, za tu i za prethodne poslovne godine, treba da budu dostupni akcionarima u seditu drutva, kao i na internet stranici drutva. lan 323. U finansijskom izvetaju i izvetaju o bitnim dogaajima upravni odbor treba da objasni uzroke i posledice sutinskih promena od znaaja za tu ili budue poslovne godine, kao i podatke o odstupanjima od strategije i ciljeva koje je drutvo ranije objavilo. Glava VI REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA lan 324. Drutvo mora, pored unutranjeg organa nadzora, da ima i spoljnog revizora. lan 325. Spoljni revizor ispituje da li su finansijski izvetaji sastavljeni u skladu sa meunarodno priznatim principima raunovodstva (Meunarodnim raunovodstvenim standardima) i daje svoje miljenje o tome. lan 326.
32

Spoljni revizor treba da sastavi izvetaj o reviziji finansijskog izvetaja dovoljno vremena pre odravanja sednice skuptine akcionara na kojoj se glasa o njegovom usvajanju. lan 327. Skuptina akcionara odluuje o izboru i razreenju spoljnog revizora (privrednog drutva za reviziju). lan 328. Upravni odbor daje predlog odreenog kandidata za izbor spoljnog revizora na osnovu prethodno pribavljenog miljenja komisije za reviziju. lan 329. Ako upravni odbor ne prihvati miljenje komisije za reviziju u vezi sa izborom spoljnog revizora, on mora u finansijskom izvetaju, kao i u svakom aktu kojim predlae kandidata za izbor spoljnog revizora, da navede miljenje komisije za reviziju i razloge svog odstupanja od tog miljenja (neslaganja sa tim miljenjem). lan 330. Prilikom predlaganja odreenog lica (privrednog drutva) za spoljnog revizora, upravni odbor, odnosno komisija za reviziju, mora posebno da vodi rauna o tome da to lice reviziju obavlja nezavisno, objektivno i u skladu sa zakonom, Meunarodnim standardima revizije i Kodeksom etike za profesionalne raunovoe. lan 331. Kandidat za spoljnog revizora ne treba da bude privredno drutvo koje ve vri savetodavne (konsultantske) usluge drutvu, niti privredno drutvo ija je naknada za vrenje spoljne revizije u drutvu u prethodnoj poslovnoj godini prelazila 30% ukupnog godinjeg prihoda tog privrednog drutva za reviziju. lan 332. Ovlaeni revizor treba da bude lice koje ispunjava uslove propisane zakonom i ovim kodeksom za nezavisnog lana upravnog odbora. lan 333. Drutvo ne treba da ima isto privredno drutvo za reviziju finansijskih izvetaja, niti istog ovlaenog revizora, due od tri uzastopne godine, jer to moe negativno uticati na njegovu nezavisnost. lan 334. Skuptina akcionara treba da bude obavetena, pre glasanja o izboru privrednog drutva za reviziju, o svim okolnostima koje izazivaju ili bi mogle izazvati sukob interesa kandidata za spoljnog revizora i drutva, ili koje na drugi nain utiu na nezavisnost kandidata. lan 335. Upravni odbor treba da zahteva izjavu kandidata za spoljnog revizora, koja e biti sastavni deo predloga za njegov izbor, o postojanju profesionalnih, finansijskih ili drugih veza izmeu njega i drutva, kao i izmeu njega i lanova upravnog odbora drutva, lanova izvrnog odbora direktora i kontrolnog akcionara drutva, koju e podneti skuptini akcionara zajedno sa predlogom za njegov izbor. Navedena izjava treba da sadri i obim usluga izvrenih drutvu od strane kandidata za revizora u prethodnoj poslovnoj godini, a naroito konsultantskih (savetodavnih) i revizorskih usluga, kao i obim ugovorenih usluga za sledeu poslovnu godinu. lan 336. U finansijskom izvetaju, akcionarima treba da bude objanjeno kako je obezbeena nezavisnost i objektivnost spoljnog revizora kada on prua drutvu i druge nerevizorske usluge. lan 337. lanovi upravnog i izvrnog odbora i komisije za reviziju treba da obaveste organ nadzora u drutvu o svim poslovima koje su imali sa spoljnim revizorom ili ovlaenim revizorom, a koji bi mogli da utiu na njegovu nezavisnost. lan 338.
33

Revizor i ovlaeni revizor treba da bez odlaganja obaveste organ nadzora u drutvu o postojanju razloga za izuzee ili pristrasnost koji se pojave u toku obavljanja revizije, a koji se ne mogu odmah otkloniti. lan 339. Naknada privrednom drutvu za reviziju odreuje se ugovorom sa drutvom i ne sme u toku dve uzastopne godine da bude vea od 15% ukupnog godinjeg prihoda tog privrednog drutva za reviziju. O naknadi spoljnom revizoru odluuje skuptina drutva na predlog upravnog odbora, koji treba da pribavi miljenje komisije za naknade o tom pitanju. lan 340. Spoljni revizor treba da prisustvuje sednici skuptine akcionara, kako bi akcionarima bilo omogueno da mu postavljaju pitanja u vezi sa izraenim miljenjem o finansijskim izvetajima. lan 341. U sluaju da u drutvu nije imenovana komisija za reviziju, spoljni revizor treba da prisustvuje i sednici upravnog odbora na kojoj se donose odluke u vezi sa finansijskim izvetavanjem. Glava VII POVREDE KODEKSA lan 342. U sluaju povrede pravila ovog kodeksa, privredna komora, lan privredne komore, nadleni dravni organ ili oteeni graanin, moe da pokrene postupak pred sudom asti, imajui u vidu da se radi ne samo o povredi poslovnog morala i dobrih poslovnih obiaja, ve i o povredi obaveznog akta Privredne komore Srbije. lan 343. Sud asti pri privrednoj komori moe zbog povrede odredaba ovog kodeksa da izrekne mere na koje je ovlaen zakonom, statutom privredne komore i pravilnikom o sudu asti pri privrednoj komori. Glava VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 344. Kodeks stupa na snagu u roku od 90 dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije". lan 345. U sluaju da kotirano akcionarsko drutvo koje je lan Privredne komore Srbije na dan stupanja na snagu ovog kodeksa, ve ima usvojen neki drugi kodeks pravila o korporativnom upravljanju, ono mora da u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog kodeksa d izjavu o prihvatanju ovog kodeksa ili da prilagodi postojei kodeks zahtevima iz lana 5. prve glave ovog kodeksa. 49 broj 3240/I-6 U Beogradu, 15. decembra 2005. godine Privredna komora Srbije Predsednik Skuptine, mr Jelica ivkovi, s.r.
34

Kodeks 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kodeks 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

KODEKS KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

Kodeks korporativnog upravljanja (2006)

Codex Projuris www.projuris.org

You might also like