I. Pei u livarstvu slue za postizanje odeenog sastava I temperature metala radi izrade odlivaka raznog oblika.

Dele se prema izvoru toplote:

I.

pei sa klasinim gorivom kupolna pe, ognjine pei raznog tipa I pei sa loncem koji se nalazi u loitu pei; upotrebljavaju se sve vrste goriva, a kod kupolne se koristi koks autogene pei konverteri razne konstrukcije I veliine; elektropei mogu biti otpornog, indukcionog I lunog tipa

II. III.

Kupolna pe

karakteristike: jednostavna konstrukcija I nain rada; iskorienje toplote u procesu je dobro, a tempartura gvoa pri isticanju je dovoljno visoka za izradu odlivaka sloenog oblika; predgrevanjem vazduha, I odreene koliine kiseonika sa njim, dovodi do utede goriva I vie temperature livenja metala; izgled: po konstrukciji je slina oknastim (ahtnim) peima; cilindrian oblik, podignuta je 1-3m od zemlje na 4 stuba (elini ili armiranobetonski) je da bi se metal I troska lako isputali; pod je od livenog gvoa, ima nagib prema otvoru za gvoe, a za trosku je otvor neto vii I kod malih pei moe biti iz dva dela I tada ima poprene nosae koji zatvaruju pou poda (to je zbog lakeg ienja posle rada); spolja je plat du cele visine od elinog lima, a unutra je ozidana visokovatrostalnim amotom; duvnice, koje se nalaze iznad korita I moe se postaviti I 1-2 pomona reda duvnica(ovde je temparatura 1600-1650 stepeni I tu nastaje intenzivno topljenje metala I troske); otvor za punjenje je na odreenom odstojanju od duvnica; moe imati pretpenicu(slui kao recepijent radi elastinosti livenja ili za sakupljanje dovoljne koliine gvoa za velike odlivke; tu se vri homogenizacija I odsumporavanje gvoa sodom; loi se tenim ili gasnim gorivom; moe da bude stacionarnog ili nagibnog tipa) I rekuperator; bitan deo je uloak pei koji je ispunjen naizmenino poreanim slojevima koksa (150-250mm) I krenjaka I gvoa(mogu biti otpatci od gvozdenog I elinog liva); livniki koks mora da bude: dobrog kvaliteta, da se odlikuje krupnoom, poroznou, vrstoom niskim sadrajem sumpora I pepela;temparatura gvoa na izlasku je 1350-1400 stepeni, a troske 1400-1450, a ako se radi sa predgrejanim vazduhom onda je vea

vazduh se uduvava hladan ili se predgreva na razliite naine(moe se koristiti fizika toplota izlaznih gasova)

Ognjine pei koriste se za pretapanje gvoa I elika; ima vie tipova; za vee kapacitete koristi se Simens-Martin pe, za liveno gvoe pe plamenog tipa I kombinovana plameno-kupolna pe
1.

Simens-Martin pe nain rada je identian SM pei koja se koristi za dobijanje elika; za dobijanje elinog liva topi se staro gvoe (50-70% uloka) I jo 3050% je sirovo gvoe; za loenje se koristi gasno ili teno gorivo sa predgrevanjem vazduha I goriva (ako gas ima malu kalorinu mo), veliina je do 30 tona, ali je najee 15-20 tona Plamena pe za topljenje I livenje sivog I belog gvoa; jednostavna konstrukcija I nain rad; loenje je na prednjoj eonoj strani, a odvod gasova na suprotnoj eonoj strani; loite je odvojeno od korita sa niskim pregradnim zidom koji se zove prednji prag korita; na zadnjoj strani gasovi prolaze zadnji prag; loina komora ima na eonoj strani gorionike; ako se loi ugalj, onda jee pod loine komore reetka pod koju se dovodi vazduh, ugalj mora da sagoreva dugim plamenom; kroz svod se dovodi sekundarni vazduh I gasovi iz loita dopunski sagorevaju na ulasku u procesni proctor; vazduh se uduvava pod pritiskom od 4-4,2 kPa; konstrukcija: fundament je armiranobetonska ploa koja je ukopana u zemlju, pod je zidan amotnom opekom, pod korita je nabijen kvarcitnom masom uz dodatak vatrostalne gline(5-10%), otvori za punjenje I ispusni otvori su sa bone strane(velike pei imaju po 2 otvora za punjenje I za ispust), za ukljuenje pei slui elina armature, stezni stubovi povezani su elestinom vezom ipkama iznad svoda I ispod poda, dimnjak je uz samu pe I veliina fundamenta zavisi od veliine dimnjaka Plameno-kupolna pe prednost u odnosu nakupolnu: loi se kao plamena, odnosno ne zahteva koks; iskorienje toplote bolje nego kod plamene pei; loenje je gasnim ili tenim gorivom; gorionici su u elnom zidu, a sagorevanje je direktno u procesnom prostoru; gasovi odlaze kroz okno napunjeno materijalom za topljenje I tako ga predgrevaju; na vrhu okna je rekuperator za predgrevanje vazduha koji se koristi kod loenja; radi kontinualno; veliina je mala, obino je kapacitet od 10 tona; konstrukcija je jednostavna: fundament je ploa od armiranog betona, pod ozidan amotom, procesni proctor je sa udubljenim koritom I tu se sliva istopljeni metal, otvor za ispust metala je na bonoj strani korita I to na najniem delu, a za trosku je na drugoj strani I neto je vii, svod je od amota velike vatrostalnosti, a sa gornje strane je sloj toplotno-izolacionog

2.

3.

materijala, okno je kvadratnog profila I ozidan amotom, otvor za punjenje je na bonoj strani, sa spoljne strane je elini plat I izmeu toga I zida je sloj izolacije(sitni amot koji obezbeuje I dilataciju zida) Pe sa loncem- u njima se topi elini, temper I sivi liv; nedostatak im je velika potronja goriva I ogranieni kapacitet pa su ih potisle S pei I konverteri; danas se koriste samo u malim livnicama I za proizvodnju visoko kvalitetnog elinog liva; lonac (stacionarna- lonac se vadi adi livenja ili nagibni tip-livenje bez vaenja lonca) koji stoji na malom postolju na podu ili reetki; u pei moe da bude od 1-4 lonca, a loini prostor je oko lonca; loenje se vri koksom(popunjava proctor oko lonca, a vazduh se dovodi ispod reetke prirodnim putem ili se duva pomou ventilator; iznad je odvod za gasove; reetka za vrsto gorivo je pokretna, da se lake odstrani pepeo;), tenim(prednost je to se lonac ne izlae oksidirajuem dejstvu u loitu I lake regulisanje temperature u toku procesa) I gasnim gorivom(ako gas nema veliku toplotnu mo, vri se predgrevanje vazduha I goriva ili samo vazduha, jer se tako postie temparatura preko 1800 stepeni); veliina zavisi od broja I veliine lonaca; lonci iste zapremine nisu uvek iste veliine I zavise od vrste liva(za elini imaju manji prenik, veu visinu I deblje zidove); unutra su ozidane sa visokovatrostalnom amotnom opekom, spolja je zid zatien elinim platom koji moe da se hladi vazduhom koji se uduvava kroz reetku, tako da se istovremeno predgreje vazduh; tada pe ima dvostruki elini plat izmeu kojih struji vazduh; odozgo je reetka ako je vrsto gorivo; ispod svoda je otvor za odvod gasova; dimnjak je neposredno uz pe, I vie pei mogu imati zajedniki dimnjak (visina dimnjaka najmanje 20m, a povrina otvora 15-25% povrine horizontalnog preseka pomonog prostora); lonci za gvozdeni I elini liv su grafitni, I oni su osetljivi na vlagu Konverter male dimenzija; produvavanje gvoa se vri odozdo, kroz dno, ili ee sa strane ispod same povrine kupke(elik manje tako prima azot koji negativno utie na kvalitet proizvodnje); u novije vreme primenjuje se produvka sa kiseonikom odozgo; veliina je 1-4 tone, a najee se koriste 2-2,5 tona Elektropei razni tipovi, u novije vreme se koriste I pei sa indukcionim zagrevanjem I bez eleznog jezgra; tope se elini otpatci za legirane ili nelegirane eline livove, topi se gvoe za proizvodnju sivog liva ili oksidacija uz prethodni dodatak elinih otpadaka za dobijanje elinog liva
1.

Luna elektrope kapacitet do 30 tona, a za manje odlivke do 3 tone; mogu biti sa kiselim ili bazinim podom (kod bazinog je izdrljivost dvostruko manja I iznosi 250-500 operacija topljenja); izdrljivost svoda je manja kod bazinog procesa I iznosi 25-40 operacija topljenja, a kod kiselog je ovaj broj duplo vei;

potronja elektrine energije predstavlja srednju vrednost kod raznih procesa topljenja sa hladnim ulokom materijala
2.

Indukciona elektrope bez jezgra- koristi se za topljenje I livenje elika sa niskim sadrajem ugljenika, uglavnom za pretapanje I livenje( u lunim nije mogue jer dolazi do naugljenisanja elika od elektroda);ovde je ravnomerno zagrevanje metalne kupke I ravnomerno je meanje pod uticajem elektrodinamikih sila koje nastaju delovanjem struje za to dobijamo kvalitetan liv; koriste se sa kiselom oblogom, pa se ne odvija uklanjanje fosfora I sumpora iz elika; procesni proctor je lonac koji se runo puni, a oko lonca je primarni navoj(spirala) u koju se dovodi elektrina struja; strujni provodnik je bakarna cev kroz koju prolazi voda za hlaenje; pe dobija struju iz generator koji moe da bude istopolni(kod vee frenkfencije) I sa naizmeninim polovima (za pei veih dimenzija); kondnzatori se prikljuuju na strujno kolo I slue za kompenzaciju reaktivne snage.

II. Pei za plastinu preradu

slue za oblikovanje elika pod pritiskom koji mora da ima odreenu plastinost;plastinost se postie zagrevanjem, pa blokovi za preradu imaju jednaku temparaturu po celoj dubini, tako se smanjuje potrebna energija za valjanj, presovanje, izvlaenje i kovanje; u toku ovog procesa smanjuje se temparatura topljenog metala pa se mora ponovo zagrevati do temparature od 1250 za valjanje, 1300 stepeni za kovanje i presovanje(temparatura u zagrevnom prostoru mora biti vea za 100-150 stepeni)

konstrukcija ovih pei zavisi od veliine blokova za zagrevanje, njihovog ulaganja u pe i izvlaenja iz nje, naina loenja i temparature zagrevanja; veliki blokovi se postavljaju uspravno i zagrevaju se sa svih strana, a manji samo horizontalno i mogu da se kreu na dva naina: blokovi odvojeno ili zajedno sa podom pei; loenje je gasom ili tenim gorivom, sa predgrevanjem vazduha ili ne; prema nainu predgrevanja vazduha mogu biti rekuperativne i regenerativne, a prema nainu rada mogu biti kontinualne ili periodine, kapacitet mora biti vei od kapaciteta ureaja za preradu; najiru primenu imaju dubinske, tunelske, potisne, karuselne i kovake Dubinska pe

konstrukcija pei lee na ploi od armiranog betona; glavni deo pei podignut je na stubove od armiranog betona koji nose eline nosae postavljene ispod poda, na ove nosae popreno dolaze elini profili, a na njih elina ploa koja nosi vatrostalani pod pei(sastoji se od slojeva: laka amotna opeka, normalna amotna opeka, naboj od hromitnog ili hrom-magnezitnog materijala i ozidani sloj od magnezitnih ili hrom-magnezitnih opeka); zidovi pei su od silika opeka; plafon pei je od visokovatrostalnog amota , ravan je ili zasvoen i uvren u elinom okviru radi dobrog zaptivanja; za podizanje plafona koristi se maina koja se nalazi iznad pei i koja moe da se koristi za vie pei, za pomeranje plafona do 150mm radi otvaranja; rekuperatori su sloeni deo pei, najvie se grade keramiki rekuperatori od visokovatrostalnog amota, vazuh se predgreva do 1000 stepeni, na ulasku je temparatura oko 1300, na izlasku oko 700 stepeni; ako se pregreva gasno gorivo to se vri u metalnom rekuperatoru koji se postavlja u nastavku rekuperatora za vazduh; oko pi je elini plat, zagrevni prostor je pravouglog ili kvadreatnog oblika, mada moe biti i kruni oblik; ranije je procesni prostor bio podeljen na komore, pa je po jedan ingot dolazio na svaku komoru koje se nisu posebno zagrevale, vee su zidovi dobijali toplotu od ingota; ta toplota nije bila dovoljna pa se prelo loenje pei i uklanjanje tih pregradnih zidova;

loenje je najee gasnim gorivom; gorionici se postavljaju u gornjem delu iznad ingota, a odvodi za gasove su pri dnu procesnog prostora; u prostoru zagrevanja nastaje delimino izgaranje i otapanje ingota pa se pod prekriva topiteljima radi stvaranja tene troske, koja se isputa kroz otvor na dnu procesnog prostora pei ovog tipa se povezuju po 2-3 u grupu, a vie grupa ini bateriju Potisna pe- pe ognjinog tipa, a po nainu loenja u grupu plamenih pei; u njima se najvie vri zagrevanje elinih blokova pre ili za vreme plastine prerade; omoguavaju regulisanje temparature po duini pei i omoguavaju kontinualana proces; mogu biti razliite konstrukcije i veliine; metalni blokovi se potiskivanjem ravnomerno pomeraju kroz procesni prostor;

konstrukcija duga je do 35 m, iroka do 8m;najveim delom je u zemlji, posebno deo gde je rekuperator, odnosno deo zagrevne zone; oblik izduenog pravougaonika, podeljena je na zone: predgrevna, zagrevna(najvee toplotno optereenje, od 800-1300 stepeni, ovde ulaze vrui gasovi iz progrevne zone, tu su ugraeni gorionici u svodu i ispod kliznih ina, zauzima 50-60% ukupne duine pei), progrevna (egalizaciona, slui za izjednaavanje temparature u

blokovima); one dolaze jedna za drugom i prate kretanje blokova u pei;osnova je od armiranog betona, pod lei na horizontalnim elinim nosaima, na kojima je ploa od livenog gvoa, a na nju dolazi vatrostalni zid (lak amot, dva reda obinog amota i 1-2 reda hrom-magnezititnih opeka); na pod pei oslanjaju se stubovi ispod predgrevne i zagrevne zone na kojima se nalaze klizne ine nagnute ka strani gde izlaze blokovi; ispod ina su udubljenja za skupljanje kovarine koja moe dodatkom kvarcnog peska da bude tena troska i da se isputa povremeno, ili ako se doda sitni koks i da se izvlai kao suva masa, hlaenje ina je vodom; plafon je ravan ili zavoen, visina mu se smanjuje u pravcu strujanja gasova, napravljen je od visokoglininih ili viseih magnezitnih opeka; zidovi su od visokovatrostalnih amotnih opeka; termoblok je posebna konstrukcija ove pei;gorionici se nalaze na eonoj strani nasuprot onoj gde blokovi ulaze u pe; gasovi izlaze iz pei ili na otvor iznad otvora za ulazak blokova ili sa strane, blizu ovog otvora; ima visok uinak, potpuno je zatvorena a spolja je elini plat; kapacitet je preko 100t/; mogu imati 4,5 ili vie zona loenje je gasnim ili tenim gorivom uz predgrevanje vazduha i to obino u metalnom rekuperatoru do 400 stepeni; loenje se vri na jednom ili vie mesta u svodu koji je useen zbog toga; kod velikih blokova potrebno je drugaije zagrevanje, pa se vri odozdo; strujanje gasova prema kretanju materijala mo da bude: istosmerno, popreno i protivsmerno; najee je protivsmerno; Ostale zagrevne pei veina radi na istom principu kao i potisne (materijal prolazi kroz zone koje su zagrejane na raznim temparaturama); to su pei sa pokretnim podom i mogu biti. Sa krunim podom, pulsirajuim podom, konvejerskim podom i koraknim kretanjem poda; sve slue za zagrevanje blokova radi plastine prerade ili za termiku pbradu gotovih proizvoda; postie se postepeno zagrevanje i dobro iskorienje toplote; mogu biti i takve da materijal miruje u procesnom prostoru; loenje je najee gasnim ili tenim gorivom; toplota izlaznih gasova koristi se za u rekuperatorima za predgrevanje vazduha za loenje(visoka temparatura i nia potronja goriva); procesni prostor je ozidan amotnim opekama, spolja delimian ili potpun elini plat; krune zagrevne pei: rade na 2 naina; mogu imati prstenast ili kruni profil; pod pei ima 2 koncentrine ine sa kojima nalee na valjke koji lee na 2 kruna betonska zida; iznad ina je elina ploa na kojoj je vatrostalni pod nabijen magnezitom, zidovi su visokovatrostalnih opeka, spolja elini plat; gorionici su u spoljne i unutranjom zidu, imaju 3-5 zagrevnih zona, a svaka ima otvor za odvod

gasova; pregradni zidovi ne dodiruju zagrevni materijal na podu; kovake pei: komornog su tipa, u njima se zagrevaju blokovi za prerau kovanjem i to veliki blokovi; jednostave su konstrukcije, podeava se veliina prema kapacitetu i mogu se zagrevati raznorodnim gorivom, sa i bez predgrevanja vazduha; izbor tipa i veliine komorne pei zavisi od vrste goriva i zagrevanog materijala; veliina poda zavisi od kapaciteta i veliine zagrevnih komada (male pei 1m2, srednje 1-7m2, velike preko 4m2); u pe se obino stavlja po vie komada, a izvlai se jedan po jedan na preradu; temparatura u pei je od 1200-1300 stepeni, a kod gasnog goiva gas se predgreva do 400 stepeni III. pei za termiku obradu TO se sastoji iz tri oeracije:
1.

zagrevanje sa odreenom brzinom do odreene temparature brzina zagrevanja se podeava da obezbedi to veu produktivnost pei, materijal se mora ravnomerno zagrevati po dubini, da ne doe do napona i do do naprslina; brzina zavisi od sastava i oblika materijala, kod krupnijih se koristi postepeno zagrevanje odravanje dovoljno dugo na toj temparaturi ili vreme arenja; ova faza je u tesnoj vezi sa razlaganjem meumetalnih spojeva, faznim promenama, difuzijom i drugim fizikim postupcima; ovi postupci treba da se odvijaju samo na povrini ili i po dubini hlaenje na odreeni nain- obino treba da bude mala da bi se izbegli naponi u komadu koji je aren, velika brzina je potrebna samo u procesu kaljenja; hlaenje se postie u odreenoj sredini, u ulju je sporije nego u vodi 5-7 puta; brzina hlaenja zavisi od veliine komada i temparature na kojoj je aren

2.

3.

za TO se koriste pei i ureaji razne konstrukcije; svi oni moraju da budu podeeni temparturi zagrevanja, trajanju procesa, veliini i obliku komada, njihovoj koliini i fizikim osobinama; TO se vri na temparaturi do 1000 stepeni, i spoljanji zidovi mogu da zdre ovu temparaturu bez spoljneh hlaenja, pa su one spolja obloene toplotno-izolacionim materijalom i gubici toplote su minimalni; najee se klasifikuju: pei sa periodinim nainom rad, sa kontinualnim nainom rada, pei tipa kupki, ureaji za povrinsko zagrevanje; u svakoj grupi razlikuju se pei po konstrukciji, nainu zagrevanja i mehanizaciji rada

1. pei sa periodinim nainom rada

 manjeg su tipa i primenjuju se u raznim procesima TO i za raznovrsne materijale; manje su mehanizovane i jednostavne po konstrukciji;zagrevaju se tenim, gasnim gorivom i elektrinim otporom; dele se na: komorne pei sa stabilnim podom, komorne pei sa pokretnim podom, oknaste i jamaste pei, elevatorske pei, retortne pei

komorne pei sa stabilnim podom imaju ravan pod i jednostavnu konstrukciju; slue za zagrevanje mainskih delova manjih i srednjih dimenzija u svrhu kaljenja, arenja i otputanja; imaju jednu ili 2 komore za zagrevanje; zagrevanje je pomou gorionika koji su smeteni u podu; jednokomorna pe ima 3 gorionika ispod poda i moe zagrevati do 900 stepeni , u procesnom prostoru temparatura je 1000 stepeni, zagrevanje je ravnomerno, gasovi iz loita kroz 3 otvora ulaze u procesni prostor i ravnomerno ga zagrevaju; maju metalni rekuperator iznad pei radi predgrevanja vazduha; iznutra su ozidane amotom(unutranji zid, pod sa loitem i svod su od hromitne opeke); iznad svoda je sloj amotnog brana;pe ima elini plat i elinu steznu konstrukciju; na prednjoj strani je otvor za ubacivanje i vaenje materijala sa obeenim vratima; iznad vrata sa unutranje strane je otvor na koji se nastavlja gasovod; u vratima i sa suprotne strane je po jedan kontrolni otvor;dvokomorna ima dva stepena zagrevanja(predgrevanje i zagrevanje), komore mogu da budu jedna pored druge(horizontalna) ili jedna iznad druge(vertikalna); loenje je poou 2 gorionika koja su u zidu donje komore, pa je taj prostor ujedno i zagrevni i loite; grade se na betonskom fundamentu, pod je od hromitnih, a zidovi od amotnih opeka; ima elini plat i na obe komore vrata; prednost dvokomponentne pei je dobro iskorienje toplote i zauzimanje malo prostora i slui samo za male i srednje komade; elektrina komorna pe moe biti jednokomorna i dvokomorne; podeene su za rad pod zatitnom atmosferom u procesnom prostoru tako da zatitni gas cirkulie to poboljava prenos toplote; temparatura zagrevanja moe doi do 1300, ali je najee do 1000 stepeni; imaju ugraene termoelemente za kontrolu temparature i njeno automatsko regulisanje komorne pei sa pokretnim podom pod pei je ploa ili platforma od vatrostalnog materijala postavljena na tokove ili valjke; pokretni pod omoguava da se pe puni i prazni van pei, pa se mogu koristiti ureaji za prenos tekih blokova i komada; pod seizvlai po zavretku zagrevanja, prazni, puni, pa opet vraa u procesni prostor; zagrevanje je gasnim ili tenim gorivom, a mogu i elektrinom energijom, pa postoje: gasna komorna pe i elektrina komorna pe oknaste i jamaste pei oknaste:imaju vei odnos zapremine prema povrini, pa su manji gubici kroz zid; ravnomerno se zagreva materijal, ravnomeran protok

gasova i njegov dodir sa zagrevnim materijalom; jednostavna konstrukcija, zauzimaju mali prostor; koriste se za zagrevanje u svrhu kaljenja, arenja i otputanja komada velike duine; visina procesnog prostora je vea od prenika ili irine ovog prostora; niske pei koriste se za zagrevanje sitnih komada; jamaste: za arenje komada veih dimenzija, pune se odozgo pomou dizalica i drugih transportnih ureaja; po konstrukciji su sline oknastim, jedino im je visina manja od irine; najee se zagrevaju gasnim gorivom ili elektrinom energijom; ozidane su amotom i opasane elinim platom, odozgo su zatvorene svodom koji kod nekih moe da se otvara; elektrine su potpuno hermetiki zatvorene pa je zagrevanje u vakuumu; ima nekoliko vrsta ovih pei: oknasta zagrevna pe, elektrina oknasta pe, pe za nitriranje, vakuumska elektrope i jamasta zagrevna pe

elevatorske pei za zagrevanje tekih odlivaka; pod je platforma na tokovima koja je ozidana ili nabijena vatrostalnim materijalom i sputa se hidraulino na ine ispod pei i izvlai se ispod pei na eonu stranu; dizalicom se postavljaju komadi veih dimenzija i teine (do 30t), zatim se platforma uvlai pod pe i podie i odozgo se zatvara pe i zagrevni materijal je u procesnom prostoru; ispod donjeg del je okvir koji predstavlja leb ispunjen peskom; iznutra je ozidana amotom, na unutranjoj strani zida su metalni grejaii, ima elini plat i elinu noseu konstrukciju ispod pei; zagreva se do 950 stepeni i ima snagu 650 kw retortne pei za arenje ravnih i savijenih elinih limova, naroito transformatorskih limova; imaju 1 ili vie zatvorenih posuda (retorti) koje se izvlae iz pei u svrhu punjenja i pranjenja materijalom; retorta ima pravougli ili okrugli oblik; vrlo esto predstavlja poklopac sa kojim se samo pokriva zagrevni materijal na podu pei, pri emu je pod pokretan i moe da se sputa i die elevatorski; ovaj tip pei moe da bude tako konstruisan da se zagrevni prostor pokree nezavisno od poda, odnosno da se navlai na njega;retorte su od vatrostalnog elinog lima, u njih se uvodi gas pod ijom atmosferom se vri TO; zagrevanje je gasnim gorivom ili elektrino, i mora biti intenzivnije ispod poda, jer po izvlaenju materijala pod se vraa hladniji od drugih delova procesnog prostora, pa se kao posledica moe javiti neravnomerno zagrevanje;temparatura u retorti treba da bude nia za 60-100 stepeni nego u procesnom prostoru; radi ravnomernijeg zagrevanja ugrauje se ventilator u podu

2. pei sa kontinualnim nainom rada koriste se za TO istorodnih komada u masovnoj proizvodnji; povezane su sa drugim ureajima za dalju obradu; karakterie ih nain pomeranja materijala kroz

pe, i dele se na: potisne pei, konvejorske pei, pei sa valjkastim podom, karuselne pei, pei sa koranim podom i pei sa pulsirajuim podom

potisne pei koriste se za sve vrste TO metala: arenje, otputanje, normalizaciju, cementaciju, kaljenje...; materijal se utiskuje u pe ravnomerno ili u odreenim vremenskim intervalima i tako se potiskuje kroz pe; potisni ureaji imaju raznu konstrukciju, a mogu imati elektrini ili pneumatski pogon; materijal se kree po inama ili cevima koje su ugraene na pod i koje se hlade vodom(ako je temparatura preko 800 stepeni koriste se valjci jer pruaju najmanji otpor trenju); zagrevaju se tenim, gasnim i sve vie i na elktrini nain; gorionici su rasporeeni ispod poda po celoj duini pei; elektropei imaju gasnu zavesu na ulaznoj i izlaznoj strani da ne bi ulazio spoljni vazduh; imaju 3 temparaturne zone pri emu je elektrino optereenje jedne jednako zbiru ostale dve konvejorske pei konvejorski transport ima primenu kod zagrevnih pei, koristi se za sve veliine materijala; prema temparaturi zagrevanja, veliini pei i veliini komada podeava se konstrukcija konvejora (konvejor je zbog 2 zupanika znatno dui od pei); pogon konvejora je elektrini preko reduktora i sa mogunou regulisanja brzine; zagrevanje je tenim ili gasnim orivom, i elektrino;gasna konvejorska pe upotrebljava se za zagrevanje komada radi kaljenja, zagrevanje je do 1150, pa konvejer mora biti od visokovatrostalnog elika; gorionici su postavljeni u bonim zidovima i to odmah iznad poda, a mogu biti i ispod svoda; vazduh se predgreva u rebrastom rekuperatoru koji je smeten u gasovodu iznad pei; na obe eone strane su vrata; pe je ozidana hrommagnezitnom opekom, svod je od silika ili amotnih opeka, spoljni deo zida od lakih opeka;elektrina: ima raznih veliina i konstrkcija ove pei, najvee elektrino optereenje i temparatura su u izlaznoj zoni pei sa valjkastim podom valjkasti pod se koristi za zagrevanje tekih komada, pa je potrebna velika duina pei; leite valjaka je u bonim zidovima jer su postavljeni popreno i oni su od vatrostalnog elika, kod pei gde je visoka temparatura hlade se vodom koja cirkulie kroz njih, pokreu se preko posebnog elektrinog pogona; loe se gasnim gorivom ili elektrino; kod gasnih se zagreva do 950 stepeni, po prolazu limova kroz pe valjkasti pod (transporter) odnosi ih u komoru za hlaenje; brzina kretanja limova moe da se regulie(1,5-5m/min); kapacitet pei je do 8t/asu;gorionici su rasporeeni u bonim zidovima, odvod gasova je kroz otvor na ulaznoj strani, gde se nalazi i veliki dimohvata na koji se nastavlja gasovod;ima i elektrope sa valjkastim podom sa snagom do 700kw, pei su potpuno automatizovane u pogledu regulacije temparature i omoguavaju zagrevanje do 1200 stepeni

kruna pe one su sa krueim podom ili zagrevnim prostorom i na taj nain materijal proe kroz sve temparaturne zone procesnog prostora; ee se koriste one sa krueim podom;to kruenje moe da bude periodino ili kontinualno; materijal se stavlja u pe kroz otvor na perifernom zidu i do njega je otvor za vaenje materijala; izmeu ovih otvora je pregradni zid u procesnom prostrru zbog razliitih temparatura;najee se upotrebljavaju krune elektropei koje slue za zagrevanje u svrhu kaljenja, arenja i normalizacije elinih komada; pod pei lei na prstenastom stolu na kojem su nosei i centrirajui valjci; na dnu poda je zupanik i pogonski mehanizam sa motorom i reduktorom preko kojih se regulie brzina kruenja poda; vrata otvora su obeena, runo se podiu kod manjih pei, a kod veih pomou elektrinog ili pneumatskog ureaja; grejai su spiralni na oba zida i ispod svoda zagrevnog prostora; snaga je 50-160kw, kapacitet 100-500 kg/asu pei sa koranim podom za TO duih komada i za odlivke; pomeranje materijala se vri pomou pokretnih poluga povezanih ekscentrinim potisnim ploama smetenim ispod poda ili pomou hidraulinih cilindara u podu; za velike pei koristi se gasno gorivo, a gorionici su postavljeni po duini pei na oba bona zida pei sa pulsirajuim podom slina konstrukcija peima sa koranim podom; razlikuju se po mehanizmu koji nosi i pokree materijal u pei; zagrevaju se elektrino ili gasnim gorivom, a vie se koriste elektropei

3. pei tipa kupki zagrevanje se vri u rastopu alkalnih soli, metala ili legura; prednost je ravnomeran i intenzivan prenos toplote;ne dolazi do tetnog uticaja pene atmosfere i vazduha na povrinu zagrevanog materijala; potopljeni komadi ne reaguju sa kupkom, a ona spreava reakciju sa spoljnom atmosferom ak i kada se komadi izvade, jer na njima za kratko vreme ostaje sloj rastopa koji deluje kao povrinska zatita; prema nainu zagrevanja dele se na: sa spoljnim zagrevanjem, sa unutranjim zagrevanjem i pei sa elektrodnim zagrevanjem; mogu da se zagrevaju sa svim vrstama goriva ili elektrino

pei sa spoljnim zagrevanjem pei ovog tipa su lonci ili kade sa spoljnim zagrevanjem zidova i prenosom toplote kroz zid na kupku u kojoj je potopljen materijal za TO; lonci su od livenog gvoa ili elika, a mogu i presovani lonci od vatrostalnog elika, debljina zida lonca je 12-30mm; vee pei imaju kade ili bazene koje su od zavarenog elinog lima; mogu biti krunog ili etvorouglastog oblika; loini prostor je ozidan amotom, a spolja je laka opeka radi izolacije;

ima elini plat; odozgo se postavlja lonac i zatvara poklopcem kroz koji je umetnut termoelement za kontrolu temparature; iznad pei je limeni dimohvata za odvod pare kupke koje nastaju zbog podizanja poklopca radi punjnja i pranjenja; zagrevaju se tenim, gasnim i ee elektrino; elektrope: lonac mora da bude blizu grejaa, alida se moe vaditi i sputati a da se ne otete grejai koji su oko lonca po celoj visini, dok ih ispod lonca nema zbog optereenosti dna i mogunosti njegovg proboja; zagrevanje je ravnomerno;temparatura grejaa je za 100-150stepeni vea nego rastopa, kod njih se temparature regulie automatski; zidovi su od amotne opeke, imaju plat i izmeu ta dva sloja sloj lake opeke zbog izolacije, poklopac se podie pomou mehanizma na pneumatski ili elektrini pogon;

pei sa unutranjim zagrevanjem grejna tela se postavljaju direktno u kupku i na taj nain je zagrevanje bolje i bolje se iskoristi toplota; ove pei mogu biti veih dimenzija, to daje prednosti u tehnolokom i toplotnom pogledu; zagrevanje moe biti gasnim gorivom ili elektrino; kupke sa gasnim grejnim telima: mala primena jer zauzimaju mnogo mesta u kupki, i to su eline cevi u kojima sagoreva gasno gorivo, a loenje je na poetku cevi gde je gorionik; elektropei sa kupkom: u kupki su grejna tela, i to su kvarcne cevi u kojima je smeten spiralni metalni greja ali koji je odvojen od zidova cevi, pa se tu dodaje pamotno ili magnezitno brano pei sa elektrinim zagrevanjem zagrevanje rastopa soli putem provoenja elektrine struje kroz njega; rastop soli prua otpor struji, koja se dovodi preko elektroda i zato dolazi do razvijanja toplote direktno u samom rastvoru; upotrebljava se naizmenina struja da ne bi dolo do elektrolize soli; napon na elektrodama je 5,5-24v, pa se stavlja poseban transformator koji omoguava regulisanje napona i koji se postavlja to blie pei da bi se smanjili gubici struje; ako su elektrode postavljene parno rastop se mea gore dole; ima vie konstrukcija i naina postavljanja elektroda; pei sa eleznim elektrodama: elektrina struja prolazi od jedne do druge elektrode, a samim tim i kroz materijal, zagrevanje je do 1300 stepeni, kade su ozidane amotom, a eline ploe slue kao elektrode; obino su trofazne pei; pei sa elektrodnim parovima: imaju elezni lonac ili elinu kadu, monofazne su ureaji za povrinsko zagrevanje

4.

ako je potrebna povrinska obrada, a da unutranji delovi ostanu nepromenjeni; najee se vri radi kaljenja, pa su ovi ureaji povezani u agregate za

zagrevanje i kaljenje; povrinsko zagrevanje vri se plamenom i elektrinom indukcijom

ureaji za zagrevanje plamenom povrinsko zagrevanje plamenom zbog sagorevanja meavine gasa i kiseonika vri se pomou veeg broja malih gorionika koji se postavljaju iznad povrine komada koji se zagreva; jednostavni su i podeavaju se rema svakom obliku komada za zagrevanje; indukcioni ureaji koristi se za TO istorodnih mainskih delova u masovnoj proizvodnji; ureaj je sloen i sastoji se od: induktora(od bakra je i mora da se hladi jer se zagreva kod prolaza struje visoke uestalosti, on je u obliku spiralne cevi koja obavija komad koji treba zagrejati, zazor izmeu zagrevnog komada i induktora je 2-8 mm), generatora visokofrekfentne struje(sastoji se od elektrinog motora i generatora) i kondenzacionih baterija(najee su keramikog tipa, prikljuuju se na primarni kalem transformatora) koje su prikljuene paralelno induktoru ; izmeu induktora i generatora dolazi transformator radi viestepene regulacije napona na induktoru;ima raznih tipova, a zavisi od namene

Ureaji za snadbevanje vodom

u metalurkim kombinatima potrebne su velike koliine vode koja slui za hlaenje raznih pei i ureaja u tehnolokom procesu; voda se crpi iz reka, potoka ili jezera, ili se kaptira na pogodnom mestu (izvori); da bi vodu otpremili na odreeno mestokoristimo cevi od livenog gvoa, elika, betona...; da bi voda tekla tim cevima potrebno je da postoji razlika u pritiscima na mestu gde se uzima i mestu gde se odvodi, takav nain razvoenja se naziva gravitacioni, a instalacija je gravitacioni vodovod;

voda koja se kaptira iz reka sadri razne primese, pa se podvrgava procesu bistrenja; to se moe uiniti u talonicima u kojima se voda kree manjom brzinom pri emu se krupnije estice taloe jer je brzina vode manja;voda se na ovaj nain tretira i u ikanama, gde se poveavanjem preseka kroz koji voda protie, smanjuje brzina vode, a istovremeno i menja smer tako da se estice zadravaju na pregradama i na taj nain se voda bistri; mehaniki ureaji za bistrenje su zgunjivai ili adenzatori, koji ovo odrade za krae vreme;

dodavanjem hemikalija uklanjaju se i dispergovane koloidne estice, ubrzava se proces i dolazi do koagulacije ovih estica; dodaje se Al2(SO4)3 koji sa karbonatnim tvrdoama u vodi daje pahuljast talog koji se lako taloi na

filterima;postrojenja za bistrenje nazivaju se filteri, i mogu se graditi kao otvoreni filteri bez mehanikih ureaja, otvoreni filteri sa mehanikim ureajima i kao zatvoreni filteri pod pritiskom; voda koja je na ovaj nain tretirana ne koristi se za pie, jer ima bakterija, a ako se mora koristiti treba je sterilizovati (dodaje se hlor u gasovitom stanju); u nekim pogonima je potrebno izvriti potpuno bistrenje da ne doe do taloenja mulja u hladnjacima ili zaribavanja osovina;

peani otvoreni filter sastoji se od rezervoara koji ima 2-3 pregrade, u srednjoj pregradi se nalazi pesak za filtriranje, a na podu su sapnice ili dizne kroz koje curi filtrirana voda u komoru za sakupljanje filtrirane vode;vodi je prethodno dodat Al2(SO4)3 tako da se dobiju pahuljice koje omoguavaju lake filtriranje; dovod vode se regulie tako da uvek bude isti nivo vode u filtru; u sluaju da ima mnogo algi dodaje se CuSO4 radi zatite cevovoda hladnjaka; ispiranje filtra se vri pomou iste vode: zatvori se dovod nepreiene vode, puta se ista voda ispod ploe na kojoj su uvrene dizne, i tako se dobija obratan tok vode;voda prolazi kroz sloj peska kroz koji se puta vazduh pod pritiskom radi potresanja slojeva peska i izbacivanja iz njega neistoa koje se prelivaju u dno kanala postavljenih na obe strane filtra i spojenih sa kanalizacijom; nedostatak ovih filtera: zahtevaju velike povrine, zimi izloeni atmosferskim uticajima filteri pod pritiskom sastoje se od: omotaa, danceta sa diznama, prelivne dovodne cevi, slojeva peska, prikljunih prirubnica, sigurnosnog ventila; za koagulaciju koloidnih sastojaka dodaje se Al2(SO4)3 koji se dozira u posebnu reakcionu posudu ili jo u delu ikana, na taj nain se obrazuju teko rastvorljivi produkti; obino se doziranja vri sa rastvorom koagulatora koncentracije 5-10%, temparatura vode treba da bude 15-20 stepeni, a pH oko 7; voda se mora dobro izmeati sa koagulatorom, a vreme kontakta treba da bude dovoljno dugo da se obezbedi reakcija; hidrofori za dobijanje vode pod velikim pritiskom, za gaenje poara ili ienje skrubera; sastoji se od: hidrofor kotao, pumpa, automatsko ukljuivanje i ostala elektro oprema, reducir ventil za odravanje konstantnog pritiska, kompresor za vazduh, samousisna pumpa za stvaranje vakuuma u cevovodu; rezervoari za vodu-hidrofori, sadre odreenu koliinu vazduha koji se prethodno isputa u rezervoar pod odreenim pritiskom pomou kompresora, a zatim se vri punjenje vode; pumpe moraju da zadovolje potronju i da napune hidrofore; ako pritisak pada puta se u rad druga, odnosno sledea pumpa; ako se vazduh izgubi iz hidroforskog kotla dobija se nesrazmerno veliki broj ukljuivanja i vea potronja elektro-energije i dolazi do kvara elektro-ureaja;

klipna pumpa radi na nain koji se zasniva na potiskivanju tenosti iz cilindra pomou klipa koji se kree pravolinijski, oscilatorno, as u jednom, as u drugom smeru; vrlo esto za crpljenje vode u vodovodnim sistemima se koristi klipna pumpa jednostranog dejstva; sastoji se od: klip pumpe 1 je povezan sa krivajnim mehanizmom 2; kree se oscilatorno u cilindru 3; zahvaljujui krivajnom mehanizmu iji je zadatak da obrtno kretanje pogonskog motora pretvori u pravolinijsko kretanje klipa; da bi se izbegao neravnomeran rad klipnih pumpi kod njih se primenjuje dovoljno veliki usisni 4 i potisni 5 vetrenik (vazduni kazan), tj vazduhom ispunjen prostor ispred usisnog 6 i iza potisnog 7 ventila; pumpa crpi tenost iz donjeg rezervoara 8 preko usisnog cevovoda 9, a potiskuje tenost preko potisnog cevovoda 10 u gornji rezervoara 11; rad klipne pumpe odvija se u 2 hoda:
1.

usisavanje tenosti u toku ovog hoda klip se pomera s leva na desno usled ega se u cilindru poveava zapremina, a smanjuje pritisak; otvara se usisni ventil i odreena koliina tenosti iz usisnog vetrenika usisava se u cilindar; pri tome se tenost u vetreniku spusti sa nivoa (a) na nivo (b); zatim nastaje ravnomerno usisavanje tenosti iz donjeg rezervoara u usisni vetrenik sve dok se nivo (b) ne poklopi sa prvobitnim nivoom (a) potiskivanje tenosti - u toku ovog hoda klip se pomera s desna na levo pri emu se smanjuje zapremina u cilindru, a poveava pritisak;istovremeno se zatvori usisni ventil, a otvori potisni ventil i u potisni vetrenik potiskuje ista ona zapremina tenosti koja je bila usisavana pri prvom hodu usisavanja; nivo tenosti u potisnom vetreniku se podie sa nivoa (c) na nivo (d), te se u njemu poveava pritisak, a zatim nastaje ravnomerno potiskivanje tenosti u potisni cevovod, odnosno u gornji rezervoar.

2.

Postrojenja za dobijanje vode pod visokim pritiskom upotrebljavaju se za pogon presa u kovanicama; postrojenja se sastoje: klipne vodene pumpe visokog pritiska, cilindra za akumulaciju vode pod visokim pritiskom, viestepenog kompresora za vazduh, razvodnih cevi i armature, prese; nain rada: voda se usisava klipnim pumpama i potiskuje u eline boce gde se sabija, a iznad vode je vazduh koji se pumpa pod visoki pritiskom, ovi cilindri su akumulatori vode pod visokim pritiskom; cevovodi za vodu i vazduh su opremljeni povratnim i sigurnosnim ventilima radi zatite postrojenja; voda pod pritiiskom se odvodi u prese koje imaju radne cilindre za preovanje i cilindre za podizanjevraanje radnog klipa;komanda pojedinim ventilima moe da se vri daljinski, elektriki ili hidrauliki; pumpa za vodu je obino trocilindrina, sa usisnim i potisnim ventilima, a pogon je pomou elektromotora preko kaieva i redduktora;

Centrifugalna pumpa rade na principu obrtanja radnog kola sa lopaticama odreenom obimnom brzinom; grade se kao jednostepene i viestepene, kao pumpe niskog i visokog pritiska; sastavni delovi su: prikljuak za dovod tenosti 1, spojen je sa ulaznim cevovodom; radno kolo sa lopaticama 2 svojim obrtanjem, koje ostvaruje pogonski motor, potiskuje tenost u spiralu 3 i dalje je transportuje potisnim cevovodom poto joj je povien pritisak; vratilo 4 pumpe prima pogon od motora 6 preko elastine spojnice 5; spojnica ima ulogu da zatiti pogonski motor od preoptereenja kako pri startovanju, tako i pri zaustavljanju rada pumpe, kada dolazi do vee i nagle promene brzine obrtanja radnog kola; poto pri pumpanju tenosti na lopaticama radnog kola dolazi do aksijalnih sila, mora se na vratilu pumpe predvideti i jedan aksijalni leaj 7 koji e primiti ta optereenja i preneti ih na kuite i postolje pumpe; centrifugalne pumpe su kompaktne i jednostavne konstrukcij, ostvaruje se veliki protok i pogodne su za protok najrazliitijih tenosti Transport gasova metalurka preduzea snadbevaju se gasovima u zavisnosti od mogunosti i potrebe(veoma pogodno jer se lako transportuje i lako se regulie njegova potronja): 1. Prirodni gas (metan ili zemni gas) 2. Koksni gas 3. Visokopeeni gas 4. Svetlei gas
5.

Acetilen C2H2

6. Butan propan gas 7. Benoid gas (za laboratorije) 8. Gasogeneratorski gas visokog pritiska 9. Gasogeneratorski gas (niski pritisak) nepreien i preieni

Klipni komresor za dobijanje vazduha pod priiskom; ima raznih konstrukcija koje zavise od namene i kapaciteta; prema konstrukciji dele se na: klipne, sa obrtnim klipom, sa mlazom pare ili gasa, turbokomresore;kompresori mogu biti: vertikalni ili horizontalni; jednorodni (samo sa jedne strane usisavaju i komprinuju) ili dvoredni (rade sa obe strane); jednosmerni i jednostepeni ili viestepeni;stabilni ili mobilni;jednocilindrini klipni kompresor: sastoji se od

vratila, klipnjae, klipa, cilindra, preistaa, usisnog voda, usisnog ventila, potisnog ventila, potisnog voda i rezervoara; nain rada:

Turbokompresori granica primene turbokompresora lei kod dobave: V=100P2/P1(m3/as), a ispod ove granice je podruje klipnih kompresora; imaju dobre osobine, vee brojeve obrtaja, a samim tim i vee obimne brzine koje mogu ii od 150-250m/s; kod ovih brzin optereenje materijala je veliko pa rotori moraju biti dobro balansirani, da ne doe do lomljenja maina; zauzimaju manje prostora, temelji su jednostavniji; za razliku od klipnih ne moe doi do meanja ulja za podmazivanje i vazduha pod pritiskom to izaziva eksploziju, a nema ni prljanja rashladnih povrina uljem; obuhvataju podruje gde potronja prelazi 8000m3/asu; imaju pogon parnih turbina ili trofaznih sinhronih ili asinhronih motora; dele se pema pritisku i koliini dobave na: mnogostepene turbokompresore sa meuhlaenjem komprimiranog vazduha, turboduvaljke(imaju jednostepenu ili viestepenu kompresiju i nemaju meuhladnjake), ventilatore;
1.

radni elementi turbokompresora su: rotor, difuzor, povratni kanal;nain rada: rotor ubrzava molekule gasa ili vazduha od ulaza prema izlazu rotora, pri emu se poveava brzina i pritisak; oni zati velikom brzinom ulaze u difuzor koji pretvara preostalu energiju pritiska toliko da je ulazna brzina u sledei radni elemenat=ulaznoj brzini u prvi elemenat; povratni kanal ima zadatak da usmeri strujanje iz jednog u drugi stepen; regulacija turbokompresora se postie: primenom broja obrtaja, priguivanjem usisne koliine vazduha pomou prigune ploe ili leptirastog zatvaraa, ako treba da se povea pritisak, a ne i koliina to se vri pomou serijskog kopanja 2 turbokompresora Turboduvaljke upotrebljavaju se kod visokih pei, usis im je sa obe strane, a potisni vod je zajedniki, ali se ne moe prekopati; koriste se za postizanje srednjeg pritiska do 20*104Pa; za kompenzaciju aksijalnih sila slui kompenzacioni klip

2.

Rotacioni kompresor sa lopaticama sastoje se od cilindra i rotora sa lopaticama; rotor je postavljen ekscentrino, u u rotoru se nalaze izrezi u koje ulaze lopatice pri okretanju rotora; na taj nain se dobija vei volumen na jednoj, usisnoj, strani, a sa druge strane do smanjenja volumena i to je potisna strana; cilindar se hladi vodom, ulje cirkulie uz pomo uljne pumpe i podmazuje leita i ostale delove; ima direktan pogon i elektromotor se nalazi na zajednikom

postolju sa kompresorom koji ima obino 2 stupnja(za niski i visoki pritisak); izmeu njih je meuhladnjak, a na izlazu hladnjak

Root-ova duvaljka upotrebljava se u livnicama i u hemijsko trhnolokim pogonima; sastoji se od dve osmice koje su meusobno spojene preko lananog ili zupastog pogona 3. Ventilatori - mogu biti:

Centrifugalni ventilator sastoji se od: obloge, rotora, pogonskog elektromotora; obloga se izrauje od elinog lima, na usisnoj strani je usisna cev koja je okrugla, a izlazna je etvrtasta; rotor se sastoji od diska na koji su uvrene lopatice; izmeu rotora i omotaa nalazi se prsten koji igra ulogu zaptivaa;slobodan deo lopatica je spojen obruem zbog centrifugalnih sila; u rotoru mogu biti postavljeni usmerai vazduha pri promeni pravca iz aksijalnog u radijalni; rotor ima direktan pogon ili preko ramenice; rotor se mora dobro izbalansirati; postoje 2 tipa ovih ventilatora: normalan tip(ima rotor i dugake lopatice; u odnosu na prenik rotor je uzak) i tip iroko(rotor je irok, sa veim brojem lopatica koje su kratke); prema mestu ugradnje : ekshaustore za usisavanje i izbacivanje vazduha/gasova i duvaljke ili ventilatore, lopatice mogu biti izvedene: prave, unapred zavinute, unazad zavinute; Aksijalni propelerni ventilator sastoje se od krila koja su uvrena na glavinu, dovodne i odvodne cevi koja je ua sa strane ventilatora; u glavinu se moe smestiti pogonski elktromotor; ispred rotora se nalaze provodne lopatice koje usmeravaju struju vazduha ka lopaticama-krilima; dovod i odvod vazduha je aksijalan i simetrian; krila su aerodinamiki oblikovana i rade se od lima Postrojenja za preiavanje vazduha razlozi za preiavanje: zagaenje atmosfere, gubitak materijala, utie na zdravlje stanovnitva i vegetaciju, zbog svega ovoga konstruisani su ureaji za preiavanje gasova(u zavisnosti od oblika estice, specifine teine i disperznosti); u gasnoj struji moe doi do sudaranja estica i do koagulacije sitnijih estica u krupnije; estice posle sudaranja su vee i imaju nepravilan oblik; estice nastale kondenzacijom para imaju oblik kuglice ili kristala; Ureaji za preiavanje vazduha mogu se podeliti na: suve(ciklon i elektrofilter) i vlane(skruber); uklanjanje neistoa je mogue: fizikim metodama, hemijskim metodama, fiziko-hemijskim metodama; prema silama ijim se delovanjem vri uklanjanje estica: talone komore(gravitacione sile), ciklonski ureaji za preiavanje(centri sile), filteri(iercijalne sile, zadravanje,

difuzija), elektronski ureaji za preiavanje(elektronske sile); delovanje gravitacione sile u praksi nije naao veliku primenu zbog toga to bi brzina vazduha ili gasa trebala da bude jako mala(3m/s), a da su talone komore velikih dimenzija; zato se ova metoda koristi samo za velike estice; talonik se sastoji od veeg broja horizontalnih ili vertkalnih ploa za taloenje; tako se smanjuje brzina struje vazduha

Ciklon to je cilindar koji ima boni dovod vazduha, na dnu je konusni deo kroz koji izlaze neistoe, u sredini cilindra je centralna cev oko koje vazduh krui, preien odlazi u atmosferu; postoje razne konstrukcije ovih filtera; jedna od njih je i sa spiralnim obilaznim vodom oko ciklinog dela i sa priguivaem vrtlonog strujanja u ciklonu; moe biti i sa horizontalno postavljenim pregradama u obliku tekstilnih rukava koji su zatvoreni sa gornje strane; Skruber mokri; ima vie tipova, ali je princip rad slian;najjednostavniji se sastoji iz cilindrinog dela u kome su postavljeni mokri filteri na kojima se skuplja neistoa,koja odlazi kroz konusni deo, a preien vazduh izlazi na suprotnu stranu od mesta gde ulazi u skruber; mogu biti i sloenije konstrukcije i da im se dodaju prskalice za kvaenje, eliminatori kapljica, razne vrste mrea, vodovi za mulj, vodovi ka pumpama za recirkulaciju tenosti, rezervoar za taloenje, pumpe za dovod tenosti... Elektrofiltri estice ulaze u jonizavoanu sredinu, odnosno u elektrino polje kondenzatora gde ih elektreode privlae u zavisnosti od naelektrisanja; sastoje se od: dovoda naizmenine struje, transformatora, aktivne elektrode(u obliku ice i ona uestvuje u jonizaciji), pasivne elektrode (na nju se taloi i moe biti cilindrinog oblika ili ploa), dovod gasa sa esticama, odvod istog gasa, eki za otresanje estica sa aktivne i pasivne elektrode i sakupljaa otreenih estica; nain rada: gas se jonizuje, naelektrisanje estice se kreu pod dejstvom elektrinog polja i stvar se elektrini vetar; joni se sudaraju meusobno i na taj nain mogu ponovo da postanu neutralni molekuli; sudai jona i elektrona sa ovim neutralnim molekulima izazivaju obrazovanje novih jona; na brzinu taloenja utie: vlanost estica, duina i prenik cevi, napon, brzina gasa, rastojanje izmeu elektroda; postoje razne konstrukcije i ovih filtera Vakuum postrojenja za dobijanje vakuuma ili otsisavanja vzduha koriste se vakuum pumpe; ima vie vrsta: sa vodenim prstenom, sa lopaticama(rotaciona), klipna vakuum pumpa, difuziona vakuum pumpa Rotaciona vakuum pumpa ima rotor sa dva ili vie peraja-lopatica koje se obru pomou ekscentrino postavljenog rotora; u gornjem delu kuita rotor

nalee na cilindar kuita i tu se vri zaptivanje tankim slojem ulja; pri okretanju rotora okreu se i peraja koja klize po obodu kuita statora; postoje razni tipovi ovih pumpi: cilindrine uljne vakuum pumpe, vakuum pumpa sa zaptivnom uljnom komorom, vakuum pumpa sa uljanim kupatilom; vakum pumpa sa perajima se sastoji od: statora, ekscentrino postavljenog cilindrinog rotora, peraja lopatice sa oprugom, usisne cevi, potisne cevi, povratnog ventila u uljnom kupatilu

By Janko car