Lav Nikolajevi Tolstoj HADI MURAT

Prevela Zorka Velimirovi

Vraao sam se kui preko njiva. Bilo je to usred leta. Livade su bile pokoene, a etva rai tek to nije poela. Divan je izbor cvea u ovo doba godine: crvena, bela, ruiasta, miriljava, maljava detelina; drske ivanice, bele kao mleko, s jasnoutim pranicima; titrice sa svojim prijatno otrim mirisom; uta repica sa svojim medenim mirisom; visoki ljubiasti i beli zvonii nalik na lale; puzave graorice; ute, crvene, ruiaste, ljubiaste, uredne skabioze; bokvica, s jedva primetnim ruiastim maljama i slabim prijatnim mirisom; razliak, jasnoplav na suncu i u mladosti, a plaviastocrvenkast uvee i pod starost, i neni poponac bademova mirisa, sa cvetiima koji tako brzo venu. Nabrao sam veliku kitu raznog cvea i poao kui, kada sam u jarku primetio divnu, crvenu, potpuno rascvetanu bcu one vrste koju nazivaju "tatarinom" i koju kosai obazrivo obilaze, a kada je nehotice pokose, izbacuju je iz sena da ne bi o nju boli ruke. Pade mi na um da otkinem tu bocu i da je metnem u sredinu kite. Siao sam u jarak i poeo kidati cvet, oteravi maljavog bumbara koji se upio u sredinu cveta i tu slatko i leno zaspao. Ali je to ilo teko: ne samo da je stabljika bla sa svih strana, ak i kroz maramicu kojom sam obavio ruku, nego je bila tako neobino jaka da sam se oko nje muio itavih pet minuta, kidajui vlakno po vlakno. Kada sam najzad otkinuo cvet, stabljika je ve sva bila iskidana, pa i cvet nije vie bio tako sve i lep. Osim toga, svojom grubou i neprikladnou nije pristajao uz nene cvetove u kiti. Bilo mi je ao to sam uzalud unitio cvet, koji je bio lep na svome mestu, i bacio sam ga. "Ali kolika je tu energija i ivotna snaga pomislio sam seajui se napora s kojim sam uzabrao cvet. Kako se junaki branio i kako je skupo prodao svoj ivot!" Put ka kui vodio je preko tek uzoranih njiva crnice. Iao sam kosom po praijivom putu zemlje crnice. Poorane njive bile su spahijske, vrlo velike, tako da se sa obeju strana i napred uz brdo nije videlo nita osim
1

crne, ravno izbrazdane, jo nepovlaene svee oranice. Oranica je bila lepa, i nigde se na njivi nije videla nijedna biljka, nijedna travka, sve je bilo crno. "Kako je ovek razorno i okrutno bie, koliko je raznovrsnih ivih stvorenja, biljaka, unitio da bi odrao svoj ivot", mislio sam ja, nehotice traei neto ivo na toj mrtvoj crnoj njivi. Preda mnom, desno od puta, nazirao se nekakav bun. Kad sam se pribliio, prepoznao sam bun onakvog istog "tatarina" iji sam cvet uzalud otkinuo i bacio. bun "tatarina" imao je tri izdanka. Jedan je bio otkinut, a ostatak granice trao je kao odseena ruka. Druga dva izdanka imala su po jedan cvet. Ovi su cvetovi bili nekada crveni, a sad su bili crni. Jedna stabljika bila je slomljena i svojom polovinom sa prljavim cvetom pri kraju visila nanie; druga polovina, iako umrljana crnim blatom, jo je trala uvis. Videlo se da je preko celog buna preao toak, ali se bun posle podigao i zato je bio iskrivljen, no ipak je stajao. Kao da su mu istrgnuli jedan deo tela, izbacili drob, otkinuli ruku, isterali oko, ali on i dalje stoji i ne predaje se oveku koji je unitio svu njegovu brau unaokolo. "Kakva energija, pomislio sam, sve je pobedio ovek, milion trava unitio, a ovaj se jo ne predaje." I setio sam se jednog davnanjeg kavkaskog dogaaja, iji sam jedan deo video, drugi uo od oevidaca, trei zamislio. Evo tog dogaaja onako kako se on formirao u mome seanju i mati.

I Bilo je to krajem 1851. godine. Jednog hladnog novembarskog veera ujahao je Hadi Murat u nemirno eensko selo Mahket, udaljeno dvadeset vrsta1) od ruskih oblasti, nad kojim se vio miriljavi dim osuenog stonog ubreta. Tek se utialo napregnuto pevanje mujezina i u istom brdskom vazduhu, ispunjenom mirisom sagorelog stonog ubreta, uli su se razgovetno, kroz mukanje krava i blejanje ovaca koje se razlegalo iz teskobnih kuica prilepljenih kao sae jedna uz drugu zvuci prepirke grlatih mukih glasova, enski i deji glasovi nie esme. Ovaj Hadi Murat, uveni po svojim podvizima amilov2) naib3), nikad nije putovao drukije nego sa svojom zastavicom i u pratnji desetak murida4), koji su oko njega poigravali na konjima. Sada je, umotan u kapuljau i kabanicu ispod koje je trala puka, jahao s jednim muridom, starajui se da ga to manje primete, zagledajui svojim brzim crnim oima u lica prolaznika.

Kad je ujahao u sredinu sela, Hadi Murat nije poao ulicom koja vodi prema trgu, ve je skrenuo ulevo, u tesno sokae. Doavi do druge kuice u sokaiu, prislonjene uz breg, on je zastao obazirui se. Pod strehom, ispred kue, nije bilo nikoga, a na krovu, iza skoro premazanog dimnjaka od gline, leao je ovek pokriven kouhom. Hadi Murat je dodirnuo draljem korbaa oveka koji je leao na krovu i cmoknuo jezikom. Ispod kouha die se starac u nonoj kapi i umaenoj staroj dolami. Stareve oi bez trepavica bile su crvene i vlane i, da bi ih odlepio, on je treptao. Hadi Murat izgovori uobiajeno: "Selam alejkum"5), i otkri lice. Alejkum selam ree starac osmehujui se bezubim ustima kad poznae Hadi Murata, i, ustavi na mrave noge, poe njima traiti nanule, koje su stajale pored dimnjaka. Kad se obuo, navukao je bez urbe naborani kouh i spustio se natrake niz lestvice prislonjene uz krov. I dok se oblaio i kad je silazio, starac je klimao glavom na tankom, izboranom i opaljenom vratu, i neprestano ukao bezubim ustima. Kad je siao na zemlju, on je gostoljubivo prihvatio uzde Hadi Muratova konja i desnu uzengiju. Ali okretni i snani Hadi Muratov murid skoio je brzo sa svoga konja, sklonio starca u stranu i zamenio ga. Hadi Murat je siao s konja i uao pod strehu, lako hramljui. Kroz vrata mu je brzo iziao u susret eak od petnaestak godina i, zauen, poeo je svojim sjajnim oima, crnim kao zrele kupine, gledati u putnike. Tri u damiju, zovi oca naredio mu je starac i, poavi pred Hadi Muratom, otvorio mu je laka vrata koja su kripnula. U trenutku kad je Hadi Murat ulazio, izie pred unutranja vrata sredovena, tanka, mrava ena u crvenom kaputu preko ute koulje i u plavim alvarama, nosei jastuke. Neka tvoj dolazak donese sreu ree ona i, sagnuvi se do zemlje, poela je razmetati jastuke du prednjeg zida da gost sedne. Nek ti sinovi budu ivi i zdravi odgovorio je Hadi Murat skidajui sa sebe dolamu, puku i sablju i predajui ih starcu. Starac je paljivo okaio puku i sablju o klin, uz domainovo oruje, izmeu dve velike tepsije, koje su se sijale na glatko olepljenom i isto okreenom zidu. Namestivi pitolj na leima, Hadi Murat je priao razmetenim jastucima i, prebacivi skute, seo. Starac je seo preko puta njega na svoje gole pete, sklopio oi i digao ruke sa dlanovima okrenutim uvis. Hadi Murat je uinio isto tako. Zatim su se obojica, oitavi molitvu, pogladili po licu i sklopili ih na kraju brade. Ne habar? (ta ima novo?) upitao je Hadi Murat starca. Habar jok (nema nita) odgovorio je stari, gledajui svojim crvenim, beivotnim oima Hadi Murata, ne u lice nego u grudi. Ja ivim na pelinjaku, doao sam sada samo da obiem sina. On zna.
3

Hadi Murat je razumeo da starac nee da govori ono to zna i to je Hadi Muratu bilo potrebno da sazna, pa je lako klimnuo glavom ne raspitujui se vie. Nema nikakvih dobrih novosti poeo je starac. Ima samo ta novost da se zeevi neprestano dogovaraju kako bi oterali orlove. A orlovi ih neprestano rastru, as jednog, as drugog. Prole nedelje su ruski psi zapalili seno kod Miickih, prokleti bili zaitao je starac zlobno. Uao je Hadi Muratov murid i, stupajui neujno krupnim koracima svojih jakih nogu po zemljanom podu, skinuo je, kao i Hadi Murat, dolamu, puku i sablju i okaio ih sam o one iste klinove o kojima je visilo Hadi Muratovo oruje. Ko je ovaj? upita starac Hadi Murata pokazujui na pridolicu. Moj muri. Ime mu je Eldar ree Hadi Murat. Dobro ree starac i pokaza Eldaru mesto na ojanoj prostirci, uz Hadi Murata. Eldar je seo, prekrstio noge i, utei, upro svoje lepe ovnovske oi u lice starca koji se raspriao. Starac je pripovedao kako su njihovi junaci prole nedelje uhvatili dva vojnika, jednog ubili, a drugog poslali amilu u Vedeno. Hadi Murat je rasejano sluao pogledajui na vrata i oslukujui spoljanje zvuke. Ispod strehe, pred kuicom, zauli su se koraci, vrata su kripnula i uao je domain. Domain kuice, Sado, bio je ovek etrdesetih godina, male bradice, duga nosa i onako isto crnih, mada ne tako sjajnih oiju kao u petnaestogodinjeg deaka, njegovog sina, koji je iao po njega i zajedno s ocem uao u kuu i seo kraj vrata. Poto je kod vrata skinuo nanule, domain je zabacio staru izlizanu ubaru na potiljak davno neobrijane glave, obrasle u crnu kosu, i odmah unuo prema Hadi Muratu. Isto tako kao i starac, on je zatvorio oi, podigao ruke sa dlanovima uvis, oitao molitvu, otro lice rukama i tek tada poeo govoriti. Ispriao je kako je amil naredio da se Hadi Murat uhvati iv ili mrtav, da su tek jue otili amilovi izaslanici i da se narod boji da ne poslua amila, te valja biti na oprezu. U mojoj kui ree Sado mome kunaku6), dok je mene ivog, nee niko nita uiniti. Ali kako emo napolju? Treba razmisliti. Hadi Murat je sluao paljivo i odobravao klimanjem glave. Kada je Sado zavrio, on ree: Dobro. Sada treba poslati Rusima glasnika s pismom. Ii e moj murid, ali mu treba vodi. Poslau brata Batu ree Sado. Zovi Batu okrenuo se prema sinu. Deak kao da je na federima, skoio je na lagane noge i brzo, razmahujui rukama, iziao iz kue. Posle desetak minuta vratio se sa pocrnelim od sunca, ilavim eencem kratkih nogu, u utom, rasparanom
4

erkeskom kaputu, sa poderanim, dronjavim rukavima i sa smaknutim crnim tozlucima. Hadi Murat se pozdravio s njim i rekao odmah, ne troei rei uzalud: Moe li moga murida dovesti u vezu s Rusima? Mogu odgovorio je Bata veselo. Ja sve mogu. Nijedan eenac ne bi umeo bolje od mene. Neki bi i poao i sve obeao, ali ne bi nita uinio. A ja mogu. Dobro ree Hadi Murat. Za svoj trud obie tri ree on diui uvis tri prsta. Bata je klimnuo glavom u znak da je razumeo, ali je dodao da mu nije stalo do novca, nego mu ini ast da Hadi Muratu uini uslugu. Svi gortaci znaju Hadi Murata, znaju kako je on pobeivao ruske svinje... Dobro ree Hadi Murat. Konopac je dobar kad je dug, a govor kad je kratak. utau ree Bata. Tamo gde Argun skree, prema strmeni, na poljanici u umi, stoje dva plasta. Zna? Znam. Tamo me ekaju moja tri konjanika ree Hadi Murat. Aja7) ree Bata, klimnuvi glavom. Potraie Han-Mahomu. Han-Mahoma zna ta treba raditi i ta govoriti. Njega treba odvesti ruskom komandantu, Voroncovu, knezu. Moe li? Odveu ga. Odvesti i natrag dovesti. Moe li? Mogu. Kad ga odvee, vratie se u umu. I ja u biti tamo. Uiniu sve ree Bata, ustade i, prinevi ruke grudima, izie napolje. Treba poslati oveka i u Gehe ree Hadi Murat domainu kad Bata izie. U Gesima treba... poeo je on uhvativi se za redenik erkeske dolame, ali je odmah spustio ruku i uutao opazivi dve ene koje su ulazile u kuu. Jedna je bila Sadova ena, ona ista sredovena, mrava ena koja je razmestila jastuke. Druga je bila sasvim mlada devojka, u crvenim alvarama i zelenom kaputu, sa itavom zavesom od srebrnog novca, koja joj je pokrivala cele grudi. Na kraju njenog kratkog, ali debelog, otrog crnog kurjuka, koji joj je padao izmeu ramena niz mrava lea, bila je obeena srebrna rublja; iste onakve oi crne kao kupina, kao i u oca i brata, sijale su veselo na mladom licu koje se trudilo da izgleda strogo. Ona nije gledala u goste, ali se videlo da osea njihovo prisustvo. Sadova ena je unela nizak, okrugao stoi, na kome je bilo aja, tatlija,
5

mekika na maslu, sira, simita i meda. Devojica je nosila legen, ibrik i ubrus. I Sado i Hadi Murat utali su sve vreme dok su ene, kreui se tiho u crvenim, mekanim jemenima, stavljale pred goste ono to su donele. Uperivi svoje ovnovske oi u prekrtene noge, Eldar je bio nepomian kao statua za sve vreme dok su ene bile u kui. Tek kad su one izile i kad su se iza vrata potpuno izgubili njihovi neujni koraci, Eldar je odahnuo, a Hadi Murat je izvukao iz redenika jedan naboj, izvadio kurum, a ispod njega ceduljicu, savijenu u trubicu. Predae sinu ree on pokazujui ceduljicu. A odgovor? upita Sado. Tebi, a ti e ga dostaviti meni. Uiniu tako ree Sado i premesti ceduljicu u redenik svoje erkeske dolame. Posle toga je uzeo ibrik i primakao legen Hadi Muratu. Hadi Murat je zasukao rukave svog kaputa na miiavim, vie lanaka belim rukama, i podmetnuo ih pod mlaz hladne, bistre vode, koju je Sado izlivao iz ibrika. Poto je ubrisao ruke istim, grubim ubrusom, Hadi Murat se primakao jelu. To je uinio i Eldar. Dok su gosti jeli, Sado je sedeo prema njima i nekoliko puta zahvaljivao na poseti. Deak, koji je sedeo kod vrata, nije skidao s Hadi Murata svoje sjajne crne oi i osmehivao se kao da bi svojim osmehom hteo da potvrdi oeve rei. Iako nije nita jeo skoro dva dana, Hadi Murat je uzeo samo malo hleba, sira i, izvadivi noi ispod jatagana, zahvatio njime meda i namazao ga na hleb. Med nam je dobar. Ove godine je med bolji nego ikad dosad; i mnogo ga ima i dobar je ree starac, oito zadovoljan to Hadi Murat jede njegov med. Hvala ree Hadi Murat i odmae se od jela. Eldar je hteo jo da jede, ali se i on, kao i njegov stareina, odmae od stola i prui Hadi Muratu legen i ibrik. Sado je znao da primajui Hadi Murata stavlja svoj ivot na kocku, jer je posle amilove zavade sa Hadi Muratom objavljeno svima stanovnicima ene, pod pretnjom smrtne kazne, da ne primaju Hadi Murata. On je znao da stanovnici njegovog sela svakog asa mogu doznati da je Hadi Murat u njegovom domu i mogu zatraiti da im ga izda. Ali Sada to ne samo da nije zbunjivalo ve ga je i radovalo. Sado je smatrao za dunost da brani gosta, ma i po cenu svog ivota, bio je radostan i ponosit to postupa onako kako mu dunost nalae. Dok si u mojoj kui, i dok mi je glava na ramenima, niko ti nita nee uiniti ponovio je on Hadi Muratu. Hadi Murat je pogledao u njegove sjajne oi i, razumevi da je govorio istinu, rekao je nekako sveano: iv i radostan bio.
6

Sado je utke pritisnuo ruke na grudi, u znak zahvalnosti za lepu re. * Zatvorivi kapke na kuici i upalivi suvo granje u kaminu, Sado je, neobino veseo i uzbuen, iziao iz gostinske sobe i uao u ono odeljenje kue gde mu je ivela cela porodica. ene jo nisu spavale i razgovarale su o opasnim gostima koji su spavali u gostinskoj sobi.

II Te iste noi iz isturene tvrave Vozdviensk, petnaest vrsta udaljene od sela u kome je Hadi Murat prenoio, izila su iz utvrenja na ahgirinsku kapiju tri vojnika i jedan podoficir, u kratkim bundama i ubarama, s uvijenim injelima preko ramena i u velikim izmama iznad kolena, kakve su onda nosili kavkaski vojnici. Vojnici, s pukama o ramenu, ili su prvo putem, zatim, kad su preli oko pet stotina koraka, skrenuli su s puta i, utei izmama po suvom liu, proli dvadesetak koraka udesno i zaustavili se kraj polomljenog platana, ije se crno stablo videlo i u pomrini. Do ovoga platana slali su obino mrtvu strau. Jasne zvezde, koje kao da su jurile po vrhovima drvea dok su vojnici ili kroz umu, sada su stajale blistajui izmeu ogolelih grana Hvala bogu, suvo je ree podoficir Panov, skide s ramena dugu puku s bajonetom i, zveknuvi njime, prisloni je uz stablo. Sva tri vojnika uinie to isto. Eto ti, izgubio sam je promrmlja Panov ljutito. Ili sam je zaboravio ili mi je putem ispala. ta trai? upita jedan od vojnika ivim, veselim glasom. Lulu, avo bi je znao kud se dela. Je li ti ibuk tu? upita onaj ivi glas. ibuk, evo ga. A zato ne bi pravo na zemlju. Kojeta. Udesiemo mi to brzo. Bilo je zabranjeno puiti na mrtvoj strai, ali ovo ba i nije bila mrtva straa, ve vie predstraa koju su slali radi toga da gortaci ne bi mogli neopaeno dovui top, kao to su inili ranije, i pucati na utvrenje, te Panov nije ni smatrao za potrebno da se uzdrava od puenja i zato je pristao na predlog veselog vojnika. Veseli vojnik izvue iz depa noi i poe da eprka zemlju. Kad naini jamicu, on je ugladi, namesti u nju ibuk, zatim spusti u jamicu duvana, prignjei ga, i lula je bila gotova. ibica je planula i
7

za trenutak osvetlila koato lice vojnika koji je leao potrbuke. U ibuku zaita, i Panov oseti prijatan miris raspaljene krde. Je li gotovo? ree on listajui. Nego. Ovaj Avdejev je pravi majstor, domiljan. Hajde! Avdejev se preturio na bok, pravei mesto Panovu i isputajui iz usta dim. Panov je legao potrbuke i, poto je rukavom otro ibuk, poeo je uvlaiti. Kada su se napuili, vojnici su zapoeli razgovor. Kau da je komandir ete opet zavukao prste u kasu, mora da je izgubio na kocki ree jedan od vojnika lenim glasom. Vratie ree Panov. Razume se, dobar je to oficir ree Avdejev. Mnogo je dobar nastavi mrgodno onaj koji je poeo razgovor kad bi mene pitali za savet, trebalo bi da se eta s njim razrauna: kad je ve uzeo, neka kae koliko e i kada vratiti. Kako eta hoe ree Panov odvajajui se od lule. eta je prea od svega, to se zna potvrdi Avdejev. Treba kupiti zob, a i izme spremiti za prolee, novac nam je potreban, a on ga uzeo... insistirao je nezadovoljnik. Rekao sam ve, kako eta bude htela ponovi Panov. Nije mu prvina; uzeo je, i vratie. U to doba na Kavkazu je svaka eta vodila gazdinstvo sama preko izabranih vojnika. Od drave je dobijala po est rubalja i pedest kopejaka na glavu i sama vodila gazdinstvo: sadila kupus, kosila seno, drala svoja kola, razmetala se svojim uhranjenim konjima. etni novac nalazio se u kasi iji su kljuevi bili kod komandira ete, i esto se dogaalo da komandir pozajmljuje iz kase. Tako je bilo i sada, i vojnici su o tome govorili. Natmureni vojnik Nikitin hteo je da potrai raun od komandira ete, ali su Panov i Avdejev smatrali da to nije potrebno. Posle Panova puio je i Nikitin pa, prostrevi poda se injel, sede prislonivi se uz drvo. Vojnici su zautali. ulo se samo kako vetar visoko iznad njihovih glava njie vrhove drveta. Odjednom, posle tog neprekidnog, tihog utanja, zaue se zavijanje, cika, pla, smeh akala. uj kako prokletnici zavijaju ree Avdejev. To se tebi rugaju to ti se njuka iskrivila ree tanki ukrajinski glas etvrtog vojnika. Opet se sve utialo jedino je vetar pokretao granice na drveu, as otkrivajui as zaklanjajui zvezde. Je li, Antoniu upita odjednom veseli Avdejev Panova mori li te katkad dosada?
8

 Kakva dosada? odgovori Panov preko volje. A mene ponekad obuzme takva dosada, takva dosada da prosto ni sam ne znam ta bih od sebe uinio. Gle ti njega! ree Panov. I one pare onda propio sam samo od dosade. Navalilo, navalilo na mene. Mislim se, daj da se napijem. Ali esto je od vina jo gore. Istina je, ali ta da radi. A zato ti je dosadno? Meni, je li? Dosadno mi je to nisam kod kue. A zato, jeste li iveli bogato? Nismo bili bogati, ali smo iveli lepo. Dobro smo iveli. I Avdejev je poeo da pria ono isto to je ve mnogo puta priao tom istom Panovu. Ja sam ti od svoje volje zamenio brata priao je Avdejev. On ima petoro dece, a mene su tek bili oenili. Mati me saletela molbama. Mislim se: zato ne! Moda e se setiti dobra to sam im uinio. Odem gospodinu. Imamo dobrog gospodina; kae, idi sokole. I tako sam poao mesto brata. Ako, to je lepo ree Panov. A eto, veruje li, Antoniu, sad mi je dosadno. I najdosadnije mi je ba to to sam poao mesto brata. On eto sad gospoduje, a ja se muim. I to vie mislim, sve mi je tee. Grehota. Avdejev je poutao malo. Da zapalimo opet? upita Avdejev. Zato ne? Puni. Ali vojnici nisu uspeli da pue. Tek to je Avdejev ustao i hteo da napuni lulu, kad su se kroz utanje vetra zauli koraci na drumu. Panov zgrabi puku i gurnu nogom Nikitina. Nikitin skoi i die injel! Ustade i trei Bondarenko. Da znate, brao, ta sam sanjao... Avdejev je siknuo na Bondarenka i vojnici su se pritajili oslukujui. Pribliavali su se laki koraci ljudi koji nisu bili obuveni u izme. Kroz pomrinu se ulo sve jasnije utanje lia i suvog granja. Zatim se zauo i govor na onom naroitom grlenom jeziku kojim govore eenci. Sad su vojnici ne samo uli nego i videli dve senke koje su promakle izmeu drvea. Jedna senka je bila nia, druga via. Kad su senke dole do vojnika, Panov je, s pukom u ruci, iziao na put sa svoja dva druga. Ko ide? viknu on. Mirni een rekao je onaj nii. To je bio Bata. Puka jok, sablja jok govorio je on pokazujui na sebe. Kinjeza8) treba. Onaj vii stojao je utei pored svog druga. Ni on nije imao oruja. To je uhoda. Dakle, treba ga odvesti komandantu ree Panov,
9

objanjavajui svojini drugovima. Kinjeza Voroncov jako treba, veliki posao treba govorio je Bata. Dobro, dobro, udesiemo ree Panov. Pa hajde, odvedite ga ti i Bondarenko obrati se Avdejevu a kad ga preda deurnome, vrati se. Pazi ree Panov budi obazriv, naredi im da idu ispred vas. Jer ovi obrijani su vrlo lukavi. A zato imam ovo? ree Avdejev i uini pokret pukom i bajonetom kao da kolje. Samo ga bocnem, i gotovo. ta e s njim ako ga zakolje ree Bondarenko. Hajd' mar! Kad se izgubie koraci dvojice vojnika sa uhodama, Panov i Nikitin se vratie na svoje mesto. ta ih nosi avo po noi ree Nikitin. Znai da je potrebno ree Panov. A zahladnelo je dodade on i, razvivi injel, obue ga i sede uz drvo. Dva sata docnije vratie se Avdejev i Bondarenko. Jeste li ih predali? upita Panov. Jesmo. Kod komandanta se jo ne spava. Odveli smo ih pravo njemu. A zna, brate moj, valjani su ti momci obrijanih glava nastavi Avdejev. Tako mi boga! Napriao sam se s njima. Ti se uvek napria ree Nikitin mrgodno. Bogami, sasvim kao Rusi. Jedan je oenjen. Maruka9), velim bar10)? Bar, veli. Baranuk11), velim, bar? Bar mnogo. Dvoje? Dvoje, veli. Tako se siti narazgovarasmo. Dobri ljudi. Dobri, kako da ne ree Nikitin samo kad bi mu pao aka, prosuo bi ti creva. Mora da e skoro zora ree Panov. Hoe, ve su i zvezdice poele da se gase, ree Avdejev sedajui. I vojnici su ponovo zautali.

III Prozori na kasarni i vojnikim kuicama odavno su ve bili mrani, ali su na jednoj od najlepih kua u tvravi svi prozori jo bili osvetljeni. U toj kui stanovao je komandant Kurinskog puka, sin glavnokomandujueg, krilni autant knez Semjon Mihajlovi Voroncov. Voroncov je tu iveo sa svojom enom, Marijom Vasiljevnom, uvenom petrogradskom lepoticom, i u toj maloj kavkaskoj tvravi iveo je tako raskono kako niko i nikad ovde nije iveo. Voroncovu, a naroito njegovoj eni, inilo se da oni ovde ive ne samo skromno nego jo i vrlo oskudno. Meutim, ovdanje stanovnitvo
10

bilo je zadivljeno neobinom raskoi toga ivota. Sada, u pono, u velikoj sobi za primanje, sa velikim ilimom zastrtim preko celoga poda, sa tekim sputenim draperijama na vratima, za igrakim stolom osvetljenim sa etiri svee, sedeli su domai s gostima i igrali karte. Jedan od igraa bio je sam domain, pukovnik Voroncov, plav ovek duguljasta lica, s autantskim oznakama na epoletama i s akselbenderima; partner mu je bio apsolvent petrogradskog univerziteta, neki kosmati i natmureni mladi, koga je nedavno kneginja Voroncova uzela za domaeg uitelja svome siniu od prvog mua. Protiv njih su igrala dva oficira: jedan iroka lica, rumen, komandir ete Poltoracki, koji je preao iz garde, a drugi, autant puka sa hladnim izrazom na lepom licu, koji je sedeo vrlo uspravno. Sama kneginja Marija Vasiljevna, krupna lepotica velikih oiju i crnih obrva, sedela je do Poltorackog, dotiui se svojom krinolinom njegovih nogu i zagledajui mu u karte. I u njenim reima, i u njenim pogledima, osmehu, u svim pokretima njenoga tela, u mirisu koji je od nje dopirao, bilo je neto to je Poltorackog gonilo da zaboravi na sve, osim na svest da je ona pored njega, pa je inio greku za grekom i sve vie ljutio svog partnera. Ne, to je nemoguno! Opet je upropastio keca! ree autant, sav zajapuren, kad Poltoracki izbaci keca. Kao da se tek probudio iz sna, Poltoracki je gledao u nezadovoljnog autanta svojim dobrim, iroko rastavljenim, crnim oima i nita nije shvatao. Hajde, oprostite mu ree Marija Vasiljevna smeei se. Vidite, ja sam vam govorila obrati se ona Poltorackome. Ali vi mi niste govorili o tome ree Poltoracki i osmehnu se. Zar nisam? ree ona i takoe se osmehnu. I taj osmeh tako silno uzbudi i obradova Poltorackog da pocrvene kao rak, pa dohvati karte i poe da ih mea. Ne mea ti ree autant strogo i poe svojom belom rukom, na kojoj je imao skupoceni prsten, deliti karte tako kao da je eleo da ih se to pre otarasi. U sobu ue kneev sobar i ree knezu da ga trai deurni oficir. Izvinite, gospodo ree knez, govorei ruski s engleskim naglaskom. Marie, ti e me zameniti. Pristajete li? upita kneginja ustajui brzo i lako, ispravljajui se u svoj svojoj visini, utei svilom i smeei se svojim blistavim pogledom srene ene. Ja uvek na sve pristajem ree autant, veoma zadovoljan to protiv njega sada igra kneginja, koja uopte ne ume da igra. Poltoracki samo rairi ruke i osmehnu se. Partija se zavravala kada se knez vratio u sobu za primanje. Uao je
11

neobino uzbuen i veseo. Znate li ta bih hteo da vam predloim? ta? Da pijemo ampanjca. Za to sam uvek spreman ree Poltoracki. Zato ne, to je vrlo prijatno ree autant. Vasilije, donesite naredi knez. Zato su te zvali? upita Marija Vasiljevna. Bio je deurni i jo jedan ovek. Ko? ta? upita Marija Vasiljevna urno. Ne mogu da kaem ree Voroncov i slee ramenima. Ne moe da kae ponovi Marija Vasiljevna. Videemo. Donesoe ampanjac. Gosti su ispili po jednu au i poeli se opratati, poto su dovrili igru i obraunali se. Je li za sutra vaa eta odreena da ide u umu? upita knez Poltorackog. Moja. Zato? Onda emo se videti sutra ree knez uz lak osmeh. Vrlo mi je milo ree Poltoracki ne shvatajui ba sasvim ta mu Voroncov govori i vodei brigu samo o tome kako e sad stisnuti veliku, belu ruku Marije Vasiljevne. Marija Vasiljevna, kao i uvek, ne samo da snano stee ve i jako protrese ruku Poltorackog. I podsetivi ga jo jedanput na pogreku kad je poao karom, osmehnu mu se, kako se Poltorackom uinilo, divnim, ljupkim i znaajnim osmehom. * Poltoracki se vraao kui u onom oduevljenom raspoloenju koje mogu razumeti samo ljudi koji su, kao i on, odrasli i vaspitavani u velikom svetu, kada, posle nekoliko meseci usamljenog ivota, ponovo sretnu enu iz svog preanjeg kruga, pa jo takvu enu kao to je kneginja Voroncova. Doavi do kue u kojoj je stanovao sa jo jednim drugom, on gurnu ulazna vrata, ali su vrata bila zakljuana. On kucnu, ali se vrata nisu otvorila. On se naljuti, pa stade dobovati u zatvorena vrata nogom i sabljom. Iza vrata su se zauli koraci i Vavila, sluga Poltorackog, njegov kmet, otvori vrata. ta ti je palo na pamet da zakljuava? Budalo! A zar bi moglo, Aleksije Vladimir... Opet si pijan. Sad u ti pokazati kako bi moglo... Poltoracki htede da udari Vavilu, ali se predomisli. Idi bestraga, upali sveu. Odmah. Vavila je uistinu bio pijan, a napio se zato to je bio na jednom
12

imendanu, kod intendanta. Kad se vratio kui, on je u mislima poeo uporeivati svoj ivot sa ivotom Ivana Matvjejevia, intendanta. Ivan Matvjejevi imao je prihoda, bio je oenjen i nadao sa da e za godinu dana moi da se oslobodi vojske. Vavila, pak, jo kao deko, uzet je gore, tj. da posluuje gospodu, i eto, sad mu je preko etrdeset godina, a jo nije oenjen i ivi uvek u pokretu kao neki vojnik uz svog neurednog gospodina. Gospodin je bio dobar, nije ga tukao mnogo, ali zar je to neki ivot! "Obeao mi je slobodu kad se vrati s Kavkaza, ali kuda u kad budem slobodan... Psei ivot!" mislio je Vavila. I tu mu se tako prispavalo da je, bojei se da neko ne ue i ne odnese to, zakljuao vrata i zaspao. * Poltoracki je uao u sobu u kojoj je spavao sa svojim drugom Tihonovom. ta je, jesi li izgubio? ree Tihonov probudivi se. O, naprotiv, dobio sam sedamnaest rubalja i ispili smo bocu "Kliko"12). I gledao u Mariju Vasiljevnu? I gledao u Mariju Vasiljevnu ponovi Poltoracki. Jo malo pa treba i da ustajemo ree Tihonov u est sati moramo krenuti. Vavila! viknu Poltoracki. Pazi dobro, da me sutra probudi u pet. Kako da vas probudim kad se bijete. Kaem ti da me probudi. Jesi li uo? Razumem. Vavila ode i ponese izme i odelo, a Poltoracki lee u postelju i smeei se pripali cigaretu i ugasi svecu. U pomrini je video pred sobom nasmejano lice Marije Vasiljevne. * Voroncovi takoe nisu odmah zaspali. Kad su gosti otili, Marija Vasiljevna prie muu, stade pred njega i strogo ree: Eh bien, vous allez me dire e que c'est13)? Mais, ma chere...14) Pas de "ma chre!" C'est un missaire, n'est ce pas? Quand mme je ne puis pas vous le dire. Vous ne pouvez pas? Alors c'est moi qui vais vous le dire. Vous? Hadi Murat, je li? ree kneginja, koja je ve nekoliko dana sluala o pregovorima s Hadi Muratom, pa je mislila da je kod njenog mua bio sam Hadi Murat. Voroncov nije mogao poricati, ali je razoarao enu utoliko to to nije
13

bio sam Hadi Murat, ve izaslanik, koji je izjavio da e mu Hadi Murat doi sutra na ono mesto gde je odreeno da se see uma. ivei jednoliko u tvravi, mladi Voroncovi, i mu i ena, radovali su se ovom dogaaju. Porazgovarae i o tome kako e ova vest biti prijatna njegovom ocu, a zatim legoe da spavaju u tri sata posle ponoi. IV Posle tri neprospavane noi to ih je proveo beei ispred murida koje je amil poslao protiv njega, Hadi Murat zaspa odmah im Sado izie iz kue poelevi mu laku no. Spavao je oeven, nalaktivi se na ruku, koja je utonula u crvene perjane jastuke to mu ih je podmetnuo domain. Blizu njega, pored zida, spavao je Eldar. Eldar je leao na leima ispruivi svoje mlade i jake udove, tako da su mu isturene grudi, s crnim redenicima na belom erkeskom kaputu, leale iznad nedavno izbrijane glave koja mu bee spala sa uzglavlja. Gornja usna, koju je tek ogarila nausnica, napuena kao u dece, kao da je srkala, skupljajui se i rasteui. Odeven je bio kao i Hadi Murat, s pitoljem za pojasom i s jataganom. U kaminu je dogorevalo granje, a u jednom udubljenju jedva je svetlucao iak. Usred noi kripnue vrata na ulazu. Hadi Murat ustade i mai se pitolja. U sobu ue Sado, neujno stupajui po zemljanom podu. ta je? upita Hadi Murat, vedro kao da nije ni spavao. Treba promisliti ree Sado sedajui do Hadi Murata. Jedna ena te je videla s krova kad si projahao ree on i ispriala muu, i sada celo selo zna. Sad je ba dolazila eni jedna susetka i priala da su se starci skupili kod damije i hoe da te zadre. Valja putovati ree Hadi Murat. Konji ekaju odgovori Sado i brzo izie iz kue. Eldare proapta Hadi Murat, a Eldar, zauvi svoje ime i, to je glavno, glas svoga stareine skoi na noge nametajui ubaru. Hadi Murat pripasa oruje i obue kabanicu. Eldar uini to isto i obojica izioe utei iz kue pod strehu. Crnooki deko privede konje. Na topot kopita po ugaenoj putanji, na ulici se iz vrata na susenoj kui pomoli neija glava i jedan ovek trupkajui nanulama odjuri uz breg put damije. Meseca nije bilo, samo su zvezde jasno sijale na crnom nebu, a u mraku ocrtavali su se krovovi kuica i, via od drugih zgrada, damija sa minaretom u gornjem kraju sela. Od damije dopiralo je brujanje glasova. Hadi Murat se brzo mai puke, metnu nogu u uzengiju i neujno i neprimetno prebaci telo i sede na visoko sedlo. Bog neka vas nagradi ree on obraajui se domainu, traei vinim pokretom desne noge drugu uzengiju i ovla dotae korbaem deka
14

koji je drao konja, dajui mu time znak da se skloni ustranu. Deko se skloni, a konj kao da je i sam znao ta treba initi, ivahnim korakom krete iz sokaeta na drum. Eldar je jahao pozadi. Sado u bundi, razmahujui brzo rukama, gotovo je trao za njima, pretravajui as na jednu as na drugu stranu tesne ulice. Kod izlaza, preko puta, ukaza se jedna pokretna senka, zatim i druga. Stoj! Ko ide? Stani! povika glas, a nekoliko ljudi prepreie put. Umesto da stane, Hadi Murat tre pitolj iza pojasa i ubrza hod, upravivi konja pravo na ljude koji su mu prepreili put. Ljudi na drumu razioe se, a Hadi Murat, ne osvrui se, pojuri velikom brzinom niz drum. Eldar je jurio za njim u brzom kasu. Iza njih su odjeknula dva pucnja, prosvirala dva metka, ali nisu okrznula ni njega ni Eldara. Hadi Murat nastavi put istom brzinom. Projurivi jedno tri stotine koraka, on zaustavi konja, koji se malo zaduvao, i poe oslukivati. Pred njima je dole huala brza reka. Pozadi se ulo kukurekanje petlova u selu. Kroz te zvuke uo se topot konja koji su se pribliavali i govor iza Hadi Murata. Hadi Murat obode konja i krenu istim, ujednaenim kasom. Gonioci su jurili i brzo su dostigli Hadi Murata. Bilo ih je dvadesetak konjanika. Bili su to stanovnici sela koji su odluili da zadre Hadi Murata ili bar, radi opravdanja pred amilom, da se pokau kako su ga hteli zadrati. Kad su se pribliili toliko da su se u pomrini videli, Hadi Murat zastade, pusti voice i vinim pokretom leve ruke otkai puku i izvue je desnom rukom. Eldar uini to isto. ta hoete? viknu Hadi Murat. Hoete da me uhvatite? Pa, uhvatite me. I die puku. Stanovnici sela zastadoe. Drei puku u ruci, Hadi Murat se poeo sputati u dolinu. Konjanici su jahali za njim, ali se nisu pribliavali. Kad je Hadi Murat preao na drugu stranu doline, gonioci su mu doviknuli da slua ta imaju da mu kau. U odgovor na to Hadi Murat je opalio puku i pustio konja u trk. Kad ga je zaustavio, za njim se vie nije ula potera; nisu se uli ni petlovi, uo se samo jasniji ubor vode u umi i pokatkad hukanje sove. Crna ivica ume bila je vrlo blizu. Bila je to ona ista uma u kojoj su ga oekivali njegovi muridi. Kad se pribliio umi, Hadi Murat je zastao i, udahnuvi mnogo vazduha u plua, zazviao, zatim uutao i poeo oslukivati. Malo zatim zauo se iz ume isti takav zviduk. Hadi Murat je skrenuo s puta i poao u umu. Kad je preao stotinak koraka, Hadi Murat je opazio kroz drvee vatru, senke ljudi koji su sedeli kraj vatre, i upola osvetljenog vatrom, sputanog i osedlanog konja. Jedan od tih to su sedeli kraj vatre brzo ustade i prie Hadi Muratu, uhvativi se za uzde i uzengije. To je bio Avarac Hanefi; pobratim Hadi Muratov, upravnik njegovog imanja. Gasite vatru ree Hadi Murat silazei s konja.
15

Ljudi poee razgrtati vatru i gasiti upaljeno granje. Je li bio ovde Bata? upita Hadi Murat prilazei prostrtoj kabanici. Bio je i odavno otiao sa Han-Mahomom. Kojim putem? Ovim odgovori Hanefi, pokazujui pravac suprotan onome kojim je doao Hadi Murat. Dobro ree Hadi Murat i, skinuvi puku, poe je puniti. Treba da se uvam, gone me ree Hadi Murat obraajui se oveku koji je gasio vatru. To je bio Ceenac Hamzalo. Hamzalo prie kabanici, uze iz navlake puku koja je leala na njoj i utei ode na kraj poljane, prema mestu odakle je Hadi Murat dojahao. Eldar sjaha, uze Hadi Muratova konja i, podigavi visoko glavu i jednom i drugom konju, priveza ih za drvee, zatim, kao i Hamzalo stade na drugi kraj poljane s pukom o ramenu. Vatra je bila ugaena, i uma ve nije bila tako crna kao pre, a na nebu su, mada slabo, ipak svetlucale zvezde. Pogledavi u sazvee Vlaia, koji su se ve ispeli na sredinu neba, Hadi Murat izrauna da je ve davno prevalila pono i da je odavno prolo vreme za nonu molitvu. On zatrai od Hanefija ibrik, koji je uvek nosio u bisagama, obue kabanicu i poe ka vodi. Poto se izuo i uzeo avdes, Hadi Murat stade bosonog na kabanicu, sede na listove i, poto prvo zapui prstima ui i zatvori oi, izgovori uobiajenu molitvu, okrenuvi se istoku. Kad je zavrio molitvu, vrati se na mesto gde su mu stajale bisage, i kad je seo na kabanicu, nalakti se na kolena, obori glavu i zamisli se. Hadi Murat je uvek verovao u svoju sreu. Preduzimajui neto, unapred je vrsto verovao da e uspeti i, zbilja, tako je i bilo. Tako je bilo, s retkim izuzecima, za sve vreme njegovog burnog ratnikog ivota. Nadao se da e i sada biti tako. Zamiljao je kako e s vojskom, koju e mu dati Voroncov, krenuti na amila, zarobiti ga i osvetiti mu se, i kako e ga ruski car nagraditi, i on e opet upravljati ne samo Avarijom15) nego i celom enom koja e mu se pokoriti. Zanet ovim mislima, on je neprimetno zaspao. Sanjao je kako sa svojim junacima, uz pesmu i uzvike "Hadi Murat ide!", leti protiv amila, zarobljava ga s njegovim enama, i slua kako plau i kukaju njegove ene. On se probudi. Pesma "La ilah", i uzvici "Hadi Murat ide!" i pla amilovih ena bejahu urlik, pla i smeh akal; to ga je i probudilo. Hadi Murat die glavu i pogleda u nebo na istoku, koje se ve sijalo kroz drvee, i zapita murida, koji je sedeo malo dalje od njega, za Han-Mahomu. Kad je doznao da se Han-Mahoma jo nije vratio Hadi Murat obori glavu i opet zadrema. Probudio ga je veseli glas Han-Mahome, koji se s Batom vratio iz svoje
16

ekspedicije. Han-Mahoma je seo odmah uz Hadi Murata i poeo da mu pria kako su ih vojnici presreli i sproveli knezu, kako je on govorio sa samim knezom, kako je knezu bilo milo i kako je obeao da e ih ujutro doekati onde gde Rusi budu sekli umu iza Miika, na aljinskoj poljani. Bata je upadao u re drugu i umetao svoje pojedinosti. Hadi Murat se raspitivao do sitnica o tome kakvim je upravo reima Voroncov odgovarao na Hadi Muratovu ponudu da pree Rusima. I HanMahoma i Bata govorili su u jedan glas da je knez obeao da e primiti Hadi Murata kao gosta i da e initi sve da mu bude dobro. Hadi Murat se raspitivao jo o putu, pa kada ga je Han-Mahoma uverio da dobro poznaje put i da e ga odvesti pravo onamo, Hadi Murat je uzeo novac i dao Bati obeane tri rublje; svojim ljudima je naredio da mu iz bisaga izvade pozlaeno oruje i ubaru sa almom, a samim muridima da se oiste, da bi se pred Rusima pojavili kako treba. Dok su istili oruje, sedla, opremu i konje, zvezde su trnule, svanulo je, poeo je duvati lak, jutarnji povetarac.

V Rano ujutru jo po mraku, dve ete sa sekirama, pod komandom Poltorackog, izile su na deset vrsta ispred ahgirinske kapije i im je svanulo, poele su obarati umu, poto su prethodno postavile streljaki stroj. Oko osam sati poela se razilaziti magla, koja se pomeala sa mirisnim dimom sirovog granja to je italo i puckaralo na vatrama, a oni koji su sekli umu, a koji ranije nisu videli ni pet koraka dalje od sebe, ve samo uli jedan drugog poeli su razaznavati i vatre i put kroz umu zakren drveem. Sunce se as pojavljivalo kao sjajna pega u magli, as se opet sakrivalo. Na poljanici, neto u stranu od puta, sedeli su na doboima: Poltoracki sa potinjenim oficirom Tihonovom, dva oficira iz tree ete i bivi oficir konjike garde, degradiran zbog dvoboja, kolski drug Poltorackog iz Paevskog korpusa, baron Freze. Oko doboa valjale su se hartijice od zakusaka, ostaci cigareta i prazne flae. Poltoracki, iako neispavan, bio je u onom naroitom uzbuenju i dobrom raspoloenju koje je oseao uvek meu svojim vojnicima i drugovima, tamo gde je moglo biti opasnosti. Oficiri su ivo pretresali poslednju novost smrt generala Oljencova. U toj smrti niko nije video onaj najznaajniji trenutak u ivotu, njegov kraj i vraanje izvoru iz koga je istekao, videlo se jedino junatvo odvanog oficira koji je, sa sabljom u ruci, poleteo na gortake i oajniki ih sekao. Iako su svi oficiri, naroito oni koji su bili u borbama, znali i mogli znati da u ono vreme u ratu na Kavkazu, pa i nikad i nigde, ne dolazi do see
17

sabljama, koja se uvek zamilja i opisuje (a ako ve i doe do takve see sabljama i bajonetima, onda kolju i seku uvek samo one koji bee), tu fikciju borbe prsa u prsa oficiri su priznavali, i ona im je pridavala onu mirnu gordost i veselost s kojom su oni, jedni u junakim, drugi, naprotiv, u najskromnijim stavovima, sedeli na doboima, puili, pili i zbijali ale ne vodei rauna o smrti koja je svakoga od njih, isto kao i Oljencova, mogla zadesiti u svakom trenutku. I zaista, kao u potvrdu njihovih oekivanja, zauo se, usred razgovora, levo od puta, ohrabrujui lepi zvuk otrog pucnja iz puke, i zrno, uz veseli fijuk, prolete negde kroz zamagljeni vazduh i udari u neko drvo. Na neprijateljski pucanj odgovori nekoliko tekih i jakih pucnjeva iz vojnikih puaka. E! uzviknu Poltoracki veselo pa to je u streljakom lancu. Kosta, brate obrati se Frezeu srea tvoja. Idi svojoj eti. Prirediemo odmah takvu borbu da e biti divota. Bie prava predstava. Degradirani baron skoi na noge i urno krenu prema dimu, gde mu je bila eta. Poltorackome privedoe njegovog malog alatastog kabardinskog konja, on ga pojaha i, postrojivi etu, povede je prema lancu odakle je dolazila pucnjava. Lanac je bio na ivici ume, pred golom jarugom koja se sputala nanie. Vetar je duvao u pravcu ume i jasno se videla ne samo padina jaruge ve i druga njena strana. Kada Poltoracki dojaha do lanca, sunce se pomoli iz magle, i na suprotnoj strani jaruge, u drugoj retkoj umici koja je tamo poinjala i zauzimala jedno stotinu hvati, videlo se nekoliko konjanika. To su bili oni eenci koji su gonili Hadi Murata i hteli da vide njegov dolazak Rusima. Jedan od njih ispali puku na streljaki lanac. Iz lanca mu odgovori nekoliko vojnika. eenci su uzmakli i paljba je prestala; ali kada se Poltoracki priblii sa svojom etom, on naredi paljbu, i im je zapovest bila prenesena, zaulo se na celom frontu neprekidno, veselo, ivahno pratanje puaka, praeno dimom koji se lepo razilazio. Uivajui u toj razonodi, vojnici su hitro punili puke i slali metak za metkom. Osetivi, nesumnjivo, izazivanje, eenci su iskoili napred jedan za drugim i ispalili nekoliko metaka na vojnike. Jedan od tih metaka rani vojnika. Taj vojnik bio je onaj Avdejev sa mrtve strae. Kada su mu drugovi prili, leao je potrbuke, drei se obema rukama za ranu na trbuhu i klatio se ravnomerno. Tek to sam poeo puniti puku, kad ujem gde neto kljocnu govorio je vojnik koji je bio kraj njega. Pogledam, a on ispustio puku. Avdejev je bio iz ete Poltorackog. Ugledavi gomilicu vojnika, Poltoracki dojaha do njih. ta je, brate, je li te pogodilo? ree on. Gde? Avdejev ne odgovori. Tek to sam poeo da punim puku, vae blagorodstvo poe vojnik koji je bio u lancu zajedno s Avdejevom kad ujem neko kljocnu.
18

Pogledam, a on ispustio puku. Te, te cmoknu jezikom Poltoracki. Je li, Avdejeve, boli li te? Ne boli, ali ne mogu da idem. Da mi je malo vinca, vae blagorodstvo. Nalo se votke, tj. piritusa, koji su pili vojnici na Kavkazu, i Panov, namrten i strog, podnese Avdejevu aicu piritusa. Avdejev je srknuo, pa odmah odgurnuo aicu. Nee mi srce ree on pij ti. Panov ispi piritus. Avdejev je opet pokuao da ustane i opet klonuo. Prostrli su injel i na njega metnuli Avdejeva. Vae blagorodstvo, evo ide pukovnik ree narednik Poltorackom. Lepo, ti e uiniti ta treba ree Poltoracki i, zamahnuvi biem, u brzom kasu pojuri u susret Voroncovu. Voroncov je jahao na svom punokrvnom engleskom doratastom drepcu; pratio ga je autant puka, jedan Kozak i eenac-tuma. ta je to kod vas? upita on Poltorackoga. Eto, krenula neka grupa i izvrila napad na streljaki lanac odgovori Poltoracki. E, e, znam ja da je to sve vae maslo. Nije, knee ree Poltoracki smeei se sami su poleteli. ujem, ranili nam vojnika. Jesu, teta. Dobar vojnik. Teko? Bie da je teko, u trbuh. A znate li kuda ja idem? upita Voroncov. Ne znam. Zar ne pogaate? Ne. Hadi Murat prelazi na nau stranu i sad emo se sresti. Nije mogue! Jue nam je dolazio njegov izaslanik ree Voroncov, uzdravajui s mukom radostan osmejak. Verovatno da me sad eka na aljinskoj poljani. Zato razvijte strelce do poljane, pa doite k meni. Razumem ree Poltoracki, salutira i odjaha svojoj eti. Na desnom krilu sam razvi lanac, a naredniku izdade zapovest da to uini na levom. Ranjenog Avdejeva vojnici su odneli u tvravu. Poltoracki se ve vraao Voroncovu, kada za sobom opazi neke konjanike koji su jurili za njim. On stade i saeka ih. Ispred svih na belom konju, u erkeskom kaputu, s almom na ubari i sa pozlaenim orujem, jahao je ovek impozantne spoljanosti. Taj ovek bio je Hadi Murat. On je dojahao do Poltorackog i rekao mu neto tatarski. Poltoracki die obrve, rairi ruke u znak da ne razume i osmehnu se. Hadi
19

Murat odgovori na osmeh osmehom, i taj osmeh iznenadi Poltorackog svojom detinjskom blagou. Poltoracki nikako nije oekivao da e tog stranog gortaka videti takvog. Oekivao je namrgoenog, suvog tuinca, meutim, pred njim je bio sasvim obian ovek, koji se osmehivao tako blagim osmehom kao da mu je davnanji prijatelj. Samo jedno je na njemu bilo neobino: to su bile njegove iroko razmaknute oi, koje su paljivo, pronicljivo i mirno gledale u oi drugim ljudima. Hadi Muratova pratnja sastojala se od etiri oveka. U toj pratnji bio je onaj Han-Mahoma koji je noas iao Voroncovu. Bio je to ovek okrugla i rumena lica, crnih, sjajnih oiju bez trepavica, na ijem je licu sijala radost ivota. Bio je tu i jedan temeljit, kosmat ovek sastavljenih obrva. To je bio branin Hanefi, upravnik celokupnog Hadi Muratovog imanja. On je vodio za ular konja sa jako nabijenim bisagama. U pratnji su se naroito isticala dvojica: jedan mladi, tanak u struku kao ena, a irokih ramena, s tek izraslom mrkom bradicom, lep kao upisan, ovnovskih oiju; to je bio Eldar, a drugi orav, bez obrva i bez trepavica, rie podiane brade i sa oiljkom preko nosa i lica eenac Hamzalo. Poltoracki je obratio panju Hadi Muratu na Voroncova, koji se ukazao na putu. Hadi Murat se uputio k njemu i kad se potpuno pribliio, prineo je desnu ruku prsima, rekao neto tatarski i stao. Tuma eenac je preveo: Predajem se, veli, ruskome caru na milost i nemilost; hou, veli, njega da sluim. Odavno sam hteo, ali mi amil nije doputao. Sasluavi tumaa, Voroncov prui Hadi Muratu ruku utegnutu u konu rukavicu. Hadi Murat se zagleda u tu ruku, oeknu za trenutak, ali je zatim stee i opet ree neto, gledajui as u tumaa as u Voroncova. Kae da se nikom drugom nije hteo predati osim tebi, jer si ti serdarev sin. Tebe mnogo ceni. Voroncov klimnu glavom u znak zahvalnosti. Hadi Murat ree jo neto, pokazujui na svoju pratnju. Veli da e i ovi ljudi, njegovi muridi, sluiti Rusima isto kao i on. Voroncov se osvrnu i na njih i klimnu im glavom. Veseli, crnooki eenac bez trepavica, Han-Mahoma, takoe klimnu glavom i ree Voroncovu, mora biti, neto smeno, jer kosmati Avarac razvue usta u osmeh, te mu se ukazae sjajnobeli zubi. Rii Hamzalo samo pogleda Voroncova jednim svojim crvenim okom, pa opet uperi pogled na ui svoga konja. Kad su Voroncov i Hadi Murat, sa pratnjom, projahali put tvrave, vojnici, puteni iz lanca, sakupljeni u gomilice, poeli su stavljati primedbe: Koliko ih je ovaj pobio, prokletnik! A gledaj samo kako e mu ugaati ree jedan. Nego! Bio je prvi komandant kod melje. A sada...
20

 Junaina je, nema ta, digit. Vidi, vidi riega, gleda ispod oka kao divlja zver. Uh, da grozne li psine! Rii je svima naroito pao u oi. * Tamo gde je seena uma vojnici koji su bili blie drumu istravali su da vide. Oficir je viknuo na njih, ali ga je Voroncov zadrao. Neka ih, neka vide svoga starog poznanika. Poznaje li ga? upitao je Voroncov najblieg vojnika, sporo izgovarajui rei svojim engleskim naglaskom. Ja ne, vaa svetlosti. Hadi Murat, jesi li uo za njega? Kako da nisam uo, vaa svetlosti, tukli smo ga mnogo puta. Ali smo i mi od njega izvlaili. Tako je, vaa svetlosti odgovori vojnik, zadovoljan to je mogao da porazgovara sa stareinom. Hadi Murat je razumeo da se govori o njemu i u oima mu zasija veseo osmeh. Voroncov se vrati u tvravu u najboljem raspoloenju.

VI Voroncovu je bilo vrlo milo to je njemu, ba njemu, polo za rukom da namami i primi glavnog, posle amila najmonijeg neprijatelja Rusije. Samo jedno mu je bilo neprijatno: komandant trupa u Vozdviensku bio je general Meler-Zakomeljski i, zapravo, sve je trebalo da ide preko njega. Voroncov je pak sve svrio sam, i ne javljajui mu, tako da je moglo doi i do neprijatnosti. I ta misao pomuivala je donekle Voroncovljevu radost. Kad je stigao kui, Voroncov predade Hadi Muratove muride autantu puka, a Hadi Murata uvede u svoj dom. Kneginja Marija Vasiljevna, elegantna i s osmehom na licu, doeka Hadi Murata u sobi za primanje, zajedno sa sinom, estogodinjim lepim dekom kudrave kose, a Hadi Murat, prinevi ruke grudima, ree preko tumaa, koji je bio uz njega, sveanije no obino, da sebe smatra kneevim kunakom, jer ga je primio u svoj dom, a sva kunakova porodica kunaku je isto onoliko sveta koliko i on sam. Mariji Vasiljevnoj svidela se i spoljanjost i dranje Hadi Muratovo. A to to je pocrveneo i zaplamteo kada mu je ona pruila svoju veliku belu ruku jo je vie raspoloi u njegovu korist. Ona ga ponudi da sedne, zapita ga da li pije kafu i naredi da mu je donesu. Ali kad mu donesoe kafu, Hadi Murat je odbi. On je pomalo
21

razumeo ruski, ali nije mogao da govori, i, kad ne bi razumeo, osmehnuo bi se, i taj osmeh svideo se Mariji Vasiljevnoj onako isto kao i Poltorackom. Kudravi sini Marije Vasiljevne, kome su oi igrale kao na zejtinu i koga je mati zvala Buljkom, stajao je uz mater i nije skidao pogleda s Hadi Murata, o kome je sluao kao o neobinom ratniku. Ostavivi Hadi Murata sa enom, Voroncov ode u kancelariju da izda naredbe za izvetaj pretpostavljenima o dolasku Hadi Muratovom. Poto je napisao raport komandantu levog krila, generalu Kozlovskom, u Grozni, i pismo ocu, Voroncov pouri kui bojei se eninog nezadovoljstva to joj je ostavio na vratu stranog tuinca, s kojim je morala postupati tako da ga ne uvredi i da ne bude suvie paljiva prema njemu. Ali mu je strah bio uzaludan. Hadi Murat je sedeo u naslonjai drei na krilu Buljku, Voroncovljevog pastorka, i, sagnuvi glavu, paljivo sluao ono to mu je govorio tuma, prevodei rei Marije Vasiljevne, koja se smejala. Marija Vasiljevna govorila mu je da, ako svakome kunaku bude davao onu stvar koju kunak pohvali, uskoro e biti prinuen da ide kao Adam ... Hadi Murat je pri kneevom ulasku skinuo s krila Buljku, koga to zaudi i uvredi, a aljiv izraz lica zamenio strogim i ozbiljnim. On sede tek onda kad i Voroncov. Nastavljajui razgovor, odgovori na rei Marije Vasiljevne da je takav njihov zakon da sve to se kunaku svidi mora mu se i dati. Tvoja sin kunak ree ruski, gladei po kudravoj kosi Buljku, koji mu se opet popeo na krilo. Divan je taj tvoj razbojnik ree Marija Vasiljevna muu na francuskom jeziku Buljka se divio njegovom jataganu, a on mu ga je smesta poklonio. Buljka pokaza jatagan ouhu. C'est un objet de prix16) ree Marija Vasiljevna. II faudra trouver l'occasion de lui faire cadeau17) ree Voroncov. Hadi Murat je sedeo oborena pogleda i, gladei deka po kudravoj glavi, tepao: Digit, digit18) Divan, divan jatagan ree Voroncov izvukavi do polovine naotreno elino seivo sa olukom na sredini. Hvala ti. Upitaj ga ime bih mu mogao biti na usluzi ree Voroncov tumau. Tuma je preveo, a Hadi Murat odmah odgovori da njemu ne treba nita, samo bi molio da ga odmah odvedu na mesto gde bi se mogao moliti bogu. Voroncov dozva sobara i naredi mu da Hadi Muratu ispuni elju. im je Hadi Murat ostao sam u svojoj sobi, lice mu se izmenilo: iezao je izraz zadovoljstva i donekle nenosti, donekle sveanosti i pojavio izraz zabrinutosti. Doek koji mu je priredio Voroncov bio je mnogo bolji nego to se
22

nadao. Ali ukoliko je doek bio bolji, utoliko je Hadi Murat manje verovao Voroncovu i njegovim oficirima. On se bojao svega: i da e ga uhvatiti, okovati i poslati u Sibir, ili da e ga prosto ubiti, i zato je bio na oprezu. Zapita Eldara, koji ue ba u tom trenutku, gde su smestili muride, a gde konje, i da im nisu oduzeli oruje. Eldar ga izvesti da su konji u kneevoj tali; ljudi su smeteni u upi, oruje je na njima i tuma ih asti jelom i ajem. Hadi Murat zavrte glavom u nedoumici i, svukavi se, poe itati molitvu. Kad je zavrio, naredi da mu donesu srebrni jatagan, obue se i opasa, pa sede na seiju, oekujui da vidi ta e biti. U pet sati pozvali su ga knezu na ruak. Za rukom Hadi Murat nije jeo nita osim pilava, od koga je izvadio sebi na tanjir s onog mesta odakle je uzela i Marija Vasiljevna. Boji se da ga ne otrujemo ree Marija Vasiljevna muu. Uzeo je odakle sam i ja uzela. I odmah se preko tumaa obrati Hadi Muratu s pitanjem kada e se opet moliti bogu. Hadi Murat die uvis pet prstiju i pokaza na sunce. Znai, skoro. Voroncov izvadi sat i pritisnu oprugu; sat izbi etiri i etvrt. Hadi Murata oigledno zaudi taj zvuk, pa zamoli da izbija jo malo i da razgleda sat. Voil l'occasion! Donnnez-lui la montre19). ree Marija Vasiljevna muu. Voroncov odmah ponudi Hadi Muratu sat. Hadi Murat prinese ruku grudima i primi sat. Nekoliko puta ga je navijao, sluao i odobravao klimanjem glave. Posle ruka, knezu su javili da je doao autant Melera-Zakomeljskog. Autant saopti knezu da je general, kad je doznao za prelazak Hadi Murata, bio vrlo nezadovoljan to ga o tome nisu ranije izvestili i da zahteva da Hadi Murata smesta poalju njemu. Voroncov je rekao da e generalova naredba odmah biti izvrena i, dostavivi Hadi Muratu preko tumaa generalov zahtev, zamolio ga da zajedno odu Meleru. Kad je Marija Vasiljevna doznala zbog ega je autant dolazio, shvatila je odmah da izmeu njenog mua i generala moe doi do neprijatnosti i, bez obzira na sve mueve izgovore, spremi se da zajedno s njim i Hadi Muratom poe generalu. Vous feriez bien mieux de rester; c'est mon affaire, non pas la vtre20). Vous ne pouvez pas m'empcher d'aller voir madame la gnrale21). Moglo bi se u drugo vreme. Ja hou sada.
23

Nije se imalo kud. Voroncov je pristao, i tako su poli utroje. Kad su stigli, Meler sa hladnom utivou otprati Mariju Vasiljevnu svojoj eni, a autantu naredi da Hadi Murata uvede u ekaonicu i da ga nikuda ne puta do dalje naredbe. Izvolite ree on Voroncovu otvarajui vrata na kabinetu i proputajui kneza ispred sebe. Uavi u kabinet, on stade pred kneza i, ne ponudivu ga da sedne, ree: Ovde sam ja vojni komandant i zato svi pregovori s neprijateljem imaju da se vode preko mene. Zato me niste izvestili o prelasku Hadi Murata? Izaslanik je doao k meni i izrazio Hadi Muratovu elju da se preda meni odgovori Voroncov, sav bled od uzbuenja, oekujui grubi ispad razljuenog generala i u isti mah zaraujui se njegovim gnevom. Pitam vas zato me niste obavestili? Mislio sam da to uinim, barone, ali... Nisam ja za vas baron nego vae prevashodstvo! I tu se odjednom izli dugo zadravani baronov gnev. On izgovori sve to mu se odavno bilo nakupilo u dui. Ne sluim ja svoga cara dvadeset i sedam godina zato da bi ljudi koji su od jue u slubi, koristei se svojim rodbinskim vezama, mogli meni ispred nosa da nareuju stvari koje ih se nita ne tiu. Vae prevashodstvo, ja vas molim da ne govorite ono to nije pravo prekide ga Voroncov. Ja govorim istinu i ne doputam... ree general jo razdraenije. U tom trenutku, utei suknjama, ue Marija Vasiljevna, a za njom omalena, skromna gospoa, supruga Melera-Zakomeljskog. Ostavite se, barone, Simon nije mislio da vam stvara neprijatnosti poe Marija Vasiljevna. Ja, kneginjo, ne govorim o tome ... E pa, vidite, bolje bi bilo da mi to ostavimo. Znate: bolje je mravo poravnanje nego debela parnica. Lepo ja kaem... Ona se nasmeja. I srditi general pokori se zavodnikom osmehu lepotice. Ispod brkova ukaza se osmejak. Priznajem da sam pogreio ree Voroncov ali... A i ja sam malo pao u vatru ree Meler i prui knezu ruku. Mir je bio uglavljen i doneta odluka da Hadi Murat privremeno ostane kod Melera, a posle da ga poalju komandantu levoga krila. Hadi Murat je sedeo u susednoj sobi i, mada nije razumevao ta se govori, shvatio je ono to mu je bilo potrebno da zna: da je prepirka bila zbog njega i da je njegov prelazak od amila stvar od neobinog znaaja za Ruse, i da e, prema tome, samo ako ga ne poalju u progonstvo ili ga ne ubiju, moi od njih mnogo da trai. Osim toga, uvideo je i to da iako je
24

Meler-Zakomeljski komandant, on nema onog znaaja koji ima Voroncov, njegov potinjeni, i da je vaan Voroncov, a ne Meler-Zakomeljski. I zato kad je Meler-Zakomeljski pozvao Hadi Murata i poeo da ga ispituje, Hadi Murat se drao oholo i sveano, govorei da je napustio svoja brda da poslui belome caru, a o svemu e dati rauna samo njegovom serdaru, tj. glavnom komandantu knezu Voroncovu, u Tiflisu.

VII Ranjenog Avdejeva preneli su u bolnicu, koja je bila smetena na izlasku iz tvrave, u maloj kui pokrivenoj indrom, i smestili ga u zajedniku sobu, na jedan prazan krevet. U sobi su bila etiri bolesnika: jedan se preturao u vatri tifusne groznice, drugi, sa plavim kolutovima ispod oiju, oekivao je nastup tropske groznice i neprestano zevao, i jo dvojica, koji su pre tri nedelje bili ranjeni pri jednom napadu jedan u lanak na ruci (taj je bio na nogama), drugi u rame (on je sedeo na postelji). Svi bolesnici, osim tifusnog, okruili su donesenog ranjenika i poeli su da se raspituju kod onih koji su ga doneli. Nekad pucaju i zaspu nas kiom od kuruma, pa nikom nita, a sad jedva da su ispalili pet metaka priao je jedan od onih koji su doneli Avdejeva. Kako je kome sueno. Jao! jeknu Avdejev glasno, uzdravajui bol, kada su ga sputali na postelju. Kad su ga poloili, on se namrti i prestade da jei, ali je neprestano drmao stopalima. Rukama se drao za ranu i nepomino gledao preda se. Doao je lekar i naredio da prevrnu ranjenika da vidi je li kurum iziao pozadi. A ta je ovo? upita lekar pokazujui na velike, bele oiljke, izukrtane po leima i butinama. To je od pre, vae prevashodstvo ree Avdejev stenjui. To su bili tragovi kazne za propijeni novac. Avdejeva su opet okrenuli i lekar je dugo eprkao sondom po stomaku dok je napipao kurum, ali ga nije mogao izvaditi. Poto je previo ranu i zalepio je lepljivim flasterom, lekar ode. Za sve vreme dok su mu eprkali po rani i previjali ga, Avdejev je leao stisnutih zuba i zatvorenih oiju. A kad je lekar otiao, on je otvorio oi i zaueno se obazreo oko sebe. Oi su mu bile upravljene na bolesnike i bolniare, ali on kao da nije video njih, nego neto drugo, to ga je udilo. Doli su drugovi Avdejeva, Panov i Serjogin. Avdejev je isto onako leao i gledao ispred sebe pogledom punim uenja. Dugo nije mogao da
25

pozna drugove, iako su mu oi gledale pravo u njih. Je li, Petre, ima li to da javi svojoj kui? upita Panov. Avdejev ne odgovori, mada je Panova gledao u lice. Velim, ima li to kui da javi? upita Panov ponovo, dodirnuvi mu hladnu, iroku ruku. Avdejev kao da se tre. A, Antoniu, doao si! Eto, stigao sam. Ima li to kui da javi? Serjogin bi ti napisao. Serjogine ree Avdejev, prenosei s mukom pogled na Serjogina. Hoe li da napie?... Onda napii ovako: sin va Petruha je mrtav... Zavideo je bratu. Govorio sam ti onomad. A sad je i meni samome milo. Neka ivi onaj kome je sueno. Neka mu bog da svako dobro, ja se radujem. Tako napii. Kad je izgovorio to, on je malo poutao, uprevi pogled u Panova. A nae li lulu? upita ga odjednom. Panov ne odgovori. Lulu, velim, jesi li naao lulu? ponovi Avdejev. Bila je u torbici. Ako, ako. A sad mi dajte sveicu, sad u da mrem ree Avdejev. U taj as doe Poltoracki da obie vojnika. Kako je, brate? Ravo? ree on. Avdejev zamuri i odmahnu glavom odrino. Njegovo koato lice bilo je bledo i strogo. On ne odgovori nita, samo opet ponovi, obrativi se Panovu: Daj mi sveicu, ja mrem. Dali su mu u ruke sveu, ali mu se prsti nisu savili, te su mu je metnuli izmeu prstiju, pridravajui je. Poltoracki ode i, pet minuta posle njegovog odlaska, bolniar prisloni uvo na srce Avdejeva i ree da je svreno. Smrt Avdejeva bila je ovako opisana u izvetaju poslatom u Tiflis: "23. novembra izile su iz tvrave dve ete Kurinskoga puka radi see ume. Usred dana znatan broj gortaka iznenada je napao vojnike koji su sekli umu. Lanac je poeo da odstupa, a u to vreme druga eta napadne bajonetima i potue gortake. U borbi su dva redova ranjena i jedan ubijen. Gortaci su imali oko stotinu ubijenih i ranjenih."

VIII Onog istog dana kada je Petrua Avdejev izdahnuo u vozdvienskoj bolnici, njegov stari otac, ena onoga brata umesto koga je otiao u vojnike, i ki starijega brata, udavaa, vrili su ovas na smrznutom gumnu. Uoi toga dana napadao je dubok sneg, a pred zoru je stegao estok mraz. Starac se probudio jo kad su trei petli pevali i, videvi kroz zamrznute prozore sjajnu meseinu, siao s pei, obuo se, obukao bundu, metnuo kapu i otiao
26

na gumno. Tamo je radio dva sata, zatim se vratio u kolibu i probudio sina i ene. Kad su ene i devojka stigle na gumno, prostor za vridbu bio je raien, drvena lopata bila je zabodena u beli sipkavi sneg, a pored nje metla, sa pruem uvis, i snopovi ovsa bili su poredani u dva reda, kao pod konac, na raienom gumnu. Svi su uzeli mlatila i poeli ravnomerno mlatiti snopove, u tri udarca. Starac je udarao snano, lomei slamu tekim mlatilom, devojka je tukla ujednaeno povrh snopova, snaha je oturala. Mesec je zaao i poelo je svitati, jedan red ve je bio gotov kad je stariji sin Akim, u bundici i sa ubarom na glavi, stigao k njima. to si se toliko izleavao? viknu otac na njega, prestavi da mlati i oduprevi se o mlatilo. Pa treba i konje namiriti. Konje namiriti rugao se stari. Stara e ih namiriti. Mlatilo u ake! Kako si se ugojio, pijanice. Nisi me ti pojio promumla sin. ta? upita starac strogo, natmurivi se i proputajui udarac. Sin utei uze mlatilo i rad se nastavi uetvoro: trap-ta-pa-tap,-ta-patap... Trap ulo se posle svakog treeg udarca teko starevo mlatilo. Vidi mu samo vratinu, kao u bika, a sa mene i akire spadaju ree starac propustivi udarac i, samo da ne bi izgubio takt, klatio je mlatilom po vazduhu. Zavrili su red i ene su poele grabuljama vui slamu. Budala Petruha to te zamenjuje. U vojsci bi batinom isterali sav bes iz tebe, a on je kod kue vredeo za petoricu kao to si ti. De, dosta, tata ree snaha rasturajui snopove. Hranim vas estoro, a nijedno nita ne radi. Sam Petruha radio je za dvojicu, a ne kao... kripei po snegu novim opancima na dobro pripijenim vunenim obojcima, doe starica po utrvenoj stazi. Seljaci su skupljali na gomilu neovejani ovas, a ene i devojke zaiavale. Dolazio je odbornik. Treba da se prevuku cigle za spahije ree starica. Spremila sam doruak. Hoete li ii? Dobro. Prei ilaa pa idi ree stari Akimu. I pazi da posle ne odgovarani zbog tebe, kao onomad. Zna, onako kako je Petruha radio. Njega si grdio kad je bio kod kue zajedljivo odgovori Akim ocu a kad njega nema, onda mene grdi. Znai, da si zasluio ree mati isto tako ljutito. Ti nisi Petruhi ni za mali prst. Dobro, de ree sin. Ba, dobro, brano si propio, a sad kae "dobro". Bilo pa prolo ree snaha. I ostavivi mlatila, svi se uputie kui.
27

Nesloga izmeu oca i sina poela je odavno, gotovo otkada je Petar otiao u vojsku. Starac je jo tada osetio da je za jastreba dobio kukavicu. Dodue, po zakonu, kako ga je starac razumeo, trebalo je da onaj bez dece zameni onoga koji ima porodicu. Akim je imao etvoro dece, Petar nije imao nijedno; ali je bio radnik kao i otac: vet, okretan, snaan, izdrljiv i, to je glavno, vredan. On je uvek radio. Kad god bi proao pored radnika, uvek bi, kao to je i stari inio, zastao da pomogne. Ili bi isterao dva otkosa, ili bi natovario kola, ili bi oborio drvo, ili bi nacepao drva. Ocu je bilo ao, ali se nije imalo kud. Vojska je bila kao i smrt. Vojnik je kao odseena ruka i spominjati ga, znailo je pozleivati ranu. Tek ponekad, koliko da bocne starijeg sina, stari bi ga, kao ovo maloas, spomenuo. Mati se esto seala mlaeg sina i odavno, ve druga godina, molila starca da poalje Petru koju paru. Ali je stari utao. Kua Avdejevih bila je bogata i starac je imao odvojenih para, ali ni za ta na svetu ne bi pristao da dirne u uteevinu. Sad, kad je stara ula da on spominje mlaeg sina, odlui da ga ponovo zamoli da sinu poalje makar jednu rublju kad proda ovas. Tako je i uinila. Kad mladi odoe na kuluk i ona ostade nasamo sa starim, ona nagovori starca da od novca za prodani ovas poalje Petruhi jednu rublju. I kada su iz ovejanih gomila nasuli u dakove dvanaest etvrtina ovsa i natovarili na troje saonice, poto su dakove obazrivo zatvorili drvenim ipovima, ona je predala starcu pismo koje joj je crkvenjak napisao, onako kako mu je ona govorila. Stari obea da e u gradu priloiti rublju uz pismo i poslati sinu. Starac, u novoj bundi i kaftanu i u toplim belim vunenim obojcima, uze pismo, metnu ga u torbu i, pomolivi se bogu, sede na prve saonice i potera u grad. Na zadnjim saonicama bio je unuk. U gradu je starac zamolio nastojnika da mu proita pismo, sluao je paljivo i odobravao. U pismu Petruhine matere bio je prvo blagoslov, zatim pozdravi od svih, izvetaj o kumovljevoj smrti i najzad vest da Aksinja (Petrova ena) nije htela da ivi u njihovoj kui nego je otila u slubu. uje se da ivi lepo i poteno. Pomenut je i poklon, rublja, i dodato ono to je tuna starica, suznih oiju, od srca i re po re, naredila crkvenjaku da napie: "I jo, milo moje detence, golubiu moj, Petruenjka, isplakala sam ja svoje stare oi tuei za tobom. Sunace moje lepo, na kome si me ostavio... " Tu je starica zakukala, zaplakala i rekla: Eto tako. Tako je i ostalo u pismu, ali Petruhi nije bilo sueno da primi ni vest o eninom odlasku iz kue, ni rublju, ni materine rei. Pismo i novac vraeni su sa izvetajem da je Petruha poginuo u ratu, branei cara, otadbinu i veru pravoslavnu. Tako je napisao vojni pisar. Kad je starica primila ovu vest, kukala je koliko je mogla, posle se prihvatila posla. Prve nedelje otila je u crkvu, dala parastos, upisala Petra u itulju mrtvih i razdala komadie nafore za pokoj due raba bojeg Petra.
28

Zakukala je i Aksinja kad je doznala za smrt dragog mua, s kojim je proivela samo godinu dana. alila je i mua i ceo svoj upropaeni ivot, a u svojoj kuknjavi i zapevanju spominjala je i rusu kosu Petra Mihailovia, i njegovu ljubav, i svoj alosni ivot sa siroetom Vanjkom, i gorko je korela Petruu to se saalio na brata, a nije poalio nju, sinju kukavicu, koja se potuca po tuim kuama. Meutim, u dnu due Aksinja se radovala Petrovoj smrti. Ona je ponovo bila trudna od spahijskog ekonoma, kod koga je ivela, i sad je vie niko nije mogao grditi, a ekonom se mogao oeniti njom, kako joj je i govorio kad ju je nagovarao da ivi s njim.

IX Mihailo Semjonovi Voroncov22), sin ruskog poslanika, obrazovan u Engleskoj, bio je meu ruskim viim inovnicima ovek evropskog obrazovanja, retkog u ono vreme, astoljubiv, pitom, ljubazan u ophoenju sa niima od sebe i fini dvoranin u odnosima prema viima. On nije mogao ni da zamisli ivot bez vlasti i bez pokornosti. Imao je sve najvie inove i odlikovanja i smatran je za iskusnog ratnika, ak i za pobedioca Napoleona kod Krasnog. Godine 1852. imao je preko sedamdeset godina, ali je jo bio potpuno sve, kretao se ivo i, to je glavno, savreno vladao svom umenou svoga utananog i prijatnog duha, koji je bio upravljen na podravanje njegove vlasti i utvrivanje i irenje line popularnosti. Imao je veliko bogatstvo, i svoje i svoje ene, grofice Branjicke, i veliku namesniku platu, i troio veliki deo svojih prihoda na ureenje dvorca i parka na junoj obali Krima. etvrtoga decembra 1851. godine, uvee, zaustavila se pred njegovim dvorcem u Tiflisu brza kurirska trojka. Umoran, sav crn od praine, oficir, koji je od generala Kozlovskog doneo vesti o Hadi Muratovom prelazu Rusima, proe, proteui noge, pored strae na prostrani doksat namesnikovog dvorca. Bilo je est sati uvee, Voroncov je ba bio poao na ruak kad su mu prijavili kurira. Voroncov primi kurira odmah i zato zadocni nekoliko minuta na ruak. Kad je uao u sobu za primanje, zvanice, njih tridesetak na broju, koje su sedele oko kneginje Ksaverjevne ili stajale u grupama kraj prozora, poustajae i okrenue se knezu. Voroncov je bio u svom obinom crnom vojnikom mundiru bez epoleta, sa poprenim trakama na ramenima i s belim krstom o vratu. Njegovo lisije izbrijano lice osmehivalo se prijateljski i, mirkajui oima, obuhvatio je pogledom ceo skup. Uavi mekim, urnim koracima, on se izvini gospoama zbog
29

zadocnjenja, rukova se sa gospodom, pa prie gruzinskoj kneginji Manani Orbelijani, visokoj, punoj, etrdeset petogodinjoj lepotici i ponudi joj ruku da je odvede k stolu. Kneginja Jelisaveta Ksaverjevna sama prui ruku jednom riem generalu ekinjastih brkova, koji je tek doputovao. Gruzinski knez ponudi ruku kneginjinoj prijateljici, grofici oazel. Doktor Andejevski, autant i ostali, neki s damama, a neki bez dama, pooe iza prva dva para. Lakeji u livrejama, arapama i cipelama odmicali su i primicali stolice gostima. Glavni lakej sveano je sipao supu iz srebrne inije. Voroncov je seo na sredinu dugakog stola. Prema njemu sedi kneginja, njegova ena, s generalom. Desno od njega sedela je njegova dama, lepotica Orbelijani, levo vitka, crnomanjasta, rumena, sva u blistavom nakitu, gruzinska kneginja, koja se neprestano osmehivala. Excellentes, chre amie,23), odgovori on na kneginjino pitanje o vestima koje je kurir doneo. Simon a eu de la chance24). I poe priati tako da bi sve zvanice mogle uti vanrednu novost jedino za njega to nije bilo nita osobito, jer su se pregovori vodili odavno da se uveni najhrabriji amilov pomonik, Hadi Murat, predao Rusima i da e koliko sutra biti doveden u Tiflis. Svi koji su bili za stolom, ak i mlade, autanti i inovnici, koji su sedeli u dnu stola i dotle se neem tiho smejali, zautali su i poeli sluati. A jeste li vi, generale, ili kadgod protiv toga Hadi Murata? upita kneginja svog suseda, rieg generala ekinjastih brkova, kad knez prestade da govori. Vie puta, kneginjo. I general poe priati kako je Hadi Murat 1843. godine, poto su gortaci zauzeli Gergebilj, nabasao na odred generala Paseka i kako je tako rei na njihove oi ubio pukovnika Zolotuhina. Voroncov je sluao generala s ljubaznim osmehom, oigledno zadovoljan to se general raspriao. Ali odjednom Voroncovljevo lice dobi rasejan i sumoran izraz. General se raspriao i poe kazivati kako se po drugi put sukobio s Hadi Muratom. On je taj govorio je general izvolite se setiti vaa svetlosti koji je postavio zasedu pred ekspediciju peksimita, kad vam je stigla pomo. Gde? upita Voroncov mirkajui oima. Stvar je bila u tome to je hrabri general nazivao "pomou" onu bitku u nesrenom darginskom pohodu, u kojoj bi uistinu propao ceo odred, zajedno s knezom Voroncovom, koji je komandovao odredom, da mu nisu stigle u pomo svee trupe i spasle ga. Svi su znali da je ceo darginski pohod, pod komandom Voroncova, u kome su Rusi imali mnogo ubijenih i ranjenih i izgubili nekoliko topova, bio jedan sraman dogaaj; stoga, ako bi ko u prisustvu Voroncova i govorio o tom pohodu, govorio bi samo u onome
30

smislu u kome je Voroncov napisao izvetaj caru, tj. da je to bio sjajan podvig ruske vojske. A reju "pomo" prosto se nagovetavalo da ono nije bio sjajan podvig, ve pogreka koja je upropastila mnogo ljudi. Svi su to razumeli, i jedni su se pravili da ne primeuju znaaj generalovih rei, drugi su u strahu iekivali ta e biti dalje; neki su se i pogledali smekajui se. Jedino rii general ekinjastih brkova nije nita opaao i, zanet prianjem, odgovori sasvim mirno... Kad je ono stigla pomo, vaa svetlosti. I kad je ve poeo o svojoj omiljenoj temi, general ispria do sitnica "kako je taj Hadi Murat veto rascepio odred i da na vreme ne stigosmo u pomo on je re "pomo" izgovarao kao sa nekom naroitom nasladom svi bi ostali tu na mestu, jer ... " General ne stie da dovri, jer mu Manana Orbelijani, shvativi u emu je stvar, upade u re pitajui ga o dobrim stranama njegovog stana u Tiflisu. General se zaudi, osvrnu se na sve strane i pogleda u svog autanta i dno stola, koji ga je posmatrao uporno i znaajno i namah razumede. Ne odgovorivi kneginji, namrti se, zauta, i poe urno jesti, ne vaui, fino jelo iz svoga tanjira, koje mu je bilo nepoznato po izgledu, pa ak i po ukusu. Svi osetie nelagodnost, ali svu nelagodnost izgladi gruzinski knez, neobino glup, ali vrlo vet i iskusan laskavac i dvoranin, koji je sedeo s druge strane do kneginje Voroncove. Kao da nita nije bilo, on vrlo glasno poe priati kako je Hadi Murat oteo udovicu Ahmet-hana Mehtulinskog. Upao nou u selo, zgrabio ta je hteo, i odjurio u trku sa celim svojim drutvom. Zato mu je upravo trebala ta ena? upita ga kneginja. Bio je neprijatelj njenoga mua, gonio ga, ali na hana nigde nije mogao naii sve do njegove smrti; zato se osvetio na eni. Kneginja to prevede na francuski svojoj staroj prijateljici, grofici Soazel, koja je sedela do gruzinskog kneza. Quelle horreur25) ree grofica zamurivi i odmahujui glavom. O ne ree Voroncov smeei se priali su mi da se on prema zarobljenici ponaao viteki i da ju je docnije pustio. Jest, ali za otkup. Pa, razume se, ali je ipak plemenito postupio. Ove kneeve rei odredile su karakter daljih pria o Hadi Muratu. Dvorani su znali da e knezu Voroncovu biti utoliko milije ukoliko se Hadi Muratu bude pridavao vei znaaj. udnovata smelost u toga oveka! Neobian ovek! Nego! 1849. godine upao je usred bela dana u Temir-Han-uru i opljakao duane. Jermenin, koji je sedeo u dno stola i u ono doba bio u Temir-Han-uru,
31

ispriao je pojedinosti tog Hadi Muratovog podviga. Uopte, ceo ruak proao je u priama o Hadi Muratu. Svi su naizmenice hvalili njegovu hrabrost, pamet, velikodunost. Neko je ispriao i to kako je on naredio da se ubije dvadeset i est zarobljenika; ali se ak i za to nae opravdanje: ta se moe, la guerre comme la guerre26). To je veliki ovek. Da se rodio u Evropi, bio bi, moda, novi Napoleon ree glupi gruzinski knez, daroviti laskavac. On je znao da svako spominjanje Napoleona priinjava prijatnost Voroncovu, koji je nosio beli krst za jednu pobedu nad njim. Ako ba ne Napoleon, onda bar hrabri konjiki general ree Voroncov. Ako nije Napoleon, onda je Mjurat. I zove se Hadi Murat27). Hadi Murat je prebegao, sad je kraj i amilu ree neko. Oni oseaju da sada vie (ovo sada znailo je pod Voroncovom) nee moi da izdre ree drugi. Tout ela est grce vous28) ree Manana Orbelijani. Knez Voroncov se trudio da umeri talase laskanja koji su ve poeli da ga zapljuskuju. Ali mu je bilo prijatno i povede u najlepem raspoloenju svoju damu u salon. Posle ruka, kad su u salonu sluili goste kafom, knez je bio prema svima neobino ljubazan i, priavi generalu riih, ekinjastih brkova, trudio se da mu pokae kako nije ni primetio njegovu nespretnost. Poto je obiao sve goste, knez je seo za kartaki sto. On je igrao jednu starinsku igru, lomber. Kneevi partneri bili su: gruzinski knez, zatim jermenski general, koji je nauio da igra lomber od kneevog sobara, i etvrti, uven sa svoga gospodstva, doktor Andrejevski. Metnuvi preda se zlatnu burmuticu sa likom Aleksandra I, Voroncov raspeati satinirane karte, i ve je hteo da ih rairi po stolu kad ue sobar, Italijan ovani, sa pismom na srebrnom posluavniku. Opet kurir, vaa svetlosti Voroncov ostavi karte i, izvinivi se, otvori pismo i poe itati. Pismo je bilo od sina. On je opisivao prelazak Hadi Muratov i sukob s Melerom-Zakomeljskim. Kneginja prie i upita ta sin pie. Sve o istom. II a eu quelques desagrments avec le commandant de la place. Simon a eu tort. But all is well that ends well29) ree on dajui pismo eni i, obrativi se partnerima, koji su oekivali s potovanjem, zamoli ih da uzmu karte. Kada su karte podeljene prvi put, Voroncov otvori burmuticu i uini
32

ono to je inio uvek kad je bio veoma dobro raspoloen: uzeo je belim, naboranim, starakim rukama malice francuskog burmuta, prineo ga nosu i umrknuo.

X Kada je Hadi Murat sutradan doao Voroncovu, kneeva ekaonica bila je puna. Tu je bio i jueranji general ekinjastih brkova, u paradnoj uniformi i s ordenima, koji je doao da se oprosti; bio je tu i komandant puka, kome su, za zloupotrebe poinjene u ishrani puka, pretili sudom. Tu je bio i bogati Jermenin, koga je proteirao doktor Andrejevski i koji je imao zakup rakije, pa je sada radio na obnavljanju ugovora. Tu je bila, u dubokoj crnini, udovica poginulog oficira, koja je dola da moli za penziju ili da joj se deca koluju o dravnom troku. Bio je tu i gruzinski knez, u sjajnom gruzinskom odelu, koji je upropastio celu svoju imovinu, pa je radio na tome da dobije jedno imanje oduzeto od crkve. Tu je bio policijski pisar sa velikim omotom, u kome se nalazio projekt o novom nainu pokorenja Kavkaza. Bio je tu i neki han, koji je doao jedino zato da bi kod kue mogao priati kako je bio kod kneza. Svi su ekali na red, i jedan lep, plav i mlad autant uvodio ih je jednog po jednog u kneev kabinet. Hadi Murat je bio odeven u dugi beli erkeski kaput preko zagasitog bemeta30), sa tankim srebrnim iritom na okovratniku. Na nogama je imao crne dokolenice i meke cipele iste boje, koje su mu obavijale stopala kao rukavice; na glavi ubaru sa almom, zbog koje ga je, na dostavu Ahmethana, general Klugenau uhapsio i koja je bila uzrok njegovog prelaska na amilovu stranu. Hadi Murat je koraao brzo po parketu ekaonice, naginjui se svojim tankim strukom, usled lakog hramanja na jednu nogu, koja je bila kraa od druge. Njegove jako razmaknute oi mirno su gledale napred i, izgledalo je, nisu videle nikog. Lepi autant, poto se pozdravi s Hadi Muratom, zamoli ga da sedne dok ga ne prijavi knezu. Ali Hadi Murat ne htede da sedne, ve, drei ruku na jataganu i izbacivi nogu, ostade stojei, bacajui prezrive poglede na sve prisutne. Hadi Muratu prie tuma, knez Tarhanov, i poe govoriti s njim. Hadi Murat je odgovarao nerado i odseno. Iz kabineta izie kumiki knez, koji je doao da se ali na policijskog pisara, a odmah posle njega autant pozva Hadi Murata, dovede ga do vrata kabineta i propusti unutra. Voroncov primi Hadi Murata stojei kraj stola. Starako belo lice glavnog komandanta nije se smekalo kao jue, bilo je skoro strogo i
33

sveano. Kad je uao u veliku sobu s ogromnim stolom i velikim prozorima sa zelenim salonima, Hadi Murat poloi svoje majune preplanule ruke na drugi, onde gde mu se preklapao beo erkeski kaput, pa oborivi oi ree polako, razgovetno i s puno potovanja, na kumikom nareju, kojim je dobro govorio: Predajem se pod visoku zatitu velikog cara i vau. Obeavam da u verno, do poslednje kapi krvi sluiti belome caru i nadam se da u biti od koristi u ratu sa amilom, neprijateljem mojim i vaim. Poto saslua tumaa, Voroncov pogleda u Hadi Murata, a Hadi Murat se opet zagleda Voroncovu u lice. Pogledi ove dvojice ljudi susretoe se i rekoe jedan drugome mnogo tota, ono to se ne da izraziti reima i to je bilo sasvim drukije od onoga to je tuma govorio. Oni su prosto, bez rei, kazali jedan drugome svu istinu. Voroncovljeve oi govorile su da on ne veruje nijednoj rei od svega onog to je rekao Hadi Murat, da on zna da je Hadi Murat neprijatelj svemu to je rusko, da e uvek ostati takav i da se sada pokorava jedino zato to je prinuen. A Hadi Murat je razumeo sve to, pa ipak je uveravao u svoju odanost. Hadi Muratove oi, pak, govorile su da bi taj starac trebalo da misli o smrti, a ne o ratu, ali da je on, iako star, veoma lukav i da se s njim mora biti na oprezu. I Voroncov je razumeo sve to, ali je ipak govorio Hadi Muratu ono to je smatrao da je potrebno za uspeh rata. Kai mu ree Voroncov tumau (on je mladim oficirima govorio ti) da je na car isto toliko milostiv koliko i moan, i da e mu, na moju molbu, svakako oprostiti i primiti ga u svoju slubu. Jesi li mu rekao? upita on, gledajui Hadi Murata. A dotle dok ne dobijem milostivu odluku svoga gospodara, reci mu da ja uzimam na sebe da ga primim i da mu boravak meu nama uinim prijatnim. Hadi Murat jo jednom prinese ruku na sredinu grudi i poe govoriti neto vrlo ivo. Govorio je, kako je tuma preveo, da je on i pre, kad je upravljao Avarijom, 1839. godine, verno sluio Ruse i nikad ih ne bi izneverio da nije bilo njegovog neprijatelja, Ahmet-hana, koji ga je hteo upropastiti pa ga je oklevetao pred generalom Klugenauom. Znam, znam ree Voroncov (mada je sve to odavno zaboravio, ako je uopte ikad i znao). Znam ree on sedajui i pokazujui Hadi Muratu seiju koja je bila pored zida. Ali, Hadi Murat ne sede, ve slee svojim snanim ramenima, to je znailo da se ne usuuje sesti u prisustvu tako znatna oveka. I Ahmet-han i amil, obojica su moji neprijatelji nastavi on obraajui se tumau. Reci knezu, Ahmet-han je umro, pa mu se ne mogu osvetiti, ali amil je jo iv i ja neu umreti dok mu ne platim ree on
34

natmurivi obrve i snano stisnuvi vilice. Da, da ree Voroncov mirno. A kako misli da plati amilu? ree on tumau. I kai mu da moe sesti. Hadi Murat opet odbi da sedne, a na postavljeno pitanje odgovori da je upravo zato i pobegao Rusima da im pomogne da unite amila. Dobro, dobro ree Voroncov. Ali ta upravo on misli da radi? Sedi, sedi. Hadi Murat sede i ree da samo ako ga poalju na lezginski front i dadu mu vojsku, on garantuje da e podii ceo Dagestan tako da se amil nee moi odrati. To valja. Tako moe ree Voroncov. Promisliu. Tuma prevede Hadi Muratu Voroncovljeve rei. Hadi Murat se zamisli. Kai serdaru ree on da je moja porodica u rukama moga neprijatelja i da u i ja biti vezan i neu moi posluiti sve dok mi porodica bude u brdima. On e mi ubiti enu, ubie mi majku, pobiti decu, ako krenem protiv njega. Neka mi knez samo izvue porodicu, neka je zameni za zarobljenike, a ja u tada ili umreti ili unititi amila. Dobro, dobro ree Voroncov. Razmisliemo o tome. A sada neka ide naelniku taba i izloi mu u pojedinostima svoj poloaj, svoje namere i svoje elje. Tako se svrio prvi sastanak Hadi Murata sa Voroncovom. Iste veeri davala se neka italijanska opera u novome pozoritu, ukraenom po istonjakom ukusu. Voroncov je bio u svojoj loi, kad se u parteru pojavila upadljiva prilika hromog Hadi Murata sa almom na glavi. Uao je sa Voroncovljevim autantom Loris-Melikovim, koji mu je bio pridodat na slubu, i seo u prvi red. Sa istonjakom, muslimanskom dostojanstvenou, ne samo bez divljenja nego jo i sa izrazom ravnodunosti, odsedeo je Hadi Murat prvi in. Zatim je ustao i mirno posmatrajui gledaoce iziao, privlaei na sebe optu panju. Sutradan je bio ponedeljak, dan uobiajene veernje zabave kod Voroncovih. U velikoj, sjajno osvetljenoj dvorani, svirala je muzika sakrivena u zimskoj bati. Mlade i ne sasvim mlade ene, u haljinama koje razgoliuju i vrat, i ruke, i grudi, obrtale su se u naruju mukaraca u sjajnim uniformama. Pored bifea, velikog kao brdo, lakeji u crvenim frakovima, u arapama do kolena i s plitkim cipelama na nogama, nalivali su ampanjac i raznosili damama bombone. "Serdareva" ena, takoe razgoliena, bez obzira na svoje postarije godine, etala je meu gostima, osmehivala se ljubazno i preko tumaa rekla nekoliko laskavih reci Hadi Muratu, koji je posmatrao goste s istom ravnodunou kao i jue u pozoritu. Posle domaice prilazile su Hadi Muratu i druge razgoliene ene, i sve su, ne stidei se, stajale pred njim i s osmehom na licu pitale ga jedno isto: kako
35

mu se svia ovo to vidi. Sam Voroncov, sa zlatnim epoletama i akselbenderima, s belim krstom o vratu i sa lentom, priao mu je takoe i upitao ga isto to, oigledno ubeen, kao i svi ostali, da se Hadi Muratu nije moglo ne svideti ono to vidi. I Hadi Murat je odgovorio i Voroncovu ono to je govorio i svima: da kod njih toga nema, ne izjanjavajui se da li je lepo ili runo to kod njih toga nema. Hadi Murat pokua da ovde, na zabavi, povede s Voroncovom re o otkupu svoje porodice, ali Voroncov ode, uinivi se kao da nije uo. LorisMelikov je zatim rekao Hadi Muratu da ovde nije mesto da se govori o poslovima. Kad izbi jedanaest asova, Hadi Murat proveri vreme po svome satu koji mu je poklonila Marija Vasiljevna i upita Loris-Melikova moe li se otii sa zabave. Loris-Melikov mu odgovori da moe, ali bi bilo bolje da ostane. Bez obzira na to, Hadi Murat nije ostao, ve je otiao u svoj stan kolima koja su mu stavljena na raspolaganje.

XI Petog dana Hadi Muratovog bavljenja u Tiflisu stigao je k njemu namesnikov autant, Loris-Melikov, po naredbi glavnog komandanta. I glavom i rukama rad sam da posluim serdaru ree Hadi Murat svojim uobiajenim diplomatskim izrazom, blago povijajui glavu i prinoseu ruku grudima. Zapovedaj ree on, gledajui ljubazno u oi Loris-Melikovu. Loris-Melikov sede u naslonjau pored stola. Hadi Murat se spusti kraj njega na seiiu i, nalak-tivi se na kolena, nae glavu i poe paljivo sluati ono to mu je govorio Loris-Melikov. Loris-Melikov, koji je sasvim teno govorio tatarski, ree da knez, mada poznaje Hadi Muratovu prolost, ipak eli da od njega samoga dozna celu njegovu istoriju. Ti e mi priati ree Loris-Melikov, ja u beleiti i prevesti na ruski, a knez e poslati caru. Hadi Murat pouta (on ne samo da nikad nije upadao u re, nego bi uvek oekivao da li e sabesednik rei jo koju), zatim podie glavu, zabaci ubaru na potiljak, i osmehnu se onim naroitim detinjskim osmehom kojim je oarao Mariju Vasiljevnu. To moe ree on, oigledno polaskan milju da e njegova istorija biti proitana caru. Ispriaj mi (na tatarskom nema obraanja na "vi") iz poetka, natenane ree Loris-Melikov, vadei belenicu iz depa. To moe, samo bi imalo da se pria mnogo, vrlo mnogo. Bilo je
36

mnogo stvari ree Hadi Murat. Ako ne svri za jedan dan, dovrie drugoga dana ree LorisMelikov. Da ponem od poetka? Jest, od poetka: gde si roen, gde si iveo. Hadi Murat je oborio glavu i dugo ostao sedei tako, zatim je dohvatio tapi koji je bio pored seije, izvukao ispod jatagana noi od elika ukraen zlatom, otar kao brija, s drkom od slonove kosti, i poeo deljati tapi i priati u isti mah. Pii: rodio sam se u Celjmesu, malom brdskom selu, koje nije vee od magaree glave, kako bi se reklo kod nas u brdima poe on. Blizu nas, otprilike na dva pukometa, nalazi se Hunzah, gde su iveli hanovi. A naa porodica bila je s njima bliska. Moja mati je dojila starijeg hana, Abununcalhana; otuda sam i ja bio blizak hanovima. Bila su tri hana: Abununcal-han, brat po mleku moga brata Osmana, Uma-han, moj pobratim, Bula-han, najmlai, onaj koga je amil strmoglavio niz breg. Ali o tome posle. Ja sam imao oko petnaest godina kada su po selima poeli ii muridi. Oni su udarali drvenim sabljama po kamenju i vikali: "Muslimani, hazavat!"31) Svi eenci prili su muridima, a i Avarci su im poeli prilaziti. Ja sam tada stanovao u dvoru. S hanovima sam iveo kao brat; radio sam ta sam hteo i postao bogat. Imao sam i konja, i oruja, pa i novca. Uivao sam i nisam mislio ni o emu. I tako sam iveo sve dok nisu ubili Kazi-Mulu i dok Hamzat32) nije doao na njegovo mesto. Hamzat poalje hanovima poslanike s porukom da e poruiti Hunzah ako ne prime hazavat. Tu je trebalo razmisliti. Hanovi su se bojali Rusa, bojali su se da prime hazavat, i hanova ena poalje mene sa svojim drugim sinom, Uma-hanom, u Tiflis da od ruskog glavnog komandanta izmolim pomo protiv Hamzata. Glavni komandant bio je baron Rozen. Nije primio ni mene ni Uma-hana. Naredio je da nam kau da e pomoi, ali nita nije uinio. Samo su njegovi oficiri poeli da nam dolaze i da se kartaju sa Uma-hanom. Opili su ga vinom i vodili kojegde i on je na kartama izgubio sve to je imao. On je bio telom snaan kao bik i hrabar kao lav, a duom slab kao voda. Prokockao bi i poslednjeg konja i oruje da ga nisam odveo. Posle Tiflisa poeo sam misliti drukije, pa sam poeo ubeivati hanovu enu i mlade hanove da prime hazavat. Zato si promenio miljenje? upita Loris-Melikov. Nisu ti se Rusi svideli? Hadi Murat pouta neko vreme. Ne, nisu mi se svideli ree odluno i zatvori oi. A bilo je jo neto zbog ega sam hteo da primim hazavat. A ta to? Kod Celjmesa sukobili smo se ja i han sa trojicom murida, dvojica su
37

pobegla, a treega sam ja ubio iz pitolja. Kada sam mu priao da mu skinem oruje, bio je jo iv. Pogledao me je. "Ti si me, veli, ubio. Meni je dobro. A ti si musliman, mlad i snaan, i treba da primi hazavat. Tako bog zapoveda." I ta, ti si primio? Nisam primio, ali sam poeo razmiljati, ree Hadi Murat i nastavi svoju priu: Kada se Hamzat pribliio Hunzahu, poslali smo mu starce s porukom da pristajemo da primimo hazavat, ali neka nam on poalje uena oveka koji e nam protumaiti kako ga valja drati. Hamzat naredi da starcima obriju brkove, probodu nozdrve, da im o nozdrve obese kolaie i tako ih poalje natrag. Starci saoptie da je Hamzat gotov da nam poalje eika koji bi nas pouio hazavatu, ali samo pod uslovom da mu hanova ena poalje kao taoca najmlaeg sina. Hanova ena poveruje i poalje Hamzatu Bulahana. Hamzat je lepo primio Bula-hana i poruio nam da mu poaljemo stariju brau. Poruio je da e sluiti hanovima isto onako kao to je njegov otac sluio njihovom ocu. Hanova ena je bila slaba, glupa i drska ena, kao i sve ene koje ive po svojoj volji. Bojala se da poalje oba sina, te poalje samo Uma-hana. Poao sam i ja s njim. Na prvoj vrsti presretose nas muridi s pesmom, pucnjavom i igitovkom. A kad smo se pribliili, Hamzat izie iz atora, prie Uma-hanu i primi ga kao hana. Ree mu: "Vaoj kui nisam priinio nikakvo zlo, niti mislim da uinim, samo mi ne smetajte da ljude pozivam u hazavat. A ja u vam sluiti sa svom svojom vojskom, kao to je moj otac sluio vaem ocu. Dopustite mi da ivim u vaoj kui. Pomagau vam svojim savetima, a vi inite ta hoete." Uma-han je bio slab govornik. Nije znao ta da kae i zato je utao. Tada sam ja kazao; ako je tako, neka Hamzat ide u Hunzah; hanova ena i njen sin primie ga sa svim poastima. Ali mi nisu dali da dovrim, i tu sam se prvi put sukobio sa amilom. I on je bio tu, pored imama. "Ne pitaju tebe, nego hana" ree mi on. Zautao sam, a Hamzat je odveo Uma-hana u ator. Posle je Hamzat pozvao i mene i naredio mi da s njegovim izaslanicima putujem u Hunzah. I ja sam otputovao. Izaslanici su poeli nagovarati hanovu enu da Hamzatu poalje i najstarijeg sina. Ja sam video prevaru i rekao hanovoj eni da ne alje sina. Ali u ene je toliko pameti koliko na jajetu dlaka. Ona je poverovala i naredila sinu da putuje. Abununcal-han nije hteo da ide. Tada mu je ona rekla: "A, ti se boji!" Znala je, kao pela, gde da ubode aoku. Abununcal-han zaplamti, njoj ne ree vie nita, ve naredi da osedlaju konje. Ja sam poao s njim. Hamzat nas je doekao jo bolje nego Umahana. Sam je iziao pred nas na dva pukometa ispod brda. Za njim su jahali konjanici sa zastavama, pevali, pucali, digitovali. Kad smo dojahali do tabora, Hamzat je uveo hana u ator, a ja sam ostao s konjima. Bio sam pod
38

brdom kad je u Hamzatovom atoru poela pucnjava. Potrao sam prema atoru. Uma-han je leao niice u lokvi krvi, a Abununcal-han se borio s muridima. Pola lica bilo mu je odseeno i visilo je. On ga je drao jednom rukom, drugom je sekao svakog koji bi mu se pribliio. Na moje oi posekao je Hamzatovog brata i potegao na drugog, ali su muridi pripucali i on je pao. Hadi Muf'at je zastao, njegovo preplanulo lice je jako pocrvenelo, a oi su mu se zakrvavile. Spopao me strah, i ja sam pobegao. Pazi! ree Loris-Melikov. Mislio sam da se ti nikada nieg nisi bojao. Posle toga nikada; od toga doba uvek sam se seao te sramote i kad bi se toga setio, niega se vie nisam bojao.

XII A sad dosta. Treba se moliti bogu, ree Hadi Murat, izvue iz unutranjeg depa na grudima erkeskog kaputa Voroncovljev sat, paljivo pritisnu dugme i poe sluati, nakrivivi glavu i zadravajui detinjski osmeh na licu. Sat otkuca dvanaest i etvrt. Dar prijatelja Voroncova ree s osmehom. Dobar je to ovek ree Loris-Melikov. A dobar je i sat. Pomoli se bogu, a ja u priekati. Jaki (dobar) ree Hadi Murat i ue u spavau sobu. Kad je ostao sam, Loris-Melikov je zapisao u svoju belenicu sutinu svega onog to mu je Hadi Murat ispriao; zatim je zapalio cigaretu i poeo hodati gore-dole po sobi. Prilazei vratima koja su se nalazila prema spavaoj sobi, Loris-Melikov je zauo ivahne glasove ljudi koji su o neem vrlo brzo razgovarali na tatarskom jeziku. Setio se da e to biti Hadi Muratovi muridi, pa je otvorio vrata i uao k njima. U sobi se oseao onaj naroiti kiseli zadah koe koji se esto osea meu branima. Na podu, ispod prozora, sedeo ja na kabanici oravi, rii Hamzalo, u poderanom izmaenom kaputu i pleo uzdu. On je vrlo vatreno govorio o neem svojim promuklim glasom, ali kad je uao Loris-Melikov, odmah je zautao i nastavio posao, ne obraajui na njega nikakvu panju. Prema njemu je stajao veseli Han-Mahoma i, pokazujui bele zube i blistave crne oi bez trepavica, ponavljao jedno te isto. Lepi Eldar, sa zasukanim rukavima na snanim miicama, istio je kolan koji je visio na sedlu. Hanefi, najbolji radnik i ekonom, nije bio u sobi. On je u kuhinji spremao ruak. O emu ste se to prepirali? upita Loris-Melikov Han-Mahomu, poto se prvo pozdravio s njim.
39

 Hvali nam amila neprestano ree Han-Mahoma pruajui Lorisu ruku. Veli, amil je veliki ovek. I uen, i svet, i digit. Pa zato ga je napustio kad ga jo i sad hvali? Napustio ga, a hvali ga ree Han-Mahoma pokazujui zube i sevajui oima. A smatra li ga zaista za svetog oveka? upita Loris-Melikov. Da nije svet, ne bi mu se narod pokoravao odgovori Hamzalo brzo. Nije amil sveti ovek, ve Monsur ree Han-Mahoma. To je bio pravi svetac. Kad je on bio imam, ceo narod je bio drugaiji. On je iao po selima, a narod je izlazio preda nj da mu poljubi skut erkeske dolame, da se pokaje za uinjene grehe, zaklinjui se da nee vie initi zla. Starci govore da su u ono vreme svi ljudi iveli kao sveci nisu puili ni pili, nisu proputali molitve, uvrede su pratali, ak su i krv pratali. Tada su novce i stvari, kad god bi ih nali, vezivali za motke i ostavljali na putevima. Tada je bog pomagao narodu u svakom poslu, a ne ovako kao sad govorio je HanMahoma. I sad se u brdima ne pije i ne pui ree Hamzalo. Lamaroj je tvoj amil ree Han-Mahoma, namigujui LorisMelikovu. "Lamaroj" je bio prezrivi naziv za brane. "Lamaroj" je branin odgovori Hamzalo. A u brdima ive orlovi. A, junaino, dobro si odgovorio ree Han-Mahoma, osmehujui se svojim belim zubima, radostan zbog vetog odgovora svoga protivnika. Opazivi u ruci Loris-Melikova srebrnu tabakeru, zamoli da zapali. A kad mu Loris-Melikov ree da je njima zabranjeno puenje, on namignu jednim okom, pokaza glavom na Hadi Muratovu spavau sobu i ree da se moe kad se ne vidi. I odmah poe puiti, ne uvlaei dim i nametajui neprestano svoje crvene usne kada bi isputao dim. To ti ne valja ree Hamzalo strogo i izie iz sobe. Han-Mahoma namignu i na njega i, puei, poe zapitkivati LorisMelikova gde se najbolje moe kupiti svileni demadan i bela ubara. ta, zar ima toliko para? Bie da imam odgovori Han-Mahoma namigujui. Pitaj ga otkud mu novac ree Eldar okreui Loris-Melikovu svoje lepo, nasmejano lice. Dobio sam na kocki odgovori urno Han-Mahoma. I ispria kako je jue, etajui po Tiflisu, naiao na gomilicu ljudi, Rusa i Jermena, koji su igrali krajcarica. Han-Mahoma je odmah shvatio kako se igra ta igra i, zveckajui sa ono malo bakra to je imao u depu, uao u krug i rekao da igra na sve. Kako na sve? Zar si imao toliko? upita Loris-Melikov. Imao sam samo dvanaest kopejaka ree Han-Mahoma pokazujui
40

zube. A da si izgubio igru? Nita lake. I Han-Mahoma pokaza pitolj... ta, dao bi pitolj? Zato bih ga davao? Pobegao bih, a ko bi pokuao da me zadri, toga bih ubio. I svrena stvar. I dobio si? Dabome, zgrnuo sam sve i otiao. Loris-Melikov je potpuno shvatio Han-Mahomu i Eldara. Han-Mahoma je bio veseljak i pijanica, koji nije znao kud e s nabujalom snagom, uvek veseo, lakomislen, koji se igrao svojim i tuim ivotima i u toj igri prebegao sada Rusima, da se isto tako sutra u toj igri, moebiti, vrati amilu. I Eldara je isto tako mogao potpuno razumeti: to je bio ovek savreno odan svome muridu, miran, jak i vrst. Loris-Melikovu je jedino bio neshvatljiv rii Hamzalo. Loris-Melikov je video da taj ovek ne samo da je odan amilu nego jo i osea neodoljivu odvratnost prema svim Rusima, prezir, gaenje i mrnju, i stoga Loris-Melikov nije mogao da shvati zato je on pobegao Rusima. Loris-Melikovu dolazila je na um misao, koju su delili i neki komandanti, da su prelazak Hadi Murata i njegove prie o neprijateljstvu sa amilom bile samo prevara: da je on prebegao iskljuivo radi toga da bi ispitao slabe pozicije Rusa i da bi, kad opet pobegne u brda, upravio svu svoju snagu onamo gde su Rusi najslabiji. I Hamzalo je potvrivao ovu pretpostavku svim svojim biem. "Oni, i sam Hadi Murat mislio je LorisMelikov umeju da skrivaju svoje namere, ali ovoga izdaje njegova otvorena mrnja." Loris-Melikov je pokuao da s njim govori. Upitao ga je da li mu je dosadno. A on, ne ostavljajui svoj posao, pogledavi preko Loris-Melikova svojim jednim okom, promrmlja odseno i promuklo: Ne, nije mi dosadno. Tako je odgovarao na sva pitanja. Dok je Loris-Melikov bio u sluiteljskoj sobi, ue i etvrti Hadi Muratov murid, Avarac Hanefi, kosmata lica i vrata i, kao runo upavih, ispupenih grudi. To je bio zdrav radnik koji nije razmiljao, ve uvek bio zadubljen u svoj posao, ovek koji se, kao Eldar, bez rasuivanja pokoravao svome gospodaru. Kad je on uao u sluiteljsku sobu da uzme pirina, Loris-Melikov ga je zadrao i upitao odakle je i je li odavno kod Hadi Murata. Pet godina odgovori Hanefi na pitanje Loris-Melikova. Ja sam iz istoga sela iz koga je i on. Moj otac je ubio njegovog strica, a oni su hteli da ubiju mene ree on gledajui mirno ispod sastavljenih obrva u lice LorisMelikova. Tada sam zamolio da me primi za brata.
41

 ta znai: primiti za brata. Dva meseca nisam brijao glavu niti sam sekao nokte, pa sam doao k njima. Pustili su me Patimati, njegovoj materi. Patimat mi je dala dojku i tako sam postao njegov brat. U susednoj sobi se zau Hadi Muratov glas. Eldar je odmah poznao glas svoga gospodara, pa je, obrisavi ruke, poao krupnim koracima u sobu za primanje. Tebe zove ree on, vrativi se u sobu. Loris-Melikov dade jo jednu cigaretu veselom Han-Mahomi i ue u sobu za primanje.

XIII Kad je Loris-Melikov uao, Hadi Murat ga je doekao vesela lica. Hoemo li da nastavimo? ree on sedajui na seiju. Svakako ree Loris-Melikov. Bio sam kod tvojih telohranitelja i malo razgovarao s njima. Jedan je pravi veseljak dodade Loris-Melikov. Jest, Han-Mahoma je lakomislen ovek ree Hadi Murat. A veoma mi se svideo i jedan lepi mladi. A, Eldar. On je mlad, ali vrst kao gvoe. Zatim su malo utali. Dakle, da priam dalje. Jest, jest. Rekao sam ve kako su pobili hanove. Njih su, dakle, poubijali, a Hamzat je ujahao u Hunzah i zaseo u hanskome dvoru poe Hadi Murat. Ostala je samo mati, hanova ena. Hamzat ju je prizvao k sebi. Ona ga je poela prekorevati, on je dao mig svome muridu Aseljderu i ovaj ju je udario s lea i ubio. Pa zato je ubio nju? upita Loris-Melikov. E, zato! Kad se ve zagazi prednjim nogama, mora se i zadnjim. Trebalo je svriti sa svima. Tako su i uinili. amil je ubio najmlaeg, strmoglavio ga je sa stene. Cela Avarija pokorila se Hamzatu; samo se ja i brat nismo hteli pokoriti. Mi smo hteli njegovu krv za krv hanova. Pretvarali smo se kao da smo se potinili, ali smo mislili samo o tome kako da mu uzmemo krv. Posavetovali smo se sa dedom i odluili da saekamo vreme kad bude izlazio iz dvora, pa da ga iz zasede ubijemo. Neko nas je morao uti i rei Hamzatu, jer je on pozvao dedu i rekao mu: "Pazi, ako je istina da mi tvoji unuci spremaju neko zlo, visie i ti i oni o istoj gredi. Ja radim na bojem delu i niko me nee omesti. Odlazi i pamti ta sam ti kazao." Deda se vratio kui i rekao nam ta je bilo. Tada smo reili da vie ne ekamo, nego da
42

svrimo stvar na prvi dan praznika u damiji. Drugovi su nam odrekli pomo, ostali smo samo ja i brat. Uzeli smo po dva pitolja, obukli kabanice i poli u damiju. Hamzat ue sa trideset murida. Svi su drali isukane sablje. Uz Hamzata je iao Aseljder, njegov murid-ljubimac, onaj isti to je odrubio glavu eni hanovoj. Kad nas je ugledao, on je povikao da poskidamo kabanice i priao je k meni. Jatagan mi je bio u ruci i ja sam ga ubio, pa potegao na Hamzata. Ali je brat Osman ve ispalio metak na njega. Hamzat je jo bio iv, pa se sa jataganom ustremio na brata, ali sam ga ja dotukao po glavi. Murida je bilo trideset, a nas dvojica. Oni su ubili brata Osmana, a ja sam se oteo, iskoio kroz prozor i pobegao. Kad se saznalo da je Hamzat ubijen, digao se ceo narod, muridi su utekli, a oni koji su ostali bili su poubijani. Hadi Murat je zastao i teko odahnuo. Dovde je dobro ilo nastavi on ali se zatim sve pokvarilo. Na Hamzatovo mesto doao je amil. On mi je poslao izaslanike s porukom da i ja s njim krenem protiv Rusa; u sluaju da odbijem, pretio je da e sruiti Hunzah, a mene ubiti. Odgovorio sam da mu neu otii niti u ga pustiti k sebi. A zato mu nisi otiao? upita Loris-Melikov. Hadi Murat se namrti i ne odgovori odmah. Nije se moglo. Na amilu je bila krv i brata Osmana i Abununcalhana. Nisam mu otiao. General Rozen poslao mi je oficirski in i postavio me da upravljam Avarijom. Sve bi bilo dobro, ali je Rozen postavio nad Avarijom najpre kazikumihskog hana, Muhamed-Murzu, a zatim Ahmet-hana. Ovaj me je zamrzeo. On je za svoga sina prosio hanovu ker Sultanet, ali mu je nisu dali. On je mislio da sam ja za to kriv. Omrzao me je i slao svoje sluge da me ubiju, ali ja sam im izmakao. Tada me je oklevetao pred generalom Klugenauom rekao mu je da toboe ja uim Avarce da vojnicima ne daju drva. Kazao mu je jo i to da sam ja metnuo ovu almu ree Hadi Murat pokazujui almu na svojoj ubari u znak da sam se predao amilu. General nije poverovao i nije naredio da me diraju. Ali kad je general otputovao u Tiflis, Ahmet-han je izvrio svoju volju: uhvatio me je s etom vojnika, okovao me i privezao za top. Tako su me drali est dana i est noi. Sedmoga dana su me odreili i poveli u Temir-Han-uru. Vodilo me je etrdeset vojnika s punim pukama. Ruke su mi bile vezane; bila je izdata naredba da me ubiju ako pokuam da beim. Ja sam to znao. Kada smo prolazili pored Moksoha staza je bila uzana, desno je bila strmina od pedeset stopa ja sam preao desno od vojnika na ivicu strmine. Vojnik je hteo da me zadri, ali ja sam skoio niz liticu i povukao za sobom vojnika. Vojnik je poginuo, a ja sam, eto, ostao iv. Polomio sam rebra, glavu, ruke, noge, sve. Pokuao sam da puzim, ali nisam mogao. Zavrtela mi se glava i
43

zaspao sam. Probudio sam se mokar, u krvi. Video me jedan pastir, dozvao ljude i odneli me u selo. Rebra i glava su mi zarasli, zarasla mi je i noga, samo je ostala kraa. I Hadi Murat oprui sakatu nogu. Slui me, i to je dovoljno ree on. Ljudi su doznali i poeli dolaziti k meni. Kad sam ozdravio, preao sam u Celjmes. Avarci su me ponovo pozvali da upravljam njima ree Hadi Murat s mirnim, oholim ponosom i ja sam pristao. Hadi Murat je brzo ustao i, izvadivi iz bisaga belenicu, izvukao iz nje dva poutela pisma i predao ih Loris-Melikovu. Pisma su bila od generala Klugenaua, Loris-Melikov ih je proitao. Prvo je pismo glasilo: "Zastavnie Hadi Murate! Ti si bio u slubi kod mene i ja sam bio zadovoljan tobom i drao te za dobra oveka. Ali tu skoro general-major Ahmet-han uverio me je da si izdajnik, da si natukao almu, da ima veze sa amilom, da podgovara narod da ne slua ruske komandante. Ja sam naredio da te uhapse i dovedu k meni ti si pobegao; ne znam da li je to dobro ili zlo, jer ne znam da li si kriv ili nisi. Sad sluaj ta u ti rei. Ako ti je savest ista u pogledu velikog cara, ako nisi ni za ta kriv, doi k meni. Nikoga se ne boj, ja sam tvoj zatitnik. Han ti ne moe nita, jer je i on pod mojom komandom. Zato nema ega da se boji." Dalje je Klugenau pisao o tome kako je on uvek drao svoju re i bio pravian, i ponovo nagovarao Hadi Murata da doe k njemu. Kad je Loris-Melikov zavrio prvo pismo, Hadi Murat je izvukao i drugo pismo, ali pre no to ga je dao Loris-Melikovu ispriao je kako je on odgovorio na prvo pismo. Napisao sam mu da sam almu metnuo, ali ne zbog amila, ve radi spasenja due, da neu, niti mogu prelaziti amilu, jer je on ubio moga oca, brau i roake, ali da i Rusima ne mogu prii jer su me obeastili. U Hunzahu, kad sam bio vezan, jedan nevaljalac me je na... I ja ne mogu prii k vama dok taj ne bude ubijen. A to je glavno, bojim se laljivca Ahmethana. Tada mi je general poslao ovo pismo ree Hadi Murat pruajui Loris-Melikovu drugu poutelu hartiju. "Ti si mi odgovorio na pismo, hvala ti" proita Loris-Melikov. "Pie mi da te nije strah vratiti se, ali da ti uvreda koju ti je naneo jedan aurin zabranjuje to; a ja te uveravam da je ruski zakon pravian, i ti e svojim oima videti kako e biti kanjen onaj ko se drznuo da te uvredi. Ve sam naredio istragu. Sluaj, Hadi Murate. Ja imam pravo da budem nezadovoljan tobom, jer ti ne veruje meni i mome potenju, ali ja ti pratam, znajui nepoverljivost gortaka. Ako ti je ista savest, ako si almu poneo samo radi spasenja due, ti nisi kriv i moe slobodno gledati u oi i ruskoj vlasti i meni, a onaj koji te je uvredio, uveravam te, bie kanjen, imanje e biti vraeno i ti e videti i poznati ta znai ruski zakon. Utoliko
44

pre to Rusi na sve gledaju drugojaije; u njihovim oima ti se nisi ponizio zato to je jedan nitkov nasrnuo na tvoju ast. Ja sam lino dopustio Gimrincima da ponesu alme i na njihove postupke gledam kako treba; ponavljam, nema se ega bojati. Doi k meni s ovekom koga ti sada aljem; on mi je veran, on nije rob tvojih neprijatelja, ve prijatelj oveka koji kod vlade uiva naroito poverenje." Dalje je Klugenau ponovo savetovao Hadi Murata da doe. Nisam poverovao ree Hadi Murat kad je Loris-Melikov dovrio pismo i nisam otiao kod Klugenaua. Za mene je bilo glavno da se osvetim Ahmet-hanu, a to pomou Rusa nisam mogao. U to vreme je Ahmet-han opkolio Celjmes i hteo da me uhvati ili ubije. Ja sam imao vrlo malo ljudi; nisam se mogao odbraniti. I eto, ba u to vreme doe mi amilov izaslanik s pismom. On mi je obeavao pomo da se odbranim od Ahmet-hana i da ga ubijem, i davao mi celu Avariju na upravu. Razmiljao sam dugo i preao amilu. I eto, od toga doba bez prestanka sam ratovao s Rusima. Tada Hadi Murat ispria sve svoje ratne doivljaje. Bilo ih je veoma mnogo i Loris-Melikov je znao za neke. Svi njegovi pohodi i upadi bili su neverovatni usled neobine brzine prelaza i drskosti napada, uvek krunisani uspehom. Izmeu mene i amila nikada nije bilo prijateljstva zavri Hadi Murat svoju priu ali on se mene bojao, a bio sam mu potreban. Ali se nekako dogodilo da su me upitali ko bi posle amila imao da bude imam. Rekao sam da e imam biti onaj kome sablja bude otra. To dostave amilu i on naumi da me se oslobodi. Poslao me je u Tabasaranj. Otiao sam i oteo hiljadu ovnova, tri stotine konja. Ali on ree da nisam radio kako valja, zbaci me sa uprave i naredi mi da mu poaljem sav novac. Poslao sam hiljadu zlatnika. On mi poalje svoje muride i oduzme mi celo imanje. Pozvao me je k sebi; znao sam da hoe da me ubije i nisam otiao. On posla svoje ljude da me zarobe, ali ja sam se odbranio i predao sam se Voroncovu. Samo porodicu nisam poveo. Kod njega su mi i mati, i ena, i sin. Reci serdaru: dok mi je tamo porodica, ne mogu nita uiniti. Rei u odgovori Loris-Melikov. Gledaj, postaraj se. to je moje to je i tvoje, samo mi pomozi kod kneza. Ja sam vezan, a kraj konopca je u amilovoj ruci. Tim reima zavrio je Hadi Murat svoju priu Loris-Melikovu.

XIV Dvadesetog decembra Voroncov je napisao ministru erniovu na francuskom ovo pismo:
45

"Nisam vam pisao poslednjom potom, dragi knee, jer sam eleo da vidim prvo ta emo s Hadi Muratom, a dva-tri dana nisam se dobro oseao. U svom poslednjem pismu javio sam vam o dolasku Hadi Muratovom. On je stigao u Tiflis 8. o, m.; sutradan sam se upoznao s njim i osam ili devet dana razgovarao s njim i razmiljao ta bi on mogao docnije da uini za nas, a naroito ta emo mi sada s njim, poto je on veoma zabrinut za sudbinu svoje porodice i kae, po svima znacima sasvim iskreno, da je paralizovan i da nema snage da nam slui i dokae svoju zahvalnost za lep prijem i oprotaj koji je kod nas naao sve dok njegova porodica bude u amilovim rukama. Neizvesnost u kojoj se nalazi, zbog linosti koje su mu drage, izaziva kod njega grozniavo stanje, a i ona lica koja sam ja odredio da budu pored njega uveravaju me da on nou ne spava, gotovo nita ne jede, neprestano se moli bogu i jedino moli za doputenje da sa nekoliko Kozaka projae to je za njega jedina razonoda i kretanje, preko potrebno usled dugogodinje navike. Svaki dan dolazi k meni da pita imam li ma kakav izvetaj o njegovoj porodici, i moli me da naredim da sve zarobljenike koji su pod naom vlau sakupe sa raznih strana, pa da ih ponudim amilu u zamenu, emu bi on dodao jo i neto novca. Ima ljudi koji bi mu ih dali za tu svrhu. On mi neprestano ponavlja: Spasite moju porodicu, a posle mi dajte mogunost da vam posluim (po njegovome miljenju, najbolje na lezginskom frontu), pa ako vam za mesec dana ne uinim velike usluge, onda mi sudite kako hoete. Odgovorio sam mu da mi se sve to ini opravdano i da bi se ak i kod nas nalo mnogo ljudi koji mu ne bi verovali ako bi njegova porodica ostala u brdima, a ne kod nas kao taoci; da u ja uiniti sve to se moe da se sa svih naih frontova prikupe svi zarobljenici i da u, poto po naim zakonima nemam prava da mu dajem novac za otkup kao dodatak onom koji e sam da nabavi, moda nai drugi nain da mu pomognem. Zatim sam mu rekao iskreno svoje miljenje da amil ni u kom sluaju nee pustiti njegovu porodicu, da e mu on to, moda, rei otvoreno, obeati mu potpuni oprotaj i preanji poloaj, pripretiti mu da e, ako se ne vrati, pogubiti njegovu majku, enu, estoro dece. Pitao sam ga da li bi mi mogao iskreno rei ta bi on inio, kad bi dobio takvu poruku od amila. Hadi Murat je podigao oi i ruke k nebu i rekao mi da je sve u bojoj ruci, ali da se on nikad nee predati svome neprijatelju jer je potpuno uveren da mu amil nee oprostiti i da tada ne bi ostao dugo u ivotu. to se tie pogubljenja njegove porodice, on ne misli da bi amil bio tako lakomislen: prvo, da ne bi od njega stvorio jo oajnijeg i opasnijeg neprijatelja; drugo, to u Dagestanu ima mnogo vrlo uticajnih ljudi koji e ga odvratiti od toga. Najzad mi je ponovio, nekoliko puta, da ma kakva bila boja volja docnije, njega sada zanima samo misao kako da otkupi porodicu; moli me da mu u ime boga pomognem i dopustim da se vrati u okolinu ene, gde bi, s doputenjem naih komandanata,
46

mogao doi u vezu sa svojom porodicom i imati stalne izvetaje o njenom sadanjem poloaju i nainu kako da bude osloboena; da su mu mnogi, pa ak i neke stareine iz toga kraja neprijateljske zemlje, vie ili manje odani, da e sa celim tim stanovnitvom, kako sa onim koji su Rusi ve pokorili tako i sa onim neutralnim, sa naom pomoi, lako doi u dodir, vrlo koristan za ostvarenje svrhe koja mu ne da mira ni danju ni nou i ije e ga ostvarenje umiriti i dati mu mogunost da radi u nau korist i da zaslui nae poverenje. Moli da ga opet poaljemo u Groznu s oruanom pratnjom od dvadeset, trideset Kozaka, koji bi mu sluili kao zatita od neprijatelja, a nama kao jemstvo za istinitost iskazanih namera. Razumeete, dragi knee, da me je sve ovo zabrinulo, jer ma ta da uradim, na meni lei velika odgovornost. Bila bi krajnja neobazrivost poverovati mu potpuno; ali ako bismo hteli da mu oduzmemo mogunost da pobegne, trebalo bi da ga zatvorimo, to bi, po mome miljenju, bilo i nepravino i nepolitiki. Ta mera, o kojoj bi se brzo raulo po celom Dagestanu, veoma bi nam nakodila, jer bi oduzela volju svima onima a njih je mnogo koji bi bili gotovi da, vie ili manje otvoreno, krenu protiv amila i koji se toliko interesuju za poloaj koji kod nas zauzima najhrabriji i najpreduzimljiviji pomonik imama, koji je bio prinuen da nam se preda. Time to bismo mi sa Hadi Muratom postupili kao sa zarobljenikom, propao bi za nas sav onaj lepi efekat njegovog odmetnitva od amila. Zatim ja mislim da ne mogu postupiti drugaije nego to sam postupio, oseajui, meutim, da bih mogao biti okrivljen da sam uinio veliku greku ako bi se Hadi Muratu prohtelo da se vrati. U slubi i u tako zamrenim stvarima teko je, da ne kaem nemoguno, ii samo pravim putem, a ne rizikovati da pogrei i ne primi na sebe odgovornost; ali ako ti se put ini prav, treba ii njim pa neka bude ta bude. Molim vas, dragi knee, ponesite ovo na razmatranje njegovom velianstvu caru, a ja u biti srean ako na uzvieni zapovednik izvoli odobriti moj postupak. Sve to sam vam ovde napisao napisao sam i generalima Zavadovskom i Kozlovskom, radi neposrednog optenja Kozlovskog sa Hadi Muratom, kome sam skrenuo panju da bez odobrenja ovoga poslednjeg ne moe da radi nita, niti da se ikud makne. Obavestio sam ga da bi za nas najbolje bilo ako bude izjahivao s naom oruanom pratnjom, jer e inae amil razglasiti da mi drimo Hadi Murata u zatvoru; ali sam pri tom od njega uzeo obeanje da nikad nee otii u Vozdviensk, jer moj sin, kome se on prvo predao i koga smatra za svoga kunaka (prijatelja), nije komandant toga mesta, pa bi se mogao izroditi nesporazum. Uostalom, Vozdviensk je suvie blizu mnogobrojnog neprijateljskog naselja, dok je za odnose kakve on eli sa svojim poverenicima Grozni mnogo pogodniji u svakom pogledu. Osim dvadeset odabranih Kozaka koji se, ba na njegov zahtev, ni
47

koraka nee odmai od njega, poslao sam i konjikog kapetana LorisMelikova33), zaslunog, odlinog i vrlo pametnog oficira, koji govori tatarski, a dobro poznaje Hadi Murata, koji opet, kako izgleda, ima puno poverenje u njega. Za deset dana koje je Hadi Murat proveo ovde, on je iveo u istoj kui s potpukovnikom, knezom Tarhanovom, naelnikom uinskog sreza, koji se ovde bavi poslom, to je istinski zasluan ovek, kome potpuno verujem. On je u tolikoj meri zadobio poverenje Hadi Muratovo da smo preko njega, poto on odlino govori tatarski, raspravljali o najdelikatnijim i najpoverljivijim stvarima. Savetovao sam se s Tarhanovom o Hadi Muratu, i on se potpuno sloio sa mnom da je trebalo ili postupiti kao to sam ja postupio, ili Hadi Murata zatvoriti u tamnicu i uvati ga svim moguim najstroim merama jer kad bi se s njim postupalo ravo, onda bi bilo teko sauvati ga ili ga sasvim udaljiti iz zemlje. Ali ove dve poslednje mere ne samo da bi upropastile svu korist koju smo imali od Hadi Muratove zavade sa amilom, nego bi neizbeno zaustavile svako dalje roptanje i mogunost pobune gortaka protiv amilove vlasti. Knez Tarhanov mi je kazao da on veruje u istinitost Hadi Muratovog tvrenja da mu amil nikad ne bi oprostio i da bi naredio da ga kazne, bez obzira na obeani oprotaj. Jedino to je Tarhanova moglo da zabrine u njegovim odnosima sa Hadi Muratom to je njegova privrenost svojoj religiji, i on ne krije da bi amil s te strane mogao uticati na njega. Ali, kao to sam ve rekao, on nikad nee ubediti Hadi Murata da ga nee ubiti, ili odmah ili malo docnije, posle njegovog povratka. To je sve, dragi knee, to sam eleo da vam kaem o toj epizodi ovdanjih dogaaja."

XV Ovaj izvetaj bio je poslan iz Tiflisa 24. decembra. Uoi nove, 1852. godine kurir, koji je izmuio desetak konja i iibao do krvi desetak koijaa, predao ga je knezu erniovu, tadanjem ministru vojnom, i 1. januara 1852. godine erniov, izmeu drugih predmeta, odnese caru Nikolaju i taj Voroncovljev izvetaj. erniov nije voleo Voroncova, i zbog opteg potovanja koje je Voroncov uivao, i zbog njegovog velikog bogatstva, i zato to je Voroncov bio pravi gospodin, a erniov ipak parvenu34), a to je glavno, zato to je car veoma voleo Voroncova; stoga se erniov koristio svakom prilikom da, koliko moe, nakodi Voroncovu. Prilikom prolog izvetaja o kavkaskim dogaajima erniov je uspeo da izazove nezadovoljstvo cara Nikolaja
48

prema Voroncovu time to su, usled nehata stareina, gortaci unitili gotovo ceo mali kavkaski odred. Sad je imao nameru da Voroncovljevu odluku u pogledu Hadi Murata predstavi s nepovoljne strane. Hteo je da ulije caru misao da Voroncov, koji uvek na tetu Rusa ukazuje zatitu i ak poputa tuincima, ne postupa mudro kad Hadi Murata ostavlja na Kavkazu; da je Hadi Murat, po svoj prilici, doao k nama da vidi naa odbrambena sredstva i da bi zato mnogo bolje bilo da Hadi Murata uputi u centar Rusije i iskoristi tek onda kad njegova porodica bude izbavljena iz brda i kada budemo uvereni u njegovu odanost. Ali taj plan ne poe za rukom erniovu samo zato to je 1. januara u jutru Nikolaj bio naroito neraspoloen i ne bi primio ni od koga nikakav predlog, samo iz elje da protivurei; tim pre ne bi primio predlog erniova, koga je on trpeo samo zato to ga je zasad smatrao nezamenljivim, ali koga je znajui za njegovo nastojanje da u procesu dekabrista upropasti Zahara erniova i doepa se njegovog imanja smatrao za veliku hulju. I tako, zahvaljujui ravom raspoloenju cara Nikolaja, Hadi Murat ostade na Kavkazu i sudbina mu se nije izmenila kao to bi se mogla izmeniti da je erniov svoj izvetaj podneo u drugo vreme. Bilo je pola deset kad se u magli mraza od dvedeset stepeni, debeli, bradati erniovljev koija u plavoj kadifenoj kapi sa otrim ivicama, sedei na koijaevom mestu malih saonica, isto onakvih na kakvim se vozio Nikolaj Pavlovi, zaustavio na ulasku Zimskog dvora i prijateljski klimnuo glavom svome prijatelju, koijau kneza Dolgorukog, koji je, poto je ve davno dovezao svoga gospodina, stajao na ulasku u dvor i, podmetnuvi dizgine pod svoj debeli vatirani kaftan, trljao ozeble ruke. erniov je bio u injelu sa gustim, prosedim dabrovim okovratnikom i u trorogom eiru s petlovim perjem, stavljenom prema propisu. Odbacivi u stranu medvei pokriva, on obazrivo izvue iz saonica svoje ozeble noge bez kaljaa on se ponosio time to nije nosio kaljae i kuraei se, zveckajui mamuzama, pree preko ilima i kroz vrata koja mu vratar ponizno otvori ue u hodnik. Skinuvi u predsoblju injel, koji mu hitro prihvati stari dvorski lakej, erniov prie ogledalu i paljivo skide eir sa kovrdave vlasulje. Pogleda se u ogledalo, pa vinim pokretom starakih ruku podie uperak i zaliske i namesti krst, akselbendere i velike epolete sa carevim monogramom i, lagano koraajui starakim nogama koje su mu se slabo pokoravale, poe se penjati preko blagih stepenica zastrtih tepihom. Proavi pored dvorskih lakeja, koji su u sveanim uniformama stojali kraj vrata i ponizno mu se klanjali, erniov ue u sobu za primanje. Deurni, novopostavljeni autant, blistajui u novom mundiru, epoletama, akselbenderima, rumena, jo neuvela lica s crnim briima i zaliscima zaeljanim ka oima, isto onako kao to ih je zaeljavao Nikolaj Pavlovi, izie mu u susret. Knez Vasilije Dolgoruki, pomonik ministra vojnog, sa
49

dosadnim izrazom na tupom licu, ukraenom isto onakvim zaliscima, brkovima i upercima kao u Nikolaja, pozdravi se s njim. L'Empereur?35) obrati se erniov au-tantu, pokazujui upitnim pogledom na vrata kabineta. Sa Majest vient de rentrer36) ree autant sluajui, s oevidnim zadovoljstvom, zvuk svoga glasa i lako koraajui tako odmereno da se ni puna aa vode kad bi mu bila stavljena na glavu ne bi prosula, prie vratima koja su se neujno otvorila i, svim svojim biem iskazujui potovanje prema mestu u koje je ulazio, ieze iza vrata. Dolgoruki je u meuvremenu otvorio svoj portfelj i poeo pregledati hartije u njemu. erniov je, meutim, hodao namrteno, ispravljajui noge i seajui se svega onog o emu je trebalo da referie caru. erniov je bio ba pred vratima kabineta kad su se ona ponovo otvorila i na njima se ukazao, jo sjajniji i ponizniji nego maloas, carev autant i pokretom pozvao ministra i njegovog pomonika k caru. Zimski dvorac bio je ve odavno obnovljen posle poara, ali Nikolaj je jo stanovao u njemu na gornjem spratu. Kabinet u kome je primao ministre i vie stareine sa izvetajima bio je vrlo visoka soba sa etiri velika prozora. Velika slika cara Aleksandra I visila je na glavnom zidu. Izmeu prozora bila su dva stola. Du zidova bilo je nekoliko stolica. Posred sobe bio je ogromni pisai sto, pred stolom Nikolajeva naslonjaa i stolice za posetioce. Nikolaj, u crnom mundiru, bez epoleta, s poprenim trakama na ramenima, sedeo je za stolom zabacivi unatrag svoje ogromno telo, tesno stegnuto na velikom trbuhu, i bezizraznim pogledom ukoeno je gledao u one koji su ulazili. Duguljasto, belo lice sa velikim kosim elom koje se promaljalo iza zaglaenih zalisaka, veto spojenih sa vlasuljom koja mu je pokrivala elu, bilo je danas naroito hladno i ukoeno. Njegove oi, uvek mutne, gledale su maglovitije nego obino, stisnute usne ispod navie usukanih brkova i debeli, tek izbrijani obrazi, poduprti visokim okovratnikom, sa oputenim, pravilnim zulufima, kao kobasicama, i podbradak prignjeen okovratnikom davali su njegovom licu izraz nezadovoljstva, pa ak i gneva. Uzrok takvom raspoloenju bio je umor. Uzrok umoru bio je u tome to je on uoi toga dana bio na maskenbalu i etajui kao obino, u svome gardijskom lemu s pticom na glavi, izmeu publike koja se tiskala i pravila mesta njegovoj ogromnoj i samopouzdanoj figuri, sreo opet onu masku koja se na prolom maskenbalu sakrila od njega, obeavi mu da e ga na iduem maskenbalu ponovo sresti. Na jueranjem maskenbalu ona mu je prila i on je vie nije putao. Odveo ju je u onu, specijalno za tu svrhu pripremljenu lou, gde je mogao ostati nasamo sa svojom damom. Kad je utei doao do vrata loe, Nikolaj se obazreo traei pogledom razvodnika, ali njega nije
50

bilo. Nikolaj se namrtio i sam gurnuo vrata loe, propustivi ispred sebe svoju damu. Il y a quelqu'un37) rekla je maska i zastala. Loa je zbilja bila zauzeta: na kadifenom divaniu sedeli su, pripijeni, ulanski oficir i mlada, lepukasta ena sa plavim kovrdama, u dominu, sa skinutom maskom. Kad je ugledala uspravljenu u svoj svojoj visini gnevnu Nikolajevu figuru, plava ena se brzo pokrila maskom. Ulanski oficir ukoen od uasa, ne diui se sa divana, gledao je Nikolaja razrogaenim oima. Ma koliko da je Nikolaj navikao na uas koji je izazivao kod ljudi, bilo mu je od toga prijatno, te je ponekad voleo da iznenadi uasnute ljude kontrastom ljubaznih rei. Tako je uradio i ovog puta. E, bratac, ti si mlai od mene rekao je on oficiru obamrlom od uasa mogao bi mi ustupiti mesto. Oficir je skoio pa, bledei i crvenei, iziao pognuto i utei za maskom iz loe, a Nikolaj je ostao sam sa svojom damom. Maska je bila lepa dvadesetogodinja devojka, ki neke guvernante veanke. Devojka je ispriala Nikolaju kako se ona jo u detinjstvu, po slikama, zaljubila u njega, oboavala ga i odluila da poto-poto privue njegovu panju. I eto, uspela je u tome, i sad joj, kako je govorila, nita vie ne treba. Devojka je odvedena na uobiajeno mesto Nikolajevih sastanaka sa enama i Nikolaj je proveo s njom due od jednog sata. Kad se te noi vratio u svoju sobu i legao na uzanu, tvrdu postelju, kojom se ponosio, i pokrio svojim platom, koji je smatrao a tako je i govorio isto toliko znamenitim kao to je i Napoleonov eir, on dugo nije mogao da zaspi. Seao se as uplaenog i ushienog izraza na belom licu te devojke, as snanih, punih ramena svoje ljubavnice Nelidove, i pravio poreenje izmeu njih. A da je razvrat oenjenog oveka neto runo, nije mu ni padalo na um, i on bi se veoma iznenadio kad bi ga neko osudio za to. Ali bez obzira na to to je on bio uveren da je postupio onako kao to valja, u njemu je ostalo nekakvo neprijatno muno oseanje i on, da bi zagluio to oseanje, poe misliti o onom to ga je uvek umirivalo: o tome kako je on veliki ovek. Meutim, iako je dockan zaspao, ustao je u osam asova i, poto je zavrio svoju obinu toaletu, istrljavi ledom svoje veliko, sito telo i pomolivi se bogu, on je oitao uobiajene, od detinjstva izgovorene molitve: Bogorodice, Vjeruju. Oe na, ne pridajui izgovaranim reima nikakvog znaaja, i iziao kroz mali izlaz na kej, u injelu i apki. Nasred ulice sreo je isto tako krupnog kao i on studenta prava u munduru i kapi. Kad je video uniformu fakulteta koji nije mario zbog slobodoumlja, Nikolaj Pavlovi se namrtio, ali visok rast, ispravno dranje i salutiranje sa istaknuto podignutim laktom ublaili su njegovo
51

nezadovoljstvo. Kako se zove? upita on. Polosatov, vae carsko velianstvo. Junaina! Student je stajao salutirajui i dalje. Nikolaj zastade. Hoe li u vojnu slubu? Ne, vae carsko velianstvo. Budalo! I okrenuvi se, Nikolaj je poao dalje i poeo glasno izgovarati prve rei koje su mu pale na pamet: "Kopervajn, Kopervajn", ponovio je nekoliko puta ime jueranje devojke. "Gadno, gadno!" On nije mislio o onom to govori, nego je svoje oseanje zagluivao panjom prema onom to govori. "Jest, ta bi Rusija bila bez mene", ree on u sebi oseajui opet da mu se vraa ono neprijatno oseanje. "Jest, ta bi bez mene bila ne samo Rusija nego i Evropa." I on se setio svoga uraka, pruskog kralja, i njegove slabosti i gluposti, pa je zavrteo glavom. Vraajui se natrag, spazio je koije Jelene Pavlovne, koje su se, sa lakejem u crvenoj livreji, zaustavljale pred Saltikovskim ulazom. Jelena Pavlovna bila je za njega olienje onih dokoliara koji su raspravljali ne samo o nauci i poeziji nego i o gospodarenju ljudima, uobraavajui da bi oni mogli sobom vladati bolje nego to on, Nikolaj, vlada njima. On je znao da su ti ljudi, ma koliko on njih ugnjetavao, opet iskrsavali i izbijali na povrinu. Setio se svoga nedavno umrlog brata Mihaila Pavlovia. I obuzelo ga je oseanje ljutine i alosti. Natutio se i opet poeo aptati prve rei koje su mu dole na pamet. Prestao je da ape tek kad je uao u dvor. Kad je uao u svoju sobu, zagladio je pred ogledalom zulufe i zaliske na slepoonicama, vlasulju na temenu i zasukao brkove, pa je uao pravo u kabinet, gde je primao raporte. Prvo je primio erniova. erniov je odmah poznao po licu, a jo vie po oima Nikolajevim, da on danas nije raspoloen, a znajui za njegov jueranji sluaj, znao je i zato. Poto se hladno pozdravio sa erniovom i ponudio mu da sedne, Nikolaj je upravio na njega svoje beivotne oi. Prva taka erniovljevog izvetaja bila je o otkrivenoj krai intendantskih inovnika, druga o prebacivanju trupa na prusku granicu, zatim nagraivanje nekih inovnika koji su sluajno izostali u prvom spisku prilikom nagraivanja o Novoj godini, onda Voroncoljev izvetaj o Hadi Muratovoj predaji i, najzad, neprijatna stvar o studentu medicine koji je pokuao da ubije profesora. utei, stisnutih usana, Nikolaj je prevrtao svojim velikim belim rukama, sa zlatnim prstenom na domalom prstu, listove hartije i sluao izvetaj o krai, gledajui stalno erniovljevo elo i uperak. Nikolaj je bio uveren da svi kradu. On je znao da sad treba da kazni
52

intendantske inovnike i odluio je da ih sve poalje u vojsku, ali je isto tako znao da to nimalo nee smetati onima koji budu zauzeli mesta otputenih inovnika da ne ine to isto. Osobina inovnika bila je da kradu, njegova dunost, pak, bila je u tome da ih kanjava i ma koliko da mu je to dojadilo, on je ipak savesno ispunjavao tu dunost. Izgleda da je kod nas u Rusiji samo jedan ovek poten ree on. erniov je odmah razumeo da je taj jedini poten ovek u Rusiji sam Nikolaj i osmehnuo se odobravajui. Tako je, vae velianstvo ree on. Ostavi, ja u doneti odluku ree Nikolaj uzevi hartiju i metnuvi je na levu stranu stola. Zatim erniov poe referisati o unapreivanjima i o dislokaciji trupa. Nikolaj je razgledao spisak, precrta neka imena, a zatim kratko i odluno naini raspored o prebacivanju dveju divizija na prusku granicu. Nikolaj nikako nije mogao da oprosti pruskom kralju to je posle 1848. godine dao ustav i zato je, izraavajui uraku najprijateljskija oseanja u pismima i reima, smatrao za potrebno da za svaki sluaj dri trupe na pruskoj granici. Te trupe mogle bi se upotrebiti i u sluaju pobune naroda u Pruskoj Nikolaj je svuda video gotovost za pobunu i mogao bi ih poslati u odbranu urakovog prestola, kao to je poslao vojsku u pomo Austriji protiv Maara. Te trupe bile su na granici potrebne i zato da bi pridavale veu vanost savetima koje je on davao pruskom kralju. "Jest, ta bi sad bilo od Rusije da nije mene", pomisli on opet. ta ima jo? upita on. Glasnik sa Kavkaza ree erniov i poe referisati o onome to je Voroncov javio povodom Hadi Muratovog prelaza. Gle sad ree Nikolaj. Lepo je poelo. Jasno je da plan koji je vae velianstvo sastavilo poinje da donosi plodove ree erniov. Ta pohvala njegovim strategijskim sposobnostima bila je osobito prijatna Nikolaju, jer, iako se on ponosio svojim strategijskim sposobnostima, u dubini due je znao da ih nema. I sad je eleo da uje opirnije pohvale o sebi. Kako to misli? upita on. Mislim da, kad bismo primenili plan vaeg velianstva: da postepeno, makar i lagano, idemo napred obarajui ume, unitavajui zalihe, Kavkaz bi ve odavno bio pokoren. Predaju Hadi Murata tumaim samo time. On je uvideo da se vie ne mogu drati. To je istina ree Nikolaj. Bez obzira na to to je plan laganog nastupanja u neprijateljsku oblast pomou see uma i unitavanja hrane bio plan Jermolova i Veljjaminova, sasvim suprotan Nikolajevom planu, po kome je trebalo na juri osvojiti
53

amilovu rezidenciju i razoriti to razbojniko gnezdo i po kome je, 1845. godine, bio preduzet Darginski pohod koji je stao toliko ljudskih rtava, bez obzira na to, Nikolaj je pripisao plan laganog nastupanja, sa postepenom seom uma i unitavanjem hrane, takoe sebi. Izgleda da je, radi toga da bi se poverovalo kako je plan laganog nastupanja, see uma i unitvanja hrane bio njegov plan, trebalo sakriti da je ba on nastojavao da se usvoje sasvim suprotni poduhvati 1845. godine. Ali on to nije krio, nego se ponosio i tim planom svoje ekspedicije od 1845. godine i planom laganog nastupanja, bez obzira na to to su ta dva plana bila otvoreno suprotna jedan drugome. Stalno, otvoreno i protivno oiglednosti, laskanje ljudi iz njegove okoline dovelo je dotle da vie nije video svoje protivrenosti, nije dovodio u sklad svoje postupke i rei sa stvarnou, s logikom, pa ak ni sa obinim zdravim razumom, nego je bio potpuno uveren da sve njegove naredbe, ma koliko bile besmislene, nepravine i nelogine meu sobom, postaju i razlone, i pravine, i saglasne, samo zato to ih je on izdao. Takva je bila i njegova odluka o studentu Medicinsko-hirurke akademije, o kome je, posle podnesenog kavkaskog izvetaja, poeo da referie erniov. Stvar je bila u tome to je mladi koji je dva puta pao na ispitu polagao i trei put i kada ga profesor, koji ga je ispitivao, opet nije propustio, bolesno-nervozni student, koji je u tome video nepravdu, zgrabio je sa stola perorez i u nekom nastupu estine nasrnuo na profesora i naneo mu nekoliko neznatnih rana. Kako se zove? Bezovski. Poljak? Poreklom je Poljak i katolik odgovori erniov. Nikolaj se namrti. On je naneo mnogo zla Poljacima. Da bi opravdao to zlo, morao je biti uveren da su Poljaci hulje. I Nikolaj ih je smatrao takvima i mrzeo ih je, mrzeo ih u srazmeri sa zlom koje je poinio. Poekaj malo ree on i zamurivi obori glavu. erniov je znao, jer je to mnogo puta uo od Nikolaja, da kad on ima da donese odluku o kakvom vanom pitanju, on treba samo za nekoliko trenutaka da usredsredi panju i tada mu dolazi nadahnue i odluka pada sama po sebi, ba onakva kakvu mu neki unutranji glas savetuje. Sad je mislio o tome kako bi to vie zadovoljio onu mrnju prema Poljacima koju je u njemu pokrenuo postupak toga studenta i unutranji glas mu je doapnuo ovakvu odluku. On uze raport i na njegovoj poleini napisa svojim krupnim rukopisom: "Zasluuje smrtnu kaznu. Ali, hvala bogu, kod nas ne postoji smrtna kazna. I nije moje da je uvodim. Provesti ga dvanaest puta kroz stroj od
54

hiljadu ljudi, Nikolaj", potpisa on svojim neprirodnim, ogromnim potpisom. Nikolaj je znao da je dvanaest hiljada prutova bila ne samo sigurna, muenika smrt nego i nepotrebna surovost, poto je i hiljadu udaraca dosta da ubije najjaeg oveka, ali mu je bilo prijatno da bude neumoljivo surov, a bilo mu je prijatno i da misli kako kod nas ne postoji smrtna kazna. Kad je napisao svoju odluku o studentu, on ju je pruio erniovu. Evo ree on proitaj. erniov proita i u znak poniznog divljenja mudroj odluci sagnu glavu. I odvesti sve studente na trg da prisustvuju kazni dodade Nikolaj. "To e im koristiti. Unitiu taj revolucionarni duh, iupau ga iz korena", pomisli on. Razumem ree erniov i, poutavi malo i namestivi svoj uperak, vrati se na kavkaski raport. A ta nareujete da napiem Mihailu Semjonoviu. Da se vrsto dri mog sistema ruenja sela, unitavanja hrane u eni i uznemiravanja prepadima ree Nikolaj. ta nareujete za Hadi Murata? upita erniov. Pa eto, Voroncov pie da e ga upotrebiti na Kavkazu. Nee li to biti rizino? ree erniov izbegavajui Nikolajev pogled. Mihailo Semjonovi je, bojim se, suvie lakoveran. A ta ti misli? prekide ga Nikolaj otro, primetivi erniovljevu nameru da odluku Voroncova predstavi u ravom svetlu. Pa ja mislim da bi bezopasnije bilo poslati ga u Rusiju. Ti misli podrugljivo ree Nikolaj. A ja ne mislim i slaem se sa Voroncovom. Tako mu i napii. Razumem ree erniov, ustade i poe da se klanja. Pokloni se i Dolgoruki, koji je za sve vreme referisanja kazao samo nekoliko rei o dislokaciji trupa kad ga je Nikolaj upitao. Zatim je bio primljen generalni gubernator Zapadnog kraja, Bibikov, koji je bio doao u oprotajnu posetu. Odobrivi mere to ih je Bibikov preduzeo protiv buntovnika seljaka koji nisu hteli da prime pravoslavnu veru, on mu je naredio da sve buntovnike preda vojnom sudu. To je znailo osuditi ih na ibu. Osim toga, naredio je da oteraju u vojsku urednika novina koji je tampao izvetaj o prevoenju nekoliko hiljada seljaka sa dravnih dobara na dvorska imanja. Ja to inim zato to nalazim da tako treba ree on. Ne doputam da se to komentarie. Bibikov je shvatio svu surovost naredbe uperene protiv unijata i svu nepravinost prevoenja seljaka sa dravnih imanja, tj. jedinih slobodnih ljudi, na dvorska imanja, tj. za robove carske porodice. Ali pogovora nije bilo. Protiviti se Nikolajevim naredbama znailo bi liiti se sjajnog poloaja koji je sticao tokom etrdeset godina i kojim se koristio. I zato je on pokorno
55

oborio svoju crnu prosedu glavu, u znak poslunosti i spremnosti da ispuni surovu, ludu i nesrenu carevu zapovest. Kad je otpustio Bibikova, Nikolaj se, svestan dobro ispunjene dunosti, protegao, pogledao u sat i otiao da se obue za izlazak. Kad je obukao mundir s epoletama, ordenima i lentom, uao je u dvoranu za primanje, gde je vie od stotinu mukaraca u mundirima i ena u izrezanim sveanim haljinama, rasporeeno po rangu, uzbueno oekivalo njegovu pojavu. Sa beivotnim pogledom, isturenim grudima i ispupenim, usled stezanja, dvostrukim trbuhom, on je uao u dvoranu u kojoj su ga oekivali; i oseajui da su svi pogledi sa strahopotovanjem upravljeni na njega, napravio se jo znaajniji. Susreui poglede poznatih linosti, on se seao ko je ko, zadravao se kod svakog pomalo, govorio po nekoliko rei, nekad ruski, nekad francuski i, prodirui kroz njih hladnim i beivotnim pogledom, sluao ta mu govore. Poto je primio estitanja, Nikolaj je otiao u crkvu. Bog, preko svojih slugu, isto onako kao i svetovni ljudi, doekao ga je sa poastima i pohvalama. Nikolaj je primao te poasti i pohvale kao neto to je zasluio, mada mu je bilo dosadno. Sve je to moralo biti tako, jer su od njega zavisili blagostanje i srea celoga sveta; i mada se zbog toga zamarao, on ipak nije alio truda da pomogne oveanstvu. Kada na kraju slube velianstveni akon, s kosom podeljenom po sredini, izgovori Mnogaja ljeta, a hor divnim glasovima prihvati te rei, Nikolaj je bacio pogled u stranu, opazio kraj prozora Nelidovu, s njenim ramenima, i reio u njenu korist poreenje sa jueranjom devojkom. Posle liturgije, on je otiao carici, proveo nekoliko minuta u porodinom krugu alei se s decom i enom. Zatim je kroz Ermita38) svratio kod ministra dvora Volkonskog i, izmeu ostalog, naredio mu da iz vanredrih kredita izda godinju penziju materi jueranje devojke. Odatle je poao u svoju uobiajenu etnju. Toga dana ruak je sluen u Pompejskoj dvorani; osim mlaih sinova, Nikolaja i Mihaila, bili su pozvani baron Liven, grof Revuski, Dolgoruki, pruski poslanik i autant pruskog kralja. Dok se oekivao dolazak carice i cara, izmeu pruskog poslanika i barona Livena zapoeo je zanimljiv razgovor povodom poslednjih uzbudljivih vesti koje su dole iz Poljske. La Pologne et le Caucase, ce sont les deux cancers de la Russie39) ree Liven. Il nous faut 100.000 hommes peu prs dans chacun de ces deux pays40). Poslanik izrazi pritvorno uenje to je to tako. Vous dites la Pologne41) ree on. Oh, oui, c'etait un coup de maitre de Ma-etternich de nous en avoir laisse l'ambarras...42)
56

Ba u tom trenutku ue carica, sa ukoenim osmehom i tresui glavom, a odmah za njom Nikolaj. Za stolom Nikolaj ispria o Hadi Muratovom prelazu i o tome kako se kavkaski rat sada mora skoro zavriti, jer su gortaci, zahvaljujui njegovoj naredbi da se poseku ume i izgrade utvrenja, dovedeni u tesnac. Izmenivi brz pogled sa pruskim autantom s kojim je jo jutros govorio o nesrenoj Nikolajevoj slabosti da sebe smatra za velikog stratega, poslanik je veoma pohvalio ovaj plan, koji jo jednom dokazuje Nikolajeve velike strateke sposobnosti. Posle ruka Nikolaj je otiao na balet, gde su stotine ena marirale u trikoima. Jedna mu se naroito dopala; on je pozvao baletmajstora, zahvalio mu i naredio da mu poklone prsten s briljantima. Kad je erniov sutradan doao s izvetajima, Nikolaj mu je jo jednom ponovio svoju naredbuVoroncovu da sad, kad se Hadi Murat predao, neprestano uznemirava enu i pritee je vojnikim lancem. erniov je u tom smislu napisao Voroncovu, i drugi kurir je, zamarajui konje i tukui koijae, odjurio u Tiflis.

XVI Da bi se ta naredba Nikolaja Pavlovia izvrila, odmah je, u januaru 1852. godine, izveden napad na enu. Odred koji je imao da izvri napad sastojao se od etiri bataljona peadije, dva eskadrona Kozaka i osam topova. Kolona je ila drumom. A sa obeju strana kolone, sputajui se i penjui se po jarugama, u neprekidnom lancu, ili su planinski lovci u visokim izmama, u kratkim bundama i ubarama, s pukama na ramenu i fiecima u redenicima. Kao i uvek, odred se na neprijateljskom zemljitu kretao to je mogue tie. Samo bi pokatkad, prelazei preko jaruga, zatandrkali topovi ili bi frknuo ili zarzao artiljerijski konj, koji nije razumeo nareenje da bude tiina, ili bi razljueni stareina, promuklim i priguenim glasom viknuo na svoje potinjene zato to se lanac suvie oduio, ili zato to ide suvie blizu ili suvie daleko od kolone. Samo je jednom tiina naruena time to je iz bunja, koje se nalazi izmeu lanca i kolone, iskoila koza bela trbuha i sivih lea, i isti takav jarac, s malim rogovima povijenim unazad. Lepe, plaljive ivotinje, sagibajui prednje noge pri velikim skokovima, naletele su na kolonu tako izbliza da je nekoliko vojnika sa vikom i smehom potralo za njima u nameri da ih zakolje bajonetima, ali su se koze okrenule, projurile kroz lanac i, gonjene nekolicinom konjanika i etnim psima, pojurile u brda kao ptice.
57

Jo je bila zima, ali se sunce ve poelo dizati na nebu, a u podne, kada je odred koji je poao rano ujutru, prevalio ve oko deset vrsta, sunce je pripeklo toliko da je bila vruina, i zraci su mu bili tako sjajni da su oi bolele kad bi se pogledalo u elik bajoneta i u iznenadne odbleske ta na topovima, koji su blistali kao mala sunca. Pozadi je bila bistra, ista reica, koju je odred maloas pregazio; napred obraena polja i livade s plitkim jarugama; jo vie napred tajanstveni crni bregovi, obrasli umom; iza crnih bregova opet izboeno stenje, a na visokom vidiku uvek divne, uvek drukije, snene planine, koje se, kao drago kamenje, kupaju u svetlosti. Ispred pete ete iao je, u crnome mundiru i ubari, sa sabljom preko ramena, visok, lep oficir Butler, koji je nedavno preao iz garde; on je u ovom trenutku oseao krepku radost ivota, a ujedno i opasnost smrti, a onda i elju za radom i svest o pripadanju ogromnoj celini kojom upravlja jedna jedina volja. Butleru je ovo bilo drugi put da ide u borbu i on je mislio da e, sad odmah, poeti da pucaju na njih, a on ne samo to nee sagnuti glavu pred topovskim uletom niti e obraati panju na fijukanje zrna, nego e, kao i proli put, podii glavu jo vie i sa osmehom u oima posmatrati drugove i vojnike i najravnodunijim glasom poeti neki razgovor o sasvim drugim stvarima. Odred je skrenuo sa dobrog druma, udario neravnim putem kroz poseene kukuruze i poeo se primicati umi, kad odjednom nije se videlo odakle prolete ule uz zlokobni fijuk i pade po sredini komore, kraj puta, u njivu kukuruza, izrivi zemlju na njoj. Poinje ree Butler, osmehujui se veselo, drugu koji je iao s njim. I zbilja, odmah posle topovskog uleta ukaza se iza ume gusta gomila eenaca na konjima i sa zastavama. U sredini odreda videla se velika zelena zastava, i stari etni narednik, koji je bio veoma dalekovid, ree kratkovidame Butleru da ono mora biti sam amil. eenci su se sputali niz breg i pojavili se na vrhu najblie jaruge na desnoj strani, odakle su se poeli sputati nanie. Mali general, u toplom crnom mundiru i ubari od gustog belog krzna na glavi, dojahao je na svom dobrom konju do Butlerove ete i naredio Butleru da ide desno, u susret eenskoj konjici koja se sputala. Butler urno povede svoju etu u odreenom pravcu, ali jo nije stigao ni da se spusti do jaruge kad je za leima zauo dva topovska pucnja. On se okrenuo: iznad dva topa podigla se dva oblaka pepeljastog dima i povila se du jaruge. eenci se, oevidno, nisu nadali artiljeriji, pa su okrenuli natrag; Butlerova eta je poela pucati u gortake i cela poljana je bila prekrivena barutnim dimom. Samo se iznad poljane videlo kako se gortaci uspeno povlae pucajui u Kozake koji su ih gonili. Odred je poao dalje, gonei gortake, i na padini druge jaruge ukaza se selo. U trku za Kozacima Butler je sa svojom etom uao u selo. Od
58

stanovnitva nije bilo nikog. Vojnicima je bilo nareeno da pale ambare, seno i same kuice. Nad celim selom dizao se ljut dim, a kroz dim su tumarali vojnici i izvlaili iz kua sve to su nalazili; najvie su hvatali i ubijali kokoke, koje gortaci nisu mogli da odnesu sa sobom. Oficiri su posedali dalje od dima, dorukovali i popili au, dve. Narednik im je doneo na dasci nekoliko satova meda. eenci se nisu uli nigde. Neto malo posle podneva stigla je naredba za pokret. eta se iz sela postrojila u kolonu, a Butler je bio u zatitnici. Tek to su krenuli, pojavili su se eenci i, idui za odredom, pratili su ga pucanjem. Kad je odred iziao na jedan proplanak, gortaci su zaostali. Butler nije imao nijednog ranjenika i vraao se u najlepem vedrom raspoloenju. Kada se odred, preavi ponovo reicu koju je i jutros prelazio, razmileo po kukuruzitu i livadama, pevai iz raznih eta izili su napred i zaula se pesma. Vetra nije bilo, vazduh je bio sve, ist i tako proziran da su snena brda, udaljena stotinu vrsta, izgledala sasvim blizu; a kad bi pevai umukli, uo bi se ujednaen topot nogu i tandrkanje topova, kao osnova od koje su poinjale i na kojoj su se svravale pesme. Pesmu koju su pevali u petoj Butlerovoj eti sastavio je jedan pitomac u slavu puka, a pevala se na motiv igranja, sa pripevom: "Ba su momci, ba su momci, ti planinski lovci!" Butler je jahao zajedno sa svojim neposrednim stareinom, majorom Petrovom, s kojim je zajedno i stanovao, i veoma je bio zadovoljan svojom odlukom da iz garde pree na Kavkaz. Glavni razlog njegovog prelaska iz grada bio je taj to je u Petrogradu izgubio i poslednju paru na kartama, tako da mu nita nije ostalo. Bojao se da se nee moi uzdrati od kocke ako i dalje ostane u gardi, a ve vie nije imao ta da prokocka. Sad je sve bilo svreno; on je iveo drugim ivotom, tako lepim, tako junakim. Zaboravio je i na to da je sve prokockao, i na svoje neisplaene dugove. I Kavkaz, rat, vojnici, oficiri, pijani i dobroduni junak, major Petrov sve mu se to inilo tako lepo da katkad nije verovao da vie nije u Petrogradu, da u zadimljenim sobama ne duplira uloge i ne secuje na njih, mrzei iz dubine due bankira i oseajui munu glavobolju, ve da je ovde, u ovom divnom kraju, meu kavkaskim junacima. "Ba su momci, ba su momci, ti planinski lovci!" pevali su njegovi pevai. Konj mu je veselo kasao uz zvuke ove muzike. upavi etni pas, sivi Trezorka, kao da je stareina, uzdignuta repa i zabrinut, jurio je pred Butlerovom etom. Butler se oseao sve, miran i veseo. Rat se oseao samo u tome to se izlagao opasnosti, mogunosti da pogine, i time zasluivao i nagradu i potovanje ovdanjih krugova i svojih ruskih prijatelja. Druga strana rata: smrt, rane vojnika, oficira, gortaka, ma koliko to udnovato izgledalo, nije se ni nazirala u njegovoj uobrazilji. Da bi zadrao svoju
59

pesniku predstavu o ratu, on je ak nesvesno uvek okretao glavu od ubijenih i ranjenih. Tako je bilo i sada. Imali smo tri mrtva i dvanaest ranjenih. On je proao pored lea koji je leao na leima i samo jednim okom spazio nekakav udnovat poloaj votane ruke i zagasitocrvenu mrlju na glavi, ali nije hteo da razgleda. Gortake je zamiljao samo kao digite na konjima, od kojih se valjalo braniti. Tako, dakle, dragi moj govorio je major izmeu pesama. Nije ba onako kao kod vas u Petrogradu: ravnanje nadesno, ravnanje nalevo. Nego poradi malo, pa hajd kui. A Maurka e nas poastiti pirogom i dobrom orbom. Zar ovo nije ivot? Nego! "im zora zaplavi" naredi on pevaima svoju omiljenu pesmu. Major je iveo sa erkom lekarskog pomonika, izpoetka Makom, a posle Marijom Dmitrijevnom. Marija Dmitrijevna je bila lepa plavua, sva pegava, od svojih tridesetak godina, bez dece. Ma kakva da je bila njena prolost, ona je sada bila verna drugarica majorova, pazila ga kao dadilja a to je majoru bilo potrebno, jer se esto napijao do besvesti. Kada su doli u tvravu, sve je bilo onako kako je major predviao. Marija Dmitrijevna nahrani njega i Butlera, i jo dva oficira koja je pozvala iz njegovog odreda, svojim obilnim, ukusnim rukom, i major se toliko najeo i napio da nije vie mogao govoriti, te je otiao da spava. Butler, takoe umoran, ali zadovoljan, poto je popio prilinu koliinu kavkaskog vina, ode u svoju sobu i jedva stigavu da se svue i podmetnuvi dlan pod lepu, kudravu glavu, zaspa dubokim snom bez snova i buenja.

XVII Selo koje je prilikom tog upada razrueno bilo je ono isto selo u kome je Hadi Murat prenoio uoi svog prelaska Rusima. Kad su se Rusi pribliili selu, Sado, kod koga se zaustavio Hadi Murat, otiao je sa porodicom u brda. Kad se vratio u selo, Sado nae svoju kuu razruenu, krov je bio provaljen, vrata i stubovi doksata spaljeni, a unutranjost kue zagaena. Njegov sin, pak, onaj lepi deko sjajnih oiju, koji je tako ushieno gledao Hadi Murata, bio je donesen mrtav u damiju, na konju pokrivenom kabanicom. Bio je proboden bajonetom u lea. Pristojna ena koja je sluila Hadi Murata za vreme njegove posete, sada je, razbaruene kose, stajala pokraj sina, sa pocepanom kouljom na grudima, koja je otkrivala njene stare, mlitave grudi, grebla lice do krvi i neprestano kukala. Sado, sa budakom i aovom, ode s roacima da iskopa grob sinu. Stari deda sedeo je na zidu razorene kue i deljui tap tupo gledao preda se. Tek se bio vratio sa svog uljanika. Tamo su spaljena dva stoga sena,
60

pokrhano i spaljeno drvee kajsija i vianja koje je on odgajio i, to je najglavnije, spaljene su sve konice sa pelama. ula se zapevka ena po svim kuama i na trgu gde su dovezli jo dva lea. Mala deca su plakala zajedno sa majkama. Rikala je i gladna stoka kojoj se nije imalo ta dati. Odrasla deca se nisu igrala, nego su uplaeno gledala u starije. Izvor je bio zagaen, oevidno namerno, te se voda iz njega nije mogla uzimati. Isto tako, bila je zagaena i damija i mula43) ju je sa uenicima istio. Starci domaini okupili su se na trgu i uei diskutovali o svom poloaju. O mrnji prema Rusima niko nije govorio. Svi eenci, od najmanjeg do najveeg, bili su obuzeti oseanjem jaim od mrnje. Nije to bila mrnja, nego te ruske pse nisu smatrali ljudima, oseali su prema njima odvratnost, gaenje; nisu mogli razumeti besmislenu surovost tih ljudi, te je elja da ih unite, kao pacove, otrovne pauke, kurjake, bila isto tako prirodna kao i nagon za samoodbranom. Pred metanima je stajao izbor: ili da ostanu tu i da s velikim naporom podignu sve to je s toliko muke bilo sagraeno, a tako lako i ludo upropaeno, pa da ekaju da se to svakog trenutka ponovi, ili, protivno verskom zakonu i oseanju odvratnosti i prezrenja prema Rusima, da im se pokore. Starci su se pomolili bogu i jednoglasno odluili da poalju izaslanike amilu i zamole ga za pomo, i odmah su poeli opravljati ruevine.

XVIII Sutradan posle napada, kasno ujutru, izie Butler na ulicu sa zadnjeg doksata, u nameri da se proeta i nadie sveeg vazduha jo pre jutarnjeg aja, koji je obino pio zajedno s Petrovom. Sunce se ve pomolilo iza planine i od njegovog bleska nije se moglo gledati u bele kuice od naboja, ali je opet, kao i uvek, bilo i veselo i prijatno pogledati levo, u daleke crne planine, obrasle umom, koje su se udaljavale i izdizale u beli lanac snenih vrhova, koji su, kao uvek, nastojali da izgledaju kao oblaci. Butler je gledao u te planine, disao punim pluima i radovao se to ivi i to ba on ivi u tom lepom svetu. Radovao se pomalo i tome to se u jueranjoj borbi drao tako lepo i pri nastupanju i, naroito, pri povlaenju, kada je borba bila dosta iva; radovao se i pri seanju na to kako ih je jue, po povratku iz borbe, Maa ili Marija Dmitrijevna, Petrovljeva nevenana ena, ugostila i kako je prema svima bila veoma jednostavna i mila, a prema njemu je, kako mu se inilo, bila osobito paljiva. Marija Dmitrijevna, sa svojom tekom pletenicom, irokim ramenima, punim grudima i blistavim osmehom na dobrom licu, pokrivenom pegama, i nehotice je privlaila Butlera. Ali on je smatrao da to ne bi bilo lepo prema dobrom, priprostom
61

drugu i ponaao se prema Mariji Dmitrijevnoj veoma jednostavno i utivo, i to ga je veselilo. O tome je upravo i mislio sada. Njegove misli je prekinuo uestan topot mnogih konjskih kopita na pranjavom putu, kao da je jahalo vie ljudi. On je digao glavu i na kraju ulice ugledao grupu konjanika koji su se primicali laganim korakom. Ispred dvadesetak Kozaka jahala su dva oveka: jedan u belom erkeskom odelu, s visokom ubarom na glavi, obavijenom almom, drugi oficir ruske vojske, crnomanjast, grbava nosa, u plavom erkeskom kaputu sa vrlo mnogo srebra na odelu i oruju. Pod konjanikom s almom na glavi bio je neobino lep dorat, male glave, divnih oiju; pod oficirom je bio visok, karabaki44) konj. Butler, ljubitelj konja, odmah je ocenio bodru snagu prvog konja i zastao da dozna ko su ovi ljudi. Oficir se obrati Butleru: Ovo je vojni komandant kua? upita on, pokazujui svoje tuinsko poreklo nepravilnim izgovorom i nepoznavanjem deklinacije. Korbaem je ukazivao na kuu Ivana Matvejevia. Jest. A ko je ovo? upita Butler prilazei oficiru i pokazujui oima na oveka s almom. To je Hadi Murat. Putovao ovamo, tu bude gost kod komandant mesto ree oficir. Butler je znao za Hadi Murata i za njegov prelazak Rusima, ali se nikako nije nadao da e ga videti ovde, u ovom malom utvrenju. Hadi Murat ga je gledao prijateljski. Dobar dan, kokildi45) ree on tatarski pozdrav, koji je bio nauio. Saubul46) odgovori Hadi Murat klimnuvi glavom. On je primakao konja Butleru i pruio mu ruku, s korbaem obeenim na dva prsta. Komandant? ree on. Ne; komandant je ovde; sad u ga pozvati, ree Butler obraajui se oficiru i popevi se uz stepenice gurnu vrata. Ali su vrata na paradnom ulazu, kako ga je zvala Marija Dmitrijevna, bila zakljuana. Butler zakuca, pa, ne dobivi odgovora, obie na zadnji ulaz. Pozvao je svoga posilnog, pa kad nije dobio odgovor i nije naao ni jednog ni drugog posilnog, poao je u kuhinju. Marija Dmitrijevna, povezana maramom i sva zajapurena, zasukanih rukava na belim, punim miicama, sekla je testo, belo kao i njene ruke, na male komadie za piroke. Gde su nestali ovi posilni? upita Butler. Otili su da pijane ree Marija Dmitrijevna. A ta ste hteli? Da otkljuaju vrata; pred kuom vam stoji itava bulumenta gortaka. Stigao je Hadi Murat. Tek togod ree Marija Dmitrijevna smeei se. Ne alim se, istina je. Stoje pred vratima. Je li mogue? ree Marija Dmitrijevna. Zato bih izmiljao. Idite, pogledajte, eno ga pred vratima.
62

 Kakav dogaaj! ree Marija Dmitrijevna spustivi ruke i hvatajui rukom ukosnice u svojoj gustoj pletenici. Onda idem da probudim Ivana Matvejevia ree ona. Nemojte, idem ja ree Butler. Vrlo dobro ree Marija Dmitrijevna i prihvati se svoga posla. Kad je uo da mu je doao Hadi Murat, Ivan Matvejevi se nimalo nije zaudio, jer je ve znao da je Hadi Murat u Groznoj, nego se podigao, zavio cigaretu, pripalio je i poeo da se oblai, glasno kaljui i gunajui protiv pretpostavljenih koji su mu poslali avola. Kad se obukao, zatraio je od posilnog lek. Posilni je znao da je njegov lek bila votka, pa mu je doneo. Nema gore nego meati progunao je on poto je ispio votku i pojeo zalogaj crnog hleba. Eto, jue sam se napio vina, pa me i sad boli glava. E, sad sam gotov zavri on i poe u sobu za primanje, kuda je Butler ve uveo Hadi Murata i oficira koji ga je pratio. Oficir koji je dopratio Hadi Murata saoptio je Ivanu Matvejeviu naredbu komandanta levog krila da primi Hadi Murata, da mu dozvoli da preko uhoda odrava veze sa gortacima, da ga iz tvrave puta samo u pratnji Kozaka. Poto je proitao akt, Ivan Matvejevi se zagleda paljivo u Hadi Murata i ponovo poe da se upija u akt. Poto je na taj nain nekoliko puta preneo pogled sa akta na Hadi Murata, zaustavio je najzad oi na Hadi Muratu i rekao: Jaki, bek, jaki47). Neka ivi. Ali mu kai da mi je nareeno da ga ne putam iz tvrave. A zapovest je svetinja. Pa da ga smestimo ta misli, Butleru da ga smestimo u kancelariju? Butler jo nije stigao da odgovori, kada se Marija Dmitrijevna, koja je dola iz kuhinje, stojei na vratima, obratila Ivanu Matvejeviu: Zato? Smestite ga ovde. Da mu damo gostinsku sobu i ostavu. Bar e nam biti pred oima ree ona i pogleda u Hadi Murata pa, susrevi se s njegovim oima, urno se okrenula. Marija Dmitrijevna ima pravo, ini mi se ree Butler. De, de, odlazi, ene ovde nemaju nikakva posla ree Ivan Matvejevi namrtivi se. Za sve vreme razgovora Hadi Murat je sedeo drei ruku na balaku od jatagana i smekajui se lakim, prezrivim osmehom. On ree da mu je svejedno gde e stanovati. Jedino to mu je potrebno, to mu je i serdar dopustio, to je da odrava veze sa gortacima i zato eli da mu ih putaju. Ivan Matvejevi ree da e se to uiniti i zamoli Butlera da zanima goste dok se ne donese zakuska i spreme sobe; a sam je otiao u kancelariju da sastavi potreban izvetaj i da izda potrebna nareenja. Odnosi izmeu Hadi Murata i njegovih novih poznanika odmah su se
63

jasno opredelili. Prema Ivanu Matvejeviu Hadi Murat je od prvog vienja osetio odvratnost i preziranje i uvek se prema njemu drao s visine. Marija Dmitrijevna, koja mu je spremala i donosila jelo, neobino mu se sviala. Sviala mu se i njena jednostavnost, i naroito lepota njemu tue narodnosti, i njena nesvesna simpatija prema njemu. On se trudio da je ne gleda, da s njom ne govori, ali su se njegove oi i nehotino obraale njoj i pratile svaki njen pokret. S Butlerom se pak odmah, od prvog dana poznanstva, sprijateljio i rado je i mnogo razgovarao s njim, raspitivao se o njegovom ivotu i priao mu o svom ivotu, saoptavao mu vesti koje su mu donosile uhode o poloaju njegove porodice, pa se ak i savetovao s njim o tome ta bi trebalo da radi. Vesti koje su uhode donosile nisu bile dobre. Za etiri dana koja je proveo u tvravi oni su mu dolazili dva puta, a oba puta su izvetaji bili nepovoljni.

XIX Ubrzo posle Hadi Muratovog prelaska Rusima njegova porodica je odvedena u selo Vedeno, gde su je uvali pod straom, oekujui amilovu odluku. ene starica Patimat i dve Hadi Muratove ene sa svoje petoro sitne dece ivele su pod straom u kui bimbae Ibrahima Raida; a Hadi Muratov sin, osamnaestogodinji mladi Jusuf, amio je u tamnici, to jest u jami neto dubljoj od hvata, u drutvu sedmorice zloinaca, koji su, kao i on, oekivali reenje svoje sudbine. Odluka se nije mogla doneti zato to je amil bio na putu. On je bio u vojnom pohodu protiv Rusa. estog januara 1852. godine amil se vraao svojoj kui u Vedeno posle borbe s Rusima u kojoj je, po miljenju Rusa bio potuen i pobegao u Vedeno, a po njegovom miljenju i po miljenju svih murida odrao pobedu i oterao Ruse. U toj je borbi, to je bivalo vrlo retko, ak i on ispalio iz puke i, isukavi sablju, poleteo na konju pravo na Ruse, ali su ga zadrali muridi iz njegove pratnje. Dvojica od njih ubijena su, pored amila. Bilo je podne kada se amil pribliio svome mestu boravka, okruen muridima, koji su oko njega digitovali, pucali iz puaka i pitolja i neprestano pevali: "La ilah il Alah"48). Celokupno stanovnitvo velikoga sela Vedena bilo je na ulici i na krovovima pri doeku svoga gospodara i u znak sveanosti takoe pucalo iz puaka i iz pitolja. amil je jahao na belom arapskom konju, koji je veselo zatezao uzde, oseajui da je kua blizu. Konjska oprema bila je sasvim prosta, bez zlatnih i srebrnih ukrasa: fino izraene uzde od kaia, sa prugom
64

po sredini, metalne uzengije i crveni ilim koji je virio ispod sedla. Na imamu je bila bunda od sukna smee boje, sa crnim krznom oko vrata i oko rukava, stegnuta na tankom i dugakom struku crnim kaiem, o kome je visio jatagan. Na glavi je imao visoku, ravnu ubaru sa crnom kiankom, obavijenu belom almom, iji je kraj padao po vratu. Na nogama je imao zelene nazuvke i crne tozluke, opivene obinim gajtanom. Uopte, na imamu nije bilo nieg sjajnog, od zlata ili srebra, i njegova visoka, prava, snana prilika u odelu bez ukrasa, okruena muridima sa zlatnim i srebrnim ukrasima na odelu i oruju, izazivala je ba onaj utisak veliine koji je on eleo i umeo da izazove u narodu. Njegovo bledo lice, oivieno podianom riom bradom, sa malim uvek mirkavim oima, bilo je potpuno nepomino, kao da je od kamena. Jaui kroz selo, oseao je na sebi hiljade oiju, ali njegove oi nisu gledale nikoga. I Hadi Muratove ene, sa svim ukuanima, izioe na doksat da vide ulazak imama. Nije izila samo stara Patimat, Hadi Muratova mati, nego je ostala da sedi kako je bila, rasputene sede kose po podu, obavivi dugakim rukama mrava kolena i, trepui svojim vatrenim, crnim oima, gledala u granje koje je sagorevalo u pei. Ona je, kao i njen sin, uvek mrzela amila, sada jo vie nego pre, i nije htela da ga vidi. amilov sveani ulazak nije video ni Hadi Muratov sin. Iz svoje mrane, smrdljive jame on je samo uo pucnjavu i pevanje i muio se, kako se samo mue mladi, puni ivota ljudi, lieni slobode. Sedei u smrdljivoj rupi i gledajui jedne te iste nesrene, prljave, izmuene, s njim zajedno zatvorene ljude, koji su se veinom meusobno mrzeli, on je strasno zavideo onim ljudima koji su sada, uivajui vazduh, svetlost, slobodu, poigravali na dobrim konjima oko gospodara, pucali i slono pevali: "La ilah il Alah". Proavi kroz selo, amil ujaha u veliko spoljanje dvorite, koje se sueljavalo sa unutranjim, u kome se nalazio amilov saraj. Dva naoruana Lezginca doekali su amila na otvorenoj kapiji prvog dvorita. Ovo dvorite bilo je puno sveta. Tu su bili ljudi koji su iz najudaljenijih mesta doli zbog svojih poslova; bilo je i molilaca, kao i onih koje je sam amil pozvao na sud i reenje. Kada je amil ujahao, svi koji su bili u dvoritu ustali su i pozdravili imama s puno potovanja, prinosei ruke grudima. Neki su klekli na kolena i ostali tako sve vreme dok je amil jahao kroz dvorite od jedne spoljanje do druge unutranje kapije. Mada je amil meu onima koji su ga oekivali video mnoga lica koja su mu bila neprijatna i mnogo dosadnih molilaca koji su traili da im se pomogne, on je, onim istim nepromenljivo kamenim licem, projahao pored njih i, uavi u unutranje dvorite, sjahao pred doksatom svoga stana, levo od kapije. Posle raznih napora, ne toliko fizikih koliko duevnih, jer je amil, bez obzira na to to su svi njegovi pohodi glasno priznavani kao pobee, vrlo dobro znao da mu je pohod ispao neuspeno, da je mnogo eenskih sela porueno i popaljeno i
65

da se prevrtljivi, lakomisleni narod, eenci, kolebaju, a da se neki meu njima, najblii Rusima, ve spremaju da preu na njihovu stranu. Sve je to bilo teko, protiv svega toga trebalo je preduzeti izvesne mere, ali u ovome trenutku amil nije hteo ni o emu da misli. On je sada hteo samo jedno: odmora i slasti porodinog milovanja svoje ene, osamnaestogodinje, crnooke, brzonoge Aminete. Ali, ne samo da se nije moglo pomisliati na sastanak s Aminetom, koja je bila tu odmah, iza plota koji je u unutranjem dvoritu delio enske odaje od odeljenja za muke (amil je bio uveren da ak i sad, kada on silazi s konja, Amineta i ostale ene vire kroz pukotine ograde), nego se nije moglo ni lei u perine i odmoriti se. Trebalo je, pre svega, uzeti podnevni avdes, za ta on sada nije bio ni najmanje raspoloen, ali to on u svojstvu verskoga poglavice nije mogao da ne uini i to je za njega samog bilo neophodno kao nasuni hleb. I toga je uzeo avdes i oitao molitvu. Posle molitve je pozvao one koji su ga ekali. Prvi je uao k njemu tast i uitell, visok, sed i lep starac, kao sneg bele brade i rumena lica, Demal-Edin, i poto se pomolio bogu, poeo je raspitivati amila o pohodu i priati o svemu to se dogodilo u brdima za vreme njegovog odsustva. Izmeu svakojakih dogaaja ubistava iz krvne osvete, krae stoke, optubi zbog neodravanja naredaba iz tarikata49), puenja duvana, pijenja vina Demal-Edin saopti jo i to da je Hadi Murat poslao svoje ljude da prevedu Rusima njegovu porodicu, ali da je sve otkriveno i porodica dovedena u Vedeno, gde se nalazi pod straom i oekuje odluku imama. U susednoj sobi bili su iskupljeni starci koji su imali da pretresu sve ove stvari, ali Demal-Edin je posavetovao amilu da ih sada pusti kuama, jer ga ve tri dana ekaju. Poto je pojeo ruak koji mu je donela crnomanjasta Zejdet, njegova najstarija ena, crna iljata nosa i neprijatna u licu, koju nije voleo, amil je preao u sobu za goste. est ljudi koji su sainjavali njegov savet, starci sedih, pepeljastih i riih brada, sa almama i bez almi, u visokim ubarama i novim demadanima i erkeskim dolamama, opasani kaiima s jataganima, poli su mu u susret. amil je za itavu glavu bio vii od ostalih. Svi su oni, kao i on, podigli ruke s dlanovima uvis i, zatvorivi oi, oitali molitvu, zatim otrli lice rukama, sputajui ih niz bradu i sklapajui ih. Kada su to svrili, svi su posedali, amil u sredini, na neto viem jastuku, i poeo je pretres svih poslova koji su bili na redu. Okrivljenima za zloine presudili su po erijatu50): dvojicu su osudili na odsecanje ruke za krau, jednome da se odsee glava za ubistvo, trojicu su pomilovali. Posle toga pristupili su glavnom poslu: pretresanju mera koje bi valjalo preduzeti protiv prelaenja eenaca Rusima. Da bi se spreili ovi
66

prelazi, Demal-Edin je sastavio ovakav proglas: "elim vam veni mir u svemonom bogu. ujem da vam Rusi laskaju i pozivaju vas na pokornost. Ne verujte i ne pokoravajte se, nego trpite. Ako za to ne budete nagraeni u ovome ivotu, primiete nagradu u buduem. Setite se onoga to je bilo pre, kada su od vas oduzimali oruje. Da vas onda, u 1840. godini, bog nije urazumio, vi biste ve bili vojnici i hodali s bajonetima umesto jatagana, a ene vae ile bi bez alvara i bile bi osramoene. Prema prolosti presuujte o budunosti. Bolje je umreti u neprijateljstvu nego iveti s nevernicima. Strpite se, a ja u doi k vama s Koranom i sabljom i poveu vas protiv Rusa. Sada, pak, strogo nareujem da ne smete ne samo nameravati nego ak ni misliti da se pokorite Rusima." amil je odobrio ovaj proglas, potpisao ga i reio da ga razaalje. Posle ovih poslova doe na pretres i Hadi Muratova stvar. Ona je za amila bila od velikog znaaja. Iako nije hteo priznati u dui, on je ipak znao da se u eni sada ne bi desilo ono to se dogodilo da je uz njega bio Hadi Murat sa svojom vetinom, odvanou i hrabrou. Bilo bi dobro pomiriti se sa Hadi Muratom, pa se opet koristiti njegovim uslugama; a ako se to ne bi moglo, onda se ipak ne bi smelo dopustiti da pomae Rusima. I zato ga, u svakom sluaju, treba domamiti i posle toga ubiti. To bi se moglo izvriti ili na taj nain da se u Tiflis poalje ovek koji bi ga tamo ubio ili da se domami ovamo, pa da se ovde s njim svri. Bilo je samo jedno sredstvo za taj posao njegova porodica i, to je glavno, njegov sin koga je, amil je to znao, Hadi Murat strasno voleo. I zato je trebalo raditi preko sina. Kada su savetnici pretresli tu stvar, amil je zamurio i uutao. Savetnici su znali da on sada slua prorokov glas, koji mu govori ta valja uiniti. Posle sveanog utanja od itavih pet minuta, amil je otvorio oi, zamurio jo vie i rekao: Dovedite mi Hadi Muratovog sina. Ovde je ree Demal-Edin. I, zaista, Jusuf, Hadi Muratov sin, mrav, bled, iscepan i smrdljiv ali ipak lep telom i licem, isto onako vatrenih, crnih oiju kao u babe Patimat, stajao je ve pred kapijom dvorita, oekujui da bude pozvan. Jusuf nije imao ista oseanja prema amilu koja je imao njegov otac. On nije znao sve to je nekad bilo, ili je znao, ali nije preiveo, te nije mogao shvatiti zato se njegov otac i amil tako uporno mrze. On je eleo samo jedno: da nastavi onaj laki, bezbrini ivot kakav je, kao naibov51) sin, vodio u Hunzahu i inilo mu se kao sasvim nepotrebno mrzeti se sa amilom. Kao za inat, u protivrenosti s ocem, on se neobino divio amilu i gajio prema njemu potovanje puno ushienja, koje je u brdima bilo veoma rasprostranjeno. Sada je sa naroitim oseanjem strahopotovanja prema imamu uao u sobu za goste i, zastavi kod vrata, susreo se s upornim, mirkavim amilovim pogledom. Zastade za trenutak, zatim prie amilu i
67

poljubi njegovu veliku, belu ruku s dugakim prstima. Jesi li ti Hadi Muratov sin? Jesam, imame. Zna li ta je on uinio? Znam, imame, i alim. Jesi li pismen? Spremao sam se za mulu. Onda napii ocu pismo da u mu oprostiti i da e sve biti kao pre ako mi se vrati do Bajrama. A ako se ne vrati i ostane kod Rusa, onda u tu se amil strano namrti tvoju babu; tvoju majku dati u sela, a tebi u glavu odsei. Na Jusufovu licu nije zadrhtao ni jedan mii. On klimnu glavom u znak da je razumeo amilove rei. amil je zautao i dugo gledao u Jusufa. Napii da sam se na tebe saalio i da te neu ubiti, ve u ti oi iskopati, kao to inim sa svima izdajnicima. Odlazi. Jusuf je u amilovu prisustvu bio miran, ali kad su ga izveli iz sobe za goste, on je skoio na onoga koji ga je vodio, istrgao mu jatagan iz ka-nije i pokuao da se zakolje, ali su ga epali za ruke, svezali i opet spustili u jamu. Uvee, posle veernje molitve i kad je pao mrak, amil je obukao belu bundu, otiao u onaj deo dvorita iza ograde gde su stanovale njegove ene i uputio se u Aminetinu sobu. Ali Aminete nije bilo tamo. Bila je kod starijih ena. Tada je amil, trudei se da ga ne opaze, stao iza vrata u sobi ekajui je. Ali je Amineta bila ljuta na amila zato to svilu nije poklonio njoj nego Zejdeti. Ona je videla kako je izlazio iz njene sobe i kako je ponovo ulazio, traei je, i namerno nije htela da se vrati. Dugo je stajala na vratima Zejdetine sobe i, smejui se tiho, posmatrala belu priliku amila, koji je as izlazio iz njene sobe, as ulazio. Poto ju je uzalud ekao, amil se vrati u svoje odaje tek pred pononu molitvu.

XX Hadi Murat je ostao nedelju dana u tvravi, u kui Ivana Matvejevia. Bez obzira na to to se Marija Dmitrijevna svaala s kosmatim Hanefijem (Hadi Murat je poveo samo dvojicu Hanefija i Eldara) i jedanput ga izgurala iz kuhinje, i zato je ovaj umalo nije zaklao, ona je prema Hadi Muratu oigledno gajila naroito oseanje potovanja i simpatije. Ona mu sada vie nije donosila ruak, predavi ovu dunost Eldaru, ali bi iskoristila svaku priliku da ga vidi i da mu ugodi. Uzimala je takoe ivog uea u
68

pregovorima o njegovoj porodici, znala je koliko ima ena, dece, koliko im je godina i uvek kad bi doao koji uhoda, raspitivala se, kod koga bi mogla, o rezultatima pregovora. Butler se, pak, za tu nedelju sasvim sprijateljio s Hadi Muratom. Katkad bi Hadi Murat dolazio u njegovu sobu, ponekad bi Butler odlazio k njemu. Neki put bi razgovarali preko tumaa, a nekad na svoj nain, znacima i, uglavnom, osmesima. Videlo se da je Hadi Murat zavoleo Butlera. To se videlo po Eldarovom ponaanju prema Butleru. Kad bi Butler uao u Hadi Muratovu sobu, Eldar bi ga doekao smeei se radosno svojim sjajnim zubima, i pohitao bi da pod njega podmetne jastuk i da ga oslobodi sablje, ako je bila na njemu. Butler se upoznao i zbliio i s kosmatim Hanefijem, Hadi Muratovim pobratimom. Hanefi je znao mnogo gortakih pesama i lepo ih je pevao. Da bi ugodio Butleru, Hadi Murat je pozivao Hanefija i nareivao mu da peva, imenujui pesme koje su, po njegovom miljenju, bile lepe. Hanefi je imao visok tenor, pevao je neobino razgovetno i izraajno. Jedna od tih pesama naroito se sviala Hadi Muratu, a Butlera poraavala svojom sveanom i tunom melodijom. Butler je zamolio tumaa da mu prevede njenu sadrinu. Pesma se odnosila na krvnu osvetu na ono isto to je bilo izmeu Hanefija i Hadi Murata. Pesma je bila ovakva: "Osuie se zemlja na grobu mome i zaboravie mene, roena moja majko. Nii e trava po celome groblju, zaguie trava tvoju tugu, moj oe stari. Presuie suze u oima sestre moje, odletee i tuga iz srca njenog. Ali me nee zaboraviti ti, moj stariji brate, dok se ne osveti za moju smrt. Nee me zaboraviti ni ti, moj dragi brate, sve dok ne legne kraj mene. Vreo si, kurume, i donosi smrt, ali zar nisi bio moj verni rob? Zemljice crna, ti e me pokriti, ali zar te nisam konjem gazio? Hladna si, smrti, ali sam bio tvoj gospodar. Telo moje e uzeti zemlja, a moju duu primie nebo." Hadi Murat je ovu pesmu uvek sluao zatvorenih oiju i kad bi se zavrila dugim tonom koji bi zamro, uvek bi govorio na ruskom: Dobar pesma, pametan pesma. Poezija posebnog, energinog gortakog ivota jo vie je ovladala Butlerom otkako je doao Hadi Murat i on se zbliio s njim i s njegovim muridima. Nabavio je demadan, erkesku dolamu, tozluke. inilo mu se da je i on, gortak i da ivi ivotom kojim ive ovi ljudi. Na dan Hadi Muratovog odlaska Ivan Matvejevi je pozvao nekoliko oficira da ga isprate. Oficiri su sedeli neki za stolom, gde je Marija Dmitrijevna sipala aj, neki za drugim stolom s rakijom, vinom i zakuskom, kada je Hadi Murat, u putnikom odelu, brzim, mekim koracima, hramljui, uao u sobu.
69

Svi su redom poustajali i rukovali se s njim. Ivan Matvejevi ga je ponudio da sedne na sidade ali on se zahvalio i seo na stolicu, pored prozora. Bilo je oevidno da ga utanje, koje je zavladalo pri njegovom ulasku niukoliko nije zbunjivalo. Paljivo je zagledao u sva lica i zaustavio svoj ravnoduni pogled na stolu sa samovarom i zakuskama. Okretni oficir Petrovski, koji je Hadi Murata video sada prvi put, upitao ga je preko tumaa da li mu se svia Tiflis. Aja ree on. Veli da mu se svia ree tuma. A ta mu se svia? Hadi Murat odgovori neto. Najvie mu se svidelo pozorite. A da li mu se svidela zabava kod glavnog komandanta? Hadi Murat se namrtio. Svaki narod ima svoje obiaje. Kod nas se ene ne oblae onako ree on pogledavi u Mariju Dmitrijevnu. Dakle, nije mu se svidelo? Mi imamo poslovicu ree on tumau hranio pas divokozu mesom, divokoza psa senom, oboje su ostali gladni. On se osmehnuo. Svakom narodu su njegovi obiaji dragi. Dalje nisu razgovarali. Oficiri su poeli piti aj i jesti zakusku. Hadi Murat je primio ponuenu au aja i metnuo je preda se. A pavlake, zemiku? ree Marija Dmitrijevna nudei ga. Hadi Murat se pokloni. Pa, dakle, do vienja! ree Butler dotaknuvi mu koleno. Kad emo se opet videti? Zbogom, zbogom ree Hadi Murat ruski, osmehujui se. Kunak bulur. Jako kunak tvoj. Vreme je, ajda, poao ree on mahnuvi glavom u pravcu kuda treba putovati. Na vratima se ukazao Eldar s neim velikim, belim preko ramena i sa sabljom u ruci. Hadi Murat ga je pozvao znakom i Eldar je priao Hadi Muratu svojim velikim koracima i predao mu beli ogrta i sablju. Hadi Murat je ustao, uzeo ogrta i, prebacivi ga preko ruke, pruio ga Mariji Dmitrijevnoj, poto je rekao nekoliko rei tumau. Tuma ree: Kae, pohvalila si ogrta, uzmi ga. Zato? ree Marija Dmitrijevna i pocrvene. Tako valja. Adet tako ree Hadi Murat. E, pa hvala ree Marija Dmitrijevna i uze ogrta. Neka vam bog pomogne da spasete sina dodade ona. Junaina ree ona recite mu da mu elim da izbavi porodicu. Hadi Murat je pogledao Mariju Dmitrijevnu i klimnuo glavom odobravajui. Zatim je uzeo iz Eldarovih ruku sablju i dao je Ivanu
70

Matvejeviu. Ivan Matvejevi je uzeo sablju i rekao tumau: Kai mu neka uzme mog mrkova, drugo uzdarje nemam. Hadi Murat je odmahnuo rukom pred svojim licem pokazujui time da mu nita ne treba i da nita nee uzeti, a zatim, pokazujui na brda i na svoje srce, poao je ka izlazu. Svi su poli za njim. Oficiri koji su ostali u sobama izvukli su sablju i, pregledavi je, nali su da je prava orda. Butler je iziao zajedno sa Hadi Muratom. Ali se tada desilo neto emu se niko nije nadao i to se moglo svriti Hadi Muratovom smru da nije bilo njegove dovitljivost, odlunosti i vetine. Stanovnici sumikog sela Ta-Kiu, koji su Hadi Murata veoma potovali i mnogo puta dolazili u tvravu samo da vide znamenitog naiba, na tri dana pred Hadi Muratov odlazak poslali su mu izaslanike s molbom da u petak doe u njihovu damiju. Kumiki52) kneevi, pak, koji su iveli u TaKiu i mrzeli Hadi Murata i bili s njim u krvnoj osveti, doznavi to, objave narodu da oni nee pustiti Hadi Murata u damiju. Narod se pobunio i dolo je do tue izmeu naroda i kneevih pristalica. Ruske vlasti su umirile gortake i poruile Hadi Muratu da ne ide u damiju. Hadi Murat nije otiao i svi su mislili da se stvar na tome i svrila. Ali upravo u trenutku kad je Hadi Murat polazio i iziao na doksat, a konji ekali spremni na kapiji, dojahao je pred kuu Ivana Matvejevia kumiki knez Arslan-han, koga su poznavali i Butler i Ivan Matvejevi. Kad je spazio Hadi Murata, on tre pitolj iza pojasa i uperi ga na njega. Ali Arslan-han jo nije ni stigao da ispali, kada je Hadi Murat, bez obzira na hromu nogu, brzo kao maka, poleteo sa doksata ka Arslan-hanu. Arslan-han je ispalio i promaio. Hadi Murat je, pak, dotrao do njega, dohvatio jednom rukom konja za uzdu, a drugom izvukao jatagan i viknuo neto na tatarskom. U istom trenutku Butler i Eldar pritrali su protivnicima i uhvatili ih za ruke. Na pucanj je iziao i Ivan Matvejevi. Zar si ti, Arslane, u mojoj kui hteo da uini takvu podlost? rekao je on kad je doznao u emu je stvar. Ne valja, dragi moj. U poljani iroko ti polje, ali zar si kod mene naao da prireuje takvo klanje. Arslan-han, mali oveuljak crnih brkova, sav bled, drui je sjahao s konja, pogledao pakosno Hadi Murata i otiao u sobu s Ivanom Matvejeviem. Hadi Murat, pak, vratio se konjima, zadihan i s osmehom na licu. Zato je hteo da ga ubije? upita Butler preko tumaa. Veli, takav je zakon u nas preveo je tuma Hadi Muratove rei. Arslan-han mu se mora osvetiti za krv, eto, zbog toga ga je hteo ubiti. A ako ga stigne na putu? upita Butler. Hadi Murat se osmehnuo. Pa, ubie; znai da je to Alahova volja. E, zbogom ree on opet ruski i, uhvativi konja za grivu, baci jedan pogled na sve koji su ga ispraali
71

i ljubazno pogleda Mariju Dmitrijevnu. Zbogom, majice ree on obraajui se njoj hvala. Bogu hvala, daj boe da izbavite porodicu ponovi Marija Dmitrijevna. On nije razumeo rei, ali je video njeno sauee i klimnuo joj glavom. Pazi, ne zaboravi prijatelja ree Butler. Reci mu da sam mu veran prijatelj. Nikad ga neu zaboraviti odgovorio je on preko tumaa pa, i pored toga to mu je noga bila hroma, im je dotakao uzengije, ve je hitro i lako prebacio telo na visoko sedlo i, napipavi pitolj vinim pokretom ruke i popravivi sablju, odjahao je od kue Ivana Matvejevia, s onim osobitim, jedinstvenim izgledom koji gortak ima na konju. Hanefi i Eldar takoe su pojahali konje i, oprostivi se prijateljski sa domainima i oficirima, odjurili su u kasu za svojim stareinom. Kao i uvek, poeo je razgovor o putniku. Junaina! Jeste li ga videli kako je kao vuk poleteo na Arslan-hana, sasvim se promenio u licu. A prevarie nas, sigurno, veliki je ugursuz ree Petrovski. Dao bog da meu Rusima bude to vie takvih ugursuza umea se odjednom nabusito Marija Dmitrijevna. Probavio je kod nas nedelju dana i videli smo od njega samo dobro ree ona. Paljiv je, pametan, pravian. A otkud znate? Mora biti da sam doznala. Zacopala se ree Ivan Matvejevi ulazei u sobu nita drugo. Pa da sam se i zacopala. ta hoete? Samo zato osuivati dobrog oveka. Tatarin je, ali je dobar ovek. Tako je, Marija Dmitrijevna re Butler. estitam vam to ste ga uzeli u zatitu.

XXI ivot stanovnika u isturenim utvrenjima eenskog fronta tekao je starim tokom. Bile su dve uzbune, tada su ete istravale, a Kozaci i milicija53) uzjahivali konje, ali oba puta nisu mogli da zaustave gortake: oni su pobegli, a jedanput, iz Vozdvienska, oterali su sa pojila osam kozakih konja i ubili jednog Kozaka. Napada vie nije bilo posle onog poslednjeg, kada je uniteno selo. Oekivala se samo velika ekspedicija u Veliku enu usled postavljenja novog komandanta levog krila, kneza Barjatinskoga. Knez Barjatinski, prestolonaslednikov drug, bivi komandant Kabardinskog puka, sada po svome dolasku u Groznu, kao komandant celog
72

levog krila, odmah je sastavio odred, s tim da se nastavi izvrenje onih carevih zapovesti o kojima je erniov pisao Voroncovu. Odred sastavljen u Vozdviensku iziao je na poloaje u pravcu Kurinskoga. Vojska je tamo logorovala i obarala umu. Mladi Voroncov iveo je u divnom atoru od sukna, a njegova ena, Marija Vasiljevna, dolazila je u logor i esto ostajala na prenoitu. Odnosi izmeu Barjatinskog i Marije Vasiljevne ve ni za koga nisu bili tajna, stoga su je vojnici i oficiri koji su bili daleko od dvora grubo psovali, jer su ih, zbog njenog prisustva u logoru, slali u none patrole. Gortaci su obino privlaili topove i bacali ulad u logor. Ova ulad bi gotovo uvek promaila, te zato, u redovnim prilikama, protiv ove pucnjave nisu preduzimane nikakve mere; ali da gortaci ne bi mogli dovlaiti topove i plaiti Mariju Vasiljevnu, slate su patrole. A patrolirati iz noi u no samo zato da se gospoa ne bi uplaila, bilo je uvredljivo i odvratno, pa su Mariju Vasiljevnu i vojnici i oficiri, koji nisu primani u najvie drutvo, astili najgorim reima. Da bi video svoje drugove iz Paevskog korpusa, kao i drugove iz svog Kurinskog puka, koji su bili autanti i ordonansi u tom odredu, Butler je doao na odsustvo iz svog utvrenja. Prvih dana po dolasku bilo mu je vrlo prijatno. On se zaustavio u atoru Poltorackog, gde je naao mnoge poznanike koji su mu se obradovali. Otiao je i Voroncovu, koga je pomalo poznavao, jer su neko vreme sluili u istom puku. Voroncov ga je primio vrlo ljubazno, predstavio ga knezu Barjatinskom i pozvao na oprotajni ruak koji je davao u ast generala Kozlovskog, koji je pre Barjatinskog bio komandant levog krila. Ruak je bio izvanredan. Dovezeni su i razapeti itavi redovi atora. Po celoj duini bio je postavljen sto, naikan priborom i flaama. Sve je podsealo na petrogradski ivot u gardi. U dva sata seli su za sto. Sredinu stola zauzimali su, s jedne strane Kozlovski, s druge strane Barjatinski. Desno od Kozlovskog sedeo je Voroncov, levo njegova ena. Du obeju strana sedeli su oficiri Kabardinskog i Kurinskog puka. Butler je sedeo do Poltorackog, obojica su veselo eretali i pili sa susednim oficirima. Kada je na sto izneseno peenje, posilni su poeli sipati ampanjac u ae. Poltoracki je rekao s iskrenom bojaljivou i saaljenjem: Obrukae se nas "ovaj". A zato? Pa on treba da govori. A ta on moe? Jeste, prijatelju, nije to isto to i pod zatitom topova ruiti rovove. A jo tu pored njega sedi dama i toliko dvorske gospode. Zbilja, alosno je pogledati ga govorili su oficiri meu sobom. Meutim, doao je sveani trenutak. Barjatinski je ustao i, podigavi au, obratio se Kozlovskom s kratkom zdravicom. Kad je Barjatinski zavrio, Kozlovski se digao i dosta sigurnim glasom poeo:
73

 Po najvioj elji, ovaj, ja odlazim od vas, rastajem se s vama, gospodo oficiri ree on. Ali raunajte, ovaj, da sam ja s vama. Vama je poznato, gospodo, ovaj, ona istina da sam ovek u polju nije vojnik. Prema tome, sve ono ime sam ja u slubi nagraen, ovaj, sve ime sam, ovaj, obasut velikom dareljivou cara, ovaj, mojim poloajem ovaj, i dobrim imenom, svim tim, apsolutno svim, ovaj... tu mu je glas zadrhtao ja dugujem, ovaj, samo vama i samo vama, prijatelji moji! I namrteno lice stutilo se jo vie. On je zajecao i suze su mu navrle na oi. Iz dubine due, ovaj, izjavljujem vam svoju iskrenu, srdanu zahvalnost... Kozlovski nije mogao dalje da govori i poeo je da grli oficire. Kneginja je pokrila lice maramicom. Knez Semjon Mihailovi krivio je usta i treptao oima. Mnogi oficiri su tako proplakali. Butler, koji je jedva poznavao Kozlovskog, takoe nije mogao da zadri suze. Sve mu se to neobino svialo. Zatim su poele zdravice Barjatinskom, Voroncovu, oficirima, vojnicima, pa su se gosti razili s ruka pijani i od popijenog vina i od ratnikog raspoloenja, kome su i inae bili naroito naklonjeni. Vreme je bilo divno, sunano, tiho, vazduh je bio sve i prozraan. Na sve strana su puckarale vatre, ule su se pesme. inilo se kao da svi neto praznuju. U najlepem i najveselijem raspoloenju Butler je otiao Poltorackom. Kod Poltorackog su se sakupili oficiri, rasklopili kartaki sto, a autant je ve poloio sto rubalja. Jedno dvaput Butler je iziao iz atora, drei rukom u depu od pantalona svoj novanik, ali najzad nije izdrao i, bez obzira na datu re sebi i brai da nee igrati karte, poeo je da igra. Nije proao ni jedan sat, a Butler je ve sav crven, oznojen, umazan kredom, sedeo nalaken na sto i pisao ispod karata sa savijenim okovima54) cifre svojih uloga. Prokockao je ve tako mnogo da se bojao da sraunava koliko je izgubio. Ali i ne raunajui znao je da, i kad bi dao celu svoju platu koju bi mogao uzeti unapred, i vrednost svoga konja, ipak ne bi mogao isplatiti sve to je dugovao nepoznatom autantu. On bi igrao i dalje da autant stroga lica nije spustio karte svojim belim, istim rukama i poeo sraunavati kredom zapisan ceo stub Butlerovog dugovanja. Butler ga je zbunjeno zamolio da ga izvini to ne moe odmah da mu isplati sve koliko mu duguje, kazao je da e mu poslati od kue i, dok je to govorio, primetio je da ga svi saaljevaju, da svi, pa ak i Poltoracki, izbegavaju njegov pogled. To je bilo njegovo poslednje vee. Nije trebalo da se kocka nego da ode kod Voroncova, kuda su ga zvali, i sve bi bilo dobro, mislio je on. A sad ne samo to nije dobro, nego je strano. Oprostivi se sa drugovima i poznanicima, on je otputovao kui i im je stigao, legao je odmah da spava i spavao je osamnaest sati bez prekida, kako se obino spava posle gubitka na kartama. Po tome to ju je molio da mu pozajmi pola rublje da bi dao napojnicu Kozaku koji ga je dopratio i po
74

njegovom tunom pogledu i kratkim odgovorima Marija Dmitrijevna je razumela da je izgubio na kartama, pa je napala Ivana Matvejevia to ga je pustio. Sutradan, Butler se probudio u dvanaest sati i, setivi se svoga poloaja, zaeleo je da opet utone u zaborav, iz koga tek to je iziao, ali to je bilo nemogue. Trebalo je preduzeti mere da se isplate etiri stotine sedamdeset rubalja, koliko je dugovao nepoznatom oveku. Jedna od tih mera bila je u tome to je napisao pismo bratu, kajui se za svoju pogreku i molei ga da mu poalje, poslednji put, pet stotina rubalja na raun vodenice koja im je jo jedino ostala u zajednikom vlasnitvu. Zatim je napisao svojoj roaci tvrdici, molei je da mu pod kakvim hoe interesom pozajmi tih pet stotina rubalja. Posle je otiao do Ivana Matvejevia znajui da on, ili bolje rei Marija Dmitrijevna, ima novaca i zamolio ga je za zajam. Dao bih ti ree Ivan Matvejevi rado bih ti odmah dao, ali Maka nee dati. ene su vrlo stegnute, avo da ih nosi. A trebalo bi da se iskobelja, do avola. Zar ne bi mogao dobiti od onog avola, liferanta? Ali kod liferanta nije vredelo ni pokuati. Tako je Butler mogao oekivati pomo samo od brata ili roake tvrdice.

XXII Poto nije postigao svoj cilj u eni, Hadi Murat se vratio u Tiflis, ge je svakodnevno odlazio Voroncovu i kad god bi bio primljen, preklinjao je da sakupi sve zarobljene gortake i izmenja ih za njegovu porodicu. Govorio je da je bez toga vezan i da ne moe posluiti Rusima onako kako bi eleo i unititi amila. Voroncov je neodreeno obeavao da e uiniti to moe, ali je odlagao govorei da e stvar reiti kada u Tiflis doputuje general Argutinski, s kojim treba da porazgovara. Tada je Hadi Murat poeo moliti Voroncova da mu dozvoli da izvesno vreme probavi u Nuhi, maloj zakavkaskoj varoici, gde je mislio da e mu biti zgodnije da sa amilom i njegovim ljudima vodi pregovore o svojoj porodici. Osim toga, u Nuhi, muhamedanskom gradu, bila je damija, gde bi se mogao zgodnije moliti bogu, onako kako nalae muhamedanski zakon. Voroncov je pisao o tome u Petrograd, ali je ipak dopustio Hadi Muratu da pree u Nuhu. Za Voroncova, za petrogradske vlasti, kao i za veinu Rusa koji su znali Hadi Muratovu istoriju, ta istorija je bila srean obrt u kavkaskom ratu ili prosto zanimljiv sluaj; za Hadi Murata, pak, to je bio, naroito u poslednje vreme, straan preokret u njegovom ivotu. On je pobegao s brda, jedno da spase sebe, a drugo iz mrnje prema amilu, i ma koliko da je to bekstvo bilo teko, on je postigao svoj cilj, i u prvo vreme taj uspeh ga je
75

radovao, te je zbilja smiljao plan kako da napadne amila. Ali se pokazalo da je bekstvo njegove porodice, koje je, kako je on mislio, bilo lako izvesti, bilo mnogo tee nego to je mislio. amil je uhvatio njegovu porodicu i drei je u ropstvu, zaklinjao se da e ene razdati po selima, a sina ili oslepiti ili ubiti. Sada je Hadi Murat preao u Nuhu u nameri da preko svojih pristalica u Dagestanu pokua da, lukavstvom ili nasilno, iupa svoju porodicu od amila. Poslednji uhoda koji je doao u Nuhu dostavio mu je da se odani mu Avarci spremaju da ugrabe njegovu porodicu i zajedno s njom prebegnu Rusima, ali da njih ima vrlo malo i zato se ne mogu reiti da to izvedu u mestu gde je porodica zarobljena, u Vedenu, nego e to izvesti samo ako porodicu prevedu iz Vedena u drugo mesto. U tom sluaju obeavaju da e to izvesti na putu. Hadi Murat je naredio da kau njegovim prijateljima da on obeava tri hiljade rubalja za otkup porodice. U Nuhu je Hadi Muratu dodeljena jedna manja kua sa pet soba, blizu damije i hanovog konaka. U istoj kui stanovali su i oficiri pridati mu na slubu i tuma i posluga. Hadi Muratov ivot je prolazio u iekivanju i primanju uhoda iz planina i u jahanju po okolini radi etnje, za ta mu je data dozvola. Kada se 8. aprila vratio iz etnje, Hadi Murat je doznao da je, dok on nije bio tu, doputovao iz Tiflisa inovnik poslat od Voroncova. Bez obzira na elju da dozna ta mu je doneo inovnik, Hadi Murat je, pre nego to e ui u sobu gde su ga ekali pisar i inovnik, otiao u svoju sobu da svri podnevnu molitvu. Svrivi molitvu, poao je u drugu sobu, koja je sluila za primanje gostiju. inovnik koji je doputovao iz Tiflisa, dravni savetnik Kirilov, saoptio je Hadi Muratu Voroncovljevu elju da mu on dvanaestog aprila doe u Tiflis radi vienja s Argutinskim. Jaki55) odgovorio ljutito Hadi Murat. inovnik Kirilov nije mu se svideo. A jesi li doneo novac? Jesam ree Kirilov. Za dve nedelje ovaj put rekao je Hadi Murat i pokazao deset prstiju i jo etiri. Daj. Odmah ree inovnik, vadei novanik iz putnike torbice. ta li e mu novac? ree on na ruskom, mislei da Hadi Murat ne razume, ali je Hadi Murat razumeo i ljutito pogleda Kirilova. Dok je vadio novac, Kirilov, elei da porazgovara s Hadi Muratom, kako bi po povratku imao ta da preda knezu Voroncovu, upitao ga je preko tumaa da li mu je ovde dosadno. Hadi Murat je pogledao popreko malog, debeljunog oveka u graanskom odelu i bez oruja i nije odgovorio nita. Tuma je ponovio pitanje. Kai mu da neu s njim da govorim. Neka d novac. I izgovorivi to, Hadi Murat je seo opet za sto spremajui se da broji
76

novac. Kirilov je izvukao zlato i razmestio na sedam gomila po deset zlatnika (Hadi Murat je dobijao po pet zlatnika dnevno), pa ih je primaknuo Hadi Muratu. Hadi Murat je sasuo zlato u rukave erkeske dolame, ustao i sasvim neoekivano lupio savetnika po eli, pa poao iz sobe. Savetnik je skoio i naredio tumau da mu kae da on ne sme to da ini, jer on ima in pukovnika. To isto potvrdio je i pisar. Ali Hadi Murat je klimnuo glavom u znak da on to zna i iziao iz sobe. ta da radi s njim ree pisar. Proboe te jataganom, i svreno. S tim avolima se ne moe izii na kraj. Vidim, poeo je da besni. Tek to je pao mrak, kad su iz brda stigle dve uhode, umotane u balike do samih oiiu. Pisar ih je uveo u sobu kod Hadi Murata. Jedan je bio demekast, crnomanjast Tavlinac, drugi mrav starac. Vesti koje su doneli nisu bile radosne za Hadi Murata. Njegovi prijatelji, koji su uzeli na sebe da mu izbave porodicu, sada su prosto odbijali bojei se armla, koji je pretio strahovitim kaznama svakome ko pomogne Hadi Muratu. Kad je sasluao prianje uhoda, Hadi Murat se nalaktio na skrtene noge i, opustivi glavu u ubari, dugo je utao. Hadi Murat je razmiljao i razmiljao je odluno. Znao je da sad poslednji put razmilja i da je odluka neophodna. Hadi Murat je podigao glavu pa, uzevi dva zlatnika i davi uhodama po jedan, ree: Idite. Kakav e biti odgovor? Odgovor e biti kakvog ga bog d. Idite. Uhode su ustale i otile, a Hadi Murat je ostao i dalje da sedi na ilimu, sa laktovima naslonjenim na kolena. Dugo je tako sedeo i razmiljao. "ta da radim? Da poverujem amilu i da se vratim njemu?" mislio je Hadi Murat. "Lisica je on. Ali i kad ne bi prevario, ne mogu da mu se pokorim, neu da se pokorim toj rioj varalici. Neu zato to mi on sada, poto sam bio kod Rusa, ne bi verovao", mislio je Hadi Murat. I on se seti tavlinske prie o sokolu koji je bio uhvaen i koji je iveo meu ljudima, a zatim se vratio svojima u planinu. Vratio se, ali sputan, a na oputama su bili praporci. I sokoli ga nisu primili i svega su ga iskljucali. "Leti", rekli su mu oni, "tamo gde su ti metnuli srebrne praporce. Kod nas nema praporaca, nema ni okova." Soko nije hteo da naputa svoju postojbinu i ostao je. Ali ga ostali sokoli nisu primili i poeli su da ga kljucaju. "Tako e kljucati i mene", pomisli Hadi Murat. "Da ostanem ovde? Da osvojim Kavkaz za ruskoga cara, da zasluim slavu, inove, bogatstvo?" "To bi se moglo", mislio je on seajui se svoga sastanka s Voroncovom i ljubaznih kneevih rei. "Ali treba odmah da se odluim, jer e mi on upropastiti porodicu".
77

Cele noi Hadi Murat nije spavao, razmiljajui.

XXIII Oko pola noi njegova je odluka bila gotova. Odluio je da bei u brda i da sa odanim Avarcima upadne u Vedeno, pa ili da pogine ili da izbavi porodicu. Da li e, kad oslobodi porodicu, prei natrag Rusima, ili e s njom pobei u Humzah i boriti se sa amilom, Hadi Murat nije bio reio: on je znao samo to da sad odmah treba da bei od Rusa u brda. I smesta je poeo provoditi u delo svoju odluku. Uzeo je ispod uzglavlja svoj crni demadan, postavljen pamukom, i preao u odeljenje svojih sluitelja. Oni su stanovali s druge strane predsoblja. Kad je iziao u hodnik, na kome su vrata bila otvorena, zapahnula ga je rosna sveina noi obasjane meseinom i zagluili su mu ui zviduk i cvrkutanje nekoliko slavuja, koji su pevali u jedan mah, u vrtu oko kue. Kad je proao hodnik, Hadi Murat je otvorio vrata na sobi svojih sluitelja. U toj sobi nije bilo svetlosti; jedino je mlad mesec prve etvrti sijao kroz prozor. Sto i dve stolice bili su po strani, a sva etiri sluitelja leala su po podu. na ilimima i kabanicama. Hanefi je spavao napolju, kod konja. Hamzalo, uvi kripanje vrata, izdigao se, osvrnuo se na Hadi Murata i poznavi sa, legao ponovo. Eldar pak, koji je leao do njega, skoio je i poeo navlaiti demadan, oekujui naredbe. Kurban i Han-Mahoma su spavali. Hadi Murat je metnuo demadan na sto, a demadan je udario o daske stola nekakvim tekim predmetom. To su bili zlatnici, zaiveni u demadan. Zaij i ove ree Hadi Murat dajui Eldaru zlatnike koje je poslednji put dobio. Eldar je uzeo zlatnike, iziao odmah na svetlost, dohvatio ispod jatagana noi i poeo parati postavu na demadanu. Hamzalo se digao i seo, prekrstivi noge. A ti, Hamzalo, naredi momcima da pregledaju puke, pitolje, i da spreme metke. Sutra polazimo daleko ree Hadi Murat. Metaka imamo, baruta imamo, biemo gotovi ree Hamzalo i promumla neto nerazumljivo. Hamzalo je znao zato je Hadi Murat naredio da se puke napune. On je jo od samoga poetka i, to dalje sve vie eleo samo jedno: da pobije, posee, koliko moe vie ruskih pasa, pa da pobegne u planinu. Sad je video da to isto hoe i Hadi Murat i bio je zadovoljan. Kad je Hadi Murat otiao, Hamzalo je probudio drugove, pa su sva etvorica celu no pregledali puke, pitolje, oroze, kremenje, menjali rave, sipali u anke nov barut, nabijali metke sa ve odmerenim barutom, koji je
78

bio uvijen u masne krpe, otrili sablje i jatagane, i mazali otrice slaninom. Pred zoru Hadi Murat je ponovo iziao u predsoblje da zahvati vode za umivanje. U predsoblju se jo jae i jasnije nego sino ulo izvijanje slavuja. U sluiteljskoj sobi, pak, ulo se ujednaeno itanje i kripanje gvoa na jataganima koje su otrili o kamen. Hadi Murat je zahvatio malo vode iz vedra i ve je bio pred samim svojim vratima kad je u sobi murida zauo, osim zvukova od otrenja, jo i tanki glas Hanefija, koji je pevao pesmu poznatu Hadi Muratu. Hadi Murat je zastao i poeo oslukivati. U pesmi se govorilo kako je digit Hamzat sa svojim junacima poterao sa ruske strane ergelu belih konja; kako ih je posle, s one strane Tereka, sustigao ruski knez i opkolio ih svojom vojskom, velikom kao uma. Zatim se pevalo kako je Hamzat poklao konje i sa svojim junacima zauzeo busiju iza krvavog grudobrana od poubijanih konja i borio se s Rusima sve dok je u pukama bilo metaka, i jatagana za pojasom, i krvi u ilama. Ali pre nego to e umreti, Hamzat je video na nebu ptice, pa im je doviknuo: "O, vi lake ptice, letite naim kuama i recite naim sestrama, majkama i belim momama da smo izginuli za hazavat. Recite da naa tela nee leati u grobovima, nego e nam razvui i oglodati kosti gladni vuci, a oi e nam iskljuvati crni gavrani." Ovim reima zavravala se pesma, a na te poslednje rei, ispevane tunim glasom, nadovezao se ivahan glas veselog Han-Mahome, koji je pri samom kraju pesme glasno uzviknuo: "La ilah il Alah" i jako zacikao. Zatim je sve umuklo, ulo se opet samo izvijanje i pevanje slavuja u bati i ujednaeno itanje i pokatkad fijuk gvozda koje je iza vrata brzo klizilo po kamenu. Hadi Murat je bio toliko zadubljen u misli da nije ni opazio kako se krag nagao i kako se voda prosipala iz njega. On je odmahnuo glavom i uao u svoju sobu. Uzevi jutarnji avdes, Hadi Murat je pogledao oruje i seo na postelju. Vie nije imao ta da radi. Izjahati nije mogao dok se ne javi ruskom inovniku. A napolju je jo bio mrak i inovnik je jo spavao. Hanefijeva pesma podseala ga je na jednu drugu pesmu, koju je sastavila njegova mati. Pesma je kazivala ono to se zaista desilo onda kad se Hadi Murat tek bio rodio, a o emu mu je mati priala. Pesma je glasila ovako: "Tvoj elini jatagan zario se u moje grudi, a ja sam pritisnula na njih moje sunace, moga maliana, umila sam ga svojom vrelom krvlju i rana je sazrela bez trava i korenja. I deko je porastao i postao digit." Rei te pesme bile su upuene Hadi Muratovora ocu, a smisao pesme bio je u tome to je, kada se rodio Hadi Murat, i hanova ena rodila drugog sina, Uma-hana, i pozvala k sebi za dojkinju mater Hadi Muratovu, koja joj je dojila i starijeg sina, Abununcal-hana. Ali Patimat nije htela da ostavi svog sina i rekla je da nee ii Hadi Muratov otac se naljutio i zapovedio joj
79

da ide. A kada je ona ponovo odbila, udario ju je jataganom, i ubio bi je da je nisu otrgli. Tako ga ona nije napustila, nego ga je othranila i o tome sastavila pesmu. Hadi Murat se seao svoje majke kad ga je nametala da spava pored sebe, ispod bunde, na krovu kue i pevala mu tu pesmu, a on je molio da mu pokae mesto na slabini gde je ostao oiljak od rane. Kao ivu, video je pred sobom svoju majku, ne tako naboranu, sedu, sa retkim zubima kako ju je sad ostavio, nego mladu, lepu, i tako snanu da ga je, i kad mu je ve bilo pet godina i bio dosta teak, nosila na leima u korpi kad je preko brda ila dedi. Seao se i namrtenog dede, njegove sede brade, kako je kovao srebro svojim ilavim rukama i terao unuka da govori molitve. Seao se izvora pod brdom, gde je iao s materom da zahvati vode, drei se za njene alvare. Seao se mravog psa koji ga je lizao po licu, a naroito zadaha dima i kiselog mleka koji je oseao kad bi iao s materom u talu, gde je muzla krave i kuvala mleko. Seao se kad su mu prvi put obrijali glavu i kad je na sjajnom bakarnom legenu, koji je visio okaen na zidu, sa uenjem ugledao svoju okruglu plavkastu glavu. I setivi se sebe kao malog, on se setio i svog malog sina Jusufa, kome je sam prvi put obrijao glavu. Sad je taj Jusuf ve lep i mlad digit. Setio se sina onakvog kakvog ga je video poslednji put. Bilo je to onoga dana kada je on odlazio iz Celjmesa. Sin mu je priveo konja i zamolio ga da moe da ga prati. Bio je odeven i naoruan i drao je svog konja za uzdu. Rumeno, mlado, lepo Jusufovo lice i cela njegova visoka tanka prilika bio je vii od oca odisali su odvanou, mladou i radou ivota. iroka ramena, i pored toga to je bio vrlo mlad, vrlo razvijeni mladiki kukovi i tanak, visok stas, dugake, jake ruke i snaga, gipkost, lakoa u svakome pokretu, uvek su radovali oca i on je uvek uivao u sinu. Bolje ostani. Sad si sam u kui. uvaj mater i babu rekao je Hadi Murat. I Hadi Murat je upamtio onaj izraz mladosti i ponosa kojim je Jusuf usplamteo od zadovoljstva kada je rekao da majci i babi niko nee uiniti nikakvo zlo dok je on iv. Jusuf je ipak pojahao konja i ispratio oca do potoka. Od potoka se vratio kui i od toga doba Hadi Murat nije vie video ni ene, ni majke, ni sina. I eto, toga sina amil hoe da oslepi! O tome ta e uiniti s njegovom enom nije hteo ni da misli. Ove misli tako su uzrujale Hadi Murata da vie nije mogao da sedi. On je skoio i hramljui brzo priao vratima, otvorio ih i pozvao Eldara. Sunce se jo nije bilo pojavilo, ali je bilo sasvim svetlo. Slavuji su jo pevali. Idi i kai pisaru da bih eleo da idem u etnju i osedlaj konje ree on.

80

XXIV Za sve ovo vreme Butler je imao jedinu utehu u ratnikoj poeziji, kojoj se predavao ne samo pri vrenju slube nego i u linom ivotu. Odeven u erkesko odelo, digitovao je na konju i dva puta odlazio u zasedu sa Bogdanoviem, mada oba puta nikoga nisu uhvatili, niti su koga ubili. Ova blizina i drugovanje s uvenim junakom Bogdanoviem inili su se Butleru kao neto vrlo prijatno i veoma znaajno. Dug je svoj isplatio, uzajmivi od Jevrejina novac uz ogroman interes, to jest samo je odgodio i udaljio svoje neodreeno stanje. Trudio se da ne misli o svom poloaju i, pored ratnike poezije, trudio se da nae zaborava i u vinu. Pio je sve vie i vie i svakim danom je sve vie i vie moralno slabio. Sada on ve nije bio prekrasni Josif u odnosima s Marijom Dmitrijevnom, ve, naprotiv, poeo je grubo da joj se udvara, ali je, na svoje veliko uenje, naiao na odluan i jak otpor, od koga se zastideo. Krajem aprila stigao je u utvrenje odred koji je Barjatinski odredio za novi pokret kroz celu enu, koja je dotle smatrana za neprelaznu. Tu su bile dve ete Kabardinskog puka, i ove ete prema uobiajenom redu na Kavkazu, primljene su kao gosti onih eta koje su logorovale u Kurin-skom. Vojnici su se rasturili po kasarnama i poastili se ne samo veerom, kaom, govedinom nego i votkom, a oficiri su bili rasporeeni kod oficira. I, po obiaju, ovdanji oficiri astili su one koji su bili doli. Goenje se svrilo pijankom i pesmom i Ivan Matvejevi, sasvim pijan i ne vie crven, nego bledosiv, uzjahao je na stolicu i isukavi sablju, poeo da see uobraene neprijatelje, as psujui, ak kikoui se, as grlei se, as igrajui, uz pratnju svoje omiljene pesme: "Die Jamil bunu lane onomlane, trajrajratataj, lane onomlane". I Butler je bio tu. On se trudio da i u ovome vidi ratnu poeziju ali je iz dubine due alio Ivana Matvejevia; a zadrati ga, nije bilo nikakve mogunosti. I Butler, oseajui da mu je glava sve tea, izvukao se polako i otiao kui. Pun mesec bacao je svetlost na bele kuice i na kamenje po putu. Bilo je tako svetlo da se na putu mogao videti svaki kamiak, slamica, svaka trunka ubreta. Blizu kue Butler je sreo Mariju Dmitrijevnu, uvijenu maramom, koja joj je pokrivala glavu i vrat. Posle otpora koji je Marija Dmitrijevna pruila Butleru, njemu je bilo malo zazorno, te je izbegavao susret s njom. Sada pak, na meseini i posle vina, Butler se obradovao susretu i hteo je da joj se opet udvara. Kuda vi? upitao je on. Idem da naem svoga starca odgovorila je ona prijateljski. Ona je
81

sasvim iskreno i odluno odbila Butlerovo udvaranje, ali joj je bilo neprijatno to je on u poslednje vreme izbegava. to da ga traite; doi e i sam. Hoe li doi? Ako ne doe, donee ga. Eto, to je ono to ne valja. Dakle, da ne idem? rekla je Marija Dmitrijevna. Ne, nemojte. Hajdete bolje kui. Marija Dmitrijevna se okrenula i pola s Butlerom. Mesec je sijao tako jasno da je na senci koja se kretala pokraj puta lebdeo sjaj oko glave. Butler je gledao u taj sjaj i spremao se da kae Mariji Dmitrijevnoj da mu se ona jo uvek svia, ali nije znao kako da pone. Ona je ekala ta e on da kae. Tako u utanju stigli su gotovo do pred samu kuu, kad su se iza ugla ukazali konjanici. Jahao je oficir s pratnjom. Koga li ovo nanese bog? ree Marija Dmitrijevna i skloni se u stranu. Meseina je obasjavala oficira s lea, te ga je Marija Dmitrijevna poznala tek kada je on doao sasvim do njih. To je bio oficir Kamenjev, koji je pre sluio zajedno s Ivanom Matvejeviem, pa ga je Marija Dmitrijevna poznavala. Jeste li vi to, Petre Nikolajeviu? obratila mu se Marija Dmitrijevna. Ja glavom ree Kamenjev. Zdravo, Butlere. Jo ne spavate, etate se s Marijom Dmitrijevnom. Pazite da ne dobijete od Ivana Matvejevia. Gde je on? Zar ne ujete? ree Marija Dmitrijevna pokazujui na onu stranu odakle su dolazili zvui talambasa i pevanja. Lumpuju. Lumpuju li to vai? Ne; doli su nam gosti iz Hasav-Jurta, pa se sad aste. A, to je dobro. Stii u i ja. Doao sam k njemu samo za trenutak. Poslom? upita Butler. Ima neki mali posao. Dobar ili lo? Kako za koga. Za nas je dobar, za nekoga rav. I Kamenjev se nasmejao. U taj mah i domai i Kamenjev stigli su do kue Ivana Matvejevia. ihireve viknu Kamenjev Kozaku ovamo! Donski Kozak se izdvojio iz grupe i dojahao. Kozak je bio u obinoj donskoj uniformi, u izmama, injelu i sa bisagama o sedlu. Dela iznesi to ree Kamenjev silazei s konja. S jahao je i Kozak i izvadio iz bisaga torbu s neim. Kamenjev je uzeo torbu od Kozaka i zavukao u nju ruku.
82

 Da vam pokaem novost? Samo se nemojte uplaiti obratio se on Mariji Dmitrijevnoj. Zato bih se plaila? ree Marija Dmitrijevna. Eto ree Kamenjev, vadei oveju glavu i iznosei je na meseinu. Poznajete li je? Bila je to obrijana glava, ispupene lubanje iznad oiju, crne podseene bradice i podianih brkova, sa jednim otvorenim i drugim poluotvorenim okom, sa iskrvavljenom, raseenom i nedoseenom obrijanom lubanjom, sa skorelom, crnom krvi u nosu. Vrat je bio umotan okrvavljenom maramom. I pored svih rana na glavi, modre usne bile su sklopljene u detinjski, dobar izraz. Marija Dmitrijevna je pogledala i, ne rekavi ni rei, okrenula se i brzim koracima ula u kuu. Butler nije mogao odvojiti oi od strane pglave. To je bila glava istog Hadi Murata s kojim je jo nedavno provodio veeri u tako prijateljskom razgovoru. Kako to? Ko ga je ubio? Gde? pitao je on. Hteo je da umakne, pa smo ga uhvatili ree Kamenjev i dade glavu Kozaku, a sam, zajedno s Butlerom, ue u kuu. Umro je kao junak ree Kamenjev. Kako je to bilo? Priekajte dok doe Ivan Matvejevi, pa u vam sve ispriati. Zato su me i poslali. Nosim glavu po svim utvrenjima i selima i pokazujem je. Poslali su po Ivana Matvejevia, te se ovaj vratio kui, pijan, sa jo dvojicom pijanih oficira i poeo da grli Kamenjeva. A ja sam vam ree Kamenjev doneo Hadi Muratovu glavu. Lae? Ubijen je? Jeste, hteo je da umakne. Ja sam govorio da e podvaliti. A gde je ta glava? Pokai mi je. Pozvali su Kozaka i on je uneo torbu s glavom. Izvadili su glavu i Ivan Matvejevi je dugo gledao u nju svojim pijanim oima. Pa ipak je bio junak ree on. Daj da ga poljubim. Jest, istina je, bila je to smela glava ree jedan od oficira. Kad su svi razgledali glavu, dali su je opet Kozaku. Kozak ju je spustio u torbu, trudei se da je spusti na pod tako da bi to manje lupnula. A ta govori, Kamenjeve, kad je pokazuje? ree jedan oficir. Ne, daj da ga poljubim, on mi je sablju poklonio vikao je Ivan Matvejevi. Butler je iziao na doksat. Marija Dmitrijevna je sedele na stepenicama. Ona je pogledala Butlera i odmah se ljutito okrenula. ta vam je, Marija Dmitrijevna? upitao je Butler. Svi ste vi strvoderi; ne mogu da vas vidim. Pravi strvoderi ree ona ustajui. To se svakome moe desiti ree Butler ne znajui ta govori.
83

Takav vam je rat. Rat? Kakav rat? Strvoderi i nita drugo. Mrtvo telo treba predati zemlji, a oni se cerekaju. Pravi strvoderi ponovila je ona, sila s doksata i ula u kuu na sporedni ulaz. Butler se vratio u sobu i zamolio Kamenjeva da ispria kako je tekla cela stvar. I Kamenjev je ispriao. Dogodilo se ovako.

XXV Hadi Muratu je bilo doputeno da jae po okolini grada, ali uvek u pratnji Kozaka. U Nuhi je bilo svega pedesetak Kozaka, od kojih je kod raznih stareina bilo rasporeeno otprilike desetak; a kada bi ostale, kao to je bilo nareeno, slali po deset u grupi, morali bi se smenjivati svaki drugi dan. I zato je prvog dana bilo poslato deset Kozaka, a posle je reeno da se alje petorica, poto su zamolili Hadi Murata da ne vodi sve svoje ljude. Ali je dvadeset petog aprila Hadi Murat izjahao sa svom petoricom. U trenutku kada se Hadi Murat peo na konja, komandant mesta primetio je da se svih pet Hadi Muratovih telohranitelja spremaju u etnju i rekao mu je da nije doputeno da ih sve vodi; ali Hadi Murat kao da nije uo, darnuo je konja, a komandant vie nije navaljivao. S Kozacima je bio i narednik Nazarov, nosilac ordena sv. ora56), mlad i zdrav, kao naliven, s kosom podianom ukrug. On je bio najstariji sin u jednoj sirotinjskoj porodici staroveraca; odrastao je bez oca i hranio staru majku, tri sestre i dva brata. Pazi, Nazarove, ne putaj ih daleko viknuo je komandant Razumem, vae blagorodstvo odgovorio je Nazarov, pa izdignuvi se u stremenu i pridravajui puku o ramenu, poterao je kasom svog dobrog, krupnog, rieg mrkova. Za njim su jahala etiri Kozaka: Ferapontov, visok, mrav, veliki lopov i pljaka onaj isti koji je Hamzalu prodao barut; Ignatov, koji je sluio rok u vojsci, ve zreo ovek, zdrav seljak, koji se razmetao svojom snagom; Mikin, slabunjav maloletnik, kome su se svi rugali, i Petrakov, mladi, plavokosi jedinac u matere, uvek ljubazan i veseo. Ujutru je bila magla, ali se oko doruka vreme razvedrilo i sunce je obasjalo tek razvijeno lie i mladu nedirnutu travu, i izniklo ito, i talase brze reke koja je tekla s leve strane puta. Hadi Murat je jahao polako; Kozaci i njegovi telohranitelji ili su za njim, ne zaostajui. Izjahali su korakom na drum, iza tvrave. Sretali su ene s korpama na glavi, vojnike na kolima i kripava kola koja su vukli bivoli. Kad je preao jedno dve vrste,
84

Hadi Murat je darnuo svog belog kabardinca; on je pojahao tako da su njegovi telohranitelji poleteli trkom. Isto su tako jahali i Kozaci. Ima dobrog konja ree Ferapontov. Da su neto ona vremena kad je bio nepokoran, ba bih ga skinuo s konja. Jest, brate, za toga konja davali su mu u Tiflisu tri stotine rubalja. A ja u ga na svome pretei ree Nazarov. Kako da ne ree Ferapontov. Hadi Murat je terao sve bre. Hej, prijatelju, ne ide tako. Lake viknuo je Nazarov sustiui Hadi Murata. Hadi Murat se okrenuo i ne rekavi ni rei, nastavio je dalje istim kasom, ne smanjujui brzinu. Gle, neto su naumili, avoli ree Ignatov. Gle kako ibaju! Tako su proli itavu vrstu u pravcu planina. Kaem ti, ne idi tako! viknuo je Nazarov ponovo. Hadi Murat nije odgovorio niti se osvrnuo, samo je jo vie ubrzavao korak i iz kasa preao u galop. Nee, brajko! viknuo je Nazarov, darnut u ivac. Oinuo je biem svog krupnog, rieg mrkova i, izdignuvi se u stremenu i nagnuvi se napred, pojurio je za Hadi Muratom u sav trk. Nebo je bilo tako vedro, vazduh tako sve, ivotna snaga igrala je tako veselo u Nazarovljevoj dui kada je, slivajui se u jedno bie s dobrim, snanim konjem, leteo za Hadi Muratom po ravnome putu, da mu ni na um nije padala misao o mogunosti neeg alosnog ili stranog. On se radovao to je svakim skokom smanjivao rastojanje od Hadi Murata i pribliavao mu se. Hadi Murat je po topotu krupnog kozakog konja koji se pribliavao video da e ga Kozak sustii za koji as, pa maivi se pitolja desnom rukom, levom poe polako zaustavljati svog kabardinca, koji se bio razigrao kad je uo za sobom topot konjskih kopita. Ne moe se, kad ti kaem! viknuo je Nazarov, gotovo dostignuvi Hadi Murata, i pruio je ruku da uhvati konja za uzdu. Ali on se jo nije ni dotakao uzde, kad je odjeknuo pucanj. ta to radi? povikao je Nazarov i uhvatio se za grudi. Udrite ih, deco izustio je i prevalio se na sedlu klatei se. Ali su se gortaci latili oruja pre Kozaka i poeli su ubijati Kozake pitoljima i sei ih sabljama. Nazarov je visio o vratu svoga konja, koji je s njim vitlao oko njegovih drugova. Pod Ignatovom je pao konj i prignjeio mu nogu. Dva gortaka isukala su sablje i poela ga sei po glavi i rukama ne silazei s konja. Petrakov je poleteo u pomo drugu, ali su ga stigla dva metka, jedan u lea, drugi u slabinu, probili ga i on se preturio i pao s konja kao vrea. Mikin je obrnuo konja i pojurio u tvravu. Hanefi i Han-Mahoma
85

pojurili su za njim, ali je on ve daleko izmakao, te ga gortaci nisu mogli stii. Kad su videli da nee stii Kozaka, Hanefi i Han-Mahoma vratili su se svojima. Hamzalo, poto je dotukao Ignatova jataganom, preklao je i Nazarova, oborivi ga s konja. Han-Mahoma je poskidao s ubijenih torbice s municijom. Hanefi je hteo da uzme Nazarovljevog konja, ali mu je Hadi Murat doviknuo da ne treba i odleteo je dalje. Njegovi drugovi odjahali su za njim, gonei od sebe Nazarovljevog konja, koji je jurio za njima. Bili su odmakli ve tri vrste od Nuhe, usred pirinanog polja, kad je sa kule odjeknuo pucanj, znak za uzbunu. Petrakov je leao na leima s rasporenim trbuhom, njegovo mlado lice je bilo okrenuto nebu i on je, kao riba, grcajui, umirao. * ta ste uinili, ljudi boji! uzviknuo je komandant utvrenja hvatajui se za glavu kad je doznao za bekstvo Hadi Muratovo. Posekli ste me. Ispustili ste ih, lupei! vikao je on sluajui Mikinov izvetaj. Svuda je dat znak za uzbunu, a za beguncima su poslali ne samo sve Kozake koji su bili na okupu nego su sakupili sve vojnike koji su se mogli sakupiti po umirenim selima. Obeana je nagrada od hiljadu rubalja onome ko Hadi Murata dovede ivog ili mrtvog. I ve dva sata posle bekstva Hadi Muratova i njegovih drugova, preko dve stotine konjanika jurili su sa policijskim pisarom da pronau i uhvate begunce. * Poto je preao nekoliko vrsta drumom, Hadi Murat je zadrao svog belog konja, koji se zaduvao i od znoja postao siv, i zastao je. Desno od puta videle su se kuice i minare sela Belardika, levo njive, a niz njih videla se reka. Mada je put u brda vodio desno, Hadi Murat je okrenuo na suprotnu stranu levo, raunajui da e potera za njime pojuriti ba desno. On e, pak, preicom prebroditi Alazanj57) i izbiti na drum, gde mu se niko ne nada, pa e drumom sve do ume, a odande e se, poto opet pregazi reku, provui u brda. Odluivi to, skrenu ulevo. Ali doi do reke bilo je nemoguno. Pirinano polje, koje se moralo prei, bilo je tek poplavljeno, pa se, kao i svakog prolea, pretvorilo u glib u koji su konji upadali do lanaka. Hadi Murat i njegovi pratioci udarili su as desno, as levo, mislei da e naii na suvlja mesta, ali je polje na koje su nabasali bilo svuda podjednako preplavljeno i natopljeno vodom. Konji su, ljapkajui, izvlaili zaglibljene noge iz lepljivog blata i poto su proli jo nekoliko koraka, zaustavili su se teko daui. Dugo su se tako muili, poelo je ve i da se smrkava, a oni jo nisu stigli do reke. Levo je bilo jedno ostrvce lisnatih bunova i Hadi Murat je
86

odluio da se oni sklone u to bunje, da tu odmore iznurene konje i ostanu do noi. Kad su Hadi Murat i njegovi pratioci ujahali u bunje, sjahali su s konja, sapeli ih i pustili da pasu, a sami su se zaloili hlebom i sirom koji su bili poneli. Mlad mesec, koji je u poetku sijao, zaao je za bregove i no je postala mrana. U Nuhi je bilo mnogo slavuja. Bilo ih je i u tom bunju. Dok je Hadi Murat sa svojim ljudima utao, ulazei u bunje, slavuji su umukli. Ali kad su se ljudi pritajili, oni su ponovo zapevali, nadmeui se. Hadi Murat, oslukujui zvuke noi, sluao je njih i nehotice. Njihov cvrkut podsetio ga je na pesmu o Hamzatu, koju je sluao prole noi kad je iao po vodu. Sada se i on, svakog trenutka, mogao nai u onom istom poloaju u kome je bio Hamzat. Pomislio je da e tako i biti, i odjednom mu je poelo da bude teko na dui. Rasprostro je kabanicu i uzeo avdes. I tek to ga je zavrio, kad su se zauli zvuci mnogih konjskih nogu koje su gacale po glibu. Otrooki Han-Mahoma otrao je na kraj bunja i ugledao je u pomrini crne senke konjanika i peaka. Hanefi je video istu takvu gomilu na drugoj strani. To je bio Karganov, komandant mesta, s vojnicima. "Pa nita, boriemo se kao Hamzat", pomislio je Hadi Murat. im se digla uzbuna, Karganov je sa stotinom vojnika i Kozaka poleteo u poteru za Hadi Muratom, ali nije naao nigde ni njega niti kakvog traga od njega. Bez ikakve nade vraao se Karganov kui, kad je predvee sreo jednog starca. Karganov je upitao starog da nije video konjanike. Starac je odgovorio da ih je video. Video je kako se est konjanika okretalo po pirinanom polju i zalo u bunje, u kome je on skupljao drva. Karganov je poveo starca i vratio se natrag, pa kad je ugledao sputane konje i uverio se da je Hadi Murat tu, on je jo nou opkolio bunje i stao ekati jutro da uhvati Hadi Murata ivog ili mrtvog. Kad je video da je opkoljen, Hadi Murat je pronaao usred bunja neki stari rov i reio da ostane u njemu i da se brani sve dok ima metaka i snage. To isto rekao je i drugovima i naredio im da na rovu prave grudobran. Ljudi su se odmah prihvatili posla i poeli su sei granje, kopati zemlju jataganima i podizati nasip. Hadi Murat je radio zajedno s njima. im je poelo svitati, komandir odreda milicije dojahao je gotovo do samog bunja i viknuo: Ej, Hadi Murate, predaj se! Nas ima mnogo, a vas je malo. Umesto odgovora, iz rova se ukaza dim, odjeknula je puka, a metak je pogodio komandirovog konja, koji je ustuknuo i poeo padati. Odmah zatim prasnule su puke milicionara koji su bili na ivici umarka; meci su, uz fijuk i zujanje, kidali lie i granje i padali u grudobran, ali nisu pogaali ljude iza grudobrana. Ubili su samo Hamzalovog konja, koji se bio oteo. Konj je bio ranjen u glavu. On nije pao, nego, raskinuvi konopac, udarajui po bunju,
87

pojurio ka drugim konjima i pripio se uz njih, zalivajui krvlju mladu travu. Hadi Murat i njegovi ljudi pucali su samo onda kad bi koji milicionar iziao ispred ostalih, i retko bi promaili. Tri vojnika su bila ranjena, a ostali ne samo da se nisu usuivali da juriaju na Hadi Murata i njegove ljude nego su se sve vie udaljavali od njih i pucali samo poizdalje i nasumice. Tako je trajalo due od jednog sata. Sunce je bilo odskoilo, a Hadi Murat je naumio da pojau konje i pokuaju da se probiju do reke, kad su se odjednom zauli uzvici velikog odreda koji je tek stigao. To je bio Hadi Aga mehtulinski sa svojim ljudima. Bilo ih je oko dve stotine. Hadi Aga je nekad bio Hadi Muratov prijatelj i iveo s njim u planinama, ali je docnije preao Rusima. S njime je bio i Ahmet-han, sin Hadi Muratovog neprijatelja. I Hadi Aga, kao i Karganov, poeo je time to je povikao Hadi Muratu da se preda, ali, kao i prvi put, Hadi Murat je odgovorio metkom iz puke. Udrite sabljama, momci! povikao je Hadi Aga isukavi sablju, a odmah zatim zauli su se glasovi stotine ljudi koji su, urliui, poleteli u bunje. Milicionari su uleteli u estar, ali je iza grudobrana odjeknulo nekoliko puaka jedna za drugom. Tri oveka su pala, napadai su se zaustavili, i sa ivice bunova poeli su opet pucati. Pucali su i, u isti mah, pribliavali se pomalo grudobranu, pretravajui od buna do buna. Neki su uspeli da pretre, neki su popadali pod mecima Hadi Murata i njegovih ljudi. Hadi Murat je gaao bez promaaja; i Hamzalo je retko kad izbacivao puku naprazno i uvek bi radosno ciknuo kad bi video da mu je metak pogodio. Kurban je sedeo na ivici rova i pevao "La ilah il Alah" i pucao bez urbe, ali je retko pogaao. Eldar je pak celim telom drhtao od nestrpljenja da to pre jurne na neprijatelja s jataganom u ruci, i pucao esto i kud stigne, osvrui se neprestano na Hadi Murata i izvirujui iza grudobrana. Kosmati Hanefi je i ovde, zasukanih rukava, vrio dunost sluge. Punio je puke koje su mu dodavali Hadi Murat i Kurban, briljivo nabijajui gvozdenom ipkom kurume i sipajui iz vreice u anke nov barut. Han-Mahoma, pak, nije sedeo kao ostali, u rovu, nego je istravao iz rova ka konjima, terajui ih na bezbednija mesta, cikao je bez prestanka i pucao bez naslona. Njega su prvog ranili. Metak ga je pogodio u vrat i on je seo, pljujui krv i psujui. Zatim je ranjen Hadi Murat. Kurum mu je probio rame. Hadi Murat je istrgao malo vate iz demadana, zapuio ranu i nastavio da puca. Da juriamo na sablje rekao je Eldar i po trei put. On se pomolio iza grudobrana, spreman da se ustremi na neprijatelja, ali ga je ba u tom trenutku pogodio metak, on se zaljuljao i pao niice na nogu Hadi Muratu. Hadi Murat ga je pogledao. Divne, ovnovske oi gledale su u Hadi Murata paljivo i ozbiljno. Usta, sa gornjom usnom kao u deteta, podrhtavala su, ali se nisu otvarala. Hadi Murat je oslobodio nogu
88

koja je bila ispod njega i nastavio s gaanjem. Hanefi se nagao nad ubijenim Eldarom i poeo mu vaditi iz erkeske dolame neispaljene metke. Kurban je, meutim, neprestano pevao, lagano punei i ciljajui. Neprijatelji su, uz urlik i podvriskivanje, pretravali od buna do buna i primicali se sve vie. Hadi Murata je pogodio jo jedan metak, u levi bok. On je legao u rov, ponovo istrgao iz demadana pramen vate i zapuio ranu. Rana u bok bila je smrtonosna, i on je osetio da umire. Uspomene i likovi smenjivali su se u njegovoj svesti neobinom brzinom. as bi video dinovski snanog Abununcal-hana kako je, pridravajui rukom odseeni obraz koji visi, s jataganom u ruci poleteo na svog dumanina; as bi gledao slabog, beskrvnog starca Voroncova, lukava bela lica, i uo je njegov mekani glas; as bi opet video sina Jusufa, as enu Sofijat, as bledo lice svog neprijatelja amila, sa riom bradom i mirkavim oima. I sve ove uspomene poletele su kroz njegovu svest ne izazivajui u njemu nikakvo oseanje, ni saaljenje, ni mrnju, niti ma kakvu elju. Sve to inilo se tako nitavno prema onome to za njega poinje i to je ve poelo. A meutim, njegovo snano telo radilo je i dalje ono to je poelo. On je prikupio poslednju snagu, izdigao se iza grudobrana i ispalio pitolj na oveka koji je jurio k njemu, i pogodio ga. ovek je pao. Zatim je sasvim iziao iz rova i s jataganom poao u susret neprijateljima, teko hramljui. Odjeknulo je nekoliko pucnjeva, on se zaljuljao i pao. Nekoliko milicionara, uz pobedonosni uzvik, nagrnuli su na mrtvo telo. Ali ono to se njima uinilo mrtvim telom odjednom se pokrenulo. Prvo se podigla krvava, obrijana glava bez ubare, zatim trup i, uhvativi se za drvo, on se sav pridigao. Izgledao je tako straan da su ustuknuli svi koji su poleteli na njega. Ali on je odjednom zadrhtao, otisnuo se od drveta i svom duinom, kao pokoena boca, pao na lice i vie se nije pokrenuo. Nije se vie kretao, ali je jo oseao. Kada je Hadi Aga prvi dojurio i udario ga velikim jataganom po glavi, uinilo mu se kao da ekiem lupaju i nije mogao shvatiti ko to ini i zato. To je bilo njegovo poslednje saznanje u vezi s telom. On nije oseao vie nita, a neprijatelji su gazili i sekli ono to nije imalo vie nieg zajednikog s njim. Hadi Aga je stao na le, i sa dva udarca odsekao glavu, pa obazrivo, da ne bi nazuvke umrljao krvlju, otkotrljao je nogom. Crvena krv iknula je iz vratnih arterija, a crna iz glave i zalila je travu. I Karganov, Hadi Aga, i Ahmet-han, i svi milicionari, kao lovci nad ubijenim zverima, iskupili su se nad leevima Hadi Murata i njegovih ljudi (Hanefija, Kurbana i Hamzala su vezali), pa, u dimu od baruta, po bunju, u veselom razgovoru, svetkovali su svoju pobedu. Slavuji koji su umukli za vreme pucnjave zapevali su opet, prvo jedan u blizini, a zatim drugi, daleko.

89

* Eto, na ovu smrt podsetila me je pregaena boca na pooranoj njivi.

Lav Nikolajevi Tolstoj: HADI MURAT POSLEDNJI ROMAN LAVA TOLSTOJA "Zar se moe napisati neto lepe od Hadi Murata? Mi smatramo ne. Tolstoj je mislio da moe." Maksim Gorki Kad bi Ruse pitali koje duhovne vrednosti imaju da pokau Evropi, oni bi odgovorili pre svega: Pukina i Anu Karenjinu kazao je Dostojevski. Po Ani Karenjinoj, Ratu i miru i Vaskrsenju svet uglavnom i zna velikog pisca ruske zemlje. Meutim, on nije manji ni u svojim malim tvorevinama. Naprotiv, u svima se osea da ih je stvarala velika dua i snaga koja je sazdala nezaboravne likove i scene: poetini razgovor kradom Ljovina i Kiti, Anin susret sa sinom, Andrejinu samotnu no na bojnom polju, Natainu ganutu duu u dvoritu zakrenom ranjenicima, Peinu smrt u ekstazi juria, molitvu robijaku u tamnikoj crkvi i muzike u vojnikom ruhu kako oblae iste koulje uoi glasovite borodinske bitke i spremaju se da umru. Moda njegova genijalnost i zadivi vie u tesnom okviru pripovetke. Otuda je, verovatno, Flober, kad je proitao Smrt Ivana Iljia, kazao da celo njegovo stvaralatvo ne vredi ni jedne Tolstojeve pripovesti. U prvim Gogoljevim pripovetkama niko nije naslutio budueg tvorca Mrtvih dua i Revizora ili u Parai autora Oeva i dece. ak ni Bedni ljudi nisu primljeni kao vest da se rodio veliki neimar koji e sazdati Zloin i kaznu i Brau Karamazove. Tolstojev genije se, meutim, prvim delom suvereno nametnuo svim literarnim taborima i knjievnim kritiarima. Kad se pojavilo njegovo Detinjstvo, ve u to vreme slavni Turgenjev je kazao: "Ovo je vino mlado, ali kad prevri, bie od njega pie dostojno bogova." A Pisemski je polualjivo izrazio bojazan: "Ovaj oficiri e sve nas strpati u kacu." Talenat je uvek smeon i iskren: oficiri je otvoreno rekao u svom prvom delu: "Bez lane skromnosti, ovo je kao Ilijada." Ovako nije poinjao niko od velikih ruskih pisaca. I do kraja ivota i stvaralatva on e ostati u svemu impozantan. Bilo kakvom idejno-estetskom stavu kritiara Tolstoj je neodoljivo nametao svoju veliinu. Od ernievskog i Pisareva do Plehanova i Lunaarskog, svi su o njegovom delu govorili sa divljenjem.

90

Kritikujui Tolstojevu filozofiju neprotivljenja zlu nasiljem, Lenjinu nije smetalo da njegovo delo nazove "ogledalom ruske revolucije". I Maksimu Gorkom da u svojim Uspomenama ostavi priznanje: "I ja koji ne verujem u boga pomislio sam ovaj je ovek slian bogu." Tako se uglavnom o njemu mislilo i izvan Rusije. Prvi Evropljanin koji je o njemu pisao, Melhior de Voie, kazao je: "itajui Tolstoja, oseao sam se kao da me nosi mona i tiha reka kojoj nisam mogao do dna zaroniti." "Kad bi me pitali koji je najvei roman u svetskoj literaturi, ja bih odgovorio Rat i mir", pisao je Golsvordi. Romen Rolan je svoju knjigu o Tolstoju poeo reima: "Velika dua Rusije iji je plamen zasvetleo na zemlji pre sto godina bio je za sve nas iz moga pokolenja najnepomuenija svetlost koja je obasjavala nau mladost. U sumraku tmastih senki XIX veka na izmaku, ona nam je bila zvezda... Bile Tolstojeve ideje pozajmljene ili ne nikada glas slian njegovom nije odjekivao Evropom." Hadi Murat je poslednji roman Tolstojev. Iako ga je Gorki ocenio kao krajnji domet do koga se majstorstvo reci moe vinuti, Lav Nikolajevi je delo smatrao nezavrenim, otuda se pojavilo tek posle njegove smrti. Poetak rada na romanu pada u leto 1896. godine. Nalazei se u gostima kod brata u selu Pirogovu, Tolstoj je 19. jula zapisao u dnevnik: "Jue sam iao preko pooranog polja. Dokle oko dopire, ne vidi se nita do crna zemlja. I gle, pored pranjavog puta beli trn. Tri stabljike jedna slomljena i pranjava, prljavi cvet visi. Druga slomljena i uprskana blatom. Trea stri u stranu i ona crna od blata, ali ipak iva i na sredini se rumeni cvet. Podsetio sam se na Hadi Murata. Zaeleo sam da napiem. Branio se do poslednjeg daha..." Kad se vratio u Jasnu Poljanu, Tolstoj je poeo da se priprema za obradu ovog siea, pribirao je grau i upoznavao se sa osvajanjem Kavkaza, seao se svog boravka u tim krajevima i zapisivao sve ega se seao o Hadi Muratovom sluaju. Mesec dana kasnije Tolstoj odlazi u amardinski manastir svojoj sestri kaluerici i tamo, kako se to vidi iz rukopisa, 14. avgusta 1896. zavrava prvu redakciju romana. Meutim, ponesen drugim zamislima i temama, Tolstoj prekida rad na ovom delu. Pie u to vreme poznatu raspravu ta je umetnost. Tek pola godine kasnije sreta se u njegovom dnevniku zapis: "Mnogo sam zaeleo da piem Hadi Murata. I dobro sam zamislio stvar. Divno." Iz njegove prepiske se vidi da je tih meseci molio mnoge prijatelje da mu poalju knjige, asopise, uspomene koje bi mu pomogle da stvori to potpuniju sliku o prilikama na Kavkazu u vreme kada se zbiva radnja romana. U dnevniku se kasnije sreu zapisani detalji, skice dijaloga i pejzaa namenjenih Hadi Muratu, Zanimljiv je za idejnu koncepciju romana zapis od 4. aprila 1897, u kome Tolstoj kae: "Jue sam mislio o Hadi Muratu, o tome da je glavno u njemu pokazati la vere. Kako bi on bio divan da nije te obmane." Sve to svedoi da je mislio na ovo delo i dok je radio na drugima. Zauzet konanom redakcijom Oca
91

Sergija i pisanjem Vaskrsenja Tolstoj se ne vraa Hadi Muratu nekoliko godina. Tek uprolee 1902, oporavljajui se na Krimu od teke bolesti, Tolstoj uzima u ruke stari rukopis. Obilazi dvorac kneza Voroncova u kome je Hadi Murat neko vreme boravio. U avgustu te godine obraa se N. Stasovu, A. Dunajevu, P. Bartenjevu, i lino velikom knezu Nikolaju Mihajloviu, traei materijale o caru Nikoli I, naroito njegovu prepisku sa glavnokomandujuim kavkaske armije, knezom Voroncovom, u vezi s Hadi Muratovim sluajem. Glava posveena carevoj linosti oduzela mu je najvie vremena. Zapis u dnevniku od 27. avgusta 1903. godine odaje pievo nezadovoljstvo i nervozu: "Jo smiljam Nikolu I. Treba zavriti jer postaje smetnja u radu na drugim stvarima." Tada je, izgleda, konano i prestao da pie Hadi Murata. Na takav zakljuak upuuje i njegovo pismo Certkovu od 31. jula 1904. godine. Roman je prvi put objavljen 1912. u treem tomu Tolstojevih posmrtnih dela. Skoro bi pravednije bilo "Hadi Murata" nazvati poemom jer je njegova mirisna proza ovejana poezijom borbe za slobodu, po neemu srodne onoj koju opeva naa narodna pesma hajdukog ciklusa. Jedan moni osvaja i jedan brojno malen narod, a velik duom, sudarili su se i krv se lije. Slikajui ta dva sukobljena tabora, Tolstoj ih je realizovao kao polaritete. Na jednoj strani materijalna beda i duhovno bogatstvo. Primitivna branska plemena brane prag i ive za visoke moralne vrednosti. Prebivaju u tronim kuicama, ruho im je pohabano, o hlebu nasunom se brinu samo onoliko koliko zasluuje. Od svega to ovek ima na sebi vole i cene samo oruje ono to ovek ima u sebi to je njegova prava vrednost. uvaju se zaveti gostoprimstva, krvne osvete, zadate rei i strogo se vodi rauna kakvi e se spomeni ostaviti posle smrti. Taj svet muno ivi, a umire lepo. Sado zna da rizikuje ne samo glavu ve i porodicu kad prima pod krov Hadi Murata koga amil progoni, ali to ga ne plai, ve raduje to postupa onako kako zapoveda nepisani zakon osvetan predanjem. "Dok si u mojoj kui i dok mi je glava na ramenima, niko ti nita nee uiniti", kae on u dva maha gostu. To isto misli i njegov stari otac koji je ve ostavio oruje, i maloletni sini koji ga jo nije pripasao. I udne paradokse moe da pomiri u sebi branska dua. Hamzalo je zakletvom vezan za Hadi Murata i zato je s njim prebegao Rusima, ali voli orla-amila i smatra ga prorokom. Hadi Muratov pobratim Hanefi u noi pred bekstvo peva o Hamzatu koga je Hadi Murat ubio. Ima u toj pesmi neto to po heroizmu i rtvi evocira spomen na Spartu i Termopile. Opkoljen ruskom vojskom, "velikom kao uma", Hamzat je sa druinom poklao bojne konje i iza te busije poruio po pticama u zaviaj da ih ne ekaju, jer e svi izginuti za hazavat (sveti rat protiv osvajaa). Tolstoj je srcem uz njih. Otuda njihova moralna prednost nad neprijateljem.
92

U taboru osvajaa data je u malom cela Rusija, od dna do vrha, od hiljada Nikitina, Bondarenka i Avdejeva do kneza Voroncova, ministra Dolgorukog i ernieva i svirepog, sladostrasnog licemera Nikole I, opsednutog manijom veliine. Veliki realista je, meutim, pokazao da tabori nisu ni unutar sebe jedinstveni. Voroncovi i Loris-Melikovi teku karijeru rodbinskim vezama, blaguju u tifliskim dvorcima, dosauju se po balovima, spletkare i kite grudi ordenjem, a Ignjatijevi, Bondarenko i Nikitini mrznu se na mrtvim straama, prolivaju krv, postaju palikue i o svojoj sudbini mogu da kau gnevno, zajedno sa posilnim Vavilom: psei ivot! Avdejevi i Nazarovi ginu i ostavljaju sirotinju u dalekoj, nesrenoj Rusiji, ginu neduno i slepo, a bataljonski pisari u pismima roditeljima pokrivaju njihovu tragiku frazama o caru i otadbini. Mada su razlike manje upadljive, ipak se vidi da Sado, Hamzalo, Han-Mahoma, Eldar i hiljade bezimenih ratuju za nacionalnu slobodu, a amil za vlast. I Hadi Murat je slavoljubiv, ali i tu ist: on se nametnuo neospornom vrednou i bio izabran za poglavara Avarije. Tolstoj ga je duhovno objektivirao nizom postupaka tipinih za karakter formiran u odreenoj drutvenoj sredini, karakter u iju su duu duboko urasli islam i narodno predanje. Po tom branskom moralnom kodeksu, on je, svetei brata, kidisao na Hamzata, jer nije zalud od kolevke sluao pesmu o onom ranjenom planincu koji ostavlja u amanet bratu da ga ne zaboravi i osveti. Ali on je kadar i da oprosti krv da Hanefija primi za brata. Grubo izraeno prezren je prema inovniku Kirilovu nije primitivizam ve otkrivanje psihologije: jer ta je ovek bez oruja koje je u njegovom zaviaju oduvek bilo simbol mukosti i merilo vrednosti ljudske? Nije sluajno, ve tipino, to je na pitanje: ko e biti imam posle amila, odgovorio: "ija sablja bude najotrija." Kad ga skoli tuga za porodicom, on misli o majci i sinu, ali ne o eni. U jednoj od prvih redakcija Tolstoj je dao njegovo duevno muenje pri pomisli: ta e biti s njegovom mladom i lepom enom kad je amil iz osvete preda drugima? Ali je kasnije tu scenu izbacio, oseajui da ona ide u raskorak sa junakovom sveu i psihologijom. Tolstojev Hadi Murat je divljak bez kalema civilizacije a deluje produhovljeno, mudro i gospodstveno. Iako je mnogo krvi prolio nije zlikovac. Zato od prve strane, od onog novembarskog sutona kad je ujahao u nemirno eensko selo, italac sve prisnije duhovno srasta s njegovom poetinom linou i s bolom preivljava ono zlosreno aprilsko svitanje u umici okaenoj puanim dimom kada su ga smrtno ranjenog sasekle kozake sablje. I zauvek pamti kako su nad njegovim obezglavljenim telom u utianom jutru posle okraja zapevali slavuji. Dr Miroslav Babovi

93

94