Grinfild SDI Monografija Srpski VF

GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI
Centar za liberalno-demokratske studije
Boris Begovi, Boko Mijatovi, Marko Paunovi i Danica Popovi Grinfild strane direktne investicije u Srbiji Centar za liberalno-demokratske studije 2008
Izdava Centar za liberalno-demokratske studije

Za izdavaa Boris Begovi tampa Akademija, Beograd Tira 500 ISBN 978-86-83557-46-2 2008.
CIP , 339.727./.24 (497.11) 351.712 : 69 (497.11) GRINFILD strane direktne investicije u Srbiji / Boris Begovi [et al.]. Beograd : Centar za liberalno-demokratske studije, 2008 (Beograd : Akademija). 111 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm. Tira 500. Glosarijum: str. 101107. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 109111. ISBN 978-86-83557-46-2 1. Begovi Boris [autor] a) b)
COBISS.SR-ID 150001420
GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI

Boris Begovi Boko Mijatovi Marko Paunovi Danica Popovi
Ovu monografiju je finansijski podrala kompanija Vip mobile d.o.o. Stavovi izneseni u ovoj knjizi su iskljuivo stavovi autora i oni ne moraju da budu i stavovi kompanije Vip mobile d.o.o.
Predgovor
Gotovo da niko ne sumnja u tvrdnju da grinfild strane direktne investicije (SDI) predstavljaju jednog od osnovnih pokretaa privrednog rasta u mnogim zemljama u svetu, naroito onima koje su u tranziciji. Ideja na kojoj se zasniva ova monografija je da se istrae etiri osnovna pitanja vezana za grinfild SDI. Prvo, da se istrae osnovne injenice i da se prue osnovne informacije o grinfild SDI uopte, u naem regionu i u samoj Srbiji. Drugo, da se ispitaju direktni efekti grinfild SDI na privredni rast i rast produktivnosti. Tree, da se ispitaju indirektni efekti (efekti prelivanja) na privredni rast i rast produktivnosti. Konano, da se istrai koji su to preduslovi za privlaenje SDI u pogledu dravnih politika i institucija zemlje domaina. Zahvalni smo kompaniji Vip mobile d.o.o. koja je podstakla i podrala ovo istraivanje. Gotovo da i ne treba napomenuti da stavovi izneseni u ovoj knjizi predstavljaju iskljuivo stavove autora i oni ne moraju da budu i stavovi kompanije Vip mobile d.o.o.
Beograd, 10. juni 2008.
Boris Begovi Boko Mijatovi Marko Paunovi Danica Popovi
Sadraj
Predgovor 5 Glava I
SDI i grinfild SDI: osnovni podaci 9

Glava II
Direktni efekti grinfild SDI 37

Glava III
Efekti prelivanja grinfild SDI 55

Glava Iv
Poslovno okruenje za SDI 75

Glava v
Zakljuak 95
Glosarijum 101 literatura 109
Glava I SDI i grinfild SDI: osnovni podaci
1. Evolucija tokova SDI u svetu

Nakon etiri uzastopne godine ubrzanog rasta, SDI su tokom 2007. porasle ak za 10% i tako dostigle rekord iz 2001. godine od 1,4 biliona USD. Ogroman pad SDI prvenstveno se moe pripisati recesiji u amerikoj privredi, koja je gotovo prepolovila priliv SDI u razvijene i nerazvijene zemlje u Aziji i Latinskoj Americi. Privrede u tranziciji pad je zaobiao i one su zabeleile rast od 56% u 2006. godini, dostigavi 5% od ukupnih priliva SDI u 2007. godini. Sjedinjene Drave povratile su svoju poziciju najvee pojedinane zemlje-domaina za SDI u svetu, sa 17% ukupnih priliva SDI. Evropska unija (EU 25) inila je 45% ukupnih priliva SDI u 2006. godini, dok je Japan po prvi put od 1989. godine zabeleio negativan neto priliv. Kina i Hong Kong (sa 6%, odnosno 3,2% ukupnih svetskih priliva SDI) ostaju vodee destinacije meu azijskim zemljama u razvoju. Indija je takoe zabeleila rekordne prilive, ali sa 1,6% ukupnih priliva SDI i dalje ozbiljno zaostaje za svoja dva azijska konkurenta. Nove lanice EU Maarska, Poljska i eka konstantno privlae 22-28 milijardi SDI u USD, smenjujui se na pozicijama u
Slika 1 Strane direktne investicije po regionima, 19802011.
2008-2011. prognoza Ukupan priliv SdI u svetu Zemlje brzog privrednog rasta
1600 1400 1200 mlrd. USd 1000 800 600 400 200 0 Zemlje u razvoju Privrede u tranziciji
Izvor: UNCTAD-ov Izvetaj o investicijama, novembar 2007. godine i EIU, 2007. 11 Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci
11 20 10 20 9 0 20 08 20 07 20 6 0 20 05 20 4 0 20 03 20 2 0 20 01 20 0 0 20 99 19 98 19 7 9 19 96 19 5 9 19 94 19 3 9 19 92 19 0 9 19 89 19 88 19 7 8 19 86 19 5 8 19 84 19 3 8 19 82 19 1 8 19 80 19
Tabela 1 Dinamika priliva SDI, 2001-2011. 2001. Meugodinji % promene Izvor: EIU, 2007. -41 2002. -25 2003. -8,8 2004. 29,6 2005. 33,1 2006. 37,4 2007. 10,5 2008. -4,6 2009. 4,5 2010. 4,5 2011. 4,4
Tabela 2 Grinfild (novi) SDI projekti u svetu, zemlje najvei primaoci 2005-2006. 2005. broj projekata Kina Indija SAd UK francuska rusija rumunija nemaka Poljska bugarska 1,237 590 563 633 489 511 261 271 271 140 Udeo u ukupnom broju u svetu (%) 11,84 5,65 5,39 6,06 4,68 4,89 2,50 2,59 2,59 1,34 2006. broj projekata 1.378 979 725 668 582 386 362 333 324 286 Udeo u ukupnom broju u svetu (%) 11,66 8,29 6,14 5,65 4,93 3,27 3,06 2,82 2,74 2,42 Meugodinji % promene 11,4 65,9 28,8 5,5 19,0 -24,5 38,7 22,9 19,6 104,3
Izvor: Locomonitor meseni investicioni globalni pregled (MIM) izdanje, 2007. godina
Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji
12
okviru grupe (pojedinosti o tokovima SDI prikazane su u tabelama A1 A6 u Dodatku uz ovo poglavlje). Posle dugog perioda usporenog rasta, struktura SDI po sektorima nakon 2001. godine poela je da evoluira, kada su SDI u primarnom sektoru poele da rastu sa 2% u 2001. na 18% u 2006. godini. Ovakav razvoj dogaaja pokrenut je prvenstveno visokim rastom kineske privrede i oigledno odrivom rastuom tranjom za naftom i gasom u srednjoronom periodu. Ali, sektor usluga ostaje glavno odredite SDI u svetu, iako je njihov udeo opao sa 74% na 54% ukupnih investicija. Finansijske usluge, telekomunikacije i poslovi sa nekretninama zabeleili su najvii kontinuelni rast kroz itav ovaj period. Kada se analizira po industrijskim granama, meu prvih deset industrijskih grana su softverske i IT usluge (11% svih SDI projekata), finansijske usluge (7,5%), prehrambeni proizvodi i duvan (5,7%), poslovne usluge (5,34%), komunikacije (4,21%), itd.1 Tek kada se meri brojem grinfild investicija, najdinaminije privrede sveta Kina i Indija dospevaju na vrh liste. etiri tranzicione privrede, ukljuujui Rusiju, Rumuniju, Poljsku i Bugarsku, takoe su meu deset najveih zemalja primalaca u svetu, to ukazuje na privlanost ovog regiona za investitore. Glavna destinacija grinfild investicija su zemlje u razvoju i tranzicione privrede, dok u razvijenom svetu glavni oblik SDI i dalje ostaju spajanja i pripajanja (Mergers and Acqusitions, M&A).2 Prema anketi EIU (Economist Inteligence Unit) sprovedenoj meu multinacionalnim korporacijama (MNC), grinfild investicije e i dalje biti njihov glavni put za investiranje na tritima u nastajanju u narednih pet godina. M&A zaostaju i procenat onih koji su naveli M&A kao izabrani nain investiranja na manje razvijenim tritima je zabeleio samo blagi rast u prognozama za period 2007-11. Prognoze rasta SDI ukazuju na ukupno usporavanje i nominalni pad u 2008. godini pre ponovnog rasta u periodu 2009-11. koje dovodi do poveanja godinjih tokova SDI na 1,6 biliona USD.
1 2
detaljni podaci se mogu nai u Tabeli A2 u dodatku uz ovo poglavlje. Mogu se razlikovati dva glavna oblika SdI: grinfild SdI je nova investicija koja se vri tako to se osniva nova podrunica u inostranstvu, dok se prekogranina M&A odnose na promenu kontrole nad imovinom i poslovanjem spojenih ili pripojenih preduzea. U prekograninom spajanju firmi imovina i poslovne aktivnosti dve firme se udruuju u cilju stvaranja novog subjekta nad kojim kontrolu ima tim iz jedne ili iz obe firme. Kod prekogranine akvizicije se kontrola nad imovinom i poslovanjem prenosi sa jednog preduzea na drugo (strano) preduzee, pri emu ono prvo postaje podrunica sticaoca. Obe firme mogu biti privatne ili dravne: privatizacija u kojoj uestvuje strani investitor smatra se za prekogranino M&A UnCTAd, TAd/Inf/Pr/055. ira definicija (lOCOmonitor-a) obuhvata pet glavnih oblika SdI: grinfild investicije (nova preduzea), braunfild investicije (proirenje ili reinvestiranje u postojee podrunice ili lokacije u inostranstvu), spajanja & akvizicije (M&A), privatizacija i investicija u vlasnitvo i novi oblici investicija (zajednika ulaganja, strateko udruivanje, licenciranje i drugi ugovori o ortakim drutvima). Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci
13
Slika 2 Grinfild investicije i ogranienja za SDI
Koji su oblici investicija u zemlje u razvoju i zemlje brzog privrednog rasta najznaajniji sada i za pet godina? (% odgovora)
ta od navedenog predstavlja najznaajniju prepreku za investiranje vae kompanije u zemlje brzog privrednog rasta? Oznaiti do etiri. (% odgovora)
Politiki rizik
Sada
Grinfild investicije Spajanja i pripajanja dodatne investicije u postojee pogone 0
razvijena trita
Zemlje brzog privrednog rasta
Korupcija Stanje infrastrukture Prinudno sprovoenje ugovora ili slabosti pravosua nedostatak kvalifikovanog osoblja
10
20
30
40
50
nedovoljna zatita intelektualne svojine neefikasna dravna sluba Problemi korporativnog upravljanja
Za pet godina
Grinfild investicije Spajanja i pripajanja dodatne investicije u postojee pogone 0
razvijena trita
Zemlje brzog privrednog rasta
Problemi raspodele Apresijacija kursa Kriminal Sloenost poreskog sistema Poreske stope nedostatak pristupa finansiranju
10
20
30
40
50
Trokovi radne snage ne ulaemo u zemlje brzog privrednog rasta ne znam 0 10 20 30 40 50
Izvor: Economist Intelligence Unit survey, Jun 2007.
14
Okvir 1. Da li su grinfild investicije bolje od M&A? Uobiajena je tvrdnja da nakon samo nekoliko godina poslovanja nije mogue razlikovati SDI prema nainu ulaska. UNCTAD-ov Izvetaj o investicijama u svetu ukazuje da, naroito u trenutku ulaska u zemlju i na kratak rok, zemlja-domain u izvesnim aspektima ima vee koristi od grinfild nego od drugih vrsta stranih direktnih investicija. Oba naina ulaska SDI donose strani kapital zemlji domainu, ali finansijska sredstva obezbeena kroz M&A ne dovode uvek do poveanja vrednosti kapitala, dok se to u sluaju grinfild SDI redovno dogaa. Ali u sluajevima kada je neka lokalna firma u velikim tekoama, a zatvaranje jedina realna alternativa, prekogranino spajanje ili akvizicija moe itekako da odigra ulogu spasioca. Manja je verovatnoa da SDI kroz spajanja i pripajanja (M&A) obezbedi transfer savremenije ili bolje tehnologije / znanja nego to bi to bilo u sluaju grinfild SDI. M&A mogu direktno da dovedu do smanjenja ili gaenja lokalne proizvodnje ili funkcionalnih aktivnosti (npr. istraivanje i razvoj), ili do njihovog preseljenja u skladu sa korporativnom strategijom sticaoca. SDI kroz M&A ne dovode do otvaranja novih radnih mesta pri ulasku u zemlju. One mogu da dovedu do otputanja, mada u sluaju preduzea koje bi otilo u steaj da nije bilo kupljeno, mogu da dovedu i do ouvanja radnih mesta. Grinfild SDI, nasuprot tome, nuno pri ulasku u zemlju dovode do otvaranja novih radnih mesta. SDI kroz M&A mogu da poveaju koncentraciju i dovedu do monopola. Ipak, mogu je i sluaj da ove investicije poveaju konkurenciju, ukoliko se preuzimanjem uspe da se sauva lokalna firma koja bi inae bankrotirala. Grinfild SDI, po definiciji, poveavaju broj preduzea i ne poveavaju trinu koncentraciju pri ulasku. Izvor: UNCTAD WIR 2000. Na dui rok, mnoge razlike izmeu ova dva naina ulaska se smanjuju ili nestaju. M&A esto ulau u proizvodnju kao i grinfild SDI (braunfild) i u transfer nove ili bolje tehnologije, naroito nakon to je u kupljenim preduzeima izvreno prestrukturiranje. Razlike izmeu ova dva naina ulaska kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta esto se smanjuju tokom vremena i vie zavise od motiva ulaska nego od naina ulaska. Ostaje zabrinutost u razvijenim i zemljama u razvoju naroito u vezi sa trinom moi transnacionalnih korporacija (TNC) i potencijalnih antikonkurentskih implikacija M&A.
15
Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci
Anketa EIU meu ispitanicima MNC pokazuje koliko su investitori spremni da nastave investiranje u budunosti. Preko 40% MNC izjavilo je da oekuje znaajno poveanje investicija u inostranstvu u narednom petogodinjem periodu, dok je 52% reklo da e umereno poveati svoje strane investicije. To znai da vie od 90% njih oekuje rast, dok manje od 1% od ispitanika oekuje znatno smanjenje investicija u periodu 2007-11.3 Ipak, registrovana je iroko rasprostranjena zabrinutost zbog politikog nasilja u vodeim zemljama kao to su SAD i UK i oigledna osetljivost SDI na niz geopolitikih rizika. Ali, izgleda da mogunost dobre zarade odnosi prevagu nad zabrinutou zbog politikog rizika, uprkos injenici da se za sledeih pet godina predvia znatno turbulentnija situacija nego to je to bio sluaj u nedavnoj prolosti.4
Tabela 3 Priliv stranih direktnih investicija u JIE, 2002-2011., (mlrd. USD) 2002.
bugarska Hrvatska Maarska rumunija rusija Srbija
2003. 2,1 2,0 2,21 1,8 8,0 1,4
2004. 3,5 1,2 4,5 6,4 15,4 1,0
2005. 3,9 1,8 7,50 6,5 12,8 1,5
2006. 5,2 3,6 6,1 11,4 28,7 4,3
2007. 3,5 2,5 4,82 9,8 35,0 2,2
2008. 2,3 2,7 4,8 7,2 29,0 3,5
2009. 2,3 2,5 5,9 7,3 30,0 2,0
2010. 2,4 2,5 5,4 7,0 31,0 1,9
2011. 2,5 2,7 4,8 7,2 32,0 2,0
0,9 1,1 3,0 1,1 3,5 0,5
Izvor: EIU (2007), str. 20
3 4
Economist Intelligence Unit Izgledi u pogledu investicija u svetu do 2011. Strane direktne investicije i izazov politikog rizika Ibidem. Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 16
2. SDI u tranzicionim privredama jugoistone Evrope

Tranzicione privrede su u prolih est godina postale rekordni primalac SDI sa 112mlrd. USD u 2006. godini, to ovaj region ini konkurentnijim od Latinske Amerike, a meu zemljama u razvoju samo za Azijom. Meu deset trita koja su bila primaoci SDI u 2006. godini, tri su iz ovog regiona: Rusija (3.), Poljska (8.) i Rumunija (10.). Ukupni prilivi SDI predstavljali su 5% BDP-a regiona, to je najvee uee koje je do sada ostvareno. to se tie Balkana, uee priliva SDI u BDP-u je ak i vee i prelazi 10% u 2006. godini. To ini SDI gotovo etiri puta intenzivnijim u ovom regionu nego u svetu, gde je proseno uee SDI u BDP-u jo uvek ispod 2,5%. Slika 3 ukazuje na jasnu razliku koja se moe napraviti izmeu etiri zemlje JIE (Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija), sa jedne strane, i druge etiri zemlje JIE (BIH, Albanija, Makedonija i Crna Gora), koje su privukle nekoliko puta manje tokova SDI. Ali, da bi se dobio pravi uvid, potrebno je izvriti pregled ukupnih dosadanjih SDI. Kada se uzmu u obzir ukupni iznosi (Slika 4) postaje jasno da su zemlje istone Evrope koje su sprovele brze reforme (Maarska, Poljska i
Slika 3 Tokovi stranih direktnih investicija u odabranim JIE privredama, u mil. USD,
10,000 9,000 8,000 7,000 6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,000 0
Srbija Hrvatska eka Maarska bugarska rumunija biH Albanija Makedonija Crna Gora 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
17
eka) privukle 40-50 mlrd. EUR, dok su najuspeniji kasni reformatori (Slovaka, Rumunija i Bugarska) privukli gotovo tri puta manje investicija. Hrvatska i Srbija su dostigle 10 mlrd. EUR u 2006. godini, ali prema WIIW, strane direktne investicije u jugoistonoj Evropi e u 2007. godini da opadnu u odnosu na prologodinje rekordno visoke nivoe.5 Prema procenama, priliv SDI u region od 112 mlrd. USD je moda dostigao svoj vrhunac 2006. godine. Predvia se da e u 2007. svi regioni osim zemalja biveg SSSR (ZND) zabeleiti pad SDI, na (i dalje veoma visokih) 100 mlrd. USD. Prema dva istaknuta izvora prognoza SDI The Economic Intelligence Unit i Bekog instituta za meunarodne ekonomske studije, verovatno e se opadajui trend ukupnog priliva SDI nastaviti, pa ak i u srednjoronom periodu. Glavni razlog za to je to su mogunosti za velike privatizacije ve gotovo iscrpljene u najveem delu regiona. Ali, brz rast trokova radne snage u mnogim zemljama, stalni problemi sa poslovnim okruenjem i konkurencija drugih destinacija prete da, u izvesnom broju godina koje dolaze, priliv zadre ispod nivoa njegovog potencijala. Iskustvo uspenih tranzicionih privreda pokazuje da grinfild SDI zaostaju u prvoj fazi tranzicije, preteno zbog toga to se na poetku tranzicije veina zemalja odlui za velike privatizacije u kojima prekogranina M&A igraju veoma korisnu ulogu, koju grinfild SDI moda ne bi mogle da odigraju. Prednost M&A u takvim uslovima je to to se njima restrukturiraju postojei kapaciteti koji bi inae bili suoeni sa rizikom od otputanja ili zatvaranja. Pored toga, zapravo se tek nakon velikih privatizacija primenjuje vrsto budetsko ogranienje u privredi, koje tek onda ini poslovno okruenje dovoljno atraktivnim za strane grinfild investicije. Kao rezultat uspene ekonomske transformacije, tranzicione privrede su visoko rangirane kada je u pitanju privlaenje grinfild investicija. Tabela 5 pokazuje da je Rumunija na 7. mestu u svetu prema broju grinfild projekata, sa 362 programa grinfild investicija u 2006. godini, a slede je Poljska, Bugarska, Maarska i eka, to ini da su tranzicione privrede praktino jedna treina najuspenijih grinfild lokacija u svetu. Osim Rusije, gde dominiraju grinfild investicije orijentisane ka prirodnim resursima, u drugim tranzicionim privredama njihova struktura je drugaija. injenica da su ove privrede relativno velike, poetak privatizacije prodajom i uvoenje politika koje pogoduju SDI, pokazali su se kao uspeno sredstvo za privlaenje SDI.
baza podataka o stranim direktnim investicijama u centralnoj, istonoj i jugoistonoj Evropi, 2007.: Pomeranje ka istoku Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 18
Tabela 4 Redosled SDI tokom tranzicije 1990-1995. eka Maarska Slovaka Poljska Srbija liberalizacija, lokalno trite liberalizacija, privatizacija Malo investicija lokalno trite 1996-2000. Privatizacija, malo grinfild investicija 2000. nadalje Grinfild investicije
Grinfild investicije, izvozno orijentisane Grinfild investicije liberalizacija, privatizacija Privatizacija, lokalno trite Privatizacija Grinfild investicije Privatizacija, lokalno trite liberalizacija, privatizacija, grinfild investicije
Izvor: WIIW, 2005, osim za Srbiju
Posle naglog rasta SDI kroz privatizacije, grinfild investicije doivljavaju preporod u centralnoj i istonoj Evropi. Izmeu 2002. i 2006. godine, preko 1000 grinfild projekata je pokrenuto u zemlji regionalnom lideru Maarskoj, ime se ona pribliila ukupnom broju za Brazil i nadmaila ukupan broj za neke od EU-15 zemalja (paniju, Austriju, Finsku, Dansku, Irsku i Portugal). Poljska (gde zapoinje 709 projekata), Rumunija (635) i eka (499) su takoe postale vane grinfild destinacije.6 to se tie sektorskih trendova kad je re o prilivu, u vodeim tranzicionim privredama preovlauje preraivaka industrija, dok su u pogledu odliva vodee investicije u prirodne resurse. Ovde je vano razlikovati SDI kojima se kupuje trite (tj. koje su orijentisane na lokalno trite) od SDI iji je cilj efikasnost (izvozna trita). U prvoj fazi SDI, preovlaivale su SDI iji je cilj da se osvoji domae trite. U drugoj polovini 1990-ih, u preraivakoj industriji se pojavilo sve vie SDI iji je cilj efikasnost i izvoz. U isto vreme, SDI iji je cilj domae trite proirile su se na finansijske i druge poslovne usluge, kao i na tek liberalizovane komunalne delatnosti. SDI iji je cilj efikasnost su se takoe pojavile na tritu usluga. Izvozno orijentisane SDI u zemljama CIE su najgue locirane u zemljama koje su blizu EU: Estoniji, ekoj, Maarskoj, Poljskoj i Slovakoj, kako zbog najboljih saobraajnica, tako i zbog niskih transakcionih trokova, pri emu su trokovi rada ostali relativno umereni. Te zemlje su naprednije u pogledu transformacije, sa efikasnim institucijama i naprednijim politikama SDI nego to druge zemlje u tranziciji mogu da ponude. Nedavno su se i Rumunija i Bugarska ukljuile u trku za izvozno orijentisane SDI.
6
Magazin SdI, jun 2007. i procene EIU za 2006. Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci
19
Tabela 5 30 najvanijih grinfild lokacija u svetu 2005.

broj. Udeo u ukupnom broju u svetu (%) broj.
2006.
Udeo u ukupnom broju u svetu (%) Meugodinji % promene
1. Kina
2. Indija 3. SAd 4. UK 5. francuska 6. rusija 7. rumunija 8. nemaka 9. Poljska 10. bugarska 11. UAE 12. panija 13. Maarska 14. vijetnam 15. Singapur 16. Kanada 17. eka 18. Meksiko 19. Hong Kong 20. Japan 21. brazil 22. Irska 23. Italija 24. Holandija 25. Australija 26. Ukrajina 27. Malezija 28. vedska 29. Slovaka 30. Tajland Srbija
1.237 590 563 633 489 511 261 271 271 140 226 152 206 169 159 206 149 137 125 121 170 193 140 109 110 125 93 105 118 117 4*
11,84 5,65 5,39 6,06 4,68 4,89 2,50 2,59 2,59 1,34 2,16 1,46 1,97 1,62 1,52 1,97 1,43 1,31 1,20 1,16 1,63 1,85 1,34 1,04 1,05 1,20 0,89 1,01 1,13 1,12 7*
1.370 979 725 668 582 386 362 333 324 286 282 242 235 196 189 177 174 170 151 145 145 140 138 129 126 124 123 120 115 111
11,66 8,29 6,14 5,65 4,93 3,27 3,06 2,82 2,74 2,42 2,39 2,05 1,9 1,66 1,60 1,50 1,47 1,44 1,28 1,23 1,23 1,19 1,17 1,09 1,07 1,05 1,04 1,02 0,97 0,94
11,4 65,9 28,8 5,5 19,0 -24,5 38,7 22,9 19,6 104,3 24,8 59,2 14,1 16,0 18,9 -14,1 16,8 24,1 20,8 19,8 -14,7 -27,5 -1,4 18,3 14,5 -0,8 32,3 14,3 -2,5 -5,1
* SIEPA
Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 20
Slika 4 Struktura investicija u tranzicionim privredama (prosek za period 20002006.)
120 100 80 60 40 20 0
CZ HU Pl SK SI Ostalo nekretnine finansije Saobraaj i komunikacije Ugostiteljstvo i turizam Trgovina Graevinarstvo Energetika Preraivaka industrija
Maarska prednjai u pogledu investiranog iznosa, ali to bi moglo da se promeni u narednim godinama zbog novih grinfild investicija u ekoj i u Slovakoj, kao i u novim lanicama EU, Bugarskoj i Rumuniji. Kroz brojne ankete pokuava se da se naini procena naina ulaska buduih SDI. U naelu, veina strunjaka7 oekuje da preduzea dalje internacionalizuju svoje poslovanje koristei kako grinfild investicije, tako i spajanja i akvizicije (M&A) (videti Sliku 6). U jednoj anketi UNCTAD-a utvreno je da ove dve mogunosti dobijaju slian broj glasova (oko 40% od ukupnog broja). Druge mogunosti koje ne ukljuuju kupovinu kapitala u preduzeima, kao to su licenciranje i strateka udruivanja pomenulo je samo nekih 20% eksperata. Grinfild investicije vide se kao glavni (42%) nain ulaska SDI u centralnoj i istonoj Evropi. To je delimino zbog toga to su velike privatizacije ve izvrene, a takoe i zbog toga to investitori orijentisani ka efikasnosti procenjuju da ovaj region ima dobre razvojne anse.
7
EIU, WIIW, UnCTAd, lOCO monitor, itd. Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci
21
Slika 5 Oblici investicija multinacionalnih kompanija: razliite strategije za razliite zemlje 100
80
Procenat
60
40
20
0 Afrika Azija latinska Amerika Privrede u Centralna i Istona razvoju Evropa Grinfild SdI razvijene privrede Ostalo Svet Ukupno
Spajanja i pripajanja
Izvor: UNCTAD-DITE, Global Investments Prospects Assessment (GIPA)
U centralnoj i istonoj Evropi oekuje se da priliv SDI poraste u industriji prehrambenih proizvoda i pia, motornih vozila i ostalih saobraajnih sredstava i, u manjoj meri, izdavatvu i sredstvima javnog informisanja, tamparstvu i reprodukciji zapisa, i proizvodnji elektrinih maina i aparata i elektronike. Miljenje da su u sektoru usluga poboljani izgledi za SDI je iroko rasprostranjeno i obuhvata delatnosti kao to su graevinarstvo i promet nekretnina, trgovina na malo i veliko, saobraaj, obrazovanje i zdravstvo, poslovne usluge, kompjuterske usluge i bankarstvo i osiguranje.8
8
UnCTAd Izgledi u vezi sa tokovima SdI, Strategije i politike promocije transnacionalnih korporacija: 2004 2007. i Izgledi za investiranje u svetu do 2011. Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 22
3. SDI i grinfild SDI u Srbiji

Zahvaljujui dobro odabranom nainu privatizacije, Srbija je od 2000. godine imala rast stranih direktnih investicija. Njihov rast u 2006. godini poklopio se sa kulminacijom SDI u itavom regionu i dogodio se prvenstveno kao posledica privatizacije Mobtela, koga je kupila norveka firma Telenor za gotovo 1.513 miliona EUR (neto manje od 1,9 mlrd. USD).
Slika 6 SDI u Srbiji, 2000-2007, u mlrd. USD
4.387 4.000
3.000
mil. USd
2.195 2.000 1.360 1.000 475 0 50 2000. 165 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.. 966 1.550
Izvor: Narodna banka Srbije
Spisak stranih direktnih investicija prema zemlji porekla, sektoru i nainu investiranja dat je u Tabeli 6, dok Slika 8 daje novi uvid u to koliko je uee najvanijih investitora prema zemlji iz koje dolaze.
23
Tabela 6 Najvrednije SDI u Srbiji r. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Kompanija Telenor mobilkom austria group Philip Morris dIn Stadt banca Intesa delta banka Interbrew Apatinska pivara nbG Mercator lukoil beopetrol Holcim novi Popovac OTP bank Alpha bank Jubanka U. S. Steel Sartid Metro Cash & Carry OMv Coca Cola Africa Israel Corp. Tidhar droga Kolinska Grand prom. Zemlja porekla norveka Austrija SAd nemaka Italija belgija Grka Slovenija rusija vajcarska Maarska Grka SAd nemaka Austrija SAd Izrael Slovenija Sektor Telekomunikacije Telekomunikacije duvanska industrija Industrija bankarstvo Pivara bankarstvo Maloprodaja naftna industrija Cement bankarstvo bankarstvo Prerada lima i elika veleprodaja benzinske pumpe bezalkoholna pia nekretnine Industrija vrsta ulaganja Privatizacija Greenfield Privatizacija Trite kapitala Trite kapitala Trite kapitala Privatizacija Greenfield Privatizacija Privatizacija Privatizacija Privatizacija brownfield Greenfield Greenfield Trite kapitala Trite kapitala Greenfield Iznos (mil. EUr) 1.513 570 518 475 462 430 425 240 210 185 166 152 150 150 150 142 120 100
Izvor: SIEPA
24
Tabela 7 SDI u Srbiji u novcu po zemljama, ukupno 20001 VIII 2007, u USD i u % r. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Zemlja Austrija norveka Grka nemaka Holandija Slovenija francuska luksemburg Maarska velika britanija drugi Ukupno Hiljade USd 2000 1 vIII 2007. 1.658.234 1.550.214 1.451.978 1.361.833 476.784 439.660 413.655 374.428 311.877 273.408 581.994 8.894.065 % 19 17 16 15 5 5 5 4 4 3 7 100
Meutim, ima jo mnogo prepreka koje spreavaju SDI da dou u Srbiju. Prema izvetaju Saveta stranih investitora, investitore uglavnom brine brzi rast plata u javnom sektoru, to moe da pojaa pritisak na inflaciju, ukorenjena korupcija, kao i jo uvek nereformisano pravosue. Pored toga, socijalistiko radno zakonodavstvo u Srbiji previe titi radnike i ne stimulie otvaranje novih radnih mesta. Nadalje, sadanji sistem zakupa gradskog graevinskog zemljita ometa osnivanje kapitalnih fondova, a trite nekretnina takoe trpi zbog postupka izdavanja dozvola za gradnju, koji je i dalje nedefinisan. Savet je dao nekoliko konkretnih preporuka. Na primer, potrebno je poveati napore u vezi sa zatitom autorskih prava i suzbijanjem piraterije. Ve pripremljeni zakon o preuzimanjima treba usvojiti. Konano, restitucija imovine oduzete za vreme komunizma je preduslov za definisanje vlasnitva u sektoru nekretnina kimi itave privrede.9 Tako grinfild investicije kao to su ameriki Ball Packaging i Razvojni centar Microsofta ili Vip mobile ostaju izuzetak.
Izvetaj Saveta stranih investitora, 2007. Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci
25
Slika 7 Ukupne SDI po stanovniku i udeo u BDP
2000 1500 1000 500 0

Alb biH
6% 1777 4% 890 479 252 256
6% 5% 4% 3% 2% 1% 0% 4%
3%
3%
Hrv
Mak
SCG
SdI kumulativno per capita Tabela 8 R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Kompanija Merkur ball Corporation GTC International Hellenic Petroleum veropulos laiki bank Centrobanka neochimiki rafinerija nafte beograd General Group delta osiguranje Grawe Hotel In Zemlja porekla Slovenija SAd Holandija Grka Grka Kipar Grka Italija Austrija Grka
SdI/bdP
Sektor Maloprodaja Industrija nekretnine Energija Maloprodaja bankarstvo Energija Osiguranje Osiguranje Turizam
Vrsta ulaganja Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Greenfield Trite kapitala Privatizacija Trite kapitala Greenfield Greenfield
Iznos (mil. EUR) 60 60 58 50 34 33 31 30 30 20
Izvor: SIEPA Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 26
Kada je re o ukupnoj sumi SDI, postaje oigledno da je ona jo uvek veoma mala dostie samo polovinu SDI po glavi stanovnika u Hrvatskoj i jo uvek je nekoliko puta nia nego u naprednijim tranzicionim privredama. Zabrinutost u vezi sa trenutnim prilivom SDI jo uvek postoji i zbog toga to su investicije ulazile uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara bankarstvo, osiguranje, energetiku, telekomunikacije, nekretnine i trgovinu na malo. Iz razvojne perspektive, najznaajnije su investicije koje podstiu produktivnost i tehnoloki napredak, naroito u sektoru razmenljivih dobara, poto podstiu konkurentnost i izvoz. Priliv u sektor nerazmenljivih dobara moe da izazove i neeljene posledice (ak i ako poveava produktivnost) ako ne generie devizni priliv. Veliki priliv investicija u sektor nerazmenljivih dobara, naroito u sektor nekretnina, esto dovodi do kreditne ekspanzije, porasta cena imovine, koji vodi rastu plata i dovodi do premetanja resursa od razmenljivih ka nerazmenljivim dobrima. Sa rastuom tranjom za uvozom i smanjenom ponudom razmenljivih dobara, deficit tekueg platnog bilansa postaje neminovan. U tom pogledu, Srbija ostaje zemlja sa jednim od najniih uea razmenljivih dobara, to bi trebalo da bude ozbiljno upozorenje kreatorima ekonomske politike kada analiziraju rezultate nedavnih SDI.
Tabela 9 Zemlje u tranziciji u Evropi: uee razmenljivih proizvoda u BDP Bugarska razmenljivi proizvodi (industrija i rudarstvo) nerazmenljivi proizvodi Trgovina Transport finansijsko posredovanje nekretnine Izvori: WIIW, NBS 22 78 13 26 20 9 Rumunija 46 54 15 12 11 6 Hrvatska 36 64 8 16 28 2 Srbija 20 80 23 0 37 12 Zemlje centralne i istone Evrope 42 58 14 7 18 11 Baltike zemlje 10 80 14 9 27 15
Empirijske studije su pokazale da je rast obino odriviji u zemljama sa snanim sektorima razmenljivih dobara.10 Irska je primer u Evropi brzog i odrivog privlaenja velikih investicija, naroito SDI,
10
Johnson i drugi (2006), rodrik (2006) i Jones i Olken (2005). Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci
27
koje su podstakle proizvodnju za izvoz. S druge strane, Portugal je primer sve usporenijeg priliva, gde su investicije prevashodno odlazile u sektor nerazmenljivih dobara, ukljuujui nekretnine. Sve vii deficit tekueg platnog bilansa postao je neodriv poto je bila izgubljena konkurentnost posle apresijacije realnog deviznog kursa, i sa usporavanjem rasta bum je propao (Okvir 2).
Okvir 2 Razliita iskustva Irske i Portugala Irska i Portugal predstavljaju zanimljiv kontrast kada je u pitanju odrivost viso kih stopa privrednog rasta. U periodu od sredine 1980-ih pa sve do usvajanja evra iz 2000. godine, obe zemlje su imale visok rast. Od 2000. godine naovamo, meutim, Irska je nastavila da sustie najrazvijenije, dok su u Portugalu dogaaji poeli da se okreu u suprotnom smeru. Glavne razlike odnose se na politiku zarada i korienje kapitalnih priliva. U Irskoj, veliki priliv SDI u sektor prerai vake industrije doprineo je brzom rastu u sektoru razmenljivih dobara, izvoznoj ekspanziji i brzom rastu ukupne faktor ske produktivnosti. Kako su zarade zaostajale za produktivnou i realni efektivni devizni kurs zasnovan na jedininim trokovima rada naglo je pao, podstiui profitabilnost izvoznog sektora i dovodei do velikog poveanja uteda u privredi. Kako su se utede u dravnom sektoru takoe poveale, investiciona ekspanzija nije dovela do pogoranja tekueg rauna platnog bilansa naprotiv, tednja je rasla bre nego investicije, i saldo tekueg rauna preao je u suficit.
120 110 100 90 80 70 60 50 Portugali Irska, bnP Irska, bdP
tednja u Irskoj i Portugalu (% od BDP)

28 26 24 22 20 18 16 14 12 10
1990AI 1991AI 1992AI 1993AI 1994AI 1995AI 1996AI 1997AI 1998AI 1999AI 2000AI
Irska
Portugal
28
U Portugalu, veliki kapitalni prilivi Irska i Portugal: tekui raun platnog bilansa (u procentima od GDP) prevashodno u sektor nerazmenljivih dobara i mnogo manje u preraivaku indu striju doveli su do ekspanzije domae tra Irska nje i naglog rasta uvoza. U odsustvu veeg prisustva stranih firmi, rast TFP je zaostajao. Kako je rast zarada premaio TFP, profitne mare u izvoznom sektoru su smanjene, to je podstaklo pad u sektoru razmenljivih dobara. Uz malo poboljanja salda dravnog sektora i pada tednje u privredi, ukupna tednja je Portugal opala, to je dovelo do porasta deficita tekueg platnog bilansa. Ukratko, Irska i Portugal imale su raz liite modele privrednog razvoja. Irska je to inila putem ekspanzije ponude (pre svega kroz sektor razmenljivih dobara), a Portugal putem rasta tranje i kroz ulaganja u sektor nerazmenljivih dobara. Problem u Portugalu se javio kada je ekspanzija zaustavljena 2001. godine i kada je BDP poeo da stagnira. Rast produktivnosti rada je zaustavljen, to je dovelo do daljeg pogoranja konkurentnosti, to je zadralo deficit tekueg rauna platnog bilansa na visokom nivou. Portugal se naao u privrednoj krizi, ali nije mogao da izae iz nje. Sa visokim i rastuim fiskalnim deficitima i bez nezavisne monetarne politike (usled uvoenja evra), nije bilo prostora za podsticanje domae tranje. Ali sektor razmenljivih dobara je postao previe nekonkurentan da bi bio pokreta privrede, a s obzirom na lanstvo u EU, korekcija deviznog kursa vie nije postojala kao mogunost. Zato je Irska bila tako uspena u privlaenju SDI u preraivaku industriju? Bile su vane kako dobre sektorske politike tako i srene okolnosti. Dobre sektorske politike obuhvatale su opreznu fiskalnu politiku, niske poreze na rad i dobit iz poslovanja i fleksibilna trita rada i proizvoda. U srene okolnosti spadala su povoljna demografska kretanja i uee u EMU.
1985AI 1986AI 1987AI 1988AI 1989AI 1990AI 1991AI 1992AI 1993AI 1994AI 1995AI 1996AI 1997AI 1998AI 1999AI 2000AI
Izvor: Radni dokument MMF-a, Osetljivosti trita u nastajanju jugoistone Evrope Koliko ima razloga za zabrinutost? Oktobar 2007. godine
29
Dodatak
Tabela A1 Projekcije stranih direktnih investicija (mlrd. USd osim ako je drugaije naznaeno)
2002. Priliv SDI u svetu meugodinji % promene % BDP-a Priliv SDI u razvijene zemlje meugodinji % promene % BDP-a % ukupne sume u svetu Priliv SDI na trita u na stajanju meugodinji % promene % BDP-a % ukupne sume u svetu Ukupna suma ulaznih SDI u svetu meugodinji % promene % BDP-a Ukupna suma ulaznih SDI u razvijene zemlje meugodinji % promene % BDP-a % ukupne sume u svetu Ukupna suma ulaznih SDI u trita u nastajanju meugodinji % promene % BDP-a % ukupne sume u svetu 618,1 -27,4 1,9 421,1 -25,2 1,7 68,1 197,0 -31,5 2,5 31,9 7.185 11,4 22,1 5.151 20,7 20,6 71,7 2.034 -6,8 26,2 28,3 2003. 563,4 -8,8 1,5 354,6 -15,8 1,3 62,9 208,9 6,0 2,4 37,1 8.615 19,9 23,6 6.246 21,2 22,2 72,5 2.369 16,5 27,1 27,5 2004. 730,2 29,6 1,8 379,5 7,0 1,2 52,0 350,7 67,9 3,4 48,0 9.981 15,9 24,3 7.189 15,1 23,0 72,0 2.792 17,9 27,2 28,0 2005. 971,7 33,1 2,2 546,8 44,1 1,7 56,3 424,9 21,1 3,5 43,7 10.455 4,7 23,6 7.265 1,1 22,3 69,5 3.189 14,2 26,3 30,5 2006. 1.335,1 37,4 2,8 824,4 50,7 2,4 61,7 510,7 20,2 3,6 38,3 12.216 16,9 25,6 8.510 17,1 24,9 69,7 3.706 16,2 26,3 30,3 2007. 1.474,7 10,5 2,8 940,2 14,0 2,6 63,8 534,6 4,7 3,3 36,2 13.622 11,5 25,9 9.441 10,9 25,6 69,3 4.181 12,8 25,7 30,7 2008. 1.406,4 -4,6 2,5 879,0 -6,5 2,3 62,5 527,4 -1,3 2,9 37,5 14.955 9,8 26,5 10.306 9,2 26,4 68,9 4.649 11,2 25,6 31,1 2009. 1.470,3 4,5 2,5 925,5 5,3 2,3 62,9 544,8 3,3 2,7 37,1 16.347 9,3 27,4 11.216 8,8 27,8 68,6 5.130 10,4 25,7 31,4 2010. 1.536,8 4,5 2,4 972,6 5,1 2,3 63,3 564,2 3,6 2,6 36,7 17.796 8,9 28,3 12.171 8,5 29,2 68,4 5.626 9,7 25,6 31,6 2011. 1.604,0 4,4 2,4 1017,3 4,6 2,4 63,4 586,7 4,0 2,4 36,6 19.307 8,5 29,0 13.169 8,2 30,4 68,2 6.139 9,1 25,3 31,8
Izvori: Nacionalna statistika; MMF; OECD; UNCTAD; sve prognoze preuzete su iz The Economist Intelligence Unit.
30
Slika A1 Globalni prilivi SDI, prvih 20 privreda domaina, 20052006.a (mlrd. dolara)
SAd velika britanija francuska belgija Kina Kanada Hong Kong, Kina nemaka Italija luksemburg ruska federacija vedska vajcarska Singapur Australija
-35 15 20 20 19 20 19 18 25 10 24 24 10 7 13 20 29 29 34 36 38 43 43 34 72 65 65 72 81 81
110 101 143 154
27 25
Turska panija Meksiko brazil
15 12
Saudijska Arabija -20 0
20
40
60
80
100
2006.
2005.
Izvor: UNCTAD, Izvetaj o investicijama u svetu za 2007. Napomena: a Rang prema veliini odliva SDI u 2006.
31
Slika A2. Globalni odlivi SDI, najveih 20 investitora, 20052006.a (mlrd. dolara)
SAd
-28
217 115 121
francuska panija vajcarska

42 51 90 82 79 79 63 87
velika britanija nemaka belgija Japan Kanada Hong Kong, Kina Italija brazil vedska Holandija
-33 3 28 25 27 23 22 14 13 16 12 14 10 22 18 27 34 42 42 32 46 45 43 50 56
143
Australija Irska Kina Izrael norveka

3
ruska federacija
21
-20
20
40
60
80
100
2006.
2005.
Izvor: UNCTAD, Izvetaj o investicijama u svetu za 2007. Napomena: a Rang prema veliini odliva SDI u 2006.
32
Tabela A2 Broj projekata SDI po sektorima

2003. Softver i IT usluge finansijske usluge Hrana i duvan Poslovne usluge Tekstil Proizvodi iroke potronje Metali Komunikacije Industrijske maine, oprema i alati Hemikalije Automobilski delovi nekretnine Automobili Elektronske komponente Ugalj, nafta i gas Saobraaj Ugostiteljstvo i turizam Plastika Elektronika iroke potronje Poluprovodnici lekovi dokolica i zabava Graevinski materijali Maine i oprema Skladita Papir, tampa i ambalaa 937 633 571 414 421 396 433 338 318 438 381 238 354 266 436 176 305 224 250 218 208 212 130 129 112 133 2004. 1.189 641 623 543 590 431 371 361 399 416 404 229 337 315 257 264 288 230 229 247 204 186 145 178 154 130 2005. 1.197 787 598 559 410 404 540 521 422 314 348 263 316 353 328 362 265 233 238 183 199 129 156 175 152 126 2006. 1.264 1,094 623 725 498 585 441 548 498 370 359 495 308 344 278 379 293 262 194 222 192 173 186 146 181 116 200306. ukupno 4.587 3.155 2.415 2.241 1.919 1.816 1.785 1.768 1.637 1.538 1.492 1.225 1.315 1.278 1.299 1.181 1.151 949 911 870 803 700 617 628 599 505 ukupno u % 10,93 7,52 5,76 5,34 4,57 4,33 4,25 4,21 3,90 3,67 3,56 2,92 3,13 3,05 3,10 2,82 2,74 2,26 2,17 2,07 1,91 1,67 1,47 1,50 1,43 1,20
33
2003. Pie Avionska industrija Alternativna/obnovljiva energija Medicinski aparati Proizvodi od drveta biotehnologija Guma Motori i turbine Ostala saobraajna sredstva Zdravstvena zatita Keramika i staklo Minerali naoruanje i vojna oprema Ukupno 139 89 48 82 105 46 52 53 41 49 38 36 18 9.467
2004. 157 102 41 90 96 68 62 52 56 47 41 27 25 10.225
2005. 95 112 75 91 100 74 74 47 49 37 36 50 27 10.445
2006. 122 139 168 127 74 79 70 70 55 51 32 22 31 11.814
200306. ukupno 513 442 332 390 375 267 258 222 201 184 147 135 101 41.951
ukupno u % 1,22 1,05 0,79 0,93 0,89 0,64 0,62 0,53 0,48 0,44 0,35 0,32 0,24 100,00
Izvor: LOCOmonitor
34
Tabela A3 Pregled SDI u centralnoj, istonoj i jugoistonoj Evropi

FDI priliv, EUR milion Per capita prognozirani priliv EUR 2000. eka Maarska Poljska Slovaka Slovenija Nove drave lanice 5 Estonija letonija litvanija Nove drave lanice 8 bugarska rumunija Nove drave lanice 10 Albanija bosna i Hercegovina Hrvatska Makedonija Srbija Crna Gora Jugoistona Evropa belorusija Moldavija rusija Ukrajina Evropske Znd Centralna i istona Evropa 5404 2998 10334 2089 149 20974 425 447 412 22258 1103 1147 24508 155 159 1138 189 55 1696 129 138 2933 644 3844 30048 2001. 6295 4391 6372 1768 412 19240 603 147 499 20439 903 1294 22685 232 133 1502 493 184 5 2549 107 115 3069 884 4175 29409 2002. 9012 3185 4371 4397 1722 22687 307 269 772 24035 980 1212 26226 143 282 1197 83 504 76 2285 262 89 3660 734 4745 33255 2003. 1863 1888 4067 1914 271 10002 822 270 160 13795 1851 1946 15051 158 338 1785 84 1204 44 3612 152 65 7041 1260 8518 27180 2004. 4007 3633 10292 2441 665 21039 776 513 623 22950 2736 5183 30869 278 534 990 126 777 53 2759 132 120 12422 1380 14053 47682 2005. 9374 6099 7703 1694 445 25315 2349 582 826 29072 3103 5213 37387 224 421 1425 80 1265 393 3808 245 160 10258 6263 16926 58121 2006. 4752 4874 11093 3324 303 24346 1282 1303 1426 28357 4104 9082 41544 259 338 2838 279 3504 644 7862 282 177 23047 4148 27654 77060 2007. 5000 4000 12000 3000 400 24400 1300 1300 1300 28300 4000 7000 39300 300 400 2500 200 3500 600 7500 300 200 25000 5000 30500 77300 2006. 463 484 291 617 151 370 964 589 420 389 583 421 407 82 88 639 137 471 1031 365 29 45 162 89 136 236 Per capita roba EUR 2006. 5719 6170 2361 3338 3133 3571 9232 2615 2462 3590 2047 1432 3019 603 676 4577 1028 1119 1943 1683 214 250 1150 370 914 1625
Izvor: WIIW database on FDI 2007 and WIIW forecast.
35
Tabela A4 Priliv stranih direktnih investicija u istonu Evropu

2006. (USd mlrd) Centralnoistona Evropa eka Maarska Poljska Slovaka Slovenija Balkan Albanija bosna i Hercegovina bugarska Hrvatska Makedonija Crna Gora rumunija Srbija Baltik Estonija letonija litvanija ZND rusija Ukrajina belorusija Moldavija Jermenija Azerbejdan Gruzija Kazahstan Kirgiska republika Tadikistan Turkmenistan Uzbekistan Istona Evropa ukupno 31,2 6,0 6,1 14,5 4,2 0,4 27,1 0,3 0,4 5,2 3,6 0,4 0,6 11,4 5,6 5,0 1,6 1,6 1,8 42,2 28,7 5,2 0,4 0,2 0,3 -0,7 1,0 6,1 0,1 0,3 0,3 0,3 105,9 2007-11 av (USd mlrd) 26,4 5,4 5,1 12,6 2,2 1,0 18,1 0,5 1,1 2,6 2,6 0,4 0,5 7,7 2,8 3,6 1,4 1,0 1,2 48,7 31,4 4,9 1,0 0,3 0,4 1,6 0,9 6,7 0,2 0,4 0,4 0,4 96,8 % od ukupne sume za regiju 27,2 5,6 5,3 13,0 2,3 1,1 18,7 0,5 1,1 2,7 2,7 0,4 0,5 8,0 2,9 3,8 1,4 1,1 1,3 50,3 32,4 5,1 1,1 0,3 0,4 1,7 0,9 7,0 0,2 0,4 0,4 0,4 100,0
Izvor: World Investments Prospects to 2011.
36
Glava II Direktni efekti grinfild SDI
1. Efekti grinfild SDI na privredni rast

Mada je u naelu prihvaeno da postoji vrsta veza izmeu brzine privrednog rasta i priliva SDI, smer uzrono posledine veze nije jasan: veza izmeu ove dve pojave je dokazana, ali pravac u kom ona deluje nije tako jasan. Intuitivno je jasno, s druge strane, da grinfild investicije utiu na rast drugaije od ostalih SDI. Poto se kod grinfild SDI uglavnom radi o novim kapitalnim sredstvima (mada ne iskljuivo), dok su privatizacije i M&A samo prenos postojeih, inilo bi se da je verovatnije da grinfild SDI utiu na rast ako uopte utiu kroz vee fiziko ulaganje, dok M&A SDI to verovatno ine kroz ubrzan rast produktivnosti. Zapravo, povean znaaj M&A u ukupnim tokovima SDI poslednjih godina izdvojen je kao verovatni uzrok uoenog slabljenja empirijske veze SDI i investicija u 1990-im (Svetska banka, 2001. Finansije globalnog razvoja 2001., Vaington, D. C., 2001).
Slika 1
Odnos izmeu priliva SDI kao uea u BDP i rast BDP per capita (prosek 1995-2004 u %)
8,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,0 2,0 1,0 0,0
y = 0,2839 x + 2,567 r2 = 0,2363 19952004. bdP linearno (19952004 bdP)
10
15
39
Glava II: Direktni efekti grinfild SDI
Slika 2 Odnosi izmeu priliva SDI kao uea u BDP i stopa rasta BDP
8,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,0 2,0 1,0 0,0
y = 0,4148 x + 2,6791 r2 = 0,3331 19952004. bdP linearno (19952004. bdP)
10
Slike 1 i 2 pokazuju da grinfild prilivi utiu na rast jae nego investicije uopte1. Slika 1 pokazuje odnos izmeu ukupnih SDI i stope rasta po glavi stanovnika. Ona pokazuje da SDI ima pozitivan i znaajan uticaj na nivou od 8 % na stopu rasta BDP-a po glavi stanovnika: poveanje priliva SDI u BDP-u od 1 procentnog poena dovodi do poveanja per capita rasta BDP-a od 0,3 procentna poena. Kako SDI dovode do rasta investicija (GFCF, tj. bruto investicija u osnovna sredstva) u meri u kojoj se ne odnose na sticanje postojee imovine, braunfild SDI su dobijene dedukcijom (prodaja postojeih preduzea stranim investitorima kao zamenska varijabla) iz priliva SDI kako bi se izmerile grinfild SDI. U tom sluaju, SDI imaju vei pozitivan i znaajan uticaj na nivou od 3 % na stopu rasta BDP-a po glavi stanovnika: poveanje priliva SDI u BDP-u od 1 procentnog poena dovodi do poveanja per capita rasta BDP-a od 0,42 procentna poena. Dva pitanja su ovde i dalje vana. Prvo je pitanje nastavka ekspanzije SDI u zemljama u razvoju; konkretno, da li bi se ekspanzija nastavila i nakon to se iscrpi proces privatizacije i irenja prekograninih M&A? To jest, da li bi investicije u nova sredstva pratile porast prekograninih M&A (kupovine postojee imovine)? Tabela 1 ukazuje da ekspanziju M&A zaista prati poveanje SDI.
Sandrine levasseur, Pribliavanje i SDI u proirenoj EU: ta moemo da nauimo iz iskustva kohezionih zemalja za zemlje CIE ? Odeljenje za istraivanje, OfCE-Paris, 2004.
Tabela 1 Stilizovane injenice o rastu i SDI Rezime rezultata

Industrijske zemlje Od grinfild SdI prema M&A Od M&A prema grinfild SdI Od grinfild SdI prema domaim investicijama Od domaih investicija prema grinfild SdI Od M&A prema domaim investicijama Od domaih investicija prema M&A Od grinfild SdI prema privrednom rastu Od privrednog rasta prema grinfild SdI Od M&A prema privrednom rastu Od privrednog rasta prema M&A + + + + + Zemlje u razvoju + + + + + + latinska Amerika + + + + +
Prema procenama, poveanje M&A za 1 odsto BDP-a dovodi do porasta grinfild SDI za oko 1 procentni poen BDP-a u industrijskim zemljama i 1,5 procentnih poena BDP-a u zemljama u razvoju. To jest, kasnija ekspanzija grinfild SDI je bar onolika koliko je bilo prvobitno poveanje M&A i znatno je vea u privredama u razvoju. Stoga, ako je iskustvo iz 1990-tih i sa kraja 1980-tih dobar predznak za budunost, ekspanzija grinfild SDI e obezbediti da bum SDI bude nastavljen u budunosti ak i nakon zavretka procesa privatizacije.2 Iskustva veine naprednih privreda u tranziciji u potpunosti potvruju ovaj numeriki rezultat. Drugo pitanje odnosi se na uzrono posledinu vezu (u smislu vremenskog prvenstva) izmeu dva oblika SDI i domaih investicija i privrednog rasta. Rezultati su bili da i grinfild i M&A SDI podstiu domae investicije ali njih podstie rast BDP-a. Stoga, privredni rast, kao najvaniji pokazatelj domaih stopa prinosa, slui kao delotvoran faktor koji vue strane investicije; a sa svoje strane, SDI pomae porastu domaih investicija u budunosti3.
2
Caldern, loayza, Servn, GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE I SPAJAnJA I AKvIZICIJE: POvrATnE InfOrMACIJE I MAKrOEKOnOMSKI EfEKTI*, Svetska banka, radni dokument o istraivanjima sektorskih politika 3192, januar 2004. godine da bi se zatvorio uzrono posledini krug izmeu SdI, domaih investicija i rasta, bilo bi neophodno da investicije dovedu do privrednog rasta. Ova vana veza nije empirijski potvrena, bilo kao odraz loih investicija (Pritchett 2000) ili injenice da privredni rast zavisi od mnotva faktora koji ne mogu da budu u potpunosti obuhvaeni kretanjima SdI ili domaih investicija (barro i Sala-i-Martin 1995, 2000). Jedan od razloga je ve pomenut, a to je da ne poveavaju svi oblici investicija kapital, te se stoga ne javljaju direktni efekti na rast. Glava II: Direktni efekti grinfild SDI
41
Slika 3 Domae investicije pozitivno reaguju na SDI

Procenat
0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 -0,1 -0,2
Kumulativna reakcija
reakcija stope domaih investicija
3 4 docnja (godine)
Napomena: osenena povrina pokazuje interval pouzdanosti od 95% Izvori: Lane and Miles Farretti (2006): World Bank WDI Online database; author calculations. Slika 4 SDI imaju pozitivan efekat na tednju i investicije
Procenat 100 80 60 40 20 0 -20 -40 -60 -80 -100 Investicije tednja Platni bilans SdI Investicije iz sopstvenih izvora Zaduivanje
Izvori: Lane and Miles Farretti (2006): World Bank WDI Online database; author calculations. Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 42
Najobimnija analiza4 uticaja SDI na privredni rast za trinaest zemalja centralne i istone Evrope tokom itavog dosadanjeg perioda tranzicije od pada gvozdene zavese do sada pokazuje da su SDI zaista imale znaajan pozitivan uticaj na stopu privrednog rasta. To, takoe, govori da su zemlje koje su imale visok priliv SDI ostvarile vie stope rasta nego to bi to bio sluaj u suprotnom i da su zemlje koje su bile manje uspene u privlaenju SDI ostvarile manji rast nego to su mogle. Drugim reima, ishod empirijskog ispitivanja pokazuje da SDI imaju vanu ulogu kao determinanta rasta. Zbog svog delimino endogenog karaktera, SDI e uznapredovati do odluujue varijable ekonomske politike, naroito za manje razvijene zemlje u centralnoj i istonoj Evropi da bi se unapredio proces tranzicije. Istraivanje pokazuje da su SDI inile oko dve treine (2,4 procentna poena) prosene godinje stope rasta (3,4%). Doprinosi su bili pozitivni za svih trinaest zemalja, dodelivi SDI kljunu ulogu kao motoru privrednog rasta. Nasuprot tome, proseni doprinosi domaih investicija inili su samo 13% (0,4 procentna poena) prosene godinje stope rasta.5 Rezultati pokazuju da veina zemalja nije mogla da ostvari vie odrive stope domaih investicija; u nekim zemljama, stopa
Slika 5 Ukupno uveanje produktivnosti usled SDI
180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 -20
Istonoevropski regioni (grupa 1) regioni sa klasterima (grupa 2) regioni sa problemima u konkurentnosti i nezaposlenosti (grupa 3) regioni sa loim geografskim poloajem (grupa 4) Ostatak EU-15 (referentni regioni)
4 5
43
Ukupno uveanje produktivnosti usled SdI (Indeks referentnog regiona = 100)
neuhaus, 2006, Uticaj SdI na privredni rast, Springer verlag Jedini izuzetak je Slovenija, koja je imala visok dohodak po glavi stanovnika ali niske ukupne ulazne SdI. Iskljuivanje Slovenije iz uzorka znaajno poboljava odnos izmeu SdI i dohotka po glavi stanovnika. Koeficijent korelacije skae na 0,49, a regresija obinom metodom najmanjih kvadrata (OlS) pokazuje se kao znaajna na nivou od 10 odsto.
domaih investicija ak je i opala. Kada se rezultati SDI i domaih investicija posmatraju zajedno, vide se odreeni znaci istiskivanja domaeg sektora akumulacije kapitala. Nakon istraivanja EK o SDI i regionalnom razvoju, bez obzira na vrstu SDI i bez obzira na regionalne grupe, dugoroni efekti rasta produktivnosti koji su pokrenule SDI na tranju za radnom snagom su pozitivni.
2. Efekti grinfild SDI na zaposlenost

Tvrdnja da e SDI automatski dovesti do velikog rasta proizvodnje i zaposlenosti esto moe da navede na pogrene zakljuke, poto ono to je bitno nije nivo SDI, ve vrsta SDI (videti Tabelu 2). Pokazalo se da samo grinfild investicije (kako horizontalne, tako i vertikalne) dovode do otvaranja novih radnih mesta na kratak rok, dok druge vrste SDI deluju kao brana padu ukupne zaposlenosti, ali pokazuju znaajne razlike od zemlje do zemlje,
Tabela 2 Opti efekti SDI na regionalnu tranju za radnom snagom Opti efekti na regionalnu tranju za radnom snagom* (1) Spajanja i pripajanja Grinfild investicije (2) Intragranski efekti SdI na tranju domaih konkurenata na radnu snagu Intergranski efekti usled rasta produktivnosti (3) neto regionalni efekti + + +
Izvor: Copenhagen Economics. Napomena: *) Tabela predstavlja samo opte efekte uoene na velikom uzorku regiona i stranih investitora i rezultati za konkretne regione mogu da se razlikuju od ove opte slike. Izvor: Veza izmeu SDI i zaposlenosti u globalizovanom svetu, Sektor za strategiju zapoljavanja, 2005.
44
To je tako prvenstveno zato to investicije orijentisane ka pronalaenju novih trita uvek predstavljaju vaan motiv za SDI ali one ne pomau mnogo u otvaranju novih radnih mesta, uglavnom zbog mera racionalizacije u kapitalno intenzivnim i nekim uslunim delatnostima. Prestrukturiranje nekadanjih dravnih preduzea uoi privatizacije esto je znailo masovna otputanja. Meutim, novija literatura pokazuje da pozitivni efekti na rast zaposlenosti u privatizovanim preduzeima nastaju u rasponu od tri do est godina nakon privatizacije. Iskustva naprednijih tranzicionih privreda predstavljena su u Tabeli 2.
Tabela 3 Smer promene broja zaposlenih u stranom i domaem sektoru, 19982001. Ukupno Estonija eka Maarska Poljska Slovaka Slovenija rumunija 0 + + 0 Strani + + + 0 + + + domai + -
Izvor: WIIW Database on foreign investmententerprises relying on national sources
Bez obzira na vrstu SDI dugoroni efekat rasta produktivnosti koji su pokrenule SDI na tranju za radnom snagom je pozitivan.6 Opti rast tranje za radnom snagom prisutan je u regionima sa mnogo grinfild investicija. Pored toga, i M&A i grinfild investicije donose veu konkurenciju u lokalnoj industriji i neefikasna lokalna preduzea bivaju istisnuta sa trita. U isto vreme, rast produktivnosti kako usled efekata uenja, tako i prestrukturiranja poveava konkurentnost ostatka industrije, a poveana tranja iz ostatka privrede poveava tranju za radnom snagom. U najveem broju sluajeva SDI imaju i moderniju tehnologiju od domae to je takoe znailo poveanje konkurentnosti. Ukupno stanje zaposlenosti i problemi sa velikom nezaposlenou nisu univerzalni problem svih privreda u tranziciji. Kada se ovde doda iskustvo Srbije, postaje veoma uoljivo da su zemlje u tranziciji obino ograniavale rast zarada do nivoa rasta BDP-a i da je, osim u Poljskoj, ova poli6
UnCTAd, Izvetj o investicijama u svetu, 2007; Istraivanje Evropske komisije o SdI i regionalnom razvoju, Konani izvetaj, Generalna direkcija za regionalnu politiku, dec. 2006. godine. Glava II: Direktni efekti grinfild SDI
45
tika imala odreenog uspeha u smanjenju nezaposlenosti. U sluaju Srbije visok i stalni godinji realni rast zarada od skoro 20% doveo je do toga da veina radne snage ostane nezaposlena, dok stalni rast zarada u dravnim preduzeima ini rad u privatnom sektoru manje privlanim. Kako je pokazano u Tabeli 3, u gotovo svim zemljama bri rast zarada plaen je viom stopom nezaposlenosti.
Tabela 4 Rast BDP produktivnosti i realnih plata u zemljama u tranziciji, u% produktivnost bugarska eka Estonija Maarska letonija litvanija Poljska rumunija Slovaka Slovenija Srbija 5,5 6,7 14,6 11,3 7,9 5,8 8,0 5,5 bdP 0,7 2,0 2,5 3,4 0,9 -1,7 6,0 0,6 4,2 4,8 4,7 plate -6,6 5,1 4,8 0,8 4,8 3,1 6,8 -2,2 1,6 4,9 19,8 stopa nezaposlenosti 12,7 10,6 11,0 6,0 11,0 13,2 17,9 6,3 15,6 8,0 21,0
Produktivnost i BDP Galgoczi, nezaposlenost Bishop, K (2001.)
Privrede u tranziciji (naroito Poljska) utvrdile su, kroz sopstveno iskustvo, da politika odlaganja privatizacije ili nametanja zahteva novim vlasnicima u vezi sa zaposlenou verovatno samo privremeno ublaava gubitak poslova, a ak i tada samo pod povoljnim okolnostima. Raspon moguih efekata na zaposlenost moe se onda sumirati na sledei nain.
46
Okvir 1 Direktni i indirektni efekti SDI na zaposlenost u zemlji domainu Direktni efekti: Gubitak posla zbog restrukturiranja privatizovanih ranije neefikasnih dravnih preduzea. Potreba za takvim restrukturiranjem bila je oigledna, ali smanjivanje negativnog efekta na zaposlenost je takoe bio jedan od ciljeva kreatora politike. Odlaganje privatizacije ili nametanje novom vlasniku zahteva u vezi sa zaposlenou moglo je samo privremeno i pod povoljnim okolnostima da ublai gubitak radnih mesta. Otvaranje novih radnih mesta kroz grinfild investicije. Ovo je bila glavna nada novih drava lanica i vei deo politike u vezi sa SDI je zapravo bio usmeren na takve investicije u preraivakom sektoru. Ove nade su se ostvarile samo delimino. Veina grinfild radnih mesta otvorena je u sektoru usluga, kao na primer u bankarstvu, trgovini na malo i poslovima sa nekretninama. Indirektni efekti: Gaenje radnih mesta kroz prekidanje ranijih domaih veza posle preuzimanja biveg dravnog preduzea od strane stranog investitora. Strani investitori zamenjuju tradicionalne domae dobavljae uvozom, stvarajui tako negativna prelivanja. Gaenje radnih mesta u domaem sektoru MSP zbog konkurencije veih i tehnoloki naprednijih filijala TNC. Na primer, lanci supermarketa potisnuli su male radnje i njihove dobavljae. Izvor: Hunya, Geishecker Efekti stranih direktnih investicija na zaposlenost u centralnoj i istonoj Evropi WIIW Izvetaji o istraivanjima
Efekti SDI na zarade su u naelu pozitivni, poto TNC u globalu plaaju vie plate nego lokalni poslodavci. Iako nema mnogo konkretnih podataka o TNC u zemljama u razvoju, posredni dokazi ukazuju da, barem za kvalifikovanu radnu snagu, one nude vee plate nego domae firme u zemlji domainu. Pored ovih potencijalnih efekata koji, u naelu, vae za sve vrste priliva privatnog kapitala, koristi za zemlje domaine od SDI mogu da se jave u nekoliko drugih oblika: SDI omoguavaju transfer tehnologije naroito u vidu novih oblika kapitalnih inputa to ne moe da se postigne kroz finansijske investicije ili trgovinu robama i uslugama. SDI takoe mogu da unaprede konkurenciju na domaem tritu inputa.
47 Glava II: Direktni efekti grinfild SDI
Primaoci SDI esto dobijaju obuku zaposlenih tokom poslovanja novih preduzea, to doprinosi razvoju ljudskog kapitala u zemlji domainu. Dobit koju ostvare SDI uveava prihode od poreza na dobit preduzea u zemlji domainu. Naravno, zemlje esto odluuju da se odreknu dela ovog prihoda kada smanjuju stope poreza na dobit u pokuaju da privuku SDI sa drugih lokacija.
Tabela 5 Raspon moguih efekata Direktni Oblast uticaja Koliina Pozitivan dovode od poveanja neto kapitala i otvaranja novih radnih mesta u industrijama u ekspanziji dovode do isplate veih plata i imaju veu produktivnost negativan Strane direktne investicije kroz akvizicije mogu da dovedu do racionalizacije i otputanja Uvode poslovne obiaje u npr. zapoljavanju i unapreivanju koji se smatraju nepoeljnim dovode do zaguenja ve prenaseljenih gradskih oblasti i pogoranja regionalnih neravnotea. Indirektni Pozitivan dovode do otvaranja novih radnih mesta kroz veze unapred i unazad i efekte multiplikatora u domaoj privredi negativan Oslanjanje na uvoz ili preseljenje postojeih firmi dovode do gubitka posla.
Kvalitet
Prelivanje najbolje dovode do erozije prakse u organizaciji nivoa plata poto rada na domae firme. domae firme pokuavaju da se takmie. Podstiu prelazak firmi dobavljaa u oblasti gde postoji ponuda radne snage. dovode do preseljenja lokalnih proizvoaa, pogoravajui regionalnu nezaposlenost, ako lokalnu proizvodnju zamene strane podrunice ili se oslanja na uvoz.
lokacija
dovode do otvaranja novih i moda boljih radnih mesta u oblastima sa visokom nezaposlenou
Izvor: UNCTAD (1994)
48
3. Efekti grinfild SDI na izvoz

U zavisnosti od vrste SDI, da li su orijentisane ka tritu ili ka efikasnosti, SDI mogu da postanu uspeni izvoznici. Sluaj Maarske dat je u Tabeli 5, u kojoj su osam od deset najveih izvoznika grinfild investicije, sa ueem izvoza u prodaji od preko 80%.
Tabela 6 Grinfild izvoznici u Maarskoj Kompanija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Audi flextronics International Philips Hungary GE Hungary Mol IbM Storage Products Open Hungary Samsung Electronics borsodchem nAbI Strano uee? da (grinfild) da (grinfild) da (grinfild) da (privatizacija) delimino (javna prodaja) da (grinfild) da (grinfild) da (grinfild) delimino (javna prodaja) da (grinfild) Izvoz / prodaja 99 99 98 94 23 100 100 82 81 99
Napomena: prikazane su samo kompanije koje su dale podatke o svojim aktivnostima (Nokia!)
Srbija, naalost, nema takva iskustva kao Maarska ili Irska, u kojoj grinfild investitori Intel, Dell, Pfizer i HP ine gotovo 90% irskog izvoza.
49
Slika 6 Najvaniji izvozni proizvodi u 2006. (mil. USD)
Crna metalurgija Obojeni metali voe i povre Tekstil itarice i proizvodi od itarica Ostali proizvodi preraivake industrije Ostali metalni proizvodi Guma 000 100 200 326,0 318,3 291,8 278,8 279,1 240,2 300 400 500 600 700 800 610,6
871,9
900
Ipak, braunfild investitor US Steel predstavlja do sada najveeg srpskog izvoznika. Drugi investitori, kao grinfild Ball Packaging, vae za izuzetno uspene, ali, naalost, to je skoro jedini sluaj SDI koja je orijentisana ka efikasnosti u Srbiji. Veina SDI u Srbiji su orijentisane ka tritu i spadaju u sektor nerazmenljivih roba. Ipak, veina ovih investicija su izuzetno vane za unapreenje poslovnog ambijenta u Srbiji od telekomunikacija (Telenor, Vip) do itavog niza SDI u bankarstvu, osiguranju i trgovini na malo. One ne samo da poveavaju konkurentnost, ve i stvaraju jedno okruenje koje onda moe da postane atraktivnije za SDI orijentisane ka efikasnosti, to je od najvee vanosti za ekonomsku stabilnost zemlje, poto one pomau da se izbegne pregrevanje platnog bilansa, to u poslednje vreme predstavlja ozbiljan problem privrede Srbije.
50
Okvir 2 O kompaniji U. S. Steel Serbia d.o.o i njenim filijalama Dana 12. septembra 2003. godine, United States Steel Corporation kupila je srpsku elezaru Sartid, a.d. u steaju. elezara Sartid radila je daleko ispod svog nominalnog proizvodnog kapaciteta od 2,2 miliona tona. elezara je poslovala veoma loe, a ulaganja u maine i infrastrukturu bila su nedovoljna. Preduzee i njegovih vie od 9.000 radnika su u sutini preivljavali od ograniene dravne pomoi iji cilj je bio da se sprei propast preduzea i socijalni nemiri do kojih bi verovatno dolo u sluaju propasti jednog od najveih preduzea u Srbiji. Tokom sledeih deset meseci, U. S. Steel je rukovodio poslovanjem, plaao mesene trokove za plate radnicima, izdatke za sirovine, raune za komunalije i trokove eleznikog prevoza. Ugovorom o upravljanju spreeno je da preduzee propadne i da region bude ekonomski upropaen.
Najvei izvoznici u Srbiji 2007.
mil. EUr
800 700 600 500 400 300 200 100 0
664,6
207,0 104,0 63,6 63,58 59,6 48,3 46,3 44.3 41,2
US Steel
Petrohemija
Tigar
Kruik
Sunoko Hemofarm
nIS
Tarket
EPS
Tetrapak
Na taj nain, U. S. Steel postao je jedan od vodeih investitora u Srbiji. Tokom prve godine vlasnitva nad preduzeem, U. S. Steel Serbia, d.o.o. izvrilo je niz kapitalnih ulaganja, ukljuujui: 3,2 miliona USD za sanaciju i pokretanje K-3 konvertera za proizvodnju elika, koji je bio van upotrebe vie od 13 godina
51
2,3 miliona USD za kupovinu tenzione ravnalice koja je poveala proizvodnju i kvalitet belog lima u abakoj fabrici 10,5 miliona USD za projekat ugradnje elektronskog sistema upravljanja hladnom valjaonicom u fabrici u Smederevu Septembra 2004. godine kompanija je najavila investiciju vrednu vie od 38 miliona USD u projekte za unapreenje proizvodnje u Smederevu i dostizanje nominalnog proizvodnog kapaciteta od 2,2 miliona tona sirovog elika. Projekti obuhvataju: remont visoke pei broj 1, koja je van upotrebe od 1987. godine, poboljanje radionice za proizvodnju kiseonikog elika, poveanjem kapaciteta pei sa 92 na 112 tona po ari, to predstavlja poveanje od 20 odsto modernizaciju dve maine za kontinualno livenje ugradnjom kalupa sa promenljivom irinom. Decembra 2005. godine Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) proglasila je U.S. Steel Serbia najveim izvoznikom u 2005. Ovu poziciju U.S. Steel Serbia zadrao je i u 2006. i 2007. godini.
4. Rizici
SDI takoe mogu da donesu rizike za zemlju u razvoju koja im je domain. U literaturi se ukazuje na neke sluajeve u kojima su SDI bile meta kritika zbog direktne tete kao to je zagaenje i degradacija prirodnih bogatstava. Meutim, nije utvrena nikakva veza izmeu ekolokog indeksa i uea SDI u BDP-u, to ukazuje da zagaenje moe da se javi i kada ima i kad nema SDI. Rizici dolaze od mogunosti da SDI dovedu do smanjenja, umesto poveanja, domae tednje i investicija, ukljuujui negativne efekte na BNP kroz repatrijaciju dobiti; istiskivanja domaih preduzea sa trita kapitala; poveanja tranje za devizama i apresijacije deviznog kursa; podrke lokalnim oligopolima; ometanja regulacije; stvaranja nestabilnosti kroz poveavanje finansijskih rizika na tritu;
nastojanja da se zatite rente iz tehnologije umesto transfera tehnologije, to smanjuje ili ukida oekivana prelivanja i eksternalnosti. Veina istraivanja u protekloj deceniji, koja su ispitivala neto ocene uticaja SDI obuhvativi 183 projekta u nekih 30 zemalja u proteklih 15 godina, utvrdila je oigledan pozitivan uticaj na ekonomsko blagostanje domaina. Isto tako, makroekonomska istraivanja zemalja su u naelu utvrdila postojanje pozitivnog uticaja SDI. Jedna studija MMF-a ustanovila je da postoje nepobitni dokazi o pozitivnim efektima, ukljuujui i poveanja produktivnosti kroz transfer tehnologije. Nekoliko studija je ukazalo da zemlja, da bi prisvojila koristi od SDI, mora ve da bude na nekom stepenu razvoja. Takoe se pokazalo da SDI poveavaju rast samo u zemljama gde je radna snaga ostvarila minimalni nivo obrazovanja (Borensztein et al, 1998).
Slika 7
SDI i okruenje
14 12 10 8 SdI/bdP 6 4 2 0 -2 -4 Indeks okruenja 0.0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 80,0 90,0 100,0
53
Glava III Efekti prelivanja grinfild SDI
1. ta su efekti prelivanja?
Direktni efekti SDI, kako grinfild tako i ostalih, su jasno uoljivi. Kao to je pokazano u prethodnom poglavlju, ovi efekti su znaajni u oblasti rasta proizvodnje i nove vrednosti (doprinos rastu BDP-a), porastu zaposlenosti, poveanju izvoza i konkurentnosti i tehnolokog napretka. S obzirom na to da preduzea koja su osnovana kroz grinfild SDI prisvajaju ove rezultate, investitori su u poziciji da te rezultate prisvoje putem rasta njihovih ukupnih prihoda, smanjenja trokova poslovanja i, konano, poveanja dobiti. Prema tome, ovi efekti su direktni efekti grinfild SDI. Nadalje, direktni efekti su efekti na kupce preduzea stvorenih kroz grinfild SDI u vidu novih proizvoda, veeg kvaliteta roba i usluga i boljeg odnosa cene i kvaliteta. Meutim, postoje neki efekti koje ova preduzea i grinfild strani direktni investitori ne mogu da prisvoje. Ovi efekti grinfild SDI nemaju dejstvo na preduzee koje je nastalo iz SDI, ve iskljuivo na ostala preduzea u zemlji domainu i, samim tim, na sve kupce, ne samo kupce proizvoda koje nude preduzea koja su SDI. Poto ove efekte ne moe da prisvoji preduzee nastalo iz SDI, oni se smatraju (za njih) eksternim efektima. Teorija eksternih efekata prua prilino jednostavno objanjenje postojanja takvih pojava. Ekonomska teorija precizira da eksterni efekti postoje u sluaju da delovanje, odnosno aktivnosti jednog privrednog subjekta (preduzea) utiu na produktivnost, odnosno na nivo trokova drugih (preduzea), ili nivo korisnosti potroaa, a to delovanje trite ne sankcionie, te se za to ne naplauje, odnosno ne plaa nikakva cena. Naalost, veina eksternih efekata koji se danas razmatraju u javnoj raspravi su zapravo negativni eksterni, odnosno eksterni trokovi, zbog toga to jedan privredni subjekt namee dodatne trokove drugom. Tipini eksterni trokovi su vezani za zagaenje, odnosno tetu po ivotnu sredinu koja poveava trokove proizvodnje svih preduzea koja su pogoena tom vrstom ekolokih negativnih eksternih efekata. Postoje dve karakteristike svih eksternih efekata, pozitivnih i negativnih, a njih je lako prepoznati u sluaju zagaenja. Prvo, ne postoji dobrovoljna razmena izmeu dve strane: jedne koja stvara zagaenje i druge koja prima zagaenje. Inae bi postojala trina cena vezana za ovu razmenu. Drugo, strana koja snosi trokove (gubitke) ne dobija nikakvu naknadu, odnosno nije kompenzovana. Iako su onome koji prima zagaenje, bez njegove saglasnosti, nametnuti dodatni trokovi, ta strana ne dobija nikakvu nadoknadu ovih trokova. Sada je teorijska koncepcija eksternih efekata razjanjena. Za to razjanjenje je iskorien primer negativnih eksternih efekata, odnosno eksternih trokova zagaenja. Ipak, pored eksternih trokova, postoji znatan broj pozitivnih eksternih efekata, odnosno eksternih pogodnosti za ostala preduzea, odnosno potroae. Ove pogodnosti obino nisu tako uoljive kao
57 Glava III: Efekti prelivanja grinfild SDI
eksterni trokovi, tako da sredstva javnog informisanja ne izvetavaju tako esto o njima. Tipine eksterne pogodnosti mogu se zapaziti u bilo kom trnom centru. Kupci koji dou da vide, odnosno obiu samo jednu prodavnicu u nekom trnom centru, imaju snaan podsticaj da obiu i sve druge. Otvaranje nove prodavnice u nekom trnom centru poveava broj ljudi/kupaca koji se ree da odu u taj trni centar i obiu sve ostale prodavnice u njemu. Sama poslovna koncepcija trnog centra zasnovana je upravo na eksternim pogodnostima koje prodavnice donose jedna drugoj. Kljuni preduslov da bi eksterni efekti uopte postojali jeste da preduzea koja proizvode pogodnosti za ostale ne mogu da prisvoje te pogodnosti, odnosno da ih razmenjuju i naplate punu trinu cenu za njih. Ako se ove pogodnosti, odnosno efekti prisvoje, onda se radi o internalizaciji eksternih efekata njih onda vie nema. Ali, ako onaj koji je proizveo pogodnosti ne moe da ih prisvoji, tj. ako eksterni efekti postoje, onda je problem u tome to preduzea mogu da se nau u situaciji da, zato to ne mogu da prisvoje te pogodnosti, nemaju nikakvih podsticaja da ih proizvode, odnosno da ih proizvode u dovoljnoj koliini. Ta injenica otvara put za razmatranje mogunosti za dravnu intervenciju, odnosno da drava stvara podsticaje za proizvodnju eksternih pogodnosti koje trite ne moe da stvori.
2. Efekti prelivanja: jednostavna klasifikacija

U sluaju SDI eksterni efekti se obino nazivaju efektima prelivanja (spillover). I ovde je kljuni preduslov da neki efekat bude klasifikovan kao efekat prelivanja taj da strani direktni investitor ne moe da ga prisvoji i uini delom svoje poslovne raunice. Ovi efekti prelivanja se, u naelu, dele na intragranske i intergranske efekte. Intragranski efekti prelivanja, koji se ponekad nazivaju i horizontalna prelivanja, su oni efekti prelivanja koji su korisni samo ostalim preduzeima koja su u istoj industriji (grani), o kojoj god industriji (grani) da se radi: telekomunikacije, bankarstvo, proizvodnja cementa, itd. Na preduzea u drugim granama ova prelivanja ne utiu. Vano je pravilno razumeti znaenje rei koristan. Na primer, jedno od intragranskih prelivanja je sve vea konkurencija u posmatranoj industriji (grani) poveanjem konkurentskog pritiska. Neko bi mogao da se zapita da li su ti efekti zaista korisni za konkurente. Na kratak rok, svakako nisu. Kako je istakao nobelovac John Hicks miran ivot je najslai od svih profita monopola. Stoga ni privatna ni ostala preduzea ne vole konkurenciju. Na dugi rok, meutim, konkurencija je korisna ak i za njih, zato to konkurencija podstie ekonomsku efikasnost. Najvie od svega, ona podstie efikasnost u proizvodnji. Dugorono gledano, samo konkurencija moe da obezbedi
konkurentnost preduzea i konkurentnost industrije, odnosno grane u celini. Ne treba ni govoriti da je jaa konkurencija izmeu preduzea, odnosno proizvoaa i prodavaca korisna za kupce. Tako svi kupci u odreenoj industriji (grani), ne samo kupci proizvoda koje proizvodi grinfild SDI, imaju koristi od pojaane konkurencije zbog onoga to ekonomisti nazivaju novi ulasci. Mehanizam obe uzrono posledine veze bie detaljno objanjen kasnije u ovom poglavlju. Intergranski efekti prelivanja, odnosno vertikalna prelivanja, jesu efekti na lokalna, odnosno domaa preduzea u svim drugim granama i za kupce njihovih proizvoda. Uvek postoje direktne vertikalne veze izmeu preduzea nastalih kao grinfild SDI i lokalnih preduzea: njihov smer moe da bude i navie i nanie (ponekad se naziva nizvodno i uzvodno). Veze iji je smer navie (nizvodno) znae da preduzee nastalo kroz grinfild SDI prodaje svoje proizvode (robe ili usluge) lokalnim preduzeima, kao na primer, domaim distributerima i prodavcima, koji potom obezbeuju ove proizvode kupcima/potroaima. Veze iji je smer nanie (uzvodno) znae da lokalna, odnosno domaa preduzea obezbeuju inpute preduzeu nastalom kroz SDI. Efekti prelivanja nisu oni koje prisvaja preduzee nastalo kao SDI, ve oni koje prisvajaju domaa preduzea i koja, na kraju, to prenose na sve kupce. Veze navie i nanie naglaavaju direktne vertikalne kontakte izmeu preduzea osnovanog kao SDI i lokalnih preduzea kao osnovu za efekte prelivanja. Ipak, u nekim sluajevima nema potrebe za direktnim kontaktom (bilo horizontalnim ili vertikalnim) izmeu ovih preduzea da bi dolo do efekata prelivanja. Na primer, preduzee uspostavljeno kao SDI moe da obuava zaposlenog iz oblasti svoje najbolje poslovne prakse u nekoj oblasti koja je zajednika za sva preduzea, bez obzira na industriju, odnosno granu, kao to je, na primer, raunovodstvo. Ako taj zaposleni napusti svoje radno mesto otvoreno kroz grinfild SDI i zaposli se u nekom drugom, potpuno odvojenom lokalnom, odnosno domaem preduzeu, to preduzee e, bez ikakve naknade, dobiti njegova unapreena znanja iz raunovodstva. Naravno, to lokalno preduzee plaa ovom specijalisti trinu platu; ipak, lokalno preduzee ne snosi trokove obuke ovog specijaliste, odnosno ne mora da ulae u stvaranje svog ljudskog kapitala.
3. Mehanizam efekata prelivanja

Prvi efekat prelivanja, koji je u celini intragranski, jeste pootravanje konkurencije. Nesporno je to vie konkurencije, to bolje. Ova tvrdnja vai gotovo za sve. Nesporno je bolje kada postoji vie konkurencije sa stanovita kupaca, a bolje je i za sve druge osim za besposlene, neradne i
59
Glava III: Efekti prelivanja grinfild SDI
lenje zaposlene i isto takve proizvoae, odnosno preduzea oni ne vole konkurenciju i obino nalaze veoma domiljata objanjenja zato konkurencija nije dobra za drutvo u celini. Mnogi ljudi pogreno smatraju da je broj konkurenata u grani jedini pokazatelj nivoa konkurencije u njoj. To jednostavno nije tano, mada broj konkurenata nije potpuno bez znaaja. Konkurencija je, prema reima nobelovca George Stiglera, pre svega rivalitet izmeu konkurenata, odnosno konkurentski pritisak na jedno preduzee od svih drugih preduzea u grani. Taj rivalitet, odnosno pritisak podstie svako preduzee u grani da povea ekonomsku efikasnost: jedini nain za svako preduzee da opstane jeste da bude efikasno. Najvaniji oblik ekonomske efikasnosti u ovom sluaju je tzv. proizvodna efikasnost koja obuhvata nekoliko stvari: razvoj novih, boljih proizvoda, nove naine da se opsluuju kupci i smanjenje trokova i nie cene. Dolazak preduzea koja se zasnivaju na grinfild SDI donosi novi i snaniji konkurentski pritisak u bilo kojoj grani, usled dobro osmiljenih novih proizvoda, poboljanih naina da se kupcima prue usluge i njihove rentabilnosti, to se odraava kroz njihove nie cene. Ove karakteristike preduzea zasnovanih na SDI posledica su njihove superiorne tehnologije, kao i superiornog znanja (know-how), koji se temelji na njihovom meunarodnom poreklu, a koji je ve testiran u mnogim drugim zemljama u kojima posluju i prihvaen kao najbolja praksa. Shodno tome, preduzea zasnovana na grinfild SDI donose superioran proizvodni proces, a time i znaajna poveanja konkurentskog pritiska na lokalna preduzea u njihovoj grani. Taj dolazak stvara daleko vei pritisak od onog koji stvara neki drugi lokalni konkurent. Ponekad je taj stav ogranien na ideju da e ovi novi ulasci sruiti monopol u nekoj grani time to e uvesti nekoliko preduzea. Daleko je, meutim, od toga bitnije da se uspostavi snaan rivalitet i konkurentski pritisak koji iz njega proizlazi pritisak koji je zasnovan na modernoj tehnologiji, najsavremenijem znanju (know-how) i irom sveta testiranoj najboljoj praksi.
Okvir 1. Merenje konkurencije Konkurenciju je teko meriti, ali za to se mogu koristiti posredni indikatori (proxy). Jedan od takvih indikatora jesu rashodi za reklamu. to je ea konkurencija, to su vii rashodi za reklamu. Sa dolaskom Vip mobile 2007. godine svi mobilni operateri su budete za reklamu poveali nekoliko puta u odnosu na prethodnu godinu. Dva postojea mobilna operatera zauzimala su pozicije ispod dvadesete u pogledu rashoda za reklamu, a 2007. godine oni su meu prvih 5 kompanija po rashodima za reklamu.
60
Drugi kanal konkurentskog pritiska koji se stvara je potencijalni ulazak novih grinfild SDI. Ako je dravna politika takva da su prepreke, naroito pravne prepreke ulasku male, sva postojea preduzea se disciplinuju pretnjom mogueg novog ulaska neke grinfild SDI. Najbolji nain da se ta pretnja demonstrira je da su neke grinfild SDI ve realizovane u zemlji domainu u datoj industriji, odnosno grani. Najbolji dokaz da je neto mogue je da to ve postoji. Shodno tome, ne radi se samo o konkurentskom pritisku postojeih grinfild SDI, ve i novih ulazaka te vrste koji su se pokazali izvodljivim na osnovu onih koji su ve uli na trite. Drugi mehanizam kojim grinfild SDI poveavaju konkurentski pritisak je taj da one stvaraju novi reper za druga preduzea pri merenju uinka njihovog poslovanja. Stvar je u tome da se lokalna preduzea takmie meu sobom ili postoji lokalni monopol i nijedno od preduzea nema informaciju o ostvarivim, odnosno dostupnim trokovima. ak i ako imaju najbolje podsticaje da smanjuju trokove poslovanja da bi poveali dobit, lokalna preduzea nemaju odgovarajuu informaciju o tome da li su uspena u njihovom naporu da smanje trokove. Ova informaciona funkcija novog ulaska je veoma vana u svetu asimetrinih informacija. Novi ulazak grinfild SDI daje reper za sve lokalne konkurente i pomae im, bez obzira na druge mehanizme konkurentskog pritiska, da smanje svoje trokove i da poveaju ekonomsku efikasnost proizvodnje. Pojaana konkurencija izazvana grinfild SDI dovodi do znaajnih eksternih pogodnosti na sve kupce odreene grane. Ta konkurencija dovodi do: novih proizvoda, inovativnih naina da se uslui kupac, novog marketinga i niih cena za kupce. U sluaju bankarstva, na primer, takva konkurencija izazvana grinfild SDI dovodi do pojave novih vrsta kredita (brzi gotovinski krediti, na primer), inovativnih i boljih naina komunikacije sa klijentima u procesu davanja ovog kredita, novih naina marketinke komunikacije u kojoj se klijenti obavetavaju o svim vanim pojedinostima u vezi sa proizvodom i mogu sami racionalno da odlue o ovom proizvodu i njegovom korienju i, na kraju, usled pojaane konkurencije i smanjenih trokova, do pada kamatnih stopa koje graani plaaju (za dati rizik kredita). Ako klijenti nisu potroai, ve proizvoai, onda se ovi efekti multiplikuju, zbog toga to pojaana konkurencija izazvana grinfild SDI dovodi do pospeivanja poslovanja drugih proizvoaa i mogla bi da bude korisna za potroae njihovih proizvoda. Na primer, smanjene cene usluga mobilnih komunikacija i vei kvalitet tih komunikacija imaju blagotvorne efekte i za potroae i za proizvoae koji koriste ove usluge kao svoj proizvodni input. U konanom, potroai ubiraju, i direktno i indirektno, plodove pojaane konkurencije. Procenjuje se (Deloitte, 2008) da su novi ulasci na srpsko trite mobilnih telekomunikacija (Telenor 2006. godine i Vip mobile 2007.) omoguili svim kupcima u Srbiji (i preduzeima i poje61 Glava III: Efekti prelivanja grinfild SDI
dincima) da uivaju koristi od znaajnog porasta broja i raznovrsnosti ponuenih usluga i pada cena za 14%. Osim toga, u istom izvetaju data je ocena da je korienje mobilnih telekomunikacija u poslovne svrhe doprinelo rastu produktivnosti pojedinanog radnika za 7% u 2007. godini. Moderna ICT je neophodna za privredni rast u doba modernih, novih ekonomija. Vea konkurencija usled ulazaka novih SDI neminovno dovodi do vee stope penetracije. Konkurencija meu tri mobilna operatera u Srbiji proizvela je stopu penetracije od oko 90% stanovnitva, ili 72%, kako se procenjuje, kada se uzmu u obzir oni koji poseduju vie SIM kartica (Deloitte, 2008). Takva penetracija znaajno smanjuje transakcione trokove bukvalno svake transakcije, bez obzira na kom je tritu. Za zemlju sa ogromnom nezaposlenou, od sutinske je vanosti to to bolje komunikacije znaajno smanjuju transakcione trokove na tritu rada, ime se poveava verovatnoa novog zapoljavanja. Ogromna stopa penetracije mobilnih komunikacija omoguila je da gotovinsko plaanje naknade za parkiranje vozila u gradovima Srbije bude potpuno zamenjeno bez iroko rasprostranjene upotrebe mobilnih komunikacija, takav sistem nije delotvoran. A sva ova poboljanja su rezultat efekata prelivanja usled vee konkurencije meu operaterima u industriji mobilnih telekomunikacija. Imitacija je veoma vaan kanal horizontalnih efekata prelivanja ona se obino naziva klasinim transmisionim mehanizmom za nove proizvode i procese; osim toga, isti kanal je transmisioni mehanizam za upravljake, odnosno organizacione inovacije. U sluaju novih proizvoda imitacija je zasnovana na obrnutom inenjeringu i njen uspeh zavisi od sloenosti proizvoda lake je imitirati jednostavne proizvode. Problem sloenosti kod obrnutog inenjeringa u sluaju industrija (grana) koje proizvode usluge nije toliko relevantan, odnosno nije tako velika prepreka kao u sluaju upravljakih, odnosno organizacionih inovacija, koje su mnogo transparentnije nego patentom zatieni inovativni proizvodi i tehnologije. Kako su ove inovacije, kao nova struktura cena (videti okvir) i inovacije u odnosima sa klijentima prilino vidljive za klijente, one su takoe vidljive i za domaa preduzea u istoj industriji (grani), odnosno lokalne konkurente. Nivo transparentnosti se poveava od proizvoda ka uslugama, te je, stoga, imitacija veoma vana u raznim uslugama (telekomunikacije, bankarski poslovi sa stanovnitvom, osiguranje i druge finansijske usluge, saobraaj, itd.). Stoga, u granama koje pruaju usluge imitacija je jedan od najvanijih kanala za intragranske efekte prelivanja.
62
Okvir 2 irenje 24/7 Vip mobile kao grinfild SDI u oblasti mobilnih telekomunikacija prvi je na srpskom tritu ponudio novi tarifni paket: prepaid flat tarifu za pozive i SMS prema svim mreama 24 sata na dan, sedam dana u nedelji (24/7). Taj paket bio je ponuen pre nego to je Vip otpoeo sa radom. To je, bez sumnje, ponuda za najjednostavniji i najtransparentniji tarifni paket kakav do tada nije postojao na srpskom tritu. Dva postojea operatera poela su da primenjuju potpuno istu tarifu sredinom maja 2007. godine, nekoliko dana pre nego to je Vip mobile poeo da radi.
SDI stvaraju veoma specifinu tranju za inputima i na taj nain utiu na njihove lokalne dobavljae. U tom smislu vertikalne veze sa smerom nanie su osnovni kanal za ovaj tip vertikalnih efekata prelivanja (intergranska prelivanja). SDI u naelu, a grinfild SDI konkretno, stvaraju veoma specifinu tranju, obino po mnogo viim standardima u smislu kvaliteta inputa (zahtevi u pogledu materijala, dobara i usluga), kvaliteta usluga koje se nude kupcima u smislu, na primer, precizne dinamike isporuke (tano na vreme), nulte tolerancije za krenje ugovornih obaveza u vezi sa isporukom, itd. Ovi standardi su obino mnogo vii nego standardi lokalnih preduzea i njihovih zahteva prema lokalnim dobavljaima. Drugim reima, SDI dovode do pootravanja konkurencije i konkurentskog pritiska na lokalna trita inputa sa novim zahtevima kad je u pitanju tranja i jasnim uputstvima za sve dobavljae koji bi eleli da budu uspeni. To stvara podsticaje za lokalne dobavljae da ulau u poboljanje kvaliteta svoje proizvodnje i da restrukturiraju svoje poslovanje da bi poveali kvalitet svojih usluga za sve kupce, ne samo za kupce grinfild SDI. Osim toga, grinfild SDI obino pruaju odreenu podrku ovim dobavljaima u njihovim naporima da zadovolje ove standarde u vidu obuke, tehnike pomoi, transfera znanja (know-how) itd. U tom smislu, koristi od restrukturiranja i unapreenog poslovanja lokalnih dobavljaa se proiruju na sve druge kupce. Kada neko lokalno preduzee naui i pone da primenjuje nove standarde, recimo, proizvodnje i isporuke svojih proizvoda, ovi standardi se sprovode bez razlike, ko god da je kupac. Ova vrsta vertikalnih efekata prelivanja ima uticaja na sve kupce u industriji (grani) koja je dobavlja grinfild SDI. Ostali kupci su slepi putnici kada su u pitanju napori grinfild SDI da poveaju standarde snabdevanja inputima.
63
Okvir 3. Vertikalne veze sa smerom nanie (uzvodno) Sve tri grinfild SDI u Srbiji koje su analizirane pokazale su veoma snane vertikalne veze sa lokalnim preduzeima, iji je smer nanie. Vip mobile vri nabavku graevinskih radova (antenski stubovi) od domaih graevinskih preduzea na moderan nain na koji ova preduzea nisu navikla. Isto vai i za softver koji se nabavlja od lokalnih programera softvera, odnosno lokalna preduzea se angauju za izradu onih delova softvera koji su specifini za trite Srbije. Raiffeisen banka je razvila dugorone odnose sa lokalnim proizvoaima softvera za izradu specifinog bankarskog softvera. Kada je re o vezama navie, Ball Packaging je za kompletan transport/distribuciju angaovao lokalna preduzea za prevoz kamionima. Utovar proizvoda je u potpunosti regulisan prema standardima Ball Packaging i svaki prevoznik je obavezan da kupi GPS (Global Positioning System) prijemni ureaj koji omoguava Ball Packagingu da prati svaku poiljku i njen status u realnom vremenu. Za distribuciju, odnosno maloprodaju usluga Vip mobile angaovana su lokalna preduzea. Ova preduzea i njihove zaposlene obuavao je Vip mobile u oblasti procedura (know-how) koje su standardizovane na nivou korporacije. Novi korporativni standard poboljao je uinak lokalnih distributera, odnosno trgovaca.
Isti mehanizmi vertikalnih prelivanja postoje u sluaju vertikalnih veza sa smerom navie, ponovo imamo veu konkurenciju, vie standarde kad je u pitanju, obuka, tehnika pomo, transfer znanja (know-how) itd. U sluaju industrije telekomunikacija, maloprodaja telekomunikacionih usluga je potpuno izmetena iz telekomunikacionog operatera kroz ugovorno angaovanje lokalnih distributera, odnosno trgovaca na malo. U sluaju preraivake industrije, na primer, aluminijumskih limenki za napitke, koje se isporuuju proizvoaima pia, za transport i isporuku proizvoda u celini su angaovana lokalna preduzea za prevoz kamionima. Moderna privreda funkcionie kroz angaovanje podugovaraa i usredsreivanje na osnovnu delatnost. A to je upravo nain na koji rade preduzea nastala iz grinfild SDI. Osim nabavke inputa u smislu komponenti i materijala na lokalnom tritu, oni angauju podugovarae za razne usluge, kao to su odravanje, obezbeenje, transport, reklamiranje, IT usluge, raunovodstvo, itd. Za mnoge od ovih usluga angaovane su lokalne kompanije kao podugovarai i kroz ovo angaovanje stvaraju se efekti vertikalnih prelivanja. Empirijske studije su pruile dokaze da u nekim zemljama vertikalna prelivanja predstavljaju najvaniju grupu efekata prelivanja. U sluaju, na primer, Litvanije (Javorcik, 2004) pokazalo
se da su vertikalna prelivanja nanie najvaniji nain na koji SDI utiu na lokalna preduzea. Smatra se da Litvanija nije jedinstvena u tom pogledu. Pokazalo se da SDI u sektoru prirodnih bogatstava ili primarnim sektorima nisu tako korisne za domau privredu (Aykut i Sayek, 2007). Naravno, mogunosti za vertikalna prelivanja nanie veoma su ograniene u ovim sluajevima, poto je trite inputa za takva preduzea prilino ogranieno. Posebni efekti prelivanja zasnovani na imitaciji su prelivanja kod izvoza. U osnovi, lokalna preduzea od SDI mogu da naue da izvoze. Ono to je bitno je da izvoz, u naelu, ukljuuje fiksne trokove u smislu uspostavljanja distributivnih mrea u odreenoj zemlji, organizovanja prevoza do zemlje odredita, upoznavanje ukusa potroaa u toj zemlji, konkretnih regulatornih aranmana, postupaka carinjenja (kako u zemlji porekla, tako i u odredinoj zemlji) itd. Preduzea zasnovana na SDI imaju relevantna znanja o svim ovim stvarima, budui da imaju iskustvo u spoljnoj trgovini i imaju razvijene distributivne mree i strategije. Ona koriste to iskustvo i mreu da izvoze za novu zemlju odredita. Lokalna preduzea mogu da sarauju u ovim poslovnim poduhvatima i stiu znanja i iskustva koja mogu posle da koriste za svoje sopstveno samostalno poslovanje. To je kombinacija saradnje i imitacije. Saradnja je tipian vertikalni efekat prelivanja u sluaju izvoza. Kao to je ve razmatrano u prethodnim stavovima, poveani standardi tranje za inputima podstiu lokalne proizvoae da prilagode svoje poslovanje ovim standardima, unaprede kvalitet svog proizvoda i da, na taj nain, budu konkurentni. U osnovi, radi se o meunarodnim standardima. Ukoliko je domae preduzee dobavlja jednog preduzea zasnovanog na SDI u sopstvenoj zemlji, onda za to preduzee nije nikakav problem da snabdeva kompaniju u zemlji porekla te ili bilo koje druge SDI. To je nain na koji saradnja sa preduzeima zasnovanim na SDI omoguava lokalnim preduzeima da postanu izvoznici. Vea je verovatnoa da e imitacija poslovanja preduzea zasnovanih na SDI biti nain koji e omoguiti lokalnim preduzeima iz iste industrije (grane) da postanu izvoznici. Nadmetanje sa preduzeem zasnovanim na SDI dae podsticaj za poboljanje kvaliteta proizvoda i prevazilaenje svih barijera spoljnoj trgovini (izvozu), a neke od informacija o izvoznim kanalima preduzea zasnovanim na SDI e neminovno biti otkrivene. Ipak, mnogo je verovatnije da e saradnja, odnosno vertikalna prelivanja biti taj mehanizam koji e omoguiti lokalnim preduzeima da postanu izvoznici. Drugi vaan kanal intragranskih efekata prelivanja su investicije u ljudski kapital. Nova tehnologija, novi proizvodi i procesi, kao i superiorna znanja (know-how) i upravljake, odnosno organizacione inovacije koje donose grinfild SDI mogu da budu delotvorne i mogu da dovedu do visokih stopa prinosa samo ako postoje znatne investicije u ljudski kapital, tj. u obuku lokalne
radne snage. Kljuna odluka o tome da li ulagati u jednu zemlju ili ne, zavisi od lokalne radne snage i lokalnog trita rada da li se radna snaga moe dobiti po konkurentnoj, razumnoj ceni (plate). Ipak, zapoljavanje lokalne radne snage je samo prvi korak da se sve stvari urade kako treba. Ta radna snaga treba da bude obuena u skladu sa zahtevima SDI, odnosno meunarodnog operatera koji je investirao u zemlju. To znai obuku u vezi sa celokupnim savremenim najnaprednijim znanjima (know-how), upravljakim, odnosno organizacionim inovacijama i modernim standardima, konkretnim postupcima podele rada u okviru preduzea i disciplinu i radne navike koje su obino stroe nego u lokalnim preduzeima. Seminari i kursevi obuke se organizuju u zemlji domainu/primaocu, ali i u zemlji porekla SDI i/ili nekom od njenih meunarodnih centara obuke. Sve ove procedure poveavaju ljudski kapital zaposlenih u grinfild SDI one su neminovne sa stanovita investitora, jer samo na taj nain investitor moe da iskoristi superiornu tehnologiju, odnosno znanja (know-how) da bi ostvario visoke stope prinosa i povratio investiciju to pre.
Okvir 4. Ulaganja u ljudski kapital Stalna obuka zaposlenih je jedna od najistaknutijih aktivnosti grinfild SDI u Srbiji. Raiffeisen banka prua svakodnevnu obuku i obuku za menadere na seminarima o upravljanju koji se odravaju na nivou regiona jugoistone Evrope. Ovi seminari su takoe prilika za razmenu iskustava i najbolje regionalne prakse. Ball Packaging obezbeuje ekstenzivnu obuku prema standardima kompanije koji se primenjuju u svim zemljama u kojima posluje. Ova obuka obuhvata napredne procedure kao to su elektronsko administriranje, ukljuujui i elektronsku reviziju, to je postupak koji predstavlja veliku inovaciju po bilo kom standardu. Obuka Ball Packaginga obuhvata i irenje posebne korporativne etike, kao i korporativnu kulturu i disciplinu, pri emu se naglasak stavlja na pitanja line bezbednosti. Vip mobile prua tri opte kategorije obuke: struna znanja, socijalne kompetencije (soft skills) i razmenu najbolje prakse i znanja (know-how) u okviru mobilkom austria group. U ranoj fazi mobilkom austria group obezbedila je svojoj grinfild investiciji grupu od preko 40 strunjaka koji su razvili sve funkcije kompanije sa lokalnim timovima. To je bila prva faza obuke, specifino uenje kroz rad. I u ovom sluaju obuka obuhvata razvoj posebne korporativne kulture, a kursevi obuke se organizuju na raznim lokacijama u Srbiji u svrhu irenja i upoznavanja sa ovim osnovnim korporativnim vrednostima.
66
Ipak, fluktuacija radne snage je neto to je normalno u svim modernim drutvima. injenica da je jedno preduzee investiralo u ljudski kapital ne spreava zaposlene da napuste to preduzee. Za preduzee koje je grinfild SDI nemogue je da svoje ljudske resurse potpuno vee. To se moe uiniti privremeno, kroz odredbe o minimalnom vremenu koje zaposleni mora da provede u preduzeu, ali ak i to je oteano modernim radnim zakonodavstvom, koje je vie u skladu sa pristupom koji se temelji na ljudskim pravima. Dakle, dobro obueni zaposleni moe da napusti preduzee SDI i realocira svoje radne resurse drugom preduzeu. Ko su najverovatniji kandidati, u smislu preduzea u koja ovi zaposleni mogu da preu? Naravno, najverovatniji kandidati su druge, uglavnom lokalne kompanije iz iste grane, odnosno konkurenti koji dobijaju potpuno obueno osoblje sa nivoom obuke koji je vii od onog koji su oni pruili svojim zaposlenima. To je moda najvaniji efekat prelivanja prinosi na ljudski kapital su vei od ulaganja u taj isti ljudski kapital. Efekti prelivanja nastali zbog opisanih investicija u ljudski kapital ne moraju da budu horizontalni, odnosno oni nisu samo intragranski. Mnoge od ovih investicija su u manjoj ili veoj meri opte, odnosno nisu specifine za odreenu industriju (granu), ve su relevantne za obavljanje svih poslovnih aktivnosti. Na primer, obukom raunovoa za moderne raunovodstvene standarde od strane grinfild SDI preduzea stvara se ljudski kapital koji moe da bude korien u gotovo svim drugim granama. To naroito vai za specifine vrste investicija kao to su finansijske usluge u kojima je lako prei iz jedne finansijske delatnosti, kao to je bankarstvo, u drugu, kao to je osiguranje. Nema potrebe za bilo kakvom poslovnom vezom izmeu SDI preduzea i preduzea koja uivaju efekte prelivanja nastalih obukom radne snage veza se uspostavlja preko trita rada. Svi pomenuti efekti prelivanja koji dovode do prelivanja u domaa preduzea predstavljaju, u konanom, prelivanja lokalnim potroaima, odnosno potroaima zemlje domaina. Usled pomenutog mehanizma/kanala prelivanja preduzeima, potroai se susreu sa novim proizvodima, veim brojem opcija meu kojima mogu da biraju, inovativnim i boljim nainima na koje su uslueni i ispunjene njihove potrebe. Njihove potrebe su bolje usluge, izmeu ostalog, kroz bolji marketing, bolju politiku cena, odnosno tarifnu politiku i inovacije u odnosima sa klijentima, odnosno potroaima. Kao to je ve opisano, uvode se novi standardi usluivanja klijenata, a ove nove standarde moraju da prate i domaa preduzea. Vaan segment ovih standarda mogu da budu potpuno nove i mnogo pristupanije politike cena, odnosno tarifne politike koje se stoga uvode. Nadalje, inovativni naini usluivanja klijenata koje donose grinfild SDI stavljaju potroae u bolju poziciju kad je u pitanju artikulisanje njihovih potreba i elja. Dakle, blagostanje potroaa moe da se povea i na ovaj nain, sa poboljanjem njihove komunikacije sa preduzeima na
strani ponude, odnosno proizvoaima i trgovcima. Klijenti u poslovnom sektoru takoe mogu da imaju koristi od poslovnih interakcija sa SDI, s obzirom na to da se ovi odnosi razvijaju kroz kanale novih naprednih poslovnih procedura.
Okvir 5. Finansijsko izvetavanje Novi proizvodi koje je osmislila Raiffeisen banka, jedna od grinfild SDI u Srbiji, pruili su ne samo nove mogunosti lokalnim poslovnim krugovima, ve su im uputili i nove izazove. Kako verovatnoa odobravanja i davanja novih kredita lokalnim preduzeima zavisi od kvaliteta njihovog finansijskog izvetavanja i dosadanjeg ponaanja u smislu finansijske discipline, ona imaju sve podsticaje da poprave i jedno i drugo. to se tie finansijskog izvetavanja, lokalna preduzea poela su dobrovoljno da podnose svoje finansijske izvetaje na eksternu reviziju i da svoje finansijske izvetaje ine pouzdanijim. to se tie finansijske discipline, lokalna preduzea su sada svesna da e krenje finansijske discipline dugorono imati negativan efekat, tako da imaju podsticaje da to ne ine. Ukratko, i forma finansijskog izvetavanja i njegova sutina su se popravile. A od takvog poboljanja koristi nema samo neka grinfild SDI u bankarstvu. Postoje slepi putnici (free riders), oni koji uivaju one pogodnosti koje nisu platili, kao to su u ovom sluaju Poreska uprava, druge banke, poslovni partneri lokalnih preduzea, itd.
Postoje informaciona prelivanja SDI i ona su karakteristina za grinfild i ostale SDI. Sama injenica da jedan investitor odluuje da ulae u neku zemlju, na odreenoj lokaciji i u nekoj odreenoj industriji, odnosno grani daje informacije svim drugima da takvo ulaganje ne samo da je mogue, ve je i profitabilno. to je vea investicija i to je snaniji investitor, to je snaniji i signal te vrste, odnosno vea je verovatnoa da e jo neki strani direktni investitor odluiti da ulae u tu istu zemlju, region i industriju (granu). To e uticati ne samo na strane investitore, ve i na domae. Stvar je u tome da kada neodluni domai investitori shvate da stranci ulau u njihovu zemlju, to e poveati verovatnou da domai investitori ulau lokalno, umesto alternativa kao to su dugorona tednja (koja donosi zaradu po fiksnoj stopi) ili investiranje u inostranstvu. Empirijska istraivanja na osnovu podataka za 60 zemalja u razvoju (Mody i Murshid, 2005) pruila su dokaze o snanom efektu multiplikacije, odnosno dokaze da su poveane SDI dovele do veih domaih investicija. Informaciona prelivanja, mada ne samo ona, stvaraju klastere, odnosno grupe preduzea iz iste industrije (grane) koja su ukljuena u proizvodnju slinih proizvoda.
Konano, nema sumnje da dravne politike, naroito ekonomska politika, i reforma ovih politika utiu na nivo SDI (detaljnija analiza konkretnih reformi politika kojima se privlae SDI bie data u sledeem poglavlju). Osim toga, institucionalna reforma i jaanje institucija, odnosno njihova izgradnja, takoe su veoma vane za privlaenje SDI. U vie skorijih radova (na primer, Campos i Kinoshita, 2008) pokazano je, kako teorijski, tako i empirijski, da liberalizacija spoljne trgovine, finansijska liberalizacija i privatizacija poveavaju relativni nivo SDI (u odnosu na BDP). Nadalje, institucionalna reforma i institucionalni razvoj koji poveava, na primer, kvalitet administracije i postavlja ogranienja za izvrnu vlast i pokazatelje vladavine prava, te smanjuje, na primer, korupciju i politiki rizik, poveava relativni nivo SDI. Ovi nalazi postali su neka vrsta opteg mesta i dobro poznata stvar. Oni nisu ogranieni samo na akademske krugove i strune radove koji se objavljuju u akademskim asopisima. Kreatori politike u gotovo svim zemljama svesni su ovih zakonomernosti i, zbog toga to je privlaenje SDI za mnoge zemlje jedini nain da uspostave odriv privredni rast, one sprovode, ili su bar pod politikim pritiskom da sprovode ove dravne politike i konkretne institucionalne reforme. Dakle, time postoje efekti prelivanja na lokalna preduzea, zbog toga to pomenute dravne politike i institucionalni dogaaji imaju blagotvorne efekte na lokalna preduzea kao i na SDI. Pokazalo se da povean nivo SDI ima znaajno blagotvorno dejstvo ne samo na ekonomske, ve i na neke druge dravne politike. One stvaraju podsticaj za uspostavljanje benevolentnije spoljne politike, kako zemlje domaina, tako i zemlje porekla investicije. Obe vlade imaju jako dobre razloge da odravaju dobre meusobne dravne, odnosno diplomatske odnose i ak da ih unapreuju, jer su one na neki naintaoci SDI koje su ve realizovane i koje oekuju poslovni ljudi i potroai obe zemlje. Shodno tome, SDI imaju blagotvorne efekte prelivanja na politike integracije zemalja. Veina SDI realizuje se meu zemljama koje su politiki integrisane, kao to su zemlje evroatlantskih politikih integracija.
4. Veliina i merenje efekata prelivanja

Ako su efekti prelivanja isuvie slabi, celokupne pogodnosti koje generiu SDI svode se, praktino, na direktne efekte. Ipak, nije dobro ni da budu previe snani od kljune vanosti je da efekti prelivanja budu uravnoteeni: ne treba da budu previe slabi, ali ni previe jaki. Ako su efekti prelivanja suvie snani, to znai da investitori ne mogu da prisvoje veinu pogodnosti koje stvaraju, to znai da su im investicioni prinosi skromni. U veoma konkurentskom svetu
SDI, u kome se zemlje nadmeu za pridobijanje investicija, investitori porede stope prinosa u razliitim zemljama i donose odluke o investiranju na osnovu ovih stopa. Ogromni efekti prelivanja ine stope niim, te stoga verovatnoa da se investicije realizuju u takvim uslovima opada. Ukoliko su efekti prelivanja isuvie slabi, onda samo sektor SDI u privredi generie rast i postoji znaajna podela izmeu dva sektora u privredi: jedan je sektor SDI, moderan sektor koji je dobro integrisan u svetsku privredu, a drugi je sektor lokalnih preduzea, neaktivan i neintegrisan u svetsku privredu. Stoga, ono to je poeljno jeste uravnoteenost efekata prelivanja ne treba da budu ni previe slabi i ne previe snani. Nadalje, postoji jo jedno vano pitanje u vezi sa veliinom ovih efekata. Obrazloenje za pruanje podsticaja SDI kroz dravnu intervenciju upravo su efekti prelivanja. Treba se podsetiti da je sam osnov efekata prelivanja taj da postoje pozitivni eksterni efekti, odnosno da investitori ne mogu da ih prisvoje u svojim prinosima. Upravo zbog toga, neki ljudi, kao i neki od pojedinaca koji donose odluke misle da SDI treba da budu efektivno subvencionisane putem, na primer, poreskih osloboenja u izvesnom periodu, ili ak otvoreno subvencionisane, mereno kao vladine donacije investitorima, na osnovu, na primer, broja radnih mesta koja su otvorena. Prima facie to bi nekima moglo da izgleda razumno. Meutim, kljuni preduslov (potreban uslov) da bi ovako neto eventualno bilo razborito je da iznos subvencija nije vei od iznosa stvorenih efekata prelivanja. To stvara ogroman metodoloki problem merenja efekata prelivanja, kao i kada je u pitanju merenje bilo koje vrste eksternih efekata. Zabeleeno je nekoliko pokuaja da se ekonometrijski izmere efekti prelivanja za razliite zemlje, regione i vremenske periode. Svi su se oni suoili sa nepremostivim metodolokim problemom merenja i drugim ekonometrijskim problemima. Testiranjem mere u kojoj SDI utiu na privredni rast u zemljama centralne Evrope Mencinger (2003) je utvrdio da nema efekata prelivanja, ali taj nalaz je zasnovan na brojnim, prilino grubim metodolokim grekama. Slian nalaz za istu grupu zemalja je potvren (Damijan et al., 2003), ali sa slinim metodolokim problemima. Dva najvanija rada u oblasti (Schoors i van der Tol, 2005 i Castellani i Zanfei, 2006) pokazala su da je specifina metodoloka greka stvarala pristrasnost nanie u ocenama efekata prelivanja. Oba rada utvrdila su empirijske dokaze da su efekti prelivanja znatni, a ne samo statistiki znaajni. Ipak, nemogue je precizno izmeriti efekte prelivanja i izraziti ih u novanim iznosima. To je jedan od kljunih razloga zbog ega SDI ne treba subvencionisati. Ako vlada ne zna koliko iznosi eksternih pogodnosti koje se stvaraju, onda ona ne moe da tano odredi iznos subvencije. Dodatni razlog zbog koga aktivne mere za privlaenje SDI poput subvencija nisu
preporuljive vezan je za artikulaciju posebnih (privatnih) interesa kao javnih i postupke odluivanja u domenu javnog (kolektivnog) izbora, koji mogu da vode ka tome da privatni interes ovlada dravom, odnosno da se privatni interes nametne kao javni. Uvek je mnogo bolje poboljati dravnu politiku i institucionalni okvir koji jednako utie na sve igrae (investitore) i imati ista pravila igre, nego pruati usko usredsreenu podrku, jer e ona neminovno stvarati pobednike i gubitnike. Pobednik ima podsticaj da utie na proces i dovede do distorzije dravnih politika, a tada se neminovno gubi na transparentnosti procesa odluivanja.
5. Preduslovi za efekte prelivanja

Mnogo vanije pitanje je ono o apsorpcionoj moi zemlje domaina, odnosno apsorpcionoj moi lokalnih preduzea. Da li e lokalna preduzea imati koristi, odnosno pogodnosti od SDI zavisi od njihove relativne zaostalosti (u odnosu na najnovije svetske tendencije) i njihove apsorpcione moi za usvajanje znanja i inovacija. Ta mo zavisi od sloenosti tehnologije i znanja (know-how) koji se prenosi preko SDI i jaza u pogledu tehnologije, odnosno znanja (know-how) izmeu lokalnih preduzea i preduzea zasnovanih na grinfild SDI. Savremena empirijska istraivanja ponudila su dovoljno rezultata da se podri ovaj glavni nalaz. Sutina je da lokalna preduzea mogu da imaju koristi samo ako jaz u vezi sa tehnologijom i znanjem (know-how) nije previe veliki, tako da lokalna, odnosno domaa preduzea mogu da apsorbuju znanje koje mogu da dobiju od grinfild SDI. Problem je, meutim, kako izmeriti koliki je tehnoloki jaz. Koja je to donja granica tog jaza, odnosno tehnoloki jaz koji se pokazao kao prepreka efektima prelivanja? Nije sporno da na strani primaoca, lokalna preduzea moraju da imaju odreenu apsorpcionu mo, ali je jo uvek veoma teko tano utvrditi koji je to nivo koji je neophodan da bi prelivanja bila prihvaena, odnosno da bi se realizovala. Nadalje, za sada, dinamiki faktor nije uzet u obzir. Nije razmatrana sposobnost lokalnih preduzea, odnosno resursa. Oigledno je da razliita apsorpciona mo znai razliite nivoe efekata prelivanja. Ako su lokalna preduzea podeljena na izvoznike i one koji nisu izvoznici, to bi moglo da bude posredni indikator (proxy) njihove apsorpcione moi. Empirijska istraivanja sprovedena u paniji (Barrios i Strobel, 2002) pokazala su da su efekti prelivanja u sluaju izvoznika mnogo jai nego u sluaju preduzea koja ne izvoze, poto je manja apsorpciona mo ovih drugih. Nadalje, lokalna preduzea mogu da se razlikuju po tome da li se bave istraivanjem i razvojem, i to moe da bude posredni indikator (proxy) za njihovu apsorpcionu mo. Empirijska istraivanja sprovedena na
ekoj (Kinoshita, 2001) pruila su dokaze da je bilo pozitivnih efekata prelivanja u sluaju preduzea koja su aktivna u istraivanju i razvoju. Drugim reima, apsorpciona mo je bitna za maksimizaciju efekata prelivanja do kojih dolazi sa SDI. to se tie apsorpcione moi, sada je jasno da panja ne treba da bude usmerena samo na lokalna preduzea i njihove mogunosti kao takve. Deo ukupne apsorpcione moi zemlje domaina temelji se na osobinama lokalne radne snage, prvenstveno njenoj sposobnosti da ui i to brzo i na fleksibilnosti lokalnog trita rada kao to je, na primer, koliko je esta promena posla kod onih koji imaju posao. To e pokrenuti moda najvaniji kanal efekata prelivanja: onaj zasnovan na ulaganju u ljudski kapital.
Okvir 6. Istine i zablude o srpskoj radnoj snazi Radna snaga u Srbiji nije jeftin resurs. Trokovi za zaposlene preduzea koja posluju u Srbiji nisu mali. Stoga to nije neto to privlai SDI u Srbiju. U pitanju je fleksibilnost radne snage i njena sposobnost da brzo ui. U tome pomae odreeno opte obrazovanje, mada specifino obrazovanje nije naroito korisno. Ono to je vano je da radna snaga u Srbiji ima svoj sopstveni kvalitet, dinamizam i visoko je motivisana i veoma prilagodljiva moe da se prilagodi novim principima i kulturi poslovanja. Inenjeri kolovani u zemlji smatraju se najboljim izdankom srpskog obrazovnog sistema. Osim toga, srpska radna snaga je prilino lojalna poslodavcu i menjanje posla je mnogo ree nego u nekim istonoevropskim zemljama. Odsustvovanje sa posla nije veliko. U sluaju SDI Ball Packaging odsustvovanje sa posla u Srbiji je manje nego u njihovom postrojenju u Velikoj Britaniji.
Empirijska istraivanja (Mody, 2004) su pokazala da obrazovanje lokalne radne snage, mereno godinama kolovanja, znaajno doprinosi apsorpcionoj moi zemlje i veliini efekata prelivanja. Pored lokalne radne snage, pronaeni su empirijski dokazi da su lokalna infrastruktura i razvoj finansijskog trita presudni faktori za apsorpcionu mo zemlje (Kinoshita i Liu, 2007).
72
6. Zakljuak
Nema sumnje da su efekti prelivanja SDI, naroito grinfild SDI, znatni i relevantni za privredni rast i drutveno blagostanje zemlje domaina. Pokazano je da su ovi efekti raznovrsni i da utiu i na proizvoae i na potroae. U konanom, postoji blagotvoran uticaj na potroae. Efekti prelivanja su naroito vani u nekim industrijama (granama) kao to su moderne telekomunikacije i bankarstvo, poto su postali neka vrsta preduslova za moderan privredni rast, rast nove privrede. Postoje dva veoma vana nalaza koji se odnose na zemlju domaina. Prvi je taj da nije mogue precizno izmeriti efekte prelivanja i onda ih izraziti u novanom iznosu. Metodoloke prepreke tome su se pokazale suvie velikim. Imajui to u vidu, treba preporuiti da zemlje ne subvencioniu SDI. Neki e nai opravdanje za takve subvencije upravo u injenici da investitori ne prisvajaju efekte prelivanja koje stvaraju, te stoga to treba da im se nadoknadi. Bez preciznog merenja, meutim, takva kompenzacija nije izvodljiva a da ne govorimo o teti koju ona moe da proizvede ako privatni interesi ovladaju dravom. Drugi nalaz je da stepen i veliina efekata prelivanja jako mnogo zavise od zemlje domaina, prvenstveno lokalnih preduzea i njihove apsorpcione moi. Od kljune je vanosti da jaz izmeu stranih direktnih investitora i lokalnih preduzea ne bude suvie veliki; u suprotnom, efekti prelivanja e biti zanemarljivi. Radna snaga zemlje je ono to je od kljune vanosti za apsorpcionu mo. to je trite rada fleksibilnije, a radna snaga obrazovanija, to e biti jaa njena sklonost ka veoj apsorpciji efekata prelivanja.
73
Glava Iv Poslovno okruenje za SDI
1. Determinante SDI
Odluke o lokacijama na kojima e se ulagati su obino zasnovane na temeljnim i detaljnim proraunima. Priroda ovog procesa odluivanja nije temeljno analizirana, ali je bilo nekih anketa meu multinacionalnim kompanijama koje su bacile neto svetla na ovo pitanje (Delloite i Touche, 2001). Jedna stvar je jasna, a to je da su SDI u naelu jedna veoma heterogena grupa. Razni motivi za ulaganje odreuju vanost razliitih investicionih faktora. Na primer, investicije iji su cilj prirodna bogatstva imaju relativno kratak spisak zahteva lak pristup resursu, infrastruktura odgovarajueg kvaliteta i podnoljiv nivo korupcije i regulacije pitanja zatite ivotne sredine. Nasuprot tome, investitori kojima je cilj trite trae velike privrede sa velikom kupovnom moi potroaa, zemlje sa oekivanim rastom ivotnog standarda i zemlje koje su lanice regionalnih zona slobodne trgovine. Investitori koji ele efikasnost trae zemlje u kojima relativno niske plate nee biti anulirane neproduktivnim radnicima, neodgovarajuom infrastrukturom, napornom i nedoslednom regulacijom i sveprisutnom korupcijom. Jasno je da su razliiti ciljevi, potrebe i strategije navele kompanije da osmisle razliite mehanizme za procenu lokacija za investiranje. Meutim, postoje odreeni kriterijumi koji se dosledno pojavljuju u istraivanjima: pristup potroaima, stabilno drutveno i politiko okruenje, lakoa poslovanja, pouzdanost i kvalitet fizike infrastrukture, mogunost da se angauju profesionalci iz struke, mogunost da se angauje rukovodei kadar, nivo korupcije, trokovi radne snage, kriminalitet i bezbednost, stope poreza na dobit preduzea, cene infrastrukturnih usluga, itd. U Izvetaju UNCTAD-a iz 1998. godine klasifikovane su determinante SDI u tri jasno odvojene grupe: okvir dravnih politika, ekonomske determinante i olakice za poslovanje. Prema UNCTAD-u, okvir dravnih politika sastoji se od svih propisa u oblasti privrede koje vlada uvodi kako bi uredila poslovne aktivnosti, poput poreske politike, politike privatizacije, propisa kojima se ureuje ulazak na trite, izgradnja objekata, radni odnosi, itd. Ekonomske determinante su obino egzogeni faktori (barem kratkorono), kao to je trino uee, navike potroaa, geografski poloaj trita, prirodni resursi itd. UNCTAD takoe utvruje grupu faktora nazvanih olakice za poslovanje, to obuhvata neke dravne politike, kao to su finansijski podsticaji za investicije, ali i mnotvo drugih faktora, kao to je postojanje dvojezinih kola, korupcija i slino.
77
Glava IV: Poslovno okruenje za SDI
U ovom poglavlju usmeriemo panju preteno na prvu grupu determinanti (okvir dravnih politika, poslovna klima, poslovno okruenje), uz ogranieni uvid u druge dve grupe determinanti. Kljuna determinanta za priliv SDI u odreenu zemlju, koja je pod direktnim uticajem vlade, jeste poslovna klima, odnosno poslovno okruenje. Poslovna klima se sastoji od svih dravnih politika koje utiu na poslovanje, kao to su poreska politika, trgovinska politika, politika rada, urbanistika i graevinska politika, itd. Uzimajui u obzir poveanu meunarodnu mobilnost kapitala prethodnih godina i oekivanje da e se ovi trendovi nastaviti, vlade su shvatile da su potrebne temeljne reforme poslovnog okruenja kako bi se privukle strane investicije (naroito one izvozno orijentisane). Neki kritiari ovaj pokret za deregulaciju vide kao trku ka dnu, ali u stvarnosti veina propisa je u funkciji nekog posebnog (privatnog) interesa i njihovo ukidanje obino nema veliki negativni uticaj na iru javnost. Sledei grafikon pokazuje trend smanjenja efektivnih marginalnih stopa poreza na dobit u zemljama OECD-a (Hajkova et al., 2006), to je pokazatelj poboljane poslovne klime.
Slika 1 Umanjenje marginalnih stopa poreza na dobit
50
40 (31,4) 30 (26,6) (22,3) 20
10
0 1991. 1996. 2001.
78
U istom radu zakljueno je da su SDI veoma osetljive na poreze na dobit i da jedan procenat poveanja marginalne stope poreza na dobit dovodi do pada od 2% do 4,5% ukupnih SDI u zemlji. Pored oporezivanja, ostale dravne politike takoe imaju direktan efekat na priliv SDI. Na primer, Yavorcik i Sparteanu (2005) pokazuju da su izbor lokacija SDI kao i obim SDI pozitivno vezani za fleksibilnost trita rada u zemlji domainu i za razliku izmeu propisa koji ureuju trite rada u zemlji domainu i zemlji porekla. To jest, fleksibilnije trite rada u privredi zemlje domaina (u odnosu na zemlju iz koje dolazi investitor) povezano je sa veom verovatnoom ulaganja. Kako je i oekivano, ovaj efekat je bitniji za preduzea koja posluju u sektoru usluga nego za ona iz preraivake industrije. Ovaj i drugi akademski radovi naglaavaju vanost razumnih poslovnih propisa i pokazuju njihov uticaj na priliv SDI. Ali, pored direktnih poslovnih propisa, i druge dravne politike utiu na odluku investitora. Jedna od kljunih aktivnosti vlade, koja je od znaaja za SDI, jeste zatita privatnog vlasnitva i dobro funkcionisanje pravosudnog sistema. Naime, investitori uvek uzimaju u obzir verovatnou da njihovu imovinu i prihode ukradu pljakai ili da ih vlada eksproprie. to je manja ova verovatnoa, to je via procenjena stopa prinosa i vea je verovatnoa da e doi do ulaganja.
2. Komponente poslovnog okruenja

Koncepcija poslovnog okruenja je prilino neodreena. Komponente poslovnog okruenja su brojne, ali jedno od najboljih meunarodnih poreenja kada je re o poslovnom okruenju jeste serija izvetaja Doing Business koje svake godine radi Svetska banka. Naime, ovaj izvetaj daje mere poslovnih propisa i njihovog sprovoenja u 178 zemalja u svetu. Izvetaj obuhvata deset glavnih oblasti: osnivanje preduzea; dobijanje dozvola; zapoljavanje radnika; uknjiavanje imovine; dobijanje kredita; zatita investitora; plaanje poreza; prekogranina (spoljna) trgovina; prinudno izvrenje ugovora i zatvaranje preduzea. Svi ovi faktori (moda izuzev dobijanja kredita u izvesnoj meri) veoma su relevantni za strane investitore pri donoenju odluka o tome gde investirati. Osnivanje preduzea odnosi se na lakou otvaranja novog preduzea i njegove registracije kod dravnih organa. Podaci o osnivanju preduzea zasnovani su na anketi i istraivanjima u kojima su ispitivane procedure koje uobiajeno malo do srednje preduzee treba da zavri da bi
79 Glava IV: Poslovno okruenje za SDI
poelo legalno da radi. U njih spadaju dobijanje svih neophodnih dozvola i licenci i obavljanje svih potrebnih upisa, overa i obavetavanja dravnih organa da bi se omoguilo preduzeu da zvanino posluje. Dobijanje dozvola je verovatno najrelevantniji faktor za grinfild investicije poto je prvenstveno vezano za dozvole i odobrenja za ureenje zemljita, odnosno gradnju - radi se o nespecifinim dozvolama koje su potrebne za ureenje jedne parcele i izgradnju tipinog poslovnog prostora, prilino malog skladita. To obuhvata sve urbanistike, graevinske i upotrebne dozvole, dozvole za ureenje zemljita, infrastrukturne, odnosno komunalne saglasnosti, sanitarne, vatrogasne i dozvole te vrste. Specifine dozvole, odnosno dozvole za rad u posebnim delatnostima, kao to su mobilne telekomunikacije, bankarstvo, finansije, itd., nisu uzete u obzir u okviru kategorije dobijanje dozvola. U mnogim zemljama, naroito onim siromanim, potovanje zakona i propisa u oblasti izgradnje objekata je tako skupo i u pogledu vremena i u pogledu novca da mnogi preduzetnici, odnosno investitori odustaju. Investitori mogu da plate mito da bi proli inspekcije ili da jednostavno grade bespravnoto dovodi do opasne gradnje. U drugim zemljama potovanje propisa je jednostavno, direktno i jeftinoto daje bolje rezultate. Kao to je ve reeno, investitori obino vie vole fleksibilnije trite rada. Gotovo sve privrede uspostavile su sloen sistem zakona i institucija namenjenih tome da tite radnike i garantuju minimalni ivotni standard svog stanovnitva. Ovaj sistem obuhvata etiri grupe zakona: zakone o zapoljavanju, industrijskim odnosima, socijalnom osiguranju i bezbednosti i zdravlju na radu. U izvetaju Doing Business ispituje se dravna regulacija u oblasti zakona o zapoljavanju i socijalnom osiguranju. Uknjiavanje, odnosno registracija imovine takoe je veoma vano za bilo kog investitora, poto je neuknjiena imovina izloena veem riziku od krae i/ili eksproprijacije. Jednostavno, investitori ele da imaju lak nain uknjiavanja imovine i put za dokazivanje legitimnosti svog vlasnitva. Pored toga, jasno vlasnitvo nad imovinom omoguava da se imovina koristi kao instrument obezbeenja i obezbedi dobijanje kredita. Zatita investitora je jo jedna mera razraena u izvetaju Doing Business koja je od znaaja za odluivanje o lokaciji za SDI. Ideja koja je u pozadini ovog pokazatelja je da se proceni zatita koju (obino) manjinski akcionari imaju od rukovodilaca preduzea. Ako svojinska prava investitora nisu zatiena, veinsko vlasnitvo u preduzeu je jedini nain da se otkloni mogunost eksproprijacije od strane rukovodstva. Ali tada investitori moraju da posvete veu panju nadzoru manjeg broja investicija. Rezultat: preduzetnitvo se gui i preduzima se manje profitabilnih investicionih projekata. Meutim, ovaj specifian sluaj nije mnogo vaan za vrstu SDI kojima se
mi bavimo, poto se veina sluajeva SDI i grinfild investicija odnosi na posedovanje veinskih paketa u preduzeu. Plaanje poreza je jo jedan pokazatelj. Ovaj pokazatelj ne obuhvata samo poreske stope i nivoe, ve i sloenost i koliinu birokratije vezane za naplatu poreza. Siromane zemlje esto koriste preduzea kao glavni punkt za naplatu poreza. Bogate zemlje obino imaju nie poreske stope i manje sloene poreske sisteme. A bogate zemlje dobijaju vie od svojih poreza. Jednostavni, umereni porezi i brzo, jeftino administriranje znae manje maltretiranja za preduzeaa takoe vie ostvarenih prihoda i bolje javne slube. Naporniji poreski reimi stvaraju snaan podsticaj da se porezi izbegavaju. Prekogranina (spoljna) trgovina je jedna od kljunih aktivnosti u svakodnevnom poslovanju praktino svakog stranog investitora. Veina preduzea u stranom vlasnitvu uvoze mnogo i mnogo izvoze. Zemlje koje imaju efikasnu carinu, dobre saobraajne mree i manje zahteva u pogledu spoljnotrgovinske dokumentacije, to ubrzava i pojeftinjuje potovanje procedure za izvoz i uvoz, jesu konkurentnije. To dovodi do veeg izvoza a izvoz je povezan sa brim rastom i vie radnih mesta. Pored toga, potreba da se podnese mnogo dokumenata je povezana sa vie korupcije na carini i u dravnoj administraciji. Kao to je ve reeno, zatita privatne imovine i prinudno izvrenje ugovora (izvrenje ugovora sudskim putem) obino su veoma visoko na listi prioriteta investitora. Preduzea koja ne mogu da raunaju na usluge efikasnog pravosua moraju da se oslanjaju na druge mehanizme, kako formalne tako i neformalne kao to su strukovna udruenja, drutvene mree, kreditni biroi ili privatni kanali informisanjau odluivanju sa kim da posluju i pod kojim uslovima. Meu zemljama, to je vie procedura potrebno da se izvri ugovor sudskim putem, to su vea odugovlaenja i vii su trokovi. Procedure za zatvaranje preduzea su esto veoma zamorne. Uska grla u steaju umanjuju iznos koji poverioci mogu da povrate. U zemljama gde se koristi steaj, ovo je snaan faktor odvraanja od ulaganja. Pristup kreditima se suava, a raste iznos nevraenih kredita i finansijski rizik zato to poverioci ne mogu da naplate kredite koji su u docnji. Nasuprot tome, efikasni zakoni o steaju mogu da podstaknu preduzetnike. Postojanje realne mogunosti da se propadne i da se to uini kroz jedan efikasan proces, dovodi do toga da se ljudi i kapital koriste na najdelotvorniji nain. Rezultat su produktivnija preduzea i vie radnih mesta.
81
3. Stanje u Srbiji
Srbija je ostvarila veliki napredak u proteklih nekoliko godina na polju poslovne klime. Meutim, ostale su jo mnoge prepreke. U Strategiji za privlaenje stranih direktnih investicija, koju je usvojila srpska Vlada, naglaava se da postoje etiri osnovne grupe prepreka za SDI u Srbiji: 1. Zakonodavni problemi a) Vlasnitvo nad gradskim graevinskim zemljitem i drugi problemi u vezi sa zemljitem; b) Potreba za znatnim poboljanjem i modernizacijom sudskog sistema; c) Potreba za sveobuhvatnijim zakonodavnim promenama; d) Reforma zakonodavstva koje ureuje izgradnju (ureenje zemljita); e) Sistem naknada i taksi za korienje zemljita naruava konkurentnost Srbije i stvara nesigurno poslovno okruenje. 2. Ogranieni institucionalni kapaciteti za sprovoenje reformi i za strateko planiranje i marketing a) Potreba da se sva pitanja vezana za investicije uine prioritetom za sve dravne institucije; b) Potreba da se jaanju kapaciteta za promociju investicija, strateko planiranje i formulisanje dravnih politika dodeli prioritetni status; c) Potreba da se pobolja izdavanje dozvola za izgradnju, odnosno ureenje zemljita razradom naela jednog altera (One-Stop-Shop); d) Potreba da se prui podrka privatnom sektoru i obrazovnom sistemu u itavom procesu reforme. 3. Kasni poetak reformi, neadekvatna infrastruktura i ogranien pristup merama za unapreenje konkurentnosti a) Potreba da se ubrza proces ekonomskih reformi, uvoenje modernog regulatornog okvira i privatizacija velikih dravnih preduzea; b) Potreba da se razviju industrijski i tehnoloki parkovi; c) Potreba da se pobolja pristup i smanje trokovi administriranja za akreditaciju, kontrolu kvaliteta, sertifikaciju i pristup ostalim meunarodnim standardima. 4. Potreba za boljim razumevanjem vanosti SDI i izrada programa koji su osetljivi na potrebe investitora i precizno usmerenog nacionalnog programa za promociju investicija.
U osnovi, moglo bi se zakljuiti da je vlada potpuno svesna vanosti poslovnog okruenja za priliv SDI. Strategija zaista naglaava gotovo sva kljuna pitanja sa kojima se Srbija suoava i koja su investitori naveli kao vana vlasnitvo nad zemljitem, trokovi administriranja, privatizacija dravnih preduzea. Takoe, Strategiju prati prilino razraen Akcioni plan. U izvetaju Doing Business daje se slina ocena. Kao to se moe videti iz sledee tabele, glavni problemi u Srbiji vezani su za dobijanje nespecifinih dozvola za ureenje zemljita,1 plaanje poreza, pitanja vezana za pravosudni sistem (uknjiavanje imovine, izvrenje ugovora sudskim putem) i zapoljavanje radnika (fleksibilnost trita rada).
Tabela 1 Rangiranje Srbije prema Doing Business 2008 Kategorija lakoa poslovanja Osnivanje preduzea dobijanje dozvola Zapoljavanje radnika Uknjiavanje imovine dobijanje kredita Zatita radnika Plaanje poreza Prekogranina trgovina Izvrenje ugovora sudskim putem Zatvaranje preduzea Doing Business 2008 86 90 149 110 115 13 64 121 58 101 103
Kao to je ve naglaeno, dobijanje dozvola ne obuhvata specifine dozvole potrebne za rad u posebnim industrijama, kao to su mobilne telekomunikacije, bankarstvo, finansije, itd. Glava IV: Poslovno okruenje za SDI
83
Osnivanje preduzea
Osnivanje preduzea u Srbiji je jo uvek relativno teko i skupo. Mada su sprovedene znaajne reforme u ovoj oblasti sa osnivanjem nove Agencije za privredne registre, Srbija je jo uvek na 90. mestu u svetu. U izvetaju Doing Business dokumentuje se da osnivanje preduzea obuhvata 11 razliitih koraka, za koje je potrebno 23 dana, a trokovi su 12% BDP-a per capita. Detaljna analiza pokazuje da je Agencija za privredne registre relativno efikasna, ali da su drugi akteri u ovom procesu (naroito Poreska uprava) relativno neefikasni. Na primer, potrebno je 11 dana da se dobije poreski identifikacioni broj (PIB) i da se registruje u Poreskoj upravi.
Tabela 2 Osnivanje preduzea: poreenje unutar Regiona Zemlja bosna i Hercegovina bugarska Hrvatska Maarska Makedonija, bJr Crna Gora Srbija Procedure (broj) 12 9 8 6 9 15 11 Trajanje (dana) 54 32 40 16 15 24 23 Trokovi (% od BND per capita) 30,1 8,4 11,7 17,7 6,6 6,2 11,9
Kao to se moe videti iz tabele, Srbija ima vie potrebnih procedura, ali je trajanje ispod proseka za region.
Pitanja (gradskog graevinskog) zemljita

Najvanija prepreka u Srbiji za SDI uopte, a grinfild investicije naroito, jeste sticanje zemljita i zapoinjanje izgradnje, odnosno ureenje zemljita. Pre svega, gradsko graevinsko zemljite u Srbiji je jo uvek iskljuivo u dravnom vlasnitvu i stoga postojei sistem korienja gradskog graevinskog zemljita ne dozvoljava postojanje trita zemljita i prenos vlasnitva nad zemljitem. Nasuprot tome, i ekonomska teorija i poslovna praksa
razvijenih zemalja ukazuju da bez prave trine alokacije za odreeni resurs, nema mogunosti za njegovo ekonomski efikasno korienje. Postojei model graevinskog gradskog zemljita ne predstavlja dobru osnovu za ubeivanje investitora da ulau u Srbiju. Prirodno je da odluka o investiranju ne zavisi samo od komercijalnog aspekta aktivnosti o kojoj je re, ve i od mogunosti za stabilno i predvidljivo korienje zemljita na kome e se nameravani objekat izgraditi. Ako je korienje zemljita neizvesno ili nepredvidivo, onda e svakako interes potencijalnih investitora oslabiti. Ima nekoliko izvora neizvesnosti u postojeem modelu korienja gradskog graevinskog zemljita. Prvo, postoji neizvesnost u vezi sa trajanjem korienja zemljita. Naime, ak i kada je zemljite iznajmljeno na neodreeni vremenski period ili kada je iznajmljeno na odreeno vreme, ne postoji nikakva vrsta garancija da e vlasti to potovati i da e korisnik moi da koristi zemljite na nain na koji je to prvobitno planirao. To je zbog toga to drava moe, a to je inila i ranije, da promeni uslove korienja zemljita menjajui zakone i lokalne uredbe i da znaajno utie na elemente ugovora koji se odnose na zemljite. Mogue je da se regulacioni planovi, a sa njima i nameravane namene pojedinanih parcela, promene, to bi onda bio osnov za ukidanje prava na korienje u neodreenom vremenskom periodu, ili ak u odreenom vremenskom periodu. Prosto reeno, drava kao zakupodavac jednostavno ne moe da ponudi isti stepen izvesnosti kao privatni zakupodavac zato to drava moe da promeni uslove korienja jednostranim radnjama, onako kako njoj odgovara. Drugo, postoji i neizvesnost u vezi sa moguom privatizacijom gradskog graevinskog zemljita, a naroito nainom privatizacije graevinske parcele gradskog zemljita koje investitor koristi ili eli da koristi. Naravno, privatizacija gradskog graevinskog zemljita je mogua, ak i verovatna u svim tranzicionim ili post-tranzicionim zemljama, to navodi potencijalne investitore da se pitaju kakva je verovatnoa i mogui modalitet takve privatizacije. Jasno je zato mogunost privatizacije mui investitore: lako je zamisliti da moe da doe do pogoranja njihovog statusa ili da bi mogli da budu optereeni poveanim trokovima u takvom jednom sluaju. To je zbog sledeih injenica: 1) s obzirom na to da nain privatizacije ostaje nepoznat sve dok skuptina ne donese odgovarajue zakone, postojei zakupac ili korisnik dravnog zemljita ne moe da zna koje konkretne mere e biti usvojene i da li e on ostati korisnik posle izvrene privatizacije ili ne; 2) ak i ako bi ostao korisnik, mogue je da bi bio prinuen da plati veliku sumu za kupovinu zemljita, to bi, zajedno sa prethodno plaenim naknadama (kao to je naknada za ureenje gradskog graevinskog zemljita) mogla da bude pozamana suma, ak i vie nego to vredi ta parcela zemljita i vie nego to je investitor bio spreman da plati u poetku.
Tree, postoji neizvesnost u vezi sa iznosom naknade za korienje graevinskog zemljita. I u ovom sluaju to nije privatna pravna stvar, odnosno ugovorni dokument koji sklapaju privatni vlasnik i zakupac, gde bi nain usklaivanja ili promena iznosa zakupa bili poznati i dogovoreni odmah na poetku. Umesto toga, to je ugovor sa dravom koji ona moe da izmeni, makar i kroz izmene i dopune zakona, ili podzakonskih akata, tako da zameni mehanizam korigovanja cene, odnosno naknade kad god joj se svidi. Jasno je onda da dugoroni efekti promene mehanizma za korekciju zakupa mogu da budu prilino veliki. etvrto, u vezi sa prethodnim pitanjima, veoma je teko, gotovo nemogue, da investitor proceni vrednost bilo koje date parcele zemljita. Glavni razlog za to je, pored pomenutih neizvesnosti, nepostojanje legalnog trita gradskog graevinskog zemljita i nepostojanje punog vlasnitva nad gradskim graevinskim zemljitem. Legalno trite gradskog graevinskog zemljita ne postoji zato to je njegov vlasnik drava i ono se daje korisnicima samo na upotrebu, odnosno, korisnici ne mogu da ga prodaju bez objekata koji su na njemu. Prenos zemljita je mogu samo zajedno sa objektom na njemu, ali onda nije mogue odvojiti cenu koja je plaena za objekat, odnosno nekretninu u celini, od cene plaene za zemljite. Dravno vlasnitvo nad gradskim graevinskim zemljitem dovodi do toga da korisnik gradskog graevinskog zemljita poseduje samo deo ukupnih svojinskih prava, odnosno, korisnik ima samo pravo da koristi zemljite u skladu sa zakonom. ak i bez obzira na injenicu da je odreena parcela gradskog graevinskog zemljita u vlasnitvu drave, ono jo uvek ima, ili moe da ima odreenu ekonomsku vrednost za korisnika, zbog toga to omoguava, ili moe da omogui, stanovanje, odnosno privrednu delatnost u skladu sa propisanom namenom zemljita. Neizvesnost u vezi sa vrednou zemljita svakako odvraa mogue investitore od ulaganja sredstava, zbog toga to je teko da se odlui za investiciju kada sam investitor ne moe da racionalno proceni koliko steena imovina zaista vredi na tritu. Sve ove neizvesnosti sigurno smanjuju spremnost potencijalnih investitora da ulau u Srbiju. To se odnosi kako na investitore u nekretnine, odnosno one koji se bave izgradnjom i prodajom poslovnog i stambenog prostora, tako i na investitore koji bi eleli da ulau u privredna preduzea. Da ovo nije samo teoretsko razmiljanje potvreno je informacijom o tome kako strani investitori vide zemljini reim u Srbiji i njegove posledice: nezadovoljstvo injenicom da je zemljite u dravnom vlasnitvu i nainom njegovog korienja je veoma rasprostranjeno i naroito pojaano neizvesnou u pogledu buduih dogaaja. Meutim, ak i ako pretpostavimo da e program privatizacije zemljita biti sproveden u bliskoj budunosti, postoje mnoge druge prepreke vezane za zemljite sa kojima se suoava potencijalni investitor. U izvetaju Doing Business navodi se da za izgradnju standardnog (univerzalnog) sklaGrinfild strane direktne investicuje u Srbiji 86
dita postoji 20 odvojenih procedura, za ije ispunjenje je potrebno 204 dana, a trokovi iznose vie od 33 BDP-a per capita. Srbija zauzima 149. mesto od 178 zemalja ocenjenih u ovom izvetaju.
Slika 2 Urbanistike i graevinske dozvole: globalno rangiranje
180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 162 149 103 76 87 113 150
Jr
ina
ra
Ze lan d
ga rsk
ar sk
ija
ija ,b
bu
na
go v
on
Cr
vi
ak ed
no
Sledea tabela pokazuje poreenje izmeu Srbije i susednih zemalja u tri potkomponente broj procedura, vreme i trokovi za dobijanje odgovarajuih dozvola za ureenje parcele gradskog graevinskog zemljita.
Tabela 3 Urbanistike i graevinske dozvole: poreenje unutar Regiona Zemlja bosna i Hercegovina bugarska Hrvatska Maarska Makedonia, bJr Crna Gora Srbija 87 Broj procedura 16 22 22 31 19 19 20 Vreme (dana) 467 131 255 211 192 185 204 Trokovi (% od BDP per capita) 790 500 722 10 110 600 2713
bo
sn
ai
He
rce
Hr
va tsk
Go
Sr b
Moe se videti da u pogledu broja procedura i vremena potrebnog da se dobiju sve urbanistike, graevinske i upotrebne dozvole i odobrenja, Srbija ne zaostaje znaajno za susednim zemljama. Meutim, u pogledu trokova, Srbija je vie od tri puta skuplja od sledee najskuplje susedne zemlje. Sledei grafikon pokazuje vreme i raspodelu finansijskih trokova investitora:
Slika 3 Izgradnja univerzalnog skladita u Srbiji
250 200
3000 2500 2000 1500
150 100
1000 50 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 500 0
Procedure Trokovi vreme
Procedura 11, koja je daleko najskuplja je plaanje naknade za ureenje zemljita. Jasno je da je vreme koje je potrebno za neke procedure veoma veliko, kao to je 60 dana da se dobije saglasnost na glavni projekat za izgradnju od uprave za saobraaj (procedura 8 na Grafikonu). Savet stranih investitora (FIC) takoe naglaava vanost pitanja zemljita za rast SDI. Naime, u njihovoj poslednjoj Beloj knjizi (2007), ovo udruenje stranih investitora preporuuje sledee aktivnosti: Restituciju gradskog graevinskog zemljita razraditi proces kako bi se osigurala transparentnost; Privatizaciju gradskog graevinskog zemljita koje nije predmet restitucije;
Trokovi (% od bdP per capita)
vreme (dana)
Stvaranje industrijskih/tehnolokih parkova (Nacionalni investicioni plan); Intenzivniju primenu lana 86. ZPI (Zakon o planiranju i izgradnji) kod ukidanja prava korienja za dravno gradsko graevinsko zemljite; Usvajanje Zakona o imovini lokalnih samouprava; Unapreivanje veza izmeu dravnih slubi, dostupnosti podataka i obuke. Ovi nedostaci su konstatovani i u vladinoj Strategiji SDI. U Strategiji se preporuuje da Skuptina usvoji novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo da pojednostavi i ubrza ceo proces izgradnje/ureenja zemljita, naroito u vezi sa zakupom zemljita i izdavanjem dozvola za gradnju. Novi Zakon morae da bude precizniji, jasniji i da onemogui optinske funkcionere da donose samovoljne odluke. Takoe, propisi treba da budu jasni u vezi sa kriterijumima za odreivanje visine zakupnine i naknade za ureenje zemljita. Nadalje, cilj zakonodavstva treba da bude da procedura za davanje odobrenje za izgradnju nakon prijema svih relevantnih dokumenata ne traje due od 15 dana. U Vladinoj Strategiji se takoe uvia potreba da se privatizuje gradsko zemljite. Strategijom se predlae da i fizikim i pravnim licima treba da bude dozvoljeno da kupuju zemljite od drave, koja bi koristila ta sredstva da obeteti bive vlasnike.
Pitanja vezana za pravosue i imovinu

Srbija je nisko rangirana u pogledu prinudnog izvrenja ugovora i drugih procedura manje ili vie vezanih za pravosue (zatvaranje preduzea, uknjiavanje imovine itd.). Po svim ovim pitanjima Srbija zauzima mesta koja su ispod stotog u svetu. Vani i pozitivni koraci su preduzeti u ovim oblastima, prvenstveno izmetanjem iz sudova nadlenosti za proces steaja i za uknjiavanje imovine. Meutim, prinudno izvrenje ugovora, tj. izvrenje ugovora sudskim putem jeste, i mora biti, obavljeno u sudovima. U odnosu na privrede u regionu, prinudno izvrenje ugovora u Srbiji traje najdue i potrebno je duplo vie vremena nego u Maarskoj.
89
Tabela 4 Prinudno izvrenje ugovora: poreenje unutar Regiona Zemlja bosna i Hercegovina bugarska Hrvatska Maarska Makedonija, bJr Crna Gora Srbija Broj procedura 38 40 38 33 39 49 36 Trajanje (dana) 595 564 561 335 385 545 635 Trokovi (% od potraivanja) 38,4 22,2 13,8 13 33,1 25,7 28,4
U vezi sa ovim pitanjem nije bilo nikakvog napretka u protekle tri godine.
Tabela 5 Promene u pogledu prinudnog izvrenje ugovora Prinudno izvrenje ugovora Mesto Procedure (broj) Trajanje (dana) Trokovi (% od potraivanja) 36 635 28,4 Doing Business 2006 Doing Business 2007 99 36 635 28,4 Doing Business 2008 101 36 635 28,4
Srpska Strategija SDI prepoznaje vanost efikasnosti sudova za priliv SDI. Poseban dodatak Strategije bavi se samo pitanjima efikasnosti pravosua. Cilj koji Strategija postavlja je stvaranje pravosudnog sistema koji bi mogao, svojom strunou i efikasnou, da odgovori na potrebe modernog poslovanja, uz brzinu i tanost kao najvanije ciljeve.
Plaanje poreza i prekogranina (spoljna) trgovina

Plaanje poreza i prekogranina (spoljna) trgovina verovatno su aktivnosti kod kojih je preduzee u najeem kontaktu sa dravnom upravom. Mada su obe ove aktivnosti stalne i nisu posebno vezane bilo za grinfild, bilo za strane investicije uopte, preduzea cene efikasnu i ne previe
90
napornu administraciju u vezi sa uvozom, izvozom i plaanjem poreza. Podrazumeva se, naravno, da su im takoe drai nii porezi i carine. Srbija zauzima relativno visoko mesto (58. mesto) za pokazatelj prekogranina trgovina. To je takoe oblast u kojoj su koliina dokumenata i vremena potrebnih za uvoz i izvoz znaajno smanjeni u protekle tri godine.
Slika 4 Promene u pogledu spoljne trgovine
50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Izvozna dokumentacija vreme izvoza (dani) Uvozna dokumentacija vreme uvoza (dani) 2005. 2006. 2007.
Nasuprot tome, pokazatelj plaanje poreza je mnogo problematiniji, poto Srbija zauzima 121. mesto u svetu. Pored toga, nije ostvaren nikakav napredak u protekle tri godine. U konkretnom sluaju, dokumentovanom u izvetaju Doing Business, godinje se izvri 66 uplata za poreze (u poreenju sa svetskim liderom vedskom, gde se uplate vre samo dva puta godinje), potrebno je 279 sati da se ti porezi plate, a prosena stopa poreza na poslovanje je 35, 8%.
91
Tabela 6 Plaanje poreza: poreenje unutar Regiona Zemlja bosna i Hercegovina bugarska Hrvatska Maarska Makedonija, bJr Crna Gora Srbija Plaanja (broj) 51 17 28 24 52 88 66 Vreme (asovi) 368 616 196 340 96 372 279 Ukupna poreska stopa (% od dobiti) 44,1 36,7 32,5 55,1 49,8 31,6 35,8
Propisi o tritu rada

U izvetaju Doing Business zemlje se rangiraju i prema propisima koji ureuju trite rada (pokazatelj zapoljavanje radnika). Srbija zauzima 110. mesto, to je samo po sebi veoma nepovoljno, a takoe dolo je i do odreenog pogoranja 2006. godine, posle usvajanja novog Zakona o radu.
Slika 5 Promena u pogledu regulacija trita radne snage
46 46
23 18 18 18 17
25
25
Indeks rigidnosti zaposlenja
Trokovi rada osim zarade (% od plata) 2005. 2006. 2007.
Trokovi otputanja (broj nedelja zarade)
92
U poreenju sa svojim susedima, Srbija je u sredini lestvice u pogledu rigidnosti zaposlenja, ali je bolja od veine svojih suseda u pogledu trokova rada, osim zarada i trokova otputanja radnika.
Tabela 7 Fleksibilnost trita rada: poreenje unutar Regiona Zemlja bosna i Hercegovina bugarska Hrvatska Maarska Makedonija, bJr Crna Gora Srbija Indeks rigidnosti zaposlenja 46 29 50 30 50 38 46 Trokovi rada osim zarade (% od plata) 15 23 17 34 33 18 18 Trokovi otputanja (broj nedelja zarade) 31 9 39 35 26 39 25
4. Zakljuak
Nema sumnje da je poslovno okruenje odluujue za investitore pri donoenju odluka o SDI uopte, a naroito o grinfild investicijama. Mnoge komponente tog okruenja su endogene, odnosno vlada zemlje domaina moe da utie na njih. Iako je Srbija znaajno unapredila svoje poslovno okruenje poslednjih godina, jo uvek postoji ogroman prostor za poboljanje. Jedna oblast koja treba da bude znatno unapreena je oblast koja se odnosi na dobijanje dozvola, tj. trokove ureenja parcele zemljita i izgradnje objekta na njemu. S obzirom na to da je ovaj specifian troak, odnosno prepreka relevantna samo za grinfild investicije, to je moda deo odgovora na pitanje zato su drugi oblici SDI bili intenzivniji. Pokazalo se da je ova konkretna prepreka kombinacija loeg zakonodavstva i njegovog kontraproduktivnog sprovoenja od strane lokalnih vlasti koje su nadlene za njegovu primenu. Oigledno je da postoji prostor za poboljanja na oba nivoa, naroito s obzirom na to da se moe napraviti takmienje za privlaenje SDI meu lokalnim vlastima u Srbiji u, na primer, osnivanju industrijskih parkova.
Poboljanje u vezi sa plaanjem poreza znai, pre svega, unapreenje poreskog zakonodavstva, naroito u delu koji se odnosi na proces oporezivanja, ali i poboljanje rada poreske uprave. Ipak, ne bi trebalo zanemariti ni neke druge oblasti, kao to je prinudno izvrenje ugovora, uknjiavanje imovine, zapoljavanje radnika, zatvaranje preduzea, poto one predstavljaju velike trokove poslovanja u Srbiji.
94
Glava v Zakljuak
Grinfild investicije vide se kao glavni (42%) nain ulaska SDI u centralnu i istonu Evropu. To je delimino zbog toga to su velike privatizacije ve zavrene, ali i zbog toga to investitori koji su orijentisani ka efikasnosti procenjuju da e ovaj region imati dobru budunost. U toku proteklih est godina tranzicione privrede postale su rekordni primalac SDI i drugi region po konkurentnosti u svetu (meu tritima u nastajanju, ispred njega je jedino Azija). Nova tendencija zabeleena u ovim zemljama je da SDI kroz privatizacije opadaju, a rastu grinfild investicije, kako u zemljama istone, tako i centralne Evrope. Maarska, Poljska, Rumunija i eka su postale vane grinfild destinacije. U okviru zemalja jugoistone Evrope, javila se jasna razlika izmeu etiri zemlje (Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija), na jednoj strani, i druge etiri zemlje JIE (BiH, Albanija, Makedonija i Crna Gora), koje su privukle tokove SDI ija je vrednost bila nekoliko puta manja. Kada se radi o Srbiji, zahvaljujui dobro odabranom metodu privatizacije Srbija belei rastui priliv SDI od 2000. godine. Veliki skok u 2006. godini, meutim, se verovatno nee ponoviti u skorijoj budunosti, poto je koincidirao sa maksimumom SDI u itavom regionu, a dogodio se pre svega kao posledica privatizacije preduzea za mobilnu telefoniju Mobtel, koje je kupio Telenor za gotovo 1,513 miliona EUR (neto manje od 1,9 mlrd. USD), za kojim su sledili Philip Morris, mobilkom austria group, i mnogi drugi. Nakon pada do koga je dolo u 2007. godini, usledile su politike trzavice 2008. godine i mnoge mogunosti za investiranje jo uvek ekaju da budu realizovane. Srbija je i dalje zemlja sa najmanjim ueem razmenljivih roba, to bi trebalo da bude ozbiljno upozorenje kreatorima ekonomske politike kada analiziraju rezultate novijih tokova SDI. Empirijska istraivanja su pokazala da je rast obino odriviji u zemljama sa visoko razvijenim sektorima razmenljivih roba. Irska je jedan primer brzog i odrivog dostizanja rasta u Evropi zahvaljujui velikim prilivima kapitala, naroito SDI, koje su podstakle proizvodnju za izvoz. Portugal, sa druge strane, je primer usporenog dostizanja rasta, sa velikim prilivima kapitala u potronju i investicije u sektor nerazmenljivih roba, ukljuujui i nekretnine. Sve vei deficit tekueg rauna platnog bilansa postao je neodriv, poto je konkurentnost bila izgubljena posle realne apresijacije deviznog kursa i ekspanzija je prekinuta kad je rast usporen. Mada svaku SDI, naravno, treba pozdraviti, ekonomska politika treba temeljno da proui uspena iskustva u privlaenju SDI iz sektora razmenljivih roba i da pokua da imitira njihov uspeh.
97 Glava V: Zakljuak
Pitanje koje u ekonomskoj nauci ostaje nerazreeno jeste da li investicije podstiu rast ili se javljaju kao posledica privrednog rasta. Meutim u nastojanju da se utvrdi razlika u uticaju grinfild i braunfild investicija na privredni rast, dobijaju se rezultati koji govore da i grinfild i spajanja i pripajanja (mergers & acquisitions) SDI podstiu domae investicije, ali da njih pokree rast BDP-a. Stoga, privredni rast, kao najvaniji pokazatelj domaih stopa prinosa, ima funkciju delotvornog faktora koji vue strane investicije; a SDI sa svoje strane pomau da se u budunosti poveaju domae investicije. Pored toga, utvrena je snanija veza izmeu grinfild investicija i privrednog rasta (0, 42) u odnosu na vezu izmeu ukupnih investicija (0, 26) i privrednog rasta. Analiza uticaja SDI na privredni rast trinaest zemalja centralne i istone Evrope tokom celokupnog perioda tranzicije pokazuje da su SDI zaista imale znatan pozitivan uticaj na stopu privrednog rasta, kao i da su zemlje koje su bile manje uspene u privlaenju SDI ostvarile manji rast nego to su mogle. Drugim reima, ishod empirijskog ispitivanja dodeljuje SDI vanu ulogu i kada su u pitanju determinante rasta. Tvrdnja da e SDI automatski dovesti do snanog porasta proizvodnje i zaposlenosti esto moe da dovede u zabludu, poto nije nivo SDI ono to je bitno, ve njihova vrsta. Pokazalo se da samo grinfild i horizontalne investicije dovode do otvaranja novih radnih mesta na kratak rok, dok drugi oblici SDI vie deluju kao brana padu ukupne zaposlenosti (meutim, ipak su zabeleene i znaajne razlike od zemlje do zemlje). Bez obzira na vrstu SDI, dugoroni efekat rasta produktivnosti koji su pokrenule SDI na tranju za radnom snagom je pozitivan. Pored ovih potencijalnih efekata, koji se, u naelu, odnose na sve vrste priliva privatnog kapitala, koristi koje zemljama domainima donose SDI mogu da se jave u nekoliko drugih vidova: SDI takoe donose znaajan transfer tehnologije koji ne moe da bude postignut putem finansijskih investicija, pozajmljivanjem kapitala, ili trgovine robama i uslugama. SDI takoe mogu da unaprede konkurenciju na domaem tritu inputa. Primaoci SDI esto dobijaju obuku zaposlenih tokom poslovanja novih preduzea, to doprinosi razvoju ljudskog kapitala u zemlji domainu. Dobit koju ostvare SDI uveava prihode od poreza na dobit preduzea u zemlji domainu. U zavisnosti od vrste SDI, da li su orijentisane ka tritu ili ka efikasnosti, SDI mogu da postanu uspeni izvoznici. Sluaj Maarske i Irske je da su osam od deset najveih izvoznika grinfild investicije, sa ueem izvoza u prodaji od preko 80%. Ipak, braunfild investitor US Steel predstavlja do sada najveeg srpskog izvoznika. Drugi investitori, kao grinfild Ball Packaging, vae za izuzetno uspene, ali naalost to je skoro jedini sluaj SDI koja je orijentisana ka efikasnosti u Srbiji. Veina SDI u Srbiji su orijentisane ka tritu i spadaju u sektor nerazmenljivih roba. Ipak, veina
ovih investicija su izuzetno vane za unapreenje poslovnog ambijenta u Srbiji: od telekomunikacija (Telenor, Vip) do itavog niza SDI u bankarstvu, osiguranju i trgovini na malo. One ne samo da poveavaju konkurentnost, ve i stvaraju jedno okruenje koje onda moe da postane atraktivnije za SDI orijentisane ka efikasnosti, to je od najvee vanosti za ekonomsku stabilnost zemlje, poto one pomau da se izbegne pregrevanje platnog bilansa, to u poslednje vreme predstavlja ozbiljan problem privrede Srbije. Veina istraivanja u protekloj deceniji, koja su ispitivala neto ocene uticaja SDI u nekih 30 zemalja u proteklih 15 godina, utvrdila je oigledan pozitivan uticaj na ekonomsko blagostanje zemlje domaina. Isto tako, makroekonomska istraivanja zemalja su u naelu utvrdila postojanje pozitivnog uticaja SDI. Za zemlju domaina ostaje izazov stvaranja dovoljno konkurentnog okruenja i privlaenja najboljih investitora, na taj nain maksimalno poveavajui privredni rast, zaposlenost i izvozne mogunosti zemlje. Nema sumnje da su efekti prelivanja SDI, naroito grinfild SDI, znatni i vani za privredni rast i drutveno blagostanje zemlje domaina. Pokazano je da su ovi efekti raznovrsni i da utiu i na proizvoae (i u istoj i u drugim industrijskim granama) i na potroae. U konanom, postoji blagotvoran uticaj na potroae. Efekti prelivanja su naroito vani u nekim industrijama, odnosno granama, kao to su moderne telekomunikacije i bankarstvo, poto su postali neka vrsta preduslova za moderan privredni rast, rast nove privrede (new economy). Znaajni efekti prelivanja grinfild SDI u Srbiji zabeleeni su u oblasti poveanja konkurencije (konkurentskog pritiska, tj. rivaliteta), koje dovodi do vieg kvaliteta proizvoda, uvoenja novih usluga kroz imitaciju, vertikalnih prelivanja, sa smerom kako nanie tako i navie, sa domaim dobavljaima i kupcima, i investicija u ljudski kapital. Postoje dva veoma vana nalaza u pogledu zemlje domaina. Prvi je taj da se pokazalo da nije mogue precizno izmeriti efekte prelivanja i onda ih izraziti u novanom iznosu. Ispostavilo se da su metodoloke prepreke tome suvie velike. Imajui to u vidu, treba preporuiti da zemlje ne subvencioniu SDI. Neki e nai opravdanje za takve subvencije upravo u injenici da investitori ne prisvajaju efekte prelivanja koje stvaraju, te stoga to treba da im se nadoknadi. Bez preciznog merenja takva kompenzacija nije izvodljiva, a da ne govorimo o teti koju ona moe da proizvede kad privatni interesi ovladaju dravom. Ove opasnosti su prilino vane za razmiljanja o dravnim politikama koje se odnose na grinfild SDI u Srbiji. Drugi nalaz je da stepen i veliina efekata prelivanja jako mnogo zavise od zemlje domaina, prvenstveno lokalnih preduzea i njihove apsorpcione moi. Od kljune je vanosti da jaz izmeu stranih direktnih investitora i lokalnih preduzea ne bude suvie veliki; u suprotnom, efekti
99 Glava V: Zakljuak
prelivanja e biti zanemarljivi. Radna snaga zemlje je ono to je od kljune vanosti za apsorpcionu mo. to je trite rada fleksibilnije, a radna snaga obrazovanija, to e biti jaa njena sklonost ka veoj apsorpcionoj moi. Pokazano je da radna snaga u Srbiji nije jeftin resurs. Ono to privlai SDI u Srbiju je fleksibilnost radne snage i njena sposobnost da brzo ui. Radna snaga u Srbiji ima svoj kvalitet, dinaminost, kao i visoku motivaciju i izraenu prilagodljivost moe da se prilagodi novim poslovnim principima i kulturi. Inenjeri kolovani u zemlji smatraju se najboljim izdankom srpskog obrazovnog sistema. Osim toga, srpska radna snaga je prilino lojalna poslodavcu i menjanje posla je mnogo ree nego u nekim istonoevropskim zemljama. Poslovno okruenje je odluujue za investitore pri donoenju odluka o SDI uopte, a naroito o grinfild investicijama. Mnoge komponente tog okruenja su endogene, odnosno vlada zemlje domaina moe da utie na njih. Iako je Srbija znaajno unapredila svoje poslovno okruenje poslednjih godina, jo uvek postoji ogroman prostor za poboljanje. Jedna oblast koja treba da bude znatno unapreena je oblast koja se odnosi na dobijanje dozvola, tj. trokove ureenja parcele zemljita i izgradnje objekta na njemu. S obzirom na to da je ovaj specifian troak, odnosno prepreka relevantna samo za grinfild investicije, to je moda deo odgovora na pitanje zato su drugi oblici SDI bili intenzivniji. Pokazalo se da je ova konkretna prepreka kombinacija loeg zakonodavstva i njegovog kontraproduktivnog sprovoenja od strane lokalnih vlasti koje su nadlene za njegovu primenu. Oigledno je da postoji prostor za poboljanja na oba nivoa, naroito s obzirom na to da se moe napraviti takmienje za privlaenje SDI meu lokalnim vlastima u Srbiji u, na primer, osnivanju industrijskih parkova. Poboljanje u vezi sa plaanjem poreza znai, pre svega, unapreenje poreskog zakonodavstva, naroito u delu koji se odnosi na proces oporezivanja, ali i poboljanje rada poreske uprave. Ipak, ne bi trebalo zanemariti ni neke druge oblasti, kao to je prinudno izvrenje ugovora, uknjiavanje imovine, zapoljavanje radnika, zatvaranje preduzea, poto one predstavljaju velike trokove poslovanja u Srbiji.
Glosarijum
Aglomeracija
Pojava da se privredne delatnosti okupljaju na jednoj jedinoj lokaciji ili blizu nje, umesto da se ravnomerno rasporede u odreenom prostoru. Izvor: Deardorffov renik meunarodne ekonomije
Aglomeracioni efekti Svaka korist koju privredni subjekti ostvare kao rezultat toga to su im mnogobrojni drugi subjekti teritorijalno blizu, to esto i dovodi do aglomeracije. Izvor: Deardorffov renik meunarodne ekonomije Akvizicija Akvizicija ili preuzimanje je poslovni potez kojim firma kupuje veinu, ili sve vlasnike udele u drugoj firmi da bi preuzela kontrolu nad njom. Akvizicije se esto vre u okviru realizacije poslovne strategije neke firme, kada se proceni da je povoljnije preuzeti poslovanje i trinu niu neke postojee firme nego proirivati sopstveno poslovanje. Akvizicije se esto isplauju u gotovom novcu, akcijama drutva sticaoca ili kombinacijom ova dva naina. Akvizicije mogu da budu prijateljske ili neprijateljske. Prijateljske akvizicije su kada ciljna firma izrazi svoju saglasnost da bude kupljena, dok za neprijateljske akvizicije ne postoji saglasnost ciljne firme i u tom sluaju jedna firma kupuje veinski paket i preuzima drugu. U bilo kom od ova dva sluaja, firma koja vri preuzimanje esto nudi premiju na trinu cenu akcija firme koju preuzima ne bi li time navela akcionare na prodaju. Na primer, ponuda News Corp. za akviziciju Dow Jonesa bila je jednaka premiji od 65% preko trine cene ovih akcija Izvor: OECD-ov renik izraza i definicija stranih direktnih investicija Braunfild investicije Kada firma kupi ili iznajmi postojea proizvodna postrojenja kako bi pokrenula novu proizvodnu delatnost. To je jedan od modaliteta direktnih stranih ulaganjima. Druga mogunost u odnosu na ovo su grinfild investicije, kada se gradi novi pogon. Izvor: INvestopedia
101
Bruto domai proizvod (BDP) Definicija SDI / stranih direktnih investicija
Vrednost svih dobara i usluga koje su u nekoj privredi proizvedene tokom odreenog vremenskog perioda. SDI je skraenica za strane direktne investicije. Strane direktne investicije su ulaganja stranog kapitala u domae objekte, opremu i organizacije. One ne obuhvataju strane investicije u hartije od vrednosti. Strane direktne investicije se smatraju korisnijim za zemlju nego investicije u akcijski kapital jer je to potencijalno vru novac koji moe da napusti zemlju pri pojavi prvih problema, dok su SDI trajnije, bilo da stvari idu dobro ili loe. Izvor: (Econterms) Ovu kategoriju meunarodnih investicija vri rezidentni subjekat u jednoj privredi (direktni investitor) sa ciljem uspostavljanja/pribavljanja trajnog udela u nekom preduzeu koje je rezident u nekoj drugoj privredi koja nije privreda investitora (preduzee-direktna investicija). Trajni udeo znai postojanje dugorone veze izmeu direktnog investitora i preduzea i znatan stepen uticaja direktnog investitora na upravu preduzea-direktne investicije. Direktne investicije obuhvataju i poetnu transakciju izmeu dva subjekta i sve kasnije transakcije izmeu njih i meu podrunicama, kako registrovanim, tako i neregistrovanim kao pravna lica. Izvor: 5. izdanje Prirunika o platnom bilansu (BPM5) (Meunarodni monetarni fond); Detaljna reperna definicija stranih direktnih investicija (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj); i Renik izraza iz oblasti stranih direktnih investicija (Istraivanje o primeni metodolokih standarda za direktna ulaganja (SIMSDI)
Eksterni efekti ili spillover (efekti prelivanja)
Eksterni efekti ili efekti prelivanja postoje kad god odluke jednog pojedinca o proizvodnji ili potronji nenamerno utiu na odluke drugih o proizvodnji ili potronji na nain koji nije putem trita.
Grinfild investicije
Oblik stranih direktnih investicija u kome matina firma ulazi u novo ulaganje u stranoj zemlji tako to gradi nove poslovne objekte od poetka. Pored izgradnje novih objekata, veina matinih firmi takoe otvara nova trajna radna mesta u toj stranoj zemlji kroz zapoljavanje novih radnika. Ovo se razlikuje od tzv. braunfild investicije. Do grinfild investicija dolazi kada korporacije ulaze u zemlje u razvoju kako bi gradile nove fabrike i/ili radnje. Zemlje u razvoju esto nude investitorima poreske olakice, subvencije i druge vrste podsticaja da bi privukli grinfild investicije. Vlade esto smatraju da je gubitak prihoda od poreza na dobit preduzea mala cena za otvaranje novih radnih mesta i dobijanje znanja i tehnologije, koji e unaprediti ljudski kapital zemlje. Izvor: Investopedia
Horizontalne i vertikalne SDI
Najizraeniji oblik SDI su horizontalne SDI koje podrazumevaju investicije u istu granu u kojoj posluje investitor. Vertikalne SDI se mogu podeliti u dve grupe. Vertikalne SDI unazad predstavljaju investicije u granu koja proizvodi inpute za proizvodnju u zemlji investitora. Kada grana u inostranstvu prodaje svoj proizvod preduzeu u zemlji investitora radi se o vertikalnim SDI unapred.
Odreivanje transferne cene
Transakciona vrednost robe ili usluge izmeu povezanih preduzea ne mora uvek da odraava trinu vrednost. Odreivanje transferne cene odnosi se na odstupanje transakcionih vrednosti od trinih vrednosti. Moe da bude motivisano raspodelom dohotka ili ubacivanjem ili povlaenjem akcijskog kapitala. Tamo gde je odstupanje znaajno, a postoje podaci koji to omoguavaju, preporuuje se da se izvre prilagoavanja da bi se otklonio uticaj odreivanja transfernih cena. Izvor: OECD-ov Renik izraza i definicija stranih direktnih investicija
103
Glosarijum
Ostali modaliteti stranih direktnih investicija
Kapital ostalih stranih direktnih investicija obuhvata uzimanje ili davanje kredita izmeu stranih direktnih investitora i zavisnih preduzea, filijala i pridruenih drutava ukljuujui i dunike hartije od vrednosti, kredite dobavljaa i neparticipirajue, preferencijalne akcije (koje se tretiraju kao dunike hartije od vrednosti). Izvor: 5. izdanje Prirunika o platnom bilansu (BPM5), Meunarodni monetarni fond; Sistem nacionalnih rauna 1993, detaljna reperna definicija stranih direktnih investicija, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj); i Renik izraza iz oblasti stranih direktnih investicija, Istraivanje o primeni metodolokih standarda za direktna ulaganja (SIMSDI) Sistem nacionalnih rauna1993.
Pasiva, direktne investicije
Mogu se pripisati sledeim trima kategorijama: (i) ulaganje nerezidentnog direktnog investitora u rezidentna preduzea-direktne investicije (ii) obrnuta ulaganja nerezidentnih preduzea-direktnih investicija u rezidentne direktne investitore (iii) ulaganje nerezidentnih preduzea iz jedne grupe u rezidentna preduzea iz te grupe. Izvor: OECD-ov Renik izraza i definicija stranih direktnih investicija
Politiki rizik
Politiki rizik je rizik od toga da prinos na investiciju pretrpi tetu usled politikih promena ili nestabilnosti u zemlji. Nestabilnost koja pogaa prinos na investicije mogla bi da nastane kao posledica promene vlade, zakonodavnih tela, drugih stranih kreatora politike, ili vojne kontrole Politiki rizik je takoe poznat i kao geopolitiki rizik, i postaje sve vaniji faktor kako se predvieno vreme trajanja investicije produava. Dobro je poznato da je politike rizike teko kvantifikovati. Od nekih politikih rizika mogue je osigurati se kod meunarodnih agencija ili drugih dravnih organa. Ishod politikog rizika mogao bi da smanji prinose na investicije ili ak da ide tako daleko da eliminie mogunost povlaenja kapitala iz investicije.
Poslovni rizik
Poslovni rizik odnosi se na mogunost da rukovodioci drutva stave svoje interese ispred interesa drutva i akcionara. Poslovni rizik takoe se odnosi na investicione rukovodioce, ije odluke i radnje mogu da odstupaju od elja investitora ili da umanje vrednost investicionog portfelja. Rizici su povezani sa nedelotvornom, tetnom ili nekvalitetnom upravom, koja nanosi tetu akcionarima i drutvu ili fondu kojim upravlja. Ovaj izraz odnosi se na rizik od situacije u kojoj bi drutvu i akcionarima bilo bolje da uprava nije donela odreene odluke. Izvor: Investopedia
Prelivanje internih znanja
Prelivanje internih znanja je eksterni efekat vezan za prelivanje znanje izmeu programa ili pogona u okviru jedne proizvodne organizacije. (Econterms)
Reinvestirani prihod i neraspodeljena dobit filijala preduzea-stranih direktnih investicija
Obuhvata uea stranih direktnih investitora, srazmerno akcijskom kapitalu koji poseduju u prihodu koji strana zavisna i pridruena preduzea ne dele kao dividende (reinvestirani prihod), i dobit koju filijale i druga preduzea koja nisu registrovana kao pravna lica ne doznaavaju stranim direktnim investitorima (neraspodeljena dobit filijala). Izvor: 5. izdanje Prirunika o platnom bilansu (BPM5), Meunarodni monetarni fond; Sistem nacionalnih rauna 1993.
Rezident jedne privrede
Rezident jedne privrede je subjekat koji ima sedite ekonomskog interesa na ekonomskoj teritoriji zemlje, iji je uobiajeni pokazatelj jednogodinji boravak u toj privredi. Jednogodinji period predloen je kao smernica, a ne kao nefleksibilno pravilo. Izvornici: 5. izdanje Prirunika o platnom bilansu (BPM5) (Meunarodni monetarni fond); Detaljna reperna definicija stranih direktnih investicija (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj); i Renik izraza iz oblasti stranih direktnih investicija (Istraivanje o primeni metodolokih standarda za direktna ulaganja (SIMSDI) Sistem nacionalnih rauna 1993.
Spajanje (merger)
Do spajanja dolazi kada se dva (ili vie) drutava dogovore da se spoje u novo jedinstveno drutvo, umesto da ostanu odvojeni, radi stvaranja poslovnih sinergija.
105
Glosarijum
Strane direktne investicije/investitor
Strani direktni investitor je rezident neke druge privrede koji poseduje, bilo direktno bilo indirektno, 10% ili vie od akcija sa pravom glasa u domaoj korporatizovanoj firmi, ili ekvivalent toga za preduzee koje nije korporatizovano. Numeriki cenzus vlasnitva od 10% akcija sa pravom glasa odreuje postojanje odnosa direktne investicije izmeu direktnog investitora i preduzea-direktne investicije. Vlasnitvo najmanje 10% akcija sa pravom glasa u preduzeu smatra se neophodnim uslovom za dovoljan uticaj u upravi tog preduzea
Strani direktni investitor
Strani direktni investitor je subjekt (firma, institucionalna jedinica) koji je rezident u jednoj privredi i koji je stekao, bilo direktno ili indirektno, najmanje 10% akcija sa pravom glasa neke korporacije (preduzea), ili ekvivalent tog iznosa za nekorporatizovano preduzee. Direktni investitor mogao bi da bude klasifikovan u bilo koji sektor privrede i mogao bi da bude bilo ta od sledeeg: (i) fiziko lice; (ii) grupa povezanih fizikih lica; (iii) preduzee koje je registrovano ili koje nije registrovano kao pravno lice; (iv) javno ili privatno preduzee; (v) grupa povezanih preduzea; (vi) dravni organ; (vii) legat (ostavtina), fond ili druga drutvena organizacija; (viii) bilo koja kombinacija gorenavedenog U sluaju kada dva preduzea poseduju svako po 10% ili vie akcija sa pravom glasa u onom drugom, svako od njih je direktni investitor u onom drugom preduzeu. Direktni investitor poseduje preduzee koje je nastalo investicijom i koje posluje u zemlji koja nije domicilna zemlja investitora.
Strani akcijski kapital Strani akcijski kapital obuhvata: (i) obine akcije u filijalama; (ii) sve akcije u zavisnim i pridruenim preduzeima (osim neparticipirajuih, preferencijalnih akcija koje se tretiraju kao dunike hartije od vrednosti i svrstavaju u direktne investicije, ostali kapital); i (iii) druge osnivake uloge stranih investitora u preduzeu-direktnoj investiciji. Izvor: 5. izdanje Prirunika o platnom bilansu (BPM5), Meunarodni monetarni fond;
107
Glosarijum
literatura
1. Barro, Robert and Xavier Sala-i-Martin (1995): Economic Growth. McGraw-Hills 2. Barro, Robert, and Xavier Sala-i-Martin (1992). Convergence, Journal of Political Economy 3. Blomstrom, Magnus and Kokko, Ari, (2003), The Economics of Foreign Direct Investment Incentives, NBER Working Paper 4. Borensztein E., de Gregorio J. and J.W. Lee (1998) How Does Foreign Direct Investment Affect Growth, Journal of International Economics 5. Caldern, Loayza, Servn, GREENFIELD FOREIGN DIRECT INVESTMENT AND MERGERS AND ACQUISITIONS: FEEDBACK AND MACROECONOMIC EFFECTS, World Bank Policy Research Working Paper 3192, January 2004 6. Campos, Nauro and Kinoshita, Yuko (2008), Foreign Direct Investment and Structural Reforms: Evidence from Eastern Europe and Latin America, IMF Working Paper 7. Carkovic, Maria and Ross Levine. 2002. Does Foreign Direct Investment Accelerate Economic Growth? Mimeo. University of Minnesota. 8. Castellani, Davide and Zanfei, Antonello (2002), Multinational Companies and Productivity Spillovers: Is There a Specification Error? 9. Damijan et al (2003), The role of FDI, R&D accumulation and trade in transferring technologz to transition countries: evidence from firm panel data for eight transition countries, Economic Systems 27 10. Database on Foreign Direct Investment in Central, East and Southeast Europe, 2007: Shift to the East 11. Economist Intelligence Unit World investment prospects to 2011 Foreign direct investment and the challenge of political risk 12. Gorg, Holger and Greenaway, David, (2003), Much Ado About Nothing? Do domestic firms really benefit from foreign direct investment, Discussion Paper, Institute for the Study of Labor 13. Hajkova, Dana, Nicoletti, Giuseppe, Vartia, Laura and Yoo, Kwang-Yeol, Taxation, Business Environment and FDI Location in OECD Countries (July 24, 2006). OECD Working Paper No. 502
109
14. Hausmann, Ricardo, Jason Hwang, and Dani Rodrik, What You Export Matters, Harvard University, April 2006. 15. Hausmann, Ricardo, Lant Pritchett, and Dani Rodrik, Growth Accelerations, Journal of Economic Growth, Vol. 10, 2005, 16. Hunya, Geishecker Employment Effects of Foreign Direct Investment in Central and Eastern Europe, WIIW Research Reports, 2004 17. IMF Working Paper, Vulnerabilities in Emerging Southeastern Europe 18. Javorcik, Beata Smarzynska and Spatareanu, Mariana, Do Foreign Investors Care about Labor Market Regulations?, World Bank Group Policy Research Working Paper No. 3275. 19. Levasseur, Sandrine Convergence and FDI in an enlarged EU: What can we learn from the experience of Cohesion countries for the CEECs ? Research Department, OFCE-Paris, 2004 20. LOCOmonitor Monthly Investment Monitor Global (MIM) edition, 2007 21. Mencinger, Joe, (2003), Does Foreign Direct Investment Always enhance economic growth?, KYKLOS Vol. 56-2003-fasc.4, 491-508 22. Meyer et al (2002), Foreign direct investment in emerging markets: a comparative study in Egypt, India, South Africa and Vietnam 23. National Bank of Serbia, database 24. Neuhaus, 2006, The Impact of FDI on Economic Growth, Springer Verlag 25. Pritchett, Lant (2000). Understanding Patterns of Economic Growth: Searching for Hills among Plateaus, Mountains, and Plains, World Bank Economic Review, UNCTAD Investment Brief, No. 2, 2008 26. Schoors, Koen and van der Tol, Bartoldus, Foreign direct investment spillovers within and between sectors: Evidence from Hungarian data 27. The FDI employment link in a globalizing world, Employment Strategy Dept, 2005. 28. UNCTAD World Investment Report 1998: Trends and Determinants UNCTAD 29. UNCTAD INVESTMENT BRIEF, NO. 1, 2006, 30. UNCTAD Investment Brief, No. 3, 2007 31. UNCTAD INVESTMENT BRIEF, No. 5, 2006 32. UNCTAD World Investment Report 2007.
33. UNCTAD, (2004), Prospects for Foreign Direct Investments and the Strategies of Transnational Corporations, 2004-2007 34. UNCTAD, REPORT ANALYSES FDIS ROLE IN INDUSTRIAL COMPETITIVENESS OF DEVELOPING COUNTRIES, 35. UNCTAD, World Investment Report, 2007; European Commission Study on FDI and regional development, Final report, Directorate-General for Regional Policy, Dec. 2006 36. WIIW Database 37. World Bank, Greenfield foreign direct investment and mergers and acquisitions: feedback and macroeconomic effects, World Bank Policy Research Working Paper 3192, January 2004 38. World Bank, Doing Business 2006, Washington, D. C., 2006 39. World Bank, Doing Business 2007, Washington, D. C., 2007 40. World Bank, Doing Business 2008 Washington, D. C., 2008 41. World Bank, Global Development Finance 2001. Washington, D. C., 2001
111
Literatura

Grinfild SDI Monografija Srpski VF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Grinfild SDI Monografija Srpski VF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI

Centar za liberalno-demokratske studije

Izdava Centar za liberalno-demokratske studije

GrInfIld STrAnE dIrEKTnE InvESTICIJE U SrbIJI

Beograd, 10. juni 2008.

Boris Begovi Boko Mijatovi Marko Paunovi Danica Popovi

SDI i grinfild SDI: osnovni podaci 9

Direktni efekti grinfild SDI 37

Efekti prelivanja grinfild SDI 55

Poslovno okruenje za SDI 75

Glava I SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

1. Evolucija tokova SDI u svetu

Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji

Slika 2 Grinfild investicije i ogranienja za SDI

Zemlje brzog privrednog rasta

Zemlje brzog privrednog rasta

Trokovi radne snage ne ulaemo u zemlje brzog privrednog rasta ne znam 0 10 20 30 40 50

Izvor: Economist Intelligence Unit survey, Jun 2007.

Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji

Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

2003. 2,1 2,0 2,21 1,8 8,0 1,4

2004. 3,5 1,2 4,5 6,4 15,4 1,0

2005. 3,9 1,8 7,50 6,5 12,8 1,5

2006. 5,2 3,6 6,1 11,4 28,7 4,3

2007. 3,5 2,5 4,82 9,8 35,0 2,2

2008. 2,3 2,7 4,8 7,2 29,0 3,5

2009. 2,3 2,5 5,9 7,3 30,0 2,0

2010. 2,4 2,5 5,4 7,0 31,0 1,9

2011. 2,5 2,7 4,8 7,2 32,0 2,0

0,9 1,1 3,0 1,1 3,5 0,5

Izvor: EIU (2007), str. 20

2. SDI u tranzicionim privredama jugoistone Evrope

Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

Izvor: WIIW, 2005, osim za Srbiju

Tabela 5 30 najvanijih grinfild lokacija u svetu 2005.

Slika 4 Struktura investicija u tranzicionim privredama (prosek za period 20002006.)

Izvor: UNCTAD-DITE, Global Investments Prospects Assessment (GIPA)

3. SDI i grinfild SDI u Srbiji

Izvor: Narodna banka Srbije

Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji

Slika 7 Ukupne SDI po stanovniku i udeo u BDP

2000 1500 1000 500 0

6% 1777 4% 890 479 252 256

Iznos (mil. EUR) 60 60 58 50 34 33 31 30 30 20

Izvor: SIEPA Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji 26

tednja u Irskoj i Portugalu (% od BDP)

Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji

Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji

110 101 143 154

Turska panija Meksiko brazil

Saudijska Arabija -20 0

Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

217 115 121

francuska panija vajcarska

Australija Irska Kina Izrael norveka

Grinfild strane direktne investicuje u Srbiji

Tabela A2 Broj projekata SDI po sektorima

Glava I: SDI i grinfild SDI: osnovni podaci

2004. 157 102 41 90 96 68 62 52 56 47 41 27 25 10.225

2005. 95 112 75 91 100 74 74 47 49 37 36 50 27 10.445

2006. 122 139 168 127 74 79 70 70 55 51 32 22 31 11.814