1. Postoji vie teorija inovacija od kojih su najznaajnije etiri.One su: a) Tehnoloka S-kriva, b) Ravnotea; c) Dominantan dizajn; d) Apskrpcioni kapacitet.

2. Tehnoloka S-kriva se oslanja na teoriju ivotnog ciklusa tehnologije. 3. Termin difuzija znanja ukazuje na protoke znanja u organizaciji. 4.
Inovacije u odnosu na znanje o kljunim konceptima i komponentama mogu biti:inkrementalne,modularne,arhitekturne i radikalne.

5. Arhitekturne inovacije-imaju nepromenjene komponente, ali su povezane na drugaiji

nain.Tipian primer je vokmen. 6. Podela inovacija na odrive i disruptivne vezana je za promene proizvoda u odnosu na nain kako kupci vide performanse i korist.

7.

Odrive inovacije-ne dovode do velike promene organizacione strukture a mogu biti rezultat znaajnih tehnolokih promena.Disruptivne-dovode do promene u sistemu menadmenta,proizvodnje,razvoja,distribucije,marketinga.One ne moraju biti rezultat nove tehnologije, mogu nastti novom kombinaijom postojeeg tehnolokog znanja.

8.

Miler I Langdon dele inovacije na kontinuorane I diskontinuirane u odnosu na znanje iz kojeg proizilaze. 9. Inovacije koje nastaju kao rezultat kompleksne structure u kojoj se obrazuju nova tehnologija I novo trite nazivaju se diskontinuiranim, a one koje nastaju kao rezultat novih tehnologija na postojeim tritima nazivaju se knotinuirane inovacije. U diskontinuiranim znanje se stvara interakcijom sa spoljim akterima, pre svega sa kupcima.

10.

Inovacioni proces ukljuuje niz naunih,tehnolokih,organizacionih,finansijskih i komercijalnih aktivnosti.U inovacionom procesu obavljaju se i aktivnosti razvoja alata,industrijskog inenjerstva,pripreme za proizvodnju i predproizvodnog razvoja,marketing novog proizvoda,akvizicija neugraenih projekata i projektovanje.

11. 12.

Prema UNESCO postoje 4 osnovne vrste obrazovanja:uenje da bi se znalo,uenje da bi se inilo,uenje da bi se ivelo zajedno i uenje da bi se postojalo Uenje za znanje-je preko potrebno.Profesori treba da razvijaju nauni duh.Ne treba da edukuju uenike tako da ih bombarduju podacima i informacijama ve da razvijaju novi kvalitet razmiljanja.Uenje za injenje-zahteva sposobnost prihvatanja razliitih naina obavljanja posla u toku radnog veka,vodi ka otkriima sopstvene sposobnosti.Uenje za zajedniki ivot-treba da omogui saivot ljudi bez obzira na razliitost u kulturi,religiji,politici,naciji kroz toleranciju,solidarnost i razumevanje.Uenje da bi se postojalo-predstavlja napor sdudenata i profesora da se medjusobno razumeju i tako prevazilaze generacijski jaz.

13. Noblovac Leon Lederman, fiziar, uradio je krajem 90-tih godina 20. Veka eksperiment sa decom ikakog kraja I potvrdio tezu da intelekt mnogo bolje asimiluje znanje ako ga razume I telo I oseanje.

14.

Multidiscipliniranost podrazumeva izuavanje nekoliko disciplina u isto vreme.Obino se uz slikarstvo izuava istorija umetnosti,religija,filozofija... 15. Agregirano zananje I uzajamno zavisno uenje je rezultat- grupnih sposobnosti I individualnih sposobnosti.

16. 17. 18.

Identifikovano je 7 vrsta inteligencije:logika,inter-personalna,intrapersonalna,estetska,vizuelna,lingvistika,muzika. Komponente kreativnosti su:struno znanje,kreativne vetine i motivisanost.

Organizaciona motivisanost ukazuje na orjentaciju preduzea ka inovacijama.One prvenstveno dolaze od najviih rukovodilaca. Izvori slobodnog vremena za razmiljanje,obuku,mesto za eksperimentisanje,meterijalna sredstva i sl.su neophodni u podsticanju kreativnosti. Autoritativno upravljanje ne deluje stimulativno na kreativnost.Neophodno je dopustiti slobodu u radu ali i disiplinovati radnike u odnosu na izvravanje zadataka.Zadatak svih zaposlenih je da pdstiu kreativnu klimu.

19.

Inovacija se razvija kroz razliite procese uenja:uenje kroz rada,uenje kroz upotrebu i zajedniko uenje. 20. Vodei korisnici su potroai ije potrebe ini znaajan deo tranje u ukupno upotrebljenim trinim potrebama, a kreiraju iovaciju u okviru postojeih proizvoda, radi zadovoljenja specifinih zahteva.

21. 22.

Jedna od novijih metodologija koja se razvila u cilju efektivnijeg i efikasnijeg razvoja radikalnih inovacija naziva se SOCROBUST Model(SOCROBUST) se sastoji iz 4 koraka i 10 tehnika:opis,strateke anse,vrednovanje,linije aktivnosti. 23. Ova metodologija se zasniva na radikalnim tehnolokim reenjima i razvoju drutva koje prihvata tu tehnologiju. 24. Tabela 19. Signali I mogua dogadjanja

25.

Arhitektura je model koji omoguava organizaciju i voenje kompleksnih pojava kroz identifikaciju obrazaca.Opisuje razvoj sistema u vremenu i sadri pravila za dizajniranje novih sadraja.Arhitektura u sistemskom smislu podrazumeva razvojni model modela.Re arhitektura korisi se u smislu naglaavanja najvieg nivoa apstrakcije, u odnosu na sinonime kao to su system I metasistem.

26.

Dominantan dizajn je ire korien termin koji podrazumeva kombinaciju glavnih crta i koristi u primenjenom standardu bez obzira na vrstu problema.U prvoj fazi razvoja dominantnog dizajna postavljase pitanje kako e proizvod biti prihvaen.Zatim se preko iskustva razvijaju neiskazano znanje i odrive perfomanse.Dominantni dizajn u

klasi proizvoda jeste onaj koji je pobedio i stekao vernost na tritu,onaj koji i konkurenti i inovatori moraju da razvijaju ukoliko ele da zadre mesto na tritu.

27.

Konkurentska arhitektura obuhvata: ekonomsku arhitekturu; trinu arhitekturu I organizacionu arhitekturu. 28. Prihvaen dizajn i kasnije uoblien proizvod kao i distribucija osnova su,platforma za dalji razvoj i vezani su za odredjeni trini segment.Platforma je set podsistema I veza koji formiraju strukturu od koje se dalje grana linija proizvoda.

29. 30.

Beker je prvi koristio termin ljudski kapital-pod kojim se podrazumeva znanje radnika u obavljanju delatnosti. Tehnoloka neizvesnost projekta je ex ante,kada se ree svi razvojni tehniki problemi a trina ex post.Ukoliko je tehnologija podesna za kopiranje tj.ako je aproprijabilnost velika tada je trina neizvesnost vea.Ona se smanjuje razvojem kompleksnih tehnologija koje sadre vie neiskazanog znanja i dobrom zatitom intelektualnog kapitala. Stvaranjem mrea,alijansi,kooperacije sa dobavljaima smanjuje se neizvesnost.to je tehnoloka neizvesnost vea to je trina manja i obrnuto.

31.

Reinenjering se definie kao analiza I dizajn procesa I poslovnih aktivnosti unutar I izmeu organizacija. Najee se pod ovim pojmom podrazumevaju kritika analiza I radikalan redizajn postojeih poslovnih procesa, kojim se drastino poboljavaju merene performance. Reinenjering je inovacija procesa I razlikuje se od unapreenja procesa.

32. 33. 34. 35.

Postoje dve klase adaptivnih sistema: samootimizirajui I samoorganizujui sistemi Strategija preduzea gradi se na osnovu konkurentske prednosti I kompetentnosti.Proizilazi iz dva osnovna izvora, analize sposobnosti I analize okruenja. Analiza sposobnosti-pored resursa znaajne su: vetine, znanje I sposobnost zaposlenih. Kaplanov i Nortonov model ukazuje na mogunost prevoenja strategije i vizije u akciju.Obuhvata 4 perpektive:poslovanje preduzea,finansije,uenje i rast i kupce.

36.

Ukoliko se strategijom opredeli novo ulaganje tada se javlja inovacioni jaz.On otvara prostor izmeu postojeeg poslovanja i finansija.Upravljanje portfoliom inovacija usmereno je na stvaranje takvih projekata koji e u fazi realizacije povratiti uloena sredstva i profit.

37.

Projekti se esto dele u 3 grupe:

1.Fundamentalni-to su projekti novog znanja,kako za preduzee tako i za svet.Vode ka potpuno novim oblastima poslovanja.

2.Radikalni-ovo su projekti novog znanja za kompaniju i omoguavaju prekomponovanje poslovnih oblasti u cilju poboljanja konkurentnosti. 3.Inkrementalni-predstavljaju eksploataciju postojeeg naunog i inenjerskog znanja na novi nain i podravaju postojee poslovanje preduzea 37. Planiranje-je proces kojim se smanjuje neizvesnost u buduem poslovanju.eljena budunost se ostvaruje razvojnim projektima.Predvianje treba da prui odgovore na pitanja ta e se dogaati sa tehnologijama u okviru kojih poslujemo.Predvianje je u funkciji planiranja. 38. U zavisnosti od rizika koje nose izvori finansiranja su:1.prijatelji,porodica,kreditne kartice 2.dravni krediti i zajmovi 3.Investicioni aneli 4.preduzetniki kapital. 39. Naini na koje se moe ostvariti saradnja su:strateke alijanse,zajednika ulaganja,ugovori sa proizvoaima,zajedniki istraivaki centri. 40. Pod pojmom intelektualni kapital podrazumeva se celokupno znanje (od neisakzanog do fiziki inkorponiranog u tehnologiju proizvoda i procesa) koje se primenjuje i stvara tokom tehnolokog razvoja. 41. Postoje 4 pravna naina zatite svojine: 1.Patent-je oblik pravne zatite intelektualne svojine inovatora,pronalazaa invencije i drave u kojoj se patent prijavljuje.Javlja se u 2 oblika.Prvi je onaj koji se odnosi na mogunost stvaranja korisnih proizvoda,procesa a drugi na dizajn kojim se daje ansa da se dizajnira,ukrasi neki predmet za proizvodnju. Patenti su vremenski ogranieni.Rok zatite odreuje drava,Najee je 20 godina a u SAD 17 godina,tj.14 za dizajn. Da bi invencija pronalazak bio patentiran mora da ispunjava 3 uslova:da je novina,da je koristan i ne oigledan-nejasan. 2.Autorsko pravo-je eskluzivno pravo autora originalnog dela kojim se omoguava njegovo reprodukovanje korienjem nekog opipiljivog medija.titi talenat najee knjievnika,muziara,slikara. 3.Poslovna tajna-je informacija koja predstavlja tajnu vlasnika ili nije poznata u relativnoj industriji a daje konkurentsku prednost.esto se naziva Know-How.Obuhvata brojne informacije o formulama,metodama,programima,tehnikama,uzorcima... 4.ig ili zatitni znak-predstavlja re,simbol.dizajn ili drugi indikator kojim se razlikuje izvor roba jednog proizvoaa od drugih.Logotip je klasian primer zatitnog znaka. U novije vreme se koristi termin usluni ig.Zatitni znak se najee koristi u vizualnom obliku (slika,slogan). 42. Ostvarenje svakog razvojnog projekta prolazi kroz 3 osnovne faze i to : predinvesticiona, investiciona I eksploataciona. 43. Cilj specijalistikih studija jeste analiza jednog ili vie, ali ne svih aspekata projektne ideje.

44. Projektna mapa ubuhvata 4 tipa projekta:vii,projekti prodora,projekti platforme,izvedeni projekti.

Vii- pod kojim se podrazumeva projekat koj void ka prekidu sa dotadanjim stratekim tehnoloijama I prethodi komercijalnom razvoju projekata; Projekti prodora- koji dovode do revolucionarnih promena u tehnologiji proizvoda I procesa; Projekti platformi- koji dovode do fundamentalnog poboljanja performansi, sniavanja trokova I poveanja kvaliteta u odnosu na postojeu generaciju; Izvedeni projekti- koji dovode do inkrementalnog poboljanja.

45. Ikarov paradoks-pod ovim pojmom podrazumeva se ne mogunost velikih uspenih firmi da odgovore na tehnoloke izazove jer su previe orjentisani na svoj trini uspeh.Kao primer navodi se firma Kseroks 46. Varijante mrenih modela su: 1.Interna mrea-formira se unutar velikog preduzea pregrupisanjm i preraspodelom poslova na manje organizacione celine koje su specijalizivane za odreene aktivnosti. 2.Stabilna mrea-nastaje kada preduzee prenese aktivnosti iz svog lanca vrednosti drugima koji su kompetentniji,koji te aktivnosti obavljau bre i uz manje trokova. 3.Dinamika mrea-nastaje privremenim povezivanjem velikih preduzea i malih preduzetnika koji su zainteresovani za brzu zaradu.Vodee preduzee okuplja mala na ugovornoj osnoci i realizuje inovacije. 47. Mo pojedinca i grupa u organizaciji moe se zasnivati na:moi pozicije,moi strunosti,moi kontrole izvora i politikoj moi. 48. Intelektualna sposobnost izraava:sposobnost u pogledu panje i pamenja,sposobnost u povezivanja ideja,sposobnost u pogledu rasuivanja,individualne sposobnosti uma. 49. Ljudi se dele na one:koji stvaraju ideje,oni koji pokreu ideje,oni koji ubijaju ideje. 50. Provera sposobnosti grupe obuhvata 3 koraka:odrediti zahteve koji su potrebni da se ispune,proveriti tekuu-teretnu sposobnost,odrediti razliku izmedju zahteva i trenutne sposobnosti. 51. Hvatanje glava-na fakultetima i univerzitetima gde se prati rad najboljih studenata. 52. Slika 145. Tipologija internacionalnog virtuelnog tima(podela timova) 53. Osnovne tehnike I alati koji se koriste za obezbeivanje potrebnih informavija su: gantogrami; tehnike mrenog planiranja; raspored trokova; putokaz; WBS I PBP