Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet Subotica

Elektronsko upravljanje lancem snabdevanja

Seminarski rad na temu: INTERNET TEHNIKA INFRASTRUKTURA SAVREMENOG SCM

Prof. urkovi dr Jovica Subotica , Maj 2012. Godine

Darko Videnov, V062/08

Sadraj:
UVOD ........................................................................................................................................................... 3 RAZVOJ SCM-A KROZ UKLJUIVANJE INFORMACIONIH SISTEMA ............................................ 3 INTERNET IZAZOV ................................................................................................................................... 4 APS ............................................................................................................................................................... 4 ARHITEKTURA VISOKOG NIVOA ......................................................................................................... 6 ERP ADAPTER LINK .............................................................................................................................. 8 IMPLEMENTACIJA .................................................................................................................................. 10 ON-LINE KOMPONENTE ........................................................................................................................ 10 RFID PRIMENA U INTERNET TEHNIKOJ INFRASTRUKTURI LANCA SNABDEVANJA ...... 14 LITERATURA ........................................................................................................................................... 18

UVOD
Internet se ubrzano razvijao poslednjih 10 godina. Bilo je predvienoda e vie od 1000000000 korisnika biti online do 2008. Godine. Danas 2012. Godine vie od 2000000000 ljudi koristi servis interneta. Jedan od najveih potencijala interneta je taj to efektivno i efiaksno na svakodnevnoj osnovi povezuje sve vie preduzea i potroaa ali i poslovnih partnera jednih sa drugima, tako da su i B2C i B2B modeli vie nego u punoj upotrebi. Sam razvoj upravljanja lancem snabdevanja tokom godina je bio malo sporiji. Kompanije uglavnom pri razvoju lanca snabdevanja prvo poinju sa razvojem transportnog dela preduzea a kasnije implementiraju skladita, magacine gotovih proizvoda, manipulaciju materijalom, pakovanje, korisniki servis itd. Ciljevi upravljanja lancem snabdevanja su viedimenzionalni i ukljuuju upravljanje trokovima, poveanje nivoa korisnikog servisa, povean nivo komunikacije izmeu kompanija koje se nalaze u okviru lanca snabdevanja i poveanje fleksibilnosti po pitanju isporuke i vremena odgovora na porudbine.

Razvoj SCM-a kroz ukljuivanje informacionih sistema

ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka anse kompanija da ostvare sve svoje ciljeve su bile ograniene jer su infomracione tehnologije, komunikacije i zanje iz domena lanaca snabdevanja bili na niskom nivou. Baze podataka proizvoda i zaliha kompanija nisu bile u vezi a postojala je i sujeta izmeu kompanija koje su bile lanice lanca o tome da otkrivaju svoje podatke uvajui ih kao poslovnu tajnu. Iz ovog razloga se javio efekat Efekat bia (Bullwhip effect). Danas se dosta ovoga izmenilo u upravljanju lancima snabdevanja. Neki od faktora koji su dobeli do ovolikog preokreta su JIT (Just in time) sistem nabavake, elektronska razmena podataka i programi za razmenu podataka o prodaji. Dolo se do zakljuka da je bolje raditi kao jedna od karika u lancu nego biti izolovan. Izolovanost odnosno strah od toga da e drugi u lancu snabdevanj ui u neke tajne kompanije je neosnovana i donekle neutemeljena. Sutina je drati zalihe na to niem nivou.

EDI koncept tj elektronska razmena podataka naila je isprva na isti odboj kod kompanija jer je bilo straha da e doi do krae neki vanih informacija i planova firme. EDI koncept je takav da su se firme umreavale kako bi protok dokumenata i planova za saradnju tekao efikasno i efektivno, meutim manje komanije su seplaile da e tim umreavanjem doi do krae podataka i da e ih vee kompanije primorati da postanu njihova lanica.

INTERNET IZAZOV
Razvoj interneta je doneo mnoge anse za smanjenje trokova poslovanja i poboljanja usluga. Ove anse i unapreenja ukljuuju: On line kataloge dobavljaa iz kojih kupci mogu da odaberu i porue proizvode direktno od dobavljaa bez ikakvog fizikog kontakta sa njima. Mogunost za praenje porudbine gde god da se ta porudbina nalazi Mogunost da se lako i efikasno stupi u kontakt sa dobavljaima ili kupcima u vezi nekih porudbina koje kasne, promena datuma isporuke itd. Mogunost da se on-line rezervie prostor u javnom skladitu radi isporuke robe dobavljau. Mogunost da se planiraju isporuke proizvoda iz javnih i privatnih skladita u roku od 24h od momenta porudbine.

APS
Advanced planning and scheduling je nain i tehnologija upravljanja lancem snabedvanja koja je do sada koriena. Ova tehnologija je zahtevna bez obzira na poglede iz razliitih aspekata. Vezuje se za veliku sumu podataka od razliitih partnera u lancu snabdevanja kao i za visok kvalitet dobijenih podataka.

U sutini je samo konzorcijum povezanih kompanija mogao da priuti implementaciju APS tehnologije. Da bi ove tehnologije bazirane na internetu implementirali u SCM koncept neophodno je dosta reusrsa i vino znanje IT strunjaka. Za izgradnju takve infrastrukture treba uzeti u obzir sledee zahteve: Mala i srednja preduzea: - Trenutna gotova reenja postavljaju visoke zahteve za IT infrastrukturu sa uzimanjem u obizir trokova hardvera i softvera kao i trokova radnika na implementaciji. U praksi mala i srednja preduzea nisu finansijski spreman da iznesu toliki fininasijski teret uvoenja novog kompleksnog softvera. Ovo smanjuje poeljnost malih i srednjih preduzea kao delova lanca snabdevanja, i predstavlja izazov za kompanije kako i njih ukljuiti u lanac. Na slici 1. se vidi da iako oba srednja preduzea nemaju nemaju ERP i SCM implementiran, preduzee koje ima nastoji da i mala i srednja preduzea u lancu povee u celokupan lanac snabdevanja. Menjanje dobavljaa:- u industirjama sa visokom stopom promena tranje, standardni dobavljai kompanije se esto menjaju. Utvrivanjem razmene SCM podataka izmeu kompanije i novih dobavljaa u lancu zahteva elegantno reenje koje je otvoreno za este izmene. Kontrola SCM-a :- kontrola SCM-a se odvija van zidova kompanije. Sa druge strane kompaniji omoguava da kontrolie i prati sve ulazne i izlazne podatke. Prezentovana APS internet infrastruktura omoguuje da se odredi koliko esto, u koje vreme i koji podai e biti primljeni a koji integrisani u sistem kod komapnija lanica lanca snabdevanja. Ovo se deava kada su dve kompanije koje su u lancu, uzmimo za primer,
5

opremljene ERP i SCM reenjima i koje dozvoljavaju pristup svojim podacima jedna drugoj on-line putem ove arhitekture. Bezbednost: - bezbednost je vana stavka po pitanju prenosa podataka izmeu dve karike u lancu snabdevanja. Bezbednost je prevashodno neophodna da se uspostavi veza poverenja izmeu dve strane u lancu snabdevanja. Fleksibilnost: - Fleksibilna infrastruktura je neophodna kako bi se podrali brzomenjajui poslovni procesi, okruenja za proizvodnju i zahtevi iz ERP i SCM sistema. Prezentovana infra sturktura je pravljena da bude visoko fleksibilna za izmene i prilagoavanja dinamiki promenjljivim okruenjima i zahtevima. Modelovan je na workflow modelima koristei komponente koje se brzo mogu vizelno sastaviti i lako postaviti. Ova infrastruktura takoe uzima u obzir orkruenja malih i srednjih preduzea kao delova lanca snabdevanja oslanjajui se na dostupnu niskobudetnu tehnologiju iz razloga estih promena u lancu snabdevanja. Dizajnirana je nezavisno od bilo kojih ERP ili SCM reenja.

ARHITEKTURA VISOKOG NIVOA

IT infrastruktura visokog nivoa je pravljena da upravlja sa dva toka podataka: Importovanje SCM podataka: - Podaci se alju od malih dobavljaa u lancu do dobavljaa srednjeg nivoa. Dobavlja uploaduje na jedan CLOUD SERVER podatke o oekivanom nivou trinog uea robe koju dostavlja. Da bi funkcionisalo na oprerativnom nivou podaci moraju da budu standardnog formata na tom serveru kako bi mogli svi uesnici u lancu da ih koriste i kako bi prenos podataka iao to lake od karike do karike jer nemaju svi uesnici lanca snabdevanja istu IT infrastrukturu i brze servere za prijem podataka.Polu automatskim mehanizmom koji se nalazi na serveru se proverava format podataka. Eksportovanje SCM podataka: - SCM se pregleda, pretrauje, i modifikuje on-line ili off-line od strane dobavljaa. Mali preduzea skidaju sa servera putem sigurnosnih protokola odreene podatke koje srednja preduzea postavljaju. Srednja preduzea mogu da odlue da li da podatke postave u vidu web formi ili dokumenata za skidanje.
6

Mogunost da pregledaju i razmenjuju aurirane podatke je kljuna za SCM. IT infrastruktura se sastoji iz sledeih elemenata: Klijenta: - Klijent moe biti Internet browser u malom preduzeu , koje snabdeva proizvode srednjim preduzeima koja upravljaju ERP i SCM sistemima. Dobavljai odnosno mala preduzea imaju male finansijske resurse koji ih onemoguavaju da pribave ERP softver.

ERP Web-link:- ERP Web-link procesira sigurne prenose odlazeih i dolazeih SCM podataka. Nalazi se unutar zone srednjeg preduzea i nije direktno prikaeno na ERP sistem srednjeg preduzea. ERP Web-link preuzima podatke iz sigurnog SCM skladita koje sadri trenutne i istorijske podatke. Ovi podaci su replicirani podaci koje obezbeuje ERP Adapter link. Podaci koje aplouduju dobavljai i uesnici u lancu se smetaju u drugo SCM skladite koje e koristiti korisnici i druge aplikacije. Podaci se proveravaju i verifikuju pre daljeg procesiranja. ERP Adapter-Link: - ovaj link predstavlja podesivu aplikaciju koja slui eksportovanju podataka iz razliitih EIS i ERP sistema koristei adaptere. Ovi podaci se skladite u sekundarno skladite koje sadri SCM podatke. Ovaj Adapter-Link omoguava

definisanje koji podaci treba da se eksportuju, kada ih treba eksportovati i putem kog
7

kanala i tehnologije eksportovanje treba da se izvri. Ovo podeavanje se rade korisnici na jednostavan i fleksibilan nain. Integracija podataka: - Aploudovani podaci se nikada ne integriu direktno u ERP sistem. Nakon uspene verifikacije, administrator iz srednjeg preduzea kontrolie unos SCM podataka u ERP sistem.

ERP ADAPTER LINK

ERP Adapter Link postie integraciju ERP-a i EIS sistema kroz niz obilazaka. Umesto da pristupi ERP sistemu poslovnog partnera direktno, dobavlja moe u ERP sistemu srednjeg preduzea da vidi samo one grupe podataka koje su mu odobrene na uvid. Preduezee koje prua podateke eksportuje te podatke u nezavisno skladite podataka.Ovo daje davaocima podataka totalnu kontrolu i sigrunost da integritet podataka nije doveden u pitanje ERP Adapter Link se sastoji iz dva dela od kojih je jedan specifini deo ERP sistema a drugi generalni raspored eksporta koji generie emu procesa eksportovanja. Proces podeavanja dozvoljava da se vizuelno utvrdi koji e se podaci eksportovati. Podeavanje se radi u korak-po-korak procesu. Svaki korak zavisi od prethodnog i zahteva da bude uspeno zavren. Za izvravanje ovog podeavanja softver vodi korisnika kroz proces podeavanja: Opte informacije o podeavanju: - ova informacija odreuje podatke primaoca podataka koji se eksportuju, gde se uvaju podaci o postavki tj podeavanju i gde treba upisati rezultat eksportovanja.

ERP specifine informacije: - Ove informacije odreuju taan izvor podataka u okviru specifinog ERP sistema (primer naprimer naziv stor procedure). Na osnovu informacija WEB Adapter-link pravi upite, koji potom vraaju meta podatke odreenog izvora podataka iz ERP sistema. Konano meta podaci definiu izgled sledeeg koraka vizuelne prezentacije: a) ukoliko u izvor podataka treba neto unositi korisnik dobija input polja da izvri unos. b) u sluajevima kada izvori podataka proizvedu ceo set podataka korisniku treba staviti na izbor da pomou ek boksa odabere koje e podatke da koristi.

Bitna stvar za ovakva podeavanja su olakavanje pristupa. Svaki zaposleni sa znanjem o uskladitenim podacima u ERP sistem bi trebalo da zna da pristupi istim i koristi aplikaciju. Samo kroz lako korienje aplikacije e aplikacija naii na odobravanje korisnika. Eksport podatka: - Proces eksporta vraa nazad podatke iz ERP sistema. Specifina komponenta eksport sistema se konektuje na ERP sistem i generie taan zahtev koji sadri sve input parametre iz podeavanja. Nakon to je eksport uspeno obavljen specifini rezultat eksporta se multiplicira i alje gde treba. Pravljenje rasporeda: - Aplikacija rasporeda koristi predefinisane zadatke u odreenim intervalima. Ideja o jo jednoj aplikaciji rasporeda upoetku moe delovati iritantno i zahtevno. Meutim ideja je bila da se korisnicam omogui totalno drugaije reenje da vre periodina eksportovanja. Nije zahvalno ako korisnici moraju da piu skriptove koje e da izvrava integrisana aplikacija za raspored u okvisu OS. Do sada su implementirane dve stvari: o Zadatka koji egzistira sa odreenim datumom eksporta o Procedura za dupliranje koja kopira zadatak iz jednog skladita u drugo. U ovom sluaju skladite podataka sadri SCM podatke. Ova procedura dodeljuje svakom zapisu vremensko obeleje. Kasnije vri kopiranje podataka iz skladita u WEB Adapter Link koji sadri samo trenutne aurirane podatke.1

Web based Supply Management System

IMPLEMENTACIJA
Na koncepturalnom nivou postoje odreena stanja procesa podeavanja koja e se deavati po utvrenom rasporedu. Svako stanje se normalno prezentuje kroz dinamiku formu koja zahteva korisniki input. Veza izmeu individualnih stanja pomou bus arhitekture koja vri ponovno spajanje stanja. Implementira se kao medijator. Medijator vri komunikaciju izmeu stanja.Korienje medijator obrazaca komunikacijie omoguuje vie kohezivnu implementaciju logike i poveano povezivanje izmeu objekata korisnikog interfejsa jer se svi nalaze u jednom objektu.

Dinamiko kreiranje korisnikog interfejsa jer korisniki interfejs u stanju n od uslova u stanju n1. U kontekstu SAP-a ovo rezultuje kreiranjem formi za celokupan import i eksport i tabela sa parametrima u stanju n odabranih u stanju n-1. Pravljenje dinamikog korisniko interfejsa je dodeljeno alatu koji koristi meta podatke koje je otkrio korespondirajui RFM (funkcionalni modul upravljan na daljinu) da dinamiki dodaje obeleja i labele, ek boksove i tekstualna polja na formu. Alat zahteva konekciju na SAP kroz set konekcija iz arhitekture koja upravlja konekcijama. Potom povlai sve raspoloive podatke iz udaljenog skladita.

ON-LINE KOMPONENTE
-

OMS Izlazni monitoring sistem predstavlja ustvari point-of-sale taku odnosno terminal gde se roba prodaje potroau.OMS na svakoj ovoj taci u lancu prati zalihe na tom prodajnom mestu. U odreenim intervalima vremena pos alje poruku preko mree u glavni distributivni centar o stanju zaliha. SMS sistem upravljanja kod dobavljaa: - Dobavlja se ponaa kao izvor sirovih materijala. Dobavlja reaguje i isporuuje na zahtev distributivnog centra robu do prodajnih mesta. Takoe pomae u odreivanju naina distribucije i odreivanju potencijalnih puteva kojim se roba moe kretati do prodajnih mesta.

10

CCS centralni kontrolni sistem predstavlja jezgro koje nadgleda, kontrolie i upravlja izlaznim monitoring sistemom i sistemom upravljanja kod dobavljaa. CCS je zaduen za procesiranje informacija iz razliitih izlaznih monitoring sistema i davanjem tako procesiranih informacija dobavljaima kako bi izvrili isporuku robe. Procesiranje informacija obuhvata kalkulaciju potrebnog vremena, i sume zaliha koje treba poslati u prodajnu jedinicu. Sem ovoga CCS moe da ponudi i statistike podatke koji ukljuuju ali nisu ogranieni samo na: obrazce kupovine, strategije za alociranje skladita, optimizacije poiljki, geografske lokacije proizvodnih pogona

Da bi se realizvoao gore naveden process u lancu snabdeanja akteri moraju biti opremljeni odgovarajuom opremom. Delovi te opreme obuhvataju Palm raunare, jake servere, programe za obradu odnosno CASE alate za SCM. Palm raunari kao IT komponenta procesa omoguavaju svakom radniku koji se nalazi na prodajnom mestu da alju podatke u CCS. Ovi raunari rade na 3G mreama ili imaju direktan pristup odreenom WiFi hotspotu koji je najblii tom prodajnom mestu. Na palm raunaru koji je kod radnika on vri unos stanja zaliha kao i kreiranje porudbenica. Putem XML protokola se preko gore navedenih tehnologija ta porudbenica alje u XML formatu do CCS-a. Kad je server
11

dobio poruku vri se odreeno sortiranje I repliciranje poruka. Jer jedan primerak te porudbenice mora da bude obraen na standardizovani nain kako bi u toj formi bio poslat kod dobavljaa koji se nalazi u lancu snabdevanja. Ovo je izuzetno komplikovan zadataka jer je neophodno izvornu poruku iz XML formata prvo konvertovati u format koji je pogodan za obradu u SCM sistemu koji koristi srednje preduzee pa je potom opet pretvoriti u XML format I poslati dobavljau. Dobavlja naravno mora da ima takoe demodulator XML poruke u svom sistemu kako bi tu poruku doveo u stanje u kom moe da izvri provere svojih zaliha i uskladiti tu porudbenicu u svoje skladite podataka. CASE alati koji omoguuju SCM kao web platformu su takozvani SCM sistemi. Ovi sistemi su zasnovani on-line i omoguuju gotovo potpunu automatizaciju odnosa sa sivm karikama u lancu snabdevanja. Najvie korieni alati su Ofbiz i Vtiger alati koji su open source alati i besplatni su. Naravno svaka vea kompanija koja radi sa SAP ili Oracle sitemima moe da razvije samostalan web SCM sistem. Vtiger alat predstavlja jedan od najee korienih on line SCM sistema. Omoguava potpunu integraciju poslovanja u domenu prodaje i logistike. Alat omoguava virtuelno kreiranje same kompanije kao I kreiranje potpune dokumentacije i procesa za poslovanje. Elektronska razmena podataka (EDI) je sturktuisana razmena izmeu organizacija putem elektornskih sredstava. Koriti se za transfer elektronske dokumentacije ili poslovnih podataka sa jednog kompijuterskog sistema na drugi . Vie je do e-maila, na primer oraganizacija moe zameniti pisane facture u papirnoj formi ili ekove za odgovarajue EDI poruke. Takoe odgovara tanoj familiji standard. 1996. godine Nacionalni institut za standard I tehnologijuje definisao elektornsku razmenu podataka kao kompjuter kompjuter razmenu na strogo standardizovanim porukama koje predstavljaju dokumente a ne monetarne instrumente. EDI implicira sekvence poruka izmeu dve strane. Standardizovani podaci koji predstavljaju dokumente se mogu prenositi od strane poiljaoca do primaoca putem telekomunikacija ili fiziki transportovati na elektornskim medjijima za uvanje podataka. Razlikuje samo elektronsku komunikaciju ili razmenu podataka, odreujui da u EDI-ju uobiajenog procesiranje primeljene peruke je samo putem kompijutera.
12

Ljudsko uplitanje u obraivanje primljene poruke je samo u sluaju obrade greaka koje se dese u procesiranju kompijutera. Na primer prenos binarnih ili tekstualnih podataka nije EDI ako se podaci ne tretiraju kao jedan ili vie elemenata EDI poruke i normalno nisu namenjeni za ljudsko procesioniranje kao deo on-line obrade podataka.

Kompjutiranje u oblacima odnosno Cloud computing Se odnosi na ispuruku usluga obrade i skladitenja razliitim zajednicama i krajnjim korisnicima. Ime potie od korienja oblaka kao abstrakcije za kompleksnu infrastrukturu koja sadri sistemske dijagrame. Kompjutiranje u oblacima dozvoljava korisnicima korienje usluga podataka, softvera i izraunavanja preko internet. Krajnji korisnici pristupaju klaud aplikacijama kroz web pretraiva ili lakoprenosivi raunar ili mobilnu aplikaciju dok su softveri i podaci uskladiteni na nekom udaljenom server. Zagovornici tvrde da kladu kompjuting dozvoljava preduzeima da koriste svoje aplikacije bre i sa unapreenim mogunostima za upravljanje i manje odravanja. Omoguava IT odeljenjima da bre usklauju resurse kako bi bili u skladu sa promenama i nepredvidivim situacijama. U temeljima klaud kompjutinga je iri concept konvergentnih infrastruktura i deljenih servisa.2

IT infrastructure for supply chain management in company networks with small and medium-sized enterprise Marcel Stor, Nils Birkeland, Jorg Nienhaus and Guido Menkhaus

13

Slika - Uopteni prikaz linkova ka klaud prostoru

RFID PRIMENA U INTERNET TEHNIKOJ INFRASTRUKTURI LANCA SNABDEVANJA

Radio frekvencijska identifikacija (RFID) je tehnologija beinog prenosa informacija koja se koristi za identifikaciju pojedinanih predmeta putem radio talasa. Hardverski deo RFID sistema sastoji se od tagova i itaa koji slue za slanje i prijem radio signala sa objekata koji se identifikuju. RFID tehnologija ne zahteva da tag i ita budu u neposrednom kontaktu, ve je neophodno da tag bude u oblasti delovanja magnetnog ili mikrotalasnog polja koje formira ita. Na ovaj nain se istovremeno mogu automatski oitati stotine tagova u sekundi. Najee korieni RFID tagovi su pametne nalepnice (Smart Labels). To je specijalna vrsta tagova malih dimenzija koja je utisnuta u papirni omot, i moe se nalepiti na proizvod. Ovo je najjeftinija vrsta tagova, poznata pod nazivom RFID niskih trokova. Najvanija prednost pametnih nalepnica je to se na njihovu povrinu moe odtampati bar kod, i tako obezbediti upotreba ovih tagoua u sistemima koji ne podravaju RFID tehnologiju. RFID tehnologija omoguava automatsko prikupljanje podataka u realnom vremenu, odgovarajuu manipulaciju podacima i upravljanje informacijama na nivou jednog poslovnog sistema, radi poboljanja kvaliteta poslovnog odluivanja. Ona takoe omoguava efikasnu
14

razmenu podataka izmeu vie poslovnih sistema. Identifikovano je est osnovnih prednosti primene RFID tehnologije: 1. Automatsko prikupljanje podataka u realnom vremenu, 2. Ekonominost u primeni sa aspekta vremena, 3. Velika koliina raznih vrsta podataka, 4. Uvid u stanje objekata, 5. Efikasno prostorno lociranje objekata, 6. Velika tanost prikupljanja podataka. S obzirom da omoguava automatsko prikupljanje podataka u realnom vremenu, efikasno prostorno lociranje elemenata, i uvid u stanje odreenog elementa, RFID moe biti jako koristan za preduzea. Prikupljanjem i analizom podataka primenom RFID tehnologije operacioni menadment kompanije moe stei bolji uvid u stanje proizvoda i izvriti bolju analizu kretanja i brzina kretanja materijala i proizvoda kroz preduzee, prijema u skladite, stanja zaliha materijala i gotovih proizvoda (u odreenom trenutku), transporta gotovih proizvoda, trenda (prilikom prodaje), i nastanka greaka. Informacije dobijene analizom RFID podataka mogu se koristiti u vanim aktivnostima preduzea u oblasti integracije lanaca snabdevanja, poboljanja operacija, proaktivnog planiranja, predvianja, sistemima za podrku odluivanju... RFID se najee koristi za: 1. Praenje toka materijala, poluproizvoda i konanih proizvoda unutar preduzea, 2. Praenje uskladitenja i iskladitenja proizvoda, 3. Praenje prodaje, 4. Omoguavanje plaanja proizvoda u supermarketima karticama koje ne moraju da stupe u fiziki kontakt sa itaima,

15

5. Omoguavanje pristupa pojedinim delovima preduzea, 6. Potvrdu vlasnitva nad pojedinim predmetima, 7. Proveru autentinosti i otkrivanje falsifikata, 8. Smanjivanje vremena prolaska proizvoda kroz lanac snabdevanja zbog boljeg protoka informacija, 9. Automatizaciju otkrivanja greaka (u ranim aktivnostima), 10. Bolju zatitu proizvoda od krae. Najznaajniji vid primene RFID tehnologije u poslovnim sistemima je u oblasti upravljanja lancima snabdevanja, i integracije lanaca snabdevanja. Upravljanje lancem snabdevanja je koncept upravljanja tokom proizvoda od poetnog snabdevaa do krajnjeg korisnika [2]. Zasnovan je na ideji irenja informacija izmeu snabdevaa, proizvoaa, distributera, prevoznika i prodavaca, pri emu je uloga Interneta kljuna. Stoga se mora planirati razmena RFID podataka meu poslovnim partnerima u realnom vremenu, to dananje RFID tehnologije i standardi (ALE, EPC-IS) omoguavaju. Potraga i praenje (Track and Trace) je aplikacija RFID sistema ija je osnovna primena praenje kretanja vozila u toku transporta i distribucije. Aplikaciju potrage i praenja objekata karakterie sledee: 1. Postavljanje taga koji sadri jedinstveni identifikator na objekat koji se prati, 2. Oitavanje identifikatora sa taga na odreenoj lokaciji dok se objekat kree. Trenutno postoje dva tehnika reenja koja se primenjuju u ovom modelu. Prvo je satelitsko praenje, koje omoguava geografsko lociranje taga kad god je to potrebno. RFID tag koji moe da komunicira sa itaem direktno putem satelita spada u tehnologiju budunosti i primenjivae se najee u transportnim i rent-a-kar sistemima. Drugo je praenje aktivnih ili pasivnih tagova u ogranienom dometu, koje zahteva da se tag kree kroz jasno definisani prostor da bi mogao da bude registrovan. Ovakav se nain moe primenjivati na naplatnim rampama, skladitima, proizvodnim procesima i prodajnim objektima ili parking servisima. Najznaajniji vidovi primene aplikacije potrage i praenja mogu se nai u okviru upravljanja
16

lancima snabdevanja, praenja biolokih, hemijskih ili hazardnih materijala, i praenja prtljaga na aerodromima. Praenje paleta i kutija je najee pominjana i najire primenjivana aplikacija RFID sistema. Ovaj model podrazumeva da se tagovima obeleavaju palete i kutije koje u sebi sadre vie objekata. Model je najefikasnije primenjivan u sluaju praenja tovara koji sadre objekte istog tipa. Ree se primenjuje u praenju tovara koji sadre razliite tipove objekata. Najee se koristi u skladitenju i unutranjem transportu, mada je mogua integracija sa modelom potraga i praenje u kom sluaju se primenjuje i u distribuciji. Pametna polica (Smart Shelf) je sistem polica i kontejnera koji konstantno prate broj i stanje pojedinanih predmeta koji su na njih smeteni. To je najsavreniji vid RFID sistema, koji u sluaju uklanjanja ili dodavanja objekta momentalno obnavlja informacije o stanju zaliha. Primarna svrha ovog sistema je precizno pozicioniranje objekata u prostoru. Najee se koristi u sistemima za skladitenje. Na tagove RFID sistema mogue je upisati razne vrste podataka, npr. podatke o roku trajanja ili minimalnoj koliini zaliha odreenog proizvoda. Elektronsko plaanje je RFID aplikacija ija je uloga olakavanje i ubrzavanje plaanja proizvoda i usluga. Optu primenu ove aplikacije karakterie sledee: 1. tag koji sadri jedinstveni matini broj ili neki drugi identifikator korisnika (klijenta), i 2. preuzimanje (oitavanje) identifikatora sa taga na prodajnom mestu. U trenutku transakcije, matini broj korisnika povezuje se sa brojem bankovnog rauna korisnika, i odgovarajui novani iznos se prenosi sa rauna korisnika na raun preduzea. Povoljnija opcija primene je da se u okviru odreenog platnog sistema izvri dodeljivanje jedinstvenog identifikacionog broja korisniku, te da se otvori i sa njim povee novi bankovni raun sa ogranienom svotom novca. Na taj nain, ako tag bude izgubljen ili ukraden novana teta koju e korisnik pretrpeti bila bi minimalna. Model se moe primenjivati u svim maloprodajnim i veleprodajnim objektima, na naplatnim rampama, benzinskom pumpama i sl. Prednost ovog modela je to se novana transakcija vri brzo, jednostavno i bezbedno za korisnika. Pogodnost modela elektronskog plaanja je u tome to se RFID sistem moe povezati sa nekin drugim platnim sistemima. Na primer, ovaj sistem se moe

17

povezati sa sistemom kreditnih kartica na taj nain to se u sluaju nedostatka novca na raunu nedostajui iznos moe pokriti sa kreditne kartice korisnika3.

Literatura
Web based Supply Chain Management System Saravanan Rajau, dr Mohamed E. Fayad IT infrastructure for supply chain management in company networks with small and medium-sized enterprise Marcel Stor, Nils Birkeland, Jorg Nienhaus and Guido Menkhaus

Primena rfid tehnologije u poslovnim procesima - Application of rfid technology in business processes Jelena Obradovi

18

Primena rfid tehnologije u poslovnim procesima - Application of rfid technology in business processes Jelena Obradovi http://www.supplychainonline.com.br/arquivos/The%20Role%20of%20the%20Internet%20in%20Supply %20Chain%20Management.pdf

19