Zivotna Sredina Analize I Preporuke

2011
RADNA GRUPA analize i preporuke
convent about European Union
ivotna sredina
Sadraj
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2011/2012 Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Radna grupa ivotna sredina Upravljanje otpadom i lokalni planovi I Prvo zasedanje NKEU A. Upravljanje otpadom: Politika i propisi Republike Srbije na putu ka EU B. Lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom (normativni okvir) C. Lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom (stanje i problemi u praksi) D. Planovi upravljanja otpadom proizvoaa otpada E. Upravljanje opasnim otpadom i uee javnosti F. Zakljuci i preporuke II Drugo zasedanje NKEU A. Normativni okvir i implementacija propisa u oblasti upravljanja otpadom B. Rezultati istraivanja C. Zakljuci i preporuke 5 9
15 15 17 17 22
45 45 49 54
Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

3
27 36 39 41
2011/201
4 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2011/2012
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji u Srbiji (NK EU) je jedinstven projekat koji ima za cilj institucionalizaciju stalnog tela u okviru kojeg e se voditi tematski strukturisana debata izmeu predstavnika dravne administracije, politiara, nevladinih organizacija, strunjaka, profesionalnih organizacija i ire javnosti o buduem pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Opti cilj projekta je jaanje kapaciteta Srbije za proces EU integracije i stvaranje foruma za trajnu i javnu debatu o evropskoj budunosti Srbije koja bi obuhvatila i regione u Srbiji. Jedan od ciljeva je i podsticanje otvorenog i transparentnog dijaloga izmeu zainteresovanih strana tako to e im se obezbediti ekskluzivne i relevantne informacije od strane strunjaka iz datih oblasti. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji deluje po principu partnerstva izmeu dravnog sektora, odnosno institucija direktno ukljuenih u proces pregovaranja i nedravnog sektora odnosno nevladinih organizacija, politikih partija, akademske javnosti, privrednika, medija i ire javnosti. U dosadanjem radu, NK EU je postigao zapaene rezultate, koji su predstavljeni kroz usvojene preporuke, u kontekstu pridrui-

5
2011/201
vanja Srbije Evropskoj uniji. Imajui u vidu sve zahtevnije naredne faze na putu Republike Srbije ka lanstvu u Evropskoj uniji, NK EU bi, kao i do sada, bio usmeren na praenje sprovoenja prioriteta koji su jasno definisani u Evropskom partnerstvu i Nacionalnom programu integracije, a iji je pregled jednom godinje izlistan u Izvetaju o napretku. NK EU se sastoji od Predsednitva i radnih grupa. Predsednitvo ine eminentni, visoki zvaninici i predstavnici nedravnog sektora. Radna grupa ima najmanje 40 lanova, predstavnika svih zainteresovanih grupa (dravnih institucija, nevladinog sektora, profesionalnih udruenja, poslovnog sektora i drugih drutvenih grupa) i internog eksperta. Radna grupa ivotna sredina je nastavila rad i u ovom ciklusu, definisana je opta tema Upravljanje otpadom i lokalni planovi. Radna grupa se u ovom ciklusu sastala dva puta, u periodu oktobar 2011 maj 2012. godine. Ovog puta, Radna grupa ivotna sredina je bila sastavni deo ireg projekta, kampanje Zelena inicijativa, koja predstavlja mreu 22 organizacije graanskog drutva u Srbiji, iji je Evropski pokret u Srbiji lan. lanice Zelene inicijative su u 16 meseci realizovale zajednike aktivnosti usmerene ka razvoju funkcionalnih mehanizama za podsticanje primarne selekcije otpada na lokalnom i nacionalnom nivou. Jedan segment aktivnosti odnosio se i na poboljanje kvaliteta i broja usvojenih lokalnih i regionalnih planova za upravljanje otpadom kroz analizu i istraivanje postojeih planova i pravljenja seta preporuka za njihovo unapreenje i podsticanje njihove primene. Analiza i preporuka predstavljene u ovoj knjizi rezultat su istraivanja i diskusija u kojima su uestvovali svi lanovi Radne grupe ivotna sredina.
II Drugo zasedanje nkeu
I Prvo zasedanje NKEU
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Radna grupa ivotna sredina
Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina
O Nacionalnom konventu o EU 2011/2012
Radnu grupu ivotna sredina u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji je podrao Amerika agencija za meunarodni razvoj (USAID), partneri na projektu su bili: Institut za odrive zajednice (ISC), Balkanski fond za lokalne inicijative, Centar modernih vetina, Mladi istraivai Srbije, Grupa 484, Inicijativa za razvoj i saradnju, Centar za razvoj socijalnog preduzetnitva, YUROM centar, Beogradski fond za politiku izuzetnost i mrea 13 ekolokih organizacija Zelena lista Srbije, a sprovoenje projekta pomogla je i Narodna skuptina Republike Srbije.

7
2011/201
Aleksandra Bala,sekretar, Odbor za zatitu ivotne sredine, Narodna skuptina Republike Srbije, Aleksandra avoki,profesorka, Pravni fakultet, Univerzitet Union,
Biljana nenadi, Sluba Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, Biljana stori, menader za zatitu ivotne sredine, Centar za reciklau d.o.o. Beograd, Bojan Kovai, zamenik direktora, Republika agencija za energetsku efikasnost, Boidar Potkonjak, direktor, Boi i sinovi d.o.o.,

9
Ana nedeljkovi, rukovodilac Grupe za odrivi razvoj, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije,
2011/201
Branislav Galeev, naelnik Odeljenja za postupanje sa opasnim i ostalim otpadom, Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja sektor za kontrolu i nadzor, danijela trajkovi, zamenik javnog tuioca, Vie javno tuilatvo, Vranje, darija ajin, naelnica, Junobaki upravni okrug, darinka radojevi, koordinatorka Nacionalne strategije za odrivi razvoj, Kabinet potpredsednika Vlade Republike Srbije za evropske integracije, dragan dilpari, zamenik direktora, ENVI TECH, dunja Proki, Ambasadori ivotne sredine, duan stoki, sekretar, Odbor za zatiti ivotne sredine i odrivi razvoj, Privredna komora Srbije, duan vasiljevi,partner i predsednik UO, SNC International Holdings, LLC, Filip Abramovi, naelnik odeljenja, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, Skuptina grada Beograda, Goran vuji, rukovodilac departmana, Departman za inenjerstvo zatite ivotne sredine, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, Hristina stevanovi arapina, profesorka, Fakultet za ivotnu sredinu, Univerzitet u Sremskoj Kamenici, Lazar Krnjeta,direktor, TTI group d.o.o. Beograd-PU Komdel
Lidija Bartu vasiljevi, savetnica, Western Balkans Consulting, Ljiljana orevi, samostalni savetnik, Agencija za zatitu ivotne sredine, Ljubinka Kaluerovi, savetnica za oblast zatite ivotne sredine i sekretar odbora za zatitu ivotne sredine, Stalna konferencija gradova i optina, Maja Kruni Lazi,samostalna savetnica za odrivu potronju i proizvodnju, Agencija za zatitu ivotne sredine, Marko Milenkovi,Pravni fakultet u Beogradu Milica duronji, konsultantkinja Milo Kati,direktor, EKO DIMeC d.o.o., Miodrag radovi, direktor, Collective Swift,
nenad Miloradovi, koordinator izrade Lokalnog plana upravljanja otpadom, Optinska uprava optine uprija, olga ipovac,sekretar, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, Panevo, Predrag Aleksi,izvrni direktor za umarstvo i zatitu ivotne sredine, JP Srbija ume, radmilo Pei, redovni profesor, ef katedre, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu,

11
Miroslav Premovi, menader, Sekopak,
2011/201
sinia Mitrovi, specijalni savetnik ministra, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, slavko Bogdanovi, redovni profesor, Privredna akademija Novi Sad, sonja Prodanovi,samostalni istraiva, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, sneana Mati-Besarabi, rukovodilac Centra za higijenu i humanu ekologiju, Gradski zavod za javno zdravlje, sran Matovi, lan, Gradskog vea za ivotnu sredinu, odrivi razvoj i saradnju sa udruenjima, Grad Kragujevac, stanojla Mandi, zamenica poverenika, za informacije od javnog znaaja, stevan Lili,profesor, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, tanja Petrovi,generalna sekretarka, Mladi istraivai Srbije, valentina ureta,koordinatorka alumni programa, Beogradski fond za politiku izuzetnost, vojislav stankovi, direktor, EKOSTAR PAK d.o.o., vladimir Luki, predsednik, NVO Graanska ekoloka akcija Tales, vukica Popadi njunji, koordinatorka slube za zatitu i unapreenje ivotne sredine, RB Kolubara,
Zoran sreti, rukovodilac grupe za zatitu ivotne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Kancelarija za evropske integracije Republike Srbije, Zorica isoski, direktorka, Aurora Green.

13
2011/201
NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI

radna grupa ivotna sredina
(Zasedanja su odrana 26. oktobra 2011. godine i 31. maja 2012. godine u domu narodne skuptine u Beogradu)
UPRAVLJANJE OTPADOm I LOKALNI PLANOVI

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) je u okviru projekta Zelena incijativa odrao dva zasedanja posveena pitanjima koja se odnose na upravljanje otpadom i na lokalne planove upravljanja otpadom. Oba zasedanja su odrana u Domu Narodne skuptine Republike Srbije.

15
2011/201
Na prvom zasedanju, koje je odrano 26. oktobra 2011. godine, raspravljano je o stanju u oblasti upravljanja otpadom sa stanovita primene postojeih propisa na lokalnom nivou u kontekstu evropskih integracija, odnosno stanja u oblasti donoenja i sprovoenja lokalnih planova upravljanja otpadom. Pored toga, raspravljalo se i o planovima upravljanja otpadom proizvoaa otpada kao i o upravljanju opasnim otpadom i ueu javnosti sa stanovita mogunosti izgradnje postrojenja za tretman opasnog otpada u RS. Na drugom zasedanju, koje je odrano 31. maja 2012. godine, predstavljeni su rezultati istraivanja koje je sprovedeno izmeu dva zasedanja, a koje se odnosi na stanje kapaciteta i praksu u oblasti upravljanja otpadom na lokalnom nivou i raspravljalo se o iskustvima u primeni propisa u oblasti upravljanja otpadom sa stanovita ministarstva nadlenog za poslove ivotne sredine, odnosno sa stanovita lokalne samouprave.

(26. oktobar 2011. godine)1
A. UPrAvLJAnJe otPAdoM: PoLitiKA i ProPisi rePUBLiKe srBiJe nA PUtU KA eU

1. Ciljevi Republike Srbije u oblasti upravljanja otpadom odreeni su optim opredeljenjem vezanim za lanstvo u EU. Odgovarajuim stratekim dokumentima i propisima, koji su usklaeni (ili iji je cilj da budu usklaeni) sa politikom i propisima EU definisani su specifini ciljevi i rokovi za ostvarivanje. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine2 i Akcioni plan 2010-2014 utvruju opte okvire nacionalne politike. Pored toga, trebalo bi imati u vidu i druge strateke dokumente koji mogu biti od znaaja za ovu oblast
1
Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. (http://www.ekoplan.gov.rs/src/ upload-centar/dokumenti/zakonii-nacrt-zakona/propisi/strategija_ upravljanja_otpadom_konacno.pdf); Slubeni glasnik RS, br. 29/2010.

17
Dokument je pripremio Dragoljub Todi (interni ekspert Radne grupe ivotna sredina) na osnovu priloga koji su pripremili uvodniari (Goran Vuji, Nenad Miloradovi, Zorica Isoski i Milo Kati) i diskusije koja je voena tokom sastanka. Za ire informacije iz uvodnih prezentacija kao i za druge podatke o projektu videti zvaninu internet prezentaciju Evropskog pokreta u Srbiji: http://www.emins.org/sr/aktivnosti/ projekti/reciklarnica/index.html.
2011/201
kao to su: Nacionalni program zatite ivotne sredine, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Strategija prostornog razvoja Republike Srbije 2009-2013-2020, Prostorni plan Republike Srbije, Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva, Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji, Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara (nacrt), itd. 2. Normativni okvir u oblasti upravljanja otpadom ustanovljen je veim brojem propisa donetih u poslednjih nekoliko godina. Pored Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 135/04; 36/09), dva osnovna zakona u oblasti upravljanja otpadom (Zakon o upravljanju otpadom, Sl. glasnik RS, br. 36/09, 88/10, Zakon o ambalai i ambalanom otpadu, Sl. glasnik RS, br. 36/09) i brojnih podzakonskih propisa donetih na osnovu njih, za upravljanje otpadom relevantan je (ili moe biti relevantan) itav niz drugih propisa u oblasti ivotne sredine kao i u raznim drugim oblastima (zdravstvo, poljoprivreda, energetika, rudarstvo, itd). Republika Srbija je lanica Bazelske konvencije o prekograninom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 2/99), kao i drugih relevantnih meunarodnih ugovora ukljuujui i univerzalne meunarodne ugovore u oblasti upravljanja hemikalijama. 3. Osnovni elementi politike EU u oblasti upravljanja otpadom propisani su relevantnim odredbama Ugovora o funkcionisanju EU, u delu koji se odnosi na ivotnu sredinu, estog akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine, Tematske strategije o prevenciji i reciklai otpada i drugih stratekih dokumenata. Stav da odrivo upravljanje resursima predstavlja jednu od kljunih pretpostavki za ostvarivanje ciljeva odrivog razvoja ugraen je u osnove politike EU u ovoj oblasti.
4. Grupa propisa EU kojima se regulie oblast upravljanja otpadom jedna je od najrazvijenijih u okviru grupe propisa u oblasti ivotne sredine. Od ukupno 741 propisa, koji se nalaze u kategoriji ivotna sredina, na oblast upravljanje otpadom i iste tehnologije, kao jednu od deset podgrupa propisa, otpada 73.3 Pored propisa kojima se reguliu, tzv. posebni tokovi upravljanja otpadom 3 Zakljuno sa 15. novembrom 2011. propisi EU u ovoj oblasti obuhva- godine (http://eur-lex.europa.eu/en/ taju Direktivu Saveta 2008/98/ legis/latest/chap151030.htm). EC o otpadu4, Direktivu Saveta 4 Directive 2008/98/EC of the 99/31/EC o deponijama5, Direk- European Parliament and of the tivu Saveta 91/689/EEC o opa- Council of 19 November 2008 snom otpadu6, Direktivu Saveta on waste and repealing certain Directives (Text with EEA relevance), 2000/76/EC o spaljivanju otpa- (OJ L 312, 22.11.2008, p. 330). da7, Direktivu Saveta 94/62/EC o 5 Council Directive 1999/31/EC of 26 ambalai i ambalanom otpadu8, April 1999 on the landfill of waste, Uredbu 1013/2006 o kretanju ot- (OJ L 182, 16.7.1999, p. 119). pada,9 Uredbu Komisije (EC) br. 6 Council Directive 91/689/EEC of 1418/2007 o izvozu nekih vrsta 12 December 1991 on hazardous otpada,10 Uredbu 2150/2002 o waste, (OJ L 377, 31.12.1991, p. 2027). statistici u oblasti otpada,11 itd.
7
5. Izrada planova upravljanja otpadom na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou smatra se jednim od najznaajnijih elemenata politike EU u oblasti upravljanja otpadom. Direktiva 2006/12 o otpadu u lanu 7 propisuje da su nadleni organi drava lanica duni da, radi postizanja ciljeva iz lanova 3, 4 i 5, to pre izrade jedan ili vie planova upravljanja otpadom.12
Directive 2000/76/EC of the European Parliament and of the Council of 4 December 2000 on the incineration of waste, (OJ L 332, 28.12.2000, p. 91111). European Parliament and Council Directive 94/62/EC of 20 December 1994 on packaging and packaging waste (OJ L 365, 31.12.1994, p. 1023). Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council of 14June 2006 on shipments of waste (OJ L 190, 12.7.2006, p. 198).

19
2011/201
10 Commission Regulation (EC) No 1418/2007 of 29 November 2007 concerning the export for recovery of certain waste listed in Annex III or IIIA to Regulation (EC) No 1013/2006 of the European Parliament and of the Council to certain countries to which the OECD Decision on the control of transboundary movements of wastes does not apply (Text with EEA relevance), (OJ L 316, 4.12.2007, p. 652). 11
Regulation (EC) No 2150/2002 of the European Parliament and of the Council of 25 November 2002 on waste statistics (Text with EEA relevance) (OJ L 332, 9.12.2002, p. 136). Radi pomoi u izradi planova upravljanja otpadom Komisija je 2003. godine objavila poseban Vodi. Vidi: http://ec.europa.eu/ environment/waste/plans/pdf/ wasteguide_final.pdf. Analitiki izvetaj koji prati Saoptenje Komisije upueno Evropskom parlamentu i Savetu, Miljenje Komisije o zahtevu Srbije za lanstvo u Evropskoj uniji, {COM(2011) 668}, str. 148. http://www.seio.gov.rs/upload/ documents/eu_dokumenta/ misljenje_kandidatura/izvestaj_o_ napretku_2011.pdf.
12
Posebne odredbe o planovima upravljanja otpadom sadrane su i u Direktivi 91/689 o opasnom otpadu i Direktivi 94/62 o ambalai i ambalanom otpadu. Direktiva 2008/98 o otpadu, kojom je ukinuta, izmeu ostalog i Direktiva 2006/12 detaljnije razrauje obaveze drava koje se odnose na planove i programe. U poglavlju V Direktive propisana su pravila koja se odnose na: planove upravljanja otpadom (lan 28), programe za spreavanje nastanka otpada (lan 29), preispitivanje i reviziju planova i programa (lan 30), uee javnosti (lan 31), saradnju izmeu drava lanica i Komisije (lan 32) i informacije koje se dostavljaju Komisiji (lan 33).
13
6. Smatra se da je Srbija uskladila svoje zakonodavstvo sa kljunim politikama EU vezanim za upravljanje otpadom i opasnim otpadom i u znaajnoj meri usaglasila svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU o ambalai i ambalanom otpadu kao i o posebnim tokovima otpada. Meutim, primenu zakona oteava nizak nivo prikupljanja otpada u ruralnim sredinama, hiljade ilegalnih deponija i odsustvo postrojenja za preradu opasnog otpada. Krupan problem predstavljaju zalihe opasnog otpada u privremenim skladitima i ekoloka arita koja je neophodno sanirati.13

21
7. Procena dinamike daljeg usaglaavanja nacionalne politike i sprovoenja propisa u oblasti upravljanja otpadom u procesu pridruivanja Srbije sa EU data je u Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine.14 Polazi se od stava da e na kraju pristupnih pregovora, biti dogovoren prelazni period za implementaciju direktiva za koje su neophodna znatna finansijska sredstva (teke direktive) ili odabranih direktiva za koje su neophodna znatna finansijska sredstva. Prema sadanjim dostupnim ekonomskim informacijama i u skladu sa njihovim daljim specifikacijama u planovima za sprovoenje posebnih direktiva i ekonomskih strategija, kandidati za prelazni period bie postrojenja za tretman otpadnih komunalnih voda, postrojenja za skladitenje otpada koja su neophodna u skladu sa Direktivom o nitratima, komunalna postrojenja za vrst otpad i odabrana industrijska postrojenja. Za sve ostale komponente pravnih tekovina EU, bie neophodna potpuna usklaenost15 (aut. pod). Preciznije govorei, mogui zahtevi za prelaznim periodom za mere u oblasti ivotne sredine odnose se i na potpuno usaglaen sistem upravljanja vrstim komunalnim otpadom (direktive o deponijama, ambalai, otpad od elektrine i elektronske opreme i baterije). Pri tom se procenjuje da e biti potreban prelazni period do 2024. godine 14 Nacionalna strategija za najvie zbog uticaja visokih ope- aproksimaciju u oblasti ivotne sredine, rativnih trokova.16 Takoe, pro- Vlada Republike Srbije, Beograd, 2011. http://www.srbija.gov.rs/vesti/ cenjuje se da e najvei trokovi dokumenti_sekcija.php?id=45678. biti vezani za osnivanje potpuno Kako bi bilo jasno ta podrazumeva usaglaenih optinskih sistema proces aproksimacije dokumentom je propisano da se on sastoji od: 1) za upravljanje otpadom.17 Taj transpozicije propisa EU u propise sistem obuhvata direktive o de- Republike Srbije, 2) implementacije i 3) primene tih propisa. Ibid, str. 9. ponijama, ambalai i otpadu od elektrine i elektronske opreme. 15 Ibid, str. 3. Trokovi njihove aproksimacije 16 Ibid, str. 43. su proraunati na 2,050 miliona 17 Ibid, str. 41. evra.
2011/201
B. LoKALni i reGionALni PLAnovi UPrAvLJAnJA otPAdoM (norMAtivni oKvir)

1. Pitanje mesta i uloge lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom treba sagledavati u kontekstu irih ciljeva nacionalne politike u oblasti ivotne sredine i upravljanja otpadom, kao i reenja koja su sadrana u postojeim zakonskim propisima. Brojne norme sadrane u Zakonu o upravljanju otpadom neposredno se odnose na lokalne i regionalne planove upravljanja otpadom. 2. Najpre, mesto i ulogu lokalnih planova upravljanja otpadom potrebno je posmatrati u kontekstu mesta i uloge drugih planskih dokumenata pod ime se, prema odredbama lana 9 podrazumevaju: 1) strategija upravljanja otpadom (Strategija); 2) nacionalni planovi za pojedinane tokove otpada; 3) regionalni plan upravljanja otpadom; 4) plan upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola; 5) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom. 3. Obaveza izrade lokalnih planova upravljanja otpadom propisana je u lanu 13. Zakona o upravljanju otpadom u kome se kae: Skuptina jedinice lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom kojim definie ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Strategijom. Lokalni plan upravljanja otpadom priprema sluba jedinice lokalne samouprave nadlena za poslove upravljanja otpadom u saradnji sa drugim organima nadlenim za poslove privrede, finansija, zatite ivotne sredine, urbanizma, kao i sa predstavnicima privrednih drutava, odnosno preduzea, udruenja, strunih institucija, nevladinih i drugih organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine, ukljuujui i organizacije potroaa.
4. Ostale obaveze jedinica lokalne samouprave u vezi sa upravljanjem otpadom (kao subjekta nadlenog za upravljanje otpadom) propisane su odredbama Zakona o upravljanju otpadom. One obuhvataju, pored donoenja lokalnog plana upravljanja otpadom, odnosno obezbeenje uslova i staranje o njegovom sprovoenju, i ureenje, obezbeenje, organizovanje i sprovoenje upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom (u skladu sa zakonom), ureivanje postupka naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom (u skladu sa zakonom); izdavanje dozvola, odobrenja i drugih akata (u skladu sa ovim zakonom), voenje evidencije i dostavljanje podataka ministarstvu; davanje miljenja u postupku izdavanja dozvola, a na zahtev ministarstva ili nadlenog organa autonomne pokrajine (u skladu sa ovim zakonom), vrenje nadzora i kontrole mera postupanja sa otpadom (u skladu sa ovim zakonom), itd. Osim toga, jedinica lokalne samouprave svojim aktom odreuje organe i slube nadlene za obavljanje ovih poslova. 5. Aktivnosti u vezi sa regionalnim planom upravljanja otpadom propisane su lanom 12. Zakona na sledei nain: Skuptine dve ili vie jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi najmanje 200.000 stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine nadlenog 18 Osim toga, regionalni plan upravljanja organa autonomne pokrajine, otpadom moe se doneti i za teritorije regionalni plan upravljanja otpa- optina na kojima ivi manje od 200.000 stanovnika po prethodno dom, kojim se definiu zajedniki izraenoj studiji opravdanosti za ciljevi u upravljanju otpadom u donoenje regionalnog plana na skladu sa Strategijom.18 Uprav- koju saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne ljanje otpadom na teritoriji dve ili pokrajine. Postupak izrade i donoenja vie jedinica lokalne samouprave, regionalnog plana iz st. 1. i 2. ovog lana ureuje se sporazumom koje su obuhvaene regionalnim skuptina jedinica lokalne samouprave, planom upravljanja otpadom, vri u skladu sa zakonom.

23
2011/201
se u skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom. Prema odredbama lana 21, zajedniko upravljanje otpadom jedinica lokalne samouprave obezbeuju i sprovode dve ili vie jedinica lokalne samouprave pod uslovima i na nain utvren zakonom, Strategijom i sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave. Istovremeno je propisano i to ta se naroito ureuje sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave.19 6. Period vaenja i obavezna sadrina lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom propisani su lanom 14 Zakona. Ovi planovi se donose za period od 10 godina, a ponovo se razmatraju svakih pet godina, i po potrebi revidiraju i donose za narednih 10 godina. 7. Propisan je isti obavezan sadraj lokalnih i regionalnih planova. Planovi sadre sledee: 1) oekivane vrste, koliine i poreklo ukupnog otpada na teritoriji; 2) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien ili odloen u okviru teritorije obuhvaene planom; 3) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne samouprave; 4) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se otpremiti u druge jedinice lokalne samouprave; 5) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklae otpada u oblasti koja je obuhvaena planom; 6) program sakupljanja otpada iz domainstava; 7) program sakupljanja opasnog 19 U sluaju da dve ili vie jedinica otpada iz domainstava; 8) prolokalne samouprave ne obezbede gram sakupljanja komercijalnog i ne sprovode upravljanje otpadom otpada; 9) program upravljanja pod uslovima i na nain utvren u stavu 1 ovog lana, odluku industrijskim otpadom; 10) predo zajednikom obezbeivanju loge za ponovnu upotrebu i recii sprovoenju upravljanja klau komponenata komunalnog otpadom na teritoriji tih jedinica lokalnih samouprava, na predlog otpada; 11) program smanjenja ministarstva, odnosno nadlenog koliina biorazgradivog i ambaorgana autonomne pokrajine, donosi lanog otpada u komunalnom Vlada.
otpadu; 12) program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom; 13) lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman i odlaganje otpada, ukljuujui podatke o urbanistiko-tehnikim uslovima; 14) mere za spreavanje kretanja otpada koji nije obuhvaen planom i mere za postupanje sa otpadom koji nastaje u vanrednim situacijama; 15) mere sanacije neureenih deponija; 16) nadzor i praenje planiranih aktivnosti i mera; 17) procenu trokova i izvore finansiranja za planirane aktivnosti; 18) mogunosti saradnje izmeu dve ili vie jedinica lokalne samouprave; 19) rokove za izvrenje planiranih mera i aktivnosti; 20) druge podatke, ciljeve i mere od znaaja za efikasno upravljanje otpadom. 8. Sprovoenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje otpada iz nadlenosti jedinica lokalne samouprave finansira se iz namenskih sredstava budeta jedinica lokalne samouprave, kredita, donacija i sredstava pravnih i fizikih lica koja upravljaju otpadom, naknada i drugih izvora finansiranja, u skladu sa zakonom (lan 80 st. 3). 9. Neposredna veza sa nacionalnim planovima upravljanja otpadom definisana je na opti nain kroz obavezu da lokalni i regionalni planovi moraju da budu usaglaeni sa nacionalnim planovima (lan 14 st. 3). 10. Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola priprema se i donosi u skladu sa odredbama lana 15 Zakona i sadri naroito: 1) dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o otpadu ije iskorienje vri operater tog postrojenja ili ije odlaganje vri operater (vrste, sastav i koliine otpada); 2) mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada; 3) postupke i naine razdvajanja razliitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji e se ponovo koristiti, radi smanjenja

25
2011/201
koliine otpada za odlaganje; 4) nain skladitenja, tretmana i odlaganja otpada; 5) mere zatite od poara i eksplozija; 6) mere zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi. 11. Za sva postrojenja ija je delatnost upravljanje otpadom i za koja se izdaje integrisana dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom, priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom (lan 16). Ovaj radni plan obavezno sadri sledee elemente: 1) opis lokacije i identifikaciju izvora rizika (operacije upravljanja otpadom, dozvoljene vrste otpada, radno vreme); 2) opremanje postrojenja radi spreavanja i kontrole zagaenja ivotne sredine i ugroavanja zdravlja ljudi (prihvatni i drenani sistem za otpadne vode, sistem za preiavanje otpadnih voda, sistem za preiavanje gasova iz postrojenja); 3) infrastrukturu lokacije (obezbeenje lokacije, ograda, kontrola sakupljaa); 4) rad u postrojenju (kontrola muljeva i ostataka, potencijalno procurivanje i zagaivanje ivotne sredine, zatita od poara, prijem otpada i procedure za kontrolu, uzorkovanje i ispitivanje otpada, sistemi za merenje koliine otpada, skladitenje opasnog otpada, proces tretmana opasnog otpada - postrojenje, oprema i postupci, ukljuujui sisteme za istovar i razastiranje otpada, dnevno pokrivanje i pokrivanje po potrebi na lokaciji deponije); 5) kontrolu zagaenja, monitoring i izvetavanje (monitoring i izvetavanje o: sastavu otpada, emisijama gasova, kvalitetu otpadnih voda, odnosno sastavu procednih voda, kvalitetu podzemnih voda, kvalitetu povrinskih voda, kvalitetu zemljita, meteorolokim uslovima); 6) upravljanje i monitoring uslova u postrojenju, odnosno na deponiji (kontrola, monitoring i izvetavanje o suspendovanim esticama, kontrola neprijatnih mirisa, kontrola i monitoring buke, kontrola tetoina i ptica, kontrola raznoenja smea); 7) dokumentaciju o lokaciji (raspoloivost dokumenata, evidencija opasnog otpada).
C. LoKALni i reGionALni PLAnovi UPrAvLJAnJA otPAdoM (stAnJe i ProBLeMi U PrAKsi)
20
Meutim, konstatovano je da u Zakonu o upravljanju otpadom, prilikom odreivanja rokova za izradu lokalnih planova upravljanja otpadom, nije bila uvaena realnost pre svega u delu procene instucionalnih kapaciteta samog ministarstva, lokalnih samouprava, a naroito Javnih komunalnih preduzea. To je dovelo do toga da je samo mali broj lokalnih samouprava u predvienom roku bio usvojio svoje planove. Ciljevi EU u ovoj oblasti su propisani lanom 5 Direktive 1999/31/EC o deponijama iji stav 2 taka a. glasi: u roku od najvie pet godina od datuma utvrenog lanom 18. (1), biorazgradivi komunalni otpad koji odlazi na deponije mora se smanjiti na 75% od ukupnog iznosa (po teini) biorazgadivog komunalnog otpada proizvedenog u 1995. g. ili zadnjoj godini pre 1995. g. za koju su dostupni standardizovani Eurostat podaci. Direktivom je ostavljena mogunost da se ovaj period produi za 4 godine za one drave lanice koje u 1995. g. ili zadnjoj godini pre 1995. g. za koju su dostupni Eurostat podaci, odlau vie od 50% svog sakupljenog komunalnog otpada na deponije. To znai da je prvi obavezujui period do 2006. godine produen (za odreene drave) do 2010. godine. U daljoj dinamici smanjivanja biorazgradivog komunalnog otpada koji odlazi na deponije propisano je da su drave lanice obavezne da smanje ove koliine u 2009. godini (odnosno 2013) na 50% a do 2016. godine (odnosno, 2020) na 35%.
2. U izradi planova i programa vodi se rauna o tome da svi planovi upravljanja otpadom moraju da ukljue glavne zahteve propisane

27
1. Procenjuje se da je u Srbiji od 2008. godine do danas uinjen znaajan napredak. Uvoenje obaveze izrade lokalnih i regionalnih planova predstavlja znaajan napredak na planu pribliavanja EU. Skoro sve optine su izradile ili su u postupku izrade ili usvajanja lokalnog i regionalnog plana upravljanja otpadom.20 Jedan od veoma dobrih instrumenata koji je pokrenuo izradu lokalnih i reginalnih planova kao i njihovo usvajanje, bila je odluka Fonda za zatitu ivotne sredine, koji je uslovio dodelu sredstava iz fonda izraenim i usvojenim lokalnim i regionalnim planom.
21
2011/201
odgovarajuim propisima EU iz oblasti upravljanja otpadom. Dva kljuna zahteva su da se otpad ne moe deponovati - a da prvo nije tretiran, a drugi zahtev je da se koliina biorazgradivog otpada mora smanjiti u narednom periodu u odnosu na koliinu koja je deponovana 1995. godine.21 Treba napomenuti da vei broj zemlja EU nije uspeo da ispuni zahteve EU direktiva u pogledu smanjenja deponovanja biorazgradljivog otpada na deponijama.22 Pored toga, raspoloivi podaci pokazuju da u dravama lanicama EU, jo uvek, veliki deo otpada odlazi na deponije.23
22
Razlike u ukupnim koliinama komunalog otpada koje se odlau na zemlju ili u zemlju izmeu drava lanica EU su ogromne. Tako, na primer, ti podaci za 2009. godinu su iznosili (kg/per capita): Bugarska 451, Maarska 320, Rumunija 304 (procena), Slovenija 308, Italija 266 (procena Eurostata), Francuska 173 (procena Eurostata), Belgija 25, vedska 7, Austrija 4, Holandija 4, Nemaka 2, itd. http://appsso.eurostat.ec.europa. eu/nui/submitViewTableAction. do Za ire videti i: Diverting waste from landfill, Effectiveness of waste-management policies in the European Union, EEA Report, No. 7/2009. Copenhagen, 2009.
3. Gore navedeni zahtevi su inkorporirani u uvodnim delovima svih planova u Srbiji. Pri tom treba imati u vidu da je Ministarstvo propisalo ciljeve za smanjenje biorazgardivog otpada koji se deponuje u sklopu Uredbe o odlaganju otpada na deponije (Slubeni glasnik RS, br. 92/2010), dok e konani biti usvojeni nakon pregovora sa EU o pristupanju. 4. U Srbiji se ulau napori da se sa divljih deponija pree na sanitarne deponije.24 Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima oko 3.500 divljih deponija,25 ali u obzir se mora uzeti i injenica da 170 gradskih deponija iji je kapacitet preko 10.000 kubika ne zadovoljava minimum uslova koji su propisani Pravilnikom o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija (Slubeni glasnik RS, br. 54/92) i da su u postupku sanacije i postepenog zatvaranja. Na osnovu analize sastava otpada u deset gradova zakljueno je da preko 60%
otpada ne moe da se reciklira bez tretmana. Postupanje u delu otpada koji se odnosi na ambalani otpad (33% otpada u Srbiji) je na dobrom putu da bude u skladu sa definisanim ciljevima. Pri izradi planova upravljanja, vodi se rauna i o posebnim tokovima otpada. Smatra se da je, za odreene kategorije otpada, uspostavljen sistem usklaen sa zahtevima iz propisa EU (gume, elektronski otpad). Meutim, za ostatak otpada (65%) su potrebne znaajne promene u sistemu, ukljuujui i operativne trokove. Dakle, procenjuje se da je osnovni problem smanjenje koliina biorazgradivog otpada koji moe da se ostavlja na deponijama. 5. to se tie drugog dela zahteva EU, kojim je propisano da se ne sme odlagati otpad koji nije prethodno tretiran, kontroverznost stanja u Srbiji i daljih perspektiva razvoja moe se posmatrati kroz aktuelno stanje i planove daljeg razvoja.26 U Srbiji trenutno ima 10 regionalnih deponija. Strategija upravljanja otpadom i koncept regionalnih deponija se nalazi na prekretni-

29
23 Za ire o stanju sprovoenja Direktive Saveta 99/31/EC o deponijama videti: Report on implementation of the Landfill Directive in the 15 member states of the European Union, October 2005. (http://ec.europa.eu/environment/ waste/pdf/report_a2.pdf). Radi ilustracije slinosti problema ovde ukazujemo na to da su osnovni problemi u EU-10 (drave koje su 2004. godine postale lanice EU) u ovoj oblasti sledei: nizak nivo znaaja koji se pridaje upravljanju otpadom i nedostatak administrativnih kapaciteta, visoko uee odlaganja na deponije u upravljanju otpadom i nerazumevanje hijerarhije upravljanja otpadom, visok nivo biorazgradivog otpada u otpadu koji se odlae, ograniena obuhvaenost javnim sistemom sakupljanja otpada u ruralnim podrujima, ogranieno odvajanje na izvoru, neefikasna primena principa zagaiva-plaa, veliki broj malih i tehniki neopremljenih deponija, postojanje ilegalnih deponija i odsustvo mehanizma nadzora i sankcija, nezadovoljavajua primena Odluke o kriterijumima za prijem, nezadovoljavajua primena principa tretman pre odlaganja, predugo zadravanje opasnog otpada na privremenim odlagalitima, itd. Za ire videti: Organisation of awareness-raising events concerning the implementation of Directive 1999/31 EC on the landfill of waste, Bipro, European Commission Brussels, 2007. pp. 15-24. (http:// ec.europa.eu/environment/waste/pdf/ study/report_landfill.pdf) Videti, takoe, i Organisation of awareness-raising events concerning the application and enforcement of Community legislation on landfills, Bipro, European Commission Brussels, 2008. pp. 15-36. (http://www. bipro.de/waste-events/doc/Final%20 Report_Annex_LANDFILL.pdf).
2011/201
24
Ovde treba imati u vidu da je Nacionalnom strategiijom za aproksimaciju predvieno da se do 2024. godine ostvari potpuno usaglaavanje sa propisima EU (Za potpuno usaglaen sistem upravljanja komunalnim otpadom koji integrie Direktive o deponijama, ambalai, elektrinom i elektronskom otpadu i baterijama). Ukazano je da e potpuno precizni podaci biti kasnije utvreni. Za ire o aktivnostima u okviru akcije Oistimo Srbiju videti: http://www. ekoplan.gov.rs/src/Ocistimo-Srbiju60-p1-list.htm Ukazano je na stanje i iskustvo u nekim dravama EU i vezu izmeu nivoa razvijenosti (merenog GDP) i vremena potrebnog za ostvarivanje ciljeva iz propisa EU. Posebno je naglaen uspeh Holandije i Nemake koje su za dvadesetak godina uspele da obezbede uslove za prelazak sa sistema deponija na druge vidove upravljanja otpadom. Imajui u ovo u vidu procenjuje se da su definisani ciljevi Republike Srbije iz Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine optimistiki formulisani.
25
26
ci budui da regionalne deponije nisu zaivele. I dalje je lake da se odlae na deponije za koje se ne plaa naknada. Trenutno 13% graana moe da odlae otpad na sanitarne deponije (to predstavlja oko 10% otpada). Uice, Pirot, Mitrovica i Inija poinju sa radom idue godine, pa e 27% graana, odnosno 22% otpada u Republici Srbiji biti obuhvaeno odlaganjem na deponije. Predvieno je da e u Beogradu otpad ii na mehaniko -bioloki tretman ali posle deponije.27 Slina odluka je doneta i u Novom Sadu. Ovde se postavlja pitanje operativnih trokova i mogunosti zadovoljavanja standarda EU. Procenjeno je da se moe dogoditi da 2024. godine u Srbiji budu izgraene sve predviene deponije ali izlazak iz sistema deponija nee moi da se uradi u prihvatljivom vremenskom periodu.
27
6. U pogledu propisanog obaveznog sadraja lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom konstatovano je da injenica da je propisan isti sadraj i za lokalni i za regionalni plan izaziva odreene nedoumice (npr. Panevo, Opovo). U praksi se nastoji da se ta razlika ustanovi kroz definisane aktivnosti, odnosno kroz nastojanje da se u regionalnim planovima vie akcenta stavlja na investicione i operativne trokove regionalnih deponija. U vezi sa ovim su i
Za ire o reenjima koje sadri Lokalni plan upravljanja otpadom grada Beograda 2001-2010 videti: http://www.beograd.rs/cms/view. php?id=1462700.
problemi koji se tiu redosleda usvajanja lokalnih, odnosno regionalnih planova. Od regionalnih planova se oekuje da, izmeu ostalog, daju smernice za izradu lokalnih planova.28 Ovde treba imati u vidu da je konstatovano da je zakonski okvir i strateki pristup jasno definisao da lokalni planovi upravljanja otpadom treba da se baziraju i naslanjaju na regionalni koncept upravljanja otpadom. Problem se pojavio i zbog insistiranja na roku za izradu lokalnih planova iako regionalni plan prethodno nije bio uraen. 7. U diskusiji je posebno naglaeno pitanje znaaja i uloge organizacija civilnog drutva (OCD). Procenjuje se da je uloga nevladinog sektora u izradi lokalnih i regionalnih planova do sada 28 Postoje znaajne razlike izmeu bila simbolina i to kroz javne optina u pogledu optih karakteristika i stanja ivotne sredine rasprave, odnosno prezentacije i upravljanja otpadom (npr. abalj, 29 ve uraenih planova. U vezi Novi Sad), koji su znaajni za izradu sa tim ukazano je na potrebu i sprovoenje lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom, zbog preduzimanja mera radi jaanja ega je teko napraviti uporedive kapaciteta OCD. planove. 8. Naglaeno je pitanje minimiziranja znaaja lokalnih i regionalnih planova kao stratekih dokumenata i izraena bojazan da strateki dokumenti u Srbiji nemaju karakter dugoronih stratekih dokumenata.30 Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom period vaenja usvojenih lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom je 10 godina. Meutim, postavlja se pitanje koliko takvi planovi mogu biti realni u smislu svojih postav29
30
Izraen je generalan stav da se stratekim dokumentima u Srbiji ne pridaje dugoroan karakter (t.j. ne vae vie od est meseci, odnosno godinu dana), uz podseanje na primere sudbine lokalnih akcionih planova u oblasti ivotne sredine (LEAP).

31
Nevladin sektor u manjim gradovima ali i gradovima tipa Zrenjanina ili Novog Sada je najveim delom ukljuen u pojedinane projekte reciklae i to najee u obdanitima i kolama. Nema primera uea u kreiranju odluka koje su od velike vanosti za sistem upravljanja otpadom na lokalnom ili regionalnom nivou.
2011/201
ljenih ciljeva i planiranih aktivnosti s obzirom na este promene politikih okolnosti kao i na injenicu da su zakoni i podzakonska dokumenta vezana za ovu oblast podlona estim izmenama i dopunama. 9. Postavljeno je pitanje uloge lokalnih planova tamo gde su ve izgraene komercijalne deponije. Ukazano je na pojavu da se u nekim sluajevima lokalni plan upravljanja otpadom pretvara u radni plan postrojenja, jer je optina ugovorom o poveravanju poslova ve regulisala aktivnosti preduzea. Zbog toga se planom samo formalno potvruje ono to je ugovorom ve definisano. 10. Jedan od glavnih pokretaa odrivog i pravilnog upravljanja otpadom je obezbeivanje dovoljno sredstava za operativne trokove koji se finansiraju od strane graana koji su korisnici usluga upravljanja otpadom. Cene u Evropi variraju ali su znatno vee od cena za komunalne usluge u Srbiji. U izradi planova i odreivanju tehnologija i tretmana potrebno je analizirati mogunost graana da plate za te usluge. Ako su cene komunalnih usluga otpada u EU preko 150 evra (po kui za godinu dana), i ako se porede sa tretmanom otpada, koji su najsavremeniji, isto poreenje i analize se moraju uraditi u planovima i odrediti objektivne mogunosti tretmana otpada na osnovu platene moi naih graana. Trenutne cene su: a) najnia cena komunalnih usluga (sakupljanje otpada): 0 din u optini abalj; 2 - 2,2 din/ m2 stambenog prostora u optinama Boljevac, Titel i Majdanpek; 55 62 din/lanu domainstva u optinama Seanj i Srbobran; 146,2 din/domainstvu u optini Baki Petrovac; b) najvia cena komunalnih usluga (sakupljanje otpada): 7,4 din/m2 stambenog prostora u optinama Jagodina i uprija; 105 din/lanu domainstva u optini Kovaica; 225 din/domainstvu u optini Vrbas. 11. Ocenjeno je da posebnu panju zasluuje pitanje mesta i uloge javnih komunalnih preduzea. Neke od karakteristika postojeeg
stanja su monopol javnih komunalnih preduzea i njihova zavisnost od stanja politikih odnosa u organima vlasti.31 Monopol JKP komunalnih preduzea koja trenutno plaaju deponovanje 0 dinara, a koja imaju monopol i koja ele da ove dve stvari zadre, esto dovodi do opstrukcije bilo kakvih novih reenja i razmatranje plana samo kao informativno-strunog teksta, nikako kao obavezujueg plana aktivnosti. Planovima se pristupa kao dokumentu koji je potrebno imati da bi se ispunila za31 Na sastanku je konstatovano konska obaveza i nita vie.32 12. Jedan od ozbiljnih problema pri izradi planova predstavlja dostupnost podataka o koliinama i vrstama posebnih tokova otpada kao i opasnog otpada u optinama. Nema preciznih podataka o koliinama otpada, a ukoliko i postoje kompanije koje imaju mogunost pruanja ovakvih podataka, iz odreenih razloga ih ne predaju organima koji su nadleni za izradu planova. U diskusiji je ocenjeno da je nemogunost obezbeivanja odgovarajuih podataka i informacija u postupku izrade planova jedna od zajednikih karakteristika aktuelnog stanja koja je (racionalno) teko objanjiva.33 Zbog nepostojanja prakse merenja koliina i morfolokog sastava komunalnog otpada od strane komunalnih preduzea nisu postojale kvalitetne polazne informacije za izradu kvalitetnih projekcija.34
odsustvo predstavnika javnih komunalnih preduzea i predstavnika relevantnih dravnih organa. G. Vuji, Upravljanje otpadom i problem u vezi sa izradom i sprovoenjem lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom, (uvodno izlaganje na 1. Sastanku nacionalnog konventa o EU), http://www.emins. org/sr/aktivnosti/projekti/reciklarnica/ rad_goran_vujic.pdf, str. 7. U raspravi o moguim razlozima ove pojave spomenuta su objaenja koja upuuju na nasleen komunistiki nain razmiljanja kao jedan od razloga. Takoe, ukazano je na moguu bojazan, jednog dela subjekata koji imaju podatke da ih obelodane, zbog sumnje u moguu (zlo)upotrebu podataka u druge svrhe (obraun poreza, naknada, itd). U raspravi o moguim razlozima ove pojave spomenuta su objaenja koja upuuju na nasleen komunistiki nain razmiljanja kao jedan od razloga. Takoe, ukazano je na moguu bojazan, jednog dela subjekata koji imaju podatke da ih obelodane, zbog sumnje u moguu (zlo)upotrebu podataka u druge svrhe (obraun poreza, naknada, itd).
31
32
33

33
2011/201
34
U vezi sa ovim naglaen je znaaj podataka koje prikuplja Agencija za zatitu ivotne sredine i koji e, od naredne godine, biti upotrebljivi i za potrebe izrade planova. Predlog zakona o javnoprivatnom partnerstvu i koncesijama (isto kao i Predlog zakona o komunalnim delatnostima) nalaze se u skuptinskoj proceduri. http://www.parlament.gov.rs/%D0% B0%D0%BA%D1%82%D0%B8/%D 0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE %D0%BD%D0%B8-%D1%83-%D0 %BF%D1%80%D0%BE%D1%86% D0%B5%D0%B4%D1%83%D1%8 0%D0%B8/%D0%B7%D0%B0%D0 %BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0% BE%D1%86%D0%B5%D0%B4%D1 %83%D1%80%D0%B8.46.html. Odredbama lana 86 Zakona o upravljanju otpadom predvieno je da je inspektor ovlaen da u vrenju poslova iz lana 85 ovog zakona, izmeu ostalog, 1) naredi sprovoenje plana upravljanja otpadom i njegovo auriranje; 1a) naredi zajedniko obezbeivanje i sprovoenje upravljanja otpadom na teritoriji jedinica lokalne samouprave.
35
Ovaj nedostatak moe da ima izuzetno negativne posledice u sluaju dimenzionisanja potrebnih kapaciteta na osnovu ovakvih podataka. To se pre svega odnosi na koliine reciklabilnog materijala koji se nalaze u komunalnom otpadu. 13. Jedan od glavnih ciljeva regionalnog plana je analiza i predlog akcija za formiranje regionalnog preduzea koje treba da upravlja regionalnom deponijom. Ocenjeno je da nema jasnog zakonskog osnova kojim se regulie oblast osnivanja regionalnog javnog preduzea. 14. Javno-privatno partnerstvo (PPP) i privatizacija nisu precizno regulisani kada je u pitanju oblast javnih komunalnih preduzea. Zbog ove okolnosti postoje odreeni problemi u izradi i sprovoenju lokalnih i regionalnih planova.35
36
15. Konstatovano je da sredstva za realizaciju aktivnosti definisanih lokalnim i regionalnim planovima nisu obezbeena to predstavlja veliku nepoznanicu kod raunanja stopa rentabilnosti kao i ostalih ekonomskih parametara. Ovo stoga jer nije poznato da li e investicioni trokovi biti obezbeeni kao grantovi, povoljni krediti ili krediti kod poslovnih banaka. 16. Ukazano je na znaajnu ulogu inspekcije u postupku iniciranja izrade planova. Meutim, nema provere usvojenih aktivnosti
i nema provere usaglaenosti planskih aktivnosti sa stratekim opredeljenjima u oblasti otpada.36 17. U diskusiji je snano naglaeno pitanje uticaja stanja politikih odnosa u jedinicama lokalne samouprave na postupak izrade i sprovoenja lokalnih i regionalnih planova. Zbog izuzetno naglaene politike nestabilnosti na lokalnom nivou javlja se nestabilnost i neodrivost u sastavu radnog tela, to bitno utie na kontinuitet u izradi samog dokumenta, odnosno plana. Takoe, politiki faktor ima presudnu ulogu u izboru stratekog partnera za upravljanje komunalnim otpadom. 18. Jedinice lokalne samouprave nemaju dovoljno finansijskih i institucionalnih kapaciteta kako bi obezbedile uslove i adekvatan i posveen kadar koji e preuzeti kompletnu odgovornost na poslovima upravljanja otpadom na lokalnom nivou. 19. Ocenjeno je da pitanje odgovornosti za sprovoenje lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom nije dosledno definisano relevantnim propisima.37
Interesantno je da Zakon o upravljanju otpadom sankcionie kao privredni prestup sledee: 1) ukoliko se obavljaju poslovi bez plana upravljanja otpadom ili se ne vri njegovo auriranje u propisanom roku (lan 15. st. 1. do 3); odnosno ukoliko se 2) obavljaju poslovi upravljanja otpadom bez radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom ili se ne vri njegovo auriranje u propisanom roku (lan 16). (lan 88 st. 1. t. 1 i 2). Osim toga, kao prekraj odgovornog lica u organu dravne uprave, odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave, imaocu javnih ovlaenja, odnosno ovlaenom pravnom licu, lanom 92 propisano je, izmeu ostalog, sledee: ako 1) ne donese plan upravljanja otpadom (lan 20 stav 1. taka 1); 1a) ne obezbedi i ne sprovodi upravljanje otpadom na teritoriji jedinica lokalne samouprave pod uslovima i na nain utvrenim zakonom, Strategijom i sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave (lan 21. stav 1). Dakle, zakonodavac je sankcionisao ponaanje suprotno lanu 20 stav 1. taka 1: u delu koji se odnosi na nedonoenje lokalnog plana upravljanja otpadom (novana kazna od 25 000 do 50 000 dinara). Meutim, nije potpupno jasno zato je iz odredbe lana 92 st. 1. t. 1. izostao i drugi deo lana 20 stav 1. taka 1: koji se odnosi na obaveze vezane za obezbeenje uslova i staranje o njegovom sprovoenju. Podseamo da se lan 21 stav 1. (gde je to obezbeeno) odnosi na zajedniko upravljanje otpadom jedinica lokalne samouprave.
37

35
2011/201
20. U diskusiji je posebno naglaen znaaj i potreba unapreivanja postojeeg sistema obrazovanja u oblasti ivotne sredine. Sloenost disciplina koje se izuavaju, a odnose se na oblast ivotne sredine, proizilazi znaajnim delom iz injenice da one zahtevaju multidisciplinaran pristup i prethodna znanja iz razliitih drugih oblasti (npr. ekoloko pravo). Ovo naroito kada je u pitanju univerzitetsko obrazovanje i potreba uvoenja odgovarajuih predmeta iz oblasti ivotne sredine kao obaveznih predmeta.
d. PLAnovi UPrAvLJAnJA otPAdoM ProiZvoAA otPAdA
1. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, u Republici Srbiji je u poslednje dve godine uraen veliki broj lokalnih planova upravljanja otpadom kao i planova upravljanja otpadom proizvoaa otpada. Prilikom izrade planova upravljanja otpadom za proizvoae otpada, ali i lokalnih planova upravljanja otpadom, uoeni su odreeni problemi koji su doveli do raskoraka ovih planova, kao i nedostatak saradnje na relaciji proizvoai otpada - lokalna samouprava u oblasti upravljanja otpadom. 2. Najei problemi sa kojima se suoavaju proizvoai otpada prilikom izrade plana upravljanja otpadom je odreivanje odgovornog lica i jasno definisanje njegovog opisa posla i odgovornosti. Ovome treba dodati i problem obezbeivanja novanih sredstava za izradu izvetaja o ispitivanju otpada i pitanja za koje vrste otpada raditi karakterizaciju, kada je definisano zakonom da se karakterizacija otpada vri samo za opasan otpad i otpad
koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama moe biti opasan otpad, osim otpada iz domainstva. 3. Prilikom izrade Plana upravljanja otpadom za farme ivotinja i preduzea koja se bave proizvodnjom ili distribucijom farmaceutskih proizvoda postoji problem tumaenja zakona u delu koji se odnosi na upravljanje farmaceutskim otpadom. Prilikom analize propisa koji definiu pojmove i naine upravljanja ovim otpadom (Zakon o veterinarstvu, Subeni glasnik, RS, br. 91/05 i 30/10, Zakon o upravljanju otpadom, Slubeni glasnik RS, br. 36/09), Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, Subeni glasnik, RS, br.78/10) moe se zakljuiti da se oni odnose na upravljanje otpadom u humanoj medicini zbog ega se postavlja pitanje na koji nain upravljati farmaceutskim otpadom koji nastaje u veterinarskoj medicini. 4. Nakon to proizvoa otpada uradi plan upravljanja otpadom u skladu sa zakonom nastaju problemi kada hoe da obezbedi naelo hijerarhije upravljanja otpadom. U vezi sa ovim postavljaju se pitanja: kome predati otpad na ponovnu upotrebu, odnosno ponovno korienje proizvoda za istu ili drugu namenu?; kome predati na kompostiranje otpad kao to su ajevi, namirnice sa isteklim rokom i slino?; da li je lokalna samouprava duna da obezbedi uslove za upravljanje posebnim tokovima otpada i iz industrije sa njene teritorije? 5. Prilikom izrade lokalnog plana upravljanja otpadom potrebno je obezbediti podatke o koliinama, vrsti i sastavu otpada koji se generie u okviru privrednih delatnosti (preduzea, privredna drutva, preduzetnici) na teritoriji jedne lokalne samouprave kako bi se izradio program sakupljanja komercijalnog i upravljanja industrijskim otpadom, to u praksi predstavlja veliki problem. Da bi se dobili relevantni podaci o komercijalnom i industrijskom otpadu potrebna je saradnja ili uee u radnoj grupi za izradu

37
2011/201
lokalnog plana predstavnika privrede koji e dostaviti tane podatke o vrsti, sastavu i koliini otpada koji proizvode. Meutim, zainteresovanost privrednog sektora za uee u izradi lokalnog plana upravljanja otpadom je mala i veoma esto se ne odazivaju na pozive lokalne samouprave, a upitnike o koliinama i vrsti otpada koje dobiju da popune za potrebe izrade plana predaju sa netanim podacima (umanjenim vrednostima iz nepoznatih razloga). Dakle, postavlja se pitanje pouzdanosti podataka i naina ili mogunostima provere dostavljenih podataka, jer lokalni inspektori za zatitu ivotne sredine kontroliu samo upravljanje neopasnim i inertnim 38 lan 64 Zakona o upravljanju otpadom tako da ne mogu nalootpadom, propisuje obavezu iti dostavljanje ili izvriti proveru operatera da pribavi odobrenje za lokaciju: ...Dozvola za mobilno podataka svih tokova otpada (i postrojenje za tretman otpada opasnog) koji nije u njihovoj nadsadri i obavezu operatera da o lenosti, a koji takoe treba uzeti svakoj promeni lokacije obavesti ministarstvo, odnosno nadleni u obzir pri izradi programa upravorgan autonomne pokrajine i dostavi ljanja industrijskim otpadom. odobrenje za lokaciju. Meutim,
ako se u mobilnom postrojenju odvija tretman opasnog otpada, nadlenost je ministarstva i odnosi se na teritoriju Republike pa nakon dobijanja dozvole, odobrenje za lokaciju koje je potrebno da izda jedinica lokalne samouprave, nije mogue jer lanom 60 nije predviena njena nadlenost. Predlae se da se navedeni tekst lana 64 stav 4. Zakona o upravljanju otpadom izmeni i da glasi: Obavezuje se operater da o svakoj lokaciji na kojoj se odvija aktivnost mobilnog postrojenja obavesti nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine i jedinicu lokalne samouprave, odnosno Grada na ijoj se teritoriji aktivnost odvija.
6. Problemi vezani za mobilna postrojenja za koja se izdaje dozvola, a ije znaenje Zakon o upravljanju otpadom definie na sledei nain: mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za iskorienje ili tretman otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje, koje se zadrava u vremenski ogranienom roku na jednoj lokaciji i koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i moe se premetati od lokacije do lokacije (lan 5 t.
14). S obzirom na to da ovakvo odreenje nije dovoljno precizno bilo je problema u tumaenju za koja se mobilna postrojenja izdaje dozvola, koja je dokumentacija potrebna za studiju procene uticaja na ivotnu sredinu, da li je potrebna lokacijska dozvola i odobrenja i saglasnosti drugih nadlenih organa, izdatih u skladu sa zakonom, itd.38
e. UPrAvLJAnJe oPAsniM otPAdoM i Uee JAvnosti
1. Upravljanje opasnim otpadom u Srbiji predstavlja ozbiljan problem, a njegovo reavanje zahteva integrisan pristup svih subjekata sistema zatite ivotne sredine. Jedan od najveih problema je taj to Srbija nema postrojenja za skladitenje, fiziko-hemijski tretman, insineraciju ili drugi oblik termalne destrukcije ili odlaganje opasnog otpada. Postoje postrojenja za tretman pojedinih vrsta posebnih tokova otpada, kao to su akumulatori, elektronski otpad, otpadna ulja i sl. 2. Iako postoji osnovni institucionalni i zakonodavni okvir za upravljanje opasnim otpadom, problem lei u nemogunosti praktine realizacije projekta izgradnje postrojenja za tretman otpada, za 39 http://www.hwmf.rs/sr/Onama. html. ta postoji nekoliko razloga.39 3. Opasan otpad se najee privremeno odlae u krugu samog preduzea gde je i proizveden, veoma esto na neadekvatan nain. Takvo postupanje sa opasnim otpadom predstavlja visok rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, a negativne posledice mogu biti veoma velike, u zavisnosti od vrste i koliine odloenog otpada.

39
2011/201
4. Izvoz opasnog otpada na tretman/odlaganje je poslednjih deset godina bilo najee legalno reenje koje je primenjivano. Ovakva reenja iziskuju visoke trokove i predstavljaju znaajno optereenje za industriju. 5. U prethodnih 10 godina bilo je nekoliko pokuaja planiranja i izgradnje postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji. Inicijative su uglavnom pokretane uz podrku Evropske unije, preko Evropske agencije za rekonstrukciju (CARDS program 2003-2004) ili Delegacije evropske komisije (IPA program). Navedene inicijative nisu uspele u najveoj meri zbog protivljenja javnosti. Negativne reakcije javnosti su posledica nedovoljne informisanosti, a esto i pogrenih i netanih informacija, ali se ne sme zanemariti ni pogrean pristup ka javnosti od strane nadlenih institucija, kao i uticaji politike, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. 6. Odnos politikih partija, pre svega na lokalnom nivou, prema pitanjima opasnog otpada umnogome zavisi od toga da li odreena partija uestvuje u vlasti ili je u opoziciji. Na osnovu dosadanjih iskustava, moglo bi se rei da politike partije zauzimaju odreeni stav iz prevashodno usko politikih razloga, bez dubljeg razmatranja za i protiv predloenog reenja. 7. Poznata je injenica da uee javnosti ima punu teinu kada je javnost informisana, svesna i edukovana, to u Srbiji, po ovom pitanju, nije sluaj. Na osnovu dosadanjih iskustava vezanih za reakcije graana, u Srbiji se pre moe govoriti o nedostatku informacija, nedovoljnoj edukaciji, kao i strahovima od loeg upravljanja opasnim otpadom, nego o nedostatku opte svesti o zatiti ivotne sredine. 8. Pitanje uloge organizacija civilnog drutva zasluuje posebnu panju. OCD koje deluju na nacionalnom nivou, posebno one koje se bave pitanjima ivotne sredine, nisu se previe ukljuivale
u aktivnosti vezane za opasan otpad. Razlozi za neukljuivanje koje su ove organizacije navodile su najee nedostatak informacija, injenica da ih niko nije pozvao da se ukljue u neki od tih procesa i sl. OCD na lokalnom nivou su se uglavnom suprotstavljale bilo kakvoj ideji o opasnom otpadu na teritoriji njihove optine/grada. Razlozi su uglavnom isti kao i kod graana/pojedinaca i proizilaze iz nedovoljne informisanosti ili nedovoljnog poznavanja materije. 9. Struna javnost u Srbiji se u veini sluajeva kritiki izjanjavala o predlozima za tretman opasnog otpada. Za razliku od graana, ove kritike su se uglavnom odnosile na pitanje da li je tako neto potrebno, nain na koji je odreena lokacija odobrena, da li e se koristiti najbolja mogua tehnika i tehnoloka reenja i slino.
F. ZAKLJUCi i PrePorUKe
2. Pitanje karaktera i uloge lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom postavlja se u kontekstu sumnji da bi se ovi planski dokumenti mogli pretvoriti u formalno usvojene dokumente bez ikakvog znaaja za praksu.40 U
upravljanja otpadom u jednom delu lokalnih samouprava nije zadovoljavajua. Imajui u vidu dosadanje iskustvo u pristupu pripremi lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom konstatovano je da postoji ozbiljna pretpostavka da jedan znaajan broj lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom nee biti primenjivan u praksi.

41
1. Konstatovano je da su u Srbiji usvojeni (ili su u postupku usvajanja) skoro svi lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom i da je time uinjen napredak u pravcu uvoenja sistema upravljanja otpadom u skladu sa propisi40 Svest o mestu i ulozi planova ma EU.
2011/201
vezi sa tim, snano je ukazano na potrebu preduzimanja mera radi stvaranja uslova da planovi upravljanja otpadom ne postanu samo deo formalno ispunjenih zakonom propisanih obaveza lokalne samouprave. Preporuuje se nadlenim organima da preduzmu mere radi jaanja podsticajnih mera (ekonomskih instrumenata) i mera kontrole sprovoenja planova. 3. Ukazano je na pitanje (ne)mogunosti ostvarivanja ciljeva upravljanja otpadom u delu koji se odnosi na procenat otpada koji se odlae na deponije. U diskusiji je ukazano na to da su ciljevi utvreni Strategijom aproksimacije, jednim delom, nerealni i optimistini te se predlae njihovo preispitivanje. Ovo naroito u kontekstu priprema za pregovore o prelaznim rokovima. 4. Procenjuje se da e pitanje operativnih trokova funkcionisanja sistema predstavljati poseban problem. Uz konstatovanje injenice da je dosadanja aktivnost Fonda za zatitu ivotne sredine u vezi sa lokalnim planovima upravljanja otpadom imala pozitivan uinak, preporuuje se definisanje jasnih i efikasnih ekonomskih instrumenata za potpuno sistemsko ostvarivanje ciljeva u oblasti upravljanja otpadom. Takoe, neophodno je razmotriti pitanje mogunosti iznalaenja odrivih mehanizama njihovog dugoronog finansiranja. 5. Ocenjeno je da je uticaj stanja odnosa izmeu politikih partija na funkcionisanje pojedinih elemenata sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou jedan od inilaca koji znaajno optereuje mogunosti za donoenje i sprovoenje lokalnih planova upravljanja otpadom. 6. Stanje kapaciteta lokalne samouprave za donoenje i sprovoenje planova upravljanja otpadom predstavlja jedan od znaajnih ograniavajuih inilaca. Potrebno je paljivo preispitati postojee i stvarno potrebne kapacitete na lokalnom nivou, u
cilju jasnog definisanja akcija i aktivnosti u izradi i implementaciji lokalnih planova upravljanja otpadom. 7. Jaanje uloge i kapaciteta organizacija civilnog drutva jedna je od pretpostavki za ostvarivanje ciljeva u oblasti upravljanja otpadom i sprovoenje lokalnih i regionalnih planova. U tom smislu potrebno je preduzimanje odreenih aktivnosti na planu jaanja kapaciteta organizacija civilnog drutva i strunog obrazovanja njihovih lanova. Kompetentno ukljuivanje organizacija civilnog drutva u aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom (i ivotne sredine u celini) znaajno bi doprinelo unapreenju upravljanja otpadom i realizaciji planova upravljanja otpadom. 8. Predlae se reforma postojeeg sistema obrazovanja s ciljem uvoenja u programe obrazovanja disciplina u okviru kojih se izuavaju sadraji u oblasti ivotne sredine i to kao obavezni (a ne samo izborni) predmeti. 9. Zbog injenice da postojeim propisima nisu jasno razgranieni odnosi izmeu regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom preporuuje se preispitivanje postojeih odredbi kojima se definie sadraj regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom. To podrazumeva preciziranje njihovog meusobnog odnosa, odnosno potrebe da regionalni planovi sadre i neku vrstu smernica za lokalne planove. 10. Potrebno je obezbediti odrive mehanizme za nadgledanje i kontrolu implementacije lokalnih i regionalnih planova, odnosno odgovarajui inspekcijski nadzor koji e obezbediti sprovoenje aktivnosti iz lokalnih planova. 11. Potrebno je izraditi precizne baze podataka koje e se kontinuirano aurirati, a koje e sadrati informacije o koliinama i morfolokom sastavu komunalnog otpada. Na osnovu ovakvih

43
2011/201
podataka bie mogue precizno dimenzionisati kapacitete i strateki planirati upravljanje otpadom na lokalnom nivou. 12. Predlae se redefinisanje mesta i uloge lokalnih planova upravljanja otpadom u odnosu na planove upravljanja otpadom koji su u obavezi da imaju proizvoai otpada na nain koji e obezbediti informisanje i aktivnije uee lokalne samouprave u procesu implementacije planova upravljanja otpadom proizvoaa otpada. 13. U pogledu izgradnje postrojenja za tretman opasnog otpada predlae se hitno preispitivanje aktuelnog stanja naroito sa stanovita obezbeivanja ukljuivanja irokog uea javnosti. Predlae se preduzimanje potrebnih aktivnosti koje e dovesti do iznalaenja odgovarajueg i dugotrajnog reenja za izgradnju postrojenja kroz: paljivo planiranje aktivnosti, iroke konsultacije na svim nivoima, jaku i koordiniranu informativno edukativnu kampanju i vrst i jasan stav nadlenih organa i institucija. 14. Predlae se raspisivanje konkursa za izbor lokacije za izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada sa programom sistemskih mera unapreenja odnosa sa javnosti i podsticaja razvoja lokalne zajednice.41 Potrebno je inicirati uspostavljanje nacionalnih podsticajnih mera za izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada, uz jasno definisanje lokacije i povoljnosti koje bi koristila jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji bi postrojenje bilo izgraeno. U tom smislu bi, 41 radi blagovremenog i potpunog Viegodinja pozitivna praksa izgradnje odnosa sa lokalnom obavetavanja javnosti, trebalo samoupravom u primerima koji koristiti postojee strune kapasu spomenuti u diskusiji (vedska citete zavoda za javno zdravlje. i Slovenija) potvruje da je
sistematskim radom i promenom odnosa prema lokalnoj samoupravi mogue doi do odgovarajueg reenja.

(31. maj 2012. godine)42
A. norMAtivni oKvir i iMPLeMentACiJA ProPisA U oBLAsti UPrAvLJAnJA otPAdoM

(Procene ministarstva nadlenog za poslove ivotne sredine i JKP)
42
1. Konstatovano je da je nadleno ministarstvo u svom dosadanjem radu uinilo znaajne napore na stvaranju normativnih pretpostavki, tj. priprema i usvajanju propisa u oblasti upravljanja otpadom i nji-

45
Dokument je pripremio Dragoljub Todi (interni ekspert Radne grupe ivotna sredina) u saradnji sa Jasnom Boi (saradnica na projektu) na osnovu priloga koji su pripremili uvodniari: Prvoslav Plavi i Vladimir Pavievi (lanovi istraivakog tima), Radmila erovi (Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja) i Vesna Stefanovi (Javno komunalno preduzee Vranje), kao i diskusije koja je voena tokom sastanka Radne grupe. Za ire informacije o uvodnim izlaganjima, kao i za druge podatke o projektu pogledati sajt Evropskog pokreta u Srbiji: http:// www.emins.org/sr/aktivnosti/ projekti/reciklarnica/index.html. Drugi sastanak NKEU predstavlja nastavak rasprave koja je voena na Prvom sastanku koji je odran 26. oktobra 2011. godine. Zbog toga bi sadraj rasprave, zakljuke i preporuke sa ovog Drugog sastanka trebalo posmatrati u kontekstu zakljuaka i preporuka sa prvog sastanka. U tom smislu preporuke sa prvog sastanka i uvodne prezentacije vidi na adresi: http://emins.org/sr/aktivnosti/ projekti/reciklarnica/.
2011/201
hovom usaglaavanju sa propisima EU.43 O obimu posla govori, izmeu ostalog, i injenica da se, od oko 300 propisa u oblasti ivotne sredine, na oblast upravljanja otpadom odnosi preko 50 propisa. Predstavnik nadlenog ministarstva je upoznao lanove Radne grupe da je na osnovu Zakona o upravljanju otpadom usvojeno sedam propisa koji se odnose na klasifikaciju i ispitivanje otpada; etiri propisa se generalno odnose na upravljanje otpadom; tri propisa se odnose na dozvole; dvanaest propisa se odnosi na posebne tokove otpada; pet propisa se odnosi na kretanje otpada; tri propisa se odnose na izvravanje i jedan propis se odnosi na ekonomske instrumente. U vezi sa Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu doneta su etiri propisa koja se odnose na upravljanje ambalanim otpadom, dva propisa se odnose na izvetavanje i dva propisa na ekonomske instrumente. Ovome treba dodati i pet propisa koji se odno43 Za detaljniji uvid vidi: Strategija se na upravljanje otpadom koji su aproksimacije za sektor upravljanja doneti na osnovu Zakona o zatiti otpadom, op. cit. str. 64-65. Dok s jedne strane ovi propisi ivotne sredine i jedan propis dopredstavljaju znatan napredak u net na osnovu Zakona o Fondu za postizanju transpozicije, s druge i dalje ostaje izvestan broj oblasti u zatitu ivotne sredine. Na zvanikojima su potrebni dalji zakonodavni noj internet prezentaciji Agencije koraci, ukljuujui i prestanak za zatitu ivotne sredine mogu se statusa otpada, bio-otpad, otpad iz rudarskih aktivnosti i kanalizacioni pronai i uputstva koja se odnose mulj. tavie, odredbe koje se na izvetavanje prema Agenciji u odnose na planiranje u Zakonu o skladu sa podzakonskim aktima upravljanju otpadom ne odraavaju adekvatno obavezu izrade Planova koja to definisu kao i Aplikacija upravljanja otpadom. Za potpunu preko koje se direktno unose potranspoziciju e biti potrebno daci u Informacioni sistem Nacioizvriti izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Ibid, str. 12. nalnog registra izvora zagaivanja. Oekuju se izvesne izmene Zako44 Misli se pre svega na propis na o upravljanju otpadom u skladu koji treba da regulie upravljanje otpadom koji se tretira u mobilnom sa propisima EU (Direktiva iz 2008. postrojenju - definisanje nacionalnih godine), odnosno dalje usaglaaplanova za pojedinane tokove otpada. vanje nacionalnih propisa.44
2. Osim pripreme i usaglaavanja nacionalnih propisa sa propisima EU nadleno ministarstvo je bilo angaovano i na drugim aktivnostima u vezi sa upravljanjem otpadom. Tokom 2009. i 2010. godine Ministarstvo je izdalo 267 dozvola, a u 2011. godini taj broj je duplo vei pri emu se najvei broj dozvola odnosi na sakupljanje i transport. U 2012. godini Ministarstvo je izdalo 111 dozvola (zakljuno sa 30. majem) to znai da je do sada izdato ukupno 870 dozvola za upravljanje otpadom. Ovaj broj i dalje raste i to najee za dozvole koje se odnose na sakupljanje i transport iako ima i operatera koji apliciraju za integralne dozvole.45 Takoe, Ministarstvo je do sada dalo saglasnost za etiri regionalna plana upravljanja otpadom.46 3. Konstatovano je da se, nakon tri godine od usvajanja zakona i odgovarajuih podzakonskih propisa, sprovoenje ovih propisa ne odvija potpuno u skladu sa propisanim normama. Ovo i pored toga to je izgraen odgovarajui sistem podsticajnih instrumenata i to RS ima znaajne potencijale u koliinama generisanog otpada.47 Smatra se da postoje razliiti izvori sredstava potrebnih za sprovoenje aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom i ustanovljen je odgovarajui normativni okvir za funkcionisanje Fonda za zatitu ivotne sredine. 4. Kada je u pitanju lokalna samouprava, uopteno govorei procenjuje se da situacija na
45
46
Osim toga, Ministarstvo prua pomo u oblasti edukacije i jaanju javne svesti u vezi sa upravljanjem otpadom, odnosno tumaenju i primeni propisa. Ovo naroito kada je u pitanju otpad iz domainstva, a posebno biorazgradiv komunalni otpad kao i graevinski otpad.
47

47
Na osnovu broja izdatih dozvola moe se zakljuiti da se od neopasnog otpada reciklira papir, plastika, opadne gume, otpadno staklo, metalni otpad, neopasne komponente otpada iz elektrinog i elektronskog otpada, neopasne komponente iz otpadnih vozila i otpadna jestiva ulja i masti. Od opasnog otpada u Srbiji se recikliraju otpadna ulja, opasne komponente iz elektrinog i elektronskog otpada. Metalni otpad se uglavnom u livnici obrauje i vri se tretman ambalae koja predstavlja opasni otpad, odnosno zauljene ili koja je zaprljana opasnim komponentama.
2011/201
lokalnom nivou zabrinjava Veina optina ima javna komunalna preduzea koja obavljaju poslove upravljanja otpadom. Uz izuzetak velikih gradova, ova JKP su mala i nisu u mogunosti da dostignu ekonomiju obima kritine mase ekspertize potrebne za savremeno upravljanje otpadom. tavie, manja JKP su esto viefunkcionalna, imaju nadlenost za veliki broj drugih usluga, kao to je ienje ulica. JKP se takoe susreu i sa znatnim finansijskim potekoama, to je u mnogim optinama rezultat sadanjeg pristupa utvrivanja cena. Tarife umnogome variraju od optine do optine; one su subvencionisane od industrijskog do sektora domainstava i nemaju direktnu vezu sa stepenima usluge, stvarnim trokovima ili pristupanosti cena. Usled svega toga, u praktinoj implementaciji je postignut dale48 Strategija aproksimacije za sektor ko manji uspeh.48 upravljanja otpadom, op. cit. str. 12. 5. Konkretnije govorei i sa stanovita javnog komunalnog preduzea, u primeni propisa u oblasti upravljanja otpadom (na primeru JKP Vranje), uoeno je nekoliko problema na koje bi trebalo obratiti panju. Ovo i pored napora koji su uinjeni i koji se trenutno ine. Neki od tih problema su: nizak stepen naplate usluga i problemi kod poveanja cena usluga, stanje svesti graana i otpor pri odabiru i izgradnji sanitarne deponije, problemi oko poveanja broja graana koji uestvuju u organizovanom sakupljanju smea, nizak nivo selekcije reciklabilnih elemenata, itd.
B. reZULtAti istrAivAnJA49
1. Na osnovu rezultata prvog dela istraivanja, koje je obuhvatilo 26 regionalnih centara, konstatovano je postojanje razliitih otvorenih pitanja.50 U najkraim crtama moe se rei da se situacija u pojedinim optinama i regionima dosta razlikuje, a u istim optinama u raznim naseljima (posebno grad - selo), ali da je u celini dosta nepovoljna po nizu objektivnih parametara i ocenama ljudi koji su nadleni za ovaj posao u svim sredinama. Regionalnih deponija praktino jo i 49 Ovde se preuzima najvei nema ili su tek u izgradnji, odnosno deo zakljuaka iz analize Rezultati istraivanja lokalnih samouprava o u fazi projektovanja i meusobnog procesu donoenja i primeni odluka ugovaranja optina. Problemi su o upravljanju otpadom, (struni tim: brojni i dosta srodni, a najvei od Plavi, P., Muti, M., Avdalovi, J., Derikuka, V., Gaji, M., Gligori, I., njih je nedostatak sredstava, us- Krasin, M., Centar modernih vetina, porena realizacija planova (a ima i Projekat Zelena inicijativa, Beograd, onih koji nisu jo ni usvojeni), slaba 25. April 2012, kao i Analize lokalnih ekolokih akcionih planova, lokalnih tehnika opremljenost deponija, i regionalnih planova upravljanja od kojih su mnoge stare, nedo- otpadom u pet regiona Srbije, autori: voljne, pa i fiziki neobezbeene. Jankovi, E., Pavievi, V., (Beograd, USAID, Zelena Inicijativa, Institute for U vie navrata u projektima kraeg Sustainable Communities, maj 2012.) trajanja i ograniene finansijske Takav pristup je zasnovan na proceni kako su podrke, u nekim optinama su da nainodraava oni formulisani najbolje ideje istraivanja izvedeni pokuaji modernizacije ili i da bi svakadodatna interpretacija stabilizacije upravljanja komunalna nekin nain uticala na smisao koji su istraivai ve dali rezultatima nim otpadom, ali ak i u sluaju istraivanja. dobrih rezultata nije bilo snage da 50 Za ire posle videti Rezultati se nastave ili proire. Sagovornici istraivanja lokalnih samouprava o smatraju da po optinama postoje procesu donoenja i primeni odluka struni ljudi i osposobljene slube o upravljanju otpadom, op. cit.

49
2011/201
za ovaj posao, da je proces donoenja lokalnih planova i odluka bio korektan, mada se javnost nije svugde dovoljno pitala ni ukljuivala, iako ima i nekoliko drugaijih, veoma primernih sluajeva. Zanimljivo je da esto izostaje ozbiljniji i kontinuirani (inspekcijski) nadzor i efikasnije sankcionisanje prekrilaca, a ima dosta primedbi na nedovoljnu kontrolu sakupljaa otpada (koji negde sakupljaju i prodaju ve sakupljeni npr. ambalani otpad), pa je tom kontekstu i broj izdatih dozvola neujednaen po optinama. Primarne selekcije gotovo i nema u Srbiji, a domainstva su retko gde ukljuena u ove procese, ali tamo gde je bilo pokuaja njihovog angaovanja bilo je i solidnih rezultata, koji, naalost, nisu mogli biti potvreni kroz celokupan optinski ili regionalni sistem upravljanja otpadom. Mnoge optine koriste sredstva republikog i drugih fondova za zdravu ivotnu sredinu i odrivi razvoj, kao i neke grantove i finansijsku podrku za posebne projekte, a ima i bilateralnih sporazuma sa nekoliko evropskih vlada.51
Nacionalni konvent o Nacionalni konvent Evropskoj uniji Radna o Evropskoj uniji Radna grupa grupa ivotna sredina
2. Pet poludirigovano odabranih sredina (da budu razliitih veliina, razliitih statusa u smislu nosioca aktivnosti ili uesnika re51 Rezultati istraivanja lokalnih samouprava o procesu donoenja gionalnog udruivanja i da pokrii primeni odluka o upravljanju ju sve delove Srbije, osim njene otpadom, op. cit. str. 116, 117. june pokrajine Kosova i Meto52 U pet odabranih sredina jo hije) pokazalo je potpunu razliinijedan plan nije usvojen (Kikinda, tost u veini analiziranih aspekaBor i Ivanjica) ili nije ni uraen ta, tako da je svaki sluaj veoma (Kraljevo i Vladiin Han). Analiza lokalnih ekolokih akcionih planova, specifian i ima vrlo malo slinolokalnih i regionalnih planova sti sa bilo kojim drugim.52 Najbolji upravljanja otpadom u pet regiona primer za to je regionalno udruSrbije, op. cit. str. 231.
ivanje i izgradnja regionalnog centra ija je osnova regionalna deponija za komunalni neopasni otpad.53 Jedine zajednike karakteristike Bora, Kraljeva i Ivanjice (ne uzimajui u obzir Kikindu i Vladiin Han zbog javnog-privatnog partnerstva sa stranim preduzeima) su nedovoljno razumevanje lokalnih vlasti i problem naplate komunalnih usluga. Prvo se, pre svega, odnosi na obezbeivanje potrebnih materijalnih i finansijskih sredstava za unapreenje upravljanja komunalnim otpadom, to je najizraenije u sluaju Kraljeva, gde se iz tih razloga od 2007. godine ne usvaja odlian Lokalni plan upravljanja otpadom (po naem miljenju najbolji u pet posmatranih sredina). Unapreenje sistema naplate je vrlo neizvesno, s obzirom na svoje osetljive ekonomske, socijalne i politike aspekte. Ono znaajno zavisi od ekonomskih i socijalnih politika prema komunalnim delatnostima i odnosa buduih vlasti na republikom, regionalnom i lokalnom nivou, iako je cena komunalnih usluga u nadlenosti samo lokalne vlasti.54

51
53 Ibid, str. 231. Kikinda je regionalno udruena, izgradila je 2008. godine sanitarnu deponiju u javnom privatnom partnerstvu sa stranim preduzeem, kome je poverila upravljanje komunalnim otpadom uz vrlo nepovoljan ugovor, ali ona jo uvek nije regionalna, prvenstveno zbog finansijskih i organizacionih problema sa ostalim optinama iz regiona. Bor je regionalno udruen od 2007. godine, sa lokacijom regionalne deponije ima mnogo organizacionih i tehnikih problema, izrada plansko tehnike dokumentacije znaajno kasni, a osnivanje regionalnog preduzea za upravljanje otpadom nije ni na dalekom vidiku. Kraljevo nije ni obrazovalo region, tek je marta 2011. potpisan Sporazum o saradnji regiona Kraljeva i Kruevca (11 gradova i optina) u zajednikom organizovanju i upravljanju komunalnim otpadom, to je nivo pisma o namerama. Ivanjica je od 2005. godine ukljuena u regionalni centar Duboko, osnovano je njegovo regionalno javno preduzee ija je regionalna deponija poela sa radom 2011. godine, ali zbog kanjenja izgradnje pretovarne (transfer) stanice ona jo uvek ne koristi regionalnu deponiju ve i dalje dosadanje neuslovno smetlite. Vladiin Han je promenio region, iz Vranja je preao u Leskovac koji je u javnomprivatnom partnerstvu sa drugim stranim preduzeem (u odnosu na Kikindu) izgradio regionalnu sanitarnu deponiju, i poverio mu upravljanje komunalnim otpadom. Trenutno je Leskovac inicirao potpisivanje sporazuma o regionalnom udruivanju optina koje gravitiraju njegovoj regionalnoj sanitarnoj deponiji.
2011/201
54
Ibid, str. 232. Naalost, u aktuelnoj izbornoj kampanji politiari su, naroito na lokalnim izborima, opet obeavali da se cene komunalnih usluga nee menjati, ili e menjati vrlo malo. Pri postojeim nerealno niskim cenama to praktino znai sistemsko finansijsko onemoguavanje, ak i skromnog, unapreenja upravljanja otpadom, iako je potreba za brzim i znaajnim unapreenjem vie nego oigledna i svima dugo poznata. Ibid, str. 232.
to se tie naina, tj. modela organizovanja regionalnog preduzea za upravljanje otpadom u dosadanjoj praksi postoje etiri varijante. Prva je regionalno (meuoptinsko) javno preduzee koje osnivaju optine regiona. Primer za to je region Duboko, gde se ovaj model pokazao organizaciono tromim, upravljaki previe sloenim i nedovoljno efikasnim. Iako direktor godinje ima najmanje 50 sastanaka u skuptinama optina, optinskim veima i optinskim javnim komunalnim preduzeima u cilju usaglaavanja i ubrzavanja potrebnih aktivnosti, vrlo sporo se odvija priprema lokalnih planova upravljanja otpadom i izgradnja pretovarnih stanica neophodnih za ustrojstvo regionalnih centara za upravljanje otpadom (regionalnih sanitarnih deponija sa prateim postrojenjima za reciklau i tretman otpada). Najbolji opis toga je narodna izreka Mnogo babica, dete kilavo! Drugi model je javno-privatno partnerstvo koji je takoe pokazao niz mana, pre svega ozbiljno zanemarivanje javnog interesa, odnosno jasno izraenu dominaciju privatnog interesa ve pri sklapanju ugovora, posebno omoguenu korupcijom, naalost, vrlo prisutnom u Srbiji. Trea opcija je regionalno preduzee iji je osniva jedna optina ili grad, gde je osnovna mana tradicionalno nepoverenje, surevnjivost, neslaganje i nesaradnja komijskih optina i gradova u naoj prolosti, naalost i sadanjosti, to je veoma runa navika koja se vrlo sporo menja. Veina strune javnosti smatra da je etvrti nain zajedniko privredno drutvo, najee u obliku drutva sa ogranienom odgovornou (d.o.o), najprihvatljiviji i najefikasniji oblik organizovanja regionalnog upravljanja komunalnim otpadom. Jasno je uoljiv i problem neodgovarajue i nedovoljne saradnje lokalnih samouprava sa nadlenim ministarstvom po pitanju nje-
govog obavetavanja o uraenim i usvojenim lokalnim planovima upravljanja otpadom, kao i izraenoj i usvojenoj plansko-tehnikoj dokumentaciji za izgradnju infrastrukturnih i drugih postrojenja za upravljanje otpadom.55

53
U veini sredina NVO su dale manji ili vei doprinos u procesu izrade i usvajanja lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom. Sada njihova aktivnost treba da bude posebno naglaena u smislu zahteva za to brom i potpunijom primenom akcionih planova tih dokumenata, odnosno obezbeivanjem neophodnih materijalnih i finansijskih sredstava od strane lokalnih samouprava da bi se to sprovodilo. to se tie saradnje u podizanju nivoa svesti graana i vaspitno-obrazovnim aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom, i ire zatite ivotne sredine, dosadanji rezultati u veini sredina su zadovoljavajui, ponekad i odlini. Tu je uvek situacija znaajno laka i zahteva mnogo manje finansijskih sredstava. Uz dovoljno dobre volje i organizacionih sposobnosti mnoge predviene aktivnosti se mogu sprovoditi. Njih je najvanije osmisliti i sprovoditi kao stalan proces, nikako kao jednokratne dogaaje i deavanja, jer se to brzo zaboravlja, ne dovodi do potrebnih promena u svesti i ponaanju graana, to znai i ne daje gotovo nikakve rezultate osim simbolinih.56
55 Ibid, str. 232, 233. Iako nema zakonske obaveze za izvetavanje o navedenom, sasvim je oigledan interes lokalnih samouprava da nadleno ministarstvo ima to vie informacija o njihovoj situaciji, pre svega zbog mogue znaajne pomoi u obezbeivanju potrebnih finansijskih sredstava na razne naine. Posebno je posle dobijanja kandidature za lanstvo u EU znaajno to bolje i efikasnije korienje mogunosti pretpristupnih fondova namenjenih ovoj oblasti. Velika ansa je prijavljivanje projekata svih lokalnih samouprava u unapreeni informacioni sistem SLAP razvijen u Stalnoj konferenciji gradova i optina. Njega treba shvatiti kao sveobuhvatan, trajan i izuzetno vaan proces identifikacije, vrednovanja i obavetavanja o svim aspektima lokalnih i regionalnih projekata u mnogim oblastima, a nikako kao obinu bazu podataka. Ibid, str. 233.
2011/201
C. ZAKLJUCi i PrePorUKe
Na osnovu uvodnih izlaganja, konstatacija iz relevantnih stratekih dokumenata, podataka iz analiza koje su pripremljene u okviru sprovednog istraivanja kao i rasprave koja je voena na zasedanju NKEU moe se, u najirem smislu, konstatovati zaostajanje u sprovoenju propisa od strane organa lokalne samouprave kao i postojanje razliitih iskustava i problema u njihovoj primeni (kada su u pitanju lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom). Ovakva situacija ukazuje na potrebu preispitivanja i deliminog redefinisanja uloge ovog instrumenta u sistemu upravljanja otpadom, odnosno potrebu prilagoavanja postojeih propisa realnom stanju i mogunostima nadlenih subjekata. U vezi sa ovim, u ra56 Ibid, str. 232, 233. Iako nema spravi su otvorena i razliita druga zakonske obaveze za izvetavanje o navedenom, sasvim je oigledan pitanja od znaaja za funkcionisainteres lokalnih samouprava da nje sistema upravljanja otpadom nadleno ministarstvo ima to vie informacija o njihovoj situaciji, pre u celini. Zakljueno je i moe se svega zbog mogue znaajne pomoi predloiti sledee:
u obezbeivanju potrebnih finansijskih sredstava na razne naine. Posebno je posle dobijanja kandidature za lanstvo u EU znaajno to bolje i efikasnije korienje mogunosti pretpristupnih fondova namenjenih ovoj oblasti. Velika ansa je prijavljivanje projekata svih lokalnih samouprava u unapreeni informacioni sistem SLAP razvijen u Stalnoj konferenciji gradova i optina. Njega treba shvatiti kao sveobuhvatan, trajan i izuzetno vaan proces identifikacije, vrednovanja i obavetavanja o svim aspektima lokalnih i regionalnih projekata u mnogim oblastima, a nikako kao obinu bazu podataka. Ibid, str. 233.
1. Konstatovano je da je u poslednjih nekoliko godina u RS uinjen znaajan napredak na planu uspostavljanja novog sistema upravljanja otpadom iji jedan element predstavljaju i lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom. Donet je najvei deo propisa koji su potrebni i za najvei broj propisa se smatra da su usaglaeni sa relevantnim propisima EU. Oekuje se da e u narednom
periodu biti nastavljen proces daljeg usaglaavanja ukljuujui i izmene zakona, donoenje preostalih podzakonskih propisa i definisanje nacionalnih planova za pojedinane tokove otpada. 2. Konstatovano je postojanje problema u funkcionisanju sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou, odnosno usvajanju i sprovoenju planova upravljanja otpadom koji imaju razliite uzroke. Pored nasleenih problema povezanih, pre svega, sa nivoom ekonomske (ne)razvijenosti, nivoom svesti graana o problemima u oblasti upravljanja otpadom i ivotne sredine u celini, (ne)razvijenosti eksternih inilaca koji utiu ili mogu da utiu na funkcionisanje sistema upravljanja otpadom, jedan od sistemskih problema predstavlja postojei nain pripreme i usvajanja propisa koji ne obezbeuje sagledavanje realnog stanja u oblasti koja se ureuje i uee svih zainteresovanih subjekata u ovim postupcima.57 Snano je naglaena potreba uvaavanja ogromnih razlika u karakteristikama pojedinih lokalnih samouprava (od optih geografskih, prirodnih i drugih karakteristika do nivoa razvijenosti, mentaliteta stanovnitva, itd). Zbog toga bi i propisi koji ureuju ova pitanja trebalo da budu paljivije pripremani i usvajani uz uvaavanje interesa razliitih 57 Na ovo pitanje je ukazivano i u zainteresovanih subjekata i speci- ranijim raspravama koje su voene u okviru NKEU. finosti pojedinih regiona. Predlae se izmena postojee procedure pripreme i usvajanja zakona i podzakonskih akata s ciljem da se u postupku pripreme propisa obezbedi sutinsko, aktivno i dosledno uee lokalne samouprave i javnosti. 3. Konstatovano je postojanje vie izvora finansiranja aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom (Fond za zatitu ivotne sredine, budetski fondovi optina, javno-privatno partnerstvo, sredstava EU, bilateralna pomo pojedinih drava, itd). Meutim, istovremeno se konstatuje da je jedan od najznaajnijih problema u

55
2011/201
izradi i sprovoenju planova upravljanja otpadom obezbeivanje sredstava neophodnih za funkcionisanje i unapreenje sistema. To podrazumeva i znatno ozbiljniju pripremu planova i procenu finansijskih implikacija reenja koje planovi predviaju. U vezi sa ovim je i pitanje cena i naplate usluga komunalnih preduzea. Procenjuje se da bi od naina reavanja ovih pitanja moglo zavisiti ostvarivanje ciljeva u oblasti upravljanja otpadom u duem vremenskom periodu. 4. Smatra se da je za neodgovarajue sprovoenje propisa u oblasti upravljanja otpadom znaajnim delom odgovorno loe planiranje, tj. metodologija planiranja i nepotovanje ve planiranog. Predlae se unapreenje sistema planiranja, odnosno sistematska evaluacije planova, utvrivanje kriterijuma evaluacije, jasno definisanje odgovornih subjekata, planiranje odgovarajuih sredstava sa dinamikom realizacije i monitoringom projekata. 5. Ponovo je naglaen problem specifinih politikih uticaja na nain sprovoenja propisa u oblasti upravljanja otpadom i ivotne sredine na lokalnom nivou. Predlae se jasnije definisanje pitanja odgovornosti i preduzimanje odgovarajuih kaznenih mera za nedosledno sprovoenje obaveza koje proistiu iz ovih propisa. 6. Postojei sistem podsticajnih instrumenata obezbeuje ostvarivanje odreenih ciljeva u oblasti upravljanja otpadom i zatiti ivotne sredine. Predlae se razmatranje mogunosti i uvoenja podsticajnih instrumenata za firme koje koriste reciklate, a ne samo za ovlaene reciklere. 7. U dosadanjoj praksi su uoeni razliiti modeli organizovanja regionalnog preduzea za upravljanje otpadom. Od postojea etiri modela organizovanja procenjuje se da je zajedniko privredno drutvo (najee d.o.o.) najprihvatljiviji i najefikasniji oblik organizovanja regionalnog upravljanja komunalnim otpadom.
8. Podravajui korienje prednosti koje prua model javno-privatnog partnerstva u reavanju problema upravljanja otpadom Radna grupa je konstatovala postojanje odreenih problema.58 Smatra se da je jedna od osnovnih karakteristika dosadanjeg naina funkcionisanja sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou, kroz sistem javno privatnog partnerstva, odsustvo transparentnosti. Uoena je i praksa zakljuivanja ugovora na tetu javnog interesa uz privilegovan poloaj privatnog partnera. Predlae se preduzimanje odgovarajuih mera kako bi se ovakva praksa promenila i obezbedilo puno potovanje propisa kojima se regulie dostupnost informacija i uee javnosti. 9. Jaanje sistema upravljanja otpadom, ukljuujui i sprovoenje lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom, podrazumeva i unapreenje saradnje lokalne samouprave i nadlenih organa Republike. Uoena je potreba intenzivnije saradnje izmeu ova dva nivoa vlasti i pruanja pomoi organima lokalne samouprave. 10. Procenjuje se da nadleni organi sporo reaguju na inicijative za izmene propisa. Iako je vie puta u razliitim okolnostima jasno konstatovano da odredbe Zakona o upravljanju otpadom kojima je propisan identian sadraj lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom nisu dobre, jo uvek nije pokrenuta inicijativa za izmenu ovih odredbi. Predlae se pokretanje inicijative za izmene i dopune Zakona s ciljem izmene ove i drugih relevantnih odredbi. 11. Unapreenje sistema edukacije zaposlenih u javnim preduzeima doprinelo bi uspenijem ostvarivanju ciljeva funkcionisanja sistema upravljanja otpadom u celini. Predlae se preduzimanje potrebnih mera radi podizanja nivoa znanja zaposlenih u jav58 Postavljeno je pitanje statusa plana upravljanja otpadom u lokalnoj samoupravi, gde ve postoji privatni partner sa kojim je zakljuen ugovor, ali tokom rasprave nije dat poseban odgovor na ovo pitanje. Izraena je procena da se lokalni planovi upravljanja otpadom u ovim okolnostima pretvaraju u plan poslovanja privatnog preduzea sa kojim je lokalna samouprava zakljuila ugovor.

57
2011/201
nim preduzeima o nacionalnim i evropskim propisima u oblasti upravljanja otpadom i ivotne sredine u celini. 12. Predlae se uvoenje jasnijeg sistema licenciranja organizacija koje se bave poslovima u oblasti upravljanja otpadom s krajnjim ciljem unapreenja sprovoenja propisa, odnosno obezbeivanja uslova za kvalitetnije funkcionisanje sistema upravljanja otpadom u svim njegovim segmentima. 13. Konstatovano je da bi dobro organizovan nevladin sektor mogao znaajno da doprinese ostvarivanju ciljeva u oblasti upravljanja otpadom i ukazuje na pojavu preorijentacije nevladinih organizacija u pravcu jaanja interesovanja za neke druge drutvene pojave i probleme. Predlae se preduzimanje mera radi jaanja uloge nevladinog sektora naroito u pojedinim specifinim aktivnostima (npr. pitanje izgradnje postrojenja za tretman opasnog otpada, pitanje buduih spalionica, ostvarivanje ciljeva upravljanja otpada, itd), s ciljem stvaranja uslova za kontinuirano i na strunom znanju zasnovano delovanje nevladinih organizacija, izgradnju partnerskog odnosa sa nadlenim organima i unapreenje sistema u celini. 14. Imajui u vidu dosadanju praksu u sprovoenju propisa u oblasti upravljanja otpadom, naroito neka iskustva iz saradnje sa privatnim sektorom, injenicu da se radi o jednoj posebnoj grupi propisa i relativno zaokruenoj i specifinoj privrednoj delatnosti, kao i procenjene ukupne trokove akproksimacije u oblasti upravljanja otpadom, procenjuje se da postojei sistem funkcionisanja na republikom nivou ne obezbeuje potpunu racionalnost u upravljanju sredstvima. Zbog toga se predlae formiranje Direkcije za upravljanje otpadom iji bi primarni zadatak bio da koordinira i podstie aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom na nacionalnom nivou, uz puno uvaavanje regionalnih specifinosti i razlika izmeu 59 Planirano je da se detaljnija lokalnih samouprava, kao i da prua elaboracija ove ideje naknadno pripremi. pomo lokalnoj samoupravi.59
Prvo zasedanje - 26. oktobar 2011. godine, Beograd
drugo zasedanje - 31. maj 2012. godine, Beograd

59
2011/201
iZdAvA Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31/II Tel: 011/3640-174 Fax:011/3640-202 office@emins.org www.emins.org ZA iZdAvAA Maja Bobi Urednitvo Evropski pokret u Srbiji eKsPert rAdne GrUPe Dragoljub Todi LeKtUrA i KoreKtUrA Marija Todorovi diZAJn ISSstudioDesign igor.sandic@issstudiodesign.com tAMPA Marao, Beograd tirA 500 komada
Izraena miljenja predstavljaju stavove autora i ne izraavaju miljenje evropskog pokreta u srbiji, Zelene inicijative, isC, UsAid ili vlade sAd-a.
61
2011/201
CIP - aaaa a aa a , a 502.1(497.11) RADNA grupa ivotna sredina : analize i preporuke / [urednitvo Evropski pokret u Srbiji]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2012 (Beograd : Marao). - 62 str. : fotogr. ; 21 cm. (Nacionalni konvent o Evropskoj uniji) Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-82391-84-5 1. () a) - COBISS.SR-ID 194491916
www.eukonvent.org
64 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke A

Zivotna Sredina Analize I Preporuke

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zivotna Sredina Analize I Preporuke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2011

RADNA GRUPA analize i preporuke

convent about European Union

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

4 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2011/2012

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

6 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

II Drugo zasedanje nkeu

I Prvo zasedanje NKEU

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Radna grupa ivotna sredina

Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina

O Nacionalnom konventu o EU 2011/2012

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

8 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

O Nacionalnom konventu o EU 2011/2012

10 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

II Drugo zasedanje nkeu

I Prvo zasedanje NKEU

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Radna grupa ivotna sredina

Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

Miroslav Premovi, menader, Sekopak,

O Nacionalnom konventu o EU 2011/2012

12 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

II Drugo zasedanje nkeu

I Prvo zasedanje NKEU

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Radna grupa ivotna sredina

Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

14 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI

UPRAVLJANJE OTPADOm I LOKALNI PLANOVI

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina

16 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

II Drugo zasedanje nkeu

I Prvo zasedanje NKEU

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Radna grupa ivotna sredina

O Nacionalnom konventu o EU 2011/2012

I Prvo zasedanje NKEU

A. UPrAvLJAnJe otPAdoM: PoLitiKA i ProPisi rePUBLiKe srBiJe nA PUtU KA eU

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina

18 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

II Drugo zasedanje nkeu

I Prvo zasedanje NKEU

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Radna grupa ivotna sredina

O Nacionalnom konventu o EU 2011/2012

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

Spisak lanova Radne grupe ivotna sredina

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji Radna grupa ivotna sredina

I Prvo zasedanje NKEU

O Nacionalnom konventu o EU 2011/2012

20 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

II Drugo zasedanje nkeu

Radna grupa ivotnA sredinA Analize i preporuke

O Nacionalnom konventu o EU 2011/2012

B. LoKALni i reGionALni PLAnovi UPrAvLJAnJA otPAdoM (norMAtivni oKvir)

22 | Radna grupa ivotnA sredinA / Analize i preporuke

II Drugo zasedanje nkeu