English versions at: http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/amos_article.pdf http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/AMOS%20eng.

pdf

Dragoslav Dobrii, YU1AW

AMOS
ANTENA SA POLUKRUNIM DIJAGRAMOM ZRAENJA ZA 2.4 GHz Uvod U WiFi komunikacijama je esta potreba za antenama sa krunim dijagramom zraenja u horizontalnoj ravni. Antene sa krunim dijagramom zraenja mogu imati onoliko pojaanje koliko se suzi njihov vertikalni dijagram zraenja. U tu svrhu se koriste antene sa zraeim dipolima sloenim po vertikali. Kada se eli kruni dijagram, a koristi se vertikalna polarizacija, onda to slaganje polutalasnih dipola moe biti izvedeno po principu poznate Frenklinove antene. Naime, otvoreni polutalasni dipol napajan u sredini, produen je na obe strane sa po jednim neprekinutim provodnikom, koji na svakih pola talasne duine biva savijen u vidu etvrt-talasne kratko-spojene deonice simetrinog dvoinog voda. Ovim se vri pravilno faziranje polutalasnog dipola koji sledi u nizu. Ovakva iana antena je koriena, uglavnom u horizontalnoj polarizaciji, jo u samim poecima radija na srednjim i kratkim talasima i poznata je kao Frenklinova antena prema imenu njenog autora.

Izgled horizontalne Frenklinove antene Problem sa impedansom i parazitnim zraenjem deonica za faziranje Korienje ove antene na VHF i UHF opsezima je tako e dosta esto i to upravo u vertikalnoj polarizaciji u kojoj ona ima kruni dijagram zraenja. Me utim, sa poveanjem frekvencije javljaju se sve vei problemi sa vodovima za faziranje izme u dipola, poto oni postaju fiziki sve vei u odnosu na talasnu duinu, to kao posledicu ima sve vei uticaj zraenja ovog dela antene na ukupni dijagram antene. Ovo neeljeno, parazitno zraenje deonica za faziranje antene reavano je na razne naine (uvijanjem dvoinog voda oko ose antene, zamenom dvoinog voda kalemom i sl.) sa manje ili vie uspeha. Me utim, za rad na 2.4 GHz ovaj problem postaje znaajan i zbog ogranienja koje predstavlja relativno velika debljina provodnika antene u odnosu na talasnu duinu, a samim tim i fizikih dimenzija dvoinog voda. Ove dimenzije odre uju karakteristinu impedansu, ali i parazitno zraenje ovih deonica, a naroito kratko-spojnika na kraju dvoinog voda (neto dalje u tekstu i na crteu oznaenog sa E).

Kratak spoj na kraju voda treba da bude fiziki vrlo kratak da bi velika struja koja tee u njemu dala to manje parazitno zraenje. Njegovo skraivanje smanjuje rastojanje ica u dvoinom vodu, a time i sniava impedansu dvoinog voda. ak i uz prihvatanje posledica ovako sniene impedanse, fizika duina ovog dela voda ne moe biti dovoljno kratka da ne bude prilino znaajan deo talasne duine na ovoj frekvenciji, a time i prilino efikasan radijator elektromagnetne energije. Ovo parazitno zraenje u velikoj meri moe da modifikuje ukupni dijagram zraenja antene. Za postizanje veeg pojaanja antene potrebno je sloiti vei broj dipola po vertikali. Poveavanje broja dipola ima za posledicu da se u taci napajanja antene impedansa veoma brzo poveava i postaje nepraktino velika za jednostavno i efikasno napajanje antene koaksijalnim kablom.

Frenklinova antena sa dodatim reflektorom Reenje problema uz promenu dijagrama zraenja Me utim, postavljanjem Frenklinovog niza dipola ispred jednog relativno uzanog reflektora omoguilo je reenje ovih problema, ali uz rtvu da antena vie ne bude krunog nego polukrunog zraenja. Postavljanjem reflektora u blizini kratko-spojenog kraja dvoinog voda postignuto je da se ica, koja kratko spaja dvoini vod (oznaena sa E), sa reflektorom koji joj je veoma blizu ponaa kao transmisioni vod impedanse oko 150 oma. Time je njeno parazitno zraenje prilino redukovano. Osim toga sada je bilo mogue duinu te ice poveati do postizanja eljenog rastojanja ica i potrebne vrednosti karakteristine impedanse dvoinog voda. Postavljanjem dipola ispred provodne reflektorske ravni sniena je impedansa u taci napajanja antene na oko 200 oma, ime je omogueno vrlo jednostavno i efikasno napajanje antene koaksijalnim kablom karakteristine impedanse 50 oma preko polutalasne petlje vezane kao transformator impedanse 4:1. Reflektor je veoma uzan, svega pola talasne duine, tako da u to manjoj meri suava horizontalni dijagram zraenja.

Dobijena vrednost pojaanja za Amos antenu Dobijeni raunski rezultati Na ovaj nain dobijena je antena sa vrlo irokim dijagramom zraenja u horizontalnoj ravni, koji iznosi preko 120 stepeni za -3dB i oko 180 stepeni za -6dB opadanja polja. Strogom simetrijom geometrije antene i struja u njoj dobijen je veoma ist dijagram u vertikalnoj ravni sa irinom glavnog snopa od svega 15 stepeni i sa vrlo dobro potisnutim sporednim snopovima zraenja. Visoka otpornost zraenja antene obezbedila je nizak Q faktor antene i veliku irinu radnog frekvencijskog opsega, to se vidi sa dijagrama ulaznog prilago enja antene. Pojaanje antene od preko 12 dBi je veoma blizu teorijskog maksimuma za ovakvu konfiguraciju i sasvim je prihvatljivo za antenu sa ovako irokim dijagramom zraenja u horizontalnoj ravni. Ovo je postignuto briljivom optimizacijom na raunaru korienjem profesionalnog programa za simulaciju i optimizaciju antena NEC2 (4NEC2) i proverom na NEC4.

Ulazno prilago enje Amos antene

Geometrijske dimenzije i konstruktivni detalji Amos antene

Horizontalni i vertikalni ugao zraenja Amos antene

Prednji i boni pogled na 3D dijagram zraenja

Pogled na 3D dijagram zraenja odozgo i sa strane

Jaina i raspored struja u elementima Amos antene

Pore enje dijagrama zraenja Amos i optimalne Biquad antene

Mehanika konstrukcija antene Antena sa sastoji iz dva komada bakarne ice debljine 2 - 2.3 mm i ukupne duine 299.3 mm. Svaki komad ice je savijen na identian nain kako je prikazano na slikama. Pre savijanja treba odmeriti i odsei duinu od 299.3 mm, a potom izmeriti i obeleiti flomasterom mesta na kojima e ica biti savijena pod pravim uglom. Pre savijanja treba napraviti i navui na icu polietilenske stubie koji slue kao izolatori i nosai zraeih elemenata antene.

Nosei izolacioni stubii i kalup za njihovu izradu Stubii se prave od izolatora nekog debljeg koaksijalnog kabla (RG-8, RG213 i sl.) tako to su uklonjeni unutranji i spoljanji provodnici. Duina (visina) stubia je oko 15-18 mm, a tano na 10 mm od jednog kraja treba popreko kroz stubi probuiti rupu od oko 2-2.5 mm kroz koju prolazi ica dipola. Stubii se uvruju tako to se sa zadnje strane kroz reflektorsku povrinu zavrnu zavrtnji za lim u postojeu rupu od uklonjenog unutranjeg provodnika koaksijalnog kabla u njima. Rastojanje ice koja prolazi kroz stubi mereno od ose ice do povrine reflektora mora biti tano 10 mm! Mereno od povrine ice do povrine reflektora je za poluprenik ice manje, tj. 9mm! Reflektorska povrina je napravljena od bakarnog, mesinganog ili aluminijumskog lima debljine 0.5-1.5 mm. Moe se napraviti i od jednostruko pobakrenog pertinaksa ili vitroplasta standardne debljine 1.6 mm. Reflektor se moe sastaviti i od dva komada pertinaksa, da bi se dobila potrebna duina. Sastavljanje se vri tako to se ivice koje se sastavljaju prvo pokalajiu u irini od oko 3 mm. Potom se uzme tanka bakarna folija irine oko 6 mm pokalajie sa jedne strane i onda zalemi na pokalajisani deo na ivicama koje se spajaju. Spoj treba dobro ispeglati da bude to ravniji. Sa zadnje strane se dvokomponentnim lepkom nalepe dva komada vitroplasta radi mehanikog uvrenja spoja. Tako je ura eno i na probnom modelu. U reflektoru se na sredini probui rupa prenika 5 mm kroz koju taman moe komotno da pro e napojni koaksijalni kabl tipa RG-58A, RG-58C ili CFD200. Rupe za stubie se bue na 53 i 150 mm od centra prenika oko 3mm (zavisno od upotrebljenog zavrtnja) . Kabl nema elektrini spoj sa reflektorskom povrinom u taci u kojoj prolazi kroz reflektor.

Nain izrade zraeeg elementa Amos antene

Izgled montiranih elemenata pre lemljenja petlje i kabla

Duina petlje u zavisnosti od kabla i nain povezivanja sa kablom i antenom

Polutalasna petlja se pravi od komada koaksijalnog kabla ija duina zavisi od upotrebljene vrste kabla! Ako se koristi kabl sa punim dielektrikom, kao to su kablovi tipa RG58A, onda je faktor skraenja za takav kabl v=0.66 i duina petlje je 40.7 mm. Me utim, ako se koristi kabl sa penastom izolacijom, kao to je tip CFD200, onda duina petlje treba da bude 51 mm, jer je faktor skraenja za tu vrstu kabla v=0.83. Kao duina kabla uzima se duina spoljanjeg provodnika pre savijanja, s tim da duina unutranjeg provodnika ne sme biti dua od 1-2 mm. Sve mora da bude zalemljeno to krae da bi se izbeglo pomeranje rezonantne frekvencije antene usled parazitnih induktivnosti ica kojima se vri spajanje. Prethodno se krajevi postave u formi trougla, tako da se dva kraja polutalasne petlje vezuju to krae na dipol, a napojni kabl postavljen u sredini vezuje se na jednu od strana dipola, svejedno koju. Oklopi oba kraja polutalasne petlje i napojnog kabla spajaju se direktno jedni za druge i nigde vie! Veoma je vano da se ova spajanja izvedu to je mogue krae!

Priprema i lemljenje petlje i kabla

Zatita od atmosferskih uticaja Ovu zatitu najbolje je izvesti tako to se antena jo dok je bakar svetao i bez korozije prefarba auto-lak sprejom u tankom sloju. Prethodno se samo mesto lemljenja kablova i otvoreni popreni preseci kablova u tankom sloju prevuku polietilenom pomou pitolja koji tope polietilenske ipke i u tenom stanju nanose ovu plastinu masu. Sloj treba da bude nepropustan za vodu, ali to tanji! Dakle, pogreno je stavljati velike koliine plastine mase u debelom sloju na spoj, jer niem ne slui osim to kvari prilago enje antene! Tako e, na ovom mestu upotreba silikona je zabranjena zbog njegove hemijske agresivnosti i velikih gubitaka na visokim frekvencijama!

Izgled zalemljene petlje i kabla za antenu

Polietilenska zatita kablova i lemnih taaka

Izgled gotove Amos antene sa nosaem i prikljunim kablom

Poloaj za rad u vertikalnoj polarizaciji

Mehaniko privrenje za stub Ovo privrenje se moe izvesti na bilo koji pogodan nain koji e omoguiti slobodno pomeranje antene po horizontali i vertikali radi preciznog usmeravanja antene u eljenom smeru. Nosa, tako e, moe da bude izveden tako da sa zadnje strane dodatno ukruti reflektorsku povrinu ukoliko je ova izra ena od tanjeg lima ili pertinaksa nedovoljne krutosti za datu duinu. Za prototip je koriena poniklovana gvozdena ipka prenika oko 25 mm kupljena na buvljaku za 330 din koja je ve bila savijena u obliku slova S. Nisu dozvoljeni nikakvi metalni (pogotovo feromagnetni) ili plastini delovi u blizini dipola ili reflektora, jer mogu poveati gubitke, promeniti dijagram zraenja antene i ulazno prilago enje a time i njen pravilan rad. Sva uvrenja i mehanike konstrukcije moraju se nalaziti sa zadnje strane reflektorske povrine. Antenu treba isturiti ispred ose noseeg stuba za oko 15-30 cm radi smanjenja uticaja stuba na dijagram zraenja. Ukoliko se eli napajanje antene debljim kablom, moe se na tanki kabl staviti N konektor i onda dalje voditi debeli kabl do ure aja. Tako e se moe na zadnju stranu reflektora montirati enski N konektor i kroz rupu u reflektoru spojiti tanki kabl koji ide do petlje i dipola, slino kao to se to radi kod Biquad antena. Ne preporuuje se uvo enje debelog kabla direktno do petlje i dipola, jer ga je teko kratko zalemiti poto je fiziki glomazan, pa je mogue razdeavanje rezonantne frekvencije antene. Usmeravanje antene Prilikom usmeravanja antene treba voditi rauna o tome da antena ima vrlo irok dijagram u horizontalnoj ravni, pa ne treba oekivati otar maksimum sa promenom horizontalnog ugla! Sa druge strane, u vertikalnoj ravni ugao zraenja je vrlo uzan a maksimum prijemnog signala vrlo otar i treba antenu vrlo paljivo i tano podesiti u eljenom smeru! Antena je prevashodno predvi ena za rad sa vertikalnom polarizacijom zbog specifinog dijagrama zraenja koji ima kada se tako koristi. Antena je posebno pogodna za Access Point-e zbog svoje velike irine pokrivanja u horizontalnoj ravni. Preraunavanje antene za druge frekvencije Amos polukruna antena se moe koristiti i za druge frekvencije ako se njene fizike dimenzije preraunaju za novu radnu frekvenciju prema datim dimenzijama u talasnim duinama: Talasna duina Lambda= 299.8 / f(MHz) metara

Ukupna duina ice (u talasnim duinama) L=2.42 (2kom.) A=0.320 B=0.574

C=0.543 D=0.158 E=0.180 F=0.032 G=0.081 Prenik ice d=0.0162 Reflektor H=3.70 I=0.50 Duina polutalasne petlje P= 0.5 * v v= 0.66 za RG58, RG213, RG8 i sl. v= 0.83 za CFD200 Ime antene Antena je dobila ime zahvaljujui sasvim neoekivanim asocijacijama koje sam imao dok sam je projektovao. Poto je ona u osnovi poznata Frenklinova antena postavljena ispred uzanog reflektora, o emu je ve bilo rei na poetku, mislio sam tako da je i nazovem. Me utim, to ime mi je izgledalo mnogo dugako i rogobatno. Prezime Frenklin me je asociralo na jo jednog oveka istog prezimena, Bendamina Frenklina, naunika, politiara i diplomate, koji je iveo otprilike jedan vek ranije.

Prorok Amos iz Tekoe

Mi Amos i Ben Frenklin u Diznijevom crtanom filmu

On je bio fiziar i pronalaza koji je, izme u ostalog, pomou zmaja koga je putao za vreme nevremena pokazao da je munja ustvari elektricitet, pronaao gromobran, bifokalne naoare i poznatu Freklinovu pe. Ali, on je bio i vrstan politiar koji je potpisao poznatu Povelju o nezavisnosti. Danas je jedan od najomiljenijih osnivaa i

otaca amerike drave. Anegdote kau da je imao pripitomljenog mia po imenu Amos. Mi je ime dobio po starozavetnom proroku Amosu iz malog mesta Tekoa nedaleko od Jerusalima koji je iveo u 8. veku pre Hrista. Volt Dizni je jo pedesetih godina napravio sjajan crtani film po noveli Roberta Lawsona Ben and Me o ivotu i stvaralatvu ovog velikog oveka i, naravno, mi Amos je u tom filmu prava zvezda! Eto tako je i ova antena dobila svoje neobino ime - po jednom neobinom miu!

Rolexovo reenje jednostavnog kalupa za preciznu izradu stubia Zahvalnost elim da se zahvalim mojim prijateljima iz BG Wireless-a na pomoi i saradnji oko realizacije ovog projekta, a posebno Rosi Neboji - Rolexu, koji je vrlo brzo i pedantno napravio prvi primerak ove antene za merenje. Posebno bih istakao njegovo pronicljivo reenje alata, odnosno kalupa, za izradu izolacionih stubia. Kalup je napravljen pomou komada iverice debljine 18 mm sa izbuenom rupom kroz koju tano prolazi izolacija debelog koaksijalnog kabla od koje se prave stubii. Sa strane u iverici je na 10 mm od jedne ivice probuena rupa od oko 2.2 mm. Plastika se gurne kroz ivericu poravna sa jedne strane, kroz rupu sa strane se probui u njoj rupa za icu i pre va enja burgije se odsee i sa druge strane. Na ovaj nain je mogue brzo i lako napraviti veliki broj identinih izolacionih stubia. U rupu sa strane ubacio je i uplji deo pop-nitne kao zatitu da se ne bi rupa razlokala od veeg broja buenja! Rolex je, tako e, napravio i optimalnu verziju Biquada koji je ve ranije opisan.

Laboratorijska merenja Amosa Rezultati laboratorijskih merenja Nakon zavretka Amos antena je podvrgnuta laboratorijskim merenjima. Merenja su obavljena na profesionalnim instrumentima, pre svega na HP Network analizatoru. Mereno je ulazno prilago enje antene i dobijene vrednosti su pokazale dobro slaganje sa raunarskim predikcijama. Pre svega rezonantna frekvencija antene i opseg u kome je ona prilago ena su se vrlo dobro slagali sa proraunima. Maksimalna vrednost povratnog slabljenja ulaznog signala je oko -22dB to je za oko 5-6 dB manje od oekivanog, to je delimino i posledica nesavrenih uslova merenja, tj. postojanja izvesne komponente prostornog reflektovanog talasa. Opseg u kome je dobro prilago enje neto je iri od proraunskog. Ovo ukazuje na neto niu, a time i povoljniju, vrednost Q faktora i neto veu irinu radnog frekvencijskog opsega antene.

Prilago enje Amos antene

Izmerena transmisija prilikom korienja dipola kao prijemne antene

Izmerena transmisija prilikom korienja Amosa kao prijemne antene

Pojaanje Amos antene je mereno metodom pore enja sa poznatom antenom, u ovom sluaju polutalasnim dipolom pojaanja 2dBi. Merena je transmisija izme u zraee i prijemne antene na fiksnom rastojanju, s tim to je kao prijemna antena jedanput korien dipol a drugi put Amos. Prilikom korienja dipol antene transmisija je iznosila -30.5 dB, a sa Amosom -19.9 dB, to daje pojaanje od 10.6 dB u odnosu na referentni dipol od 2dBi. Rezultati su potvrdili pojaanje Amos antene od oko 12.6 dBi sa moguom grekom od oko +/- 1dB usled nesavrenih uslova merenja. Rezultati praktine provere rada Amos antena je praktino upore ena sa ve ranije opisanom klasinom korner reflektor antenom od oko 12dBi koju koristim za WiFi i dobijeni rezultati su se vrlo dobro slagali sa oekivanim. Amos antena je primala signale AP-a sa gotovo identinim nivoom kao i klasina korner reflektor antena, to se i oekivalo s obzirom na priblino isto pojaanje. Me utim, broj primljenih AP signala je bio nekoliko puta vei zbog velike irine horizontalnog dijagrama! Zbog ove osobine Amos antena je prevashodno namenjena kao antena za AP! Mada se moe koristiti i za klijente kada je potrebno, bez pomeranja antene, ostvariti komunikaciju sa nekoliko AP-a koji se nalaze u raznim smerovima. Zakljuak U ovom radu je pokazana i merenjima potvr ena mogunost korienja Frenklinovog niza polutalasnih dipola ispred relativno uzane reflektorske povrine kao efikasne antene na 2.4 GHz. Antena ima vertikalnu polarizaciju i polukruni dijagram zraenja u horizontalnoj ravni. Problem parazitnih zraenja deonica dvoinog kratko-spojenog voda za faziranje reen je postavljanjem reflektorske povrine u blizinu kratko-spojnog provodnika ime je on transformisan u transmisioni vod impedanse oko 150 oma i time intenzitet njegovog zraenja znaajno redukovan. Na ovaj nain je uticaj parazitnog zraenja na ukupan dijagram zraenja smanjen. Pored ovoga, postavljanje reflektorske povrine modifikovalo je ulaznu impedansu na vrednost koja je pogodna za efikasno prilago enje antene na koaksijalni napojni vod. Stroga geometrijska i elektrina simetrija antene obezbedila je ist, simetrian i uzan vertikalni dijagram. Korienjem vrlo uzanog reflektora ouvana je velika irina horizontalnog dijagrama.

U Beogradu, 4. maja 2005.