PREDLOG

ZAKON
O JAVNIM NABAVKAMA
I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet zakona i definicije Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ureuje se planiranje javnih nabavki, uslovi, nain i postupak javne nabavke; regulie centralizacija javnih nabavki; ureuje javna nabavka u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga i u oblasti odbrane i bezbednosti; odreuje nain evidentiranja podataka o javnim nabavkama; odreuju poslovi, nain rada i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke i Republike komisije za zatitu prava u postupcima javnih nabavki; odreuje nain zatite prava u postupcima javnih nabavki i u drugim sluajevima u skladu sa zakonom; ureuju i druga pitanja od znaaja za javne nabavke. Sastavni deo ovog zakona su Prilozi 1 do 3. Naruilac lan 2. Naruilac u smislu ovog zakona je: 1) korisnik budetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njeni korisnici, u smislu zakona kojim se ureuje budetski sistem; 2) pravno lice osnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u optem interesu, ukoliko je ispunjen neki od sledeih uslova: (1) da se vie od 50 % finansira iz sredstava naruioca; (2) da nadzor nad radom tog pravnog lica vri naruilac; (3) da vie od polovine lanova organa upravljanja tog pravnog lica ine predstavnici naruioca; 3) javno preduzee. Vlada na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke na poetku budetske godine utvruje spisak naruilaca. Spisak naruilaca objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije i na Portalu javnih nabavki. Lica koja nisu na spisku iz stava 2. ovog lana, a koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog lana duna su da primenjuju ovaj zakon. Znaenje izraza lan 3. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) javna nabavka je nabavka dobara, usluga ili radova od strane naruioca, na nain i pod uslovima propisanim ovim zakonom;

-22) ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zakljuen u pisanoj ili elektronskoj formi izmeu naruioca i ponuaa u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pruanje usluga ili izvoenje radova; 3) ponua je lice koje u postupku javne nabavke ponudi dobra, pruanje usluga ili izvoenje radova; 4) podnosilac prijave je lice koje je u prvoj fazi restriktivnog postupka, konkurentnom dijalogu ili u kvalifikacionom postupku podnelo prijavu; 5) zainteresovano lice je svako lice koje ima interes da zakljui konkretan ugovor o javnoj nabavci; 6) kandidat je lice kome je u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka, odnosno konkurentnog dijaloga priznata kvalifikacija; 7) dobavlja je ponua sa kojim je zakljuen okvirni sporazum ili ugovor o javnoj nabavci; 8) poslovi javnih nabavki su planiranje javne nabavke; sprovoenje postupka javne nabavke ukljuujui ali neograniavajui se na uee u komisiji za javnu nabavku; izrada konkursne dokumentacije; izrada akata u postupku javne nabavke; izrada ugovora o javnoj nabavci; praenje izvrenja javne nabavke; svi drugi poslovi koji su povezani sa postupkom javne nabavke; 9) lice zaposleno na poslovima javnih nabavki je lice koje je angaovano na poslovima planiranja, sprovoenja i izvrenja javnih nabavki u radnom ili van radnog odnosa u smislu zakona kojim se ureuju radni odnosi; 10) predstavnik naruioca je lan upravnog ili nadzornog odbora naruioca, rukovodilac naruioca, odgovorno lice naruioca i lice zaposleno na poslovima javnih nabavki; 11) povezana lica su suprunici, vanbrani partneri, krvni srodnici u pravoj liniji, krvni srodnici u pobonoj liniji zakljuno sa treim stepenom srodstva, srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, lica izmeu kojih je izvren prenos upravljakih prava i lica koja su povezana u smislu zakona kojim se ureuje porez na dobit pravnih lica; 12) istovrsna dobra su dobra koja imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi dobara u optem reniku nabavke; 13) istovrsne usluge su usluge koje imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1; 14) istovrsni radovi su radovi koji imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi radova u optem reniku nabavke, odnosno istoj grupi delatnosti u okviru Sektora F, u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, (Slubeni glasnik Republike Srbije 54/2010), kao i radovi koji se izvode na istoj nepokretnosti, odnosno prema jednom projektu; 15) otvoreni postupak je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu; 16) restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze i u kojem u drugoj fazi ponudu mogu podneti samo kandidati; 17) kvalifikacioni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze, tako da sva zainteresovana lica mogu podneti prijavu za sve vreme vaenja liste kandidata, a naruilac im pod uslovima iz konkursne dokumentacije priznaje kvalifikaciju svakih est meseci i poziva da podnesu ponudu u drugoj fazi postupka;

-318) pregovaraki postupak je postupak u kojem naruilac neposredno pregovara sa jednim ili sa vie ponuaa o elementima ugovora o javnoj nabavci; 19) konkurentni dijalog je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti prijavu, a sa licima kojima prizna kvalifikaciju (kandidati) naruilac vodi dijalog radi pronalaenja reenja koje e zadovoljiti njegove potrebe, pozivajui kandidate da podnesu ponude na osnovu usvojenog, odnosno usvojenih reenja; 20) okvirni sporazum je sporazum izmeu jednog ili vie naruilaca i jednog ili vie ponuaa, kojim se utvruju bitni uslovi ugovora o javnoj nabavci, kao to je cena, koliina, rok i sl, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih e se birati najpovoljnija ponuda, odnosno zakljuivati ugovori o javnoj nabavci; 21) sistem dinamine nabavke je postupak elektronske nabavke standardnih dobara i usluga koje su opte dostupne na tritu i zadovoljavaju potrebe naruioca, koji je otvoren za sva zainteresovana lica koja podnesu poetnu ponudu koja zadovoljava tehnike specifikacije, i koji je ogranien na odreeni vremenski period; 22) konkurs za dizajn je postupak koji naruilac primenjuje radi dobijanja dizajna ili projekta najee u oblasti urbanistikog planiranja, arhitekture i graevinarstva, inenjerstva ili informatike, pri emu izbor dizajna vri unapred obrazovan iri, nakon sprovedenog takmienja; 23) javna nabavka male vrednosti je nabavka istovrsnih dobara, usluga i radova ija je ukupna procenjena vrednost na godinjem nivou nia od vrednosti odreene ovim zakonom; 24) iskljuivo pravo je pravo na osnovu kojeg odreeno lice jedino moe obavljati odreenu delatnost na odreenom geografskom podruju, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinanog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zakljuila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava; 25) posebno pravo je pravo na osnovu kojeg odreena lica mogu obavljati odreenu delatnost na odreenom geografskom podruju, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinanog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zakljuila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava; 26) mrea je skup nepokretnih stvari koje su meusobno povezane, namenjenih prenosu materije, elektronskih signala i energije radi njihove distribucije korisnicima i odvoenja od korisnika, kao i skup stvari namenjenih kretanju prevoznih sredstava radi pruanja usluga korisnicima; 27) ponuena cena je cena koju ponua odreuje u ponudi, izraena u dinarima, u koju su uraunati svi trokovi koji se odnose na predmet javne nabavke i koji su odreeni konkursnom dokumentacijom; 28) uporediva trina cena je cena na relevantnom tritu uzimajui u obzir predmet javne nabavke, razvijenost trita, uslove iz konkursne dokumentacije kao to su nain plaanja, koliine, rok isporuke, rok vaenja ugovora, sredstvo obezbeenja, garantni rok i sl. 29) kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje, uporeivanje i ocenjivanje ponuda; 30) prijava je zahtev zainteresovanog lica za uestvovanje u prvoj fazi restriktivnog postupka, kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu;

-431) blagovremena ponuda je ponuda koja je primljena od strane naruioca u roku odreenom u pozivu za podnoenje ponuda; 32) odgovarajua ponuda je ponuda koja je blagovremena i za koju je utvreno da potpuno ispunjava sve tehnike specifikacije; 33) prihvatljiva ponuda je ponuda koja je blagovremena, koju naruilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, koja je odgovarajua, koja ne ograniava, niti uslovljava prava naruioca ili obaveze ponuaa i koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke; 34) popust na ponuenu cenu je metod odreivanja cene koji ponua moe ponuditi u ponudi samo kada je predmet javne nabavke oblikovan u vie partija, a naruilac taj metod ne moe predvideti u konkursnoj dokumentaciji kao element kriterijuma; 35) javna nabavka po partijama je nabavka iji je predmet oblikovan u vie posebnih istovrsnih celina i koja je kao takva oznaena u pozivu za podnoenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji; 36) elektronska ponuda je ponuda ili deo ponude koju ponua dostavlja naruiocu u elektronskom obliku i kao takva mora da bude predviena konkursnom dokumentacijom, da ispunjava pravila elektronskog poslovanja prema posebnim propisima i da sa ostalim delovima ponude istog ponuaa ini nedvosmislenu celinu; 37) elektronska licitacija je nadmetanje meu ponuaima u postupku javne nabavke kroz davanje novih, povoljnijih ponuda elektronskim putem, koje naruilac rangira pomou metoda za automatsko ocenjivanje; 38) opti renik nabavke je referentni sistem klasifikacije predmeta javne nabavke, primenjiv na ugovore o javnim nabavkama, kojim se istovremeno obezbeuje usklaenost sa drugim postojeim klasifikacijama. 2. Predmet ugovora o javnoj nabavci Nabavka dobara lan 4. Predmet ugovora o javnoj nabavci dobara moe biti: 1) kupovina dobara; 2) zakup dobara; 3) lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez toga prava). Ugovor o javnoj nabavci dobara moe obuhvatiti i pruanje usluga ako su one nuno vezane za javnu nabavku dobara (montaa, prevoz, osiguranje ili druge usluge definisane od strane naruioca). Predmet ugovora o javnoj nabavci dobara je i nabavka dobara iz stava 1. ovog lana koju naruilac finansira u iznosu koji prelazi 50%. Za primenu odredaba ovog zakona u sluaju iz stava 3. ovog lana odgovoran je naruilac koji finansira nabavku dobara. Nabavka radova lan 5. Predmet ugovora o javnoj nabavci radova je:

-51) izvoenje radova ili projektovanje i izvoenje radova opisanih u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, Sektor F Graevinarstvo (Slubeni glasnik Republike Srbije 54/2010); 2) izvoenje radova na izgradnji graevinskog objekta uzetog kao celina koji ispunjava sve ekonomske i tehnike zahteve naruioca. Predmet javne nabavke radova je i izvoenje radova opisanih u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, Sektor F Graevinarstvo (Slubeni glasnik Republike Srbije 54/2010), koji se neposredno ili posredno finansiraju od strane naruioca u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke. Za primenu odredaba ovog zakona u sluaju iz stava 2. ovog lana odgovoran je naruilac koji finansira izvoenje radova. Nabavka usluga lan 6. Predmet ugovora o javnoj nabavci usluga su usluge navedene u Prilogu 1. Ugovorom o javnoj nabavci usluga smatra se i ugovor o javnoj nabavci iji je predmet: 1) usluge i dobra ako procenjena vrednost usluga prelazi procenjenu vrednost dobara obuhvaenih tim ugovorom; 2) usluge i pratei radovi iz lana 5. ovog zakona koji su neophodni za izvrenje ugovora. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na nabavke usluga koje se neposredno ili posredno finansiraju od strane naruioca u iznosu od preko 50% vrednosti nabavke. Za primenu odredaba ovog zakona, u sluaju iz stava 3. ovog lana odgovoran je naruilac koji finansira pruanje usluge. Nabavke na koje se zakon ne primenjuje lan 7. Odredbe ovog zakona naruioci ne primenjuju na: 1) nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju naruiocem i koje su nosioci iskljuivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke; 2) nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju: (1) po osnovu meunarodnog sporazuma koji se odnosi na dobra, usluge ili radove namenjene zajednikom korienju ili primeni od strane drava potpisnica; (2) iz sredstava stranih kredita (zajmova) dobijenih, od meunarodnih organizacija i meunarodnih finansijskih institucija, u skladu sa uslovima iz meunarodnog ugovora, odnosno posebnim postupcima meunarodnih organizacija i finansijskih institucija; 3) radi obezbeivanja osnovnih ivotnih uslova u sluajevima elementarnih nepogoda ili tehniko tehnolokih nesrea ije posledice ugroavaju ivote ili zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita od takvih nepogoda;

-64) nabavke ija je iskljuiva i neposredna namena obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i prodaja elektronskih komunikacionih usluga u smislu zakona kojim se ureuju elektronske komunikacije, pod uslovom da drugi privredni subjekti pruaju te usluge na relevantnom tritu; 5) nabavke dobara koja se, uz prethodnu saglasnost Vlade, nabavljaju od Republike direkcije za robne rezerve; 6) nabavke dobara i usluga koje naruilac nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pruanja usluga ili izvoenja radova na tritu, pod uslovom da naruilac nema iskljuiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara, odnosno pruanja usluga ili izvoenja radova za koje e ta dobra i usluge koristiti; 7) nabavke dobara i usluga u vezi sa sigurnosnim bojama za izradu novanica, identifikacionih dokumenata i akciznih markica, nabavke zatienih papira za izradu novanica i identifikacionih dokumenata, OVD elemenata zatite za izradu novanica, identifikacionih dokumenata i ipova za izradu identifikacionih dokumenata i nabavke usluga transporta novca, kao i obezbeenja transporta novca, poiljki gotovog novca i efektivnog stranog novca; 8) kupovinu i zakup nepokretnosti, osim odredbi o zatiti prava koje se shodno primenjuju; 9) nabavke usluga centralne banke i nabavke finansijskih usluga u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, u pojedinanim transakcijama naruioca u cilju prikupljanja novca ili kapitala; 10) kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa, s tim to se na nabavku dobara, usluga ili radova potrebnih za produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih programa primenjuje ovaj zakon; 11) nabavke usluga arbitrae i sporazumnog reavanja sporova; 12) zasnivanje radnog odnosa privremenih i povremenih poslova. i zakljuivanje ugovora o obavljanju

Vlada utvruje spisak naruilaca iz stava 1. taka 1) ovog lana i spisak naruilaca koji primenjuju izuzetak iz stava 1. taka 6) i 7) ovog lana koji se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije i na Portalu javnih nabavki. U sluaju nabavki iz stava 1. ovog lana, naruilac je duan da postupa u skladu sa naelima iz ovog zakona. Spisak meunarodnih organizacija i finansijskih institucija iz stava 1. taka 2) podtaka (2) ovog lana, iji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredaba ovog zakona utvruje ministarstvo nadleno za poslove finansija. Na osnovu primljenog plana nabavki u skladu sa lanom 51. ovog zakona, Uprava za javne nabavke obavestie naruioca ako utvrdi da za neku od nabavki nema uslova za izuzee od primene ovog zakona na osnovu stava 1. ovog lana, a naruilac je duan da Upravi za javne nabavke dostavi poseban izvetaj o sprovedenom postupku za te javne nabavke. Rezervisane javne nabavke lan 8. samo Naruilac moe sprovesti postupak javne nabavke u kojem mogu uestvovati ustanove, organizacije, udruenja ili privredni subjekti za radno

-7osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje lica sa invaliditetom, ako ta lica ine najmanje 30 % zaposlenih, pri emu svi uesnici u zajednikoj ponudi i svi podizvoai moraju da budu iz navedene grupacije. U sluaju nabavke iz stava 1. ovog lana naruilac je duan da u pozivu za podnoenje ponuda navede da se sprovodi rezervisana javna nabavka. 3. Naela javne nabavke Naelo efikasnosti i ekonominosti lan 9. Naruilac je duan da u postupku javne nabavke pribavi dobra, usluge ili radove odgovarajueg kvaliteta imajui u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke. Naruilac je duan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i dodela ugovora vri u rokovima i na nain propisan ovim zakonom, sa to manje trokova vezanih za postupak i izvrenje javne nabavke. Naelo obezbeivanja konkurencije lan 10. Naruilac je duan da u postupku javne nabavke obezbedi to je mogue veu konkurenciju. Naruilac ne moe da ogranii konkurenciju, a posebno ne moe onemoguavati bilo kojeg ponuaa da uestvuje u postupku javne nabavke neopravdanom upotrebom pregovarakog postupka, niti korienjem diskriminatorskih uslova, tehnikih specifikacija i kriterijuma. Naelo transparentnosti postupka javne nabavke lan 11. Naruilac je duan da obezbedi javnost i transparentnost postupka javne nabavke potujui, ali ne ograniavajui se samo na obaveze iz ovog zakona. Naelo jednakosti ponuaa lan 12. Naruilac je duan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak poloaj svim ponuaima. Naruilac ne moe da odreuje uslove koji bi znaili nacionalnu, teritorijalnu, predmetnu ili linu diskriminaciju meu ponuaima, niti diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponua. Naelo zatite ivotne sredine i obezbeivanja energetske efikasnosti lan 13. Naruilac je duan da nabavlja dobra, usluge i radove koji ne zagauju, odnosno koji minimalno utiu na ivotnu sredinu, odnosno koji obezbeuju adekvatno smanjenje potronje energije energetsku efikasnost i da kada je to opravdano kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude odredi ekoloke prednosti

-8predmeta javne nabavke, energetsku efikasnost, odnosno ukupne trokove ivotnog ciklusa predmeta javne nabavke. 4. Zatita podataka, dokumentacija i evidentiranje postupka Zatita podataka lan 14. Naruilac je duan da: 1) uva kao poverljive sve podatke o ponuaima sadrane u ponudi koje je kao takve, u skladu sa zakonom, ponua oznaio u ponudi; 2) odbije davanje informacije koja bi znaila povredu poverljivosti podataka dobijenih u ponudi; 3) uva kao poslovnu tajnu imena, zainteresovanih lica, ponuaa i podnosilaca prijava, kao i podatke o podnetim ponudama, odnosno prijavama, do otvaranja ponuda, odnosno prijava. Nee se smatrati poverljivim dokazi o ispunjenosti obaveznih uslova, cena i drugi podaci iz ponude koji su od znaaja za primenu elemenata kriterijuma i rangiranje ponude. Odreivanje poverljivosti lan 15. Naruilac u konkursnoj dokumentaciji moe zahtevati zatitu poverljivosti podataka koje ponuaima stavlja na raspolaganje, ukljuujui i njihove podizvoae. Naruilac moe usloviti preuzimanje konkursne dokumentacije potpisivanjem izjave ili sporazuma o uvanju poverljivih podataka ukoliko ti podaci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se ureuje zatita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se ureuje tajnost podataka. Lice koje je primilo podatke odreene kao poverljive duno je da ih uva i titi, bez obzira na stepen te poverljivosti. Dokumentacija i evidentiranje postupka lan 16. Naruilac je duan da: 1) evidentira sve radnje i akte tokom planiranja, sprovoenja postupka i izvrenja javne nabavke; 2) uva svu dokumentaciju vezanu za javne nabavke u skladu sa propisima koji ureuju oblast dokumentarne grae i arhiva, najmanje deset godina od isteka ugovorenog roka za izvrenje pojedinanog ugovora o javnoj nabavci, odnosno pet godina od donoenja odluke o obustavi postupka; 3) vodi evidenciju svih zakljuenih ugovora o javnim nabavkama i evidenciju dobavljaa.

-95. Jezik u postupku javne nabavke lan 17. Naruilac priprema konkursnu dokumentaciju i vodi postupak na srpskom jeziku. Naruilac moe konkursnu dokumentaciju pripremiti i na jednom stranom jeziku koji se uobiajeno koristi u meunarodnoj trgovini u oblasti iz koje je predmet javne nabavke. Ponua daje ponudu na jeziku na kojem je pripremljena konkursna dokumentacija, odnosno na jeziku koji je naruilac naznaio u konkursnoj dokumentaciji. lan 18. Naruilac moe dozvoliti da se ponude, u celini ili delimino, daju i na stranom jeziku, posebno u delu koji se odnosi na tehnike karakteristike, kvalitet i tehniku dokumentaciju. U sluaju iz stava 1. ovog lana naruilac je duan da naznai deo ponude koji moe biti na stranom jeziku i da navede na kom stranom jeziku. Naruilac koji u postupku pregleda i ocene ponuda utvrdi da bi deo ponude trebalo da bude preveden na srpski jezik, odredie ponuau primeren rok u kojem je duan da izvri prevod tog dela ponude. U sluaju spora relevantna je verzija konkursne dokumentacije, odnosno ponude, na srpskom jeziku. 6. Valuta lan 19. Vrednosti se u postupku javne nabavke iskazuju u dinarima. Naruilac moe da dozvoli ponuau da cenu u ponudi iskae u jednoj stranoj valuti i u tom sluaju e u konkursnoj dokumentaciji navesti da e se za preraun u dinare koristiti odgovarajui srednji devizni kurs Narodne banke Srbije na dan kada je zapoeto otvaranje ponuda. Ako je ponuau dozvoljeno da cenu u ponudi iskae u jednoj stranoj valuti, naruilac je duan da u konkursnoj dokumentaciji navede u kojoj valuti se cene u ponudi mogu iskazati. Ako ponuena cena ukljuuje uvoznu carinu i druge dabine, ponua je duan da taj deo odvojeno iskae u dinarima. 7. Komunikacija lan 20. Komunikacija se u postupku javne nabavke i u vezi sa obavljanjem poslova javnih nabavki odvija pisanim putem, odnosno putem pote, elektronske pote ili faksom. Izabrano sredstvo komunikacije mora biti iroko dostupno, tako da ne ograniava mogunost uea zainteresovanih lica u postupku javne nabavke. Komunikacija treba da se odvija na nain da se potuju rokovi predvieni ovim zakonom i da se u tom cilju, kada je to mogue, koriste elektronska sredstva.

- 10 Komunikacija se mora odvijati na nain da se obezbedi uvanje poverljivih i podataka o zainteresovanim licima, podataka o ponudama i ponuaima do otvaranja ponuda, da se obezbedi evidentiranje radnji preduzetih u postupku i uvanje dokumentacije u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast dokumentarne grae i arhiva. Alati koji se koriste u komunikaciji elektronskim sredstvima i njihove tehnike karakteristike moraju biti iroko dostupni i interoperativni, takvi da koriste proizvode informacionih tehnologija u optoj upotrebi. Ako je dokument iz postupka javne nabavke dostavljen od strane naruioca ili ponuaa putem elektronske pote ili faksom, strana koja je izvrila dostavljanje duna je da od druge strane zahteva da na isti nain potvrdi prijem tog dokumenta, to je druga strana duna i da uini kada je to neophodno kao dokaz da je izvreno dostavljanje.

II. SPREAVANJE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA

1. Spreavanje korupcije Opte mere za spreavanje korupcije lan 21. Naruilac je obavezan da preduzme sve potrebne mere kako ne bi dolo do korupcije u planiranju javnih nabavki, u postupku javne nabavke ili tokom izvrenja ugovora o javnoj nabavci, kako bi se korupcija pravovremeno otkrila, kako bi bile otklonjene ili umanjene tetne posledice korupcije i kako bi uesnici u korupciji bili kanjeni u skladu sa zakonom. Ako prema okolnostima konkretnog sluaja nije celishodno ostvariti komunikaciju na nain odreen lanom 20. stav 1. ovog zakona, lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, odnosno druga lica duna su da saine zapisnik ili na drugi nain evidentiraju preduzete radnje. Rukovodilac i odgovorno lice naruioca u obavezi su da zaposlenima na poslovima javnih nabavki sve naloge i uputstva daju pisanim putem, odnosno putem elektronske pote. Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki duno je da odbije izvrenje naloga ovlaenog lica ako je uputstvo i nalog suprotan propisima. Uprava za javne nabavke je duna da u saradnji sa dravnim organom nadlenim za borbu protiv korupcije saini plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama i dostavi Vladi na usvajanje. Naruilac ija je ukupna procenjena vrednost javnih nabavki na godinjem nivou vea od milijardu dinara, duan je da u skladu sa planom iz stava 5. ovog lana donese interni plan za spreavanje korupcije u javnim nabavkama. Naruilac e interni plan doneti u roku od tri meseca od dana usvajanja plana iz stava 5. ovog lana. Interni akt i kontrola nabavki lan 22. Naruilac je duan da donese akt kojim e blie urediti postupak javne nabavke unutar naruioca, a naroito nain planiranja nabavki (kriterijume, pravila i nain odreivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, nain ispitivanja i

- 11 istraivanja trita), odgovornost za planiranje, ciljeve postupka javne nabavke, nain izvravanja obaveza iz postupka, nain obezbeivanja konkurencije, sprovoenje i kontrolu javnih nabavki, nain praenja izvrenja ugovora o javnoj nabavci. Sadrinu akta iz stava 1. ovog lana blie ureuje Uprava za javne nabavke. Ako nakon donoenja internog akta Uprava za javne nabavke utvrdi nesaglasnost internog akta sa ovim zakonom duna je da o tome obavesti naruioca, sa predlogom o nainu njegovog usklaivanja i rokom. Ako naruilac ne postupi na nain i u roku iz stava 3. ovog lana Uprava e obavestiti organ koji vri nadzor nad poslovanjem naruioca i Dravnu revizorsku instituciju i pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom. Naruilac ija ukupna vrednost javnih nabavki na godinjem nivou prelazi milijardu dinara duan je da obrazuje posebnu slubu koja e sprovoditi kontrolu planiranja, sprovoenja postupka i izvrenja javnih nabavki. Sluba iz stava 5. ovog lana kontrolie celishodnost planiranja konkretne javne nabavke sa stanovita potreba i delatnosti naruioca, kriterijume za sainjavanje tehnike specifikacije, nain ispitivanja trita, opravdanost kriterijuma za dodelu ugovora, izvrenje ugovora, a posebno kvalitet isporuenih dobra i pruenih usluga, odnosno izvedenih radova, stanje zaliha i nain korienja dobara i usluga. Pored poslova iz stava 6. ovog lana sluba preduzima i druge radnje i mere u cilju utvrivanja injeninog stanja u vezi sa pojedinim postupkom javne nabavke, odnosno ugovorom o javnoj nabavci. O sprovedenoj kontroli sluba podnosi izvetaj sa preporukama rukovodiocu naruioca i organu koji vri nadzor nad poslovanjem naruioca. Nain rada i organizacija slube blie se ureuje internim aktom iz stava 1. ovog lana. Naruilac je duan da interni akt donese u roku od tri meseca od dana donoenja akta iz stava 2. ovog lana. Obaveze iz lana 21. stav 6. i iz stava 5. ovog lana imaju svi naruioci koji u bilo kojoj godini od stupanja na snagu ovog zakona planiraju, odnosno sprovode javne nabavke ija ukupna vrednost prelazi granini iznos od milijardu dinara. Zatita integriteta postupka lan 23. Lice koje je uestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova ne moe nastupati kao ponua ili kao podizvoa ponuaa, niti moe saraivati sa ponuaima ili podizvoaima prilikom pripremanja ponude. Naruilac e odbiti ponudu u sluaju iz stava 1. ovog lana i ako je ponua, odnosno podnosilac prijave neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled neku korist ili pokuao da sazna poverljive informacije ili da na bilo koji nain utie na postupanje naruioca u toku postupka javne nabavke. Nain utvrivanja okolnosti iz stava 2. ovog lana ureuje se internim planom iz lana 21. ovog zakona. U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana naruilac je duan da odmah preduzme mere predviene internim planom i obavesti nadlene dravne organe.

- 12 Dunost prijavljivanja korupcije lan 24. Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki ili bilo koje drugo lice angaovano kod naruioca, kao i svako zainteresovano lice koje ima podatke o postojanju korupcije u javnim nabavkama duno je da o tome odmah obavesti Upravu za javne nabavke, dravni organ nadlean za borbu protiv korupcije i nadleno tuilatvo. Lice iz stava 1. ovog lana ne moe dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angaovanju, odnosno ne moe biti premeteno na drugo radno mesto, zato to je, postupajui savesno i u dobroj veri, prijavilo korupciju u javnim nabavkama, a naruilac je duan da prui potpunu zatitu tom licu. Lice iz stava 1. ovog lana moe se obratiti i javnosti ako: 1) je podnelo prijavu ovlaenom licu naruioca ili nadlenom organu, ali u primerenom roku nije preduzeta nijedna aktivnost povodom podnete prijave; 2) dravni organ nadlean za borbu protiv korupcije ili nadleno tuilatvo nije preduzelo nijednu aktivnost u roku od mesec dana od dana podnoenja njegove prijave; 3) je podnelo prijavu graanskom nadzorniku, a graanki nadzornik ga ne obavesti o preduzetim merama. Lice iz stava 1. ovog lana moe se obratiti javnosti iako nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog lana ako je procenjena vrednost javne nabavke vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona ili je predmet javne nabavke naroito znaajan za poslovanje naruioca ili za interese Republike Srbije. U sluaju povrede radnih i drugih osnovnih prava lica iz stava 1. ovog lana zbog prijavljivanja korupcije, to lice ima pravo na naknadu tete od naruioca. Naruilac e u okviru internog plana iz lana 21. ovog zakona posebno urediti nain prijavljivanja korupcije u postupku javne nabavke i posebno urediti zatitu prava lica iz stava 1. ovog lana. Zabrana radnog angaovanja kod dobavljaa lan 25. Predstavnik naruioca koji je na bilo koji nain uestvovao u postupcima javnih nabavki ili sa njim povezana lica, u kojima je ukupna vrednost ugovora dodeljenih odreenom dobavljau u poslednjih godinu dana pre prestanka funkcije ili radnog odnosa predstavnika naruioca, vea od 5% ukupne vrednosti svih ugovora koje je naruilac zakljuio u tom periodu, ne mogu u roku od dve godine nakon prestanka funkcije ili radnog odnosa kod naruioca: 1) zakljuiti ugovor o radu, ugovor o delu ili na neki drugi nain biti angaovani kod tog dobavljaa ili kod lica povezanih sa dobavljaem; 2) od dobavljaa ili sa njim povezanog lica posredno ili neposredno primiti novanu naknadu ili kakvu drugu korist; 3) stei udeo ili akcije dobavljaa ili lica povezanih sa dobavljaem. U sluaju krenja zabrane iz stava 1. ovog lana, naruilac je u obavezi da obavesti dravni organ nadlean za borbu protiv korupcije i nadleno tuilatvo.

- 13 Izjava o nezavisnoj ponudi lan 26. Naruilac je duan da kao sastavni deo konkursne dokumentacije predvidi izjavu o nezavisnoj ponudi. Izjavom o nezavisnoj ponudi ponua pod punom materijalnom i krivinom odgovornou potvruje da je ponudu podneo nezavisno, bez dogovora sa drugim ponuaima ili zainteresovanim licima. Izjava iz stava 2. ovog lana dostavlja se u svakom pojedinanom postupku javne nabavke. Dunost prijavljivanja povrede konkurencije lan 27. U sluaju postojanja osnovane sumnje u istinitost izjave o nezavisnoj ponudi, naruilac e odmah obavestiti organizaciju nadlenu za zatitu konkurencije. Svako zainteresovano lice, odnosno lice zaposleno ili na drugi nain radno angaovano kod zainteresovanog lica duno je da obavesti organizaciju nadlenu za zatitu konkurencije, ukoliko ima bilo koji podatak o povredi konkurencije u postupku javne nabavke. Lice iz stava 2. ovog lana ne moe dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angaovanju, odnosno ne moe biti premeteno na drugo radno mesto zato to je, postupajui savesno i u dobroj veri, prijavilo povredu konkurencije u postupku javne nabavke. Graanski nadzornik lan 28. Ako naruilac sprovodi postupak javne nabavke ija je procenjena vrednost vea od milijardu dinara, postupak nadgleda graanski nadzornik. Za graanskog nadzornika moe biti imenovano lice iz redova istaknutih strunjaka u oblasti javnih nabavki ili oblasti koja je u vezi sa predmetom javne nabavke. Za graanskog nadzornika moe biti imenovano i udruenje koje se bavi javnim nabavkama, spreavanjem korupcije ili sukoba interesa. Za graanskog nadzornika ne moe biti imenovano lice zaposleno ili na drugi nain angaovano kod naruioca ili lica povezanog sa naruiocem, niti lice koje je lan politike organizacije. Uslove i kriterijume za imenovanje i nain rada graanskog nadzornika blie ureuje Uprava za javne nabavke. Graanskog nadzornika imenuje Uprava za javne nabavke, najkasnije do dana koji je u godinjem planu nabavki odreen kao okvirni datum pokretanja postupka javne nabavke, odnosno 30 dana od dana prijema plana nabavki. Naruilac ne moe pre imenovanja graanskog nadzornika pokrenuti postupak javne nabavke. Graanski nadzornik je duan da nadgleda postupak javne nabavke i u tom cilju on ima stalan uvid u postupak, dokumentaciju i komunikaciju naruioca sa zainteresovanim licima, odnosno ponuaima.

- 14 Graanski nadzornik je duan da podnese odboru Narodne skuptine nadlenom za finansije, odnosno skuptini autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i Upravi za javne nabavke, izvetaj o sprovedenom postupku javne nabavke u roku od 20 dana od dana zakljuenja ugovora ili donoenja odluke o obustavi postupka. Ako graanski nadzornik osnovano sumnja u zakonitost postupka javne nabavke obavestie o tome nadlene dravne organe i javnost. Graanski nadzornik nema pravo na nagradu za svoj rad. 2. Spreavanje sukoba interesa Sukob interesa lan 29. Sukob interesa u smislu ovog zakona postoji, kada odnos predstavnika naruioca i ponuaa moe uticati na nepristrasnost naruioca pri donoenju odluke u postupku javne nabavke, odnosno: 1) ako predstavnik naruioca ili sa njim povezano lice uestvuje u upravljanju ponuaa; 2) ako predstavnik naruioca ili sa njim povezano lice poseduje vie od 1% udela, odnosno akcija ponuaa; 3) ako je predstavnik naruioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno angaovano kod ponuaa ili sa njime poslovno povezano. Zabrana zakljuenja ugovora lan 30. Naruilac ne moe zakljuiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuaem u sluaju postojanja sukoba interesa. Lice u odnosu sa kojim postoji sukob interesa, ne moe biti podizvoa ponuau kojem je dodeljen ugovor, niti lan grupe ponuaa kojoj je dodeljen ugovor. Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki e na zahtev naruioca odobriti zakljuenje ugovora iz stava 1. ovog lana, ako naruilac dokae da bi zabrana zakljuenja ugovora prouzrokovala velike tekoe u radu ili poslovanju naruioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno znaajno ugrozila interes Republike Srbije, da je preduzeo sve mere radi suzbijanja tetnih posledica, da ostali ponuai ne ispunjavaju uslove iz postupka, odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika u ceni vea za 10% ili broj pondera vei za deset u korist izabranog ponuaa. Odluka iz stava 3. ovog lana objavljuje se na internet stranici naruioca, Republike komisije za zatitu prava u postupcima javnih nabavki i na Portalu javnih nabavki.

- 15 -

III. USLOVI I NAIN SPROVOENJA POSTUPKA JAVNE NABAVKE

1. Postupak javne nabavke Vrste postupaka lan 31. Postupci javne nabavke su: 1) otvoreni postupak; 2) restriktivni postupak; 3) kvalifikacioni postupak; 4) pregovaraki postupak sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda; 5) pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda; 6) konkurentni dijalog; 7) konkurs za dizajn; 8) postupak javne nabavke male vrednosti. Dodela ugovora se vri u otvorenom ili restriktivnom postupku. Dodela ugovora moe da se vri i u drugim postupcima javne nabavke, ako su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom. Otvoreni postupak lan 32. Otvoreni postupak je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu. Restriktivni postupak lan 33. Restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze i u kojem sva zainteresovana lica mogu da podnesu prijavu. U prvoj fazi, naruilac poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijavu i priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava za koje utvrdi da ispunjavaju prethodno odreene uslove za kvalifikaciju. U drugoj fazi restriktivnog postupka, naruilac poziva sve podnosioce prijava kojima je priznao kvalifikaciju (kandidati) da podnesu ponudu. Drugu fazu restriktivnog postupka naruilac moe da pokrene ako ima najmanje tri kandidata. Drugu fazu restriktivnog postupka naruilac pokree u roku ne duem od est meseci od konanosti odluke o priznanju kvalifikacije. Kvalifikacioni postupak lan 34. Naruilac moe sprovoditi kvalifikacioni postupak kada javnu nabavku nije mogue unapred planirati sa stanovita obima, koliina i vremena, a predmet te

- 16 nabavke su povremene usluge ili potrona dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na redovnom odravanju, koje se pruaju, isporuuju ili izvode prema standardnim, uobiajenim specifikacijama, a ne prema specifinim zahtevima naruioca. U kvalifikacionom postupku, naruilac poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijavu i priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijave za koje utvrdi da ispunjavaju prethodno odreene uslove za kvalifikaciju. Naruilac u roku odreenom u pozivu za podnoenje prijava, donosi odluku o priznavanju kvalifikacije koja sadri listu od najmanje 5 kandidata i period za koji se priznaje kvalifikacija koji moe biti do 3 godine, a u obrazloenju odluke obavezno navodi razloge odbijanja ostalih prijava. Odluku iz stava 3. ovog lana naruilac dostavlja svim podnosiocima prijava u roku od tri dana od dana donoenja. Naruilac je duan da listu kandidata aurira svakih est meseci priznavanjem kvalifikacije svakom podnosiocu prijave koji ispunjava uslove i koji je u meuvremenu podneo prijavu za priznavanje kvalifikacije. Poziv za podnoenje prijava u kvalifikacionom postupku, koji sadri uslove za priznavanje kvalifikacije i konkursnu dokumentaciju, naruilac je duan da objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici tako da budu dostupni zainteresovanim licima sve vreme dok vai lista kandidata. Naruilac e iskljuiti kandidata sa liste kandidata ako prestane da ispunjava uslove za priznavanje kvalifikacije ili ako stekne negativnu referencu, o emu donosi odluku koja u obrazloenju sadri razloge za iskljuenje kandidata i koju u roku od tri dana od dana njenog donoenja dostavlja svim kandidatima. Tokom vaenja liste kandidata naruilac, poziva sve kandidate sa liste da podnesu ponudu i istovremeno poziv objavljuje na Portalu javnih nabavki. U trenutku slanja poziva za podnoenje ponuda lista kandidata mora da sadri najmanje pet kandidata. Pregovaraki postupak sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda lan 35. Naruilac moe sprovoditi pregovaraki postupak sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda: 1) ako u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije sve neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno odreeni uslovi za uee u postupku, tehnike specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora ne menjaju. Ako naruilac odlui da u pregovaraki postupak pozove samo i sve ponuae koji su uestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude, tako da ih uine prihvatljivim, nije duan da objavi poziv za podnoenje ponuda. Ponuena cena u ovom pregovarakom postupku ne moe biti vea od ponuene cene u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku, odnosno konkurentnom dijalogu; 2) u izuzetnim sluajevima kada zbog prirode dobara, usluga ili radova, kao i rizika vezanih za njih, nije mogue unapred proceniti vrednost javne nabavke; 3) u sluaju javne nabavke usluga, ako je priroda tih usluga takva da se njihove specifikacije ne mogu dovoljno precizno utvrditi da omogue primenu

- 17 otvorenog ili restriktivnog postupka, a ne postoje uslovi za sprovoenje konkurentnog dijaloga. Naruilac moe sprovoditi pregovaraki postupak u vie faza, kako bi se smanjio broj ponuda o kojima je potrebno pregovarati primenjujui uslove, specifikacije i kriterijume odreene u pozivu za podnoenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji. Naruilac je duan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima e se pregovarati, nain pregovaranja i da vodi zapisnik o pregovaranju. Naruilac je duan da u pregovarakom postupku obezbedi da ugovorena cena ne bude vea od uporedive trine cene i da sa dunom panjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke. Pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda lan 36. Naruilac moe sprovoditi pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda: 1) ako u otvorenom, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu, odnosno nijednu prijavu ili su sve ponude neodgovarajue, pod uslovom da se prvobitno odreen predmet javne nabavke i uslovi za uee u postupku, tehnike specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora ne menjaju; 2) ako zbog tehnikih, odnosno umetnikih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zatitom iskljuivih prava, nabavku moe izvriti samo odreeni ponua; 3) ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredvienim dogaajima, ije nastupanje ni u kom sluaju ne zavisi od volje naruioca, naruilac nije mogao da postupi u rokovima odreenim za otvoreni ili restriktivni postupak. Okolnosti koje opravdavaju hitnost ne mogu biti u bilo kakvoj vezi sa naruiocem; 4) kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljaa namenjenih za deliminu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija ili proirenje obima postojeih proizvoda, materijala ili instalacija, koja bi zbog promene dobavljaa obavezivala naruioca da nabavlja materijal koji ima drukije tehnike karakteristike, to bi prouzrokovalo nesrazmerno velike tehnike tekoe u poslovanju i odravanju, pri emu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne moe da bude vea od 15% od ukupne vrednosti prvobitno zakljuenog ugovora u otvorenom ili restriktivnom postupku i da od zakljuenja prvobitnog ugovora nije proteklo vie od dve godine; 5) u sluaju dodatnih usluga ili radova koji nisu bili ukljueni u prvobitni projekat ili u prvobitan ugovor o javnoj nabavci, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni za izvrenje ugovora o javnoj nabavci, pod uslovom da se ugovor zakljui sa prvobitnim dobavljaem, da ukupna vrednost svih dodatnih usluga ili radova (nepredvieni radovi) nije vea od 15% od ukupne vrednosti prvobitno zakljuenog ugovora u otvorenom ili restriktivnom postupku, da od zakljuenja prvobitnog ugovora nije proteklo vie od dve godine i da: (1) se takve dodatne usluge ili radovi ne mogu razdvojiti, u tehnikom ili ekonomskom pogledu, od prvobitnog ugovora o javnoj nabavci, a da se pri tome ne prouzrokuju nesrazmerno velike tehnike tekoe ili nesrazmerno veliki trokovi za naruioca ili

- 18 (2) su takve usluge ili radovi, koje bi naruilac mogao nabaviti odvojeno od izvrenja prvobitnog ugovora, neophodni za izvrenje prvobitnog ugovora o javnoj nabavci; 6) u sluaju nabavki dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuaa koji je u likvidaciji, osim prinudne likvidacije, ili steaju, uz saglasnost ostalih poverilaca, u skladu sa propisima kojima se ureuje likvidacija i steaj privrednih drutava (usvojen plan reorganizacije); 7) u sluaju javne nabavke dobara ponuenih i kupljenih na robnim berzama; 8) u sluaju javne nabavke usluga koje su deo nastavka konkursa za dizajn organizovanog u skladu sa ovim zakonom, ako je ugovor zakljuen sa nagraenim uesnikom odnosno nagraenim uesnicima na konkursu i ako naruilac u pregovaraki postupak ukljui svakog od njih. Naruilac je duan da pre pokretanja pregovarakog postupka iz stava 1. ta. 2) do 6) zahteva od Uprave za javne nabavke miljenje o osnovanosti primene pregovarakog postupka. Formu i sadrinu zahteva iz stava 2. propisuje Uprava za javne nabavke. Uprava za javne nabavke je duna da u roku od deset dana od dana prijema kompletnog zahteva iz stava 2. ovog lana, ispita postojanje osnova za sprovoenje pregovarakog postupka, a tokom ispitivanja moe od naruioca zahtevati dodatne informacije i podatke neophodne za utvrivanje injenica koje su od znaaja za davanje miljenja. Miljenje iz stava 4. ovog lana Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki. Ispitivanje postojanja osnova za sprovoenje pregovarakog postupka zadrava dalje aktivnosti naruioca u postupku, osim u sluaju pregovarakog postupka iz stava 1. taka 3) ovog lana i ako miljenje nije dostavljeno, odnosno objavljeno u roku iz stava 4. ovog lana. Ako naruilac, nakon prijema miljenja, donese odluku o pokretanju pregovarakog postupka, duan je da istog dana, objavi obavetenje o pokretanju postupka, koje sadri podatke iz Priloga 3E, i konkursnu dokumentaciju. Naruilac je duan da uvek kada je to mogue, obezbedi konkurenciju, pozivanjem vie lica da uestvuju u postupku i da obezbedi da ugovorena cena ne bude vea od uporedive trine cene kao i da sa dunom panjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke. Naruilac je duan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima e se pregovarati i nain pregovaranja, kao i da vodi zapisnik o pregovaranju. Uprava za javne nabavke izrauje uputstvo o oblicima i nainu pregovaranja. Naruilac je duan da u roku od dva dana od dana donoenja, osim u sluaju iz stava 1. taka 7) ovog lana, objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, odluku o dodeli ugovora koja sadri podatke iz Priloga 3. Ako pojedini podaci iz odluke predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se ureuje zatita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se ureuje tajnost podataka, ti podaci iz odluke se nee objaviti. U sluaju iz stava 12. ovog lana odluka se u izvornom obliku dostavlja Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji.

- 19 Konkurentni dijalog lan 37. Naruilac moe sprovoditi konkurentni dijalog u sluaju kada je predmet javne nabavke naroito sloen, tako da se ugovor o javnoj nabavci ne moe zakljuiti primenom otvorenog ili restriktivnog postupka. Predmet javne nabavke smatra se naroito sloenim ako naruilac objektivno nije u mogunosti da odredi: 1) tehnike specifikacije predmeta javne nabavke; 2) pravnu, odnosno ekonomsku strukturu javne nabavke. Naruilac poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijave i priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prethodno odreenih uslova. Odluka o priznavanju kvalifikacije sadri obrazloenje u kojem su navedeni razlozi odbijanja ostalih prijava, a naruilac je dostavlja svim podnosiocima prijava. U cilju ouvanja konkurencije naruilac moe odluiti da uva kao poslovnu tajnu podatke o kandidatima i tada podnosiocima prijava umesto odluke iz stava 4. ovog lana, dostavlja pojedinano obavetenje. Naruilac vodi dijalog sa svim podnosiocima prijava kojima je priznao kvalifikaciju (kandidati) u cilju pronalaenja reenja koje e zadovoljiti njegove potrebe. Tokom celog postupka, a posebno u fazi dijaloga naruilac je duan da obezbedi jednak tretman ponuaa, posebno vodei rauna da pojedinim ponuaima ne prui informacije koje mogu ostale ponuae dovesti u neravnopravan poloaj. Naruilac vodi dijalog dok ne prepozna reenje, odnosno reenja koja mogu zadovoljiti njegove potrebe. Naruilac vodi dijalog sa kandidatom samo o reenju koje taj kandidat nudi. Naruilac ne moe kandidatima otkriti ponuena reenja ili druge informacije koje se tiu ponuenog reenja nekog od kandidata. Naruioci mogu predvideti pozivom za podnoenje ponuda i konkursnom dokumentacijom da se postupak sprovodi u vie faza u cilju smanjenja broja reenja o kojima e se voditi dijalog. U sluaju iz stava 11. ovog lana broj kandidata u fazi dijaloga ne moe biti manji od tri, osim ukoliko se prijavi manji broj zainteresovanih lica. Naruilac je duan da dostavi obrazloenu odluku kandidatu koji je iskljuen iz dijaloga. Nakon to naruilac prepozna reenje, odnosno reenja koja mogu zadovoljiti njegove potrebe, poziva sve kandidate koji nisu iskljueni iz dijaloga da dostave svoje konane ponude na osnovu jednog ili vie usvojenih reenja predstavljenih tokom dijaloga. Odluka o dodeli ugovora u konkurentnom dijalogu donosi se primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda. Elementi kriterijuma odreuju se u konkursnoj dokumentaciji pre faze dijaloga. Naruilac je duan da pre donoenja odluke o pokretanju postupka pribavi od Uprave za javne nabavke saglasnost za sprovoenje konkurentnog dijaloga.

- 20 U zahtevu za saglasnost iz stava 17. ovog lana, naruilac navodi sve okolnosti koje opravdavaju upotrebu konkurentnog dijaloga i prilae neophodne dokaze. Uprava za javne nabavke duna je da na zahtev naruioca iz stava 17. ovog lana odgovori u roku od 15 dana od prijema zahteva. Konkurs za dizajn lan 38. Naruilac sprovodi konkurs za dizajn u oblastima urbanistikog planiranja, arhitekture, graevinarstva, inenjerstva i informatike. Naruilac sprovodi konkurs za dizajn primenjujui pravila otvorenog ili restriktivnog postupka, osim ako ovim lanom nije drugaije odreeno. Naruilac objavljuje poziv za uee na konkursu za dizajn, na nain predvien za objavljivanje oglasa o javnoj nabavci i u skladu sa Prilogom 3D. Pravo na uee na konkursu ne moe biti ogranieno: 1) na odreeno geografsko podruje ili deo tog podruja; 2) na osnovu zahteva da uesnici mogu biti iskljuivo pravna ili fizika lica; Konkurs za dizajn moe biti organizovan: 1) kao postupak koji prethodi dodeli ugovora o javnim uslugama; 2) kao postupak u kojem se isplauju nagrade uesnicima. U sluaju iz stava 5. taka 1) ovog lana procenjena vrednost javne nabavke zasniva se na procenjenoj vrednosti javne nabavke usluga ukljuujui i mogue nagrade, odnosno naknade uesnicima. U sluaju iz stava 5. taka 2) ovog zakona procenjena vrednost javne nabavke zasniva se na ukupnom iznosu nagrada, odnosno naknada uesnicima, ukljuujui i procenjenu vrednost ugovora o javnoj nabavci usluga koji se moe naknadno dodeliti u pregovarakom postupku iz lana 36. stav 1. taka 8) ako naruilac u pozivu za uee na konkursu nije iskljuio takvu mogunost. Dizajn, plan ili projekat, bira nezavisni iri. lanovi irija mogu biti samo fizika lica koja nisu u sukobu interesa u smislu lana 29. ovog zakona. Ako naruilac zahteva od uesnika na konkursu posebne profesionalne kvalifikacije ili iskustvo, najmanje jedna treina lanova irija mora imati najmanje jednake kvalifikacije, odnosno iskustvo. iri je samostalan u odluivanju i razmatra anonimne dizajne, planove i projekte iskljuivo na osnovu kriterijuma odreenih u pozivu za uee i konkursnoj dokumentaciji. iri sastavlja izvetaj o oceni dizajna, plana ili projekta, koji potpisuju svi lanovi irija. U izvetaj se unose napomene i delovi dizajna, plana, odnosno projekta koje treba pojasniti. Anonimnost se mora potovati do donoenja odluke irija, odnosno sastavljanja izvetaja. Nakon sastavljanja izvetaja, mogu se pozvati uesnici da razjasne pojedine delove dizajna, plana ili projekta. U tom sluaju sastavlja se zapisnik o razgovorima lanova irija i uesnika.

- 21 Nakon sprovedenog postupka naruilac objavljuje obavetenje o rezultatima konkursa u skladu sa Prilogom 3J. Javna nabavka male vrednosti lan 39. Javna nabavka male vrednosti, u smislu ovog zakona, jeste nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova ija je ukupna procenjena vrednost na godinjem nivou nia od 3.000.000 dinara. Na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova ija je ukupna procenjena vrednost na godinjem nivou nia od 400.000 dinara, naruioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona. Kada sprovodi nabavke iz stava 2. ovog lana naruilac je duan da sprei postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude vea od uporedive trine cene. Postupak javne nabavke sprovodi slubenik za javne nabavke, odnosno lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, osim ukoliko sloenost predmeta javne nabavke zahteva uee i drugih strunih lica. Naruilac u postupku javne nabavke male vrednosti poziva najmanje tri lica koja obavljaju delatnost koja je predmet javne nabavke i koja su prema saznanjima naruioca sposobna da izvre nabavku, da podnesu ponude i istovremeno objavljuje poziv za podnoenje ponuda na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. U pojedinanom postupku javne nabavke male vrednosti ija vrednost nije vea od iznosa iz stava 2. ovog lana, naruilac moe umesto zakljuenja ugovora o javnoj nabavci, najpovoljnijem ponuau izdati narudbenicu ako sadri bitne elemente ugovora. 2. Posebni oblici postupka javne nabavke Okvirni sporazum lan 40. Naruilac moe zakljuiti okvirni sporazum nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka. Naruilac ne moe zakljuiti okvirni sporazum ako su predmet javne nabavke usluge iz Priloga 1 ovog zakona, kategorija br. 6 i 27, ili radovi za koje se izdaje graevinska dozvola u smislu zakona kojim se ureuje planiranje i izgradnja. Okvirni sporazum se zakljuuje sa jednim ili najmanje tri ponuaa, a naruilac je duan da u pozivu za podnoenje ponuda, odnosno prijava navede sa koliko ponuaa zakljuuje okvirni sporazum. Okvirni sporazum ne moe trajati due od tri godine, a ako je zakljuen sa jednim ponuaem ne moe trajati due od dve godine. Na osnovu okvirnog sporazuma naruilac moe zakljuiti ugovor o javnoj nabavci sa najpovoljnijim dobavljaem, odnosno najpovoljnijem dobavljau izdati narudbenicu, ako sadri bitne elemente ugovora: 1) primenom kriterijuma ili uslova utvrenih u okvirnom sporazumu; 2) dostavljanjem ponuda od strane dobavljaa, u skladu sa blie definisanim kriterijumima ili uslovima, ukoliko nisu precizno definisani okvirnim sporazumom, ali koji nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom.

- 22 U sluaju iz stava 5. taka 2) ovog lana, naruilac je obavezan da postupa kao u drugoj fazi restriktivnog postupka, a moe koristiti i elektronsku licitaciju. Ako je okvirni sporazum zakljuen sa jednim dobavljaem, naruilac zakljuuje ugovor sa tim dobavljaem pod uslovima i u granicama propisanim okvirnim sporazumom, a ako je neophodno, pozvae dobavljaa da dopuni svoju ponudu na osnovu koje je zakljuen okvirni sporazum u skladu sa blie definisanim uslovima. Uprava za javne nabavke sainie modele i uputstvo o nainu zakljuivanja okvirnih sporazuma. Sistem dinamine nabavke lan 41. Naruilac obrazuje sistem dinamine nabavke koristei iskljuivo elektronska sredstva, primenjujui pravila otvorenog postupka, osim ako je ovim lanom drugaije odreeno. Elektronska sredstva i informacioni sistem, odnosno tehnologija pomou koje se uspostavlja i vodi sistem dinamine nabavke, mora biti iroko dostupna zainteresovanim licima i ne moe voditi ogranienju konkurencije. Naruilac objavljuje poziv za podnoenje ponuda kojim poziva sva zainteresovana lica da podnesu poetne ponude. Tehnike specifikacije predmeta nabavke moraju biti precizno odreene, kako bi ponuai mogli da podnesu odgovarajue ponude. Poziv za podnoenje poetnih ponuda vai sve vreme dok traje sistem dinamine nabavke i zainteresovano lice moe u svakom trenutku podneti poetnu ponudu kojom zahteva da bude primljen u sistem. Ako ponuda ponuaa bude ocenjena kao prihvatljiva, ponua e biti primljen u sistem dinamine nabavke. Naruilac je duan da u roku od 15 dana od dana prijema poetne ponude izvri njenu ocenu i odlui o prijemu podnosioca u sistem dinamine nabavke. U toku trajanja sistema dinamine nabavke ponuai koji su primljeni u sistem mogu poboljati ili promeniti svoju poetnu ponudu, pod uslovom da potuju tehnike specifikacije naruioca. Pre zakljuenja svakog pojedinanog ugovora o javnoj nabavci, naruilac objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici obavetenje o postojanju sistema dinamine nabavke, kojim istovremeno poziva sva zainteresovana lica da podnesu poetnu ponudu i ukljue se u sistem dinamine nabavke. Ako nakon objavljivanja obavetenja iz stava 9. ovog lana naruilac primi poetnu ponudu, duan je da izvri ocenu poetne ponude pre nego to pozove lanove sistema dinamine nabavke da podnesu konane ponude. Najpovoljnija ponuda bira se primenom kriterijuma odreenih u javnom pozivu iz stava 3. ovog lana, ali oni moraju biti takvi da omogue automatsko ocenjivanje ponuda i rangiranje ponuda pomou elektronskih sredstava. Sistem dinamine nabavke ne moe trajati due od etiri godine, a tokom trajanja sistema naruilac ne moe menjati uslove za prijem u sistem. Naruilac ne moe usloviti podnoenje poetnih ponuda ili prijem u sistem dinamine nabavke, plaanjem naknade, depozita i sl.

- 23 3. Elektronska licitacija Uslovi za primenu elektronske licitacije lan 42. Elektronsku licitaciju naruilac moe primeniti kada se predmet javne nabavke moe jasno i objektivno opisati. Elektronska sredstva i informacioni sistem, odnosno tehnologija pomou koje se primenjuje elektronska licitacija, mora biti iroko dostupna zainteresovanim licima i ne moe voditi ogranienju konkurencije. Naruilac moe sprovesti elektronsku licitaciju u otvorenom, restriktivnom ili pregovarakom postupku iz lana 35. stav 1. taka 1) ovog zakona. Naruilac moe sprovesti elektronsku licitaciju prilikom podnoenja ponuda za ugovor o javnoj nabavci na osnovu zakljuenog okvirnog sporazuma. Elektronska licitacija se moe sprovoditi samo u pogledu kriterijuma, odnosno elemenata kriterijuma koji se mogu na jasan i razumljiv nain kvantifikovati, tako da ih je mogue predstaviti u brojevima ili procentima, odnosno da su pogodni za automatsko ocenjivanje pomou elektronskih sredstava, bez bilo kakve intervencije naruioca. Nain primene elektronske licitacije lan 43. Naruilac u pozivu za podnoenje ponuda posebno navodi da e biti sprovedena elektronska licitacija. Naruilac je duan da u konkursnoj dokumentaciji odredi: 1) kriterijum odnosno elemente kriterijuma koji su predmet elektronske licitacije; 2) granice u kojima se mogu ili moraju menjati vrednosti ponuda u pogledu kriterijuma, odnosno elemenata kriterijuma; 3) uslove pod kojima ponuai mogu menjati ponude; 4) podatke dostupne ponuaima tokom elektronske licitacije, odnosno kada e biti dostupni; 5) nain sprovoenja elektronske licitacije; 6) opremu kojom se sprovodi elektronska licitacija i tehnike specifikacije potrebne za vezu sa informacionim sistemom naruioca. Pre poetka elektronske licitacije, naruilac sprovodi strunu ocenu ponuda, primenjujui kriterijum i sve elemente kriterijuma odreene u pozivu za podnoenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji. Dokaze o ispunjenosti uslova za uee u postupku, koji se ne mogu dostaviti elektronskim putem ponua je duan da dostavi u pisanom obliku pre isteka roka za podnoenje ponuda. Poziv za podnoenje ponuda dostavlja se elektronskim putem istovremeno svim ponuaima za koje se, na osnovu prethodne strune ocene ponuda, utvrdi da su podneli prihvatljive ponude. Poziv za podnoenje ponuda sadri:

- 24 1) podatke od znaaja za korienje informacionog sistema naruioca; 2) datum i sat poetka elektronske licitacije; 3) rezultat prethodne strune ocene ponuda; 4) matematiku formulu koja e se primenjivati u elektronskoj licitaciji, koja omoguava da se automatski odrede promene u rangiranju ponuda na osnovu ponuenih novih cena, odnosno ostalih elemenata kriterijuma za dodelu ugovora (u daljem tekstu: matematika formula). Matematika formula mora da sadri pondere za sve elemente kriterijuma koje je naruilac odredio u pozivu za podnoenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji, prilagoena za ocenu izmenjenih vrednosti delova ponude. Ako su dozvoljene varijante ponude, za svaku od varijanti se sastavlja razliita matematika formula. Elektronska licitacija se moe sprovoditi u vie uzastopnih faza i moe poeti najranije dva dana od dana dostavljanja poziva iz stava 5. ovog lana. Elektronska licitacija u sluaju podnoenja elektronske ponude lan 44. Ukoliko su u postupku javne nabavke ponude podnete u elektronskom obliku, naruilac moe elektronsku licitaciju da sprovodi bez posebnog pozivanja ponuaa, odmah posle otvaranja ponuda i njihovog automatskog rangiranja, pod uslovom da se svakom od ponuaa omogui pristup podacima o trenutnom rangiranju i o ponuenim vrednostima ponuda drugih ponuaa. Naruilac u pozivu za podnoenje ponude objavljuje nameru da sprovede elektronsku licitaciju na nain iz stava 1. ovog lana. Transparentnost elektronske licitacije lan 45. Tokom sprovoenja elektronske licitacije, naruilac je duan da omogui ponuaima uvid u podatke na osnovu kojih mogu da u svakom trenutku odrede redosled podnetih ponuda i broj ponuaa, ali tako da ne otkrije identitet ponuaa. Zavretak elektronske licitacije lan 46. Naruilac zavrava elektronsku licitaciju na jedan ili vie sledeih naina: 1) odreivanjem tanog datuma i sata prestanka elektronske licitacije; 2) prestankom prijema nove cene ili elemenata kriterijuma, koji zadovoljavaju zahteve u pogledu minimalnih razlika. Vreme koje je dozvoljeno da protekne posle prijema poslednje promene ponude, a pre zavretka licitacije naruilac navodi u pozivu za podnoenje ponuda; 3) zavretkom broja faza elektronske licitacije odreenih u pozivu za podnoenje ponuda. Nakon zavretka elektronske licitacije naruilac donosi odluku o dodeli ugovora na osnovu rezultata automatskog rangiranja ponuda.

- 25 Obavezna primena elektronske nabavke lan 47. Naruilac ija ukupna vrednost javnih nabavki na godinjem nivou, koje ispunjavaju uslove iz ovog zakona za primenu elektronske licitacije, prelazi iznos od 700.000.000 dinara, duan je da uspostavi informacioni sistem i primenjuje elektronsku licitaciju. 4. Centralizovane javne nabavke Telo za centralizovane javne nabavke lan 48. Telo za centralizovane javne nabavke je naruilac koji zakljuuje okvirne sporazume ili dodeljuje ugovore za dobra, usluge ili radove namenjene naruiocima ili direktno pribavlja dobra, odnosno usluge za potrebe naruilaca. Telo za centralizovane nabavke je duno da postupak javne nabavke oblikuje na nain da omogui uee malih i srednjih preduzea. Telo za centralizovane javne nabavke moe biti obrazovano na republikom, pokrajinskom nivou ili na nivou lokalne samouprave. Vie lokalnih samouprava moe osnovati zajedniko telo za centarlizovane javne nabavke. Osnivanje i nain rada tela iz stava 3. i 4. ovog lana ureuje se zakonom, propisom Vlade, odlukom naruioca ili sporazumom izmeu naruilaca. Na odluku naruioca, odnosno sporazum naruilaca iz stava 5. ovog lana saglasnost daje Uprava za javne nabavke. Ako Uprava ne da saglasnost ukazae na nezakonitosti, odnosno nepravilnosti odluke ili sporazuma i predloiti kako da se otklone. Uprava za zajednike poslove lan 49. Uprava za zajednike poslove republikih organa (dalje u tekstu: Uprava za zajednike poslove) je telo za centralizovane javne nabavke za potrebe dravnih organa i organizacija, ukljuujui i pravosudne organe. Predmet javne nabavke iz stava 1. ovog lana mogu biti dobra i usluge iz Priloga 2 ovog zakona i radovi za koje se ne izdaje graevinska dozvola u smislu zakona kojim se ureuje izgradnja. Uprava za zajednike poslove kao telo za centralizovane nabavke sprovodi iskljuivo otvoreni i restriktivni postupak i duna je da javne nabavke oblikuje po partijama uvek kada je to mogue. Uprava za zajednike poslove moe sprovesti pregovaraki postupak ako su ispunjeni uslovi iz lana 35. stav 1 taka 1) ovog zakona. Uprava za zajednike poslove duna je da uspostavi informacioni sistem i primenjuje sistem dinamine nabavke i elektronsku licitaciju, kada je to mogue. Naruioci iz stava 1. ovog lana duni su da do 31. januara dostave Upravi za zajednike poslove plan nabavki, odnosno potrebe sa specifikacijama predmeta javnih nabavki.

- 26 Uprava za zajednike poslove prati izvrenje ugovora i okvirnih sporazuma i vodi jedinstvenu elektronsku evidenciju dobavljaa. Uprava za zajednike poslove moe predloiti mere za poboljanje sistema javnih nabavki. Ako naruilac koji dobra i usluge nabavlja na nain iz stava 1. ovog lana ima primedbe na zakljueni ugovor, odnosno okvirni sporazum, duan je da o tome obavesti Dravnu revizorsku instituciju. Vlada na osnovu predloga ministarstva nadlenog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvruje spisak naruilaca iz stava 1. ovog lana. Spisak naruilaca iz stava 1. ovog lana objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije i na Portalu javnih nabavki. Spisak predmeta nabavke iz stava 2. ovog lana, uslove i nain sprovoenja postupka javne nabavke od strane Uprave za zajednike poslove blie ureuje Vlada. Sprovoenje postupka javne nabavke od strane vie naruilaca lan 50. Naruioci mogu zajedniki sprovesti odreeni postupak javne nabavke. Odluku o zajednikom sprovoenju postupka javne nabavke naruioci dostavljaju na miljenje Upravi za javne nabavke. Sadrinu odluke iz stava 2. ovog lana utvruje Uprava za javne nabavke. Za zakonitost i pravilnost postupka solidarno su odgovorni naruioci koji sprovode javnu nabavku. 5. Plan nabavki lan 51. Naruilac je duan da do 31. januara donese plan nabavki za tekuu godinu koji se sastoji od plana javnih nabavki i plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje i koji sadri sledee podatke: 1) redni broj (javne) nabavke; 2) predmet (javne) nabavke; 3) iznos planiranih sredstava za (javnu) nabavku; 4) podatke o aproprijaciji u budetu, odnosno finansijskom planu za plaanje; 5) procenjenu vrednost (javne) nabavke, na godinjem nivou i ukupno; 6) vrstu postupka javne nabavke, odnosno odredbu ovog zakona na osnovu koje se ne primenjuje na nabavku; 7) okvirni datum pokretanja postupka; 8) okvirni datum zakljuenja ugovora; 9) okvirni datum izvrenja ugovora. Naruilac posebno, uz obrazloenje, navodi u planu ukoliko nabavku sprovodi preko tela za centralizovane nabavke ili zajedno sa drugim naruiocem.

- 27 U planu nabavki naruilac posebno navodi razloge i opravdanost svake pojedinane nabavke i nain na koji je utvrdio procenjenu vrednost javne nabavke. Prvobitno planirana sredstva za odreenu javnu nabavku ne mogu se poveati za vie od 10 %, osim u sluaju elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih dogaaja ije nastupanje ne zavisi od volje naruioca. Naruilac moe izmeniti plan nabavki u sluaju rebalansa budeta, odnosno izmena finansijskog plana, ali tako da sve izmene budu vidljive u odnosu na osnovni plan i da sve izmene budu obrazloene. Plan nabavke u elektronskom obliku naruilac dostavlja Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji u roku od deset dana od dana donoenja. Naruilac je duan da do 31. marta tekue godine, saini izvetaj o izvrenju plana nabavki za prethodnu godinu, koji dostavlja Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji. Formu i sadrinu plana nabavki i izvetaja o izvrenju plana nabavki blie ureuje Uprava za javne nabavke. 6. Pokretanje postupka Uslovi za pokretanje postupka lan 52. Naruilac moe da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviena u planu nabavki naruioca i ako su za tu nabavku predviena sredstva u budetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planu naruioca. Ako ugovor o javnoj nabavci traje vie godina, obaveze koje e dospevati u narednim godinama moraju biti ugovorene u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem. Ako nisu doneti budet Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili finansijski plan drugog naruioca, naruilac moe poeti postupak javne nabavke samo do iznosa sredstava planiranih u skladu sa propisom o privremenom finansiranju. Odluka o pokretanju postupka lan 53. Naruilac pokree postupak javne nabavke donoenjem odluke o pokretanju postupka u pisanom obliku koja sadri: 1) naziv i adresu naruioca, odnosno poslovno ime; 2) redni broj javne nabavke za tekuu godinu; 3) predmet javne nabavke, naziv i oznaku iz opteg renika nabavke; 4) vrstu postupka javne nabavke; 5) procenjenu vrednost javne nabavke; 6) okvirne datume u kojima e se sprovoditi pojedinane faze postupka javne nabavke; 7) podatke o aproprijaciji u budetu, odnosno finansijskom planu.

- 28 U sluaju primene pregovarakog postupka ili konkurentnog dijaloga odluka sadri i razloge za primenu tog postupka. U sluaju primene pregovarakog postupka bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda odluka sadri i osnovne podatke o licima kojima e naruilac uputiti poziv za podnoenje ponude i razloge za upuivanje poziva tim licima. Odluka moe da sadri i druge elemente, ako naruilac proceni da su potrebni za sprovoenje postupka javne nabavke. Komisija za javnu nabavku lan 54. Postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku (u daljem tekstu: komisija) koja se obrazuje reenjem naruioca. Reenje o obrazovanju komisije (u daljem tekstu: reenje) donosi organ naruioca nadlean za donoenje odluke o pokretanju postupka javne nabavke. Reenje sadri: 1) naziv i adresu naruioca, odnosno poslovno ime; 2) pravni osnov za donoenje reenja; 3) naziv organa koji donosi reenje; 4) naziv reenja; 5) navode o obrazovanju komisije, predmetu javne nabavke, broju javne nabavke, imenovanju lanova komisije, ovlaenjima i dunostima komisije, zadacima komisije i rokovima za njihovo izvrenje. Reenjem se imenuju zamenici lanova komisije. Komisija ima najmanje tri lana od kojih je jedan slubenik za javne nabavke ili lice sa steenim obrazovanjem na pravnom fakultetu, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine. U postupcima javnih nabavki ija je procenjena vrednost vea od trostrukog iznosa iz lana 39. stav 1. ovog zakona, slubenik za javne nabavke je lan komisije. Za lanove komisije se imenuju lica koja imaju odgovarajue struno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke. Ako naruilac nema zaposleno lice koje ima odgovarajue struno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke, u komisiju se moe imenovati lice koje nije zaposleno kod naruioca. U komisiju se ne mogu imenovati lica zaposlena, odnosno radno angaovana kod lica kojem je poverena izrada konkursne dokumentacije. U komisiju se ne mogu imenovati lica koje mogu biti u sukobu interesa za taj predmet javne nabavke. Nakon donoenja reenja, lanovi komisije potpisuju izjavu kojom potvruju da u predmetnoj javnoj nabavci nisu u sukobu interesa. Komisija je duna da sprovede postupak javne nabavke odreen u odluci o pokretanju postupka i odgovorna je za zakonitost sprovoenja postupka. Komisija:

- 29 1) priprema konkursnu dokumentaciju, oglase o javnim nabavkama, izmene ili dopune konkursne dokumentacije, dodatne informacije ili objanjenja u vezi sa pripremanjem ponuda ili prijava; 2) otvara, pregleda, ocenjuje i rangira ponude ili prijave; 3) vodi pregovaraki postupak; 4) sainjava pismeni izvetaj o strunoj oceni ponuda; 5) priprema predlog odluke o dodeli ugovora, predlog odluke o zakljuenju okvirnog sporazuma, predlog odluke o obustavi postupka javne nabavke, kao i predlog odluke o priznavanju kvalifikacije; 6) odluuje povodom podnetog zahteva za zatitu prava; 7) preduzima druge radnje u postupku u zavisnosti od vrste postupka i predmeta nabavke. Komunikaciju sa zainteresovanim licima i ponuaima obavljaju iskljuivo lanovi komisije. 7. Oglasi o javnoj nabavci Vrste oglasa lan 55. Oglasi o javnoj nabavci su: 1) prethodno obavetenje; 2) poziv za podnoenje ponuda i prijava; 3) obavetenje o sistemu dinamine nabavke; 4) poziv za uee na konkursu za dizajn; 5) obavetenje o priznavanju kvalifikacije; 6) obavetenje o zakljuenom okvirnom sporazumu; 7) obavetenje o pokretanju pregovarakog postupka bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda; 8) obavetenje o zakljuenom ugovoru; 9) obavetenje o rezultatima konkursa; 10) obavetenje o obustavi postupka javne nabavke. Sadrina oglasa o javnoj nabavci odreena je u Prilogu 3. Uprava za javne nabavke utvrdie standardne obrasce za oglase o javnoj nabavci u skladu sa Prilogom 3 ovog zakona. Opti renik nabavke lan 56. Naruilac je duan da u oglasima o javnoj nabavci prilikom definisanja predmeta javne nabavke koristi nazive i oznake iz opteg renika nabavke. Vlada Uredbom utvruje opti renik nabavke u skladu sa odgovarajuim renikom u Evropskoj uniji - CPV (Common Procurement Vocabulary).

- 30 Nain objavljivanja oglasa lan 57. Oglasi o javnoj nabavci objavljuju se na Portalu javnih nabavki i na internet stranici naruioca. Ako je procenjena vrednost javne nabavke vea od 250.000.000 dinara za dobra i usluge i 500.000.000 dinara za radove ovog zakona, naruilac je duan da oglas o javnoj nabavci iz lana 55. stav 1. ta. 2) do 4) objavi i na stranom jeziku, koji se obino koristi u meunarodnoj trgovini u oblasti iz koje je predmet javne nabavke. Naruilac koji ne poseduje internet stranicu nije duan da formira internet stranicu radi objavljivanja oglasa o javnoj nabavci. lan 58. Naruilac moe da objavi poziv za podnoenje ponuda ili prijava i u nekom specijalizovanom listu prema predmetu konkretne javne nabavke. Prilikom odluivanja o objavljivanju oglasa na nain iz stava 1. ovog lana, naruilac posebno vodi rauna o procenjenoj vrednosti javne nabavke, trokovima oglaavanja, vrsti, sloenosti i specifinosti predmeta javne nabavke, razvijenosti domaeg trita i broju domaih ponuaa koji su sposobni da izvre nabavku. Prethodno obavetenje lan 59. Naruilac je duan da najmanje jednom godinje, na poetku godine, objavi prethodno obavetenje o nameri da sprovede postupak javne nabavke: 1) dobara, ukoliko je ukupna procenjena vrednost istovrsnih dobara na godinjem nivou vea od petnaestostrukog iznosa iz lana 39. stav 1. ovog zakona; 2) usluga, ukoliko je ukupna procenjena vrednost istovrsnih usluga na godinjem nivou vea od petnaestostrukog iznosa iz lana 39. stav 1. ovog zakona; 3) radova ukoliko je ukupna procenjena vrednost istovrsnih radova na godinjem nivou vea od dvadesetostrukog iznosa iz lana 39. stav 1. ovog zakona. Sadrina prethodnog obavetenja odreena je u Prilogu 3A. Objavljivanje poziva za podnoenje ponude i poziva za podnoenje prijava lan 60. Naruilac je duan da objavi poziv za podnoenje ponude, u: 1) otvorenom postupku; 2) postupku javne nabavke male vrednosti; 3) pregovarakom postupku sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda. Naruilac je duan da objavi poziv za podnoenje prijava u: 1) restriktivnom postupku; 2) kvalifikacionom postupku; 3) konkurentnom dijalogu.

- 31 Sadrina poziva za podnoenje ponuda odreena je u Prilogu 3B, a sadrina poziva za podnoenje prijava u Prilogu 3V. 8. Konkursna dokumentacija Priprema i sadrina konkursne dokumentacije lan 61. Naruilac je duan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuai na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu. Naruilac nije duan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke. Podaci sadrani u konkursnoj dokumentaciji moraju biti istovetni sa podacima koji su navedeni u pozivu za podnoenje ponuda. Konkursna dokumentacija shodno vrsti postupka i prirodi predmeta javne nabavke sadri: 1) uputstvo ponuaima kako da saine ponudu; 2) obrazac ponude; 3) uslove i uputstvo kako se dokazuje ispunjenost uslova; 4) model ugovora (osim u pregovarakom postupku i u sluaju kada je predmet javne nabavke takav da ponua dostavlja svoj model ugovora); 5) vrstu, tehnike karakteristike (specifikacije), kvalitet, koliinu i opis dobara, radova ili usluga, nain sprovoenja kontrole i obezbeivanja garancije kvaliteta, rok izvrenja, mesto izvrenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge i sl. (osim u sluaju nabavke kredita kao finansijske usluge kada se sainjava kreditni zahtev); 6) tehniku dokumentaciju i planove, odnosno dokumentaciju o kreditnoj sposobnosti naruioca u sluaju javne nabavke finansijske usluge kredita; 7) obrazac strukture ponuene cene, sa uputstvom kako da se popuni; 8) obrazac trokova pripreme ponude; 9) izjavu o nezavisnoj ponudi. U sluaju javnih nabavki kod kojih je poziv za podnoenje ponude objavljen na stranom jeziku, naruilac je duan da u konkursnoj dokumentaciji navede dravni organ ili organizaciju, odnosno organ ili slubu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave gde se mogu blagovremeno dobiti i ispravni podaci o poreskim obavezama, zatiti ivotne sredine, zatiti pri zapoljavanju, uslovima rada i sl, a koji su vezani za izvrenje ugovora o javnoj nabavci. Ministarstvo nadleno za poslove finansija blie propisuje formu i sadrinu kreditnog zahteva iz stava 4. taka 5) ovog lana, kao i formu i sadrinu dokumentacije o kreditnoj sposobnosti naruioca iz stava 4. taka 6) ovog lana. Naruilac moe u konkursnoj dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog obezbeenja kojim ponuai obezbeuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenje svojih ugovornih obaveza, odnosno za povraaj avansnog plaanja (razliiti oblici rune zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, hipoteka, menica, jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajuim bonitetom, bankarske garancije, polise osiguranja i dr.). Naruilac je duan da zahteva sredstvo obezbeenja za povraaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predvieno avansno plaanje, bez obzira na procenat ili iznos avansa.

- 32 U sluaju sprovoenja postupka javne nabavke ija je procenjena vrednost vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona, naruilac je u obavezi da zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeenja za ispunjenje ugovornih obaveza. Konkursna dokumentacija moe da sadri i druge elemente koji su, s obzirom na predmet javne nabavke i vrstu postupka, neophodni za pripremu ponude. Naruilac je duan da rednim brojem oznai svaku stranu konkursne dokumentacije i ukupan broj strana konkursne dokumentacije. Uprava za javne nabavke blie ureuje obavezne elemente konkursne dokumentacije i utvruje okvirne modele konkursnih dokumentacija. Objavljivanje i dostavljanje konkursne dokumentacije lan 62. Naruilac je duan da istovremeno sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda, objavi konkursnu dokumentaciju na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. U sluaju da je deo konkursne dokumentacije poverljiv, naruilac e u delu konkursne dokumentacije koji objavi, navesti na koji nain i pod kojim uslovima zainteresovana lica mogu preuzeti poverljive delove konkursne dokumentacije. Izmene i dopune konkursne dokumentacije lan 63. Ako naruilac u roku predvienom za podnoenje ponuda izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju, duan je da bez odlaganja izmene ili dopune objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. Zainteresovano lice moe, u pisanom obliku traiti od naruioca dodatne informacije ili pojanjenja u vezi sa pripremanjem ponude, najkasnije pet dana pre isteka roka za podnoenje ponude. U sluaju iz stava 2. ovog lana naruilac je duan da zainteresovanom licu u roku od tri dana od dana prijema zahteva, poalje odgovor u pisanom obliku i da istovremeno tu informaciju objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. Komunikacija u vezi sa dodatnim informacijama, pojanjenjima i odgovorima vri se na nain odreen lanom 20. ovog zakona. Ako naruilac izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju osam ili manje dana pre isteka roka za podnoenje ponuda, naruilac je duan da produi rok za podnoenje ponuda i objavi obavetenje o produenju roka za podnoenje ponuda. Po isteku roka predvienog za podnoenje ponuda naruilac ne moe da menja niti da dopunjuje konkursnu dokumentaciju. 9. Procenjena vrednost javne nabavke Nain odreivanja procenjene vrednosti javne nabavke lan 64. Procenjena vrednost javne nabavke iskazuje se u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost. Procenjena vrednost javne nabavke obuhvata ukupni plativi iznos ponuau.

- 33 Procenjena vrednost javne nabavke mora biti zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraivanju trita predmeta javne nabavke, koje ukljuuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, odravanja i sl. i mora biti validna u vreme pokretanja postupka. Vrednost javne nabavke ne moe se proceniti na nain da se izbegne otvoreni ili restriktivni postupak, odnosno primena ovog zakona. Odreivanje procenjene vrednosti javne nabavke dobara lan 65. Osnovica za izraunavanje procenjene vrednosti javne nabavke dobara odreuje se na sledei nain: 1) u sluaju kada je predmet ugovora kupovina, zakup ili lizing i kada je rok na koji se ugovor zakljuuje 12 meseci ili krai, uzima se ukupna procenjena vrednost ugovora za sve vreme njegovog trajanja, a kada je rok dui od 12 meseci, ukupna procenjena vrednost ugovora ukljuuje procenjenu vrednost za prvih 12 meseci i procenjenu vrednost za preostali period do isteka roka; 2) u sluaju kad se ugovor iz take 1) ovog stava zakljuuje na neodreeni rok, kao i u sluaju kad postoji neizvesnost u pogledu roka na koji se ugovor zakljuuje, uzima se mesena procenjena vrednost ugovora pomnoena sa 36. U sluaju periodinih ugovora, kao i ugovora koje je potrebno obnoviti po isteku odreenog roka, procenjena vrednost javne nabavke odreuje se: 1) na osnovu vrednosti slinih periodinih ugovora zakljuenih tokom prethodne budetske godine ili tokom prethodnih 12 meseci, usklaene sa oekivanim promenama u pogledu koliine ili vrednosti dobara ije je pribavljanje predmet ugovora u toku 12 meseci koji poinju da teku od dana zakljuenja prvobitnog ugovora; 2) na osnovu ukupne procenjene vrednosti slinih periodinih ugovora tokom 12 meseci nakon prve isporuke ili tokom trajanja ugovora ukoliko je trajanje ugovora due od 12 meseci. Odreivanje procenjene vrednosti javne nabavke usluga lan 66. Pri izraunavanju procenjene vrednosti javne nabavke usluga, naruilac mora u vrednost usluge da urauna i sve trokove vezane za uslugu koje e imati ponua. Kod pojedinih usluga naruilac uzima u obzir sledee iznose: 1) za usluge osiguranja visinu premije, kao i druge vrste plaanja koje terete uslugu; 2) za bankarske i druge finansijske usluge naknade, provizije, kao i druge vrste plaanja koje terete uslugu; 3) za usluge kredita - ukupnu vrednost kamate za period otplate, naknade i trokove koje se odnose na odobravanje kredita i izvrenje ugovora o kreditu, ukljuujui i trokove procene nepokretnih i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeenja kredita, trokove pribavljanja potrebne dokumentacije i druge odgovarajue trokove; 4) za dizajn, arhitektonske usluge, prostorno planiranje i sl. naknadu ili proviziju.

- 34 Ako naruilac ne moe da odredi procenjenu vrednost usluge zbog duine trajanja ugovora, vrednost usluge odreuje se na sledei nain: 1) u sluaju kada je rok na koji se ugovor zakljuuje odreen i ako je taj rok 36 meseci ili krai, ukupna vrednost ugovora za ceo rok; 2) u sluaju kada rok na koji se ugovor zakljuuje nije odreen, mesena vrednost pomnoena sa 36. Odreivanje procenjene vrednosti javne nabavke radova lan 67. Procenjena vrednost javne nabavke radova odreuje se tako to ukupna vrednost radova predstavlja osnovicu za izraunavanje vrednosti javne nabavke radova. Pri odreivanju procenjene vrednosti javne nabavke radova naruilac u vrednost radova ukljuuje i vrednost svih dobara i usluga koji su neophodni za izvrenje ugovora o javnoj nabavci radova. Naruilac je duan da pored procenjene vrednosti u odluci o pokretanju postupka posebno navede vrednost materijala, dobara i usluga koje sam obezbeuje. Odreivanje procenjene vrednosti javne nabavke po partijama lan 68. Kad je predmet javne nabavke oblikovan po partijama, naruilac odreuje procenjenu vrednost svake partije. Procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama ukljuuje procenjenu vrednost svih partija, za period za koji se zakljuuje ugovor. Naruioci ne mogu primenjivati postupak javne nabavke male vrednosti, odnosno izbei primenu ovog zakona, za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija vei od iznosa iz lana 39. stav 1. ovog zakona. Odreivanje procenjene vrednosti u pojedinim postupcima lan 69. U sluaju kvalifikacionog postupka, okvirnog sporazuma i sistema dinamine nabavke, procenjena vrednost javne nabavke odreuje se kao vrednost svih ugovora predvienih za vreme trajanja liste kandidata, okvirnog sporazuma, odnosno sistema dinamine nabavke. 10. Tehnike specifikacije Opta pravila o tehnikim specifikacijama lan 70. Tehnike specifikacije i projektna dokumentacija, u smislu ovog zakona, predstavljaju tehnike zahteve koji su obavezni i sastavni deo konkursne dokumentacije u kojima su predviene, opisane karakteristike dobara usluga ili radova. One moraju omoguiti da se dobra, usluge ili radovi koji se nabavljaju opiu na nain koji je objektivan i koji odgovara potrebama naruioca.

- 35 Tehnike specifikacije u sluaju nabavke dobara i usluga odreuju karakteristike dobara ili usluga kao to su dimenzije, nivo kvaliteta, ukljuujui i metode za osiguranje kvaliteta, sigurnost, nivo uticaja na ivotnu sredinu, potronju energije, potronju drugih bitnih resursa tokom korienja proizvoda, dostupnost za sve korisnike (ukljuujui dostupnost invalidnim licima) i ocenu usaglaenosti, upotrebu proizvoda, kao i druge karakteristike koje se tiu proizvoda kao to su naziv pod kojim se proizvod prodaje, terminologija, oznake, testiranje i metode testiranja, pakovanje, obeleavanje i etiketiranje, proizvodni proces i procedura ocene usaglaenosti. U sluaju nabavke radova, tehnike specifikacije pored karakteristika odreenih u stavu 2. ovog lana mogu sadrati i propise o projektima i obraunu trokova, probi, inspekciji i uslovima preuzimanja, kao i o tehnici ili metodu gradnje. Naruilac je duan da navede tehnike specifikacije u konkursnoj dokumentaciji koja se odnosi na svaku pojedinanu javnu nabavku. Odreivanje tehnikih specifikacija lan 71. Naruilac odreuje tehnike specifikacije na jedan od sledeih naina: 1) sa pozivom na tehnike specifikacije iz lana 70. ovog zakona i na srpske, evropske, meunarodne ili druge standarde i srodna dokumenta, tako da svako pozivanje mora da bude praeno reima ili odgovarajue; 2) u vidu karakteristika ili funkcionalnih zahteva, koji mogu ukljuivati i ekoloke karakteristike i zahteve u pogledu energetske efikasnosti i koji moraju biti dovoljno precizni i jasni kako bi ponuai mogli da pripreme odgovarajue ponude, a naruioci da nabave dobra, usluge ili radove koji su u skladu sa njihovim objektivnim potrebama; 3) u vidu karakteristika ili funkcionalnih zahteva na nain kako je odreeno u taki 2) ovog stava sa pozivom na specifikacije i standarde ili srodna dokumenta iz take 1) ovog stava koji se smatraju oborivom pretpostavkom ispunjenosti takvih karakteristika ili funkcionalnih zahteva; 4) upuivanjem na specifikacije i standarde ili srodna dokumenta iz take 1) ovog stava za odreene karakteristike i upuivanjem na karakteristike ili funkcionalne zahteve iz take 2) ovog stava. Prilikom odreivanja tehnikih specifikacija u konkursnoj dokumentaciji naruilac je duan da propie obavezno potovanje tehnikih standarda pristupanosti za osobe sa invaliditetom, odnosno da tehniko reenje bude pristupano za sve korisnike. U sluaju odreivanja tehnike specifikacije na nain predvien stavom 1. taka 1) ovog lana, naruilac ne moe da odbije ponudu na osnovu toga to ponuena dobra, usluge ili radovi ne ispunjavaju postavljene uslove u pogledu definisane specifikacije i traenog standarda, ukoliko ponua ponudi odgovarajui dokaz da dobra, usluge ili radovi koje nudi na sutinski jednak nain ispunjavaju uslove iz specifikacije i traenog standarda. U sluaju odreivanja tehnike specifikacije na nain predvien stavom 1. taka 2) ovog lana, naruilac ne moe da odbije ponudu, ukoliko ponua ponudi odgovarajui dokaz da dobra, usluge ili radovi koje nudi zadovoljavaju srpske, evropske, meunarodne ili druge standarde ili srodna dokumenta i ako dokae da ovi standardi ispunjavaju traene karakteristike ili funkcionalne zahteve.

- 36 Odgovarajui dokaz iz st. 3. i 4. ovog lana moe biti potvrda, tehniki dosije proizvoaa ili izvetaj sa testiranja koje je sprovela ovlaena organizacija. Izuzetno od odredbe stava 1. taka 1) ovog lana, ako se tehniki propis poziva na srpski standard, takav standard je obavezan i primenjuje se kao tehniki propis, bez navoenja rei ili odgovarajue. Nadleno ministarstvo e utvrditi da li postoje tehniki propisi i standardi iz stava 6. ovog lana. U sluaju iz stava 6. ovog lana naruilac je duan da prihvati i drugi standard koji ispunjava zahteve srpskog standarda, kao i dokaze koji to potvruju. Korienje tehnikih specifikacija lan 72. Naruilac ne moe da koristi niti da se poziva na tehnike specifikacije ili standarde koje oznaavaju dobra, usluge ili radove odreene proizvodnje, izvora ili gradnje. Naruilac ne moe u konkursnoj dokumentaciji da naznai bilo koji pojedinani robni znak, patent ili tip, niti posebno poreklo ili proizvodnju. Naruilac ne moe da u konkursnu dokumentaciju ukljui bilo koju odredbu koja bi za posledicu imala davanje prednosti ili eliminaciju pojedinih ponuaa, na nain iz stava 1. ili 2. ovog lana, osim ako naruilac ne moe da opie predmet ugovora na nain da specifikacije budu dovoljno razumljive ponuaima. Navoenje elemenata poput robnog znaka, patenta, tipa ili proizvoaa mora biti praeno reima ili odgovarajue. Korienje ekolokih i energetskih specifikacija i oznaka lan 73. Ako naruilac odredi ekoloke karakteristike, odnosno zahteve u vezi energetske efikasnosti kao karakteristike iz lana 71. stav 1. taka 2) ovog zakona, moe da koristi specifikacije ili njihove delove iz meunarodnih, evropskih ili nacionalnih ekolokih oznaka pod uslovom da su te specifikacije: 1) odgovarajue za definisanje karakteristika predmeta javne nabavke; 2) odreene na osnovu priznatih naunih saznanja; 3) odreene u postupku uz uee svih interesnih grupa, poput dravnih organa, korisnika usluga, potroaa, proizvoaa, distributera, ekolokih organizacija i sl; 4) dostupne svim zainteresovanim licima. Naruilac moe konkursnom dokumentacijom ustanoviti pretpostavku da ponuena dobra, usluge ili radovi sa odreenom ekolokom oznakom, odnosno oznakom u pogledu energetske efikasnosti, odgovaraju definisanim tehnikim specifikacijama, ali mora omoguiti ponuau da dokae ispunjenost uslova i na drugi nain, podnoenjem odgovarajueg dokaza kao to je potvrda, tehniki dosije proizvoaa ili izvetaj sa testiranja koje je sprovela ovlaena organizacija.

- 37 Navoenje bitnih zahteva i naknada za korienje patenata lan 74. Bitni zahtevi koji nisu ukljueni u vaee tehnike norme i standarde, a koji se odnose na zatitu ivotne sredine, bezbednost i druge okolnosti od opteg interesa, moraju da se primenjuju i da se izriito navedu u konkursnoj dokumentaciji. Naruilac je duan da navede u konkursnoj dokumentaciji da naknadu za korienje patenata, kao i odgovornost za povredu zatienih prava intelektualne svojine treih lica, snosi ponua. 11. Uslovi za uee u postupku javne nabavke Obavezni uslovi lan 75. Ponua u postupku javne nabavke mora dokazati: 1) da je registrovan kod nadlenog organa, odnosno upisan u odgovarajui registar; 2) da on i njegov zakonski zastupnik nije osuivan za neko od krivnih dela kao lan organizovane kriminalne grupe, da nije osuivan za krivina dela protiv privrede, krivina dela protiv ivotne sredine, krivino delo primanja ili davanja mita, krivino delo prevare; 3) da mu nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke, a koja je na snazi u vreme objavljivanja odnosno slanja poziva za podnoenje ponuda; 4) da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dabine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane drave kada ima sedite na njenoj teritoriji; 5) da ima vaeu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, ako je takva dozvola predviena posebnim propisom. Naruilac je duan da od ponuaa ili kandidata zahteva da pri sastavljanju svojih ponuda izriito navedu da su potovali obaveze koje proizlaze iz vaeih propisa o zatiti na radu, zapoljavanju i uslovima rada, zatiti ivotne sredine, kao i da ponua garantuje da je imalac prava intelektualne svojine. Dodatni uslovi lan 76. Naruilac u konkursnoj dokumentaciji odreuje dodatne uslove za uee u postupku javne nabavke. Naruilac u konkursnoj dokumentaciji odreuje dodatne uslove za uee u postupku javne nabavke u pogledu finansijskog, poslovnog, tehnikog i kadrovskog kapaciteta uvek kada je to potrebno imajui u vidu predmet javne nabavke. Naruilac moe odrediti konkursnom dokumentacijom da ponua mora da dokae da nad njim nije pokrenut postupak steaja ili likvidacije, odnosno prethodni steajni postupak. Naruilac moe da odredi i druge dodatne uslove za uee u postupku javne nabavke, posebno ukoliko se odnose na socijalna i ekoloka pitanja.

- 38 Naruilac moe da odredi dodatne uslove u pogledu ispunjavanja obaveza koje ponua ima prema svojim podizvoaima ili dobavljaima. Naruilac odreuje uslove za uee u postupku tako da ti uslovi ne diskriminiu ponuae i da su u logikoj vezi sa predmetom javne nabavke. Kada je ponua u postupku javne nabavke poslovna banka, duna je da podatke dostavlja u skladu sa obavezom garancije tajnosti podataka o svojim klijentima, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poslovanje banaka. Dokazivanje ispunjenosti uslova lan 77. Ispunjenost uslova iz lana 75. stav 1. ovog zakona ponua dokazuje dostavljanjem sledeih dokaza: 1) izvoda iz registra nadlenog organa; 2) potvrde nadlenog suda; 3) potvrde nadlenog suda ili nadlenog organa za registraciju privrednih subjekata; 4) potvrde nadlenog poreskog organa i organizacije za obavezno socijalno osiguranje ili potvrde nadlenog organa da se ponua nalazi u postupku privatizacije; 5) vaee dozvole za obavljanje odgovarajue delatnosti, izdate od strane nadlenog organa. Ispunjenost uslova iz lana 76. stav 2. ovog zakona ponua moe dokazati dostavljanjem dokaza uz ponudu, kao to su: 1) izvetaj o bonitetu ili skoring izdat od strane nadlenog organa, bilans stanja sa miljenjem ovlaenog revizora ili izvod iz tog bilansa stanja, iskaz o ponuaevim ukupnim prihodima od prodaje i prihodima od proizvoda, radova ili usluga, na koje se ugovor o javnoj nabavci odnosi - najdue za prethodne tri obraunske godine, miljenje ili iskaz banaka ili drugih specijalizovanih institucija. Naruilac je duan da u konkursnoj dokumentaciji navede koji je dokaz iz ove take izabrao i/ili koje druge dokaze koji dokazuju finansijski i poslovni kapacitet ponua treba da priloi; 2) jedan ili vie dokaza primerenih predmetu ugovora, koliini i nameni, kao to je: (1) spisak najvanijih izvedenih radova, isporuenih dobara ili pruenih usluga za period koji nije dui od osam godina za radove, odnosno pet godina za dobra i usluge, sa iznosima, datumima i listama kupaca odnosno naruilaca; (2) strune reference koje prate spisak najvanijih izvedenih radova, isporuenih dobara ili pruenih usluga; (3) opis ponuaeve tehnike opremljenosti i obezbeivanje kvaliteta i kapaciteta za istraivanje i razvoj; aparature, mera za

(4) izjava o kljunom tehnikom osoblju i drugim ekspertima koji rade za ponuaa, koji e biti odgovorni za izvrenje ugovora, kao i o licima odgovornim za kontrolu kvaliteta; (5) uzorak, opis ili fotografija proizvoda i opisa radova ili usluga koje e ponua izvesti odnosno pruiti. U sluaju sumnje, naruilac moe da zahteva dokaz o autentinosti uzoraka, opisa ili fotografije;

- 39 (6) deklaracija o usaglaenosti, potvrda, akreditacija i drugi rezultati ocenjivanja usaglaenosti prema standardima i srodnim dokumentima za ocenjivanje usaglaenosti ili bilo koje drugo odgovarajue sredstvo kojim ponua dokazuje usaglaenost ponude sa tehnikom specifikacijom ili standardima traenim u konkursnoj dokumentaciji. Dokaz iz stava 1. ta. 2) do 4) ovog lana ne moe biti stariji od dva meseca pre otvaranja ponuda, odnosno u sluaju kvalifikacionog postupka pre auriranja liste. U postupku javne nabavke male vrednosti ponua dokazuje ispunjenost uslova, osim uslova iz lana 75. stav 1. taka 5) ovog zakona, dostavljanjem izjave kojom pod punom materijalnom i krivinom odgovornou potvruje da ispunjava uslove za uee u postupku, osim ako naruilac konkursnom dokumentacijom ne odredi drugaije. Naruilac je duan da dosledno potuje zakonite interese ponuaa, titei njihove tehnike i poslovne tajne u smislu zakona kojim se ureuje zatita poslovne tajne. Ponua, kandidat, odnosno dobavlja duan je da bez odlaganja pismeno obavesti naruioca o bilo kojoj promeni u vezi sa ispunjenou uslova iz postupka javne nabavke, koja nastupi do donoenja odluke, odnosno zakljuenja ugovora, tokom vaenja liste kandidata, odnosno tokom vaenja ugovora o javnoj nabavci i da je dokumentuje na propisani nain. Naruilac je duan da prilikom odreivanja dokaza kojima se dokazuje ispunjenost uslova, vodi rauna o trokovima pribavljanja tih dokaza, odnosno da trokovi pribavljanja dokaza ne budu nesrazmerni procenjenoj vrednosti javne nabavke. Odredbe ovog lana shodno se primenjuju na fizika lica kao ponuae i na podnosioce prijava. Uprava za javne nabavke blie ureuje nain dokazivanja ispunjenosti uslova. Registar ponuaa lan 78. Organ nadlean za registraciju, vodi javni registar ponuaa koji ispunjavaju obavezne uslove iz lana 75. ovog zakona (u daljem tekstu: registar ponuaa). Registar ponuaa aurira se svaka dva meseca i dostupan je na internet stranici. Svako lice registrovano kod organa nadlenog za registraciju moe podneti zahtev za upis u registar ponuaa, podnoenjem dokumenata kojima dokazuje ispunjenost obaveznih uslova. Organ nadlean za izdavanje dokaza iz lana 77. stav 1. ovog zakona, odnosno organ nadlean za izricanje sankcija i mera koje spreavaju uee lica u postupku javne nabavke, duan je da nakon to utvrdi promene ili izrekne sankciju ili meru licu registrovanom u registru ponuaa, odmah o tome obavesti organ nadlean za registraciju. Lice upisano u registar ponuaa nije duno da prilikom podnoenja ponude, odnosno prijave dokazuje ispunjenost obaveznih uslova.

- 40 Nain dostavljanja dokaza lan 79. Dokazi o ispunjenosti uslova mogu se dostavljati u neoverenim kopijama, a naruilac moe pre donoenja odluke o dodeli ugovora, zahtevati od ponuaa, ija je ponuda na osnovu izvetaja komisije za javnu nabavku ocenjena kao najpovoljnija, da dostavi na uvid original ili overenu kopiju. Ako je u postupku javne nabavke male vrednosti ponua dokazao ispunjenost uslova izjavom iz lana 77. stav 4. ovog zakona, naruilac je duan da pre donoenja odluke o dodeli ugovora trai od ponuaa ija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija da dostavi na uvid original ili overenu kopiju dokumenata kojima dokazuje ispunjenost uslova. Ako ponua u ostavljenom, primerenom roku ne dostavi na uvid original ili overenu kopiju traenih dokaza, naruilac e njegovu ponudu odbiti kao neprihvatljivu. Naruilac je duan da navede u konkursnoj dokumentaciji da ponua nije duan da dostavlja dokaze koji su javno dostupni na internet stranicama nadlenih organa i da navede koji su to dokazi. Naruilac ne moe odbiti kao neprihvatljivu, ponudu zato to ne sadri dokaz odreen ovim zakonom ili konkursnom dokumentacijom, ako je ponua, naveo u ponudi internet stranicu na kojoj su traeni podaci javno dostupni. Ukoliko je dokaz o ispunjenosti uslova elektronski dokument, ponua dostavlja kopiju elektronskog dokumenta u pisanom obliku, u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski dokument, osim ukoliko podnosi elektronsku ponudu kada se dokaz dostavlja u izvornom elektronskom obliku. Ako ponua ima sedite u drugoj dravi, naruilac moe da proveri da li su dokumenti kojima ponua dokazuje ispunjenost traenih uslova izdati od strane nadlenih organa te drave. Ako ponua nije mogao da pribavi traena dokumenta u roku za podnoenje ponude, zbog toga to ona do trenutka podnoenja ponude nisu mogla biti izdata po propisima drave u kojoj ponua ima sedite i ukoliko uz ponudu priloi odgovarajui dokaz za to, naruilac e dozvoliti ponuau da naknadno dostavi traena dokumenta u primerenom roku. Ako se u dravi u kojoj ponua ima sedite ne izdaju dokazi iz lana 77. ovog zakona, ponua moe, umesto dokaza, priloiti svoju pisanu izjavu, datu pod krivinom i materijalnom odgovornou overenu pred sudskim ili upravnim organom, javnim belenikom ili drugim nadlenim organom te drave. 12. Ponuda sa podizvoaem i zajednika ponuda Ponuda sa podizvoaem lan 80. Naruilac je duan da u konkursnoj dokumentaciji zahteva od ponuaa da u ponudi navede da li e izvrenje javne nabavke delimino poveriti podizvoau i da navede u svojoj ponudi, procenat ukupne vrednosti nabavke koji e poveriti podizvoau, a koji ne moe biti vei od 50 % kao i deo predmeta nabavke koji e izvriti preko podizvoaa. Ako naruilac sprovodi postupak javne nabavke u cilju zakljuenja okvirnog sporazuma ili pojedinanu javnu nabavku ija je procenjena vrednost vea od iznosa

- 41 iz lana 59. ovog zakona, moe zahtevati od ponuaa da odreeni deo javne nabavke, po vrednosti ili predmetu, izvri preko podizvoaa koji je preduzetnik ili malo pravno lice u smislu propisa kojima se ureuje raunovodstvo i revizija. Ako ponua u ponudi navede da e delimino izvrenje nabavke poveriti podizvoau, duan je da navede naziv podizvoaa, a ukoliko ugovor izmeu naruioca i ponuaa bude zakljuen, taj podizvoa e biti naveden u ugovoru. Ponua je duan da naruiocu, na njegov zahtev, omogui pristup kod podizvoaa radi utvrivanja ispunjenosti uslova. Ponua je duan da za podizvoae dostavi dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova iz lana 75. stav 1. ta 1) do 4) ovog zakona, a dokaz o ispunjenost uslova iz lana 75. stav 1. taka 5) ovog zakona za deo nabavke koji e izvriti preko podizvoaa. Ako je za izvrenje dela javne nabavke ija vrednost ne prelazi 10% ukupne vrednosti javne nabavke potrebno ispuniti obavezan uslov iz lana 75. stav 1. taka 5) ponua moe dokazati ispunjenost tog uslova preko podizvoaa kojem je poverio izvrenje tog dela nabavke. Pored obaveznih uslova, naruilac konkursnom dokumentacijom odreuje koje jo uslove, podizvoa mora da ispuni i na koji nain to dokazuje, pri emu ti uslovi ne mogu biti takvi da ogranie podnoenje ponude sa podizvoaem. Ponua, odnosno dobavlja u potpunosti odgovara naruiocu za izvrenje obaveza iz postupka javne nabavke, odnosno za izvrenje ugovornih obaveza, bez obzira na broj podizvoaa. Naruilac moe na zahtev podizvoaa i gde priroda predmeta nabavke to dozvoljava preneti dospela potraivanja direktno podizvoau, za deo nabavke koja se izvrava preko tog podizvoaa. U sluaju iz stava 9. ovog lana naruilac je duan da omogui dobavljau da prigovori ako potraivanje nije dospelo. Pravila postupanja u vezi sa st. 9 i 10. ovog lana naruilac odreuje u konkursnoj dokumentaciji i ne utiu na odgovornost dobavljaa. Dobavlja ne moe angaovati kao podizvoaa lice koje nije naveo u ponudi, u suprotnom naruilac e realizovati sredstvo obezbeenja i raskinuti ugovor, osim ako bi raskidom ugovora naruilac pretrpeo znatnu tetu. U sluaju iz stava 12. ovog lana naruilac je duan da obavesti organizaciju nadlenu za zatitu konkurencije. Dobavlja moe angaovati kao podizvoaa lice koje nije naveo u ponudi, ako je na strani podizvoaa nakon podnoenja ponude nastala trajnija nesposobnost plaanja, ako to lice ispunjava sve uslove odreene za podizvoaa i ukoliko dobije prethodnu saglasnost naruioca. Odredbe ovog lana shodno se primenjuju na podnosioce prijava u restriktivnom postupku, kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu. Zajednika ponuda lan 81. Ponudu moe podneti grupa ponuaa. Svaki ponua iz grupe ponuaa mora da ispuni obavezne uslove iz lana 75. stav 1. ta. 1) do 4) ovog zakona, a dodatne uslove ispunjavaju zajedno, osim ako naruilac iz opravdanih razloga ne odredi drugaije.

- 42 Uslov iz lana 75. stav 1. taka 5) duan je da ispuni ponua iz grupe ponuaa kojem je povereno izvrenje dela nabavke za koji je neophodna ispunjenost tog uslova. Sastavni deo zajednike ponude je sporazum kojim se ponuai iz grupe meusobno i prema naruiocu obavezuju na izvrenje javne nabavke, a koji obavezno sadri podatke o: 1) lanu grupe koji e biti nosilac posla, odnosno koji e podneti ponudu i koji e zastupati grupu ponuaa pred naruiocem 2) ponuau koji e u ime grupe ponuaa potpisati ugovor; 3) ponuau koji e u ime grupe ponuaa dati sredstvo obezbeenja; 4) ponuau koji e izdati raun; 5) raunu na koji e biti izvreno plaanje; 6) obavezema svakog od ponuaa iz grupe ponuaa za izvrenje ugovora. Sporazumom iz stava 4. ovog lana ureuju se i druga pitanja koja naruilac odredi konkursnom dokumentacijom. Naruilac ne moe od grupe ponuaa da zahteva da se povezuju u odreeni pravni oblik kako bi mogli da podnesu zajedniku ponudu. Ponuai koji podnesu zajedniku ponudu odgovaraju neogranieno solidarno prema naruiocu. Zadruga moe podneti ponudu samostalno, u svoje ime, a za raun zadrugara ili zajedniku ponudu u ime zadrugara. Ako zadruga podnosi ponudu u svoje ime za obaveze iz postupka javne nabavke i ugovora o javnoj nabavci odgovara zadruga i zadrugari u skladu sa zakonom. Ako zadruga podnosi zajedniku ponudu u ime zadrugara za obaveze iz postupka javne nabavke i ugovora o javnoj nabavci neogranieno solidarno odgovaraju zadrugari. Naruilac moe da trai od lanova grupe ponuaa da u ponudama navedu imena i odgovarajue profesionalne kvalifikacije lica koja e biti odgovorna za izvrenje ugovora. Odredbe ovog lana shodno se primenjuju na podnosioce prijava u restriktivnom postupku, kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu. 13. Negativne reference lan 82. Naruilac e odbiti ponudu ukoliko poseduje dokaz da je ponua u prethodne tri godine u postupku javne nabavke: 1) postupao suprotno zabrani iz l. 23. i 25. ovog zakona; 2) uinio povredu konkurencije; 3) dostavio neistinite podatke u ponudi ili bez opravdanih razloga odbio da zakljui ugovor o javnoj nabavci, nakon to mu je ugovor dodeljen; 4) odbio da dostavi dokaze i sredstva obezbeenja na ta se u ponudi obavezao.

- 43 Naruilac e odbiti ponudu ukoliko poseduje dokaz koji potvruje da ponua nije ispunjavao svoje obaveze po ranije zakljuenim ugovorima o javnim nabavkama koji su se odnosili na isti predmet nabavke, za period od prethodne tri godine. Dokaz iz stava 1. i 2. ovog lana moe biti: 1) pravosnana sudska odluka ili konana odluka drugog nadlenog organa; 2) isprava o realizovanom sredstvu obezbeenja ispunjenja obaveza u postupku javne nabavke ili ispunjenja ugovornih obaveza; 3) isprava o naplaenoj ugovornoj kazni; 4) reklamacije potroaa, odnosno korisnika, ako nisu otklonjene u ugovorenom roku; 5) izvetaj nadzornog organa o izvedenim radovima koji nisu u skladu sa projektom, odnosno ugovorom; 6) izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja bitnih elemenata ugovora data na nain i pod uslovima predvienim zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi; 7) dokaz o angaovanju na izvrenju ugovora o javnoj nabavci lica koja nisu oznaena u ponudi kao podizvoai, odnosno lanovi grupe ponuaa; 8) drugi odgovarajui dokaz primeren predmetu javne nabavke, odreen konkursnom dokumentacijom, koji se odnosi na ispunjenje obaveza u ranijim postupcima javne nabavke ili po ranije zakljuenim ugovorima o javnim nabavkama. Naruilac moe odbiti ponudu ako poseduje dokaz iz stava 3. taka 1), koji se odnosi na postupak koji je sproveo ili ugovor koji je zakljuio i drugi naruilac ako je predmet javne nabavke istovrsan. Spisak negativnih referenci lan 83. Naruilac je duan da Upravi za javne nabavke odmah i bez odlaganja dostavi dokaz negativne reference. Uprava za javne nabavke utvruje postojanje negativne reference donoenjem zakljuka u roku od deset dana od dana prijema dokaza negativne reference: 1) ako od naruioca dobije dokaz iz lana 82. stav 3. taka 1) ovog zakona, za koji nakon ispitivanja utvrdi da je odgovarajui kao dokaz negativne reference. 2) ako od najmanje tri meusobno nepovezana naruioca u periodu od najvie godinu dana dobije dokaz negativne reference iz lana 82. stav 3. ta. 2) do 8) ovog zakona, bez obzira da li se odnose na istovrsan predmet nabavke, za koje nakon ispitivanja utvrdi da su odgovarajui kao dokaz negativne reference. Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana ponua, odnosno dobavlja moe podneti albu Republikoj komisiji za zatitu prava u postupcima javnih nabavki u roku od osam dana od prijema zakljuka. alba odlae upis u spisak negativnih referenci. Na osnovu svakog pojedinanog dokaza negativne reference iz lana 82. stav 3. taka 1) ovog zakona, negativna referenca vai devet meseci od konanosti zakljuka.

- 44 Na osnovu svakog pojedinanog dokaza negativne reference iz lana 82. stav 3. taka 2), negativna referenca vai est meseci raunajui od dana konanosti zakljuka. Na osnovu svakog pojedinanog dokaza negativne reference iz lana 82. stav 3. ta. 3) do 8), negativna referenca vai tri meseca raunajui od dana konanosti zakljuka. U sluaju iz stava 2. taka 2) ukupno vaenje negativnih referenci odgovara zbiru poslednje dve primljene reference. Isto lice se moe nai na spisku negativnih referenci najdue 15 meseci neprekidno. Na osnovu donetih zakljuaka iz stava 2. ovog lana Uprava za javne nabavke vodi spisak negativnih referenci koji objavljuje na Portalu javnih nabavki. Pored naziva ponuaa, odnosno dobavljaa u spisak negativnih referenci, upisuje se dokaz negativne reference, naruilac koji je dostavio dokaz, predmet javne nabavke za koju je dobio negativnu referencu sa oznakom iz opteg renika nabavke, i datum utvrivanja i vaenja negativne reference. Naruilac e ponudu ponuaa koji je na spisku negativnih referenci odbiti kao neprihvatljivu ako je predmet javne nabavke istovrsan predmetu za koji je ponua dobio negativnu referencu. Ako predmet javne nabavke nije istovrsan predmetu za koji je ponua dobio negativnu referencu, naruilac e zahtevati dodatno obezbeenje ispunjenja ugovornih obaveza. Dodatno obezbeenje naruilac mora odrediti u konkursnoj dokumentaciji, a njegova vrednost ne moe biti vea od 15% od ponuene cene. 14. Kriterijumi za dodelu ugovora Odreivanje kriterijuma lan 84. Naruilac je duan da odredi isti kriterijum i elemente kriterijuma za dodelu ugovora u pozivu za podnoenje ponuda i u konkursnoj dokumentaciji. Elementi kriterijuma na osnovu kojih naruilac dodeljuje ugovor moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju stajati u logikoj vezi sa predmetom javne nabavke. Naruilac u konkursnoj dokumentaciji navodi, opisuje i vrednuje kriterijum i sve elemente kriterijuma koje namerava da primeni, a posebno navodi metodologiju za dodelu pondera za svaki element kriterijuma koja e omoguiti naknadnu objektivnu proveru ocenjivanja ponuda. Naruilac e u konkursnoj dokumentaciji odrediti elemente kriterijuma na osnovu kojih e dodeliti ugovor u situaciji kada postoje dve ili vie ponuda sa jednakim brojem pondera ili istom ponuenom cenom. Pri ocenjivanju ponuda naruilac je duan da primenjuje samo onaj kriterijum i elemente kriterijuma koji su sadrani u konkursnoj dokumentaciji i to na nain kako su opisani i vrednovani. Vrste kriterijuma lan 85. Kriterijumi za ocenjivanje ponude su:

- 45 1) ekonomski najpovoljnija ponuda ili 2) najnia ponuena cena. Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude zasniva se na razliitim elementima kriterijuma u zavisnosti od predmeta javne nabavke, kao to su: 1) ponuena cena; 2) popust na cene iz cenovnika naruioca; 3) rok isporuke ili izvrenja usluge ili radova u okviru minimalno prihvatljivog roka koji ne ugroava kvalitet kao i maksimalno prihvatljivog roka; 4) tekui trokovi; 5) trokovna ekonominost; 6) kvalitet; 7) tehnike i tehnoloke prednosti; 8) ekoloke prednosti i zatita ivotne sredine; 9) energetska efikasnost; 10) post-prodajno servisiranje i tehnika pomo; 11) garantni period i vrsta garancija; 12) obaveze u pogledu rezervnih delova; 13) post-garancijsko odravanje; 14) broji kvalitet angaovanih kadrova; 15) funkcionalne karakteristike i dr. Elementi kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude mogu se podeliti na podkriterijume. Uslovi za uee iz l. 75. i 76. ovog zakona ne mogu biti odreeni kao elementi kriterijuma. Svakom elementu kriterijuma, odnosno podkriterijumu, naruilac u konkursnoj dokumentaciji odreuje relativni znaaj (ponder), tako da zbir pondera iznosi 100. Izbor izmeu dostavljenih ponuda primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude naruilac sprovodi tako to ih rangira na osnovu pondera odreenih za elemente kriterijuma. Prednost za domae ponuae i dobra lan 86. U sluaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude domaeg i stranog ponuaa koji pruaju usluge ili izvode radove, naruilac mora izabrati ponudu najpovoljnijeg domaeg ponuaa pod uslovom da razlika u konanom zbiru pondera izmeu najpovoljnije ponude stranog ponuaa i najpovoljnije ponude domaeg ponuaa nije vea od 10 u korist ponude stranog ponuaa. U sluaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude ponuaa koji nude dobra domaeg porekla i ponude ponuaa koji nude dobra stranog porekla, naruilac mora kao najpovoljniju ponudu izabrati ponudu ponuaa koji nudi dobra domaeg porekla pod uslovom da razlika u konanom zbiru pondera izmeu najpovoljnije ponude ponuaa koji nudi dobra

- 46 stranog porekla i najpovoljnije ponude ponuaa koji nudi dobra domaeg porekla nije vea od 10 u korist ponude ponuaa koji nudi dobra stranog porekla. U sluaju primene kriterijuma najnie ponuene cene, a u situaciji kada postoje ponude domaeg i stranog ponuaa koji pruaju usluge ili izvode radove, naruilac mora izabrati ponudu domaeg ponuaa pod uslovom da njegova ponuena cena nije vea od 15 % u odnosu na najniu ponuenu cenu stranog ponuaa. U sluaju primene kriterijuma najnie ponuene cene, a u situaciji kada postoje ponude ponuaa koji nude dobra domaeg porekla i ponude ponuaa koji nude dobra stranog porekla, naruilac mora izabrati ponudu ponuaa koji nudi dobra domaeg porekla pod uslovom da njegova ponuena cena nije preko 20 % vea u odnosu na najniu ponuenu cenu ponuaa koji nudi dobra stranog porekla. U ponuenu cenu stranog ponuaa uraunavaju se i carinske dabine. Domai ponua je pravno lice rezident u smislu zakona kojim se ureuje porez na dobit pravnih lica, odnosno fiziko lice rezident u smislu zakona kojim se ureuje porez na dohodak graana. Ako je podneta zajednika ponuda, grupa ponuaa se smatra domaim ponuaem ako je svaki lan grupe ponuaa lice iz stava 6. ovog lana. Ako je podneta ponuda sa podizvoaem, ponua se smatra domaim ponuaem, ako je ponua i njegov podizvoa lice iz stava 6. ovog lana. Kada ponua dostavi dokaz da nudi dobra domaeg porekla, naruilac e, pre rangiranja ponuda, pozvati sve ostale ponuae ije su ponude ocenjene kao prihvatljive da se izjasne da li nude dobra domaeg porekla i da dostave dokaz. Prednost data u st. 1. do 4. ovog lana u postupcima javnih nabavki u kojima uestvuju ponuai iz drava potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) primenjivae se shodno odredbama tog sporazuma. Prednost data u st. 1. do 4. ovog lana u postupcima javnih nabavki u kojima uestvuju ponuai iz drava potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, primenjivae se shodno odredbama tog sporazuma. Ministarstvo nadleano za poslove privrede blie ureuje nain dokazivanja ispunjenosti uslova iz st. 2. i 4. ovog lana. 15. Ponuda u postupku javne nabavke Nain podnoenja ponude lan 87. Ponua ponudu podnosi neposredno, putem pote ili elektronskim sredstvima. Ponua podnosi ponudu u zatvorenoj koverti ili kutiji, zatvorenu na nain da se prilikom otvaranja ponuda moe sa sigurnou utvrditi da se prvi put otvara. Ponua moe da podnese samo jednu ponudu. Ponua koji je samostalno podneo ponudu ne moe istovremeno da uestvuje u zajednikoj ponudi ili kao podizvoa, niti isto lice moe uestvovati u vie zajednikih ponuda. Naruilac je duan da odbije sve ponude koje su podnete suprotno zabrani iz stava 4. ovog lana.

- 47 U roku za podnoenje ponude ponua moe da izmeni, dopuni ili opozove svoju ponudu, na nain koji je odreen u konkursnoj dokumentaciji. Trokovi pripremanja ponude lan 88. Ponua moe da u okviru ponude dostavi ukupan iznos i strukturu trokova pripremanja ponude. Trokove pripreme i podnoenja ponude snosi iskljuivo ponua i ne moe traiti od naruioca naknadu trokova. Ako je postupak javne nabavke obustavljen iz razloga koji su na strani naruioca, naruilac je duan da ponuau nadoknadi trokove izrade uzorka ili modela, ako su izraeni u skladu sa tehnikim specifikacijama naruioca i trokove pribavljanja sredstva obezbeenja, pod uslovom da je ponua traio naknadu tih trokova u svojoj ponudi. Podnoenje elektronske ponude lan 89. Elektronska ponuda jeste ponuda ili deo ponude koju ponua dostavlja naruiocu u elektronskom obliku i koja ispunjava sve uslove u skladu zakonom kojim se ureuje elektronski potpis, elektronski dokument i elektronsko poslovanje. Elektronska ponuda mora da ima vremensku oznaku. Ukoliko se samo deo ponude dostavlja u elektronskom obliku mora sa ostalim delovima ponude istog ponuaa initi nedvosmislenu celinu. Ponua ponudu moe podneti u elektronskom obliku ukoliko naruilac u konkursnoj dokumentaciji odredi takvu mogunost. Informacioni sistem naruioca mora da obezbedi tehnoloki nezavisan prijem ponuda i mora biti besplatno dostupan svim zainteresovanim licima. Sredstva (ureaji) za prijem elektronskih ponuda moraju, uz pomo tehnikih sredstava i odgovarajuih postupaka, osiguravati da: 1) su elektronske ponude potpisane u skladu sa propisima kojima se ureuje nain njihove zatite; 2) elektronski potpis bude overen kvalifikacionom potvrdom; 3) elektronska ponuda ima vremensku oznaku, odnosno da se tano moe odrediti datum, sat i minut prijema ponuda; 4) pre unapred odreenog trenutka otvaranja ponuda niko nema pristup podacima iz ponuda; 5) se, ukoliko je prekrena zabrana pristupa podacima iz ponuda, to moe lako otkriti; 6) samo osobe ovlaene od strane naruioca mogu odrediti i promeniti datum i sat otvaranja ponuda; 7) samo ovlaenim osobama bude omoguen pristup podacima iz ponuda, i to samo njihovim istovremenim delovanjem ako ih je vie. Informacioni sistem naruioca mora omoguiti arhiviranje elektronskih ponuda u skladu sa propisima kojima se ureuje elektronsko poslovanje i propisima kojima se ureuje oblast dokumentarne grae i arhiva.

- 48 Na podnoenje elektronskih prijava shodno se primenjuju odredbe ovog lana. Vaenje ponude lan 90. Rok vaenja ponude odreuje naruilac i taj rok se obavezno navodi u ponudi, ali ne moe biti krai od 30 dana od dana otvaranja ponuda. U sluaju isteka roka vaenja ponude, naruilac je duan da obliku zatrai od ponuaa produenje roka vaenja ponude. u pisanom

Ponua koji prihvati zahtev za produenje roka vaenja ponude ne moe menjati ponudu. Ponuda sa varijantama lan 91. Ako je kriterijum za izbor ekonomski najpovoljnija ponuda, naruilac moe dozvoliti podnoenje ponude sa varijantama. Naruilac posebno navodi u pozivu za podnoenje ponude i konkursnoj dokumentaciji da li je dozvoljeno podnoenje ponude sa varijantama, u suprotnom pretpostavlja se da podnoenje ponude sa varijantama nije dozvoljeno. Ako je dozvoljeno podnoenje ponude sa varijantama naruilac e odrediti u konkursnoj dokumentaciji, koje uslove sve varijante moraju da ispune da bi bile prihvatljive. Ako je podnoenje ponude sa varijantama dozvoljeno, naruilac ne moe odbiti varijantu ponude, samo zato to bi njenim prihvatanjem ugovor o javnoj nabavci dobara, postao ugovor o javnoj nabavci usluga i obrnuto. Neuobiajeno niska cena lan 92. Naruilac moe da odbije ponudu zbog neuobiajeno niske cene. Neuobiajeno niska cena u smislu ovog zakona je ponuena cena koja znaajno odstupa u odnosu na trino uporedivu cenu i izaziva sumnju u mogunost izvrenja javne nabavke u skladu sa ponuenim uslovima. Ako naruilac oceni da ponuda sadri neuobiajeno nisku cenu, duan je da od ponuaa zahteva detaljno obrazloenje svih njenih sastavnih delova koje smatra merodavnim, a naroito navode u pogledu ekonomike naina gradnje, proizvodnje ili izabranih tehnikih reenja, u pogledu izuzetno povoljnih uslova koji ponuau stoje na raspolaganju za izvrenje ugovora ili u pogledu originalnosti proizvoda, usluga ili radova koje ponua nudi. Naruilac je duan da ponuau u sluaju iz stava 3. ovog lana odredi primeren rok za odgovor. Naruilac je duan da po dobijanju obrazloenja proveri merodavne sastavne elemente ponude iz stava 3. ovog lana. Naruilac naroito proverava ispunjenje obaveza koje proizlaze iz vaeih propisa o zatiti na radu, zapoljavanju i uslovima rada, zatiti ivotne sredine i zatiti prava intelektualne svojine od strane ponuaa ili kandidata i moe od ponuaa zahtevati dostavljanje odgovarajuih dokaza.

- 49 Dodatna objanjenja, kontrola i doputene ispravke lan 93. Naruilac moe da zahteva od ponuaa dodatna objanjenja koja e mu pomoi pri pregledu, vrednovanju i uporeivanju ponuda, a moe da vri i kontrolu (uvid) kod ponuaa odnosno njegovog podizvoaa. Naruilac moe od izabranog ponuaa u postupku konkurentnog dijaloga da zahteva da potvrdi obaveze prihvaene u ponudi. Naruilac ne moe da zahteva, dozvoli ili ponudi promenu elemenata ponude koji su od znaaja za primenu kriterijuma za dodelu ugovora, odnosno promenu kojom bi se ponuda koja je neodgovarajua ili neprihvatljiva uinila odgovarajuom, odnosno prihvatljivom, osim ako drugaije ne proizilazi iz prirode postupka javne nabavke. Naruilac moe, uz saglasnost ponuaa, da izvri ispravke raunskih greaka uoenih prilikom razmatranja ponude po okonanom postupku otvaranja ponuda. U sluaju razlike izmeu jedinine i ukupne cena, merodavna je jedinina cena. Ako se ponua ne saglasi sa ispravkom raunskih greaka, naruilac e njegovu ponudu odbiti kao neprihvatljivu. 16. Rokovi u postupku javne nabavke Odreivanje roka za podnoenje ponuda lan 94. Rok za podnoenje ponuda mora biti primeren vremenu potrebnom za pripremu prihvatljive ponude. Odreivanjem roka iz stava 1. ovog lana smatra se odreivanje datuma i sata do kojeg se ponude mogu podnositi. Rok za podnoenje ponuda u otvorenom postupku i prijava u restriktivnom, kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu lan 95. Rok za podnoenje ponuda u otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom i kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu ne moe biti krai od: 1) 40 dana od dana objavljivanja poziva za podnoenje ponuda ako je procenjena vrednost javne nabavke vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona; 2) 30 dana od dana objavljivanja poziva za podnoenje ponuda ako procenjena vrednost javne nabavke nije vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona. Rok za podnoenje ponuda u otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom i kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu ne moe biti krai od: 1) 30 dana od dana kada je objavljen poziv za podnoenje ponuda ako je procenjena vrednost javne nabavke vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona i ako je

- 50 naruilac objavio prethodno obavetenje u roku od najmanje 30 dana, a najvie est meseci pre objavljivanja poziva; 2) 22 dana od dana kada je objavljen poziv za podnoenje ponuda ako procenjena vrednost javne nabavke nije vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona i ako je naruilac objavio prethodno obavetenje u roku od najmanje 30 dana, a najvie est meseci pre objavljivanja poziva. Rok za podnoenje ponuda u restriktivnom postupku i kvalifikacionom lan 96. Rok za podnoenje ponuda u restriktivnom postupku ne moe biti krai od 20 dana od dana kada je naruilac poslao poziv kandidatima. Rok za podnoenje ponuda u kvalifikacionom postupku ne moe biti krai od osam dana od dana kada je naruilac poslao poziv kandidatima. Rok za podnoenje ponuda u pregovarakom postupku sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda lan 97. Rok za podnoenje ponuda u pregovarakom postupku sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda ne moe biti krai od 25 dana od dana objavljivanja poziva. Rok za podnoenje konanih ponuda u konkurentnom dijalogu lan 98. Rok za podnoenje konanih ponuda u konkurentnom dijalogu ne moe biti krai od 20 dana od dana slanja poziva izabranim kandidatima. Rok za podnoenje ponuda u postupku javne nabavke male vrednosti lan 99. Rok za podnoenje ponuda u postupku javne nabavke male vrednosti ne moe biti krai od osam dana od dana objavljivanja poziva za podnoenje ponuda. Rok za podnoenje poetnih ponuda u sistemu dinamine nabavke lan 100. Rok za podnoenje poetnih ponuda tokom trajanja sistema dinamine nabavke je 15 dana od dana objavljivanja poziva za podnoenje ponuda. Raunanje rokova lan 101. Rok za podnoenje ponuda rauna se od dana objavljivanja poziva za podnoenje ponuda na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana slanja poziva za podnoenje ponuda.

- 51 17. Prijem i otvaranje ponuda Prijem ponuda lan 102. Naruilac je duan da prilikom prijema ponude na koverti, odnosno kutiji u kojoj se ponuda nalazi obelei vreme prijema i evidentira broj i datum ponude prema redosledu prispea. Ukoliko je ponuda dostavljena neposredno naruilac predaje ponuau potvrdu prijema ponude. U sluaju podnoenja elektronske ponude naruilac je duan da obezbedi da informacioni sistem, odmah nakon prijema ponude poalje potvrdu prijema. Zabranjeno je davanje informacija o primljenim ponudama, a naruilac je u obavezi da ponude uva na nain da ne dou u posed neovlaenih lica. Otvaranje ponuda lan 103. Otvaranje ponuda sprovodi se odmah nakon isteka roka za podnoenje ponuda, odnosno istog dana. Otvaranje ponuda je javno i moe prisustvovati svako zainteresovano lice. U postupku otvaranja ponuda mogu aktivno uestvovati samo ovlaeni predstavnici ponuaa. Naruilac e iskljuiti javnost u postupku otvaranja ponuda ukoliko je to potrebno radi zatite podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se ureuje zatita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se ureuje tajnost podataka. U sluaju iz stava 4. ovog lana naruilac donosi odluku kojom odreuje razloge za iskljuenje javnosti i da li se iskljuenje javnosti odnosi i na predstavnike ponuaa. Zapisnik o otvaranju ponuda lan 104. Naruilac je duan da o postupku otvaranja ponuda vodi zapisnik u koji se ovim redosledom unose sledei podaci: 1) datum i vreme poetka otvaranja ponuda; 2) predmet i procenjena vrednost javne nabavke; 3) imena lanova komisije za javnu nabavku koji uestvuju u postupku otvaranja ponuda; 4) imena predstavnika ponuaa koji prisustvuju otvaranju ponuda; 5) imena drugih prisutnih lica; 6) broj pod kojim je ponuda zavedena; 7) naziv ponuaa, odnosno ifra ponuaa; 8) ponuena cena i eventualni popusti koje nudi ponua; 9) podaci iz ponude koji su odreeni kao elementi kriterijuma i koji se mogu numeriki prikazati;

- 52 10) uoeni nedostaci u ponudama; 11) eventualne primedbe predstavnika ponuaa na postupak otvaranja ponuda. Predstavnik ponuaa koji uestvuje u postupku otvaranja ponuda ima pravo da prilikom otvaranja ponuda izvri uvid u podatke iz ponude koji se unose u zapisnik o otvaranju ponuda. Prilikom otvaranja ponuda naruilac ne moe da vri strunu ocenu ponude. Naruilac je duan da u toku postupka obezbedi uvanje poverljivih podatka iz ponude u skladu sa lanom 14. ovog zakona. Zapisnik o otvaranju ponuda potpisuju lanovi komisije i predstavnici ponuaa, koji preuzimaju primerak zapisnika. Naruilac je duan da ponuaima koji nisu uestvovali u postupku otvaranja ponuda dostavi zapisnik u roku od tri dana od dana otvaranja. Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na otvaranje prijava. 18. Dodela ugovora Izvetaj o strunoj oceni ponuda lan 105. Komisija za javnu nabavku duna je da sastavi pisani izvetaj o strunoj oceni ponuda. Izvetaj iz stava 1. ovog lana mora da sadri naroito sledee podatke: 1) predmet javne nabavke; 2) podatke iz plana nabavke koji se odnose na predmetnu javnu nabavku; 3) procenjenu vrednost javne nabavke; 4) eventualna odstupanja od plana nabavki sa obrazloenjem; 5) ako je sproveden postupak koji nije otvoren ili restriktivni postupak, razloge i okolnosti koje opravdavaju primenu tog postupka; 6) ako se postupak javne nabavke sprovodi zajedno sa drugim naruiocem u skladu sa lanom 50. ovog zakona, osnovne podatke o tom naruiocu; 7) osnovne podatke o ponuaima; 8) ponude koje su odbijene, razloge za njihovo odbijanje i ponuenu cenu tih ponuda; 9) ako je podneta samo jedna ponuda, miljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnoenje jedne ponude i predlog mera koje treba preduzeti da se u narednim postupcima obezbedi konkurencija u postupku; 10) ako su sve ponude neodgovarajue ili neprihvatljive miljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnoenje takvih ponuda i opis naina na koji je odreena procenjena vrednost; 11) ako je ponuda odbijena zbog neuobiajeno niske cene, detaljno obrazloenje nain na koji je utvrena ta cena; 12) nain primene metodologije dodele pondera;

- 53 13) naziv ponuaa kome se dodeljuje ugovor, a ako je ponua naveo da e nabavku izvriti uz pomo podizvoaa i svaki deo ugovora koji e izvriti podizvoa. Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na izvetaj o strunoj oceni prijava. Bitni nedostaci ponude lan 106. Naruilac e odbiti ponudu ako: 1) ponua ne dokae da ispunjava obavezne uslove za uee; 2) ponua ne dokae da ispunjava dodatne uslove; 3) ponua nije dostavio traeno sredstvo obezbeenja; 4) je ponueni rok vaenja ponude krai od propisanog; 5) ponuda sadri druge nedostatke zbog kojih nije mogue utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili je nije mogue uporediti je sa drugim ponudama. Uslovi za dodelu ugovora lan 107. Naruilac je duan da u postupku javne nabavke, poto pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude. Prihvatljive ponude naruilac rangira primenom kriterijuma za dodelu ugovora odreenog u pozivu za podnoenje ponude i konkursnoj dokumentaciji. Nakon sprovedene strune ocene ponuda, na osnovu izvetaja komisije naruilac donosi odluku o dodeli ugovora, ako je pribavio najmanje jednu prihvatljivu ponudu. U otvorenom postupku naruilac moe dodeliti ugovor ponuau ija ponuda sadri ponuenu cenu veu od procenjene vrednosti javne nabavke ako nije vea od uporedive trine cene i ako su ponuene cene u svim odgovarajuim ponudama vee od procenjene vrednosti javne nabavke. U sluaju iz stava 4. ovog lana naruilac je duan da nakon donoenja odluke dostavi obrazloen izvetaj Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji. Naruilac donosi odluku o priznavanju kvalifikacije, odnosno o zakljuenju okvirnog sporazuma pod uslovima odreenim ovim zakonom. Odluka o dodeli ugovora lan 108. Na osnovu izvetaja o strunoj oceni ponuda, naruilac donosi odluku o dodeli ugovora, u roku odreenom u pozivu za podnoenje ponuda. Rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti dui od 25 dana od dana otvaranja ponuda, osim u naroito opravdanim sluajevima, kao to je obimnost ili sloenost ponuda, odnosno sloenost metodologije dodele pondera, kada rok moe biti 40 dana od dana otvaranja ponuda.

- 54 U postupku javne nabavke male vrednosti rok iz stava 1. ovog lana ne moe biti dui od deset dana. Odluka o dodeli ugovora mora biti obrazloena i mora da sadri naroito podatke iz izvetaja o strunoj oceni ponuda, osim podataka iz lana 105. stav 2. ta. 9) i 10) ovog zakona. Naruilac je duan da odluku o dodeli ugovora dostavi svim ponuaima u roku od tri dana od dana donoenja. Naruilac je duan da odluku o dodeli ugovora dostavi na nain da je ponuai prime u najkraem moguem roku. Ako se odluka dostavlja neposredno, elektronskom potom ili faksom, naruilac mora imati potvrdu prijema odluke od strane ponuaa, a ukoliko se odluka dostavlja putem pote mora se poslati preporueno sa povratnicom. Ako ponua odbije prijem odluke, smatra se da je odluka dostavljena dana kada je prijem odbijen. Odredbe ovog lana shodno se primenjuju na odluku o zakljuenju okvirnog sporazuma, odluku o priznavanju kvalifikacije i odluku o obustavi postupka. Odluka o obustavi postupka javne nabavke lan 109. Naruilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke na osnovu izvetaja o strunoj oceni ponuda, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za dodelu ugovora ili odluke o zakljuenju okvirnog sporazuma, odnosno ukoliko nisu ispunjeni uslovi za donoenje odluke o priznavanju kvalifikacije. Naruilac moe da obustavi postupak javne nabavke iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemoguavaju da se zapoeti postupak okona, odnosno usled kojih je prestala potreba naruioca za predmetnom nabavkom zbog ega se nee ponavljati u toku iste budetske godine, odnosno u narednih est meseci. Naruilac je duan da svoju odluku o obustavi postupka javne nabavke pismeno obrazloi, posebno navodei razloge obustave postupka i da je dostavi ponuaima u roku od tri dana od dana donoenja odluke. Naruilac je duan da u roku od pet dana od dana konanosti odluke o obustavi postupka javne nabavke, objavi obavetenje o obustavi postupka javne nabavke koje sadri podatke iz Priloga 3K. Naruilac je duan da u odluci o obustavi postupka javne nabavke odlui o trokovima pripremanja ponude iz lana 88. stav 3. ovog zakona. Konana odluka o obustavi postupka predstavlja izvrni naslov za trokove pripremanja ponude iz lana 88. stav 3. ovog zakona. Uvid u dokumentaciju lan 110. Ponua, kandidat, odnosno podnosilac prijave ima pravo da izvri uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku javne nabavke posle donoenja odluke o priznavanju kvalifikacije, odluke o zakljuenju okvirnog sporazuma ili odluke o dodeli ugovora, odnosno odluke o obustavi postupka o emu moe podneti pismeni zahtev naruiocu.

- 55 Naruilac je duan da licu iz stava 1. ovog lana, omogui uvid u dokumentaciju i kopiranje dokumentacije iz postupka o troku podnosioca zahteva, u roku od dva dana od dana prijema pisanog zahteva, uz obavezu da zatiti podatke u skladu sa lanom 14. ovog zakona. Izvetavanje ponuaa lan 111. U roku od pet dana od dana donoenja odluke naruilac moe sa svakim ponuaem odvojeno odrati sastanak, na kojem e lanovi komisije za javnu nabavku objasniti nain sprovoenja postupka, definisanja uslova za uee, nain odreivanja specifikacije predmeta javne nabavke, nain odreivanja elemenata kriterijuma i metodologije za dodelu pondera, razloge za odbijanje ponuda, rangiranje ponuda i sl. Ako je u postupku javne nabavke ija je procenjena vrednost vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona, veina ponuda odbijena, naruilac je duan da organizuje izvetavanje ponuaa. Nee se smatrati da je veina ponuda odbijena ako su podnete dve ponude, od kojih je jedna odbijena. Tokom izvetavanja, ponuai mogu postavljati pitanja i davati svoje predloge kako da se postupak unapredi. O izvetavanju ponuaa i razgovoru sa ponuaima sainjava se zapisnik. Tokom izvetavanja ponuaa naruilac je u obavezi da zatiti podatke u skladu sa lanom 14. ovog zakona. 19. Ugovor o javnoj nabavci Uslovi za zakljuenje ugovora o javnoj nabavci lan 112. Naruilac moe zakljuiti ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum, nakon donoenja odluke o dodeli ugovora, odnosno odluke o zakljuenju okvirnog sporazuma i ako u roku predvienom ovim zakonom nije podnet zahtev za zatitu prava ili je zahtev za zatitu prava odbaen ili odbijen. Naruilac moe i pre isteka roka za podnoenje zahteva za zatitu prava zakljuiti ugovor o javnoj nabavci: 1) na osnovu okvirnog sporazuma; 2) u sluaju primene pregovarakog postupka iz lana 36. stav 1. taka 3); 3) u sluaju primene sistema dinamine nabavke; 4) u sluaju postupka javne nabavke male vrednosti iz lana 39. stav 6. ovog zakona; 5) ako je podneta samo jedna ponuda, osim u pregovarakom postupku bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda. Rok za zakljuenje ugovora lan 113. Naruilac zakljuuje ugovor o javnoj nabavci sa ponuaem kojem je dodeljen ugovor u roku od osam dana od dana proteka roka za podnoenje zahteva za zatitu prava.

- 56 Ako naruilac ne dostavi potpisan ugovor ponuau u roku iz stava 1. ovog lana, ponua nije duan da potpie ugovor to se nee smatrati odustajanjem od ponude i ne moe zbog toga snositi bilo kakve posledice, osim ako je podnet blagovremen zahtev za zatitu prava. Ako ponua kojem je dodeljen ugovor odbije da zakljui ugovor o javnoj nabavci, naruilac moe da zakljui ugovor sa prvim sledeim najpovoljnijim ponuaem. Ako je u sluaju iz stava 3. ovog lana zbog metodologije dodele pondera potrebno utvrditi prvog sledeeg najpovoljnijeg ponuaa, naruilac e ponovo izvriti strunu ocenu ponuda i doneti odluku o dodeli ugovora. Elektronska forma ugovora lan 114. Ugovor o javnoj nabavci moe se zakljuiti u elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se ureuje elektronski dokument i elektronski potpis. Izmene ugovora o javnoj nabavci lan 115. Nakon zakljuenja ugovora o javnoj nabavci naruilac moe da dozvoli promenu cene ili drugih bitnih elemenata ugovora samo iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno i precizno odreeni u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, odnosno predvieni posebnim propisima. Ako naruilac namerava da izmeni ugovor o javnoj nabavci duan je da donese odluku o izmeni ugovora koja sadri podatke u skladu sa Prilogom 3L. Naruilac je duan da u roku od tri dana od dana donoenja objavi odluku na Portalu javnih nabavki i dostavi izvetaj Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji. Obavetenje o zakljuenom ugovoru lan 116. Naruilac je duan da objavi obavetenje o zakljuenom ugovoru o javnoj nabavci ili okvirnom sporazumu u roku od pet dana od dana zakljuenja ugovora, odnosno okvirnog sporazuma. Naruilac moe kvartalno, u roku od 15 dana po isteku kvartala, objavljivati obavetenja o ugovorima zakljuenim na osnovu okvirnog sporazuma i u sistemu dinamine nabavke.

IV. JAVNE NABAVKE U OBLASTI VODOPRIVREDE, ENERGETIKE, SAOBRAAJA I POTANSKIH USLUGA

Naruilac lan 117. Naruilac u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga je:

- 57 1) naruilac iz lana 2. ovog zakona koji obavlja delatnost u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga, kada sprovodi nabavku za potrebe obavljanja tih delatnosti; 2) lice koje obavlja delatnost u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga, na osnovu iskljuivih ili posebnih prava, kada sprovodi nabavku za potrebe obavljanja tih delatnosti. Vlada na poetku budetske godine, na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija, ministarstva nadlenog za vodoprivredu, energetiku i saobraaj i Uprave za javne nabavke, utvruje spisak naruilaca koji se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije i na Portalu javnih nabavki. Lica koja nisu na spisku iz stava 2. ovog lana, a koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog lana duna su da primenjuju ovaj zakon. Na uslove, nain i postupak javne nabavke koji u ovom poglavlju nisu posebno ureeni primenjuju se ostale odredbe ovog zakona. Delatnosti u oblasti vodoprivrede lan 118. Delatnosti u oblasti vodoprivrede u smislu ovog zakona su: 1) izgradnja ili upravljanje objektima i mreama u cilju pruanja usluga korisnicima u vezi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom vode za pie; 2) snabdevanje tih mrea vodom za pie; 3) projekti hidraulinog inenjerstva, navodnjavanje ili isuivanje zemljita, pod uslovom da se vie od 20% ukupne koliine vode koja se dobije ovim projektima, navodnjavanjem ili isuivanjem zemljita koristi kao voda za pie; 4) preiavanje i odvoenje otpadnih voda. Snabdevanje vodom za pie mrea, koje pruaju usluge korisnicima preko naruioca iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona ne smatra se delatnou u oblasti vodoprivrede u smislu ovog zakona ako: 1) naruilac iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona proizvodi vodu za pie u cilju obavljanja delatnosti koja nije delatnost vodoprivrede, energetike, saobraaja ili potanskih usluga; 2) snabdevanje javne mree zavisi samo od sopstvene proizvodnje naruioca iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona i ako to snabdevanje nije vee od 30% ukupne proizvodnje vode za pie tog naruioca, raunajui prosek za prethodne tri godine, ukljuujui i tekuu godinu. Delatnosti u oblasti energetike lan 119. Delatnosti u oblasti energetike u smislu ovog zakona su: 1) istraivanje ili vaenje nafte i gasa, istraivanje ili iskopavanje uglja i ostalih mineralnih sirovina i drugih vrstih goriva; 2) izgradnja ili upravljanje objektima i mreama u cilju pruanja usluga korisnicima u vezi sa proizvodnjom, transportom, prenosom ili distribucijom elektrine energije, gasa i toplotne energije; 3) snabdevanje tih mrea elektrinom, toplotnom energijom i gasom.

- 58 Snabdevanje elektrinom energijom mrea koje pruaju usluge korisnicima preko naruioca iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona ne smatra se delatnou u oblasti energetike u smislu ovog zakona ako: 1) naruilac iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona proizvodi elektrinu energiju u cilju obavljanja delatnosti koja nije delatnost vodoprivrede, energetike, saobraaja ili potanskih usluga; 2) snabdevanje javne mree zavisi samo od sopstvene proizvodnje naruioca iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona i ako to snabdevanje nije vee od 30% ukupne proizvodnje elektrine energije tog naruioca, raunajui prosek za prethodne tri godine, ukljuujui i tekuu godinu. Snabdevanje gasom ili toplotnom energijom mrea, koje pruaju usluge korisnicima preko naruioca iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona ne smatra se delatnou u oblasti energetike u smislu ovog zakona ako: 1) je proizvodnja gasa ili toplotne energije od strane naruioca iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona, neizbena posledica obavljanja delatnosti koje nisu delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja ili potanskih usluga; 2) je snabdevanje javne mree namenjeno iskljuivo ekonomskoj eksploataciji te proizvodnje i ne prelazi 20% godinjeg ukupnog prihoda naruioca iz lana 117. stav 1. taka 2) ovog zakona, uzimajui u obzir prethodne tri godine i tekuu godinu. Delatnosti u oblasti saobraaja lan 120. Delatnosti u oblasti saobraaja u smislu ovog zakona su: 1) izgradnja, odravanje ili upravljanje aerodromima i renim lukama u funkciji vazdunog i renog saobraaja; 2) izgradnja, odravanje i upravljanje mreama, kao i pruanje usluga korisnicima u oblasti prevoza eleznicom, gradskog i prigradskog prevoza putnika u drumskom saobraaju koji se obavlja tramvajima, trolejbusima i autobusima. U oblasti saobraaja smatra se da postoji mrea ako se usluga prua pod uslovima koje je utvrdio nadleni organ, kao to su uslovi o relacijama na kojima se pruaju usluge, kapacitetima prevoznih sredstava, uestalosti i sl. Pruanje usluga autobuskog prevoza nije delatnost u oblasti saobraaja u smislu ovog zakona, ukoliko drugi privredni subjekti mogu slobodno da vre te delatnosti na relevantnom tritu. Delatnosti u oblasti potanskih usluga lan 121. Delatnosti u oblasti potanskih usluga su pruanje rezervisanih i nerezervisanih potanskih usluga u smislu zakona kojim se ureuju potanske usluge. Delatnosti u oblasti potanskih usluga u smislu ovog zakona su i pruanje drugih usluga koje ne ukljuuju potanske usluge pod uslovima predvienim ovim lanom. Druge usluge su: 1) usluge upravljanja potanskom slubom (usluge pre i posle uruenja);

- 59 2) usluge koje se odnose na poiljke na kojima nije oznaena adresa koje nisu potanske poiljke u smislu zakona kojim se ureuju potanske usluge; 3) filatelistike usluge; 4) logistike usluge koje su kombinacija fizikog dostavljanja i/ili skladitenja i drugih nepotanskih delatnosti. Nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga na koje se zakon ne primenjuje lan 122. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se: 1) na nabavke koje su lanom 7. ovog zakona izuzete od njegove primene; 2) na nabavke koje naruioci sprovode za potrebe obavljanja delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga u inostranstvu pod uslovom da to ne ukljuuje upotrebu objekata i mree unutar Republike Srbije; 3) kada naruilac koji se bavi delatnou iz lana 118. stav 1. taka 1) ili 2) kupuje vodu za pie; 4) kada naruilac koji se bavi delatnou iz lana 119. stav 1. nabavlja energiju ili gorivo za proizvodnju energije; 5) kada naruilac vri nabavke od povezanih lica ili kada lice koje je osnovano od naruilaca iskljuivo za obavljanje delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja ili potanskih usluga vri nabavke od lica koje je povezano sa jednim od naruilaca, pod uslovom da najmanje 80% prosenog prihoda povezanog lica za poslednje tri godine, potie od lica sa kojima je povezano; 6) kada lice koje je osnovano od strane vie naruilaca vri nabavke od svojih osnivaa, za potrebe obavljanja delatnosti u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja ili potanskih usluga; 7) kada grupa drutava koju ine naruioci u smislu zakona kojim se ureuju privredna drutva, vri nabavku od lana grupe drutava iskljuivo za potrebe obavljanje delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga; 8) kada naruilac vri nabavke od grupe drutava iji je sastavni deo, pod uslovom da je grupa drutava osnovana u cilju obavljanja delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga, da je osnovana na period od najmanje tri godine i da je ugovorom o osnivanju predvieno da ugovorne strane ostanu u njenom sastavu najmanje tri godine. Na osnovu primljenog plana nabavki u skladu sa lanom 51. ovog zakona, Uprava za javne nabavke obavestie naruioca ako utvrdi da za neku od nabavki nema uslova za izuzee od primene ovog zakona na osnovu stava 1. ovog lana, a naruilac je duan da Upravi za javne nabavke dostavi poseban izvetaj o sprovedenom postupku za te javne nabavke. Postupci lan 123. Dodela ugovora vri se u otvorenom, restriktivnom, odnosno kvalifikacionom postupku ili u pregovarakom postupku sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda.

- 60 Dodela ugovora moe da se vri i u drugim postupcima javne nabavke, ukoliko su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom. Posebna pravila za kvalifikacioni postupak lan 124. Naruilac u odluci o priznavanju kvalifikacije odreuje i period za koji se priznaje kvalifikacija kandidatima, a koji ne moe biti dui od etiri godine. Naruilac moe uslove za priznavanje kvalifikacije po potrebi aurirati i pozvati sve kandidate da podnesu prijave u skladu sa auriranim uslovima. U sluaju iz stava 2. ovog lana naruilac ne moe postavljati samo odreenim kandidatima dodatne uslove bilo koje prirode i ne moe traiti dokazivanje uslova drugim dokazima ako su kandidati postojee ili nove uslove ve dokazali. Naruilac moe da koristi i liste kandidata drugih naruilaca ukoliko utvrdi da ispunjavaju njegove zahteve. U sluaju iz stava 4. kandidatima se priznaje kvalifikacija dok vai lista kandidata. Uslov uzajamnosti lan 125. Ako ponuai nude proizvode poreklom iz drave sa kojom Republika Srbija nije zakljuila sporazum koji bi omoguavao domaim ponuaima ravnopravan pristup na tritu te drave, takva se ponuda moe odbiti ako udeo proizvoda poreklom iz te drave prelazi 50% ukupne vrednosti proizvoda iz ponude. U smislu ovog lana softver koji se koristi u opremi elektronske komunikacione mree smatra se proizvodom. Jednake ponude lan 126. Ako su dve ponude ili vei broj ponuda jednake, na osnovu kriterijuma odreenih u lanu 85. ovog zakona, naruilac daje prednost ponudama koje ne mogu biti odbijene na osnovu lana 125. ovog zakona. Jednakim ponudama, u smislu stava 1. ovog lana, u pogledu cene, smatraju se ponude u kojima razlika u ceni nije vea od 3%. Naruilac nee dati prednost ponudi u skladu sa stavom 1. ovog lana, ako bi izbor takve ponude obavezivao naruioca da nabavlja proizvod sa tehnikim svojstvima drugaijim od postojeih proizvoda.

V. JAVNE NABAVKE U OBLASTI ODBRANE I BEZBEDNOSTI

Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti lan 127. Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti su nabavke: 1) naoruanja i vojne opreme ukljuujui i bilo koji njen sastavni deo, komponentu i sklop;

- 61 2) bezbedonosno osetljive opreme ukljuujui i bilo koji njen sastavni deo, komponentu i sklop; 3) dobara, usluga ili radova direktno povezanih sa vojnom ili bezbedonosno osetljivom opremom ili postrojenjima iz take 1) i 2) ovog stava u toku bilo kojeg perioda ili celog ivotnog veka; 4) usluga i radova iskljuivo u odbrambene svrhe; 5) bezbedonosno osetljivih radova i bezbedonosno osetljivih usluga. Vojna oprema je oprema posebno izraena ili prilagoena za vojne potrebe, namenjena za upotrebu kao oruje, municija ili vojni materijal. Bezbedonosno osetljiva oprema, usluge i radovi su dobra, usluge i radovi za bezbednosne potrebe, koje ukljuuju, zahtevaju i sadre tajne podatke. Kada sprovodi nabavke iz stava 1. ovog lana naruilac je duan da sprei postojanje sukoba interesa, da obezbedi kada je to mogue konkurenciju i da ugovorena cena ne bude vea od uporedive trine cene. Na osnovu dostavljenog plana nabavki Vlada donosi odluku o sprovoenju postupaka i obavetava o tome nadleni odbor Narodne skuptine. Vlada ureuje postupak javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti i utvruje spisak dobara, usluga i radova iz stava 1. ovog lana. Nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti na koje se ne primenjuje zakon lan 128. Odredbe ovog zakona i podzakonskog akta iz lana 127. stav 6. ovog zakona, ne primenjuju se na nabavke: 1) iz lana 127. ovog zakona, ako su ugovori dodeljeni u skladu sa meunarodnim sporazumima Republike Srbije zakljuenim sa drugom dravom ili meunarodnom organizacijom; 2) neophodne i iskljuivo usmerene za potrebe obavetajnih aktivnosti; 3) koje se sprovode u inostranstvu, kada su vojne ili policijske snage razmetene izvan teritorije Republike Srbije, ako operativne potrebe zahtevaju da ugovori budu sklopljeni sa pravnim licima ili dravnim subjektima na podruju operacija; 4) u okviru programa saradnje koji se zasnivaju na istraivanju i razvoju novog proizvoda, koje zajedno realizuje Republika Srbija i jedna ili vie drava ili meunarodnih organizacija, ako je primenjivo na naredne faze celog i dela ivotnog veka tog proizvoda; 5) gde bi primena postupka javne nabavke dovela do otkrivanja informacija koje se smatraju kljunim za bezbednost, a na osnovu odluke Vlade. U sluaju iz stava 1. taka 4) ovog lana nadleno ministarstvo, odnosno nadleni dravni organ e podneti izvetaj Vladi o realizciji programa saradnje.

- 62 Posebna pravila postupka kod javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti lan 129. Ugovor o javnoj nabavci dodeljuje se u restriktivnom ili pregovarakom postupku sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda i u drugim postupcima javne nabavke ako su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom ili podzakonskim aktom iz lana 127. stav 6. ovog zakona. U sluaju sprovoenja restriktivnog postupka ne primenjuje se lan 33. stav 4. ovog zakona. Pregovaraki postupak iz lana 36. stav 1. ta. 4) i 5) moe se sprovoditi ako od prvobitno zakljuenog ugovora nije proteklo vie od tri godine, osim u izuzetnim sluajevima, koji se utvruju s obzirom na rok trajanja opreme, instalacija ili sistema i tehnike tekoe koje bi promena dobavljaa prouzrokovala. Okvirni sporazum iji je predmet javna nabavka u oblasti odbrane i bezbednosti ne moe trajati due od pet godina, osim u izuzetnim sluajevima, koji se utvruju s obzirom na rok trajanja opreme, instalacija ili sistema i tehnike tekoe koje bi promena dobavljaa prouzrokovala. Predmet okvirnog sporazuma mogu biti i radovi iskljuivo u odbrambene svrhe i bezbednosno osetljivi radovi. Primena zakona od strane dobavljaa lan 130. Ponua moe u ponudi ukljuiti podizvoae koje e angaovati radi izvrenja javne nabavke ili navesti da e podizvoae izabrati, nakon zakljuenja ugovora o javnoj nabavci. Odredbe ovog zakona primenjuju dobavljai prilikom izbora treih lica kao podizvoaa, nakon zakljuenog ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma, ako je naruilac, zahtevao da odreeni deo nabavke dobavlja izvri preko podizvoaa. Treim licima u smislu stava 1. ovog lana ne smatraju se podizvoai koji su kao takvi ukljueni u ponudu i ponuai koji ine grupu ponuaa, koji su podneli zajedniku ponudu i sa njima povezana lica. Prilikom podnoenja ponude podnosi se spisak lica koja se u smislu stava 3. ovog lana ne smatraju treim licima, kao i sve kasnije izmene. Izvetaji o sprovedenim nabavkama u oblasti odbrane i bezbednosti lan 131. O sprovedenim nabavkama iz l. 127. i 128. ovog zakona naruilac dostavlja godinji izvetaj Vladi i nadlenom odboru Narodne skuptine do 31. marta tekue godine, za prethodnu godinu. Izvetaj iz stava 1. ovog lana naroito sadri podatke o predmetu nabavke, nainu na koji je postupak sproveden, podnetim ponudama, kriterijumu za izbor najpovoljnije ponude, zakljuenom ugovoru i dobavljau. Formu i sadrinu izvetaja iz stava 1. ovog lana blie ureuje Vlada.

- 63 -

VI. EVIDENCIJA I IZVETAJI O JAVNIM NABAVKAMA

Evidencija i izvetaji o javnim nabavkama lan 132. Naruilac je duan da prikuplja i evidentira podatke o postupcima javnih nabavki i zakljuenim ugovorima o javnim nabavkama. Naruilac dostavlja u elektronskoj formi Upravi za javne nabavke tromeseni izvetaj o: 1) sprovedenim postupcima javne nabavke; 2) sprovedenim postupcima nabavke na koje nije primenjivao odredbe ovog zakona; 3) sprovedenim pregovarakom postupcima bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda; 4) trokovima pripremanja ponuda u postupcima javne nabavke; 5) zakljuenim ugovorima o javnoj nabavci; 6) jedininim cenama dobara, usluga i najzastupljenijih radova; 7) izmenjenim ugovorima o javnoj nabavci; 8) obustavljenim postupcima javne nabavke; 9) postupcima u kojima je podnet zahtev za zatitu prava i ponitenim postupcima; 10) izvrenju ugovora o javnoj nabavci. Uprava za javne nabavke blie ureuje sadrinu izvetaja o javnim nabavkama i nain voenja evidencije o javnim nabavkama. Izvetaje iz stava 1. ovog lana, naruilac dostavlja najkasnije do 10. u mesecu koji sledi po isteku tromeseja. Uprava za javne nabavke je duna da na osnovu dostavljenih tromesenih izvetaja naruilaca pripremi zbirni tromeseni izvetaj o sprovedenim postupcima i zakljuenim ugovorima i da ga objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u roku od mesec dana od isteka roka iz stava 4. ovog lana. Izvetaji o javnim nabavkama lan 133. Uprava za javne nabavke moe zatraiti od naruioca izvetaj sa dodatnim podacima, o svakom pojedinanom ugovoru o javnoj nabavci ili postupku javne nabavke. Naruilac je duan da traene podatke dostavi Upravi za javne nabavke u najkraem moguem roku, a najkasnije osam dana od prijema zahteva Uprave za javne nabavke. Uprava za javne nabavke je duna da na osnovu pojedinanih, tromesenih izvetaja naruilaca pripremi polugodinji i godinji izvetaj o javnim nabavkama. Uprava za javne nabavke je duna da polugodinji izvetaj o javnim nabavkama objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici do 30. septembra, a godinji izvetaj do 31. marta tekue godine, za prethodnu godinu.

- 64 Izvetaj iz stava 4. ovog lana dostavlja se Vladi pre objavljivanja. Uz izvetaju iz stava 4. ovog lana Uprava za javne nabavke daje predlog optih i pojedinanih mera za unapreenje sistema javnih nabavki.

VII. SLUBENIK I UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE

Slubenik za javne nabavke lan 134. Naruilac je duan da svojim aktom kojim ureuje sistematizaciju radnih mesta odredi radno mesto u okviru kojeg e se obavljati poslovi javnih nabavki. Naruilac ija je ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na godinjem nivou vea od sedmostrukog iznosa iz lana 39. stav 1. ovog zakona, mora da ima najmanje jednog slubenika za javne nabavke. Slubenik za javne nabavke je lice koje je obueno za obavljanje poslova javnih nabavki. Nain i program strunog osposobljavanja i nain polaganja strunog ispita za slubenika za javne nabavke utvruje Uprava za javne nabavke. Naruilac je duan da licu koje obavlja poslove javnih nabavki omogui da u roku od tri meseca od dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno od dana kada se steknu uslovi, poloi struni ispit za slubenika za javne nabavke. Uprava za javne nabavke lan 135. Uprava za javne nabavke je posebna organizacija koja vri nadzor nad primenom ovog zakona, donosi podzakonske akte i obavlja strune poslove u oblasti javnih nabavki, prati sprovoenje postupaka javnih nabavki, kontrolie primenu pojedinih postupaka, upravlja Portalom javnih nabavki, priprema izvetaje o javnim nabavkama, predlae mere za unapreenje sistema javnih nabavki, prua strunu pomo naruiocima i ponuaima, doprinosi stvaranju uslova za ekonominu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava u postupku javne nabavke. Na rad i organizaciju Uprave za javne nabavke primenjuju se propisi o dravnoj upravi, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Poslovi Uprave za javne nabavke lan 136. Uprava za javne nabavke obavlja sledee poslove: 1) vri nadzor nad primenom ovog zakona; 2) donosi podzakonske akte u oblasti javnih nabavki; 3) uestvuje u pripremi propisa u oblasti javnih nabavki; 4) daje miljenje o tumaenju i primeni odredbi ovog zakona; 5) ispituje ispunjenost uslova za sprovoenje pregovarakog postupka iz lana 36. ovog zakona i konkurentnog dijaloga; 6) predlae Vladi spisak naruilaca, prema podacima iz izvetaja i evidencija o javnim nabavkama koje poseduje;

- 65 7) uestvuje u izradi plana za borbu protiv korupcije; 8) imenuje graanskog nadzornika; 9) sainjava modele okvirnih sporazuma; 10) daje saglasnost na odluku, odnosno sporazum iz l. 48. i 50. ovog zakona; 11) propisuje standardne obrasce oglasa o javnim nabavkama; 12) vodi spisak negativnih referenci; 13) propisuje nain voenja evidencije i sainjavanja izvetaja o javnim nabavkama; 14) sainjava tromeseni, polugodinji i godinji izvetaj o javnim nabavkama; 15) propisuje nain i program strunog osposobljavanja i nain polaganja strunog ispita za slubenika za javne nabavke i vodi registar slubenika za javne nabavke; 16) upravlja Portalom javnih nabavki; 17) preduzima mere radi razvoja i unapreenja sistema javnih nabavki; 18) podnosi zahtev za zatitu prava; 19) obavetava Dravnu revizorsku instituciju i budetsku inspekciju kada utvrdi nepravilnosti u sprovoenju postupaka javnih nabavki i dostavljanju izvetaja o javnim nabavkama; 20) pokree prekrajni postupak kada na bilo koji nain sazna da je uinjena povreda ovog zakona koja moe biti osnov prekrajne odgovornosti; 21) pokree postupak za utvrivanje nitavosti ugovora o javnoj nabavci; 22) priprema modele odluka i drugih akata koje naruilac donosi u postupku javne nabavke; 23) prikuplja statistike i druge podatke o sprovedenim postupcima, zakljuenim ugovorima o javnim nabavkama i o efikasnosti sistema javnih nabavki u celini; 24) objavljuje i distribuira odgovarajuu strunu literaturu; 25) prikuplja informacije o javnim nabavkama u drugim dravama; 26) priprema planove i normativne akte i uz saglasnost Vlade preduzima druge aktivnosti u vezi sa pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, u oblasti javnih nabavki; 27) sarauje sa stranim institucijama i strunjacima iz oblasti javnih nabavki; 28) sarauje sa drugim dravnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; 29) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom. U vrenju nadzora Uprave za javne nabavke nad primenom ovog zakona svi dravni organi i organizacije, slube i organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, naruioci i ponuai, odnosno podnosioci prijava, duni su da blagovremeno dostave Upravi za javne nabavke traene informacije i dokumente koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom.

- 66 Uprava za javne nabavke podnosi poseban godinji izvetaj o sprovedenom nadzoru nad primenom ovog zakona Vladi i odboru Narodne skuptine nadlenom za finansije, do 30. aprila tekue godine za prethodnu godinu. Direktor Uprave za javne nabavke lan 137. Uprava za javne nabavke ima direktora koga iz redova strunjaka u oblasti javnih nabavki postavlja Vlada, nakon sprovedenog javnog konkursa. Za direktora Uprave za javne nabavke moe biti postavljeno lice koje ima steeno visoko obrazovanje iz naune oblasti pravne, ekonomske ili tehnike nauke na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednaeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima javnih nabavki i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u organima dravne uprave. Direktor Uprave za javne nabavke donosi akt kojim ureuje sistematizaciju radnih mesta.

VIII. ZATITA PRAVA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE

1. Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki lan 138. Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republika komisija) je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeuje zatitu prava u postupcima javnih nabavki. Republika komisija ima status pravnog lica. Sedite Republike komisije je u Beogradu. Republika komisija ima peat, u skladu sa zakonom. Sredstva za rad Republike komisije obezbeuju se u budetu Republike Srbije. Nadlenost lan 139. U okviru svojih nadlenosti Republika komisija: 1) odluuje o zahtevu za zatitu prava; 2) odluuje o zakljuenju ugovora u sluaju iz lana 30. stav 3. ovog zakona; 3) odluuje o albi protiv zakljuka naruioca i Uprave za javne nabavke; 4) odluuje o predlogu naruioca da podneti zahtev za zatitu prava ne spreava donoenje odluke, odnosno zakljuenje ugovora ili okvirnog sporazuma; 5) odluuje o predlogu podnosioca zahteva za zatitu prava da se zabrani zakljuenje ili izvrenje ugovora o javnoj nabavci; 6) odluuje o trokovima postupka zatite prava i trokovima pripreme ponude;

- 67 7) prati i kontrolie sprovoenje odluka koje donosi; 8) izrie novane kazne naruiocu i odgovornom licu naruioca; 9) ponitava ugovor o javnoj nabavci; 10) vodi prekrajni postupak u prvom stepenu; 11) pokree postupak za utvrivanje nitavosti ugovora o javnoj nabavci; 12) sarauje sa stranim institucijama i strunjacima u oblasti javnih nabavki; 13) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. Sastav i izbor Republike komisije lan 140. Republika komisija ima predsednika i est lanova. Narodna skuptina bira i razreava predsednika i lanove Republike komisije na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za finansije (u daljem tekstu: nadleni odbor), nakon sprovedenog javnog konkursa. Predsednik i lanovi Republike komisije biraju se na period od pet godina. Isto lice moe dva puta biti birano za predsednika Republike komisije. Za lana Republike komisije isto lice moe biti birano najvie dva puta, pod uslovom da nije birano za predsednika Republike komisije. Nadleni odbor pokree postupak za utvrivanje predloga za izbor predsednika i lanova Republike komisije najkasnije est meseci pre isteka njihovog mandata, a postupak izbora se okonava najkasnije mesec dana pre isteka mandata. Predsednik Republike komisije predstavlja Republiku komisiju, rukovodi njenim radom i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom. U odsustvu predsednika Republike komisije, Republiku komisiju predstavlja zamenik predsednika Republike komisije koga iz redova lanova imenuje predsednik Republike komisije. Uslovi za izbor lan 141. Za predsednika Republike komisije moe biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju osnovnog suda, osim uslova u vezi sa Pravosudnom akademijom, i koje ima radno iskustvo od pet godina u oblasti javnih nabavki. Predsednik Republike komisije ima platu u visini plate predsednika stalnog radnog tela Narodne skuptine. Za lana Republike komisije moe biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju osnovnog suda, osim uslova u vezi sa Pravosudnom akademijom, i koje ima radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki. Za lana Republike komisije moe biti birano i lice koje ima steeno visoko obrazovanje iz naune oblasti ekonomske ili tehniko - tehnoloke nauke na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednaeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, najmanje pet godina radnog iskustva

- 68 na poslovima javnih nabavki, poloen ispit za slubenika za javne nabavke i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u dravnim organima. Najmanje etiri lana Republike komisije bira se meu licima koja ispunjavaju uslov iz stava 3. ovog lana. lanovi Republike komisije imaju platu u visini plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skuptini. Sluba Republike komisije lan 142. Republika komisija ima Slubu koja vri strune, opte - pravne, finansijsko materijalne, i administrativno - tehnike poslove potrebne za rad Republike komisije. Slubom rukovodi sekretar, koga imenuje i razreava predsednik Republike komisije. Za sekretara Republike komisije moe biti imenovano lice koje ima steeno visoko obrazovanje iz naune oblasti pravne nauke na studijama drugog stepena, odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednaeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima. Na sekretara i zaposlene u Slubi primenjuju se propisi koji ureuju radne odnose u dravnim organima. Unutranje ureenje i sistematizaciju radnih mesta u Slubi ureuje Republika komisija. Lista vetaka za javne nabavke lan 143. Republika komisija obrazuje i vodi listu vetaka koji u skladu sa uslovima iz ovog zakona uestvuju u radu Republike komisije. Na listu vetaka moe biti upisano lice koje je upisano u registar stalnih sudskih vetaka i koje poloi struni ispit za slubenika za javne nabavke. Spreavanje sukoba interesa i izuzee lan 144. Predsednik, odnosno lan Republike komisije ne moe obavljati drugu javnu funkciju, vriti funkciju u politikoj stranci, niti obavljati bilo koju drugu funkciju, slubu, posao, dunost ili aktivnost koja bi mogla uticati na njegovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njegov ugled ili ugled funkcije predsednika, odnosno lana Republike komisije. Predsednik ili lan Republike komisije ne moe odluivati u postupku zatite prava ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. Predsednik ili lan Republike komisije ne moe odluivati u postupku zatite prava ako je sa strankom u postupku, u odnosu koji odgovara odnosu predstavnika naruioca i ponuaa iz lana 29. ovog zakona. Stranka u postupku ima pravo da zahteva izuzee lana Republike komisije iz razloga odreenih u st. 2 i 3. ovog lana. O zahtevu za izuzee odluuje predsednik Republike komisije.

- 69 Predsednik, odnosno lan Republike komisije ne moe u periodu od 18 meseci posle prestanka funkcije, biti radno angaovan kod ponuaa koji je bio strana u postupku u kojem je odluivao, ako je procenjena vrednost nabavke u tom predmetu bila vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona. Razreenje lanova Republike komisije lan 145. Predsednik ili lan Republike komisije bie razreen pre isteka mandata, ako: 1) bude osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje est meseci i ako ga delo za koje je osuen ini nedostojnim za vrenje funkcije; 2) ako izgubi radnu sposobnost; 3) se utvrdi da funkciju vri suprotno lanu 144. ovog zakona; 4) ako se utvrdi da funkciju obavlja nestruno i nesavesno; 5) ako se utvrdi da ne ispunjava uslove za izbor iz lana 141. ovog zakona. Inicijativu za razreenje predsednika ili lana Republike komisije moe podneti svako lice, nadlenom odboru. Nadleni odbor, podnosi Narodnoj skuptini obrazloeni predlog za razreenje predsednika ili lana Republike komisije sa dokazima za njegovo razreenje. Predsedniku, odnosno lanu Republike komisije mora se omoguiti da se u Narodnoj skuptini izjasni o razlozima za njegovo razreenje. Nain rada Republike komisije lan 146. Republika komisija radi i odluuje u veima od tri lana. Svako vee ine najmanje dva lana koja su izabrana u skladu sa lanom 141. stav 3. ovog zakona, od kojih je jedan predsednik vea. Za punovano odluivanje na sednici vea potrebno je prisustvo svih lanova vea. U sluaju odsustva lana vea njega moe zameniti predsednik Republike komisije ili lan Republike komisije iz drugog vea, koga odredi predsednik Republike komisije. Ako je procenjena vrednost javne nabavke vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona u radu vea na zahtev podnosioca zahteva za zatitu prava ili naruioca, a na osnovu odluke vea, mogu uestvovati i dva vetaka koje sa liste imenuju naruilac i podnosilac zahteva. lanovi vea mogu na sopstvenu inicijativu odluiti da u radu vea uestvuje i vetak, ako procene da je to potrebno radi pravilnog utvrivanja injeninog stanja i donoenja odluke. Za vetaka se ne moe imenovati lice koje je sa stranom u postupku, u odnosu koji odgovara odnosu predstavnika naruioca i ponuaa iz lana 29. ovog zakona.

- 70 Naknadu trokova i nagradu vetaku plaa strana koja ga je angaovala, prema tarifi koju utvruje Republika komisija. Vetak nema pravo glasa u odluivanju. Republika komisija usvaja naelne pravne stavove u vezi sa primenom propisa iz njene nadlenosti na optoj sednici na kojoj uestvuju predsednik i svi lanovi Republike komisije. Optu sednicu saziva predsednik Republike komisije po potrebi, na zahtev etiri lana ili kada izmeu vea nastane nesaglasnost u primeni propisa. Nain rada Republike komisije blie se ureuje Poslovnikom o radu Republike komisije. Poslovnik donosi Republika komisija dvotreinskom veinom glasova, lanova i predsednika Republike komisije. Odgovornost za rad lan 147. Republika komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini. Republika komisija dostavlja Narodnoj skuptini estomeseni izvetaj o svom radu do 30. septembra, odnosno do 31. marta, u kojem posebno navodi: 1) postupke koji su delimino ili potpuno poniteni; 2) postupke u kojima je donela odluku da podneti zahtev za zatitu prava ne zadrava, odnosno zadrava dalje aktivnosti u postupku javne nabavke; 3) naruioce koji nisu dostavili traenu dokumentaciju i izvetaje; 4) kontrole koje je izvrila kod naruilaca, rezultate tih kontrola i mere koje je preduzela da se utvrene nepravilnosti otklone; 5) naruioce koji nisu potovali uputstva Republike komisije i nisu otklonili nepravilnosti; 6) nepravilnosti koje su este u postupcima javnih nabavki i aktivnosti koje je preduzela da se uoene nepravilnosti otklone; 7) ugovore koje je ponitila; 8) naruioce i odgovorna lica naruioca kojima je izreena novana kazna; 9) prekrajne postupke koje je pokrenula; 10) reenja u prekrajnom postupku koje je donela; 11) odluke Upravnog suda i Vieg prekrajnog suda u vezi sa odlukama Republike komisije; 12) druge aktivnosti koje preuzima radi zatite prava; 13) postupke u kojima nije postupila u rokovima koje predvia ovaj zakon i razlozima za kanjenje; 14) statistiku koja je od znaaja za praenje pojava u postupku zatite prava; 15) probleme na koje nailazi u svom radu. Ako je nadlenom odboru dostavljena predstavka naruioca ili ponuaa, odnosno drugog zainteresovanog lica koje smatra da su njegova prava ozbiljno povreeni u postupku pred Republikom komisijom, ili ako na drugi nain doe do saznanja koja ukazuju na nestruno i nesavesno obavljanje funkcije od strane

- 71 lanova tog organa, nadleni odbor moe zahtevati od Republike komisije da u odreenom roku dostavi izvetaj o svakom pojedinanom predmetu u kojem je odluivala. U sluaju iz stava 3. ovog lana Republika komisija je u obavezi da nadlenom odboru u ostavljenom roku dostavi celokupnu dokumentaciju o odreenom predmetu, a lan vea Republike komisije koje je odluivalo u tom predmetu moe biti pozvan da pred nadlenim odborom usmeno obrazloi stav Republike komisije o predmetu i donetoj odluci. 2. Postupak zaite prava Aktivna legitimacija u postupku lan 148. Zahtev za zatitu prava moe da podnese ponua, podnosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice (u daljem tekstu: podnosilac zahteva). Zahtev za zatitu prava u ime lica iz stava 1. ovog lana, moe da podnese poslovno udruenje. Zahtev za zatitu prava moe da podnese Uprava za javne nabavke, Dravna revizorska institucija, javni pravobranilac i graanski nadzornik. Organi i organizacije iz stava 3. nisu duni da podnose zahtev za zatitu prava na zahtev lica iz st. 1. i 2. ovog lana ako to lice nije iskoristilo pravo na podnoenje zahteva. U sluaju podnoenja zahteva za zatitu prava iz stava 3. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju u sluaju podnoenja zahteva od strane podnosioca zahteva iz stava 1. ovog lana, osim odredbe lana 156. stav 1. ovog zakona. Na pitanja postupka zatite prava koja nisu ureena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje upravni postupak. Rokovi i nain podnoenja zahteva za zatitu prava lan 149. Zahtev za zatitu prava podnosi se Republikoj komisiji, a predaje naruiocu. Zahtev za zatitu prava moe se podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naruioca, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Zahtev za zatitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadrina poziva za podnoenje ponuda ili konkursne dokumentacije smatrae se blagovremenim ako je primljen od strane naruioca najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnoenje ponuda, a u postupku javne nabavke male vrednosti i kvalifikacionom postupku ako je primljen od strane naruioca tri dana pre isteka roka za podnoenje ponuda, bez obzira na nain dostavljanja. U sluaju podnoenja zahteva za zatitu prava iz stava 3. ovog lana dolazi do zastoja roka za podnoenje ponuda. Odredba stava 3. ovog lana ne primenjuje se u sluaju pregovarakog postupka bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda, ako podnosilac zahteva ili sa njim povezano lice nije uestvovao u tom postupku.

- 72 Posle donoenja odluke o dodeli ugovora, odluke o zakljuenju okvirnog sporazuma, odluke o priznavanju kvalifikacije i odluke o obustavi postupka, rok za podnoenje zahteva za zatitu prava je deset dana od dana prijema odluke, a u sluaju javne nabavke male vrednosti je pet dana od dana prijema odluke. U sluaju pregovarakog postupka bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda, rok za podnoenje zahteva za zatitu prava je deset dana od dana objavljivanja odluke o dodeli ugovora na Portalu javnih nabavki. Na dostavljanje zahteva za zatitu prava shodno se primenjuju odredbe o nainu dostavljanja odluke iz lana 108. st. 6. do 9. ovog zakona. Primerak zahteva za zatitu prava podnosilac istovremeno dostavlja Republikoj komisiji. Zahtevom za zatitu prava ne mogu se osporavati radnje naruioca preduzete u postupku javne nabavke ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnoenje pre isteka roka za podnoenje zahteva iz stava 3. ovog lana, a podnosilac zahteva ga nije podneo pre isteka tog roka. Ako je u istom postupku javne nabavke ponovo podnet zahtev za zatitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu se ne mogu osporavati radnje naruioca za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao znati prilikom podnoenja prethodnog zahteva. O podnetom zahtevu za zatitu prava naruilac obavetava sve uesnike u postupku javne nabavke, odnosno objavljuje obavetenje o podnetom zahtevu na Portalu javnih nabavki, najkasnije u roku od dva dana od dana prijema zahteva za zatitu prava. Posledice podnetog zahteva za zatitu prava i privremene mere lan 150. Zahtev za zatitu prava zadrava dalje aktivnosti naruioca u postupku javne nabavke, do donoenja odluke o podnetom zahtevu za zatitu prava, osim u sluaju pregovarakog postupka iz lana 36. stav 1. taka 3) ovog zakona ili ako Republika komisija na predlog naruioca ne odlui drugaije. Ako je zahtev za zatitu prava podnet nakon zakljuenja ugovora u skladu sa lanom 112. stav 2. ovog zakona naruilac ne moe izvriti ugovor o javnoj nabavci do donoenja odluke o podnetom zahtevu za zatitu prava, osim ako Republika komisija na predlog naruioca ne odlui drugaije. Odluku iz st. 1. i 2. ovog lana, Republika komisija donosi u sluaju kada bi zadravanje aktivnosti naruioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvrenju ugovora o javnoj nabavci prouzrokovalo velike tekoe u radu ili poslovanju naruioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno znaajno ugrozilo interes Republike Srbije. Ako naruilac smatra da postoje uslovi iz stava 3. ovog lana, duan je da odmah po prijemu, bez prethodne provere, zahtev za zatitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke dostavi Republikoj komisiji sa obrazloenim predlogom za donoenje odluke iz st. 1. ili 2. ovog lana. Ako utvrdi da su ispunjeni uslovi Republika komisija donosi reenje kojim usvaja predlog naruioca u roku od pet dana od dana prijema predloga. Ako je zahtev za zatitu prava uloen u sluaju sprovoenja pregovarakog postupka iz lana 36. stav 1. taka 3) ovog zakona, podnosilac zahteva moe

- 73 predloiti da Republika komisija donese reenje kojim se zabranjuje naruiocu da zakljui, odnosno izvri ugovor o javnoj nabavci. Republika komisija e u roku od pet dana reenjem usvojiti predlog podnosioca zahteva ukoliko utvrdi da bi zakljuenje, odnosno izvrenje ugovora o javnoj nabavci bez prethodne provere pravilnosti postupka moglo da prouzrokuje znatnu tetu po javna sredstva. Ako Republika komisija donese reenje iz stava 7. ovog lana, naruilac ne moe zakljuiti, odnosno izvriti ugovor o javnoj nabavci. Nakon donoenja reenja iz stava 5. i 7. ovog lana postupak se nastavlja pred Republikom komisijom. Sadrina zahteva za zatitu prava lan 151. Zahtev za zatitu prava sadri: 1) naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt; 2) naziv i adresu naruioca; 3) podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naruioca; 4) povrede propisa kojima se ureuje postupak javne nabavke; 5) injenice i dokaze kojima se povrede dokazuju; 6) potvrdu o uplati takse iz lana 156. ovog zakona; 7) potpis podnosioca. Ako podneti zahtev za zatitu prava ne sadri sve podatke iz stava 1. ovog lana, naruilac e bez odlaganja, pozvati podnosioca zahteva da u roku od dva dana dopuni zahtev. Ako podnosilac zahteva ne postupi u roku iz stava 2. ovog lana, odnosno ako ne dopuni zahtev u skladu sa pozivom za dopunu, naruilac e takav zahtev odbaciti zakljukom. Protiv zakljuka naruioca iz stava 3. ovog lana podnosilac zahteva moe u roku od tri dana od dana prijema zakljuka podneti albu Republikoj komisiji, dok kopiju albe istovremeno dostavlja naruiocu. Prethodna provera zahteva za zatitu prava lan 152. Po prijemu zahteva za zatitu prava, naruilac proverava da li je zahtev podnet u roku i da li je izjavljen od strane lica koje ima aktivnu legitimaciju. Ako je zahtev za zatitu prava neblagovremen ili ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju, naruilac e takav zahtev odbaciti zakljukom. Protiv zakljuka iz stava 2. ovog lana podnosilac zahteva moe, u roku od tri dana od dana prijema tog zakljuka podneti albu Republikoj komisiji dok kopiju albe istovremeno dostavlja naruiocu.

- 74 Postupanje naruioca posle prethodnog ispitivanja zahteva za zatitu prava lan 153. Posle prethodnog ispitivanja, u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za zatitu prava, naruilac e: 1) reenjem usvojiti zahtev za zatitu prava; 2) dostaviti odgovor na zahtev za zatitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke Republikoj komisiji radi odluivanja o zahtevu za zatitu prava. Reenje iz stava 1. taka 1) ovog lana naruilac dostavlja podnosiocu zahteva, ponuaima i Republikoj komisiji u roku od tri dana od dana donoenja. U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana naruilac je duan da pismeno, u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva Republikoj komisiji, obavesti podnosioca zahteva. Posle prijema pismenog obavetenja o povlaenju zahteva za zatitu prava, naruilac, odnosno Republika komisija e zakljukom obustaviti postupak zatite prava. Postupak pred Republikom komisijom lan 154. Nakon prijema zahteva za zatitu prava od naruioca, Republika komisija u roku od tri dana utvruje da li: 1) je zahtev za zatitu prava podnet u roku; 2) podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju; 3) zahtev sadri sve obavezne podatke iz lana 151. ovog zakona. Ako Republika komisija utvrdi da zahtev za zatitu prava ne sadri sve obavezne podatke iz lana 151. ovog zakona pozvae podnosioca zahteva za zatitu prava da zahtev dopuni u roku od dva dana. Republika komisija e zakljukom odbaciti zahtev za zatitu prava ako utvrdi da nije ispunjen neki od uslova iz stava 1. ta. 1) do 2) ovog lana ili ako podnosilac zahteva u predvienom roku ne dopuni zahtev za zatitu prava. Republika komisija moe pre donoenja svoje odluke da trai dodatnu dokumentaciju, podatke, objanjenja i miljenja od naruioca, podnosioca zahteva ili drugih uesnika u postupku, Uprave za javne nabavke i drugih lica i da ostvari uvid u ostale dokumente kod stranaka u postupku javne nabavke, kao i da prikupi druge podatke za donoenje odluke. Sva lica i organi iz stava 4. ovog lana duni su da postupaju u roku koji je Republika komisija odredila u zahtevu za dobijanje dokumentacije, podataka, objanjenja i miljenja. U sluaju da ponua ili naruilac nisu dostavili traenu dokumentaciju, podatke, objanjenja ili miljenja u roku iz stava 5. ovog lana Republika komisija e doneti odluku prema stanju raspoloivih dokaza u predmetu, odnosno sumnja koja je posledica izostanka navedenih dokaza, bie uzeta na tetu stranke koja nije postupila po nalogu.

- 75 Odravanje usmene rasprave lan 155. Stranke u postupku mogu predloiti da se odri usmena rasprava ako sloenost injenine ili pravne situacije to zahteva. Podnosilac zahteva moe predloiti odravanje usmene rasprave u zahtevu za zatitu prava, a naruilac u odgovoru na zahtev. O predlogu za odravanje usmene rasprave odluuje Republika komisija. Usmena rasprava je javna i odrava se u prostorijama Republike komisije. Javnost e biti iskljuena ukoliko je to potrebno radi zatite poslovne tajne u smislu zakona kojim se ureuju zatita poslovne tajne ili zatite podataka u smislu zakona kojim se ureuje tajnost podataka. O usmenoj raspravi sainjava se zapisnik. Taksa i trokovi postupka lan 156. Podnosilac zahteva za zatitu prava je duan da na odreeni raun budeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od: 1) 15.000 dinara u postupku po albi na zakljuak Uprave za javne nabavke iz lana 83. ovog zakona; 2) 40.000 dinara u postupku javne nabavke male vrednosti i pregovarakom postupku bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda; 3) 80.000 dinara ako se zahtev za zatitu prava podnosi pre otvaranja ponuda ili ako procenjena vrednost javne nabavke, odnosno ponuena cena ponuaa kojem je dodeljen ugovor nije vea od 80.000.000 dinara; 4) 0,1 % procenjene vrednosti javne nabavke, odnosno ponuene cene ponuaa kojem je dodeljen ugovor, ako je ta vrednost vea od 80.000.000 dinara. Svaka stranka u postupku snosi trokove koje prouzrokuje svojim radnjama. Ako je zahtev za zatitu prava osnovan, naruilac mora podnosiocu zahteva za zatitu prava na pisani zahtev nadoknaditi trokove nastale po osnovu zatite prava. Ako zahtev za zatitu prava nije osnovan, podnosilac zahteva za zatitu prava mora naruiocu na pisani zahtev nadoknaditi trokove nastale po osnovu zatite prava. Ako je zahtev za zatitu prava delimino usvojen, Republika komisija odluuje da li e svaka stranka snositi svoje trokove ili e trokovi biti podeljeni srazmerno usvojenom zahtevu za zatitu prava. Stranke u zahtevu moraju precizno da navedu trokove za koje trae naknadu. Naknadu trokova mogue je traiti do donoenja odluke naruioca, odnosno Republike komisije o podnetom zahtevu za zatitu prava. O trokovima odluuje Republika komisija. Odluka Republike komisije je izvrni naslov.

- 76 Odluka Republike komisije lan 157. Republika komisija odluuje u granicama podnetog zahteva za zatitu prava i duna je da se izjasni o svim navodima podnosioca zahteva, kao i o povredama za koje podnosilac zahteva nije znao, a koje su uticale na odluku naruioca u postupku javne nabavke. Republika komisija po slubenoj dunosti ispituje i da li su ispunjeni zakonski uslovi za primenu odreenog postupka javne nabavke, da li su prekrene odredbe zakona zbog kojih se ugovor moe ponititi ili je ugovor nitav. U sluaju iz stava 2. ovog lana Republika komisija moe nastaviti postupak i ako podnosilac zahteva za zatitu prava povue zahtev. Republika komisija e izvesti dokaze za koje oceni da su od uticaja za donoenje pravilne i zakonite odluke o podnetom zahtevu za zatitu prava. Republika komisija zakljukom: 1) odbacuje zahtev za zatitu prava; 2) obustavlja postupak na osnovu prijema pismenog obavetenja o odustajanju od zahteva za zatitu prava pre donoenja odluke; 3) odbacuje albu kao nedoputenu, neblagovremenu ili izjavljenu od strane neovlaenog lica; 4) odbacuje zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Republika komisija reenjem: 1) usvaja zahtev za zatitu prava i, u celini ili delimino, ponitava postupak javne nabavke, ukoliko je zahtev za zatitu prava osnovan; 2) odbija zahtev za zatitu prava kao neosnovan; 3) potvruje ili ponitava zakljuak naruioca; 4) potvruje ili ponitava zakljuak Uprave za javne nabavke; 5) usvaja ili odbija predlog naruioca iz lana 30. stav 3. ovog zakona; 6) usvaja ili odbija predlog iz lana 150. stav 4. i lana 150. stav 6. ovog zakona; 7) izrie novane kazne; 8) ponitava ugovor; 9) odluuje u prekrajnom postupku. Republika komisija je duna da obrazloi svoju odluku i naruiocu naloi preduzimanje odreenih radnji u roku od najdue 25 dana u svrhu pravilnog i zakonitog okonanja konkretnog postupka javne nabavke. Rok za donoenje i dostavljanje odluke lan 158. Republika komisija je duna da o zahtevu za zatitu prava odlui reenjem u roku od 20 dana od dana prijema urednog zahteva za zatitu prava, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnoenja urednog zahteva za zatitu prava.

- 77 O albi protiv zakljuka naruioca Republika komisija je duna da odlui u roku od osam dana od dana prijema albe. O albi protiv zakljuka Uprave za javne nabavke, Republika komisija je duna da odlui u roku od osam dana od dana prijema dokumentacije u vezi sa negativnom referencom. Rok iz stava 1. ovog lana, se izuzetno, u naroito opravdanim sluajevima, moe produiti za 15 dana, o emu se uz obrazloenje produenja roka, obavetavaju podnosilac zahteva i naruilac. Republika komisija je duna da odluku iz st. 1 do 3. ovog lana dostavi naruiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuau, odnosno Upravi za javne nabavke u roku od pet dana od dana donoenja. Odluka Republike komisije se odmah nakon dostavljanja strankama u postupku, objavljuje na internet stranici Republike komisije i na Portalu javnih nabavki. Naruilac je duan da obavesti sve uesnike u postupku o donetoj odluci Republike komisije. Pravo na upravni spor lan 159. Protiv odluke Republike komisije se ne moe izjaviti alba. Protiv odluke Republike komisije moe se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke. Upravni spor moe se pokrenuti i kada Republika komisija nije donela i dostavila odluku u rokovima predvienim lanom 158. ovog zakona. Pokretanje upravnog spora ne odlae izvrenje odluke Republike komisije. 3. Posebna ovlaenja Republike komisije Dostavljanje izvetaja i dokumentacije lan 160. Naruilac je duan da postupi po nalozima Republike komisije sadranim u njenoj odluci u roku predvienom tom odlukom. Republika komisija moe da zahteva od naruioca da podnese izvetaj, dokumentaciju i izjave predstavnika naruioca o sprovoenju odluke Republike komisije. Naruilac je duan da izvetaj, dokumentaciju i izjave iz prethodnog stava podnese u roku koji odreuje Republika komisija. Kontrola kod naruioca lan 161. lanovi republike komisije mogu sprovesti kontrolu izvrenja odluke Republike komisije. Republika komisija obavetava naruioca o sprovoenju kontrole, najkasnije tri dana pre otpoinjanja kontrole.

- 78 Ako se osnovano sumnja da postoji opasnost uklanjanja ili izmena dokaza koji se nalaze kod naruioca, moe se sprovesti nenajavljena kontrola kod naruioca. Kontrolu kod naruioca sprovode najmanje dva lana vea Republike komisije koje je odluivalo u postupku povodom kojeg se sprovodi kontrola. O sprovedenoj kontroli kod naruioca sainjava se zapisnik. lan Republike komisije koji sprovodi kontrolu ovlaen je da: 1) izvri pregled i kopiranje dokumentacije u vezi sa predmetnom javnom nabavkom; 2) zapeati poslovne prostorije i dokumenta za vreme kontrole; 3) uzme izjave od predstavnika naruioca i drugih zaposlenih kod naruioca, a ako je potrebna posebna pisana izjava odredie rok za dostavljanje izjave Republikoj komisiji; Predstavnici naruioca imaju pravo da prisustvuju kontroli i da daju svoje primedbe koje se unose u zapisnik o kontroli. Novana kazna lan 162. Republika komisija e reenjem izrei novanu kaznu naruiocu u iznosu od 80.000 do 1.000.000 dinara i odgovornom licu naruioca u iznosu od 20.000 do 80.000 dinara, ako naruilac: 1) po podnetom zahtevu za zatitu prava ne postupi na nain i u roku odreenom u lanu 153. stav 1. ovog zakona; 2) ne dostavi dodatnu dokumentaciju, podatke, objanjenja ili miljenja, nakon zahteva Republike komisije i u roku koji odredi Republika komisija; 3) ne dostavi izvetaj i izjave predstavnika naruioca o sprovedenoj odluci Republike komisije; 4) ne omogui kontrolu u skladu sa lanom 161. ovog zakona. 5) nije postupio u skladu sa odlukom Republike komisije; Novanu kaznu iz stava 1. ovog lana izrie vee Republike komisije koje odluuje o zahtevu za zatitu prava. Reenje iz stava 1. ovog lana Republika komisija objavljuje na svojoj internet stranici. Ponitenje ugovora lan 163. Republika komisija moe sama ili na zahtev podnosioca zahteva ili zainteresovanog lica, ponititi ugovor o javnoj nabavci ako utvrdi da je naruilac: 1) zakljuio ugovor o javnoj nabavci primenom pregovarakog postupka bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda, a za primenu tog postupka nisu postojali uslovi predvieni ovim zakonom i nije objavio obavetenje o pokretanju postupka i odluku o dodeli ugovora; 2) zakljuio ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnoenje zahteva za zatitu prava;

- 79 3) zakljuio ugovor o javnoj nabavci nakon podnoenja zahteva za zatitu prava, a pre odluke Republike komisije; 4) zakljuio ugovor o javnoj nabavci suprotno odluci Republike komisije iz lana 150. ovog zakona; 5) zakljuio ugovor o javnoj nabavci krei odredbe i uslove okvirnog sporazuma. Zahtev za ponitenje ugovora dostavlja se uz zahtev za zatitu prava ili u roku od 30 dana od dana saznanja za razlog ponitenja, a najkasnije u roku od godinu dana od zakljuenja ugovora. Ponitenjem ugovor o javnoj nabavci prestaje, a ugovorne strane su dune vratiti ono to su primile po osnovu takvog ugovora. Ako se ono to je primljeno po osnovu ponitenog ugovora o javnoj nabavci ne moe vratiti ili ako se priroda onog to je primljeno protivi vraanju, naruilac je duan da savesnom dobavljau plati za isporuena dobra, pruene usluge, odnosno izvedene radove. Ukoliko bi ponitenje ugovora o javnoj nabavci imalo nesrazmerne posledice po rad ili poslovanje naruioca ili interese Republike Srbije, Republika komisija nee ponititi ugovor o javnoj nabavci, ali moe skratiti rok vaenja ugovora ili izrei novanu kaznu iz lana 162. ovog zakona. Republika komisija e podneti tubu za utvrivanje nitavosti ugovora o javnoj nabavci kada na bilo koji nain sazna da je zakljuen ugovor o javnoj nabavci nitav. Zabrana zloupotrebe zahteva za zatitu prava lan 164. Zabranjeno je podnoenje zahteva za zatitu prava radi ostvarenja nekog drugog cilja, a ne onog zbog kojeg je to pravo priznato. Republika komisija po slubenoj dunosti pazi na postojanje zloupotrebe zahteva za zatitu prava. Pretpostavlja se da je podnosilac zahteva ija su tri zahteva za zatitu prava odbijena u periodu od est meseci neprekidno, zloupotrebio zahtev za zatitu prava, osim ako u postupku pred Republikom komisijom ne dokae suprotno. Republika komisija e podnosiocu zahteva za kojeg je utvrdila da je zloupotrebio zahtev za zatitu prava izrei novanu kaznu iz lana 162. ovog zakona. Prekrajni postupak lan 165. Republika komisija vodi prekrajni postupak u prvom stepenu za prekraje propisane ovim zakonom. Prekrajni postupak vodi vee Republike komisije u ijem radu ne mogu uestvovati lanovi Republike komisije koji su uestvovali u radu vea koje je odluivalo u postupku zatite prava u vezi sa istim postupkom nabavke. Prekrajni postupak pred Republikom komisijom pokree se na zahtev Uprave za javne nabavke, Dravne revizorske institucije, drugog ovlaenog organa ili po slubenoj dunosti, odmah po saznanju za prekraj.

- 80 Protiv prvostepenog reenja o prekraju moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu. Predlog za razreenje odgovornog lica lan 166. Republika komisija moe podneti predlog za razreenje rukovodioca ili odgovornog lica naruioca za kojeg utvrdi da uprkos izreenim novanim kaznama u postupku zatite prava ili prekrajnom postupku ne postupa u skladu sa odlukama Republike komisije ili nastavlja da grubo kri odredbe ovog zakona. Predlog za razreenje podnosi se organu koji vri nadzor nad radom, odnosno poslovanjem naruioca. 4. Posebno ovlaenje organizacije nadlene za zatitu konkurencije lan 167. Organizacija nadlena za zatitu konkurencije, moe ponuau, odnosno zainteresovanom licu izrei meru zabrane uea u postupku javne nabavke ako utvrdi da je ponua, odnosno zainteresovano lice povredilo konkurenciju u postupku javne nabavke u smislu zakona kojim se ureuje zatita konkurencije. Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati do dve godine. Protiv odluke iz stava 1. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

IX. NITAVOST UGOVORA

Nitavi ugovori o javnoj nabavci lan 168. Nitavi su ugovori o javnoj nabavci: 1) koji su zakljueni bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, a koji je naruilac bio duan da sprovede prema odredbama ovog zakona; 2) koji su zakljueni suprotno odredbama ovog zakona o spreavanju korupcije i sukoba interesa; 3) kod kojih naruilac ovlasti tree lice, koje nije naruilac, da zakljui ugovor da bi se na taj nain izbegla primena ovog zakona; 4) koji predstavljaju izmene i dopune prvobitnog ugovora zakljuene u suprotnosti sa odredbama ovog zakona; 5) koji su zakljueni protivno odluci Republike komisije.

X. KAZNENE ODREDBE
Prekraji naruioca lan 169. Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj naruilac, ako: 1) ne zatiti podatke o ponudi i ponuau (lan 14);

- 81 2) ne evidentira sve faze postupka javne nabavke, ne vodi evidenciju o zakljuenim ugovorima o javnoj nabavci ili ako ne uva dokumentaciju iz postupka javne nabavke (lan 16); 3) ne obavlja komunikaciju na nain propisan ovim zakonom (lan 20 i 21); 4) ne objavi ili ne dostavi konkursnu dokumentaciju, izmene i dopune konkursne dokumentacije ili odgovor na zahtev za pojanjenjem konkursne dokumentacije (lan 62 i 63); 5) ne potuje odredbe o odreivanju i korienju tehnikih specifikacija i standarda (l. 70 74); 6) donese odluku o dodeli ugovora, a nisu ispunjeni uslovi za primenu izuzetka (lan 107. stav 4); 7) ne donese odluku u roku iz lana 108. stav 2. ovog zakona; 8) nakon to je obustavio postupak javne nabavke iz razloga predvienih u lanu 109. stav 2. ponovo pokrene postupak javne nabavke u istoj budetskoj godini, odnosno u narednih est meseci; 9) ako ne omogui ponuau, odnosno podnosiocu prijave uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku javne nabavke (lan 110); 10) ne dostavi izvetaj Upravi za javne nabavke (l. 132 i 133); 11) nema zaposlenog slubenika za javne nabavke ili ako ne omogui licu zaposlenom na poslovima za javne nabavke da stekne sertifikat slubenika za javne nabavke (lan 134). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice naruioca novanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara. Novanom kaznom od 200.000 do 1.500.000 dinara kaznie se za prekraj naruilac, ako: 1) sprovede nabavku bez primene ovog zakona kada nisu postojali razlozi za izuzee od primene ovog zakona (lan 7, 122,128); 2) ne odbije ponudu lica koja su uestvovala u planiranju javne nabavke, pripremala konkursnu dokumentaciju ili pojedine njene delove ili su ta lica saraivala sa ponuaem (lan 23); 3) zakljui ugovor o javnoj nabavci u sluaju postojanja sukoba interesa (lan 29 i 30); 4) sprovede postupak javne nabavke koji nije otvoren ili restriktivni postupak, a da za to nisu postojali uslovi (lan 34 39); 5) ne donese plan nabavki, ne dostavi plan nabavki ili izvetaj o izvrenju plana nabavki ili ako ne potuje pravila o sainjavanju plana nabavki (lan 51); 6) pokrene postupak javne nabavke, a da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka (lan 52); 7) 59 i 60); 8) ne objavi prethodno obavetenje ili poziv za podnoenje ponuda (lan zakljui ugovor, a da nisu ispunjeni uslovi (lan 112);

9) izmeni ugovor o javnoj nabavci, a da razlog izmene nije objektivna okolnost ili razlog za izmenu nije predvideo u konkursnoj dokumentaciji ili nije objavio odluku ili nije dostavio izvetaj nadlenim organima (lan 115);

- 82 10) nakon podnetog zahteva za zatitu prava donese odluku, odnosno zakljui ugovor ili ako suprotno odluci Republike komisije zakljui ili izvri ugovor (lan 150); 11) na osnovu odluke Republike komisije ne nadoknadi podnosiocu zahteva trokove postupka zatite prava (lan 156. stav 3); 12) ne postupi po nalozima sadranim u odluci Republike komisije u roku predvienom tom odlukom (lan 157); Za prekraj iz stava 3. ovog lana kaznie se i odgovorno lice naruioca novanom kaznom od 80.000 do 150.000 dinara. Prekraji ponuaa lan 170. Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj ponua, odnosno podnosilac prijave ako: 1) ne uva poverljive podatke o naruiocu (lan 15); 2) postupi suprotno odredbi lana 25 ovog zakona; 3) ne obavesti naruioca o promeni podataka ili ako dostavi netane podatke o ispunjenosti uslova za uee u postupku ili daje netane podatke u pogledu strunih referenci (lan 77); 4) kao podizvoaa angauje lice koje nije navedeno u ponudi i ugovoru o javnoj nabavci suprotno odredbama ovog zakona (lan 80); 5) na osnovu odluke Republike komisije ne nadoknadi naruiocu trokove postupka zatite prava (lan 156. stav 4); Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice ponuaa, odnosno podnosioca prijave novanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik, kao ponua, odnosno podnosilac prijave, novanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice kao ponua, odnosno podnosilac prijave, novanom kaznom u iznosu od 30.000 do 80.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. taka 2) kaznie se i lice koje se radno angauje, novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Zastarelost lan 171. Zastarelost gonjenja za prekraje nastupa protekom tri godine od dana uinjenog prekraja iz lana 169. i 170. ovog zakona.

XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Zapoeti postupci javne nabavke lan 172. Na postupke javnih nabavki zapoete do dana poetka primene ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su zapoeti.

- 83 Odluke o priznavanju kvalifikacije donete u restriktivnom i kvalifikacionom postupku u skladu sa propisima vaeim do stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da vae najkasnije est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zapoeti postupci zatite prava lan 173. Na postupke zatite prava zapoete do dana poetka primene ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su zapoeti. Usklaivanje rada Uprave za zajednike poslove lan 174. Vlada je duna da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbedi odgovarajue uslove za rad Uprave za zajednike poslove u skladu sa njenim nadlenostima propisanim ovim zakonom, a naroito kadrovske i tehnike kapacitete. Uprava za zajednike poslove poinje sa obavljanjem poslova tela za centralizovane javne nabavke u roku od sedam meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Usklaivanje rada Uprave za javne nabavke i Republike komisije lan 175. Vlada je duna da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbedi odgovarajue uslove za rad Uprave za javne nabavke u skladu sa njenim nadlenostima, a naroito kadrovske i tehnike kapacitete. Vlada je duna da preko Uprave za javne nabavke obezbedi nesmetan rad Portala za javne nabavke u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Danom stupanja na snagu ovog zakona Republika komisija nastavlja sa radom u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08) do poetka primene ovog zakona. Mandat predsednika i lanova Republike komisije izabranih na osnovu Zakona o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08) prestaje danom poetka primene ovog zakona. Predsednik i lanovi Republike komisije bie izabrani u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Predsednik i lanovi Republike komisije izabrani u skladu sa odredbama ovog zakona stupaju na dunost danom poetka primene ovog zakona. Donoenje podzakonskih akata lan 176. Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlaenja iz ovog zakona bie doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Podzakonski akti iz lana 21. stav 5. i lana 22. stav 2. ovog zakona bie doneti u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

- 84 Prestanak vaenja prethodnog zakona i podzakonkih akata lan 177. Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08) i podzakonski akti doneti na osnovu tog zakona. Stupanje na snagu i poetak primene lan 178. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od 1. aprila 2013. godine.

- 85 -

PRILOG 1
PREDMET JAVNE NABAVKE USLUGA Broj kategorije Predmet 1. usluge odravanja i popravke; 2. usluge kopnenog saobraaja (osim usluga eleznikog saobraaja), ukljuujui usluge prevoza u oklopljenim vozilima i kurirske usluge (osim prevoza pote); 3. usluge vazdunog prevoza putnika i robe (osim prevoza pote); 4. kopneni i vazduni prevoz pote (osim usluga eleznikog saobraaja); 5. elektronske komunikacione usluge; 6. finansijske usluge: - usluge osiguranja; - bankarske i investicione usluge (osim nabavki finansijskih usluga u vezi sa emitovanjem, prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, kao i usluga Narodne banke Srbije); 7. raunarske i druge vezane usluge; 8. usluge istraivanja i razvoja (osim nabavki usluga na podruju istraivanja i razvoja, kod kojih se rezultat istraivanja ne koristi iskljuivo od strane naruioca za njegove vlastite potrebe, pod uslovom da naruilac takve usluge plaa u potpunosti); 9. usluge raunovodstva, revizije i voenja knjiga; 10. usluge u oblasti istraivanja trita i javnog mnjenja; 11. usluge menadmentskog konsaltinga i druge vezane usluge (osim usluga arbitrae, poravnanja i srodnih usluga); 12. arhitektonske usluge; inenjerske usluge; usluge urbanistikog planiranja i pejsane arhitekture; usluge tehnikog testiranja i analiza; 13. reklamne usluge; 14. usluge ienja zgrada i usluge upravljanja imovinom; 15. izdavake i tamparske usluge na honorarnoj ili ugovornoj osnovi; 16. usluge uklanjanja i odlaganja otpada, sanitarne usluge i druge srodne usluge; 17. usluge hotela i restorana; 18. usluge eleznikog saobraaja; 19. usluge renog saobraaja; 20. dodatne i pomone saobraajne usluge; 21. pravne usluge; 22. usluge regrutovanja kadrova; 23. istrane usluge i usluge obezbeenja (osim usluga obezbeenja prevozom u oklopljenim automobilima); 24. usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja;

- 86 25. zdravstvene i socijalne usluge; 26. usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta; 27. druge usluge;

- 87 -

PRILOG 2
PREDMET JAVNIH NABAVKI KOJE SPROVODI UPRAVA ZA ZAJEDNIKE POSLOVE A Dobra Broj kategorije Predmet 1. potrona dobra (za obavljanje delatnosti, za odravanje objekata, kancelarijski i raunarski materijal, sredstva za pranje i ienje, opti sitni inventar, papirna konfekcija i sl.); 2. druga potrona dobra ija se nabavka sprovodi vie puta godinje, a koja su neophodna za obavljnje delatnosti; 3. hrana i namirnice; 4. prevozna sredstva; 5. graevinski (instalacioni) materijal i oprema; 6. goriva i maziva; 7. radna i zatitna odea i oprema; 8. raunarska oprema (hardver, softver i licence); B Usluge Broj kategorije Predmet 1. usluge odravanja i popravke; 2. usluge kopnenog saobraaja (osim usluga eleznikog saobraaja), ukljuujui usluge prevoza u oklopljenim vozilima i kurirske usluge (osim prevoza pote); 3. usluge vazdunog prevoza putnika i robe (osim prevoza pote); 4. kopneni i vazduni prevoz pote (osim usluga eleznikog saobraaja); 5. elektronske komunikacione usluge; 6. raunarske usluge i druge vezane usluge; 7. arhitektonske usluge; inenjerske usluge; usluge urbanistikog planiranja i pejzane arhitekture; usluge tehnikog testiranja i analiza; 8. usluge ienja zgrada i usluge upravljanja imovinom; 9. usluge uklanjanja i odlaganja otpada, sanitarne usluge i druge srodne usluge; 10. usluge eleznikog saobraaja; 11. usluge renog saobraaja;

- 88 12. dodatne i pomone saobraajne usluge; 13. istrane usluge i usluge obezbeenja; 14. usluge obrazovanja i usluge profesionalnog osposobljavanja; 15. usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta;

- 89 -

PRILOG 3
SADRINA OGLASA O JAVNOJ NABAVCI A Prethodno Obavetenje 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. okvirni datum objavljivanja poziva za podnoenje ponuda i za zakljuenje ugovora; 6. broj ugovora koje naruilac namerava zakljuiti; 7. posebna napomena ako je ugovor o javnoj nabavci rezervisan za ustanove, organizacije ili privredne subjekte za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica; 8. posebna napomena ukoliko se zakljuuje okvirni sporazum; 9. adresu i internet adresu dravnog organa ili organizacije, odnosno organa ili slube teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave gde se mogu blagovremeno dobiti i ispravni podaci o poreskim obavezama, zatiti ivotne sredine, zatiti pri zapoljavanju, uslovima rada i sl. B Poziv za podnoenje ponude (otvoreni, restriktivni, kvalifikacioni i pregovaraki postupak sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda) 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. vrsta postupka javne nabavke; 4. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 6. broj partija, ukoliko se predmet nabavke oblikuje u vie partija ; 7. posebna napomena ako je ugovor o javnoj nabavci rezervisan za ustanove, organizacije ili privredne subjekte za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica; 8. u sluaju pregovarakog postupka razlog za primenu i osnov iz zakona; 9. ako se zakljuuje okvirni sporazum, vreme trajanja okvirnog sporazuma;

- 90 10. u sluaju podnoenja elektronske ponude, primene elektronske licitacije ili sistema dinamine nabavke - osnovni podaci o informacionom sistemu naruioca i neophodnim tehnikim uslovima za uee; 11. u sluaju primene sistema dinamine nabavke rok trajanja sistema; 12. u sluaju obaveze podnoenja ponude sa podizvoaem procenat vrednosti nabavke koji se izvrava preko podizvoaa; 13. kriterijum, elementi kriterijuma za dodelu ugovora; 14. nain preuzimanja konkursne dokumentacije, odnosno internet adresu gde je konkursna dokumentacija dostupna; 15. adresu i internet adresu dravnog organa ili organizacije, odnosno organa ili slube teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave gde se mogu blagovremeno dobiti ispravni podaci o poreskim obavezama, zatiti ivotne sredine, zatiti pri zapoljavanju, uslovima rada i sl. 16. nain podnoenja ponude i rok; 17. mesto, vreme i nain otvaranja ponuda; 18. uslovi pod kojima predstavnici ponuaa mogu uestvovati u postupku otvaranja ponuda; 19. rok za donoenje odluke; 20. lice za kontakt; V Poziv za podnoenje prijava (prva faza restriktivnog postupka, kvalifikacioni postupak i konkurentni dijalog) 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. vrsta postupka javne nabavke; 4. opis potrebe naruioca u sluaju konkurentnog dijaloga; 5. za dobra i usluge, opis predmeta javne nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 6. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 7. broj partija, ukoliko se predmet nabavke oblikuje u vie partija; 8. posebna napomena ako je kvalifikacija rezervisana za ustanove, organizacije ili privredne subjekte za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica; 9. u sluaju podnoenja elektronske prijave - osnovni podaci informacionom sistemu naruioca i neophodnim tehnikim uslovima za uee; o

10. u sluaju kvalifikacionog postupka - rok za koji se kandidatima priznaje kvalifikacija; 11. nain preuzimanja konkursne dokumentacije, odnosno internet adresu gde je konkursna dokumentacija dostupna;

- 91 12. adresu i internet adresu dravnog organa ili organizacije, odnosno organa ili slube teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave gde se mogu blagovremeno dobiti i ispravni podaci o poreskim obavezama, zatiti ivotne sredine, zatiti pri zapoljavanju, uslovima rada i sl. 13. nain podnoenja prijave i rok; 14. mesto, vreme i nain otvaranja prijava; 15. uslovi pod kojima predstavnici podnosilaca prijava mogu uestvovati u postupku otvaranja prijava; 16. rok za donoenje odluke; 17. lice za kontakt; G Obavetenje o sistemu dinamine nabavke 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. napomena da se radi o sistemu stalne elektronske nabavke; 4. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 6. rok trajanja sistema; 7. osnovni podaci o informacionom sistemu naruioca i neophodnim tehnikim uslovima za uee; 8. elektronsku adresu gde je konkursna dokumentacija dostupna; 9. nain podnoenja poetne ponude i rok; 10. lice za kontakt; D Poziv za uee na konkurs za dizajn 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. opis i zahtev u vezi dizajna, odnosno projekta; 4. nain i rok za predaju dizajna, odnosno projekta; 5. posebna napomena ako je uee rezervisano za odreenu profesiju; 6. kriterijum za ocenu dizajna, odnosno projekta; 7. imena lanova irija; 8. da li odluka irija obavezuje naruioca; 9. ako se dodeljuju, broj i vrednost nagrada; 10. da li e sa pobednikom biti zakljuen ugovor; 11. rok za donoenje odluke naruioca;

- 92 12. lice za kontakt; Obavetenje o priznavanju kvalifikacije (prva faza restriktivnog postupka) 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. datum auriranja liste kandidata i rok za podnoenje prijava; 6. poziv za podnoenje prijava; 7. nain preuzimanja konkursne dokumentacije, odnosno adresu internet stranice gde je konkursna dokumentacija objavljena; 8. lice za kontakt; E Obavetenje o pokretanju postupka (pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda) 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. broj i datum zakljuenja prvobitno zakljuenog ugovora u sluaju pregovarakog postupka iz lana 36. stav 1. ta. 4) i 5) ovog zakona; 6. osnov za primenu pregovarakog postupka i podatke koji opravdavaju njegovu primenu; 7. naziv i adresu lica kojima e naruilac poslati poziv za podnoenje ponuda; Podaci u odluci o dodeli ugovora (pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda) 1. naziv i adresa naruioca, broj i datum donoenja odluke;

- 93 2. vrsta naruioca; 3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. broj i datum zakljuenja prvobitno zakljuenog ugovora u sluaju pregovarakog postupka iz lana 36. stav 1. ta. 4) i 5) ovog zakona; 6. osnov za primenu pregovarakog postupka i podatke koji opravdavaju njegovu primenu; 7. procenjenu vrednost javne nabavke; 8. broj primljenih ponuda; 9. najvia i najnia ponuena cena; 10. najvia i najnia ponuena cena kod prihvatljivih ponuda; 11. deo ili vrednost ugovora koji e se izvriti preko podizvoaa; 12. osnovne podatke o ponuau i ponudi kojoj je dodeljen ugovor ; 13. period vaenja ugovora; 14. podatke o nainu i roku za podnoenja zahteva za zatitu prava; Z Obavetenje o zakljuenom okvirnom sporazumu 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. broj dobavljaa sa kojima je sporazum zakljuen; 6. datum zakljuenja i period vaenja okvirnog sporazuma; I Obavetenje o zakljuenom ugovoru 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. ugovorena vrednost;

- 94 6. kriterijum za dodelu ugovora; 7. broj primljenih ponuda; 8. najvia i najnia ponuena cena; 10. najvia i najnia ponuana cena kod prihvatljivih ponuda; 11. deo ili vrednost ugovora koji e se izvriti preko podizvoaa; 12. datum donoenja odluke o dodeli ugovora; 13. datum zakljuenja ugovora; 14. osnovne podatke o dobavljau; 15. period vaenja ugovora; 16. okolnosti koje predstavljaju osnov za izmenu ugovora; J Obavetenje o rezultatima konkursa 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. opis i zahtev u vezi projekta, odnosno dizajna; 4. ukupan broj uesnika; 5. broj inostranih uesnika; 6. pobednik konkursa; 7. nagrade; K Obavetenje o obustavi postupka javne nabavke 1. naziv, adresa i internet stranica naruioca; 2. vrsta naruioca; 3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. procenjena vrednost javne nabavke; 6. broj primljenih ponuda i podatke o ponuaima; 7. razlog za obustavu postupka; 8. kada e postupak biti ponovo sproveden; L Podaci u odluci o izmeni ugovora o javnoj nabavci 1. naziv i adresa naruioca; 2. vrsta naruioca;

- 95 3. za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 4. za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvrenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opteg renika nabavke; 5. prvobitna vrednost ugovora; 6. izmenjena vrednost ugovora; 7. objektivni razlozi za izmenu ugovora, uz izvod iz konkursne dokumentacije ili odgovarajueg propisa u kojima se nalazi osnov za izmenu;

- 96 -

OBRAZLOENJE I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donoenje ovog zakona nalazi se u lanu 97. stav 1. taka 6. 11. i 16. Ustava Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 98/2006), po kojem Republika Srbija ureuje i obezbeuje jedinstveno trite, pravni poloaj privrednih subjekata, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih sredstava, prikupljanje statistikih i drugih podataka od opteg interesa i organizaciju, nadlenosti i rad republikih organa. Istovremeno, shodno lanu 107. Ustava, pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skuptina autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 biraa.

II. RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONA

Postojei Zakon o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, broj 116/2008,) donet je u decembru 2008. godine, a stupio je na snagu januara 2009. godine. Iako je ovaj zakon donet nakon estogodinje primene Zakona o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, broj 39/02, 43/03, 55/04 i 101/05) i nakon donoenja novih direktiva Evropske unije u ovoj oblasti (Direktiva 2004/18/EZ o usklaivanju postupaka za dodelu javnih ugovora o radovima, dobrima i uslugama, Direktiva 2004/17/EZ kojom se usklauju postupci nabavke subjekata koji deluju u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga i Direktiva 2007/66/EZ kojom se unapreuje postupak revizije u vezi sa dodelom ugovora o javnim nabavkama), proputena je prilika da se znaajnije unapredi sistem javnih nabavki i da se uskladi sa onim u Evropskoj uniji. Nakon etiri godine primene postojeeg zakona pokazalo se da ovaj zakon ne samo da nije unapredio sistem javnih nabavki, ve je u nekim elementima kao to je konkurentnost, predstavljao korak nazad. Osnovni nedostaci postojeeg zakona su veliki broj izuzetaka od njegove primene; neusklaenost sa direktivama Evropske unije, naroito kroz postojanje izuzetaka od primene zakona kojih nema u direktivama, nepostojanje pojedinih postupaka koji su predvieni direktivama, neregulisanje nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti (Direktiva 2009/81/EZ o usklaivanju postupaka nabavke za odreene ugovore o radovima, ugovore o nabavci robe i ugovore o uslugama u oblasti odbrane i bezbednosti), neusaglaenost nabavki u komunalnom sektoru, neusklaenost sistema zatite prava, pogrena implementacija pojedinih odredbi direktiva i sl; nepostojanje mehanizama za spreavanje korupcije i sukoba interesa; mogunost da se ugovori o javnim nabavkama zakljuuju sa ponuaima i u sluaju postojanja sukoba interesa; iroka mogunost upotrebe pregovarakog postupka bez objavljivanja javnog poziva bez efikasnog mehanizma za spreavanje zloupotrebe ovog postupka; postupak javne nabavke male vrednosti je ureen podzakonskim aktom, (iako se radi o materiji koja se mora urediti zakonom) i to na nain koji ga ini netransparentnim, nekonkurentnim i neefikasnim, odnosno veoma pogodnim za pojavu korupcije; neureenost centralizacije nabavki; loe ureen nain objavljivanja oglasa o javnim nabavkama, koji dovodi do znaajnog gubitka vremena i za naruioce i za ponuae; loe propisani rokovi, negde su nepotrebno dugi, a negde suvie kratki, sa mnogo pravila i jo vie izuzetaka, to stvara lou i neujednaenu praksu u primeni ovih odredbi zakona; nedovoljna ovlaenja, nadlenosti i kapaciteti organa koji treba da vre nadzor i kontrolu primene zakona, pre svega Uprave za javne nabavke, Republike komisije za zatitu prava i Dravne revizorske institucije; neefikasna zatita prava, kontrola i nadzor nad primenom zakona; malo mogunosti za pokretanje prekrajnog postupka, kratak rok zastarelosti prekraja od godinu dana i blage kazne za odgovorna lica.

- 97 Pored navedenih nedostataka, neka od reenja koje predvia postojei zakon, kao to su slubenik za javne nabavke i Republika komisija za zatitu prava, u primeni su doivela neuspeh. Najpre, kasnilo se mnogo sa primenom ovih odredbi zakona, jer se sa primenom lana 97. poelo tek krajem 2010., a ne od jula 2009. godine, kako je zakonom propisano, dok je Republika komisija za zatitu prava izabrana tek oktobra 2010. godine, a zakonom je propisan rok od est meseci od njegovog stupanja na snagu. Kljune novine predloenog zakona su usklaivanje sa direktivama Evropske unije; potpunija i jednostavnija definicija naruioca; jasnije odreivanje predmeta javne nabavke radova; smanjivanje broja izuzetaka od primene zakona; pootravanje uslova za primenu izuzetaka; mehanizam prethodne kontrole primene pregovarakih postupaka koji se najee koriste; mehanizmi za spreavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama; delimina centralizacija javnih nabavki; podsticanje i u odreenim uslovima obaveza sprovoenja elektronskih nabavki; uvoenje novog postupka konkurentnog dijaloga i propisivanje dva nova oblika postojeih postupaka sistem dinamine nabavke i okvirni sporazum; javna nabavka male vrednosti je ureena na nain koji omoguuje transparentnost postupka i konkurenciju; predviena je obaveza objavljivanja konkursne dokumentacije, efikasnije ureeno objavljivanje i propisana obavezna sadrina oglasa o javnim nabavkama; uneti su ekoloki standardi i standardi energetske efikasnosti kao mogui delovi tehnikih specifikacija; preciziran nain izraunavanja procenjene vrednosti; jasno propisan nain donoenja odluke o dodeli ugovora, procedura i rokovi za zakljuenje ugovora; jasno i restriktivno propisane mogunosti promene ugovora; po prvi put ureene su nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti; poveane su nadlenosti i ovlaenja Uprave za javne nabavke; promenjen je sastav i nain rada Republike komisije za zatitu prava i data su joj nova ovlaenja, kao to je novano kanjavanje za nepotovanje samog postupka zatite prava i nesprovoenje odluka, kontrola sprovoenja odluka komisije, ponitenje ugovora, voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu i podnoenje predloga za razreenje; sistem zatite prava uinjen je efikasnijim sa jedne strane kroz pojednostavljenje samog postupka, a sa druge kroz propisivanje novih mogunosti kao to je predlaganje i odreivanje privremenih mera; predvieni su prekraji za sve ozbiljne povrede zakona, a kazne su sa jedne strane pootrene, a sa druge rangirane prema teini prekraja; rok zastarelosti prekraja povean je na tri godine; predvieno je objavljivanje pravosnanih reenja donetih u prekrajnom postupku. Prilikom izrade ovog Predloga zakona, pre svega se vodilo rauna da se definiu reenja koja bi spreila eventualne zloupotrebe, poveala efikasnost kontrole, efikasnost i brzinu postupaka, pri tom vodei rauna da predloena reenja budu usklaena sa direktivama Evropske unije i dobrom praksom javnih nabavki iz zemalja lanica. U izradi teksta Predloga zakona koriena su i analizirana uporedno pravna reenja i iskustva zemalja u regionu, lanica Evropske unije, iskustva meunarodnih organizacija, meunarodnih strunjaka u ovoj oblasti i druga meunarodna iskustva. Takoe je uzeta u obzir statistika i drugi raspoloivi podaci vezani za primenu vaeeg zakona.

III. OBJANJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINANIH REENJA

Osnovne odredbe (l. 1. 20.) lanom 1. Predloga zakona odreen je predmet zakona. Propisano je da se ovim zakonom ureuje planiranje javnih nabavki, uslovi, nain i postupak javne nabavke; regulie centralizacija javnih nabavki; ureuju javne nabavke u oblasti

- 98 vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga i u oblasti odbrane i bezbednosti; odreuje nain evidentiranja podataka o javnim nabavkama; odreuju poslovi i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke i Republike komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki; odreuje nain zatite prava u postupcima javnih nabavki i u sluajevima propisanim drugim zakonom; ureuju i druga pitanja od znaaja za javne nabavke. Odreeno je da su sastavni deo zakona njegovi prilozi, gde su ureena pitanja koja su zbog obima i tehnike pisanja uvrtena u zakon kao njegovi prilozi. lanom 2. Predloga zakona odreen je pojam naruilac. Naruilac je lice koje je duno da primenjuje ovaj zakon. Definicija naruioca usklaena je sa postojeim nacionalnim propisima kao to je zakon o budetskom sistemu, ali je pojednostavljena, pri tom usklaena i sa direktivama Evropske unije. Takoe predviana je obaveza Vlade da utvrdi i objavi spisak naruilaca, ime e biti poimenino utvreni organi i pravna lica koja su obavezna da primenjuju zakon. lanom 3. Predloga zakona odreeno je znaenje osnovnih pojmova i izraza koji se esto koriste u zakonu, a ije je ispravno tumaenje neophodno za pravilnu primenu zakona. Pored izraza koje sadri postojei zakon, a ije je znaenje precizirano u nekim sluajevima i izmenjeno uvedeni su i novi izrazi kao to su: zainteresovano lice; poslovi javnih nabavki; lice zaposleno na poslovima javnih nabavki; predstavnik naruioca; povezana lica; istovrsna dobra, usluge i radovi; okvirni sporazum; sistem dinamine nabavke; konkurentni dijalog; posebna i iskljuiva prava; mrea; uporediva trina cena; opti renik nabavki i dr. lanom 4. 6. Predloga zakona ureen je predmet javne nabavke. Predmet javne nabavke je i nabavka dobara, usluga i radova koji se finansiraju od naruioca u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke. Predmet javne nabavke usluga odreen je u Prilogu 1, pri emu se na sve usluge primenjuju odredbe zakona, bez obzira da li se radi o prioritetnim, prekograninim ili neprioritetnim uslugama. Predmet javne nabavke radova odreen je upuivanjem na Uredbu o klasifikaciji delatnosti, Sektor F Graevinarstvo (Slubeni glasnik Republike Srbije 54/2010). Pomenuta uredba je doneta na osnovu novog Zakona o klasifikaciji delatnosti (Slubeni glasnik RS, broj 104/09) i usklaena je sa poslednjom revizijom NACE (klasifikacija delatnosti u EU), iz 2008. lanom 7. Predloga zakona definisani su izuzeci od njegove primene. U odnosu na vaei zakon smanjen je broj izuzetaka, a oni koji su zadrani preciznije su definisani. U okvire zakona i to otvorenog postupka ukljuene su sve nabavke istraivanja i razvoja (ime su brisani i kao posebni osnovi za sprovoenje pregovarakih postupaka). Nabavka u oblasti odbrane i bezbednosti ureena je posebnim poglavljem. Iako je postojala namera da se kupovina i zakup nepokretnosti unesu u okvire zakona o javnim nabavkama u cilju unifikovanja procedura za dodelu javnih ugovora, procenjeno je da to u ovom trenutku uz postojei Zakon o javnoj svojini i prateu Uredbu koja regulie nain pribavljanja i otuenja nepokretnosti nije mogue na efikasan nain uraditi, bez izmene ovih propisa. Zato je kupovina i zakup nepokretnosti zadrana kao izuzetak, ali je uneto da se shodno primenjuju odredbe zakona koje se odnose na postupak zatite prava, budui da prema navedenim propisima ponua ne uiva bilo koji vid pravne zatite. Kao izuzetak odreene su nabavke u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno pre svega telekomunikacija, ali je njegova primena uslovljena postojanjem realne konkurencije u ovoj oblasti.

- 99 Predvieno je da Uprava za javne nabavke na osnovu dostavljenog plana kada utvrdi da nema osnova za izuzee od primene zakona, obavesti naruioca da nabavku sprovede kao javnu nabavku, primenjujui zakon. Uprava kontrolie dalje postupanje naruioca kroz dostavljanje posebnog izvetaja o tim javnim nabavkama. Vlada je obavezana da saini i objavi spisak naruilaca od kojih se mogu nabavljati dobra, usluge i radovi bez primene zakona, kao i spisak naruilaca koji mogu koristiti izuzetak u vezi komercijalnih nabavki i nabavki vezanih za izradu i prevoz novanica i identifikacionih dokumenata. Kada se nabavka finansira iz sredstava stranih kredita predvieno je da se mogu primenjivati postupci organizacije odnosno finansijske institucije koja je odobrila kredit. lan 8. Predloga zakona definie rezervisane nabavke kao postupke javnih nabavki u kojima mogu uestvovati iskljuivo ustanove, organizacije, udruenja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica. Na ovaj nain podstie se integracija ovih lica u drutvo kroz njihovo radno angaovanje. Uslov za uee u rezervisanoj nabavci uslovljena je obavezom da svi ponuai, ukljuujui i podizvoae moraju imati od ukupnog broja zaposlenih, najmanje 30% lica sa invaliditetom. Na ovaj nain se uslovi za rezervaciju ugovora preciziraju i spreavaju se eventualne zloupotrebe. lanom 9. 13. Predloga zakona odreena su naela javnih nabavki i to: naelo ekonominosti i efikasnosti; obezbeivanja konkurencije meu ponuaima; naelo transparentnosti postupka javne nabavke; jednakosti ponuaa i zatite ivotne sredine i obezbeivanja energetske efikasnosti. lanom 14. Predloga zakona odreena je obaveza za naruioca da zatiti podatke o ponuaima. tite se oni podaci koje kao poverljive oznai sam ponua, pri tom to mogu biti samo oni podaci koji se u skladu sa zakonom (Zakon o zatiti poslovne tajne (Slubeni glasnik RS br. 72/11)) mogu proglasiti poverljivim. Izriito je navedeno da se nee smatrati poverljivim dokazi o ispunjenosti obaveznih uslova, cena i drugi podaci iz ponude koji su od znaaja za primenu kriterijuma i rangiranje ponude. lanom 15. Predloga zakona data je mogunost naruiocu da uslovi preuzimanje konkursne dokumentacije potpisivanjem izjave od strane zainteresovanog lica kojim prihvata obavezu da uva odreene podatke iz konkursne dokumentacije kao poverljive. lanom 16. Predloga zakona odreena je obaveza za naruioca da uva dokumentaciju iz postupka javne nabavke, da evidentira sve faze postupka i vodi evidenciju ugovora i dobavljaa. lanom 17. - 18. Predloga zakona odreeno je da se konkursna dokumentacija sainjava i postupak javne nabavke vodi na srpskom jeziku. Naruilac moe uvek pripremiti konkursnu dokumentaciju i na jednom stranom jeziku. Predvia se mogunost da naruioci dozvole da se pojedini delovi ponude dostave na stranom jeziku, kao i da naruilac naknadno zatrai prevod pojedinih delova ponude. lanom 19. Predloga zakona odreeno je da se vrednosti u postupku javne nabavke iskazuju u dinarima, ali da naruilac moe dozvoliti ponuau da vrednost ponude prikae i u stranoj valuti, odreenoj konkursnom dokumentacijom. Za preraun u dinare koristi se srednji kurs NBS na dan otvaranja ponuda. Ovakva odredba je neophodna naroito ako ponudu podnosi strani ponua, ili ukoliko se radi o uvoznim dobrima. Zbog rizika promene kursa, ponuai esto daju vee cene u dinarima, to je nepovoljno i za njih jer im smanjuje ansu da dobiju ugovor i za naruioca jer dobija veu cenu. Izriito je predvieno da se posebno, u dinarima

- 100 prikazuju trokovi carine i drugih uvoznih dabina ukoliko su ukljueni u ponuenu cenu. lanom 20. Predloga zakona propisan je nain odvijanja komunikacije u postupku javne nabavke i u vezi sa obavljanjem poslova javnih nabavki. Odreeno je da se komunikacija odvija pisanim putem, odnosno potom, elektronskom potom, i faksom. Ovakav nain komunikacije predstavlja i jednu od optih mera za borbu protiv korupcije. Propisano je da sredstvo komunikacije mora biti iroko dostupno, ali i da komunikacija treba da se odvija na nain da se potuju rokovi predvieni ovim zakonom i da se u tom cilju, kada je to mogue, koriste elektronska sredstva. Takoe, predvia se da izabrano sredstvo komunikacije treba da omogui uvanje poverljivih podataka, evidentiranje preduzetih radnji u postupku, kao i uvanje dokumentacije u postupku. Preciziran je nain potvrde prijema odreenih dokumenta u postupku, koji su vani zbog rokova za preduzimanje odreenih radnji u postupku. Spreavanje korupcije i sukoba interesa (l. 21. 30.) lanom 21. Predloga zakona propisane su opte mere za spreavanje korupcije u javnim nabavkama. Ako komunikaciju ili radnju u postupku nije celishodno ostvariti pisanim putem, odnosno potom, faksom ili putem elektronske pote, predvieno je da se o preduzetoj radnji sainjava zapisnik. Izriito je propisano da rukovodilac naruioca naloge i uputstva daje pismeno, odnosno putem elektronske pote. Izriito je predviena dunost lica zaposlenog na poslovima javnih nabavki da odbije izvrenje naloga ovlaenog lica ako je uputstvo i nalog suprotan propisima. Predviena je obaveza za Upravu za javne nabavke da u saradnji sa Agencijom za borbu protiv saini plan za borbu protiv korupcije u oblasti javnih nabavki, a da Vlada usvoji taj plan. Na osnovu ovog opteg plana, veliki naruioci ija je vrednost nabavki na godinjem nivou vea od milijardu dinara donose poseban interni plan za spreavanje korupcije u javnim nabavkama. Ovi planovi nisu identini sa planovima integriteta propisanim Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije, jer ne obuhvataju samo pregled postojeeg stanja i rizika ve treba da sadre konkretne mere za suzbijanje i spreavanje korupcije u oblasti javnih nabavki, i moraju biti primerene ovoj oblasti budui da se ne radi samo o klasinoj dravnoj upravi, ve esto i o privrednim subjektima (javnim preduzeima, privrednim drutvima) koji obavljaju delatnost, nekada i u uslovima konkurencije. Granini iznos od milijardu dinara obuhvata sve naruioce koji u godini u kojoj zakon poinje da se primenjuje imaju javne nabavke koje prelaze ovaj iznos, bez obzira na ukupnu vrednost javnih nabavki u narednim godinama, osim ako bi se taj iznos znaajno smanjio usled centralizacije nabavki ili iz drugih razloga. lanom 22. Predloga zakona predvia se obaveza za naruioca da uredi proceduru javnih nabavki kojom se blie, u okviru naruioca odreuje proces javne nabavke i odgovornost uesnika. Neophodno je da u zakonskim okvirima i u skladu sa svojom organizacijom, naruioci urede i preciziraju pravila postupka, obaveze i odgovornost zaposlenih koji uestvuju u postupku. Sadrinu akta blie ureuje Uprava za javne nabavke. Predviena je i kontrola ovih akata od starane Uprave za javne nabavke, propisivanjem obaveze da ako utvrdi nesaglasnost internog akta sa zakonom, obavesti o tome naruioca i dostavi predlog naruiocu kako da akt usaglasi. Veliki naruioci (ija je ukupna vrednost javnih nabavki na godinjem nivou vea od milijardu dinara - u 2011. godini vie od 40 naruilaca), su obavezani da obrazuju posebnu slubu za kontrolu postupaka javnih nabavki. Sluba kontrolie celishodnost planiranja konkretne javne nabavke sa stanovita potreba i delatnosti naruioca, kriterijume za sainjavanje tehnike specifikacije, nain ispitivanja trita, opravdanost kriterijuma za dodelu ugovora, izvrenje ugovora, a posebno kvalitet isporuenih dobra i pruenih usluga, odnosno izvedenih radova, stanje zaliha, nain

- 101 korienja dobara i usluga i sl. Sluba preduzima i druge radnje i mere u cilju utvrivanja injeninog stanja u vezi sa pojedinim postupkom javne nabavke, odnosno ugovorom o javnoj nabavci. Cilj je da se obezbedi kontrola celishodnosti i efikasnosti troenja javnih sredstava u postupcima javnih nabavki. O sprovedenoj kontroli sluba podnosi izvetaj sa preporukama rukovodiocu naruioca i organu koji vri nadzor nad poslovanjem naruioca. Nain rada i organizacija slube blie e se urediti internim aktom naruioca, u skladu sa specifinostima svakog od naruioca. Precizirano je da obavezu izrade internog plana i obrazovanja slube za kontrolu imaju svi naruioci koji u bilo kojoj godini od stupanja na snagu zakona planiraju ili sprovode javne nabavke ija ukupna vrednost prelazi granini iznos od milijardu dinara. lan 23. Predloga zakona predvia odbijanje ponude ako je lice koje je uestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova nastupilo kao ponua ili podizvoa ili ako je saraivalo sa ponuaima ili podizvoaima prilikom pripremanja ponude. Predlog odreuje da e naruilac odbiti ponudu i ako je ponua, odnosno podnosilac prijave neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled neku korist ili pokuao da sazna poverljive informacije ili da na bilo koji nain utie na postupanje naruioca u toku postupka javne nabavke. Takoe, ovaj lan predvia odbijanje ponude ponuaa ukoliko je lice koje je uestvovalo u planiranju javne nabavke ili pripremi konkursne dokumentacije uestvovalo ili saraivalo sa ponuaima u pripremanju njihove ponude. lanom 24. Predloga zakona predviana je obaveza prijavljivanja korupcije, kao i obaveza poslodavca lica koje je korupciju prijavilo da mu prui svu neophodnu zatitu. Posebno je istaknuta zatita od otkaza ugovora o radu ili premetanja na drugo radno mesto, uz pruanje potpune zatite od svih oblika uznemiravanja na radnom mestu. Utvreni su uslovi pod kojima se lice koje je prijavilo korupciju moe obratiti javnosti kako bi se spreilo da se u javnost iznose neproverene informacije. Ovim lanom se prua zatita tzv. uzbunjivaima u oblasti javnih nabavki, ali je zatitu uzbunjivaa potrebno jedinstveno i detaljno urediti, posebnim zakonom. Predvieno je da se internim planom za spreavanje korupcije detaljnije uredi zatita uzbunjivaa. lan 25. Predloga zakona zabranjuje, predstavniku naruioca (i povezanim licima) koji je na bilo koji nain uestvovao u postupcima javnih nabavki u kojima je ukupna vrednost ugovora dodeljenih odreenom dobavljau u poslednjih godinu dana pre prestanka funkcije ili radnog odnosa predstavnika naruioca, vea od 5% ukupne vrednosti svih ugovora koje je naruilac zakljuio u tom periodu, da zakljui ugovor o radu, ugovor o delu ili na neki drugi nain bude angaovani kod tog dobavljaa ili kod lica povezanih sa dobavljaem; da od dobavljaa ili sa njim povezanog lica neposredno ili posredno primi novanu naknadu ili kakvu drugu korist; ili da stekne udeo ili akcije dobavljaa ili lica povezanih sa dobavljaem. Na ovaj nain eli se spreiti postojea, loa praksa, da bivi funkcioneri, odnosno direktori javnih preduzea i ustanova, nakon prestanka funkcije, zasnuju radni odnos upravo u kompaniji ije su ponude esto birane kao najpovoljnije. U sluaju krenja ove obaveze predviena je prekrajna odgovornost ponuaa (i odgovornog lica) koji je angaovao biveg predstavnika naruioca. lanom 26. Predloga zakona predviena je obaveza za naruioca da kao sastavni deo konkursne dokumentacije predvidi izjavu o nezavisnoj ponudi, kojom ponua pod punom materijalnom i krivinom odgovornou izjavljuje da je podneo nezavisnu ponudu, bez dogovora ili uticaja od strane drugih zainteresovanih lica, a koji bi za posledicu imao povredu konkurencije.

- 102 lanom 27. Predloga zakona, predviena je obaveza prijavljivanja povrede konkurencije za naruioca i za ponuae, odnosno sva zainteresovana lica. Predviena je i zatita lica zaposlenih kod ponuaa, odnosno zainteresovanih lica, koja su prijavila povredu konkurencije. lan 28. Predloga zakona predvia kontrolu sprovoenja postupka najveih javnih nabavki (procenjene vrednosti iznad milijardu dinara) od strane graanskog nadzornika koga iz redova nezavisnih strunjaka imenuje Uprava za javne nabavke. Za graanskog nadzornika ne moe biti imenovano lice angaovano kod naruioca, pravnog lica iji je osniva naruilac ili lica povezanog sa naruiocem, niti lice koje je lan politike organizacije. Granini iznos odreen je analizom najvrednijih ugovora zakljuenih tokom 2010. i 2011. godine (ukupno 20 ugovora iznad navedene granice zakljueno je u 2010, a 17 ugovora zakljueno je 2011.) Graanski nadzornik ima uvid u dokumentaciju, komunikaciju i tok postupka, a nakon zavretka postupka podnosi izvetaj odboru Narodne skuptine, odnosno skuptine teritorijalne autonomije, odnosno skuptini lokalne samouprave i Upravi za javne nabavke. U sluaju postojanja ozbiljne sumnje u zakonitost i pravilnost postupka, graanski nadzornik e obavestiti o tome nadlene dravne organe i javnost. Slian oblik ex ante kontrole najvrednijih nabavki postoji i u Poljskoj (10 miliona evra za dobra i usluge, 20 miliona evra za radove i ako se nabavka delom finansira iz fondova Evropske unije), s tim to ovaj posao tamo obavlja Kancelarija za javne nabavke. Meutim, s obzirom na to da je u naim uslovima esto i pritisak javnosti veoma znaajan za suzbijanje korupcije, predvieno je da kontrolu ovih ugovora vre pojedinci koji su strunjaci u ovoj oblasti, sa iskustvom i drutvenim ugledom, koji su nezavisni - nisu dravni slubenici. lanom 29. 30. Predloga zakona regulisano je spreavanje sukoba interesa. Propisano je da sukob interesa postoji kada odnos predstavnika naruioca i ponuaa moe uticati na nepristrasnost naruioca pri donoenju odluke u postupku javne nabavke i precizirano kada se pretpostavlja da ova situacija postoji. Predlog je pokuao da obuhvati sve do sada poznate situacije koje predstavljaju sukob interesa. Zabranjeno je zakljuivanje ugovora u sluaju postojanja sukoba interesa. S obzirom da je pretpostavka postojanja sukoba interesa iroko postavljena, zabrana zakljuenja ugovora je veoma restriktivna mera, ali je u postojeim uslovima sasvim primerena, budui da su u postupcima uestvovale i pobeivale kompanije iji su osnivai ak i nosioci javnih funkcija. Ipak imajui u vidu da okolnosti konkretnog sluaja nekada nalau i drugaije postupanje, predvieno je da Republika komisija moe dozvoliti zakljuenje ugovora ako su kumulativno ispunjeni odreeni uslovi i to: da naruilac dokae da bi zabrana zakljuenja ugovora prouzrokovala velike tekoe u radu ili poslovanju naruioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno znaajno ugrozila interes Republike Srbije; da je naruilac preduzeo sve mere radi suzbijanja tetnih posledica, da ostali ponuai ne ispunjavaju uslove iz postupka, odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika u ceni vea za 10% ili broj pondera vei za deset u korist izabranog ponuaa. Uslovi i nain sprovoenja postupka javne nabavke (l. 31. 116.) lanom 31. Predloga zakona odreene su i nabrojane vrste postupaka javne nabavke. Propisano je da se otvoreni i restriktivni postupak mogu uvek koristiti, a ostali postupci kada su za to ispunjeni posebni uslovi propisani zakonom. Ovim je i restriktivni postupak odreen kao pravilo, kao to je predvieno i direktivama Evropske unije. Veina drava lanica u svojim zakonima ne uslovljava primenu ovog postupka, osim nekoliko (Nemaka, Portugal).

- 103 lanom 32. Predloga zakona definisan je otvoreni postupak, kao postupak javne nabavke u kome sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu. lanom 33. Predloga zakona propisana su pravila restriktivnog postupka. Restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze. U prvoj fazi sva zainteresovana lica mogu podneti prijavu, a u drugoj fazi podnosioci prijava kojima je naruilac priznao kvalifikaciju (kandidati), na poziv naruioca podnose ponudu. Restriktivni postupak je ovim Predlogom zakona oblikovan kao jednofazni postupak i potpuno usklaen sa klasinom direktivom Evropske unije. Predvieno je da drugu fazu naruilac moe da pokrene samo ako ima najmanje tri kandidata. lanom 34. Predloga zakona ureen je kvalifikacioni postupak, kao postupak koji za razliku od dosadanjeg zakona, mogu primenjivati svi naruioci, s tim da su uslovi za primenu za naruioce u klasinom sektoru stroije postavljeni u pogledu predmeta nabavke za koje se moe koristiti ovaj postupak (standardna potrona dobra, usluge i radovi), i u pogledu auriranja liste kandidata. U prvoj fazi kvalifikacionog postupka sva zainteresovana lica mogu podneti prijave, a naruilac priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava za koje utvrdi da ispunjavaju uslove. Uslov za donoenje odluke o priznavanju kvalifikacije je da naruilac ima najmanje pet kandidata koji ispunjavaju uslove i da lista kandidata mora imati najmanje pet kandidata u vreme slanja poziva za podnoenje ponuda. Rok vaenja liste kandidata je tri godine, ali je naruilac duan da nakon donoenja odluke o priznavanju kvalifikacije objavi obavetenje o priznavanju kvalifikacije, kako bi i lica koja nisu podnela prijavu bila obavetena o ishodu postupka i o mogunosti da prijavu podnesu za sve vreme vaenja liste kandidata. Odreeno je da naruilac priznaje kvalifikaciju svakih est meseci, svima koji su u meuvremenu podneli prijavu i ispunili uslove. Na ovaj nain se broj kandidata, a time i konkurentnost stalno uveava, bez gubitka vremena i resursa potrebnih za ponovno sprovoenje prve faze postupka. Pored slanja poziva za podnoenje ponuda kandidatima, naruilac je duan da poziv za podnoenje ponuda objavi i na Portalu javnih nabavki, kako bi se spreilo da kandidat ne dobije poziv (to se u praksi deava) i kako bi sva zainteresovana lica imala uvid u uestalost javnih nabavki (druge faze) koje se sprovode na osnovu liste kandidata. lanom 35. predloga zakona ureen je pregovaraki postupak sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda. Propisana su tri osnova za sprovoenje ovog postupka. Prvi postoji kada naruilac u otvorenom ili restriktivnom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije sve neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno odreeni uslovi za uee u postupku, tehnike specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju. Naruilac moe odluiti da pozove samo i sve one koji su uestvovali u prvobitnom postupku da dopune svoje ponude i uine ih prihvatljivim i u tom sluaju ne objavljuje poziv za podnoenje ponude. Drugi osnov postoji ako zbog prirode dobara, usluga ili radova, kao i rizika vezanih za njih, nije mogue unapred proceniti vrednost javne nabavke. Trei osnov za primenu pregovarakog postupka sa objavljivanjem poziva postoji u sluaju javne nabavke usluga, ako je priroda tih usluga takva da se njihove specifikacije ne mogu dovoljno precizno utvrditi da omogue primenu otvorenog ili restriktivnog postupka, a ne postoje uslovi za sprovoenje konkurentnog dijaloga. lanom 36. Predloga zakona ureen je pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda. Osnovi za primenu ovog postupka su dopunjeni i precizirani, tako da su uslovi za njihovu primenu pootreni. Osnov za primenu ovog postupka koji se odnosi na nabavku novih usluga ili radova koje predstavljaju ponavljanje slinih usluga ili radova koje prua prvobitni prualac usluga ili izvoa radova je brisan. Iako taj osnov postoji u direktivama Evropske unije, za nae uslove predstavlja iroko postavljen osnov za primenu

- 104 pregovarakog postupka. U postojeim uslovima kada se nabavka uglavnom sprovodi na nacionalnom nivou za razliku od direktiva koje ureuju tzv. prekogranine nabavke, ovaj osnov je viak budui da postoji i osnov koji se tie dodatnih usluga i radova. Kod izuzetne hitnosti kao osnova za primenu ovog postupka precizirano je da okolnosti koje opravdavaju hitnost ne mogu biti ni u kakvoj vezi sa naruiocem, ne mogu poticati od naruioca. Kod dodatnih isporuka dobara, dodatnih usluga i radova kao osnova za primenu ovog postupka, navedeni su uslovi u pogledu vrednosti dodatnih isporuka (do 15%) i vremena od zakljuenja prvobitnog ugovora (do dve godine). Na ovaj nain je mogunost primene ovog postupka znatno suena, a da sa druge strane njegova opravdana upotreba nije onemoguena. Dodatni radovi su odreeni kao nepredvieni radovi. Na ovaj nain je u skladu sa praksom i Posebnim uzansama o graenju preciziran pojam dodatnih radova, jer se njegovo znaenje razliito tumai u praksi, to dovodi do nejednakog postupanja naruilaca u istovetnim situacijama. Kako bi se pomoglo privrednim drutvima u steaju (na primer pomoglo u realizaciji plana reorganizacije) predvieno je da se ovaj postupak moe primeniti i u sluaju kada je ponua u steaju, ako se predmet nabavke moe obezbediti pod posebno povoljnim uslovima. Izriito je predvieno da se pregovaraki postupak ne moe sprovesti sa ponuaem koji je u postupku prinudne likvidacije (napravljena je razlika izmeu likvidacije i prinudne likvidacije). Kako bi se spreila neopravdana upotreba ovog postupka u sluajevima kada nisu ispunjeni zakonski uslovi za njegovu primenu, Predlog zakona u ovom lanu predvia niz mera ex ante kontrole. Najpre, naruilac je duan da od Uprave za javne nabavke zatrai miljenje o osnovanosti primene pregovarakog postupka, a Uprava je duna da odgovori u roku od deset dana. U tom periodu naruilac ne moe pokrenuti postupak, odnosno preduzimati duge aktivnosti u vezi a pregovarakim postupkom, osim u sluaju pregovarakog postupka iz razloga hitnosti. Miljenje o osnovanosti pregovarakog postupka Uprava objavljuje na Portalu i na svojoj internet stranici, to treba da bude baza iz koje naruioci mogu da i sami zakljue da li ima osnova za primenu pregovarakog postupka. Nakon donoenja odluke o pokretanju postupka naruilac je duan da objavi obavetenje i konkursnu dokumentaciju. Na taj nain sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu u roku odreenom u konkursnoj dokumentaciji. Predvieno je i da naruilac objavljuje odluku o dodeli ugovora, a propisano je da ta odluka sadri sve podatke koji su potrebni kako bi zainteresovano lice moglo da podnese zahtev za zatitu prava. Ako odluka sadri poverljive podatke, naruilac nee objaviti te delove odluke, ali e odluku (celu) u izvornom obliku dostaviti Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji. Predlog zakona obavezuje naruioca, da uvek kada je to mogue u pregovaraki postupak ukljui to vei broj ponuaa. Naruilac je izriito obavezan da vodi zapisnik o pregovaranju i da obezbedi da prihvaena, odnosno ugovorena cena ne bude vea od uporedive trine cene. lanom 37. Predloga zakona propisan je konkurentni dijalog. Ovaj postupak uveden je u evropski sistem javnih nabavki direktivama 2004/18/EZ i 2004/17/EZ, i namenjen je za naroito sloene nabavke. Predlogom zakona odreeno je ta se smatra naroito sloenom nabavkom. Korienjem ovog postupka naruioci mogu zadovoljiti svoje potrebe za nabavkom kada sami ne mogu precizno odrediti ili opisati predmet javne nabavke, odnosno reenje koje ele postii. Ovaj postupak ima najmanje tri faze. U prvoj fazi sva zainteresovana lica podnose prijave, dok u drugoj fazi naruilac vodi dijalog sa svim kandidatima (kojima je prethodno priznao

- 105 kvalifikaciju) u cilju pronalaenja reenja. Naruilac moe organizovati dijalog u vie faza u cilju smanjenja broja reenja o kojima se vodi dijalog. Nakon to prepozna jedno ili vie reenja kao odgovarajue, naruilac poziva kandidate da podnesu svoje konane ponude. Pri tom naruilac ne moe otkriti kandidatima reenje koje nudi drugi kandidat. Da bi se spreila zloupotreba ovog postupka, odnosno njegova primena i u sluajevima kada to nije opravdano, naruilac je duan da pre pokretanja ovog postupka pribavi saglasnost Uprave za javne nabavke. lanom 38. Predloga zakona ureen je konkurs za dizajn kao postupak koji se primenjuje u sluaju kada se ponude, odnosno ponuena reenja ne mogu uporeivati na osnovu kriterijuma najnia ponuena cena ili ekonomski najpovoljnija ponuda, odnosno kada se bira dizajn. Predmet nabavke je najee u oblasti urbanistikog planiranja, arhitekture, graevinarstva, inenjerstva, dizajna i informatike. Naruilac sprovodi konkurs za dizajn pozivajui sva zainteresovana lica da podnesu radove ili u dve faze, tako to u prvoj poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijave, a nakon toga kandidate koje izabere poziva da podnesu radove. Konkurs za dizajn sprovodi se supsidijarnom primenom pravila otvorenog ili restriktivnog postupka. Precizirano je da pravo na uee na konkursu ne moe biti ogranieno na odreeno geografsko podruje ili deo tog podruja ili na osnovu zahteva da uesnici mogu biti iskljuivo pravna ili fizika lica. Predlog zakona predvia da konkurs za dizajn moe biti organizovan kao postupak koji prethodi dodeli ugovora o javnim uslugama ili kao postupak u kojem se isplauju nagrade uesnicima. Procenjena vrednost javne nabavke zasniva se na procenjenoj vrednosti javne nabavke usluga ukljuujui i mogue nagrade, odnosno naknade uesnicima, odnosno na ukupnoj vrednosti naknada uesnicima, ukljuujui i procenjenu vrednost ugovora o javnoj nabavci usluga koji se moe naknadno dodeliti u pregovarakom postupku. Dizajn bira nezavisni iri. Propisano je da najmanje jedna treina lanova irija mora imati najmanje jednake kvalifikacije kao uesnici na konkursu, da lanovi irija ne mogu biti sa kandidatima u odnosu koji moe proizvesti sukob interesa, kao i da iri razmatra anonimne projekte, nacrte i reenja. Nakon sprovedenog postupka naruilac objavljuje obavetenje o rezultatima konkursa. lanom 39. Predloga zakona ureen je postupak javne nabavke male vrednosti. Javna nabavka male vrednosti definisana je kao nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova ija je ukupna procenjena vrednost na godinjem nivou nia od 3.000.000,00 dinara. Ovaj granini iznos dobijen je analizom prosene vrednosti javne nabavke male vrednosti po postupku i po naruiocu. Postupak javne nabavke male vrednosti namenjen je pre svega malim naruiocima, s tim da i veliki naruioci mogu da koriste ovaj postupak kada nabavljaju odreena, pre svega dobra ili usluge u manjem obimu ili manje vrednosti. Meutim da i veliki naruioci koriste esto ovaj postupak govori i injenica da je prosena vrednost ovog postupka po naruiocu u 2011. godini 13.277.000 dinara. Ovaj postupak se esto do sada pogreno primenjivao, pre svega zbog nejasnoa oko pojma istovrsnosti. Svrha ovog pojma je da sprei da se velike nabavke podele na vie manjih kako bi se izbegao otvoreni postupak i sprovela javna nabavka male vrednosti. Predlog zakona je u lanu 3. precizirao pojam istovrsnosti, pozivajui se na klasifikaciju dobara, usluga i radova iz odgovarajuih nomenklatura, tako da naruioci vie nee moi da svoje eventualno nepravilno postupanje pravdaju nejasnom odredbom zakona. Propisano je da naruilac sprovodi postupak pozivanjem najmanje tri lica koja su prema njegovim saznanjima sposobna da izvre nabavku, istovremeno objavljujui poziv za podnoenje ponuda na svojoj internet stranici i na Portalu javnih nabavki. Propisano je da postupak sprovodi slubenik za javne nabavke ili lice zaposleno na poslovima javnih nabavki (u zavisnosti od obaveze naruioca da ima

- 106 slubenika za javne nabavke), osim kada sloenost predmeta javne nabavke zahteva i uee drugih lica. Predlog zakona omoguuje naruiocu da najpovoljnijem ponuau izda narudbenicu ako je procenjena vrednost male nabavke do 400.000 dinara. Za razliku od vaeeg zakona ukinuta je mogunost da se na nabavku usluga iz Aneksa 1B primenjuje postupak javne nabavke male vrednosti, bez obzira na njihovu vrednost. Ova odredba vaeeg zakona posledica je pogrenog tumaenja direktiva Evropske unije, u kojima postoji podela na nabavke koje se objavljuju na nivou Evropske unije i onih koje se ne objavljuju, bez obzira na procenjenu vrednost. Meutim, ovoj podeli nema mesta na nacionalnom nivou i kao takva predstavljala je prostor za eventualne zloupotrebe. lanom 40. Predloga zakona propisan je okvirni sporazum, kao posebna vrsta ugovora, koji se moe zakljuiti nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka sa najmanje tri, odnosno jednim ponuaem, s tim da je naruilac duan da u pozivu za podnoenje ponuda, odnosno prijava naznai izabranu opciju. Takoe, uslov da se zakljui okvirni sporazum nalazi se i na strani predmeta javne nabavke. Predmet okvirnih sporazuma ne mogu biti finansijske usluge i druge usluge (koje nisu imenovane u Prilogu 1), kao ni radovi za koje se izdaje graevinska dozvola. Ogranienje u vezi sa finansijskim uslugama uvedeno je da bi se sauvala konkurencija na tom tritu, dok je u pogledu drugih usluga uvedeno kako bi se spreila primena ovog sporazuma na sve u ovom zakonu neimenovane usluge. Budui da je konkurencija u graevinarstvu neophodna i da podstie razvoj ove privredne grane, Predlogom je predvieno da se okvirni sporazum ne moe zakljuiti i za radove za koje se izdaje graevinska dozvola. S obzirom da je za ove radove uvek neophodan glavni projekat, a esto i druga tehnika dokumentacija, okvirni sporazum nije dobar instrument za dodelu ugovora o javnoj nabavci jer u trenutku sprovoenja postupka nema dovoljno podataka za njegovo valjano zakljuivanje. Pored toga, budui da vai tri godine moe predstavljati jedan vid restriktivnih sporazuma. U ovim sluajevima naruilac moe umesto okvirnog sporazuma koristiti restriktivni ili kvalifikacioni postupak. Vreme trajanja okvirnih sporazuma ogranieno je na tri godine (u direktivama je etiri godine) radi zatite konkurencije i usklaivanja sa Zakonom o budetskom sistemu kojim je data mogunost donoenja trogodinjih budeta, odnosno predvieno je da se finansijski plan budetskih korisnika donosi za period od jedne ili tri godine i da se srednjoroni planovi odnose na budetsku godinu i naredne dve godine. Ako je okvirni sporazum zakljuen sa jednim ponuaem okvirni sporazum vai dve godine. Okvirni sporazum je ovim Predlogom zakona ureen restriktivnije u odnosu na direktive Evropske unije, zato to su ova ogranienja u naim uslovima neophodna, pre svega kako bi se spreilo ogranienje konkurencije, koja je ionako nedovoljna. Odreeno je da se na osnovu okvirnog sporazuma zakljuuje ugovor o javnoj nabavci ili izdaje narudbenica ako sadri sve bitne elemente ugovora. Ugovor se zakljuuje sa najpovoljnijim dobavljaem primenom kriterijuma ili uslova utvrenih u okvirnom sporazumu ili dostavljanjem ponuda od strane dobavljaa, u skladu sa blie definisanim kriterijumima ili uslovima, ukoliko nisu precizno definisani okvirnim sporazumom, ali koji nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom. Izriito je predvieno da da se u ovoj fazi moe koristiti elektronska licitacija. Odreeno je da modele okvirnih sporazuma i uputstvo za zakljuivanje okvirnih sporazuma saini

- 107 Uprava za javne nabavke kako bi se pomoglo u primeni ovog oblika postupka i uspostavila jedinstvena praksa u njegovoj primeni. lanom 41. Predloga zakona uveden je jo jedan novi oblik postupka javne nabavke sistem dinamine nabavke. Iako je propisano da se na njega primenjuju pravila otvorenog postupka, on zapravo predstavlja elektronski oblik kvalifikacionog postupka. Ovaj postupak se primenjuje koristei se iskljuivo elektronskim sredstvima, odnosno IT tehnologijama i usmeren je na standardna dobra i usluge, na ponavljajue nabavke, koje moe izvriti relativno veliki broj lica. Naruilac najpre objavljuje poziv za podnoenje poetnih ponuda. Sve ponuae ije ponude oceni kao prihvatljive prima u sistem, a kada se javi konkretna potreba za nabavkom, poziva sve ponuae iz sistema da podnesu konane ponude. Pre podnoenja konanih ponuda, naruilac objavljuje obavetenje o postojanju sistema poziv za podnoenje ponuda kojim poziva sva zainteresovana lica da podnesu poetne ponude i pristupe sistemu. Ukoliko naruilac primi poetnu ponudu, ne moe pozvati ponuae iz sistema da podnesu konane ponude, pre nego to oceni poetnu ponudu. Izbor najpovoljnije ponude naruilac vri primenom kriterijuma odreenog u konkursnoj dokumentaciji, koristei elektronska sredstva, odnosno informacioni sistem naruioca automatski rangira ponude. Propisano je da naruilac ne moe usloviti prijem u sistem, plaanjem depozita. Predvieno je da sistem dinamine nabavke traje najdue etiri godine (za razliku od liste kandidata i okvirnog sporazuma koji vae najvie tri godine) kako bi se potstakli naruioci da primenjuju ovaj elektronski oblik otvorenog postupka. Izriito je navedeno da naruilac u toku trajanja sistema ne moe menjati uslove za prijem. lanom 42 47. Predloga zakona ureena je elektronska licitacija kao nain sprovoenja postupaka javne nabavke. Odreeno je da se ona moe primenjivati u otvorenom, restriktivnom i pregovarakom postupku iz lana 35. stav 1. taka 1) Predloga zakona, kao i u sluaju rangiranja ponuda na osnovu prethodno zakljuenog okvirnog sporazuma, samo ako se predmet javne nabavke moe jasno i objektivno opisati i ako su kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude pogodni za automatsko ocenjivanje pomou elektronskih sredstava, bez bilo kakve intervencije naruioca. Propisan je tok elektronske licitacije, obavezna sadrina konkursne dokumentacije i poziva za podnoenje ponuda. Odreeno je da naruilac najpre u pozivu za podnoenje ponuda (koji objavljuje ili alje licima, ponuaima, kandidatima u zavisnosti od vrste postupka) posebno navodi da e biti primenjena elektronska licitacija. Pre same primene licitacije, naruilac vri strunu ocenu ponuda i poziva ponuae ije su ponude ocenjene kao prihvatljive da uestvuju u licitaciji. Ukoliko su ponude podnete elktronskim putem, naruilac moe sprovesti licitaciju bez posebnog obavetenja, odnosno pozivanja ponuaa pod uslovom da se svakom od ponuaa omogui pristup podacima o trenutnom rangiranju i o ponuenim vrednostima drugih ponuaa. Propisana je obaveza za velike naruioce, ija je ukupna vrednost javnih nabavki kod kojih se predmet javne nabavke moe jasno i objektivno opisati (one na koje je elektronska licitacija primenjiva) na godinjem nivou vea od 700 miliona dinara, da uspostave informacioni sistem pomou kojeg e primenjivati elektronsku licitaciju. Na ovaj nain se uvodi obaveza primene elektronske nabavke, pre svega za one naruioce koji sprovode veliki broj nabavki i kod kojih e utede od primene elektronske nabavke biti znaajno vee od trokova uspostavljanja informacionog sistema neophodnog za njihovu primenu. Procene su da u Srbiji ima 10 do 15 takvih naruilaca, ne raunajui Upravu za zajednike poslove. lanom 48. 50. Predloga zakona propisana je delimina centralizacija javnih nabavki. Definisano je da je telo za centralizovane javne nabavke telo koje moe da zakljuuje okvirne sporazume i ugovore koje mogu dalje koristiti naruioci ili moe da direktno nabavlja za potrebe naruilaca. Odreeno je da se telo za

- 108 centralizovane javne nabavke moe osnovati na republikom, pokrajinskom ili lokalnom nivou. Predvieno je i da vie lokalnih samouprava moe osnovati zajedniko telo za centralizovane javne nabavke. Na odluku, odnosno sporazum o osnivanju saglasnost daje Uprava za javne nabavke, to je potrebno kako bi se spreile nepravilnosti u organizaciji, poslovima, nainu organizovanja i funkcionisanja ovih tela. Radi spreavanja negativnih posledica centralizacije predviena je obaveza tela za centralizovane javne nabavke da postupak oblikuje na nain da omogui uee malih i srednjih preduzea. Predvieno je da telo za centralizovane javne nabavke na republikom nivou bude Uprava za zajednike poslove republikih organa budui da ve sprovodi jedan deo nabavki za potrebe republikih organa i da ima deo potrebnih kadrova i iskustva u sprovoenju postupaka. Predlogom je precizirano da Uprava za zajednike poslove sprovodi javne nabavke za potrebe dravnih organa i organizacija, ukljuujui i pravosudne organe kao i predmet nabavki koje moe da sprovodi za njihove potrebe (dobra i usluge koje su navedene prilogu 2 i radovi za koje se ne izdaje graevinska dozvola. Ogranienje u pogledu predmeta javne nabavke koje Uprava za zajednike poslove sprovodi uneto je kako bi Uprava za zajednike poslove sprovodila standardizovane nabavke, za potrebe veeg broja naruilaca, kako bi se spreila njena preoptereenost, ograniila centralizacija javnih nabavki i kako bi se zatitila mala preduzea koja esto, u uslovima velike centralizacije nabavki, gube mogunost za uee u postupku. Predvieno je da se centralizovano nabavljaju pre svega potrona dobra, hrana, namirnice, kao i druga dobra poput prevoznih sredstava ili raunarske opreme, graevinskih instalacija i opreme gde bi bilo dobro uvesti odreeni standard, jer se tako i kasnije ostvaruju utede u odravanju, zameni i sl. Ogranienje je uvedeno i u pogledu usluga. Od centralizacije su izuzete neke intelektualne usluge i one koje su specifine (nestandardne) jer zavise od potreba odreenog naruioca. Primera radi usluga kredita (i druge finansijske usluge) uvek zavisi od potreba naruioca, namene kredita i svakako da naruilac moe mnogo bolje da u postupku zatiti svoje interese i obezbedi sebi povoljniji kredit. Izuzete su i usluge koje mogu naruiti konkurenciju na pojedinim tritima, jer bi primera radi centralizovana nabavka pravnih ili zdravstvenih usluga dovele u privilegovan poloaj ponuaa koji ima zakljuen okvirni sporazum ili ugovor sa Upravom za zajednike poslove. Prethodno reeno za finansijske usluge vai i za odreene graevinske radove poput izgradnje objekata, gde su specifine potrebe naruioca razlog za izuzimanje ovih nabavki iz centralizacije. Smatramo da je ovaj nivo obavezne centralizacije nabavki trenutno optimalan za sistem javnih nabavki u Srbiji, s tim da se iskustva iz prakse mogu iskoristiti za poboljanje ovih odredbi. Propisano je da Uprava za zajednike poslove sprovodi iskljuivo otvoreni i restriktivni postupak, osim kada u otvorenom ili restriktivnom postupku dobije sve neprihvatljive ponude, kada moe sprovesti odgovarajui pregovaraki postupak. Obavezana je Uprava za zajednike poslove da, kada je to mogue, nabavku oblikuje po partijama. Ovakva odredba je neophodna imajui u vidu ukupnu vrednost nabavki i broj naruilaca za koje se nabavke sprovode. Podelom nabavke po partijama ne naruavaju se pogodnosti koje ukrupnjavanje nabavke donosi, a sa druge strane otklanjaju se loe strane centralizacije nabavki i omoguava se da se sa vie razliitih ponuaa zakljue ugovori ili okvirni sporazumi ukljuujui i mala preduzea preduzetnike. Propisano je da Uprava za zajednike poslove prati izvrenje ugovora i vodi jedinstvenu elektronsku evidenciju dobavljaa.

- 109 Predlog predvia obavezu da Vlada utvrdi spisak naruilaca za koje e Uprava za zajednike poslove sprovoditi nabavke, detaljnije utvrdi predmete nabavki koje e Uprava sprovoditi kao i da blie uredi samo sprovoenje postupka, odnosno koordinaciju izmeu naruilaca i Uprave za zajednike poslove. Ako naruilac koji dobra i usluge nabavlja na nain iz stava 1. ovog lana ima primedbe na zakljueni ugovor, odnosno okvirni sporazum, duan je da o tome obavesti Dravnu revizorsku instituciju. Pored ovoga naruioci mogu zajedno sprovesti odreenu javnu nabavku, s tim da odluku o zajednikom sprovoenju postupka javne nabavke iju sadrinu odreuje Uprava za javne nabavke, naruioci dostavljaju na miljenje Upravi. Za zakonitost i pravilnost postupka solidarno su odgovorni naruioci koji sprovode javnu nabavku. Ovo je nain da naruilac zapravo ovlasti drugog naruioca da sprovede za njegove potrebe javnu nabavku, ali se time ne iskljuuje njegovo uee iz postupka i odgovornost za postupak. lan 51. Predloga zakona odreuje obaveznu sadrinu plana nabavki. Ono to je naroito vano je obaveza za naruioca da u planu navede i nabavke na koje zakon ne primenjuje. Precizno je navedeno koje podatke plan obavezno sadri, izmeu ostalog to je opravdanost i procenjena vrednost javne nabavke, kao i nain na koji je procenjena vrednost utvrena. U planu je naruilac obavezan da navede i ako nabavku sprovodi preko tela za centralizovane javne nabavke ili zajedno sa drugim naruiocem. Predvieno je da Uprava propie detaljnije sadrinu i formu plana nabavki. Naruilac je obavezan da u elektronskoj formi plan nabavki dostavi Dravnoj revizorskoj instituciji i Upravi za javne nabavke koje na taj nain mogu efikasnije vriti kontrolu u svom domenu.Sve izmene u planu moraju biti evidentirane, a naruilac je duan da do 31. marta dostavi Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji izvetaj o izvrenju plana nabavki za prethodnu godinu. Propisano je da se prvobitno planirana sredstva za odreenu javnu nabavku ne mogu poveati za vie od 10%, osim u sluaju elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih dogaaja ije nastupanje ne zavisi od volje naruioca. Na ovaj nain Predlog zakona podstie naruioce da paljivije planiraju nabavke ime se poveava njihova efikasnost i ukupna finansijska disciplina. lan 52. Predloga zakona propisuje uslove za pokretanje postupka javne nabavke. Predvieno je da se postupak javne nabavke moe pokrenuti ako je nabavka planirana, ako su predviena sredstva u budetu, odnosno finansijskom planu. lan 53. Predloga zakona odreuje obavezne elemente odluke o pokretanju postupka javne nabavke. Odlukom o pokretanju se odreena sredstva definitivno opredeljuju za odreenu namenu, jer za razliku od plana, donoenjem odluke se preciznije odreuje predmet javne nabavke odnosno njegova specifikacija, koliine, procenjena vrednost, trajanje ugovora, vrsta postupka, dinamika nabavke i sl. Propisano je da se u odluku o pokretanju pregovarakog postupka bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda obavezno unose razlozi za primenu tog postupka i osnovni podaci o licima kojima e naruilac uputiti poziv za podnoenje ponude kao i razloge za upuivanje poziva tim licima. lanom 54. Predloga zakona propisano je da javnu nabavku sprovodi komisija i odreen je njen sastav. Odreena je obavezna sadrina reenja o obrazovanju komisije. Odreeno je da jedan od lanova komisije mora biti lice sa zavrenim odgovarajuim studijama na pravnom fakultetu ili slubenik za javne nabavke. Na ovaj nain, nije neophodno kao do sada da naruilac zapoljava i pravnika i lice koje je slubenik za javne nabavke. Ako je procenjena vrednost javne nabavke vea od petostrukog iznosa koji predstavlja granicu za primenu javne nabavke male vrednosti, lan komisije mora biti

- 110 slubenik za javne nabavke. Propisano je da za lanove komisije mogu biti imenovana lica koja imaju odgovarajue struno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke, a ako naruilac nema takvog zaposlenog, moe imenovati i lice koje nije zaposleno kod naruioca. Odreeni su zadaci komisije kako se ne bi deavalo da naurioci imaju razliitu praksu, a s obzirom na vanost ovim odredbama je mesto u zakonu, a ne podzakonskom aktu. Odreeno je da komisija: priprema konkursnu dokumentaciju, oglase o javnim nabavkama, izmene ili dopune konkursne dokumentacije, dodatne informacije ili objanjenja u vezi sa pripremanjem ponuda ili prijava; otvara, pregleda, ocenjuje i rangira ponude ili prijave; vodi pregovaraki postupak; sainjava pismeni izvetaj o strunoj oceni ponuda; priprema predlog odluke o dodeli ugovora, predlog odluke o zakljuenju okvirnog sporazuma, predlog odluke o obustavi postupka javne nabavke, kao i predlog odluke o priznavanju kvalifikacije; odluuje povodom podnetog zahteva za zatitu prava; preduzima druge radnje u postupku u zavisnosti od vrste postupka i predmeta nabavke; Izriito je propisano da je komisija za javnu nabavku duna da sprovede postupak javne nabavke koji je odreen odlukom o pokretanju postupka. Ovo je naroito vano u sluaju pitanja odgovornosti za vrstu izabranog postupka. U smislu Predloga zakona odgovornost za pokretanje postupka je iskljuivo na licu koje je odgovorno za donoenje odluke o pokretanju. Takoe, izriito je propisano da komunikaciju sa svim zainteresovanim licima i ponuaima vre iskljuivo lanovi komisije. lanom 55. 60. Predloga zakona propisane su vrste oglasa o javnoj nabavci, nain i rokovi objavljivanja i opti renik nabavke. Uprava za javne nabavke obavezana je da saini standardne obrasce oglasa o javnim nabavkama u skladu sa pravilima i podacima iz Priloga 3 Predloga zakona. Kako bi se opisi predmeta javne nabavke standardizovali, predvieno je da Vlada donese opti renik nabavke po ugledu na CPV (Common Procurement Vocabulary) u Evropskoj uniji. U Evropskoj uniji kao multijezikoj zajednici ovaj renik je znaajno unapredio konkurenciju, omoguivi pre svega kompanijama iz drugih drava lanica da uspeno uestvuju na tenderima. Ovaj renik omoguie i potpunu i preciznu primenu instituta istovrsnosti predmeta javne nabavke. Odreeno je da se oglasi o javnoj nabavci objavljuju na Portalu javnih nabavki i na internet stranici naruioca. Izriito je navedeno da naruilac koji nema internet stranicu nije duan da je formira iskljuivo radi objavljivanja oglasa o javnim nabavkama, kako se ne bi trokovi izrade internet stranica pravdali ovim zakonom. Obaveza objavljivanja na internet stranici naruioca predviena je kako bi naruioci koji ve imaju internet stranicu iskoristili ovaj sve popularniji vid oglaavanja i kako bi na taj nain dodatno doprineli poveanju transparentnosti i konkurencije. Obaveza objavljivanja u Slubenom glasniku RS je ukinuta, ime e naruioci ostvariti znaajne utede, a istovremeno e se postupak ubrzati, budui da je prosena cena poziva za podnoenje ponuda (u zavisnosti od obima) iznosila nekoliko hiljada dinara i da su pri tom objavljivani u roku od 15 dana, a nekada i nakon proteka tog roka. Propisano je da se poziv za podnoenje ponuda ili prijava moe objaviti i u nekom specijalizovanom listu, u zavisnosti od predmeta javne nabavke. Predlog daje okvirne kriterijume naruiocima koji treba da im pomognu u proceni da li je celishodno objaviti oglas na meunarodnom nivou: procenjena vrednost javne nabavke, vrsta, sloenost i specifinost predmeta javne nabavke, razvijenost domaeg trita i broj domaih ponuaa koji su sposobni da izvre nabavku.

- 111 Predlog zakona propisuje obavezu objavljivanja prethodnog obavetenja, najmanje jednom godinje i na poetku godine, prema procenjenoj vrednosti javne nabavke istovrsnih dobara, usluga i radova na godinjem nivou. Na ovaj nain naruilac e objavljivati prethodno obavetenje za istovrsne nabavke ija ukupna vrednost godinje, prelazi 45 miliona dinara za dobra i usluge, odnosno 60 miliona dinara za radove. Ovim je spreena mogunost da naruilac usitni nabavku i izbegne objavljivanje prethodnog obavetenja. Osim toga, za ponuae je vano da znaju koliko ukupno dobara, usluga ili radova odreene vrste naruilac namerava da nabavi u toku godine, bez obzira da li e to biti u jednom ili vie postupaka. lan 61. 63. Predloga zakona regulie pripremu i dostavljanje konkursne dokumentacije. Izriito je odreeno da naruilac nije u obavezi da objavi procenjenu vrednost javne nabavke, a iako je u praksi to do sada bilo pravilo, Predlog zakona ostavlja slobodu naruiocu da ako oceni celishodnim moe da objavi procenjenu vrednost. Odreena je obavezna sadrina konkursne dokumentacije i propisano da e se njena sadrina detaljnije urediti podzakonskim aktom. Regulisano je kada je naruilac u obavezi da trai bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeenja, u zavisnosti od naina plaanja. Odreena je obaveza naruiocu, da objavi konkursnu dokumentaciju na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, a ukoliko postoje poverljivi delovi konkursne dokumentacije obavezu da objavi gde se ti delovi i pod kojim uslovima mogu preuzeti. Na ovaj nain spreie se loa praksa da se konkursna dokumentacije naplauje proizvoljno, esto po ceni koja znaajno prevazilazi trokove umnoavanja. Takoe, naruilac je obavezan i da sve izmene i dopune konkursne dokumentacije i pojanjenja u vezi konkursne dokumentacije objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. lanom 64. 69. Predloga zakona propisan je nain izraunavanja procenjene vrednosti javne nabavke. Propisano je da se procenjena vrednost iskazuje u dinarima bez uraunatog PDV-a i da obuhvata ukupni plativi iznos ponuau. Odreeno je da procenjena vrednost javne nabavke mora biti zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraivanju trita predmeta javne nabavke, koje ukljuuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, odravanja i sl. i da mora biti validna u vreme pokretanja postupka. Posebno i odvojeno je regulisan nain izraunavanja procenjene vrednosti dobara, usluga i radova. Kod procenjene vrednosti javne nabavke dobara napravljena je razlika prema roku vaenja ugovora (godinu dana, vie godina, periodini ugovori, neodreeno). Kod procenjene vrednosti javne nabavke usluga napravljena je razlika prema vrsti usluga i prema roku vaenja ugovora. Odreeno je da se u procenjenu vrednost radova ukljuuje i vrednost svih dobara i usluga koji su neophodni za izvrenje ugovora o javnoj nabavci radova. Naruilac je obavezan da u odluci o pokretanju postupka posebno navede vrednost materijala, dobara i usluga koje sam obezbeuje. Izriito je navedeno da naruilac odreuje procenjenu vrednost javne nabavke za svaku od partija i da procenjena vrednost predstavlja zbir procenjenih vrednosti svih partija. Propisano je da procenjena vrednost javne nabavke kod kvalifikacionog postupka (prve faze), okvirnih sporazuma i sistema dinamine nabavke predstavlja zbir procenjene vrednosti svih ugovora za vreme trajanja liste kandidata, okvirnih sporazuma, odnosno sistema dinamine nabavke. lanom 70. 74. Predloga zakona regulisane su tehnike specifikacije i njihovo korienje u postupku javne nabavke. Definisane su tehnike specifikacije i odreeno, primera radi, ta sadre. Odreena su etiri razliita naina odreivanja tehnikih specifikacija. Izriito je propisana mogunost da karakteristike ili zahtevi funkcionalnosti predmeta nabavke mogu ukljuivati i ekoloke karakteristike. Naruilac je obavezan da u tehnikim specifikacijama zahteva pristupanost za

- 112 osobe sa invaliditetom i uopte, sve korisnike. Ako je tehnika specifikacija odreena pozivanjem na odreeni standard, naruilac ne moe da odbije ponudu ako ponua dokae (podnese odgovarajui dokaz) da predmet nabavke koji nudi na sutinski jednak nain zadovoljava zahteve standarda. U sluaju odreivanja tehnike specifikacije putem funkcionalnih zahteva i karakteristika, naruilac ne moe da odbije ponudu, ukoliko ponua ponudi odgovarajui dokaz da dobra, usluge ili radovi koje nudi zadovoljavaju srpske, evropske, meunarodne ili druge standarde ili srodna dokumenta i ako dokae da ovi standardi ispunjavaju traene karakteristike ili funkcionalne zahteve. Zabranjeno je korienje specifikacija ili standarda odreene proizvodnje, izvora ili gradnje ili pozivanje na odreeni robni znak, patent, tip, proizvodnju ili poreklo, osim ukoliko je takva specifikacija opravdana sa stanovita predmeta ugovora ili naruilac ne moe da opie predmet ugovora na nain da specifikacije budu dovoljno razumljive ponuaima. U ovom poslednjem sluaju, obavezno je navesti i re ili odgovarajue. Predlogom zakona ureeno je i korienje ekolokih specifikacija i oznaka i zahteva i oznaka u pogledu energetske efikasnosti. Njihovo korienje uslovljeno je ispunjenjem odreenih uslova. Budui da su Zakonom o standardizaciji (Sl. glasnik RS 36/09) definisani pojmovi standard i srodni dokument, nije bilo potrebe (ne bi ni pravno tehniki bilo ispravno preuzimati odredbe drugog zakona) da Predlog zakona odreuje znaenje ovih pojmova. lan 75. 77. Predloga zakona definie uslove za uee u postupku javne nabavke. Uslovi za uee su podeljeni na obavezne i dodatne uslove. Obavezne uslove mora ispuniti svaki ponua, odnosno podnosilac prijave u postupku javne nabavke. Obavezni uslovi su precizno definisani, a njima se zahteva minimum zakonitog poslovanja ponuaa, a to je: 1) da su registrovani; 2) da nisu osuivani za pojedina krivina dela (Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivina dela uvedena je u na pravni sistem krivina odgovornost pravnih lica; 3) da im po osnovu uinjenog privrednog prestupa ili prekraja nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke, a koja je vaea u vreme sprovoenja postupka (objavljivanja ili slanja poziva). 4) da su izmirili dospele poreze i doprinose; 5) da imaju dozvolu, kada je ona propisana, za obavljanje delatnosti koja je u vezi sa predmetom javne nabavke; Broj obaveznih uslova je smanjen sa sedam na pet, s tim da su drugaije odreeni u odnosu na postojei zakon. Nain dokazivanja obaveznih uslova je znaajno olakan mogunou da se oni dokazuju na osnovu podataka u registrima koji su javno dostupni, odnosno na osnovu upisa u registar ponuaa ili podnoenjem potvrde javnog belenika. Naruilac je duan da od ponuaa zahteva izjavu kojom potvruju da su prilikom sastavljanja ponude potovali vaee propise o zatiti na radu, zapoljavanju i uslovima rada, zatiti ivotne sredine, kao i da ponua garantuje da je imalac prava intelektualne svojine. Poslovni, finansijski, kadrovski i tehniki kapaciteti, odreeni su kao dodatni uslovi. Na ovaj nain naruilac u zavisnosti od predmeta i vrednosti nabavke definie ove uslove i nain njihovog dokazivanja. Vaei zakon je ove uslove odredio kao obavezne, zbog ega su naruioci bili u obavezi da trae ispunjenost poslovnog,

- 113 finansijskog, kadrovskog i tehnikog kapaciteta ak i kada s obzirom na predmet javne nabavke oni nisu od znaaja ili uticaja na nabavku. Odreeno je i da naruilac moe zahtevati od ponuaa da dokau da nad njima nije pokrenut steajni postupak ili postupak likvidacije. Naruilac moe odrediti i dodatne uslove koji se tiu socijalnih i ekolokih pitanja. Dodatni uslovi moraju biti u logikoj vezi sa predmetom javne nabavke i ne smeju biti diskriminatorni. lanom 77. - 79. Predloga zakona odreen je nain dokazivanja ispunjenosti obaveznih i dodatnih uslova. Precizno je odreeno kojim dokumentima (i ko izdaje te dokumente) se dokazuje ispunjenost obaveznih uslova, dok je za dodatne uslove dato primera radi, kako se mogu dokazati. Predvieno je da se u postupku javne nabavke male vrednosti ispunjenost uslova moe dokazivati dostavljanjem izjave kojom ponua pod punom materijalnom i krivinom odgovornou izjavljuje da ispunjava zakonske uslove i one odreene konkursnom dokumentacijom, osim uslova koji se odnosi na dozvolu za obavljanje odreene delatnosti, osim ako naruilac konkursnom dokumentacijom ne odredi drugaije. Naruilac je izriito obavezan da da dosledno potuje zakonite interese ponuaa, titei njihove tehnike i poslovne tajne u smislu zakona kojim se ureuje zatita poslovne tajne. Radi lakeg dokazivanja ispunjenosti obaveznih uslova Predlog zakona uvodi registar ponuaa. Na ovaj nain e sva lica koja imaju nameru da uestvuju u postupcima javne nabavke i koja su registrovana kod Agencije za privredne registre, moi da se upiu u poseban registar ponuaa, kao lica koja ispunjavaju obavezne uslove za uee u postupku javne nabavke i prilikom podnoenja ponuda nee biti u obavezi da dokazuju ispunjenost obaveznih, ve samo dodatnih uslova. Predlogom zakona omogueno je dostavljanje neoverenih kopija dokumenata, pri emu se od izabranog ponuaa ne zahteva obavezno dostavljanje originala (ili overenih kopija dokumenata) kako to zahteva vaei zakon, ve je naruiocu ostavljena mogunost da zahteva na uvid originale ili overene kopije dokumenata. Obavezan je naruilac da u konkursnoj dokumentaciji navede, da ponua nije u obavezi da dostavlja dokaze koji su javno dostupni na internet stranicama nadlenih organa i da navede koji su to dokazi. Bez obzira na prethodno navedeno, u sluaju propusta naruioca (ako u konkursnoj za neki od dokaza dokumenata, ne navede da je javno dostupan i da ne postoji obaveza njegovog dostavljanja), ponua nije duan da dostavi dokaz, ako u ponudi navede internet stranicu na kojoj je traeni dokaz javno dostupan. Na ovaj nain ponuai mogu dokazati ispunjenost obaveznih uslova iz lana 75. stav 1. ta. 1) i 3) Predloga zakona, a u nekim oblastima i iz take 5). Ukoliko Poreska uprava unapredi nain rada u smislu da podaci o poreskim dunicima budu javno dostupni, i ispunjenost uslova iz take 4) moi e da se dokae na ovaj nain. S obzirom na oekivanja da se unapredi elektronsko poslovanje, postoji mogunost da je neki od traenih dokaza elektronski dokument. U tom sluaju ponua dostavlja kopiju elektronskog dokumenta u pisanoj formi (osim naravno ako se sprovodi elektronska nabavka), sainjenu u skladu sa propisima koji ureuju elektronski dokument. Ako ponua objektivno, nije mogao da u roku predvienom za podnoenje ponuda dostavi sve zahtevane dokaze, naruilac je duan da odredi naknadni primeren rok za njihovo dostavljanje, a ako se u dravi iz koje je ponua ne izdaju dokumenti traeni zakonom ili konkursnom dokumentacijom, ponua moe dokazati

- 114 ispunjenost uslova dostavljanjem pisane izjave date pred javnim belenikom, sudom ili drugim nadlenim organom te drave. lan 80. Predloga zakona ureuje podnoenje ponude sa podizvoaem. Propisano je da je naruilac duan da u ponudi navede da li e izvrenje dela nabavke poveriti podizvoau i da u ponudi navede procenat nabavke koji e izvriti preko podizvoaa, ali je odreeno ogranienje po vrednosti nabavke koja se moe izvriti preko podizvoaa. Ako ponuda sa podizvoaem bude izabrana kao najpovoljnija, osnovni podaci o podizvoau i njegov deo posla (predmet i vrednost) u vezi sa izvrenjem nabavke bie navedene u ugovoru. S obzirom da Predlog zakona uvodi deliminu centralizaciju javnih nabavki, ovim lanom smo predvideli da u sluaju zakljuenja okvirnog sporazuma ili ako je procenjena vrednost pojedinane nabavke vea od 35 (za dobra i usluge), odnosno preko 52 miliona dinara (za radove), naruilac moe zahtevati od ponuaa da odreeni deo javne nabavke, po vrednosti ili predmetu, izvri preko podizvoaa koji je preduzetnik ili malo pravno lice. Na ovaj nain se tite preduzetnici i mala preduzea od ukrupnjavanja nabavki (sprovoenje postupka od strane Uprave za zajednike poslove i okvirni sporazumi), odnosno omoguava im se da kao podizvoai (ili u zajednici) uestvuju u postupcima javnih nabavki vee vrednosti. Predvieno je da podizvoa mora da ispunjava obavezne uslove, pri tom ako se radi o dozvoli za obavljanje delatnosti podizvoa mora da ima dozvolu samo za delatnost u vezi sa kojom je deo nabavke koji preko njega izvrava ponua. Ako je za izvrenje dela javne nabavke ija vrednost ne prelazi 10% ukupne vrednosti javne nabavke potrebno ispuniti obavezan uslov u smislu dozvole za obavljanje delatnosti, ponua moe dokazati ispunjenost tog uslova preko podizvoaa kojem je poverio izvrenje tog dela nabavke. Naruilac odreuje koje dodatne uslove mora da ispuni podizvoa, ali ti uslovi ne smeju biti takvi da ograniavaju uee podizvoaa. Ponua, odnosno dobavlja u potpunosti odgovara naruiocu za izvrenje obaveza iz postupka javne nabavke, odnosno za izvrenje ugovornih obaveza, bez obzira na broj podizvoaa. Predlog zakona daje mogunost naruiocu da na zahtev podizvoaa i gde priroda predmeta nabavke to dozvoljava preneti dospela potraivanja direktno podizvoau, za deo nabavke koja se izvrava preko tog podizvoaa. ali je naruilac duan da omogui dobavljau da prigovori ako potraivanje nije dospelo, ako i da detaljnije propie pravila u ovom sluaju u konkursnoj dokumentaciji, pri emu to ne utie na odgovornost dobavljaa za izvrenje ugovora. Kako bi se spreila situacija koja je esta u praksi, da ponuai podnesu ponudu sa jednim podizvoaem, a prilikom izvrenja nabavke angauju drugog podizvoaa, Predlog zakona izriito odreuje da dobavlja ne moe angaovati kao podizvoaa lice koje nije naveo u ponudi. Ukoliko prekri ovu zabranu naruilac e realizovati sredstvo obezbeenja i raskinue ugovor, osim ako bi raskid ugovora prouzrokovao tetu za naruioca. S obzirom na problem likvidnosti, Predlog je u ovom lanu predvideo da ponua moe angaovati drugog podizvoaa, pod uslovom da je podizvoa koji je naveden u ponudi postao insolventan, da novi podizvoa ispunjava sve uslove odreene za podizvoaa i da je ponua dobio prethodnu saglasnost naruioca. lanom 81. Predloga zakona regulisano je podnoenje zajednike ponude. Odreeno je da svaki lan zajednice (grupe ponuaa) mora dokazati ispunjenost obaveznih uslova, dok dodatne uslove ispunjavaju zajedno, osim ako naruilac iz opravdanih razloga ne odredi drugaije. Odreeno je da obavezan uslov u pogledu

- 115 dozvole za obavljanje delatnosti koja je u vezi sa delom predmeta nabavke mora da ispuni samo lan koji lan grupe koji e biti nadlean za izvrenje tog dela nabavke. Propisano je da grupa ponuaa u okviru ponude podnosi i sporazum kojim se preciziraju obaveze lanova grupe ponuaa prema naruiocu i meusobno. odreena je obavezna sadrina sporazuma. Ovaj sporazum je jako vaan kako bi se u sluaju eventualnih nedostataka jasno utvrdila odgovornost (bez obzira to za tetu svi lanovi grupe ponuaa, odgovaraju solidarno), a mogu posluiti i kao indikatori povrede konkurencije. Precizirana je situacija koja je bila sporna u praksi, kada ponudu podnosi zadruga. Predlog zakona predvia da zadruga moe ponudu podneti samostalno u svoje ime, kada za obaveze iz postupka i ugovora odgovara zadruga i zadrugari u skladu sa zakonom kojim se ureuju zadruge ili moe podneti zajedniku ponudu u ime zadrugara kada za obaveze iz postupka i ugovora lanovi zadruge odgovaraju neogranieno solidarno. lanom 82. Predloga zakona propisane su negativne reference, pri emu su podeljene na one koje se odnose na postupak javne nabavke i na one koje se odnose na izvrenje javne nabavke. Spisak moguih dokaza negativne reference ponuaa delimino je proiren u odnosu na postojei zakon i prilagoen praktinim potrebama naruilaca. Tako je Predlog zakona kao dokaz negativne reference predvideo pored pravosnane sudske odluke i konanu odluku nadlenog organa (u upravnom postupku), ispravu o naplaenoj ugovornoj kazni, reklamacije potroaa, odnosno korisnika ako nisu otklonjene u ugovorenom roku, dokaz o angaovanju lica koja nisu oznaena u ponudi kao podizvoai, odnosno lanovi grupe ponuaa. Pored izriito navedenih dokaza naruilac moe odrediti konkursnom dokumentacijom i drugi relevantan dokaz koji je primeren predmetu javne nabavke. Naruilac je duan da odbije ponudu ukoliko poseduje neki od dokaza negativne reference. Umesto mogunosti, predviena je obaveza za naruioca kako se ne bi stvorili uslovi za arbitrarnost. U primeni vaeeg zakona javila se dilema da li naruilac moe koristiti dokaz negativne reference drugog naruioca. Preovladalo je miljenje da moe. Meutim ipak treba napraviti razliku izmeu samih dokaza. Ako je dokaz pravosnana sudska odluka ili konana odluka nekog dravnog organa onda je to opravdano, meutim ako je u pitanju dokaz koji potie iskljuivo od samog naruioca sporno je koliko on moe biti korien kao opti i kao jedini dokaz negativne reference. Zato Predlog zakona precizira da naruilac moe koristiti negativnu referencu koju poseduje drugi naruilac samo ako je njen dokaz pravosnana sudska odluka ili konana odluka drugog organa i ako je predmet javne nabavke istovrsan. lanom 83. Predloga zakona propisan je spisak negativnih referenci. Naruioci su duni da Upravi za javne nabavke dostave dokaz o negativnoj referenci, a Uprava za javne nabavke donosi zakljuak kojim utvruje postojanje negativne reference, ako od naruioca dobije pravosnanu sudsku odluku ili konanu odluku drugog nadlenog organa ili ako od tri meusobno nepovezana naruioca dobije drugi dokaz negativne reference i to u periodu od godinu dana. Na ovaj nain Uprava ne ulazi u meritum stvari ve samo utvruje formalnu ispravnost isprave i ispunjenost uslova u smislu ovog zakona i eventualno drugih relevantnih propisa kojima se ureuje sadrina pojedinih isprava. Predlogom je izriito propisano fiksno trajanje negativne reference, prema pretpostavljenoj dokaznoj snazi pojedinih isprava. Tako je predvieno da na osnovu pravosnane sudske odluke ili konane odluke drugog organa negativna referenca vai devet meseci, na osnovu isprave o realizovanom sredstvu obezbeenja est meseci, a na osnovu drugog dokaza tri meseca. Ukupnan period za koji e lice koje je dobilo negativne reference biti na spisku negativnih referenci rauna se prema

- 116 zbiru vremena trajanja poslednje dve primljene reference. Isto lice se moe nai na spisku negativnih referenci najkrae est meseci, a najdue 15 meseci neprekidno. Propisano je da na osnovu donetih zakljuaka, Uprava za javne nabavke vodi spisak negativnih referenci u koji se pored naziva ponuaa, odnosno dobavljaa upisuje predmet javne nabavke za koju je dobio negativnu referencu sa oznakom iz opteg renika nabavke i datum utvrivanja i vaenja negativne reference. Protiv zakljuka Uprave za javne nabavke moe se podneti alba Republikoj komisiji za zatitu prava, u roku od osam dana. Posledica za ponuaa koji se nae na spisku negativnih referenci je da e njegova ponuda biti odbijena ukoliko je istovrsan predmet javne nabavke sa predmetom za koji je dobio negativnu referencu, u suprotnom bie obavezan da dostavi dodatno obezbeenje ija vrednost moe biti do 15% ponuene cene. lanom 84. i 85. Predloga zakona regulisani su kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude. Propisano je da naruilac definie element kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude u pozivu za podnoenje ponuda i u konkursnoj dokumentaciji, pri emu nain njihovog odreivanja mora biti u vezi sa predmetom javne nabavke. Predlog zakona odreuje dva kriterijuma, najnia ponuena cena i ekonomski najpovoljnija ponuda. Kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda ima najmanje dva elementa kriterijuma, pri emu svaki od elemenata kriterijuma nosi odreeni broj pondera, prema metodologiji koju odreuje naruilac u konkursnoj dokumentaciji. Kao elementi kriterijuma dati su primera radi: ponuena cena; popust na cene iz cenovnika naruioca; rok isporuke ili izvrenja usluge ili radova u okviru minimalno prihvatljivog roka koji ne ugroava kvalitet kao i maksimalno prihvatljivog roka; tekui trokovi; trokovna ekonominost; kvalitet; tehnike i tehnoloke prednosti; ekoloke prednosti i zatita ivotne sredine; energetska efikasnost; post-prodajno servisiranje i tehnika pomo; obaveze u pogledu rezervnih delova; garantni period i vrsta garancija; post-garancijsko odravanje; broj i kvalitet angaovanih kadrova; funkcionalne karakteristike. Ovi i drugi elementi kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude mogu se podeliti na podkriterijume. Odreeno je da se uslovi za uee u postupku javne nabavke ne mogu odrediti kao elementi kriterijuma. lanom 86. Predloga zakona ureen je tretman - prednost domaih ponuaa i dobara domaeg porekla. Za razliku od vaeeg zakona, u sluaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda prednost za domae proizvode i domae ponuae smanjena je na 10 pondera. Ovo je potrebno zato to se radi o predmetu nabavke koji obino zahteva odreeni nivo kvaliteta predmeta javne nabavke (zbog ega je i primenjen kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda), pri emu je razlika u nekoliko pondera znaajna, a razlika od 20 pondera isuvie velika. Kod ponuene cene prednost za domae ponuae je smanjena na 15% ponuene cene, to je takoe znaajna prednost, a koja e se od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju morati dodatno smanjivati do potpunog ukidanja u odnosu na zemlje lanice Evropske unije. Izriito je navedeno da se u ponuenu cenu stranog ponuaa uraunavaju i carinske dabine, jer je samo na taj nain ona uporediva sa ostalim ponudama. Pored toga Predlog zakona reava pitanje koje je bilo sporno u praksi, a to je ta raditi u sluaju kada jedan od ponuaa, dostavi dokaz da nudi dobra domaeg porekla, pri emu i ostali ponuai zapravo nude dobra domaeg porekla, ali nisu podneli uverenje. Stav Republike komisije je da takav ponua ima pravo na prednost u odnosu na sve ostale ponuae, bez mogunosti da se ostalim ponuaima prui prilika da i oni dokau domae poreklo dobara koje nude. Sa druge strane Upravni sud je zauzeo stanovite da je naruilac u ovoj situaciji duan

- 117 da pozove i ostale ponuae da u primerenom roku dostave dokaz o domeem poreklu dobara koje nude. Predlog zakona prihvatio je stav Upravnog suda i propisao izriito obavezu naruioca da pozove sve ponuae ije su ponude prihvatljive da dostave dokaz o domaem poreklu dobara, ako je neki od ponuaa podneo takav dokaz uz ponudu. Predlog zakona ovim lanom predvia da ministar nadlean za poslove privrede donese novi pravilnik kojim e se ovo pitanje urediti na precizniji nain koji e spreiti zloupotrebu prednosti date za proizvode domaeg porekla. Predlog zakona odreuje da je domai ponua pravno lice rezident u smislu zakona kojim se ureuje porez na dobit pravnih lica, odnosno fiziko lice rezident u smislu zakona kojim se ureuje porez na dohodak graana. Ako je podneta zajednika ponuda, svaki lan grupe mora biti domai ponua, ako grupa ponuaa eli da ostvari prednost datu domaim ponuaima. Ako se ponuda podnosi sa podizvoaem, ponua i podizvoa moraju biti domai ponuai kako bi ostvarili prednost. lan 87. 91. Predloga zakona regulie nain podnoenja ponude, trokove pripremanja ponude, elektronsku ponudu i varijantne ponude. Propisano je da se ponuda podnosi neposredno, putem pote ili elektronskim sredstvima. Ponua moe da podnese jednu ponudu, odnosno ako je samostalno podneo ponudu ne moe istovremeno da uestvuje u zajednikoj ponudi ili kao podizvoa. Predlog zakona odreuje da trokove pripremanja i podnoenja ponude snosi ponua, osim u sluaju kada je nabavka obustavljena iz objektivnih razloga na strani naruioca, kada ponua ima pravo na naknadu trokova izrade uzorka ili modela (ako je on izraen u skladu sa tehnikim zahtevima naruioca) i naknadu trokova sredstava obezbeenja. Propisana je mogunost da ponua uz ponudu dostavi strukturu trokova pripremanja ponude, to je od znaaja za smanjivanje trokova postupka i analizu ponuene cene. Pored toga trokovi pripremanja ponude su vaan statistiki podatak za analizu sistema javnih nabavki. Elektronska ponuda je definisana kao ponuda ili deo ponude koju ponua dostavlja naruiocu u elektronskom obliku i koja ispunjava sve uslove u skladu zakonom kojim se ureuje elektronski potpis, elektronski dokument i elektronsko poslovanje. Ponua moe dostaviti elektronsku ponudu ako naruilac u konkursnoj dokumentaciji odredi takvu mogunost. Odreeni su minimalni zahtevi koje informacioni sistem za prijem elektronskih ponuda mora da zadovolji. Predlog zakona propisuje da ponuda mora da vai najmanje 30 dana od dana otvaranja. Za razliku od vaeeg zakona koji kao minimalni rok vaenja ponude odreuje 60 dana, Predlog zakona propisuje krai rok vaenja ponude, imajui u vidu da je potrebno ubrzati postupak javne nabavke i da dui rok vaenja ponude, uglavnom znai i veu ponuenu. Ako naruilac ne zakljui ugovor u periodu vaenja ponude, duan je zatraiti od ponuaa da (bez izmene) produi rok vaenja ponude. Predlogom zakona propisano je da je varijantna ponuda mogua, samo ako je kriterijum za izbor najpovoljnije ponude ekonomski najpovoljnija ponuda, jer se jedino tako mogu sainiti razliite varijante ponude. U pozivu za podnoenje ponude i konkursnoj dokumentaciji naruilac posebno navodi da li je dozvoljeno podnoenje ponude sa varijantama. Ako naruilac to ne navede pretpostavlja se da nije dozvoljeno podnoenje ponude sa varijantama. lanom 92. Predloga zakona odreeno je da naruilac moe odbiti ponudu zbog neuobiajeno niske cene. Neuobiajeno niska cena je definisana kao ponuena cena koja znaajno odstupa u odnosu na trino uporedivu cenu i s obzirom na njenu visinu izaziva sumnju u mogunost izvrenja javne nabavke pod tim uslovima. Ako naruilac oceni da ponuda sadri neuobiajeno nisku cenu duan je da od

- 118 ponuaa zahteva detaljno obrazloenje svih njenih sastavnih delova koje smatra merodavnim. Treba voditi rauna prilikom primene ovog pravila, zato to se esto deava da neuobiajeno nisku cenu upravo ponudi nepoznati ponua, sa kojim naruilac do tada nije bio u ugovornom odnosu. Meutim, brojni su pokazatelji da nove kompanije na tritu upravo pokuavaju da niskim cenama preuzmu deo klijenata ili da dobiju pozitivnu referencu naruioca, da imaju naruioca na svojoj referenc listi (naroito ako je naruilac neka uspena kompanija ili ustanova) nekad i po cenu minimalne zarade. Naravno, mogunost realizacije nabavke po ceni znatno ispod trine u mnogome zavisi od samog predmeta nabavke. lan 93. Predloga zakona dozvoljava dodatna objanjenja i ispravke ponude, ali bez mogunosti menjanja njenog sastava i sadrine. Ovo je neophodno radi to ispravnije analize ponuda, jer komisija za javnu nabavku ne moe uvek biti potpuno obuena za analizu ponude i neophodna je pomo samih ponuaa. Propisano je da naruilac moe ispraviti ukupno ponuenu cenu uz saglasnost ponuaa. Ako postoji razlika izmeu ukupne i jedinine cene merodavna je jedinina cena. Ako se ponua ne saglasi sa ispravkom cene, naruilac e njegovu ponudu odbiti. Naruilac ne moe da dozvoli promenu elemenata ponude koji su od znaaja za primenu kriterijuma za dodelu ugovora ili promenu kojom bi se ponuda koja je neodgovarajua ili neprihvatljiva uinila odgovarajuom ili prihvatljivom, osim ako drugaije ne proizilazi iz prirode postupka javne nabavke, kao to je to sluaj u pregovarakom postupku u kojem uestvuje jedan ponua. Predlog zakona daje mogunost naruiocu da se u konkurentnom dijalogu od izabranog ponuaa zahteva, da potvrdi svoje obaveze koje je prihvatio u ponudi. Ovakva mogunost je neophodna kod pojedinih ugovora (naroito kod javno privatnog partnerstva), jer se pojedine obaveze utvruju, nakon to je izabrano odreeno reenje. lanom 94. 101. Predloga zakona propisani su rokovi za podnoenje ponuda i prijava. Predvieno je opte pravilo da rok za podnoenje ponuda treba da bude primeren Predlog zakona pravi razliku u zavisnosti od vrednosti postupka, budui da se u Predlogu zakona primenjuju nacionalni pragovi (granini iznosi), a ne evropski, to dovodi do toga da e se i za relativno male vrednosti sprovoditi otvoreni postupak. Takoe, rokovi za podnoenje ponuda u direktivama se raunaju od dana slanja oglasa, pri emu su predviena dodatna skraivanja rokova, ako se alju elektronski ili ako je konkursna dokumentacija dostupna u elektronskom obliku, a Predlog zakona je ovo poslednje propisao kao obavezu za sve naruioce. Opti rok (najkrai) za podnoenje ponuda u otvorenom postupku i prijava u restriktivnom postupku i konkurentnom dijalogu je 40 dana, ako se radi o vrednijim nabavkama za koje se oglas objavljuje na stranom jeziku, odnosno 30 dana ako su u pitanju nabavke ispod te granine vrednosti. Ako je javna nabavka objavljena prethodnim obavetenjem u odreenom roku, opti rok se moe skratiti na 22 dana, odnosno 30 dana za vrednije nabavke. Rok za podnoenje ponuda u restriktivnom postupku (u drugoj fazi) je najmanje 20 dana, a u kvalifikacionom postupku osam dana. Rok za podnoenje ponuda u pregovarakom postupku sa objavljivanjem javnog poziva je najmanje 25 dana od dana objavljivanja poziva za podnoenje ponuda. Najkrai rok za podnoenje konanih ponuda u konkurentnom dijalogu je 20 dana od dana slanja poziva za podnoenje ponuda izabranim kandidatima.

- 119 Rok za podnoenje ponuda u postupku javne nabavke male vrednosti ne moe biti krai od osam dana od dana objavljivanja poziva na Portalu javnih nabavki. Rok za podnoenje poetnih ponuda u sistemu dinamine nabavke je 15 dana od dana objavljivanja obavetenja o postojanju sistema dinamine nabavke na Portalu javnih nabavki. Svi rokovi za podnoenje ponuda raunaju se od dana objavljivanja na Portalu javnih nabavki. lanom 102. 104. Predloga zakona regulisan je prijem i otvaranje ponuda. Predvieno je da na svakoj ponudi naruilac mora evidentirati datum i vreme prijema ponude i dostaviti ponuau potvrdu prijema. Naruilac je duan da uva primljene ponude na nain da one ne dou u posed neovlaenih lica. Otvaranje ponuda je javno i sprovodi se odmah nakon isteka roka za podnoenje ponuda, istog dana kada istie rok za podnoenje ponuda. Izuzetno, ako zatita poslovne tajne ili tajnost odreenih podataka to zahteva, javnost e biti iskljuena iz postupka otvaranja ponuda, ali je naruilac duan da donese odluku kojom e obrazloiti razloge iskljuenja javnosti i odrediti da li se to iskljuenje odnosi i na predstavnike ponuaa. Predlogom zakona detaljno je propisano koje podatke zapisnik obavezno sadri, kojim redom se ti podaci unose i istovremeno je odreeno da predstavnik ponuaa ima pravo da ostvari uvid u podatke iz ponude drugih ponuaa koji se unose u zapisnik. Na ovaj nain otklonjena je dilema koja se esto pojavljivala u praksi, koje podatke iz ponude predstavnici ponuaa mogu da vide prilikom njihovog otvaranja. Predlog zakona izriito odreuje da se u zapisnik unose uoeni nedostaci u ponudama (koje lanovi komisije uoe prilikom otvaranja ponude) i da se u toku otvaranja ponude ne moe vriti njena ocena. Ovo preciziranje je neophodno jer se pokazalo u primeni postojeeg zakona da se esto otvaranje ponuda pretvori u raspravu o prihvatljivosti ponuda izmeu predstavnika ponuaa meusobno i komisije naruioca. lan 105. Predloga zakona detaljno propisuje sadrinu izvetaja o strunoj oceni ponuda. Cilj ove detaljnosti je da se izvetaji unifikuju i da sadre podatke iz kojih se lako moe utvrditi injenino stanje vezano za predmet javne nabavke i sam postupak. Izvetaj komisije za javnu nabavku je zapravo obrazloenje odluke o izboru najpovoljnije ponude (obustavi postupka). Pored podataka koje predvia postojei zakon, Predlog zakona u ovom lanu kao sastavni deo izvetaja odreuje i: podatke iz plana nabavke koji se odnose na predmetnu javnu nabavku; eventualna odstupanja od plana nabavki sa obrazloenjem; ponuenu cenu iz ponuda koje su odbijene; ako je podneta samo jedna ponuda, miljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnoenje jedne ponude i predlog mera koje treba preduzeti da se u narednim postupcima obezbedi konkurencija u postupku; ako su sve ponude neodgovarajue ili neprihvatljive miljenje komisije o razlozima koji su uzrokovali podnoenje takvih ponuda i opis naina na koji je odreena procenjena vrednost javne nabavke; ako je ponuda odbijena zbog neuobiajeno niske cene, detaljno obrazloenje nain na koji je utvrena ta cena. lanom 106. Predloga zakona odreeni su bitni nedostaci u ponudama. Ovaj lan zamenjuje pojam ispravna ponuda. Ideja predlagaa je da se suze osnovi za odbijanje ponuda zbog neispravnosti. Umesto pojma ispravne ponude, koji nije ni neophodno definisati i pojma uslov koji omoguava odbijanje ponuda zbog manjih formalnih nedostataka, Predlogom zakona su definisani bitni nedostaci ponude zbog

- 120 kojih naruilac ima pravo odbiti ponudu, dok druge nedostatke ispravlja, ako je to neophodno, na nain na koji se ispravljaju raunske greke. Predlog zakona definie da ponuda ima bitne nedostatke ako ponua u ponudi nije dokazao da ispunjava obavezne i dodatne uslove, ako je rok vaenja ponude krai od odreenog konkursnom dokumentacijom, ako nije dostavljeno sredstvo obezbeenja ili ako ponuda ima druge nedostatke na osnovu kojih nije mogue utvrditi sadrinu ponude (primera radi ako u modelu ugovora niti na nekom drugom obrascu ponua nije naveo rok isporuke, garantni rok, rok plaanja i sl.) ili ponudu nije mogue uporediti sa drugim ponudama. Ovakvo reenje je uvedeno jer je praksa pokazala da su naruioci morali da zbog sitnih formalnih nedostataka (ako nije parafirana svaka strana modela ugovora, ili ponua nije uneo cenu u model ugovora iako je to uinio na obrascu ponude) odbijaju esto najpovoljnije ponude. lan 107. Predloga zakona propisuje uslove za dodelu ugovora. Za razliku od vaeeg zakona koji kao uslov za dodelu ugovora (izbor najpovoljnije ponude) zahteva da najmanje jedna ponuda bude odgovarajua, Predlog zakona zahteva da najmanje jedna ponuda bude prihvatljiva, odnosno da ponuda nema bitne nedostatke, da je odgovarajua i da je ponuena cena u okvirima procenjene vrednosti javne nabavke i da ne uslovljava prava naruioca ili obaveze ponuaa. Na ovaj nain e se spreiti naruioci da izaberu kao najpovoljniju neprihvatljivu ponudu (ija je ponuena cena iznad procenjene vrednosti ili koja uslovljava obaveze ponuaa) to e obezbediti utede, ali pod uslovom da se procenjena vrednost valjano utvrdi. U otvorenom postupku dozvoljeno je naruiocu da dodeli ugovor i ponuau ija ponuda sadri ponuenu cenu veu od procenjene vrednosti javne nabavke, ako ponuena cena nije vea od uporedive trine cene i ako su ponuene cene u svim odgovarajuim ponudama vee od procenjene vrednosti javne nabavke. U ovom sluaju naruilac je duan da nakon donoenja odluke dostavi obrazloen izvetaj Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji. Ovakav izuzetak je neophodan, u suprotnom e naruioci precenjivati vrednost javne nabavke kako bi imali veu slobodu prilikom izbora ponude. Upravo radi kontrole opravdanosti njegove primene propisano je da se u sluaju dodele ugovora na osnovu neprihvatljive ponude dostavlja obrazloen izvetaj Upravi za javne nabavke i dravnoj revizorskoj instituciji. lan 108. Predloga zakona propisuje nain, rok i sadrinu odluke o dodeli ugovora (obustavi postupka). Propisano je da se odluka donosi na osnovu izvetaja o strunoj oceni ponuda u roku ne duem od 25 dana od otvaranja ponuda, osim izuzetno 40 dana, kada sloenost ili obimnost ponuda ili metodologije dodele pondera to zahteva. U postupku javne nabavke male vrednosti rok za donoenje odluke je deset dana od dana otvaranja ponuda. U interesu je naruioca da odluku donese u to kraem roku, zato nisu predvieni krai rokovi, imajui u vidu da pojedini postupci zahtevaju dodatna pojanjenja, odlazak kod ponuaa ili podizvoaa i sl. Sve u cilju donoenja pravilne odluke. Sa druge strane ponua je zatien rokom vaenja ponude. Naruilac je duan da odluku dostavi na nain da je ponuai prime u najkraem roku, ali je pri tom duan da obezbedi potvrdu prijema, kako bi se tano utvrdio datum prijema odluke, kada poinje da tee rok za podnoenje zahteva za zatitu prava. lanom 109. Predloga zakona propisuje razloge za obustavu postupka javne nabavke. Postupak se moe obustaviti ako nisu ispunjeni uslovi za dodelu ugovora ili ako su nastupile okolnosti ili dogaaji, koji se nisu mogle predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemoguavaju da se zapoeti postupak okona, odnosno usled kojih je prestala potreba naruioca za predmetnom nabavkom (pod uslovom da se ta nabavka ne ponavlja u istoj budetskoj godini ili u narednih est meseci).

- 121 Odluka o obustavi postupka se dostavlja ponuaima i objavljuje nakon to postane konana. U sluaju obustave postupka iz razloga na strani naruioca, naruilac je obavezan da odlui o trokovima koje je imao ponua - trokovi izrade modela ili uzorka i trokove pribavljanja sredstva obezbeenja. lanom 110. Predloga zakona propisano je da ponua moe ostvariti uvid u dokumentaciju iz postupka, ukljuujui i kopiranje dokumentacije o emu podnosi zahtev naruiocu, koji je duan da ponuau u roku od dva dana omogui uvid, ali je pri tom duan da obezbedi zatitu podataka o ponuaima u skladu sa lanom 14. Predloga zakona. lanom 111. Predloga zakona uvodi se mogunost za naruioce da nakon donoenja odluke, organizuju sastanak sa svim ponuaima pojedinano i odvojeno, na kojem bi lanovi komisije objasnili nain sprovoenja postupka, nain pripreme konkursne dokumentacije, definisanje uslova za uee, nain izbora i odreivanja specifikacije predmeta nabavke, nain odreivanja elemenata kriterijuma i metodologije za dodelu pondera, rangiranje ponuda i sl. Tokom izvetavanja, ponuai mogu postavljati pitanja i predlagati mere za unapreenje postupka. Predlog obavezuje naruioca da organizuje izvetavanje ponuaa, ako se radi o vrednijim nabavkama (za koje se konkursna sainjava i na stranom jeziku) i ako je veina ponuda odbijena. O sprovedenoom izvetavanju i sastanku sainjava se zapisnik. Cilj ovog sastanka je da se u direktnom kontaktu sa lanovima komisije za javnu nabavku koja je sprovela postupak, ponuai uvere (ili ne) u zakonitost sprovedenog postupka i na taj nain izbegne podnoenje zahteva za zatitu prava i postupak pred Republikom komisijom. Takoe, ovaj sastanak je prilika da nakon sprovedenog postupka, kada je poznata najpovoljnija ponuda, ponuai i naruilac razmene predloge, pitanja i odgovore kako bi sledei postupak uinili efikasnijim. Ovakvi sastanci su naroito opravdani ako je veina ponuda odbijena, to govori da su uslovi za uee nepravilno postavljeni ili da su ponuai imali potekoa da ih ispune. Ovakva praksa pokazala se izuzetno uspenom u Velikoj Britaniji, gde je primenom ovakvih izvetavanja (debriefing), u odreenom periodu broj albi smanjen sa 3.000 na 1.200. lanom 112. Predloga zakona propisani su uslovi za zakljuenje ugovora o javnoj nabavci. Ugovor se zakljuuje ako je doneta odluka o dodeli i ako u propisanom roku mirovanja nije podnet zahtev za zatitu prava ili je zahtev odbaen ili odbijen od strane Republike komisije. Rok mirovanja postupka je rok u kojem ponua, odnosno zainteresovano lice moe podneti zahtev za zatitu prava i rauna se od trenutka prijema odluke od strane ponuaa, odnosno objavljivanja odluke na Portalu javnih nabavki. Budui da se rok rauna od trenutka prijema odluke, vano je da naruilac uvek ima potvrdu prijema odluke. Prema ovom lanu Predloga zakona ugovor se moe zakljuiti bez proteka roka mirovanja: na osnovu okvirnog sporazuma; u sluaju primene pregovarakog postupka iz razloga izuzetne hitnosti; u sluaju primene sistema dinamine nabavke; u sluaju postupka javne nabavke male vrednosti kada se izdaje narudbenica i ako je podneta jedna ponuda, osim u pregovarakom postupku bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda. Razlog za odstupanje od mirovanja kao opteg pravila u ovim sluajevima nalazi se u svrsi ovih posebnih postupaka (okvirnog sporazuma i sistema dinamine

- 122 nabavke), koji su osmiljeni upravo da obezbede brzu i efikasnu, a opet transparentnu nabavku. U sluaju pregovarakog postupka iz razloga izuzetne hitnosti, vanredne okolnosti opravdavaju neprimenjivanje roka mirovanja. Bez obzira to se u ovim sluajevima ne primenjuje mirovanje, ukoliko se podnese zahtev za zatitu prava, naruilac ne moe zakljuiti ugovor, a ako je ugovor zakljuen on se ne moe izvriti do donoenja odluke Republike komisije. lanom 113. Predloga zakona propisano je da se ugovor o javnoj nabavci zakljuuje u roku od osam dana od isteka perioda mirovanja. Ako se u tom roku ne dostavi potpisan ugovor ponuau, on moe odustati od ponude, bez obzira na rok vaenja ponude, osim ako je podnet zahtev za zatitu prava. Ako ponua odustane od ugovora, naruilac moe zakljuiti ugovor sa prvim sledeim najpovoljnijim ponuaem, ali je u sluaju kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda duan da ponovo izvri strunu ocenu i rangiranje ponudai i donese odluku o dodeli ugvora. lan 114. Predloga zakona izriito odreuje da se ugovor moe zakljuiti i u elektronskoj formi u skladu sa zakonom koji ureuje elektronski dokument i elektronski potpis. lanom 115. Predloga zakona propisani su uslovi pod kojima naruilac moe izmeniti ugovor o javnoj nabavci. Neophodno je da se radi o objektivnim razlozima koji moraju biti jasno i precizno odreeni u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, odnosno predvieni posebnim propisima. U sluaju izmene ugovora, naruilac je duan da donese odluku i objavi je na Portalu javnih nabavki i da dostavi izvetaj Uprava za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji. lan 116. Predloga zakona obavezuje naruioca da objavljuje obavetenja o zakljuenim ugovorima, s tim da obavetenja o zakljuenim ugovorima na osnovu okvirnog sporazuma naruilac moe objavljivati kvartalno. Javne nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga (l. 117. 126.) lan 117. Predloga zakona daje definiciju naruioca u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga (komunalni sektor). Kao naruioci odreeni su javni naruioci (naruioci definisani lanom 2. Predloga zakona) i lica koja obavljaju navedene delatnosti na osnovu iskljuivih ili posebnih prava, kada sprovode nabavku za potrebe obavljanja tih delatnosti. Obavezana je Vlada da na poetku budetske godine utvrdi spisak naruilaca u ovom sektoru. lanom 118. 121. odreeno je ta se smatra delatnou vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga u smislu ovog zakona. Kao delatnost vodoprivrede, odnosno energetike odreeni su: izgradnja ili upravljanje objektima i mreama u cilju pruanja usluga korisnicima u vezi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom vode za pie, odnosno elektrine energije, gasa i toplotne energije; snabdevanje tih mrea vodom za pie, odnosno elektrinom, toplotnom energijom i gasom; projekti hidraulinog inenjerstva, navodnjavanje ili isuivanje zemljita, pod uslovom da se vie od 20% ukupne koliine vode koja se dobije ovim projektima, navodnjavanjem ili isuivanjem zemljita koristi kao voda za pie; preiavanje i odvoenje otpadnih voda; istraivanje ili vaenje nafte i gasa, istraivanje ili iskopavanje uglja i ostalih mineralnih sirovina i drugih vrstih goriva; Posebno su navedeni izuzeci, odnosno ta se u smislu Predloga zakona ne smatra delatnou vodoprivrede i energetike. Kao delatnosti u oblasti saobraaja odreene su izgradnja, odravanje ili upravljanje aerodromima i renim lukama u funkciji vazdunog i renog saobraaja; izgradnja, odravanje i upravljanje mreama, kao i pruanje usluga korisnicima u oblasti prevoza eleznicom, gradskog i prigradskog prevoza putnika u drumskom

- 123 saobraaju koji se obavlja tramvajima, trolejbusima i autobusima; Precizirano je znaenje mree u oblasti saobraaja. Delatnost pruanja potanskih usluga definisana je kao pruanje rezervisanih i nerezervisanih potanskih usluga (u smislu zakona kojim se ureuju potanske usluge), kao i drugih usluga (usluge upravljanja potanskom slubom; usluge koje se odnose na poiljke na kojima nije oznaena adresa koje nisu potanske poiljke u smislu zakona kojim se ureuju potanske usluge; filatelistike usluge; logistike usluge koje su kombinacija fizikog dostavljanja i/ili skladitenja i drugih nepotanskih delatnosti). lanom 122. odreeni su izuzeci od primene zakona u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga. Od primene zakona izuzete su nabavke: nabavke koje naruioci sprovode za potrebe obavljanja delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga u inostranstvu pod uslovom da to ne ukljuuje upotrebu objekata i mree unutar Republike Srbije; Od primene zakona izuzima se i nabavka vode za pie, odnosno energije ili goriva za proizvodnju energije, ako nabavku sprovodi naruilac koji se bavi delatnou vodoprivrede, odnosno energetike. Zakon se ne primenjuje i u sluaju kada: naruilac vri nabavke od povezanih lica ili kada lice koje je osnovano od naruilaca iskljuivo za obavljanje delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga vri nabavke od lica koje je povezano sa jednim od naruilaca, pod uslovom da u prethodne tri godine, najmanje 80% prosenog prihoda povezanog lica za poslednje tri godine, potie od lica sa kojima je povezano; lice koje je osnovano od strane vie naruilaca vri nabavke od svojih osnivaa, za potrebe obavljanja delatnosti u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga; grupa drutava koju ine naruioci u smislu zakona kojim se ureuju privredna drutva, vri nabavku od lana grupe drutava iskljuivo za potrebe obavljanje delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga; naruilac vri nabavke od grupe drutava iji je sastavni deo, pod uslovom da je grupa drutava osnovana u cilju obavljanja delatnosti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga, da je osnovana na period od najmanje tri godine i da je ugovorom o osnivanju predvieno da ugovorne strane ostanu u njenom sastavu najmanje tri godine. Kako bi se spreilo da se ovi izuzeci od primene zakona iroko tumae, Predlog zakona predvia kontrolu Uprave za javne nabavke, tako to kontrolie osnove izuzetih nabavki. Ako na osnovu dostavljenog plana Uprava za javne nabavke utvrdi da za neku od izuzetih nabavki nema uslova za izuzee od primene zakona, obavestie o tome naruioca. Uprava kontrolie dalje postupanje naruioca kroz dostavljanje posebnog izvetaja o tim javnim nabavkama. lanom 123. Predloga zakona propisano je da naruilac moe uvek pored otvorenog i restriktivnog sprovoditi i kvalifikacioni postupak i pregovaraki postupak sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda. lanom 124. Predloga zakona odreene su specifinosti kvalifikacionog postupka u ovoj oblasti u odnosu na klasian sektor. Kvalifikacioni postupak se u skladu sa lanom 123. moe primenjivati bez obzira na predmet javne nabavke, a lista kandidata moe vaiti etiri godine. Naruilac moe po potrebi aurirati uslove za priznavanje kvalifikacije. Naruilac moe koristiti i liste kandidata i drugih naruilaca ako utvrdi da ispunjavaju njegove zahteve. lanom 125. Predloga zakona odreen je uslov uzajamnosti u javnim nabavkama u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga. lanom 126. Predloga zakona definisano je da se jednakim ponudama u ovoj oblasti smatraju i ponude kod kojih je razlika u ceni 3% i predvieno je da u tom

- 124 sluaju naruilac bira ponudu koja ne moe biti odbijena na osnovu uslova uzajamnosti. Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti (l. 127. 131.) Ovim poglavljem ureene su po prvi put javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, u skladu sa Direktivom 2009/81/EZ (Direktiva o usklaivanju postupaka nabavke za odreene ugovore o nabavci radova, dobara i usluga u oblasti odbrane i bezbednosti). lanom 127. definisane su javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti kao nabavke: vojne opreme; bezbedonosno osetljive opreme; dobara, usluga ili radova koji su direktno povezani sa vojnom ili bezbedonosno osetljivom opremom; usluga i radova iskljuivo u odbrambene ili bezbedonosne svrhe; Vojna oprema je definisana kao oprema posebno izraena ili prilagoena za vojne potrebe, namenjena za upotrebu kao oruje, municija ili vojni materijal, dok je bezbedonosno osetljiva oprema odreena kao dobro koje ukljuuje, zahteva i sadre tajne podatke. Odreeno je da Vlada u roku predvienom za donoenje podzakonskih akata, utvrdi spisak vojne i bezbedonosno osetljive opreme, kao i usluga i radova povezanih sa vojnom i bezbedonosno osetljivom opremom. Iako postoji spisak vojne opreme i naoruanja utvren Odlukom o utvrivanju nacionalne kontrolne liste naoruanja i vojne opreme (Slubeni glasnik RS broj 53/2011) potrebno je za uspenu primenu ovog zakona sainiti poseban spisak kako bi se jasno utvrdio predmet nabavki na koje se primenjuje ovo poglavlje zakona, jer je potrebno precizno identifikovati, pored vojne i drugu opremu koja se moe podvesti pod ovo poglavlje zakona. U skladu sa prethodno navedenim bie potrebno doneti jedinstvenu Uredbu kojom e se detaljno urediti javna nabavka u ovoj oblasti umesto dosadanjih Uredbi koje ureuju nabavke sredstava za posebne namene, u okviru koje e se nai i navedeni spisak, uz mogunost da se delom poziva i na nacionalnu kontrolnu listu. Predlog zakona obavezuje naruioca da kada sprovodi javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti sprei postojanje sukoba interesa, da obezbedi kada je to mogue konkurenciju i da ugovorena cena ne bude vea od uporedive trine cene. lanom 128. Predloga zakona propisani su izuzeci od primene zakona i podzakonskog akta. To su ugovori o nabavkama iz lana 127. koji su dodeljeni u skladu sa meunarodnim sporazumima Republike Srbije zakljuenim sa drugom dravom ili meunarodnom organizacijom; nabavke koje su neophodne i iskljuivo usmerene za potrebe obavetajnih aktivnosti; nabavke koje se sprovode u inostranstvu, kada su vojne ili policijske snage razmetene izvan teritorije Republike Srbije, ako operativne potrebe zahtevaju da ugovori budu sklopljeni sa pravnim licima ili dravnim subjektima na podruju operacija; nabavke u okviru programa saradnje koji se zasnivaju na istraivanju i razvoju novog proizvoda, koje zajedno realizuje Republika Srbija i jedna ili vie drava ili meunarodnih organizacija, ako je primenjivo na naredne faze celog i dela ivotnog veka tog proizvoda; i ako bi primena postupka javne nabavke dovela do otkrivanja informacija koje se smatraju kljunim za bezbednost, a na osnovu odluke Vlade. lan 129. i 130. Predloga zakona predvia posebna pravila za javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, ostavljajui pri tom da se podzakonskim aktom Vlade detaljnije urede specifinosti za javne nabavke u ovoj oblasti. Posebna pravila se odnose i na nain angaovanja podizvoaa, koji se za razliku od opteg pravila moe izabrati i nakon dodele ugovora, ali je tada dobavlja duan da na izbor podizvoaa primeni pravila ovog zakona.

- 125 lanom 131. Predloga zakona Naruilac je obavezan da do 31. marta dostavi Vladi i nadlenom odboru Narodne skuptine godinji izvetaj o sprovedenim nabavkama iz lana 127. i 128. zakona. Propisana je minimalna sadrina ovog izvetaja i odreeno je da Vlada blie ureuje formu i sadrinu. Evidencija i izvetaji o javnim nabavkama (l. 132.-133) lanom 132. 133. Predloga zakona regulisan je nain voenja evidencije i dostavljanja izvetaja o javnim nabavkama. Predvieno je da naruilac Upravi za javne nabavke dostavlja tromeseni izvetaj koji sadri podatke o sprovedenim postupcima javne nabavke, sprovedenim postupcima nabavke na koje nije primenjivao odredbe zakona, sprovedenim postupcima nabavke na koje je bio duan da primenjuje odredbe ovog zakona, a na osnovu miljenja Uprave za javne nabavke, sprovedenim pregovarakom postupcima bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda, trokovima pripremanja ponuda u postupcima javne nabavke, zakljuenim ugovorima o javnoj nabavci, jedininim cenama, izmenjenim ugovorima o javnoj nabavci, obustavljenim i ponitenim postupcima i o izvrenju ugovora. Odreeno je da Uprava za javne nabavke blie, preciznije uredi nain voenja evidencije javnih nabavki i podnoenja izvetaja (primera radi potrebno je precizirati koje jedinine cene iz ugovora se unose u izvetaj, uneti ifriranje podataka radi njihove automatske obrade i sl.). Na osnovu ovih kvartalnih izvetaja, Uprava za javne nabavke sastavlja zbirni izvetaj koji objavljuje na Portalu javnih nabavki. Pored navedenih podataka koje naruioci dostavljaju kroz tromesene izvetaje, Uprava za javne nabavke moe zahtevati dostavljanje i drugih podataka, a naruilac je duan da te podatke dostavi u roku od osam dana. Uprava za javne nabavke je duna da do 30. septembra saini polugodinji izvetaj, a do 31. marta saini godinji izvetaj o javnim nabavkama sa predlogom mera za unapreenje sistema javnih nabavki koji dostavlja Vladi i objavljuje na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici. Slubenik i Uprava za javne nabavke (l. 134. 137.) lanom 134. Predloga zakona propisano je da naruilac ija je ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na godinjem nivou vea od 21 milion dinara, mora da ima najmanje jednog slubenika za javne nabavke. Predvieno je da Uprava za javne nabavke utvrdi nain obuke i polaganja ispita za slubenika za javne nabavke. Naruilac je obavezan da licu koje obavlja poslove javnih nabavki, u roku od tri meseca od zasnivanja radnog odnosa odnosno od dana kada se steknu uslovi, omogui polaganje ispita za slubenika za javne nabavke. Ova obaveza treba da se u tumai u skladu sa prethodnom koja odreuje kada naruilac mora imati slubenika za javne nabavke. lanom 135. Predloga zakona odreena je Uprava za javne nabavke kao posebna organizacija koja donosi podzakonske akte i obavlja strune poslove u oblasti javnih nabavki, a u skladu sa l. 33. i 34. Zakona o dravnoj upravi (Sl. glasnik RS broj 79/2005, 101/2007 i 95/2010). lanom 136. Predloga zakona odreeni su poslovi Uprave za javne nabavke. Delokrug poslova je znatno proiren u odnosu na vaei zakon. Kao posebna organizacija koja je struna za poslove javnih nabavki i koja je izdvojena iz ministarstva, Upravi za javne nabavke je povereno donoenje podzakonskih propisa u skladu sa lanom 15. Zakona o dravnoj upravi (Sl. glasnik RS broj 79/2005, 101/2007 i 95/2010). Predlog zakona odreuje i da Uprava za javne nabavke vri nadzor nad primenom zakona, umesto to to ini ministarstvo koje je i samo veliki

- 126 naruilac. U skladu sa tim Uprava za javne nabavke ovlaena je i da daje miljenje u vezi sa primenom zakona. Pored prethodno navedenog Uprava za javne nabavke: imenuje graanskog nadzornika; vodi listu negativnih referenci; priprema planove i normativne akte i uz saglasnost Vlade preduzima druge aktivnosti u vezi sa pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji u oblasti javnih nabavki; podnosi zahtev za zatitu prava kada oceni da postoji opasnost povrede javnog interesa; obavetava Dravnu revizorsku instituciju i budetsku inspekciju kada utvrdi nepravilnosti u sprovoenju postupaka javnih nabavki i dostavljanju izvetaja o javnim nabavkama; pokree prekrajni postupak; pokree postupak za utvrivanje nitavosti ugovora o javnoj nabavci. Navedeni poslovi (ovlaenja) su samo deo poslova Uprave za javne nabavke. Izriito je propisana obaveza za sve dravne organe i organizacije, slube i organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, naruioce i ponuae, da blagovremeno dostave Upravi za javne nabavke (u vrenju nadzora nad primenom propisa) traene informacije i dokumente koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom. Obavezana je Uprava za javne nabavke da podnese poseban godinji izvetaj o sprovedenom nadzoru nad primenom ovog zakona Vladi i odboru Narodne skuptine nadlenom za finansije, do 30. aprila tekue godine za prethodnu godinu. lanom 137. Predloga zakona propisan je nain izbora i uslovi za izbor direktora Uprave za javne nabavke. Zatita prava (l. 138. 167.) lanom 138. Predloga zakona propisana je organizacija, izbor i nain rada Republike komisije za zatitu prava. Predlog zakona odreuje Republiku komisiju kao samostalan i nezavisan organ Republike Srbije. lanom 139. Predloga zakona utvrena je nadlenost Republike komisije, a to je odluivanje o: zahtevu za zatitu prava; albi protiv zakljuka naruioca i Uprave za javne nabavke; predlogu naruioca i ponuaa da podneti zahtev za zatitu prava ne zadrava, odnosno zadrava aktivnosti u postupku javne nabavke; trokovima postupka zatite prava. Predlog zakona predvia i da Republika komisija: izrie novane kazne naruiocu i odgovornom licu naruioca; ponitava ugovor o javnoj nabavci; vodi prekrajni postupak; pokree postupak za utvrivanje nitavosti ugovora o javnoj nabavci. lanom 140. Predloga zakona odreen je nain izbora predsednika i lanova Republike komisije. Predlogom zakona odreeno je da predsednika i lanove Republike komisije bira i razreava Narodna skuptina na predlog odbora nadlenog za finansije. Republika komisija ima predsednika i devet lanova, koji se biraju na period od pet godina, uz mogunost jednog ponovnog izbora. lan 141. Predloga zakona propisuje uslove za izbor predsednika i lanova. Predsednik Republike komisije mora da ispunjava uslove za izbor za sudiju osnovnog suda i da ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti javnih nabavki, dok najmanje etiri lana moraju biti lica koja ispunjavaju uslove potrebne za izbor za sudiju osnovnog suda i koja imaju radno iskustvo u oblasti javnih nabavki najmanje tri godine. Dva lana komisije mogu biti izabrana i meu licima koja imaju steeno visoko obrazovanje iz naune oblasti ekonomske ili tehniko - tehnoloke nauke, imaju najmanje pet godina godina iskustva na poslovima javnih nabavki (a ne u oblasti javnih nabavki kako je kod ostalih lanova) i poloen ispit za slubenika za javne nabavke. Propisano je da predsednik Republike komisije ima platu u visini plate predsednika stalnog radnog tela Narodne skuptine, a lanovi imaju platu u visini plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skuptini.

- 127 Meoviti sastav Republike komisije predvien je zbog potrebe da u postupku odluuju ne samo pravnici ve i lica koja imaju odgovarajue znanje iz oblasti koja je predmet javne nabavke, kako bi Republika komisija mogla pravilno da utvrdi injenino stanje i kako se ne bi uvek angaovali vetaci i sl, to e izmeu ostalog postupak zatite prava uiniti brim i efikasnijim. lan 142. Predloga zakona propisuje da administrativno tehnike poslove Republike komisije obavlja sluba Republike komisije, iji se nain rada i sistematizacija radnih mesta ureuje Republika komisija. Sekretara Republike komisije imenuje predsednik, a propisani su i uslovi koje sekretar mora da ispunjava. lan 143. Predloga zakona propisuje i listu vetaka na koju moe biti upisano lice koje upisano u registar stalnih sudskih vetaka i koje poloi struni ispit za slubenika za javne nabavke. Listu vetaka obrazuje i vodi Republika komisija. lan 144. Predloga zakona propisuje da predsednik i lan Republike komisije ne moe obavljati drugu javnu funkciju, vriti funkciju u politikoj stranci, niti obavljati bilo koju drugu funkciju, slubu, posao, dunost ili aktivnost koja bi mogla uticati na njegovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njegov ugled ili ugled funkcije. Osim toga Predlog zakona zabranjuje uee u postupku predsedniku ili lanu Republike komisije, ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost, odnosno ako je sa strankom u postupku u odnosu koji moe dovesti do sukoba interesa. Stranka u postupku zatite prava ima pravo da zahteva izuzee lana komisije kada smatra da postoje razlozi za izuzee odreeni Predlogom zakona. O zahtevu za izuzee odluuje predsednik Republike komisije. Propisano je i da predsednik, odnosno lan Republike komisije ne moe u periodu od 18 meseci, biti radno angaovan kod ponuaa, ako je u toku vrenja funkcije odluivao u predmetu u kojem je jedna od strana u postupku taj ponua i ako je procenjena vrednost nabavke u tom predmetu bila vea od iznosa iz lana 57. ovog zakona. lan 145. Predloga zakona regulie razreenje predsednika i lanova Republike komisije, pre isteka mandata. Predsednik ili lan Republike komisije moe biti razreen ako: bude osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje est meseci i ako ga delo za koje je osuen ini nedostojnim za vrenje funkcije; ako izgubi radnu sposobnost; ako se utvrdi da funkciju vri suprotno odredbama o izuzeu i spreavanju sukoba interesa; ako se utvrdi da funkciju obavlja nestruno i nesavesno; ako se naknadno utvrdi da ne ispunjava uslove za izbor. Inicijativu za razreenje predsednika, odnosno lana Republike komisije moe podneti svako lice, nadlenom odboru Narodne skuptine, koji na osnovu te inicijative ili samostalno moe da predloi razreenje Narodnoj skuptini. Predsednik ili lan komisije ije se razreenje predlae ima pravo da se o razlozima razreenja izjasni u Narodnoj skuptini. lanom 146. Predloga zakona propisan je nain rada Republike komisije. Predvieno je da Republika komisija radi i odluuje u veima, od po tri lana. Pri tom je pravilo da u svakom veu najmanje dva lana su lica koja ispunjavaju uslov za izbor za sudiju osnovnog suda, pri emu je jedan od njih predsednik vea. Za punovano odluivanje potrebno je prisustvo svih lanova vea, s tim da odsutnog lana vea zamenjuje predsednik Republike komisije ili lan kojeg on odredi. U sluaju vrednijih nabavki na zahtev podnosioca zahteva za zatitu prava ili naruioca mogu uestvovati i dva vetaka koje sa liste imenuju naruilac i podnosilac zahteva. lanovi vea mogu na sopstvenu inicijativu odluiti da u radu vea uestvuje i vetak, ako procene da je to potrebno radi pravilnog utvrivanja injeninog stanja i donoenja odluke. Precizirano je da vetak nema pravo glasa u odluivanju. Za vetaka se ne moe imenovati lice koje je sa stranom u postupku u

- 128 sukobu interesa. Naknadu trokova i nagradu vetaku plaa strana koja ga je angaovala, prema tarifi koju utvruje Republika komisija. Kako bi se obezbedila jedinstvena praksa vea i same Republike komisije, predvieno je da Republika komisija usvaja naelne pravne stavove u vezi sa primenom propisa iz njene nadlenosti na optoj sednici koju saziva predsednik Republike komisije po potrebi, na zahtev etiri lana ili kada izmeu vea nastane nesaglasnost u primeni propisa. Propisano je da se nain rada Republike komisija blie ureuje poslovnikom koji donosi Republika komisija dvotreinskom veinom. lanom 147. Predloga zakona propisano je da Republika komisija odgovara za svoj rad, Narodnoj skuptini i zato je predviena njena obaveza da dostavlja estomeseni izvetaj u kojem obavezno navodi: postupke koji su delimino ili potpuno poniteni; postupke u kojima je doneta odluka da podneti zahtev za zatitu prava ne zadrava, odnosno zadrava aktivnosti naruioca u postupku javne nabavke; naruioce koji nisu dostavili traenu dokumentaciju i izvetaje; kontrole koje je izvrila kod naruilaca, rezultate tih kontrola i mere koje je preuzela da se utvrene nepravilnosti otklone; naruioce koji nisu potovali uputstva Republike komisije i nisu otklonili nepravilnosti; nepravilnosti koje su este u postupcima javnih nabavki i mere koje je preduzela da se uoene nepravilnosti otklone; ugovore koje je ponitila; naruioce i odgovorna lica naruioca kojima je izreena novana kazna; prekrajne postupke koje je sprovela i druge sudske postupke koje je pokrenula; reenja u prekrajnom postupku koje je donela; odluke Upravnog suda i Vieg prekrajnog suda donete u vezi sa odlukama Republike komisije; postupke u kojima nije postupila u rokovima koje predvia ovaj zakon i razlozima za kanjenje; odluke; statistiku koja je od znaaja za praenje pojava u postupku zatite prava; probleme na koje nailazi u svom radu; Predviena je dodatna odgovornost za rad i rezultate propisivanjem mogunosti da nadleni odbor na osnovu predstavki ponuaa ili naruilaca moe zahtevati od Republike komisije da u odreenom roku dostavi izvetaj o svakom pojedinanom predmetu u kojem je odluivala, a Republika komisija je u obavezi da nadlenom odboru u ostavljenom roku dostavi celokupnu dokumentaciju o odreenom predmetu, dok lan vea Republike komisije koje je odluivalo u tom predmetu moe biti pozvan da pred nadlenim odborom usmeno obrazloi stav Republike komisije o predmetu i donetoj odluci. lanom 148. Predloga zakona odreeno je ko ima aktivnu legitimaciju za pokretanje postupka zatite prava. Predlog zakona kao aktivno legitimisane za pokretanje ovog postupka odreuje ponuaa, podnosioca prijave, kandidata, i svako zainteresovano lice u smislu Predloga zakona. U ime ovih lica zahtev za zatitu prava moe da podnese i poslovno udruenje. Propisano je da zahtev za zatitu prava moe da podnese Uprava za javne nabavke, Dravna revizorska institucija i javni pravobranilac. Odreeno je da ovi organi nisu duni da podnose zahtev za zatitu prava na zahtev lica koje to pravo nije iskoristilo. Predviena je shodna primena pravila iz opteg upravnog postupka na pitanja postupka zatite prava koja nisu posebno ureena Predlogom zakona. lan 149. Predloga zakona regulie nain i rokove za podnoenje zahteva za zatitu prava. Propisano je da se zahtev podnosi Republikoj komisiji, preko naruioca (predaje se naruiocu). U Direktivi 2007/66/EZ, propisano je da drave lanice mogu predvideti da se ponua za reviziju najpre obraa naruiocu. Predlogom zakona je to pojednostavljeno u smislu da se zahtev odmah podnosi Republikoj komisiji, ali predaje naruiocu. Ovo reenje je u skladu sa pomenutom

- 129 direktivom, jer naruilac moe da preinai svoju odluku bez dostavljanja Republikoj komisiji i usvoji zahtev, a sa druge strane postupak zatite je ubrzan i usklaen (uniformisan) sa optim upravnim postupkom. Ovo je inae opte pravilo u naem pravnom sistemu da se alba protiv odluke i u upravnom i u sudskom postupku podnosi drugostepenom organu ili sudu preko prvostepenog. S obzirom na specifinost materije, podnoenje zahteva za zatitu prava nije vezano iskljuivo za odluku naruioca (kao u optem upravnom postupku) ve se moe podneti u toku celog postupka protiv bilo koje radnje naruioca. Zahtev kojim se osporava vrsta postupka, poziv za podnoenje ponuda ili konkursna dokumentacija smatrae se blagovremenim ako je primljen od naruioca najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnoenje ponuda, odnosno tri dana pre isteka roka za podnoenje ponuda kod postupka javne nabavke male vrednosti i kvalifikacionog postupka, osim u sluaju pregovarakog postupka bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda, gde taj rok nije ogranien ako podnosilac zahteva ili sa njim povezano lice nije uestvovao u tom postupku. Nakon donoenja odluke, odnosno nakon objavljivanja odluke rok za podnoenje zahteva za zatitu prava je deset dana. U odnosu na postojei zakon produen je rok iz dva razloga: radi objektivne potrebe za duim rokom, imajui u vidu da je ponuau potrebno da pre podnoenja eventualnog zahteva za zatitu prava izvri uvid u dokumentaciju (za ta je potrebno odreeno vreme) i radi usklaivanja sa Direktivom 2007/66/EZ. Propisano je da primerak zahteva za zatitu prava podnosilac istovremeno dostavlja Republikoj komisiji. Ovo je odstupanje od opteg upravnog postupka je neophodno, imajui u vidu da je u ovom sluaju prvostepeni organ sam naruilac koji hijerarhijski nije podreen drugostepenom Republikoj komisiji i da odluuje u postupku u kojem i sam ima odreeni interes. U cilju spreavanja produavanja roka mirovanja (zbog primene teorije ekspedicije kod dostavljanja), propisano je da je podnosilac zahteva duan da zahtev dostavi na nain da naruilac zahtev primi to je mogue pre, to je postignuto pozivanjem na shodnu primenu odredbi Predloga zakona koje reguliu dostavljanje odluke naruioca. lanom 150. Predloga zakona utvruju se posledice podnetog zahteva za zatitu prava. Osnovno je pravilo da zahtev za zatitu prava zadrava dalje aktivnosti naruioca u postupku javne nabavke. Ako je zahtev za zatitu prava podnet nakon zakljuenja ugovora na osnovu okvirnog sporazuma, u sistemu dinamine nabavke ili nakon izdavanja narudbenice, podnet zahtev spreava izvrenje ugovora. Izuzetak od ovih pravila je pregovaraki postupak iz razloga izuzetne hitnosti i sluaj kada Republika komisija na predlog naruioca utvrdi da bi zadravanje aktivnosti naruioca u postupku javne nabavke prouzrokovalo velike tekoe u radu ili poslovanju naruioca, koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno znaajno ugrozilo interes Republike Srbije. S obzirom da se radi o izuzetku treba ga veoma restriktivno, usko tumaiti u primeni. Sa druge strane podnosilac zahteva moe predloiti privremenu meru kojom se zadravaju dalje aktivnosti naruioca i u pregovarakom postupku pokrenutom iz razloga izuzetne hitnosti, a Republika komisija e usvojiti predlog ako smatra da bi zakljuenje, odnosno izvrenje ugovora o javnoj nabavci bez prethodne provere pravilnosti postupka, moglo da prouzrokuje znaajnu tetu po javna sredstva. lanom 151. Predloga zakona odreena je obavezna sadrina zahteva za zatitu prava, kako bi se kroz njegovu unifikaciju, olakalo i ubrzalo postupanje, kao i radi pomoi podnosiocu zahteva. Ako zahtev ne sadri sve podatke, naruilac poziva podnosioca da u datom roku dopuni zahtev. Ako podnosilac to ne uini naruilac e zahtev odbaciti, a na ovu odluku podnosilac zahteva se moe aliti Republikoj komisiji.

- 130 lan 152. i 153. Predloga zakona reguliu postupanje naruioca sa zahtevom za zatitu prava. Najpre, naruilac ispituje da li je zahtev podnet u roku i od strane aktivno legitimisanog lica. Ako utvrdi da nije, naruilac zahtev odbacuje zakljukom, protiv kojeg podnosilac zahteva moe podneti albu Republikoj komisiji. Ako utvrdi da je zahtev za zatitu prava formalno ispravan, naruilac ima dve mogunosti, da usvoji zahtev ako utvrdi da je zahtev osnovan ili da dostavi zahtev, odgovor na zahtev i celokupnu dokumentaciju Republikoj komisiji ako smatra da zahtev nije osnovan. Ako usvoji zahtev za zatitu prava naruilac je duan da reenje dostavi podnosiocu zahteva, ponuaima i Republikoj komisiji. lan 154. Predloga zakona reguliu postupanje Republike komisije u vezi sa podnetim zahtevom. Iako naruilac utvruje da li zahtev sadri sve obavezne elemente i Republika komisija moe odbaciti zahtev ako utvrdi da ne sadri sve obavezne elemente i ako podnosilac ne dopuni zahtev u naknadno ostavljenom roku. Kako bi pravilno utvrdila injenino stanje i cenila podnete dokaze, Republika komisija moe da trai dokumentaciju, podatke, objanjenja i miljenja od naruioca, podnosioca zahteva ili drugih uesnika u postupku, Uprave za javne nabavke i drugih lica i da ostvari uvid u ostale dokumente kod stranaka u postupku javne nabavke. Sva navedena lica duna su da traene podatke, dokumentaciju i miljenja dostave u roku koji odredi Republika komisija. Ako to ne urade naruilac ili podnosilac zahteva kao stranke u postupku sumnja koja je posledica izostanka navedenih dokaza, bie uzeta na tetu stranke koja nije postupila po nalogu. lan 155. Predloga zakona daje mogunost odravanja usmene rasprave, kada sloenost injenine ili pravne situacije to zahteva. Podnosilac zahteva moe predloiti odravanje usmene rasprave u zahtevu za zatitu prava, a naruilac u odgovoru na zahtev. Propisano je da se usmena rasprava odrava u prostorijama Republike komisije, a da se javnost moe iskljuiti radi zatite poslovne tajne ili tajnih podataka. Odreeno je da se o usmenoj raspravi sainjava zapisnik. lan 156. Predloga zakona utvruje iznose takse za podnoenje zahteva za zatitu prava i regulie nain naknade trokova postupka. Propisani su iznosi u zavisnosti od vrste postupka, odnosno trenutka podnoenja zahteva i procenjene vrednosti javne nabavke, odnosno vrednosti najpovoljnije ponude (u zavisnosti kada se zahtev podnosi). Iznosi su odreeni na nain da omoguuju irokom krugu zainteresovanih lica podnoenje zahteva. Ako je zahtev osnovan, naruilac je duan da podnosiocu nadoknadi trokove postupka i obrnuto. Ako je zahtev delimino usvojen, Republika komisija odluuje ko snosi, odnosno u kojoj srazmeri, trokove postupka. Odluka Republike komisije je izvrni naslov. Stranke trokove mogu traiti do donoenja odluke naruioca, odnosno Republike komisije i u zahtevu moraju precizno da navedu trokove za koje trae naknadu. lanom 157. Predloga zakona propisan je nain odluivanja Republike komisije i forma odluka koje donosi. Propisano je da Republika komisija odluuje u granicama podnetog zahteva za zatitu prava, ali i o povredama za koje podnosilac zahteva nije znao, a koje su uticale na odluku naruioca u postupku javne nabavke. Ovo je neophodno, zato to podnosilac zahteva esto nema dovoljno znanja u ovoj oblasti (naroito kada su u pitanju preduzetnici i mala preduzea), a sa druge strane trokovi pravne pomoi mogu odvratiti ponuae i druga zainteresovana lica od podnoenja zahteva. Predlog zakona izriito odreuje da Republika komisija po slubenoj dunosti ispituje i da li su ispunjeni zakonski uslovi za primenu odreenog postupka javne nabavke. Na ovaj nain bez obzira na razlog podnoenja zahteva za zatitu prava, Republika komisija e proveriti opravdanost izabranog postupka javne nabavke, to e doprineti stvaranju dobre prakse u ovom domenu primene zakona.

- 131 Takoe, po slubenoj dunosti Republika komisija proverava da li su prekrene odredbe zakona zbog kojih se ugovor moe ponititi ili se smatra nitavim. Predvieno je da Republika komisija izvede dokaze za koje oceni da su od uticaja za donoenje pravilne i zakonite odluke o podnetom zahtevu za zatitu prava. Upravo zbog ovoga, kod vrednijih nabavki predvieno je uee vetaka, koji treba da pomognu lanovima da izvede potrebne dokaze u primerenom roku. Odluka Republike komisije moe biti zakljuak ili reenje. Zakljukom se odbacuje zahtev za zatitu prava, odbacuje alba podnosioca zahteva, obustavlja postupak zatite prava i odbacuje zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Reenjem se usvaja ili odbija zahtev za zatitu prava i alba podnosioca zahteva, usvaja ili odbija predlog privremene mere, izrie novana kazna, ponitava ugovor i odluuje u prekrajnom postupku. Sastavni deo odluke Republike komisije je nalog naruiocu da preduzme odreene mere u cilju zakonitog zavretka postupka javne nabavke. Najdui rok koji moe odrediti komisija je 25 dana od dana prijema odluke. lanom 158. Predloga zakona propisani su rokovi za donoenje i dostavljanje odluke Republike komisije. Cilj svakog postupka javne nabavke je da naruilac zakljui ugovor. Sam postupak javne nabavke opravdan je ukoliko su njegovi trokovi u novcu, vremenu i drugim resursima manji od uteda koje se njegovim sprovoenjem ostvaruju. Upravo zato, neophodno je da Republika komisija odluku donese u to kraem, moguem roku. Nain rada komisije kroz vea treba da udvostrui kapacitete Republike komisije i time znaajno skrati rokove odluivanja u postupku zatite prava. Meutim, treba imati u vidu vanost odluke koju donosi Republika komisija, kao i da je praksa u ovoj oblasti jo uvek nedovoljna, tako da je potrebno odreeno vreme za donoenje ispravne odluke. Bolje je postaviti realne vremenske okvire koji e se potovati i time stvoriti izvesnost u ovom postupku, nego suvie kratke rokove koji se redovno ne potuju. Predlog zakona odreuje rok od 20 dana od dana prijema urednog zahteva za zatitu prava, bez obzira da li je naruilac dostavio kompletnu dokumentaciju ili ne. Ako naruilac ne dostavi kompletnu dokumentaciju ni na ponovljen zahtev Republike komisije, Republika komisija e odluiti na osnovu podataka kojima raspolae, a moe izrei novanu kaznu naruiocu. Predvien je i objektivni rok od 30 dana od dana podnoenja urednog zahteva za zatitu prava od strane podnosioca ime se titi njegovo pravo da ima pravo na rok u odnosu na radnju koju je on preduzeo u postupku. Kada sloenost konkretnog predmeta to zahteva (na primer sluajevi u kojima se sprovodi i usmena rasprava) rok se moe produiti za jo 15 dana. Odluka se dostavlja u roku od pet dana od dana donoenja. Predvieno je da se odluka nakon dostavljanja stranama u postupku, objavljuje se na Portalu javnih nabavki i na internet stranici Republike komisije. Odluka se dostavlja i izabranom ponuau (ako je izabran), zato to se odlukom Republike komisije moe povrediti i njegovo pravo i na zakonu zasnovan interes, to znai da moe pokrenuti upravni spor u predvienom roku koji se rauna od dana prijema odluke. lanom 159. Predloga zakona predvieno je da je odluka Republike komisije konana i da se protiv ove odluke moe podneti tuba Upravnom sudu, odnosno pokrenuti upravni spor. Upravni spor se moe pokrenuti i u situaciji kada odluka Republike komisije nije doneta i dostavljena u zakonom predvienom roku. Izriito je odreeno da pokretanje upravnog spora ne odlae izvrenje odluke Republike komisije.

- 132 lanom 160 166. Predloga zakona odreena su posebna ovlaenja Republike komisije, kako bi se njen rad uinio delotvornijim. Pored ovlaenja da zahteva posebne izvetaje, dokumentaciju i izjave o sprovoenju postupka i njenih odluka, Republika komisija je Predlogom zakona ovlaena i da: neposredno kod naruioca vri kontrolu izvrenja njenih odluka, izrie novane kazne, izrie mere zabrane podnoenja zahteva za zatitu prava, ponitava ugovor o javnoj nabavci i vodi prekrajni postupak. lan 161. Predloga zakona omoguuje Republikoj komisiji da neposredno, kod naruioca kontrolie izvrenje njenih odluka. Kontrolu sprovode dva lana vea koje je odluivalo u postupku zatite prava. Kontrola se po pravilu najavljuje, osim kada se osnovano sumnja da postoji opasnost uklanjanja ili izmena dokaza koji se nalaze kod naruioca, kada se kontrola moe sprovesti bez najave. U cilju vrenja kontrole lanovi komisije imaju uvid u celokupnu dokumentaciju koja se odnosi na predmetni postupak, imaju pravo da kopiraju dokumentaciju, da zapeate dokumentaciju i prostorije, kao i da uzimaju izjave od predstavnika naruioca i drugih zaposlenih. Predstavnici naruioca imaju pravo da prisustvuju kontroli i da iznesu primedbe. O sprovedenoj kontroli sainjava se zapisnik, u koji se unose i primedbe predstavnika naruioca. lan 162. Predloga zakona ovlauje Republiku komisiju da izrekne novanu kaznu naruiocu i odgovornom licu naruioca, ako ne postupa na nain i u roku predvienom ovim zakonom prilikom prijema zahteva za zatitu prava, odnosno ako ne dostavi kompletnu dokumentaciju uz podnet zahtev i u roku od pet dana od dana prijema; ako ne dostavi izvetaj i izjave predstavnika naruioca o sprovedenoj odluci Republike komisije ili ako ne omogui kontrolu lanovima Republike komisije. U ovim situacijama posebno vee Republike komisije ne sprovodi prekrajni postupak, ve vee koje odluuje u predmetnom postupku izrie novanu kaznu, zbog nepotovanja samog postupka, odnosno zbog njegovog ometanja. Re je o procesnim penalima. lanom 163. Predloga zakona propisani su ruljivi ugovori o javnoj nabavci u skladu sa lanom 111. Zakona o obligacionim odnosima. Direktiva 2007/66/EZ regulie postupak revizije i predvia mere u odnosu na krenje pre svega odredbi koje se tiu revizije postupka javne nabavke. Kao osnovnu sankciju direktiva predvia nevaenje preduzetih radnji, odnosno ponitenje ugovora, ali tako da tu nevanost utvrdi revizijsko telo. U skladu sa tim, Predlog zakona daje ovlaenje Republikoj komisiji, da u situacijama kada je naruilac prekrio odredbe zakona koje se odnose na postupak zatite prava, poniti ugovor o javnoj nabavci. Radi se o situacijama kada se ugovor smatra ruljivim u smislu Zakona o obligacionim odnosima. Uskim, iskljuivo jezikim tumaenjem Zakona o obligacionim odnosima se moe doi do zakljuka da ugovore ponitava sud, ali ciljnim i sistemskim tumaenjem ove odredbe, a imajui u vidu sastav i karakter Republike komisije, jasno je da ruljive ugovore moe ponititi i Republika komisija. Ovo ovlaenje je propisano i u skladu sa Direktivom 2007/66/EZ, a u cilju efikasnog sprovoenja zakona, budui da bi ponitenje od strane redovnih sudova bilo veoma teko sprovodivo, to bi onemoguilo uvoenje reda, zakonitosti i pravne sigurnosti u ovu oblast. lanovi komisije su lica koja ispunjavaju uslov za izbor za sudije, a pored toga imaju iskustvo u oblasti javnih nabavki, odluuju u samom postupku zatite prava to su dodatni razlozi da Republika komisija donosi odluku o ponitenju ugovora o javnoj nabavci. Pri tom uzeto je u obzir i uporedna praksa zemalja u regionu koje imaju slian pravni sistem. Ugovor se moe ponititi po slubenoj dunosti od strane komisije ili na zahtev podnosioca zahteva, drugog ponuaa ili zainteresovanog lica (u sluaju

- 133 kada je bio onemoguen da uestvuje u postupku). Zahtev za ponitenje podnosi se uz zahtev za zatitu prava, ili ako u tom trenutku podnosilac nije znao za razloge ponitenja, u roku od 60 dana od dana saznanja za razloge za ponitenje ugovora, ali najkasnije godinu dana od zakljuenja ugovora. Rokovi za ponitenje (ruljivih) ugovora o javnoj nabavci dati su zbog potrebe da se u ovoj oblasti uspostavi pravna sigurnost i zato to su ugovori o javnoj nabavci uglavnom netrajnog karaktera ili su zakljueni na period od jedne godine. Izuzetak su okvirni sporazumi, ali budui da se na osnovu njih zakljuuje veliki broj ugovora, pravna izvesnost je ovde jo vanija. Predlog zakona propisuje da se ugovor o javnoj nabavci moe ponititi u sledeim sluajevima: ako je naruilac sproveo pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda, a pri tom nije objavio odluku o pokretanju postupka i o dodeli ugovora; ako je naruilac zakljuio ili izmenio ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnoenje zahteva za zatitu prava; ako je zakljuio ili izmenio ugovor nakon podnoenja zahteva za zatitu prava, a pre odluke Republike komisije; ako je zakljuio ugovor o javnoj nabavci suprotno odluci Republike komisije o privremenim merama; i ako je zakljuio ugovor o javnoj nabavci krei odredbe i uslove okvirnog sporazuma. Ukoliko se ugovor poniti Predlog zakona predvia da se izmeu ugovornih strana vraa ono to je primljeno, a ako se ne moe vratiti, naruilac e savesnom dobavljau platiti za isporuena dobra, pruene usluge, odnosno izvedene radove. Predlog zakona daje mogunost Republikoj komisiji da ne poniti ugovor o javnoj nabavci, pod uslovom da bi ponitenje ugovora o javnoj nabavci imalo nesrazmerne posledice po rad ili poslovanje naruioca ili interese Republike Srbije, ali u tom sluaju moe skratiti rok vaenja ugovora ili izrei naruiocu novanu kaznu. lan 164. Predlog zakona izriito zabranjuje zloupotrebu zahteva za zatitu prava. Pokazalo se da postoje ponuai koji izbegavaju podnoenje zahteva i kada smatraju da postupak nije pravilno i zakonito voen kako bi izbegli spor sa naruiocem, strahujui da e ih zbog toga naruilac u narednim postupcima spreiti da dobiju ugovor. Sa druge strane postoje ponuai koji redovno podnose zahtev za zatitu prava, esto odmah nakon objavljivanja poziva, iako znaju da nije bilo bitne povrede propisa o javnim nabavkama, da bi sebi obezbedili dodatno vreme da pribave predmet nabavke ili se na drugi nain pripreme za postupak, kako bi konkurenta spreili da zakljui ugovor sa naruiocem ili da bi naruioca prisilili da ponovi postupak i njima da jo jednu ansu. Znaajnije poveanje taksi za zahtev za zatitu prava demotivisalo bi njegovu zloupotrebu, ali bi istovremeno otealo podnoenje zahteva u opravdanim sluajevima, naroito preduzetnicima i malim preduzeima. Kako bi spreio zloupotrebu zahteva za zatitu prava, Predlog zakona daje ovlaenje Republikoj komisiji da nesavesnom ponuau izrekne novanu kaznu od 80.000 do 1.000.000 dinara pri emu je data i pretpostavka da je ponua zloupotrebio ovo pravo, ako su tri njegova zahteva odbijena u periodu od est meseci neprekidno. Ponua ima mogunost da u postupku pred Republikom komisijom dokae suprotno. Pored ove pretpostavke Republika komisija moe izrei ovu meru i ako na drugi nain utvrdi da postoji zloupotreba zahteva za zatitu prava. lan 165. Predloga zakona propisuje da Republika komisija vodi prekrajni postupak. S obzirom na specifinost materije javnih nabavki i na potrebu da se spree zloupotrebe u ovoj oblasti, neophodno je prekrajni postupak uiniti efektnim, a kanjavanje u sluaju povrede zakona izvesnim, to se moe postii ako Republika komisija sama utvruje prekrajnu odgovornost. Zakonom o prekrajima (Sl. Glasnik RS br. 101/05, 116/08 i 111/09) je predviena mogunost da prekrajni postupak u prvom stepenu vode organi uprave. Republika komisija se ne moe

- 134 podvesti pod organ uprave, u uem smislu te rei. Meutim ciljnim i logikim tumaenjem ove odredbe, moe se zakljuiti da dravni organ kakva je Republika komisija, ije lanove bira Narodna skuptina, nakon sprovedenog javnog konkursa ima svakako veu nezavisnost, samostalnost i strunost nego organ uprave. Pored toga, lanovi Republike komisije ispunjavaju uslove za izbor za sudiju osnovnog suda i imaju viegodinje iskustvo u oblasti javnih nabavki, to ih ini kvalifikovanim da vode i prekrajni postupak. Predlog zakona predvia da u radu vea koje vodi prekrajni postupak ne moe uestvovati lan Republike komisije koji je odluivao u postupku zatite prava u vezi sa istom nabavkom. Predlog zakona propisuje da se prekrajni postupak moe pokrenuti po slubenoj dunosti od strane same Republike komisije, odmah po saznanju za prekraj ili od strane ovlaenih organa, pri emu posebno izdvaja Upravu za javne nabavke i Dravnu revizorsku instituciju, kao institucije koje uestvuju u kontroli i nadzoru postupaka javnih nabavki. Propisano je da se protiv reenja Republike komisije u prekrajnom postupku moe podneti alba Viem prekrajnom sudu. lanom 166. Predloga zakona dato je ovlaenje Republikoj komisiji da predloi razreenje rukovodioca ili odgovornog lica naruioca ako utvrdi da uprkos izreenim novanim kaznama u postupku zatite prava ili prekrajnom postupku naruilac ne postupa u skladu sa odlukama Republike komisije ili nastavlja da grubo kri odredbe zakona. Predlog za razreenje podnosi se organu koji vri nadzor nad radom, odnosno poslovanjem naruioca. lanom 167. Predloga zakona Komisija za zatitu konkurencije, je ovlaena da nesavesnim ponuaima i zainteresovanim licima za koje utvrdi da su povredili konkurenciju (kroz zakljuivanje restriktivnih sporazuma kojima se dele trita ili izvori nabavke), pored mera koje predvia Zakon o zatiti konkurencije izrekne i meru zabrane uea u postupku javne nabavke. Ova mera moe trajati do dve godine, a s obzirom na njenu teinu, protiv odluke kojom je ona izreena moe se pokrenuti upravni spor. S obzirom na stanje konkurencije u oblasti javnih nabavki, ovakva mera je neophodna kako bi se poveao rizik zakljuivanja restriktivnih sporazuma u oblasti javnih nabavki i poveala konkurencija. Nitavost ugovora lanom 168. Predloga zakona propisano je koji su ugovori nitavi. Radi se o ugovorima koji su zakljueni, tekim povredama zakona, odnosno bez njegove primene. Kaznene odredbe (l. 169. 171.) lanom 169. Predloga zakona propisani su prekraji naruioca. Svrstani su u dve kategorije prema njihovoj teini. Pored naruioca za prekraj se kanjava i odgovorno lice. Iako prema Zakonu o prekrajima (Sl. Glasnik RS br. 101/05, 116/08 i 111/09) dravni, lokalni i organi teritorijalne autonomije ne mogu biti odgovorni ve u sluaju prekraja ovih organa odgovara samo odgovorno lice, Predlog zakona je zadrao prekraje i za naruioce imajui u vidu da je vrednosni udeo javnih preduzea, koja mogu biti odgovorna za prekraje, u ukupnim javnim nabavkama oko 60%, da se u ulozi naruioca mogu javiti i privatne kompanije kao i da za prekraje odgovaraju svi ponuai bez obzira na njihov status i oblik organizovanja. Ipak primena ovih odredbi u prekrajnom postupku trebala bi da bude usmerena pre svega na odgovorna lica. Prekraji su svrstani su u dve kategorije prema njihovoj teini. Predlog zakona je po visini propisanih novanih kazni u okvirima novane kazne propisane

- 135 Zakonom o prekrajima, iako su one za fizika lica odgovorna lica blage, insistirajui na izvesnosti kazne, a ne na njenoj visini. lanom 170. Predloga zakona propisani su prekraji ponuaa i odgovornih lica. Novana kazna za preduzetnike i fizika lica kao ponuae je propisana u manjem iznosu. lanom 171. Predloga zakona propisan je rok zastarelosti prekraja od tri godine. Postojei rok od godinu dana je suvie kratak, ako se ima u vidu da Dravna revizorska institucija, sprovodi reviziju, nekada i vie od godinu dana nakon uinjenog prekraja, ime je onemoguena da pokrene prekrajni postupak. Prelazne i zavrne odredbe (l. 172. 178.) lan 172. Predloga zakona odreuje je da se na zapoete postupke primenjuju odredbe zakona po kojima su zapoeti. lanom 173. Predloga zakona propisuje da se na postupke zatite prava zapoete do dana poetka primene zakona primenjuju se propisi po kojima su zapoeti. lanom 174. Predloga zakona propisana je obaveza Vlade da u roku od est meseci od stupanja zakona na snagu obezbedi kadrovske i tehnike kapacitete potrebne za rad Uprave za zajednike poslove, koja poinje sa obavljanjem poslova tela za centralizovane javne nabavke u roku od sedam meseci od stupanja na snagu zakona. lanom 175. Predloga zakona predvieno je da Uprava za javne nabavke nastavlja sa radom, ali i obaveza Vlade da obezbedi uslove za njen rad u skladu sa poveanim nadlenostima koje joj dodeljuje Predlog zakona. Posebno su izdvojeni kadrovski i tehniki kapaciteti, budui da su neophodni za uspeno obavljanje poslova Uprave za javne nabavke. Predlog zakona propisuje da Republika komisija nastavlja sa radom do poetka primene ovog zakona. Dosadanjim lanovima i predsedniku Republike komisije mandat prestaje danom poetka primene ovog zakona. Predlog zakona propisuje da e predsednik i lanovi Republike komisije u skladu sa odredbama Predloga zakona biti izabrani u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona, a da stupaju na dunost danom poetka primene. lanom 176. Predloga zakona propisan je rok za donoenje podzakonskih akata od tri meseca od stupanja zakona na snagu, to e omoguiti da danom poetka primene zakon bude kompletan, sa svim podzakonskim aktima. Rok za donoenje plana za borbu protiv korupcije i podzakonskog akta kojim se blie ureuje sadrina internih akata je devet meseci od dana stupanja na snagu zakona. lanom 177. Predloga zakona propisano je da sa danom poetka primene zakona prestaje da vai Zakon o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08) i podzakonski akti doneti na osnovu tog zakona. lanom 178. Predloga zakona propisuje se da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a da se primenjuje od 1. aprila 2012. godine. Na ovaj nain treba da se omogui da se u periodu od stupanja na snagu do poetka primene donesu potrebni podzakonski propisi, organizuju u skladu sa ovim zakonom dravni organi koji kontroliu njegovu primenu, upoznaju sa zakonom i pripreme za njegovu primenu naruioci i ponuai.

- 136 -

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOENJE OVOG ZAKONA

Za sprovoenje ovog zakona obezbedie se finansijska sredstva u budetu, radi obezbeivanja kadrovskih i tehnikih kapaciteta neophodnih za efikasan rad Uprave za zajednike poslove kao tela za centralizovano sprovoenje javnih nabavki na republikom nivou, Uprave za javne nabavke i Republike komisije.

ANALIZA EFEKATA
Pre izrade Predloga zakona o javnim nabavkama detaljno su analizirani efekti vaeeg Zakona o javnim nabavkama. U izradi teksta zakona koriena su i analizirana uporedno pravna reenja, iskustva i praksa zemalja u regionu i Evropskoj uniji i druga meunarodna iskustva kao i iskustva strunjaka u oblasti javnih nabavki (zaposlenih na poslovima javnih nabavki, ponuaa, privrednika) koji su u prethodnih devet godina primenjivali Zakon o javnim nabavkama. Takoe je uzeta u obzir statistika i drugi raspoloivi podaci vezani za primenu vaeeg zakona, pre svega izvetaji Uprave za javne nabavke i drugi javno dostupni podaci. Odreivanje problema koje zakon treba da rei Prvi zakon o javnim nabavkama u Srbiji stupio je na snagu 2002. godine i tokom svoje primene pretrpeo je nekoliko izmena i dopuna, od kojih su poslednje izvrene 2005. godine. Decembra 2008. godine donet je novi Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08) koji se primenjuje od 6. januara 2009. godine. Navedeni zakoni samo su delom usaglasili pravila javnih nabavki u Republici Srbiji sa usvojenom praksom i vaeim direktivama Evropske unije, a trogodinja primena vaeeg Zakona o javnim nabavkama, ukazala je na postojanje velikih problema, koji se ogledaju u visokom nivou korupcije i stalnom padu konkurencije. Osnovni nedostaci postojeeg zakona su: 1) neusklaenost sa direktivama i praksom zemalja Evropske unije; 2) veliki broj nabavki na koje se zakon ne primenjuje i koje nemaju ni realno uporite, niti osnov u direktivama Evropske unije; 3) nepostojanje mehanizama za spreavanje korupcije i sukoba interesa; 4) iroka mogunost upotrebe pregovarakog postupka bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda, bez efikasnog mehanizma za spreavanje zloupotrebe ovog postupka; 5) postupak javne nabavke male vrednosti je ureen podzakonskim aktom, na nain koji ga ini netransparentnim, nekonkurentnim i neekonominim; 6) nepostojanje fleksibilnih postupaka, kao to je konkurentni dijalog i pojedinih oblika postupaka sistem dinamine nabavke i okvirni sporazum; 7) neureenost centralizacije nabavki; 8) pogreno ureene nabavke u komunalnom sektoru; 9) neureenost nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti; 10) nedovoljna ovlaenja i kapaciteti organa koji treba da vre nadzor i kontrolu primene zakona, pre svega Uprave za javne nabavke, Republike komisije za zatitu prava i Dravne revizorske institucije; 11) nedelotvoran i neefikasan postupak zatite prava; 12) nemogunost pokretanja prekrajnog postupka, kratak rok zastarelosti prekraja i blage kazne za odgovorna lica.

- 137 Vaei Zakon o javnim nabavkama donet je etiri godine nakon donoenja direktiva Evropske unije u ovoj oblasti, i nakon est godina primene zakona iz 2002. godine, ali i pored toga on nije dovoljno usklaen sa direktivama i nije otklonio nedostatke koji su uoeni u estogodinjoj primeni ranijeg zakona. Vaei zakon o javnim nabavkama ne predvia mere i mehanizme za spreavanje korupcije i sukoba interesa. Jedini lan zakona antikorupcijsko pravilo je potpuno uopten i nejasan, bez ikakvih konkretnih mera i mehanizama za spreavanje korupcije. S obzirom da je optepoznato da je korupcija jedan od najveih problema drutva u celini i najvei problem javnih nabavki, a da je sukob interesa zapravo oblik i izvor korupcije, neprihvatljivo je da Zakon o javnim nabavkama ne regulie ovu oblast. Pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda je netransparentan i potpuno zatvoren postupak javne nabavke, a njegovo korienje je opravdano samo izuzetno, u naroito opravdanim situacijama. Ako se ovo zna, onda nije teko zakljuiti da je veliki vrednosni udeo pregovarakog postupka velika opasnost po integritet javnih nabavki i javna sredstva. Od poetka primene vaeeg zakona vrednosni udeo ovog postupka je iznosio 31% u 2009, 24% u 2010, 21% u 2011. godini i 31% u prvoj polovini 2012. godine . Iako je zabeleen izvestan pad, dvocifren udeo ovog postupka ne moe biti prihvatljiv za dravu koja eli da ima efikasan sistem javnih nabavki. Postupak javne nabavke male vrednosti je ureen podzakonskim aktom, Pravilnikom o postupku javne nabavke male vrednosti (Sl. glasnik RS 59/09), koji predvia da naruilac poziva najmanje tri ponuaa u postupak. Pri tom dovoljna je samo jedna ponuda da bi se zakljuio ugovor. Na ovaj nain postupak javne nabavke male vrednosti uinjen je zatvorenim i nekonkurentnim, iako je njegova primena esta od strane velikog broja pre svega manjih naruilaca, od kojih mnogi primenjuju samo ovaj postupak budui da im zbirno istovrsne nabavke ne prelaze gornju granicu za primenu ovog postupka. Vrednosni udeo ovog postupka je u 2011. godini iznosio je vie od 41 milijardu dinara. U vezi sa prethodnim je i veoma slaba konkurencija u postupku javne nabavke koja se od poetka primene ovog zakona konstantno smanjuje, od 8,5 ponuda po postupku u 2003. godini do 2,6 ponuda po postupku u prvoj polovini 2012. godine. Oigledno je da ponuai ak i u vreme ekonomske krize kada potranja opada ne uestvuju u javnim nabavkama. Vaei zakon ne propisuje konkurentni dijalog, koji je naroito od znaaja za velike, sloene nabavke, gde postoje razliita reenja i gde kapaciteti naruioca nisu dovoljni kako bi sainio specifikaciju svojih potreba. Zato se esto zakljuuju ugovori o radovima po sistemu inenjeringa ili klju u ruke, koji su primer neefikasne upotrebe javnih sredstava. Pored toga postojei zakon ne regulie okvirni sporazum, koji je naroito znaajan za nabavke koje se ponavljaju u toku godine i ija uestalost nije unapred odrediva. Takoe, vaei zakon ne regulie sistem dinamine nabavke kao poseban vid elektronske nabavke (odnosno elektronski oblik restriktivnog - kvalifikacionog postupka). Postojei zakon ne regulie centralizaciju javnih nabavki. Iako je mogunost sprovoenja postupka od strane drugog naruioca dozvoljena, ona nije detaljnije ureena, tako da se u praksi retko sprovodi. Odredbe vaeeg zakona koje reguliu nabavke u komunalnom sektoru, nejasne su, neprecizne i neusklaene sa Direktivom 2004/17/EZ. Oblast telekomunikacija je obuhvaena vaeim zakonom iako je Zakonom o elektronskim komunikacijama (Sl. glasnik RS 44/2010) uveden opti rei u ovu oblast u skladu sa

- 138 evropskim pravilima, a koji je u potpunosti stupio na snagu januara 2012. godine. Takoe, nain definisanja delatnosti vodoprivrede, energetike i saobraaja odudara od Direktive 2004/17/EZ, kao i nabavke koje su izuzete od primene zakona. Potanske usluge nisu regulisane vaeim zakonom. Naroito problematina oblast nabavki su nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, koje su veim delom izuzete od primene zakona na osnovu Uredbi Vlade o sredstvima posebne namene. Ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se ove nabavke izuzimaju od primene Zakona o javnim nabavkama. To dovodi do toga da se ak i nabavke namirnica, uniforme, obinog alata proglaavaju za poverljive i sprovode bez primene procedura propisanih Zakonom o javnim nabavkama. Sa druge strane Direktivom 2009/81/EZ, detaljno su ureene javne nabavke u ovoj oblasti i propisani su jasni kriterijumi kada se odreena nabavka smatra nabavkom u oblasti odbrane i bezbednosti. Postojei kapaciteti Uprave za javne nabavke i njena ovlaenja su nedovoljna kako bi uspeno vrila kontrolu nabavki, pruala strunu pomo naruiocima i preduzimala mere za unapreenje sistema javnih nabavki u celini. Isto vai za Republiku komisiju za zatitu prava, iji nain rada i organizacija ne odgovara realnim potrebama. Ovlaenja i kapaciteti Republike komisije su mali u odnosu na potrebu za uspenom i brzom revizijom postupka. Pored toga ovlaenja Republike komisije su manja od onih koja ima telo nadleno za reviziju, prema Direktivi 2007/66/EZ, koja regulie reviziju postupka javne nabavke. Postupak zatite prava (postupak revizije) ureen je vaeim zakonom na nain koji nije usklaen sa Direktivom 2007/66/EZ, a sa druge strane ima znaajne i nepotrebne razlike u odnosu opti upravni postupak, to stvara probleme u njegovoj primeni svima (ponuaima, naruiocima i samoj Republikoj komisiji). Sam postupak traje jako dugo (na alost nema statistikih podataka o vremenu trajanja ovog postupka), esto proe i vie od etiri meseca od dana podnoenja zahteva za zatitu prava do donoenja i dostavljanja odluke Republike komisije. Njegova neefikasnost dovodi do njegove upotrebe u svrhe za koje nije namenjen, odnosno do njegove zloupotrebe. Ovlaenje (bar ne izriito propisano vaeim Zakonom o javnim nabavkama) za pokretanje prekrajnog postupka nemaju ni Uprava za javne nabavke, ni Republika komisija iako u svom radu mnogo pre Dravne revizorske institucije dou do podataka i dokumentacije koja ukazuje na postojanje prekraja. Dravna revizorska institucija je do sada uglavnom vrila reviziju ex post, odnosno reviziju proteklog poslovanja ukljuujui i javne nabavke. Ta revizija se esto vri i vie od godinu dana od kada je sproveden postupak javne nabavke, odnosno uinjen prekraj, to dovodi do zastarelosti prekrajnog gonjenja. Ciljevi koji se donoenjem zakona postiu Osnovni cilj Zakona o javnim nabavkama je obezbeivanje uslova za efikasnu upotrebu javnih sredstava, propisivanjem jasnih procedura za dodelu javnih ugovora, odnosno mehanizama za spreavanje korupcije i obezbeivanje konkurencije (na nivou Evropske unije primarni cilj direktiva je uspostavljanje jedinstvenog trita javnih nabavki putem propisivanja minimuma jedinstvenih pravila i procedura za dodelu javnih ugovora). Ukupna vrednost evidentiranih javnih nabavki u 2011. godini u Srbiji iznosi 293.324.810.000 dinara, to je oko 9% BDP-a. Ipak ovaj podatak treba prihvatiti sa rezervom, zbog neevidentiranih nabavki (nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti i brojne druge nabavke koje su neopravdano izuzete od primene zakona, kao i nabavke koje naruioci nisu evidentrali, odnosno za koje nisu podneli izvetaje). Pri tom treba uvek imati u vidu

- 139 da je izvetaje u 2011. godini podnelo oko 3.100 naruilaca, a da je njihov broj daleko vei. Procene govore, da je zapravo pravi udeo javnih nabavki izmeu 12 i 15% BDP-a, a ako se tome dodaju kupovina i zakup nepokretnosti koji su takoe javni ugovori, udeo javnih nabavki je i vei. Radi ostvarenja osnovnog cilja i svrhe Zakona o javnim nabavkama, potrebno je bilo da se Predlogom zakona ostvari niz specifinih ciljeva, odnosno da se: 1) utvrdi opseg subjekata koji su obavezni da primenjuju procedure javnih nabavki, to se postie jasnim definisanjem pojma naruilac i utvrivanjem spiska naruilaca; 2) uspostave mehanizmi za spreavanje korupcije i sukoba interesa, to je uraeno propisivanjem niza odredbi koje predviaju konkretne mere i zabrane, koje treba da spree sukob interesa i korupciju, odnosno da omogue njeno blagovremeno otkrivanje; 3) utvrde jasne, ali fleksibilne procedure dodele ugovora usklaene sa direktivama Evropske unije, propisivanjem postupaka koji zadovoljavaju potrebe razliitih naruilaca u razliitim situacijama i za razliite predmete nabavki, kroz preciziranje i poboljanje do sada postojeih procedura i uvoenje novih postupaka i oblika postupaka; 4) podstie primena, a u nekim sluajevima uvede obavezna primena elektronske nabavke, ime se smanjuju trokovi i istovremeno poveava transparentnost i konkurencija; 5) obaveu naruioci da na vreme i tano planiraju nabavke i spree da menjaju plan, osim u izuzetnim i opravdanim sluajevima, to je uraeno detaljnim ureenjem obaveznih elemenata plana, propisivanjem naina planiranja, evidentiranja promene plana i izvetavanja organa nadlenog za reviziju javnih sredstava o izmenama plana; 6) uredi i propie delimina centralizacija javnih nabavki, utvrivanjem organa nadlenog za sprovoenje centralizovanih nabavki, regulisanjem predmeta centralizovanih nabavki i naruilaca za ije se potrebe nabavke sprovode i propisivanjem vrste postupaka koji se mogu koristiti za centralizovane javne nabavke; 7) povea transparentnost postupaka, regulisanjem naina objavljivanja oglasa o javnim nabavkama, posebno prethodnog obavetenja i konkursne dokumentacije; 8) olaka uee u postupku zainteresovanim licima, kroz pojednostavljeno dokazivanje uslova; 9) spree neodgovorna lica da uestvuju u postupku i izazovu tetu po javna sredstva, propisivanjem negativnih referenci i spiska negativnih referenci; 10) skrati vreme potrebno za sprovoenje postupka, propisivanjem primerenih rokova za podnoenje ponuda, za donoenje odluke i zakljuenje ugovora, kao i utvrivanjem jasnih uslova za dodelu i zakljuenje ugovora; 11) spree neopravdane izmene ugovora, utvrivanjem nedvosmislenih uslova za izmenu i mehanizama kontrole od strane nadlenih organa i celokupne javnosti; 12) smanji broj sporova, postupaka revizije i uspostave mehanizmi za unapreenje postupka i prilagoavanje trinim uslovima, propisivanjem mogunosti izvetavanja ponuaa kroz neposredan kontakt sa komisijom koja je sprovela postupak (debriefing);

- 140 13) usklade pravila javnih nabavki u komunalnom sektoru sa direktivom Evropske unije, budui da se najvee investicije u ovoj oblasti oekuju od investitora iz zemalja lanica, to ukazuje na vanost unifikacije pravila u ovoj oblasti, a to se postie regulisanjem onih oblasti koje su predmet odgovarajue direktive Evropske unije; 14) urede nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti u skladu sa odgovarajuom direktivom Evropske unije i da se nabavke u ovoj oblasti sprovode kao javne nabavke, u skladu sa zakonom, a samo izuzetno pod jasno i nedvosmisleno utvrenim uslovima sprovode bez primene zakona. Ovo se postie regulisanjem ove oblasti u skladu sa pravilima i praksom zemalja Evropske unije i propisivanjem odredbi koje treba da zadovolje specifinosti naeg postojeeg sistema, kako bi zakon bio primenljiv i na ovu oblast; 15) pobolja evidencija i statistika javnih nabavki, koja treba da pokae realno stanje javnih nabavki, kako bi se blagovremeno vrile potrebne izmene i proverili efekti pojedinih odredbi zakona i drugih propisa u ovoj oblasti, a to se postie propisivanjem podataka koje naruioci dostavljaju u izvetajima; 16) povea obuenost i strunost zaposlenih na poslovima javnih nabavki, kroz obuku i polaganje ispita za slubenika za javne nabavke; 17) pobolja ex ante kontrola javnih nabavki kroz poveana ovlaenja Uprave za javne nabavke koja pre svega treba da vri nadzor nad primenom zakona i blagovremeno reaguje na uoene nepravilnosti, obavetavajui druge nadlene organe i preduzimajui druge potrebne radnje; 18) uspostavi brz i efikasan sistem revizije postupaka javnih nabavki kroz reorganizaciju i promenu naina rada Republike komisije za zatitu prava i pojednostavljenje samog postupka, kao i davanjem posebnih ovlaenja Republikoj komisiji i Komisiji za zatitu konkurencije koja e imati efekta na ponaanje uesnika u postupku, kroz mogunost novanog kanjavanja, ponitenje ugovora, izricanje zabrane podnoenja zahteva za zatitu prava, voenje prekrajnog postupka i izricanje mere zabrane uestvovanja u postupku javne nabavke; 19) povea odgovornost, specijalna i generalna prevencija u ovoj oblasti, kroz voenje prekrajnog postupka od strane Republike komisije, propisivanjem dueg roka zastarelosti, znaajnog broja prekraja i stroijih kazni kao i zatitnih mera; Druge mogunosti za reavanje problema U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogunosti: 1) status quo - nemenjanje vaeeg Zakona o javnim nabavkama; 2) donoenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama kojim bi se izvrila korekcija dela uoenih problema. Nemenjanjem vaeeg zakona ne bi se mogli postii znaajniji rezultati i poboljanja, bez obzira na efikasnost rada organa nadlenih za kontrolu i samih naruilaca, zato to je postojei pravni okvir neodgovaraju za postizanje osnovnog cilja sistema javnih nabavki - efikasne upotrebe javnih sredstava. Izmene i dopune zakona otklonile bi deo problema. Izmene i dopune su predloene jo poetkom februara 2011. godine, kako bi se spreile zloupotrebe tamo gde su se one najee javljale, kroz uvoenje mehanizama za spreavanje sukoba interesa, strogu kontrolu primene pregovarakog postupka, otvaranje postupka javne nabavke male vrednosti za sve zainteresovane, poveanje transparentnosti i konkurencije u restriktivnom postupku, spreavanje zloupotreba kod izmena ugovora i izvravanja ugovora od strane podizvoaa, pojednostvljenje i

- 141 ubrzavanje revizije postupaka i proirivanje ovlaenja Uprave za javne nabavke i Republike komisije za zatitu prava. Zato je donoenje zakona najbolje za reavanje problema Postojei zakon nije unapredio sistem javnih nabavki dok u pogledu konkurencije, predstavlja korak nazad u odnosu na prvi Zakon o javnim nabavkama iz 2002. godine. Da bi se oblast javnih nabavki uredila na celovit, sistemski nain, potrebno je bilo izmeniti veinu odredbi postojeeg zakona, uneti brojna nova reenja, institute i mehanizme, izmeniti neke od sutinskih odredbi to po sebi i zajedno sa obimom izmena i dopuna nuno vodi zakljuku o potrebi donoenja potpuno novog zakona. Pri tom vodilo se rauna da se postojea reenja koja su se u primeni pokazala kao dobra, zadre i unaprede, ukljuujui i institucionalni okvir, koji se ogleda u Upravi za javne nabavke i Republikoj komisiji za zatitu prava. Do trenutka poetka primene ovog zakona neophodno je izvriti izmene i dopune nekoliko zakona. Potrebno je u Zakonu o prekrajima izriito predvideti mogunost da prekrajni postupak vode organi ije lanove bira Narodna skuptina i da u drugom stepenu po njihovim odlukama reava Vii prekrajni sud. Meu izuzetke od opteg roka zastarelosti prekrajnog gonjenja, treba uvrstiti oblast javnih nabavki, i eventualno poveati maksimalne novane kazne za fizika lica, odnosno odgovorna lica. Pitanje prekrajne odgovornosti korisnika budetskih sredstava, odnosno naruilaca treba urediti jedinstveno. Zakonom o budetskom sistemu treba jasno urediti nain planiranja i finansiranja ugovora o javnoj nabavci koji se zakljuuju na period dui od godinu dana, okvirnih sporazuma i ugovora u sistemu dinamine nabavke, kao i ugovora koji se zakljuuju u drugoj fazi kvalifikacionogg postupka. Zakon o agenciji za privredne registre treba dopuniti, propisivanjem registra ponuaa. Na koga e i kako uticati predloena reenja Odredbe Zakona o javnim nabavkama uticae neposredno na naruioce i sva domaa i strana zainteresovana lica kao potencijalne ponuae i strane u postupku javne nabavke. Predloena reenja e imati posredan efekat i na iri krug lica, imajui u vidu odredbe o spreavanju sukoba interesa, centralizaciji nabavki, propisivanje obaveze sprovoenja elektronskih nabavki i druge novine. Predloena reenja treba da spree koruptivno ponaanje pre svega predstavnika naruilaca i ponuaa, da obezbede konkurenciju, da smanje trokove kroz planiranje nabavki, smanje trokove sprovoenja postupka na strani naruioca i ponuaa i vreme trajanja postupka, da omogue smanjenje broja postupaka zatite prava, neuspenih, obustvaljenih ili ponitenih postupaka. Trokovi koje e primena zakona izazvati kod graana i privrede, posebno malih i srednjih preduzea. Primena zakona smanjie trokove pripreme ponuda i uea u postupku, imajui u vidu da je znatno olakano i pojednostvljeno dokazivanje uslova za uee i da je smanjen broj obaveznih uslova, kao i da je podstaknuta primena elektronske nabavke, a u nekim sluajevima je i obavezna. Uvoenjem delimine centralizacije nabavki na republikom nivou, koja e prema procenama obuhvatiti oko 12 % vrednosti evidentiranih javnih nabavki, (to je prema podacima iz 2011. godine oko 35 milijardi dinara), i okvirnih sporazuma smanjie se trokovi sprovoenja postupka i poveati ekonominost.

- 142 Trokovi oglaavanja su smanjeni, budui da e se svi oglasi objavljivati na Portalu javnih nabavki. Obaveza objavljivanja konkursne dokumentacije, iskljuuje u potpunosti trokove otkupa konkursne dokumentacije. Da li pozitivni efekti opravdavaju trokove Nova ekonomska istraivanja raena u EU pokazuju da ak i malo poveanje transparentnosti i otvorenosti dovodi do uteda. Objavljivanje poziva za podnoenje ponuda rezultuje utedom od 1,2% (vrednosti nabavke) u odnosu na nabavku gde poziv nije objavljen. Uz korienje otvorenog postupka sauva se dodatnih 2,6%. Na osnovu naveden procene naruioci koji objavljuju pozive i jo koriste otvoreni postupak mogu oekivati utede i od 3,8% ukupne vrednosti nabavke. Prema vaeem zakonu, najmanje transparentnosti i konkurencije, ako je uopte ima, postoji u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva i postupku javne nabavke male vrednosti. Naruioci su kroz ova dva zatvorena postupka u 2011. godini potroili 105 milijardi dinara ili 35% ukupne vrednosti svih prijavljenih javnih nabavki. Zakljuak je da je vie od treine, i to samo evidentiranih javnih nabavki, sprovedena na potpuno netransparentan nain, bez postojanja konkurencije. Predlogom zakona znaajno su smanjene mogunosti, precizirani i pootreni uslovi za primenu pregovarakog postupka i postupka javne nabavke male vrednosti tako da se u periodu od dve godine oekuje smanjenje vrednosnog udela postupka javne nabavke male vrednosti sa 14% na oko 6% (zbog promene reima nabavke usluga iz aneksa 1B, preciziranja pojma istovrsnosti, poveane kontrole i delimine centralizacije nabavki), a vrednosnog udela pregovarakog postupka bez objavljivanja javnog poziva sa 21% u 2011. godini, odnosno 31% u prvoj polovini 2012. na oko 8% (zbog pootrenih uslova za primenu, prethodne kontrole Uprave za javne nabavke, objavljivanja obavetenja o pokretanju pregovarakog postupka, objavljivanja konkursne dokumentacije i mogunosti uea i zainteresovanih lica koja nisu pozvana, olakanih uslova za podnoenje zahteva za zatitu prava). Procena je raena samo na osnovu vrednosti evidentiranih javnih nabavki u 2011. godini, a treba imati u vidu da e primena ovog zakona dovesti do primene zakona i na nabavke koje se trenutno ne sprovode po zakonu, kao i da e se poboljati evidencija i izvetavanje, to e poveati mogue utede po osnovu poveanja konkurencije u postupku. Predlog zakona predvia brojne mere (uvodi posebne postupke) za podsticanje primene elektronskih nabavki, a u odreenim sluajevima predvia obaveznu primenu elektronske nabavke, to smanjuje trokove postupka, poveava transparentnost i konkurenciju. Prema procenama u Evropskoj uniji, elektronske nabavke poveavaju broj ponuaa i ostvaruju utede i do 5% vrednosti javne nabavke. Ukoliko bi samo najvei naruioci (ija ukupna vrednost javnih nabavki koje se mogu sprovesti elektronski i koje nisu obuhvaene centralizacijom - prelazi 700 miliona dinara godinje) uveli informacioni sistem i sprovodili elektronske nabavke, ostvarile bi se velike utede. Trokovi uspostavljanja ovakvih informacionih sistema nisu veliki, naroito ako se zna da drava ve zapoljava u dravnim organima i javnim preduzeima, kao i kompanijama sa veinskim vlasnitvom veliki broj IT strunjaka koji su dovoljno osposobljeni da izrade i odravaju potreban softver. Prilikom utvrivanja procene ostvarenih uteda po osnovu elektronskih nabavki korieni su podaci o najveim naruiocima i njihovim ukupnim nabavkama. Takoe, uzeto je u obzir da nije sve nabavke mogue sprovesti elektronski zbog njihove specifinosti, kao i da se uvoenje informacionih sistema na poetku najvie

- 143 isplati za najvee naruioce i one ije su nabavke po prirodi takve da se mogu sprovesti elektronski. Procenjuje se da se na osnovu centralizacije nabavki mogu ostvariti utede i do 7% vrednosti nabavke, pre svega zbog poveanih koliina, zakljuenja okvirnog sporazuma na dui period (do tri godine) i manjeg broja postupaka to smanjuje i trokove postupka. Samo za najvee naruioce (ne raunajui javna preduzea) i jedan broj njihovih nabavki (s obzirom da je centralizacija ograniena i po predmetu nabavke) koje e prei u nadlenost Uprave za zajednike poslove, ostvarile bi se velike utede, a ako bi se deo tih nabavki sprovodio elektronski, to je inae obaveza Uprave za zajednike poslove, utede bi bile jo vee. Procenjuje se da se izmeu 20% i 25% javnih sredstva namenjenih javnim nabavkama izgubi zbog korupcije. Trokovi korupcije su, ako se posmatra po vrsti postupka, najvei u sluaju primene pregovarakog postupka i postupka javne nabavke male vrednosti. Samo smanjenjem vrednosnih udela ova dva postupka, i oblikovanjem postupka male vrednosti na nain da je uinjen transparentnim i konkurentnim trokovi korupcije e se znatno smanjiti. Predlogom zakona predviene su brojne mere za spreavanje korupcije koje ukoliko se efikasno primenjuju mogu znaajno smanjiti nivo, odnosno trokove korupcije u svim postupcima javne nabavke, to e dovesti i do najveih uteda. Pored evidentiranih javnih nabavki, procena je da se izmeu 140 i 180 milijardi dinara godinje potroi na nabavke koje nisu evidentirane. Predlogom zakona predviene su brojne mere koje treba da dovedu da se ove nabavke sprovode u skladu sa zakonom i uvedu u sistem javnih nabavki. Da li akt stimulie pojavu novih privrednih subjekata na tritu i trinu konkurenciju Predlogom zakona predviena su reenja kojima se spreava korupcija, poveava konkurencija i smanjenjuju trokovi postupka, poboljava zatita prava. Preduzetnici, mala i srednja preduzea zatiena su od negativnih efekata centralizacije time to u odreenim sluajevima postoji obaveza podnoenja ponude sa podizvoaem. Zbog svega navedenog oekuju se pozitivni efekti na osnivanje novih privrednh subjekata jer su javne nabavke znaajan segment poslovanja i izvor prihoda za privredne subjekte. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove Predlog zakona je predat u prethodnom sazivu Narodnoj skuptini i objavljen na internet stranici 7. februara 2012. godine, kao predlog Srpske napredne stranke. Tokom septembra i oktobra meseca sprovedena je obimna javna rasprava i odrano je nekoliko konferencija, a sva zainteresovana lica su pozvana da poalju svoje predloge i komentare. Predlozi zainteresovanih su razmatrani, a veliki deo je prihvaen i unet u Predlog zakona. Predloge i komentare u vezi Nacrta zakona o javnim nabavkama dostavili su: 1) Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Evropska komisija 2) Svetska banka 3) Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 4) Ministarstvo finansija i privrede 5) Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine 6) Ministarstvo odbrane

- 144 7) Uprava za javne nabavke 8) Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki 9) Agencija za borbu protiv korupcije 10) Komisija za zatitu konkurencije 11) Privredna komora Srbije 12) Nacionalni savet za privredni oporavak 13) Socijalistika partija Srbije (SPS) 14) Savet za energetsku efikasnost SNS 15) Ratel 16) Agencija za javne nabavke Grada Beograda 17) Koalicija za nadzor javnih finansija 18) Transparentnost Srbija 19) Poslovno udruenje ponuaa Srbije u postupcima javnih nabavki 20) Udruenje profesionalaca u javnim nabavkama RS 21) Unija poslodavaca 22) Udruenje ovlaenih internih revizora Srbije u javnom sektoru 23) Udruenje preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom RS 24) Udruenje arhitekata Srbije 25) Beogradski centar za bezbednosnu politiku 26) Institut za ratarstvo i povrtarstvo 27) JAT Airways 28) Telekom Srbija 29) JP Jugoimport SDPR 30) JP Elektromrea Srbije 31) JP Slubeni glasnik 32) Narodna banka Srbije 33) Unika osiguranje 34) Amerika privredna komora 35) NALED 36) Merkant 37) Enel d.o.o. Beograd 38) Amiga Kraljevo 39) ICT Konsultant Nenad Nikolin 40) Intellect IBCM Predlozi, komentari i primedbe u vezi Nacrta zakona o javnim nabavkama koje su prihvaene:

- 145 Napomene: brojevi lanova u tabeli dati su prema prvobitnom Nacrtu zakona na koji su podneti komentari i predlozi; spisak komentara i predloga, kao i odgovori na komentare i spisak prihvaenih predloga Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji dat je u prilogu izjave o usklaenosti propisa sa propisima Evropske unije.
lan i naslov lana u Nacrtu zakona lan 2. Naruilac Izvrena promena Predlaga Prihvaeno potpuno/ u naelu/ delimino Potpuno

Izriito navedeno da je naruilac u smislu Zakona o javnim nabavkama i javno preduzee Ponua je lice koje u postupku javne nabavke ponudi dobra, pruanje usluga ili izvoenje radova (brisano odnosno zakup ili lizing dobara - u skladu sa nainom definisanja predmeta ugovora o javnoj nabavci i lana 4. koji odreuje predmet nabavke dobara) Zainteresovano lice preciznije odreivanje ko ima status zainteresovanog lica zbog aktivne legitimacije - svako lice koje ima interes da zakljui konkretan ugovor o javnoj nabavci Uslov pojam uslova brisan (definisanje uslova i ispravne ponude na nain kako je to i u vaeem Zakonu dovodilo je do odbijanja ponuda iz formalnih razloga i nepotrebnog troenja javnih sredstava) Predstavnik naruioca da obuhvati i lica koja su pripremala tehniku specifikaciju (u vezi sa odredbama o sukobu interesa i zabrani radnog angaovanja kod dobavljaa) Povezana lica - brisano kao i sva druga lica koja

SPS Koalicija za nadzor javnih finansija Uprava za javne nabavke Udruenje profesionalaca u JN Uprava za javne nabavke

lan 3. Znaenje izraza

Potpuno

Koalicija za nadzor javnih finansija Ministarstvo energetike Agencija za javne nabavke Grada Beograda JP Elektromrea Srbije Uprava za javne nabavke

Poptuno / u naelu

Poptuno

Uprava za javne nabavke

Poptuno

Agencija za javne nabavke Grada Beograda

U naelu

- 146 se prema drugim okolnostima konkretnog sluaja mogu smatrati povezanim)

SPS Udruenje profesionalaca u JN

Istovrsni radovi dodato kao i radovi koji se izvode na istoj nepokretnosti, odnosno projektu Ispravna ponuda brisan pojam ispravne ponude da se ponude vie ne odbijaju zbog formalnih nedostataka, a to je dovodilo do nepotrebnog troenja javnih sredstava

Uprava za javne nabavke SPS, Koalicija za nadzor javnih finansija Ministarstvo energetike Udruenje profesionalaca u JN Uprava za javne nabavke

Delimino

Potpuno U naelu

Udruenje ponuaa Srbije Unija poslodavaca Potpuno

Prihvatljiva ponuda preformulisan pojam u skladu sa brisanjem izraza ispravna ponuda Uporediva trina cena novi izraz Predmet ugovora o javnoj nabavci dobara je i nabavka dobara koje naruilac finansira u iznosu koji prelazi 50% Preformulacija take 2) podtake (2) Vraanje nabavke radi obezbeivanja osnovnih ivotnih uslova u sluajevima elementarnih nepogoda, drugih nesrea ili havarija... kao izuzetka Preformulacija take 3) Vraanje nabavke radi dalje prodaje kao izuzetka

U naelu Udruenje ponuaa Unija poslodavaca Delimino

lan 4. Nabavka dobara

lan 7. Nabavke na koje se zakon ne primenjuje

Koalicija za nadzor javnih finansija Ministarstvo energetike JP Elektromrea Srbije

U naelu

Potpuno Telekom Srbija Potpuno Koalicija za nadzor javnih finansija Institut za ratarstvo i povrtarstvo JP Jugoimport SDPR Potpuno Narodna banka Srbije

Uvoenje novog izuzetka -nabavke dobara i usluga u vezi sa sigurnosnim bojama za izradu novanica Vraanje nabavke

Potpuno Udruenje profesionalaca u JN

- 147 nepokretnosti i zakupa kao izuzetka zbog specifinosti nepokretnosti kao predmeta nabavke, a uzimajui u obzir i odredbe Zakona o javnoj svojini Brisanje usluga istraivanja i razvoja kao izuzetka Brisanje stava 5. da ne bi dovelo do pravne nesigurnosti (primena i pravila meunarodnih organizacija i ZJN-a) Odreivanje u pozivu za podnoenje ponuda da se sprovodi rezervisana javna nabavka

U naelu Koalicija za nadzor javnih finansija Uprava za javne nabavke Ministarstvo finansija i privrede

Potpuno

Potpuno

lan 8. Rezervisane javne nabavke

Udruenje profesionalaca u JN SPS Intellect IBCM Udruenje preduzea za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom RS Savet za energetsku efikasnost SNS Ministarstvo energetike Ministarstvo finansija i privrede

Potpuno

U naelu Potpuno U naelu Potpuno

lan 13. Naelo zatite ivotne sredine lan 14. Zatita podataka

Dopuna naela zatite ivotne sredine - i energetske efikasnosti Taka 3) zatita podataka o imenima ponuaa i podnetim ponudama do otvaranja ponuda odnosno prijava (umesto do isteka roka za podnoenje ponuda, odnosno prijava) Skraenje roka za uvanje dokumentacije iz postupka javne nabavke u sluaju obustave postupka pet umesto deset godina Brisanje obaveze pripreme konkursne dokumentacije na stranom jeziku iz razloga trokova koje naruioci imaju s tim u vezi Vreme prerauna strane valute u dinare na dan kada je zapoeto otvaranje ponuda (umesto na dan kad je izvreno otvaranje ponuda)

lan 16. Dokumentacija i evidentiranje postupka

Koalicija za nadzor javnih finansija Republika komisija za zatitu prava Koalicija za nadzor javnih finansija Minstarstvo odbrane Uprava za javne nabavke

U naelu

lan 17. Jezik u postupku javne nabavke

Potpuno

lan 19. Valuta

SPS Koalicija za nadzor javnih finansija Ministarstvo odbrane Udruenje profesionalaca u JN Republika komisija za zatitu prava Agencija za javne

Potpuno

- 148 nabavke Grada Beograda Ministarstvo odbrane Uprava za javne nabavke Udruenje ponuaa Srbije Intellect IBCM Unija poslodavaca Ministarstvo odbrane

lan 20. Komunikacija

Uvoenje obaveze (umesto mogunosti) potvrde prijema od strane naruioca ili ponuaa u sluaju dostavljanja dokumentacije iz postupka javne nabavke elektronskom potom ili faksom Komunikacija telefonom brisano

Potpuno

Svetska banka Amiga Kraljevo Ministarstvo energetike Agencija za javne nabavke Grada Beograda Agencija za javne nabavke Grada Beograda

U naelu

Brisano da se naruiocima ostavlja kao mogunost da ne objave konkursnu dokumentaciju na Portalu ili internet stranici lan 21. Opte mere za spreavanje korupcije Spreavanje korupcije u svim fazama procesa JN (preuzet predlog Transparentnost Srbija) Evidentiranje komunikacije koja se ne odvija pisanim putem Proirenje obaveze davanja naloga i uputstva u pisanoj formi - ne samo od rukovodioca, ve i od odgovornog lica Odbijanje izvrenja naloga koji je suprotan propisima Prihvaene sugestije Agencije za borbu protiv korupcije, Transparentnost Srbija i Ministarstva finansija i privrede i izmene izvrene na nain da budu u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije (izrada plana za borbu protiv korupcije; interni plan za borbu protiv korupcije umesto posebnog plana integriteta za JN) Sadrinu internog akta blie ureuje Uprava za javne nabavke

U naelu

Transparentnost Srbija Uprava za javne nabavke Koalicija za nadzor javnih finansija Uprava za javne nabavke

Potpuno

Potpuno Koalicija za nadzor javnih finansija Transparentnost Srbija Potpuno Koalicija za nadzor javnih finansija Agencija za borbu protiv korupcije Transparentnost Srbija Ministarstvo finansija i privrede U naelu

U naelu

lan 22. Interni akt i kontrola nabavki

Transparentnost Srbija Koalicija za nadzor javnih finansija Republika komisija za

U naelu

- 149 zatitu prava Preciziranje dunosti posebne slube koja e sprovoditi kontrolu JN Prihvaene sugestije da ne dolazi do obustave postupka javne nabavke (da ne bi zloupotrebe vodile obustavi postupka), ve da je sankcija odbijanja ponude Transparentnost Srbija U naelu Udruenje ponuaa Srbije SPS Uprava za javne nabavke Udruenje profesionalaca u JN Republika komisija za zatitu prava Unija poslodavaca, Agencija za javne nabavke Grada Beograda Transparentnost Srbija Udruenje ponuaa Srbije Unija poslodavaca U naelu

lan 23. Obustava postupka javne nabavke

lan 24. Dunost prijavljivanja korupcije

Obaveza prijavljivanja korupcije i za druga zainteresovana lica koja imaju podatke o postojanju korupcije u JN Prijavljivanje i nadlenom tuilatvu

Potpuno

Transparentnost Srbija Zatita lica koja prijave korupciju u skladu sa internim planom lan 25. Zabrana radnog angaovanja kod dobavljaa Zabrana ukoliko je lice uestvovalo u konkretnim JN Preciziranje perioda iz kojeg su ugovori o javnim nabavkama u odnosu na prestanak radnog odnosa ili funkcije Poveanje procenta ukupne vrednosti ugovora sa 3 % na 5 % Brisana obaveza podnoenja tube Agencija za borbu protiv korupcije Udruenje profesionalaca u JN Uprava za javne nabavke

Potpuno

U naelu Potpuno

Potpuno

Ratel Potpuno Agencija za borbu protiv korupcije Koalicija za nadzor javnih finansija Amerika privredna komora NALED Transparentnost Srbija Udruenje ponuaa Srbije Agencija za borbu protiv korupcije SPS Koalicija za nadzor javnih finansija Privredna komora Srbije Ministarstvo energetike Udruenje profesionalaca u JN Republika komisija za zatitu prava Unija poslodavaca Transparentnost Srbija Ministarstvo finansija i privrede

U naelu

lan 28. Graanski nadzornik

Potreba da se uredi sadrina izvetaja, ovlaenja, kao i druga pitanja u vezi sa graanskim nadzornikom (uslove imenovanja i nain rada graanskog nadzornika blie ureuje Uprava za javne nabavke)

U naelu

- 150 lan 29. Sukob interesa lan 30. Zabrana zakljuenja ugovora Brisan stav 2. (odnos bilo kakve zavisnosti) Brisano sainjavanje spiska lica sa kojima naruilac ne moe zakljuiti ugovor o javnoj nabavci Uslovi pod kojima se moe zakljuiti ugovor o JN i kad postoji sukob interesa lan brisan SPS Agencija za javne nabavke Grada Beograda SPS Udruenje profesionalaca u JN JP Elektromrea Srbije Ratel U naelu

Potpuno

Potpuno

lan 31. Dunost prijavljivanja sukoba interesa lan 35. Restriktivni postupak

Agencija za javne nabavke Grada Beograda Ministarstvo energetike Svetska banka

U naelu

lan 36. Pregovaraki postupak sa objavljivanjem poziva za podnoenje ponuda

Restriktivni postupak sa jednom drugom fazom i lista vaenja u trajanju od 6, umesto 3 meseca Taka 1) brisanje prijava Taka 3) brisano pozivanje na Prilog 1 i odreene kategorije (broj 6, 12 i dr)

Potpuno U naelu

Intellect IBCM Uprava za javne nabavke SPS Udruenje profesionalaca u JN Republika komisija za zatitu prava Uprava za javne nabavke JP Elektromrea Srbije Ministarstvo finansija i privrede Ratel

Potpuno

Potpuno

lan 37. Pregovaraki postupak bez objavljivanja poziva za podnoenje ponuda

Objavljivanje obavetenja o pokretanju postupka na Portalu javnih nabavki, a ne u Sl. glasniku RS, s obzirom da objava u Sl. glasniku RS uveava trokove naruioca i nepotrebno produava rokove za sprovoenje postupka Sam tok postupka usklaen sa predlozima Uprave za javne nabavke (miljenje Uprave o opravdanosti pregovarakog postupka kao prethodni kontrolni mehanizam, odnosno obaveza da se miljenje Uprave zahteva pre pokretanja postupka JN) Taka 7) kod dodatnih usluga ili radova rok sa 18 meseci na 2 godine

Poptuno (u skladu sa optim principom objavljivanja na Portalu i na internet stranici umesto objavljivanja u Sl. glasniku)

Uprava za javne nabavke

Potpuno

SPS Koalicija za nadzor javnih finansija Ministarstvo energetike Udruenje profesionalaca u JN Ministarstvo energetike Ministarstvo finansija i privrede

Delimino

Taka 7) izuzet manjak radova

- 151 Potpuno lan 40. Javna nabavka male vrednosti Poveanje iznosa za JN male vrednosti SPS Koalicija za nadzor javnih finansija Uprava za javne nabavke Amiga Kraljevo Amerika privredna komora Naled Privredna komora Srbije Udruenje profesionalaca u JN

U naelu

lan 52. Plan nabavke

Brisano da je slubenik za javne nabavke duan da telefonom ili neposredno ispita trite predmeta JN Dostavljanje izvetaja o izvrenju plana nabavki i Upravi za javne nabavke (pored DRI) Obrazac (formu) za izvetaj o izvrenju plana nabavki da pripremi Uprava za javne nabavke Poveanje prvobitno planiranih sredstava za odreenu javnu nabavku za vie od 5 % (do 10 %)

Uprava za javne nabavke Potpuno

SPS Republika komisija za zatitu prava

Potpuno

Ministarstvo odbrane

Potpuno

Intellect IBCM Ministarstvo energetike JP Jugoimport SDPR (primedba i Udruenja profesionalaca u javnim nabavkama, Agencije za javne nabavke Grada Beograda)

U naelu

lan 53. Uslovi za pokretanje postupka

lan 55. Komisija za javnu nabavku lan 58. Nain objavljivanja oglasa

Brisano i ako su za tu nabavku obezbeena sredstva (ostalo da su sredstva predviena) problem kod odreenih javnih nabavki npr. kod kvalifikacionog postupka Definisanje zadataka komisije za javnu nabavku Brisana odredba u vezi trokova oglaavanja u Slubenom listu Evropske unije Uslaen sa odredbama lana 57. u vezi objavljivanja oglasa u Sl. listu EU

SPS Uprava za javne nabavke Agencija za javne nabavke Grada Beograda Ministarstvo odbrane Ratel

Potpuno Potpuno

U naelu

Agencija za javne nabavke grada Beograda Ministarstvo finansija i privrede JP Elektromrea Srbije Udruenje ponuaa Srbije Unija poslodavaca Uprava za javne nabavke

U naelu

lan 62. Objavljivanje poziva za podnoenje ponuda

Dodato i u postupku javne nabavke male vrednosti (tehniki propust)

Potpuno

- 152 lan 63. Priprema i sadrina konkursne dokumentacije Priprema konkursne dokumentacije i u drugim postupcima (shodno vrsti postupka i prirodi predmeta javne nabavke) Zahtevanje sredstva obezbeenja za povraaj avansa lan 65. Izmene i dopune konkursne dokumentacije Izmene i dopune konkursne dokumentacije se objavljuju na Portalu javnih nabavki i na internet stranici naruioca, bez obaveze naruioca da te izmene dostavlja zainteresovanim licima koja su preuzela konkursnu (sva zainteresovana lica u svakom trenutku imaju uvid u konkursnu dokumentaciju, u pristigla pitanja i razjanjenja i odgovore naruioca) Objava produenja roka za podnoenje ponuda na Portalu, umesto i u Sl. glasniku RS (efikasniji i jeftiniji nain od dosadanjeg objavljivanja odluke o produenju roka u Sl. glasniku RS) lan 66. Nain odreivanja procenjene vrednosti javne nabavke Brisan poslednji stav da Uprava ureuje nain utvrivanja procenjene vrednosti javne nabavke pojedinih vrsta dobara, usluga i radova Brisan stav 2. koji ukljuuje i eventualna obnavljanja ugovora Intellect IBCM JP Elektromrea Srbije U naelu

Ministarstvo odbrane U naelu ICT Konsultant Potpuno

Udruenje profesionalaca u JN

Potpuno

Privredna komora Srbije

Potpuno

Uprava za javne nabavke SPS Privredna komora Srbije Udruenje profesionalaca u JN Republika komisija za zatitu prava Agencija za javne nabavke Grada Beograda Ministarstvo finansija i privrede

Potpuno

lan 69. Odreivanje procenjene vrednosti javne nabavke po partijama

Brisan stav 2. da u procenjenu vrednost radova naruilac ukljuuje i procenjenu vrednost svih dodatnih radova koje se mogu nabaviti u pregovarakom postupku iz lana 37. stav 1. ta. 7) ovog zakona

Potpuno

- 153 lan 72. Opta pravila o tehnikim specifikacijama Dodato - tehnike specifikacije u sluaju nabavke dobara i usluga odreuju karakteristike dobara u pogledu potronje energije i potronje drugih bitnih resursa tokom korienja proizvoda Kod take 2. dodato - i zahtevi u pogledu energetske efikasnosti Kod poslednjeg stava dodato - i oznaka u pogledu energetske efikasnosti Stav 2. dopunjen da ponua garantuje da je imalac prava intelektualne svojine Stav 2. dopunjen da ponua navede da je potovao obaveze koje proizilaze iz vaeih propisa o zaiti ivotne sredine Dodatne uslove za uee u pogledu finansijskog, poslovnog, tehnikog i kadrovskog kapaciteta naruilac odreuje uvek kada je to potrebno imajui u vidu predmet javne nabavke Brisan lan koji se odnosi na dokazivanje ispunjenosti obaveznih uslova dostavljanjem potvrde izdate od strane javnog belenika Obavetavanje Komisije za zatitu konkurencije u sluaju kada dobavlja kao podizvoaa angauje lice koje nije naveo u ponudi Izmena u vezi naina dokazivanja ispunjenosti uslova koji se odnosi na vaeu dozvolu nadlenog organa Sporazum grupe ponuaa kao sastavni deo zajednike ponude U stav 1. taka 3) dodato bez opravdanih razloga odbio da zakljui ugovor o javnoj nabavci nakon to mu je ugovor dodeljen Vaenje negativnih Ministarstvo energetike Potpuno

lan 73. Odreivanje tehnikih specifikacija lan 75. Korienje ekolokih specifikacija i oznaka lan 77. Obavezni uslovi

Ministarstvo energetike Ministarstvo energetike Savet za energetsku efikasnost SNS u naelu Amerika privredna komora NALED

Potpuno Potpuno U naelu Potpuno

Privredna komora Srbije

Potpuno

lan 78. Dodatni uslovi

Koalicija za nadzor javnih finansija Privredna komora Srbije Republika komisija za zatitu prava Agencija za javne nabavke Grada Beograda SPS Udruenje profesionalaca u JN Agencija za javne nabavke Grada Beograda Ministarstvo finansija i privrede Komisija za zatitu konkurencije

U naelu

lan 81. Potvrda o ispunjenosti obaveznih uslova

U naelu

lan 83. Ponuda sa podizvoaem

Potpuno

Udruenje profesionalaca u JN Republika komisija za zatitu prava Ministarstvo odbrane Nacionalni savet za privredni oporavak Koalicija za nadzor javnih finansija Ministarstvo energetike Uprava za javne nabavke Republika komisija za

U naelu U naelu

lan 84. Zajednika ponuda lan 86. Negativne reference

Potpuno

lan 87.

Potpuno

- 154 Spisak negativnih referenci referenci od dana konanosti zakljuka alba odlae upis u spisak negativnih referenci Uneta i taka 2) lana 86. u stav 2. podtaka (2) lana 87. lan 88. Odreivanje kriterijuma Element kriterijuma na osnovu kojih e se izvriti dodela ugovora u situaciji kada postoje dve ili vie ponuda sa istom ponuenom cenom (kad je kriterijum za izbor najnia ponuena cena) Brisani uslovi plaanja kao element kriterijuma Element kriterijuma pod takom 4) dopunjen tako da obuhvata minimalno i maksimalno prihvatljiv rok Uslovi u pogledu finansijskog, poslovnog, tehnikog i kadrovskog kapaciteta kao elementi kriterijuma brisano lan 91. Nain podnoenja ponude Brisane odredbe u vezi kopije ponude Koalicija za nadzor javnih finansija Intellect IBCM Ministarstvo energetike Udruenje profesionalaca u JN, Uprava za javne nabavke Udruenje ponuaa Srbije Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca Udruenje ponuaa Srbije Unija poslodavaca zatitu prava Ministarstvo finansija i privrede JP Elektromrea Srbije Potpuno Potpuno

Potpuno

lan 89. Vrste kriterijuma

Potpuno

Potpuno

U naelu Republika komisija za zatitu prava Ministarstvo finansija i privrede SPS Udruenje profesionalaca u JN JP Elektromrea Srbije Ministarstvo energetike

U naelu

lan 94. Vaenje ponude

lan 96. Neuobiajeno niska cena

Isto lice ne moe uestvovati u vie zajednikih ponuda Naruilac je duan (umesto moe) da u sluaju isteka roka vaenja ponude zatrai od ponuaa produenje roka vaenja ponuda Prilikom analize ponuene cene za koju sumnjaju da je neuobiajeno niska naruioci i ponuai mogu koristiti smernice za utvrivanje neuobiajeno niske cene koje donosi Privredna komora Srbije Brisan lan

U naelu SPS, Intellect IBCM Republika komisija za zatitu prava Uprava za javne nabavke Privredna komora Srbije Potpuno

Potpuno

lan 97. Visoka cena

Republika komisija za zatitu prava Amerika privredna komora Naled

U naelu

- 155 Ratel Udruenje profesionalaca u JN Agencija za javne nabavke Grada Beograda Ministarstvo odbrane Uprava za javne nabavke

lan 100. Rok za podnoenje ponuda u restriktivnom postupku lan 107. Zapisnik o otvaranju ponuda

Brisanje stava 2. i 3.

Potpuno

Dostavljanje zapisnika u roku od tri, umesto dva, dana Mogunost ispravljanja nedostataka koji nisu od sutinskog znaaja za ponudu Dostavljanje odluke u roku od tri, umesto dva, dana Objavljivanje obavetenja o obustavi postupka nakon to odluka o obustavi postupka postane konana U sluaju kad je kriterijum za izbor ekonomski najpovoljnija ponuda, a ponua ija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija odbije da zakljui ugovor, prelazak na prvog sledeeg najpovoljnijeg ponuaa moe da uslovi novu strunu ocenu ponuda (zbog pondera koje je uzimala ponuda ponuaa koji je odustao od zakljuenja ugovora) Brisan izuzetak iz take 3)

Ministarstvo energetike

U naelu

Novi lan u vezi bitnih nedostataka ponude

Uprava za javne nabavke SPS Udruenje profesionalaca u JN Ministarstvo energetike

Potpuno U naelu U naelu

lan 110. Odluka o izboru najpovoljnije ponude lan 111. Odluka o obustavi postupka javne nabavke

Uprava za javne nabavke Koalicija za nadzor javnih finansija Udruenje profesionalaca u JN Uprava za javne nabavke

Potpuno

lan 115. Rok za zakljuenje ugovora

Potpuno

lan 124. Nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraaja i potanskih usluga na koje se zakon ne primenjuje lan 129. Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti

Koalicija za nadzor javnih finansija

U naelu

Delimina promena pojma nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti. Detaljno ureivanje nabavki u ovoj oblasti jedinstvenim podzakonskim aktom

Ministarstvo odbrane

U naelu

- 156 Vlade Definisanje izuzetaka od javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti to je potpuno usklaeno i sa direktvom Brisan minimalni procenat uea podizvoaa Brisan lan, budui da e se urediti podzakonkim aktom Brisan lan, budui da e se urediti podzakonkim aktom Da evidencija obuhvati i podatke o realizaciji (izvrenju) ugovora o javnim nabavkama Lista arbitara, odnosno lista vetaka za javne nabavke lica koja su upisana u registar stalnih sudskih vetaka i koja poloe struni ispit za slubenika za javne nabavke Odreivanje rokova u kojima Republika komisija dostavlja estomesene izvetaje Narodnoj skuptini Uneta odredba vaeeg zakona da podnosilac zahteva nema pravo da od organa ili organizacija, odnosno da od Uprave za javne nabavke, Dravne revizorske institucije, javnog pravobranioca i graanskog nadzornika trai da podnesu zahtev za zatitu prava ukoliko nije iskoristio svoje pravo na podnoenje zahteva za zatitu prava Aktivna legitimacija i za graanskog nadzornika Brisan javni interes - za podnoenje zahtveva za zatitu prava nije potrebno da postoji

lan 130. Nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti na koje se zakon ne primenjuje lan 132. Uee podizvoaa lan 134. Zatita tajnih podataka lan 135. Bezbednost izvrenja nabavke lan 136. Evidencija i izvetaji o javnim nabavkama

Ministarstvo odbrane

Potpuno

Ministarstvo odbrane

Delimino

Ministarstvo odbrane

Potpuno

Ministarstvo odbrane

Potpuno

lan 148. Lista arbitara

Amerika privredna komora Privredna komora Srbije Uprava za javne nabavke Savet za energetsku efikasnost SPS

Potpuno

U naelu

lan 152. Odgovornost za rad

Udruenje ponuaa Srbije Unija poslodavaca

Potpuno

lan 153. Aktivna legitimacija u postupku

Uprava za javne nabavke

Potpuno

Koalicija za nadzor javnih finansija

Potpuno

Koalicija za nadzor javnih finansija

U naelu

- 157 povreda javnog interesa Zainteresovano lice usklaeno sa onim ko ima interes da zakljui ugovor o konkretnoj javnoj nabavci Ograniiti rok za podnoenje zahteva za zatitu prava pre isteka roka za podnoenje ponuda U prvom stavu umesto izjavljen od strane ovlaenog lica izjavljen od strane lica koje ima aktivnu legitimaciju Dostavljanje odgovora na zahtev za zatitu prava Republikoj komisiji, uz kompletnu dokumentaciju, radi odluivanja Novi stav - U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana naruilac je duan da pismeno, u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva Republikoj komisiji, obavesti podnosioca zahteva Odreivanje roka u kome je Republika komisija u obavezi da zatrai dopunu zahteva Brisana taka je podnosiocu zahteva izreena mera zabrane podnoenja zahteva za zatitu prava Predvideti rok (nain) u kojem stranke mogu traiti da se odri usmena rasprava

Intellect IBCM Agencija za javne nabavke Grada Beograda Ministarstvo odbrane

U naelu U naelu

lan 154. Rokovi i nain podnoenja zahteva za zatitu prava lan 157. Prethodna provera zahteva za zatitu prava

Ministarstvo energetike

Potpuno

lan 158. Postupanje naruioca posle prethodnog ispitivanja zahteva za zatitu prava

Republika komisija za zatitu prava

U naelu

Udruenje profesionalaca u JN

Delimino

lan 159. Postupak pred Republikom komisijom

Udruenje profesionalaca u JN

Delimino

Republika komisija za zatitu prava

Potpuno

lan 160. Odravanje usmene rasprave

Ministarstvo energetike

Potpuno

lan 161. Taksa i trokovi postupka

Pitanje iznosa takse za zatitu prava ukoliko zainteresovano lice (potencijalni ponua) osporava konkursnu dokumentaciju pre isteka roka za podnoenje ponuda

Uprava za javne nabavke Koalicija za nadzor javnih finansija Agencija za javne nabavke Grada Beograda Republika komisija za zatitu prava

Potpuno

- 158 Taksa i za zakljuak Uprave u vezi negativne reference lan 162. Odluka Republike komisije Rok u kome naruilac treba da preduzme radnje iz reenja Republike komisije Dopuna stava 2. u roku od osam dana od dana prijema albe Produenje roka za dostavanje odluke Republike komisije Brisanje stava 5 (naknada stvarne tete i izmakle koristi) Brisan poslednji stav koji se odnosi na donoenje odluke Upravnog suda u upravnom sporu Novanu kaznu izrie vee Republike komisije koje odluuje o zahtevu za zatitu prava Brisani stav 4. i 5. Udruenje ponuaa Srbije Unija poslodavaca Potpuno

U naelu

lan 163. Rok za donoenje i dostavljanje odluke

SPS Republika komisija za zatitu prava SPS Republika komisija za zatitu prava Republika komisija za zatitu prava Republika komisija za zatitu prava Agencija za javne nabavke Grada Beograda Ministarstvo finansija i privrede Agencija za javne nabavke Grada Beograda

U naelu

U naelu

Potpuno Potpuno

lan 164. Pravo na upravni spor

lan 167. Novana kazna

U naelu

lan 169. Zabrana zloupotrebe zahteva za zatitu prava

Udruenje ponuaa Srbije Republika komisija za zatitu prava Intellect IBCM Unija poslodavaca

Potpuno U naelu

lan 170. Prekrajni postupak

Izricanje novane kazne umesto zabrane podnoenja zahteva za zatitu prava Brisan poslednji stav u vezi predloga Viem prekrajnom sudu za izricanje zatitnih mera Republika komisija moe podneti predlog za razreenje rukovodioca ili odgovornog lica naruioca za kojeg utvrdi da uprkos izreenim novanim kaznama u postupku zatite prava ili prekrajnom postupku ne postupa u skladu sa odlukama Republike komisije ili nastavlja da grubo kri odredbe ovog zakona. Predlog za razreenje podnosi se organu koji

Koalicija za nadzor javnih finansija Agencija za javne nabavke Grada Beograda Ministarstvo finansija i privrede Udruenje ponuaa Srbije

Potpuno U naelu

Novi lan Predlog za razreenje odgovornog lica

U naelu

- 159 vri nadzor nad radom, odnosno poslovanjem naruioca.