HEMIJSKI ZAKONI I POJMOVI

HEMIJA je nauka o materiji i njenim promenama. Masa i energija su dva glavna vida materije. Masa i energija mogu da menjaju oblike i da prelaze iz jednog vida u drugi, ali ni masa ni energija ne mogu biti ni unitene, niti ni iz ega stvorene.

Dve vrste promena: Fizike promene - do promene stanja materije (agregatna stanja)

Hemijske promene - do promene sastava materije

C + O2 CO2 + x kJ 2 HgO 2 Hg + O2 narandast siv potpomae gorenje

T

OBLICI MATERIJE U HEMIJI

MATERIJA

fiziko odvajanje

iste supstance
(stalan sastav) jedinjenja elementi hemijskim reakcijama

smee
(promenljiv sastav) homogene smee iste osobine unutar smee heterogene smee dve ili vie faza

HEMIJSKI ELEMENT Danas - 117 hemijskih elemenata

94 prirodnih elemenata

23 vetaki dobijenih

Element sa rednim brojem 118 je sintetisan (dok 117 nije). Hemijski element je supstanca koja sadri atome samo jedne atomske vrste, odnosno atome istog rednog broja.

HEMIJSKO JEDINJENJE Hemijsko jedinjenje je sloena supstanca, nastala od dva ili vie elemenata, koji su meusobno vezani hemijskim vezama u tano odreenom odnosu.

Na metal

Cl2 zelenkast gas

NaCl - nema metalne osobine - nije zelena - nije gasovita to je - kristalna, bela supstanca

SMEA Smea je sastavljena od dve ili vie komponenti koje su samo mehaniki izmeane u sasvim proizvoljnim odnosima. Homogene Heterogene

- iste osobine u svim delovima - so u vodi, eer u vodi

- razliite osobine u pojedinim delovima - led u vodi

Smea koja se sastoji iz Fe i S i razdvajanje te smee

HEMIJSKI SIMBOLI, FORMULE I JEDNAINE Hemijski simboli Bercelijus - 1813. Element natrijum kalijum gvoe bakar srebro Simbol Na K Fe Cu Ag Latinski naziv Natrium Kalium Ferrum Cuprum Argentum

Ako nazivi dva ili vie elemenata poinju istim slovom H hydrogenium He helium N nitrogenium Ne neon O oxigenium Os osmium

Simbol hemijskog elementa oznaava: 1. skraeno ime hemijskog elementa 2. jedan atom datog elementa 3. jedan mol atoma datog elementa koji sadri 6,022 1023 atoma

Hemijske formule - za predstavljanje sastava molekula - krai naziv jedinjenja H2 H2 S HNO3 Primer voda se moe predstaviti u tri sveta

Hemijske formule: - kvalitativni sastav - kvantitativni sastav

H2SO4

Hemijska formula moe biti: - molekulska (pokazuje stalan sastav Na2SiO3, HNO3) - empirijska (ne pokazuje stalan sastav)

Hemijska formula (ili formulska jedinka) predstavlja: 1. skraeno ime hemijskog jedinjenja 2. jedan molekul hemijskog jedinjenja 3. jedan mol molekul hemijskog jedinjenja koji sadri 6,022 1023 molekula.

Hemijske jednaine Prikazuju hemijske reakcije pomou hemijskih formula. REAKTANTI PROIZVODI REAKCIJE

razliite osobine 2 H2 + O2 2 H2O - tena - niti gori, niti podrava gorenje, ve ga spreava

- gas - lako gori

- gas - podrava gorenje

Hemijska jednaina daje taan, kvantitativan odnos svih uesnika u reakciji (zakon o odranju mase) pa se jo naziva i stehiometrijska jednaina. 3 Ca(OH)2 + 2 H3PO4 Ca3(PO4)2 + 6 H2O 5 mola 418 grama 7 mola 418 grama

Uzroci hemijskih reakcija: nastajanje lako isparljivog jedinjenja nastajanje slabo disosovanog jedinjenja nastajanje slabo rastvornog jedinjenja oksidoredukcija

Energetske promene u hemijskim reakcijama Egzotermna H2(g) + O2(g) H2O(l) H2(g) + O2(g) H2O(g) Vana su agregatna stanja. Endotermna N2(g) + O2(g) 2 NO(g) rH = +180 kJ/mol rH = -285,8 kJ/mol rH = -241,8 kJ/mol

Hemijske reakcije zavisno od toplotnih efekata - izuava ih termohemija: - egzotermne - endotermne Za osobine sistema i promene u njemu potrebne su termodinamike funkcije stanja: - entalpija, H - entropija, S Entalpija: - karakterie energiju sistema na stalnom pritisku i temperaturi - entalpija reakcije rH, je toplota koja se oslobodi ili vezuje pri hemijskoj reakciji

HESOV ZAKON Toplota hemijske reakcije, koja se odigrava pri stalnom pritisku, ne zavisi od puta kojim se reakcija odigrava, ve zavisi samo od poetnog i krajnjeg stanja sistema. Za izraunavanje promena entalpije sistema koje se teko eksperimentalno odreuju: odreivanje energije kristalne reetke entalpija rastvaranja i hidratacije

Entropija: - predstavlja meru neureenosti sistema i zavisi samo od temperature i pritiska Promena entropije S, iskazuje promenu ureenosti sistema. Za predvianje spontanosti reakcije potrebno je poznavati: promenu energije sistema, koju pokazuje promena entalpije rH promenu ureenosti sistema, koju pokazuje promena entropije S

10

OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI 1. Zakon o odranju mase -Lavoazijeov zakonZbir masa supstanci koje stupaju u hemijsku reakciju jednak je zbiru masa supstanci koje nastaju kao proizvod te reakcije.

4 NH3 + 5 O2 4 NO + 6 H2O 4 azota 4 azota 12 vodonika 12 vodonika 10 kiseonika 10 kiseonika

Nepromenjen odnos masa.

11

2. Zakon stalnih odnosa masa -Prustov zakonAtomi elemenata se jedine u hemijsko jedinjenje u stalnom odnosu masa Sastav hemijskog jedinjenja je stalan, bez obzira na koji je nain nastalo

H2 O 2 H2 + O2 2 H2O 4 g : 32 g 36 g / :4 1g : 8g 9g

4 grama H2 + 4 grama O2

1 g (H2)..8 g (O2) x g (H2). 4 g (O2) x = 0,5 g (H2) se jedini sa 4 g O2 4 g 0,5 g = 3,5 g (H2) u viku 0,5 g (H2) + 4 g (O2) 4,5 g (H2O)

12

ematski ovaj Zakon se moe prikazati na primeru metana, CH4

3. Zakon umnoenih odnosa masa -Daltonov zakonAko dva ista elementa grade vei broj razliitih jedinjenja, na stalnu masu jednog elementa dolaze razliite mase drugog elementa, a te razliite mase stoje u odnosu malih celih brojeva Najei primeri su oksidi CrO Cr2O3 CrO3 52 g : 16 g 104 g : 48 g /:2 52 g : 48 g 52 g : 16 g /:16 52 g : 24 g /:16 52 g : 48 g /:16 stalna masa 1 /2 1,5 /2 3 /2 2 3 6

13

4. Zakon spojnih masa -Rihterovo praviloMase dveju supstanci koje reaguju bez ostatka sa jednakom masom neke tree supstance su meusobno ekvivalentne Primer: CH4 12 g C : 4 g H /:4 3gC:1gH H2 O 2 g H : 16 g O /:2 1gH:8g

Odnos Odnos ekvivalentnih 3 : 1 ekvivalentnih 1 : 8 masa C i H E(C) : E(H) masa H i O E(H) : E(O)

Na osnovu ovog zakona mase ugljenika (3 grama) i kiseonika (8 grama) su ekvivalentne i u tom odnosu su zastupljene u odgovarajuem oksidu ugljenika (CO2).

CO2 12 g C : 32 g O 3gC:8gO E(C) : E(O) /:4

14

Daltonova atomska teorija ine je etiri postulata: 1. Atomi su najsitnije estice elementa, koje mogu sudelovati u hemijskoj reakciji i nevidljivi su

2. Atomi jednog istog elementa imaju jednake mase

3. Atomi razliitih elemenata imaju razliite osobine i razliiti su po masi

4. Hemijska jedinjenja nastaju spajanjem atoma odreenih elemenata (sloeni atomi)

15

Zakon stalnih zapreminskih odnosa -Gej-Lisakov zakon2 H2 + O2 2 H2O 2 dm3 vodonika + 1 dm3 kiseonika 2 dm3 vodena pare 2 : 1 : 2
Zapremine

gasovitih supstanci koje meusobno reaguju ili nastaju u hemijskoj reakciji, merene pod istim uslovima, odnose se kao mali celi brojevi .

Avogadrov zakon Po njemu su najmanje estice gasa, grupe malog broja atoma, koje je nazvao molekulama. Jednake zapremine razliitih gasova, pod istim uslovima (P i T) sadre isti broj molekula. H2 + Cl2 2 HCl 1 (H2) + 1 dm3 (Cl2) 2 dm3 (HCl) N molekula (H2) + N molekula (Cl2) 2 N molekula HCl dm3 1 molekul H2 + 1 molekul Cl2 2 molekula HCl 1V 1V 2V + H2 Cl2 HCl

16

Standardna molarna zapremina, Vm, i P = 101,3 kPa iznosi 22,4 dm3/mol.

i pri T = 273 K

mol bilo kog gasa pod normalnim uslovima zauzima zapreminu 22,4 dm3

Vm = Vm = 22,4 dm3 1 mol, T = 273 K, P = 101,3 kPa

RELATIVNA ATOMSKA MASA Ar broj koji pokazuje koliko je puta prosena masa atoma elementa vea od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika 12C Ar(x) = ma(x)/(1/12)ma(12C)

Ar nisu celi brojevi, zbog pojave izotopa. Ar je neimenovan broj. Ar(H) = 1,00794 Ar(O) = 15,99

17

RELATIVNA MOLEKULSKA MASA Mr Relativna molekulska masa je neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog molekula vea od 1/12 mase izotopa ugljenika 12C. Mr(H2O) = 2Ar(H) + Ar(O) Mr(H2O) = 21 + 16 Mr(H2O) = 18

Mr se odnosi i na jonska jedinjenja iako ona ne sadre molekule. Mr(CaCl2) = Ar(Ca) + 2Ar(Cl) Mr(CaCl2) = 40 + 235,5 Mr(CaCl2) = 111

18

MOL I MOLARNA MASA Koliinu supstance n Jedinica - mol. Mol je ona koliina supstance koja sadri onoliko elementarnih estica koliko se nalazi atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa 12C. estice - atomi, molekuli, joni i elektroni. Broj estica iznosi - mol molekula - mol atoma - mol jona NA = 6,0221023 Avogadrov broj

6,0221023 molekula 6,0221023 atoma 6,0221023 jona

Molarna (molska) masa M je masa jednog mola izraena u gramima molarna masa atoma Ar(N) = 14 M(N) = 14 g/mol molarna masa molekula Mr(NH3) = 17 M(NH3) = 17 g/mol

19

n= M

n=

N NA

1 mol atom H 6,0221023 atoma H M(H) = 1,008 g/mol

1 mol molekul H2 6,0221023 molekula H2 M(H2) = 2,016 g/mol

20