1

VEBA 3. VEGETACIJA SVETA 1

Tropske kine ume
Tropske listopadne ume
Savane
Mangrova vegetacija

2
TROPSKE KINE UME

Rasprostranjenje
Tropske kine ume javljaju se severno i juno od ekvatora u Americi, Africi, Aziji i
Australiji.
Amerike tropske kine ume nalaze se u Junoj Americi u slivu reka Amazon i
Orinoko, zapadno od Anda izmeu Kolumbije i Ekvadora i du obale atlanskog okeana
u Brazilu. U Centralnoj
Americi prisutne su od
Paname do Meksika, kao i na
Antilskim ostrvima.
Afrike tropske kine ume
obuhataju
najjuniji
deo
Zapadne Afrike, proteui se
na istok du sliva reke Kongo.
Takoe se javljaju u istonom
delu Madagaskara
Indo-malajske
tropske
kine ume zahvataju delove
Jugoistone Azije, ostrva
izmeu Azije i Australije i
obalu Kvinslanda u Australiji
Klima - Ekvatorijalni tip klime prema Valteru
Klima je kontinuirano topla i
vlana.
Temperatura
se
tokom
itave godine kree oko 23C.
Nema mrazeva ni hladnih
perioda. Veca su dnevna nego
godisnja temperaturna variranja
(nekoliko stepeni).
Godinja koliina padavina
prevazilazi
1300
mm,
a
mesene vrednosti nikada nisu
manje od 100 mm
Duina trajanja dana je 12
1 sati.

3
Zemljite - laterit
S obzirom da je klima kontinuirano tolpa i vlana, izraeni su procesi laterizacije.
(rastvaranje i ispiranje jona). Kao rezultat procesa laterizacije dolazi do nagomilavanja
Al3+ i Fe3+ jona (feralitno zemljite ped-al-fer). Crvenkasta boja laterita uzrokovana je
upravo velikom koliinom Fe3+ jona. Lateritno zemljite je kisele reakcije, pH se kree
od 4.5 do5.5.
Lateritno zemljite je relativno tanko zbog brzog obrta nutijenata, odnosno brze
dekompozicije organskih supstanci i njihovog ponovnog usvajanja od strane biljaka.
Zemljite je fragilno, brzo se spira bez vegetacije.

Karakteristike vegetacije
Zbog izuzetno povoljnih
uslova i nesmetanog razvoja kroz
dugo geoloko vreme tropske
kine ume odlikuju se izuzetno
velikim floristikim bogatstvom,
kao i diverzitetom vrsta (40-100
vrsta po hektaru od kojih oko 70
% pripada drveu). Drvee
predstavlja dominantnu ivotnu
formu u ovom tipu vegetacije.
Pored drvea, tropske kine
ume obiluju palmama,
drvenastim papratima, lijanama i
epifitama.

Palme

Drvenaste paprati

Lijane

Epifite
Visina edfikatorskih vrsta drvea u tropskoj kinoj umi iznosi oko 55 m (50 -60 m),
mada se javljaju i stabla visoka ak 100 m. Stabla su slabo granata, a grananje poinje
visoko.
Izraena su tri sprata visokog drvea, gornji sa otvorenim kronjama, zatim srednji i
donji koji su zatvorenog sklopa. Sprat zeljastih biljaka i moe da bude visok i vie
metara (banane).

5
Visoko drvee u tropskoj kinoj umi koje raste na relativno plitkom zemljitu esto
pri osnovi stabla razvija daskaste korenove koji poveavaju mehaniku stabilnost
stabla.

Listovi drvea u tropskoj kinoj

umi prilagoeni su da podnose
izuzetno jake i obilne padavine.
Tbog toga veina vrsta ima
glatke i sjajne listove sa
izduenim vrhom koji
olakavaju brzo slivanje vode.

S druge strane, zbog velike vlanosti vazduha u

prizemnim spratovima oteana je transpiracija,
pa biljke odaju vodu gutacijom.

6
Zemljite u tropskim kinim umama je siromano mineralnim supstancama, s obzirom
na brzi obrt nutrijenata, zbog ega se u njima javlja veliki broj vrsta karnivornih biljaka.

U tropskim kinim umama esta je pojava kauliflorije (cvetovi i plodovi se nalaze

neposredno na starijim granama i stablima). Opraivanje!

Theobroma cacao

7
TROPSKE LISTOPADNE UME

Rasprostranjenje
Tropske listopadne ume javljaju se u tropskoj oblasti na mestima gde vlada
kontinentalna kilima ili gde periodino i naizmenino duvaju suvi i vlani vetrovi
(monsuni). Rasprostranjene su u Junoj i Centralnoj Americi, Africi, Aziji i Australiji.

Monsunske ume su pre svega karakteristine za Jugoistonu Aziju (Indiju, Indoneziju i

Indokinu).

8
Klima - Tropski tip klime prema Valteru
Najvanije odlike ove klimatske zone su male temperaturne
razlike izmeu najhladnijeg i najtoplijeg meseca (oko 10C) i
naizmenina smena vlanog i sunog perioda.
Vlani period se odlikuje temperaturnim maksimumom, s
obzirom da se u vreme najvieg poloaja Sunca (u zenitu) javljaju
vlani letnji monsunski vetrovi koji duvaju sa mora na kopno i
donose kiu. Kini period se smenjuje sa suvim prohladnim
periodom, kada monsunski vetrovi duvaju sa kopna na more, te
odnose vlane vazdune mase.

Zemljite - laterit
Za tropske listopadne ume karakteristino je tropsko crveno glinovito zemljite ili
crvenica. Zbog periodinosti padavina ispiranje je manje izraeno, pa je ovo zemljite
neto bogatije silicijumom i osnovnim nutrijentima u odnosu na zemljite u tropskoj
kinoj umi.
Karakteristike vegetacije
Za ovaj tip vegetacije karakteristian je listopad uslovljen postojanjem sunog
perioda. U odnosu na koliinu padavina tokom kine sezone, kao i duinu trajanja
sunog perioda, u okviru tropskih listopadnih uma razlikuju se monsunske i savanske
ume.
U oblastima sa velikom koliinom padavina (oko 1500 mm) i malom temperaturnom
razlikom izmeu najtoplijeg i najhladnijeg meseca (oko 8C) javljaju se monsunske
ume. One su tokom kine sezone po svom izgledu i drugim floristikim i strukturnim
osobinama najslinije tropskim kinim umama.

9
U oblastima sa manjom koliinom
padavina (900 1500 mm) gde suni
period traje izmeu 4 i 6 meseci, gde
razlika izmeu najtoplijeg i najhladnijeg
meseca iznosi oko 14C razvijaju se
savanske ume. Zbog manje koliine
padavina i dueg sunog perioda
savanske ume su manje bujne od
monsunskih. Drvee je proreeno i nie,
lie ne obrazuje gustu krunu tako da do
prizemnih spratova prodire velika koliina
svetlosti. Zbog toga je prizemni sptrat
dobro razvijen, a grade ga trave i dikotile.
Drvee pripada uglavnom familiji Fabaceae (Acacia).
Zbog svoje proreenosti i fiziognomije (nisko i veoma granato drvee, razvijeni
zeljasti pokriva), savanske ume u Africi,
kao i neke u Junoj Americi ume tipa
vonjaka.

U Junoj Americi (Brazil) javljaju se kserofilne ume sa kaktusima koje se

oznaavaju kao katinga.

10
Neke vrste drvea u katingi imaju flaoliko stablo koje slui kao rezervoar za vodu
tokom sunih uslova. Takoe, veina drvea u sunom periodu zbacuje lie.
Ova ivotna forma drvea javlja se i na
Madagaskaru

Adansonia grandidieri
(Madagaskar)

Cavanillesia arborea
(katinga)

U oblastima sa jo manjom koliinom padavina savanske ume postepeno prelaze u

savane, zeljasti tip vegetacije u kom se javlja pojedinano drvee.

Poveanje sue

11
SAVANE

Rasprostranjenje, klima, zemljite

Savane se javljaju u Africi,
Junoj Americi (ljanosi severno od topskih kinih
uma i kamposi - juno od
tropskih kinih uma), Aziji i
Australiji.
Razvijaju se u uslovima
tropske klime, kao i tropske
listopadne ume. Meutim, u
savanskim oblastima
padavine su izrazito
neravnomerno rasporeene,
tako da za vreme sunog
perioda koji traje 4-6 meseci
pada minimalna koliina
vodenog taloga (u savanama
Zapadne Afrike u kojima
godinja suma padavina
iznosi 1000 mm, tokom
itavog sunog perioda padne
svega 10 mm kie)
Za savane, kao i za
tropske listopadne ume,
karakteristino je tropsko
crveno glinovito zemljite ili
crvenica.

Karakteristike vegetacije
Savane predstavljaju tropski tip zeljaste
kserofilne vegetacije u kom se javlja razbacano
proreeno drvee. Domniraju visoke trave
(visoke oko 1 m, ponekadi preko 3m) koje
imaju kseromorfne osobine.
Opstanak drvea u savanama omoguen je
zahvaljujui povoljnim temperaturnim uslovima
koji vladaju tokom cele godine. Drvee u
savani je po pravilu nisko, sa nepravilnim
stablom, ambrelastim tipom krune i
kseromorfnom graom.

12

Vlana sezona

Suna sezona

Na mestima sa visokom podzemnom vodom u savanama se moe se sresti baobab

(Adansonia digitata), karakteristino drvo afrikih savana, koje moe da bude visoko do
25 m, sa prenikom stabla do 9.5 m.

13
MANGROVA VEGETACIJA

Rasprostranjenje
Vegetacija mangrove razvija se u tropskim oblastima, na morskim obalama
zaklonjenim od direktnog delovanja talasa (lagune, zalivi estuari). Za ova stanita
karakteristian je muljevit, lako pokretan supstrat, kao i delovanje plime i oseke (stalna
promena nivoa morske vode).
Razlikuju se dve oblasti rasprostranjenja, istona i zapadna. Istona obuhvata
istonu obalu Afrike, Madagaskar, tropske obale Azije i Australije, a zapadna oblast
obuhvata zapadnu obalu Afrike i tropske obale June i Centralne Amerike.

Karakteristike vegetacije
Mangrova vegetacija je venozelena bunasta
vegetacija izgraena od bunova, bunastog
drvea i delimino drvea koje je nekad visoko i do
30 m.
S obzirom na specifine uslove stanita na
kojima se razvijuju, biljke koje izgrauju mangrova
vegetaciju razvile su posebne adaptacije koje im
omoguavaju opstanak.
Zbog stalnog priticanja vode tokom plime,
muljevit supstrat na kom se razvija mangrove je
lako pokretan. Odravavje biljaka na ovakvom
labilnom supstratu omoguavaju potporni,
tulasti korenovi.

14
Pored toga, stalno pristizanje vode dovodi do nastanka anaerobnih uslova u
muljevitoj podlozi. U vezi sa nedostatkom kiseonika u podlozi kod biljaka se javljaju
korenovi za provetravanje, odnosno pneumatofore, koji rastu negativno geotropno iz
korenova ili rizoma koji se nalaze u vodi ili muljevitoj podlozi. Korenovi za provetravanje
ispunejni su aerenhimom, a na njima se nalaze mnogobrojni otvori u povrinskom tkivu
preko kojih se vri razmena gasova.
Takoe, priticanje morske vode dovodi do velikog stepena zaslanjenosti podloge,
tako da su biljke koje pripadaju mangrova vegetaciji zapravo halofite. Jedan od naina
regulacije soli, pored ultrafiltracije u korenu i snienog osmotskog pritiska, kod ovih
vrsta je njeno izluivanje preko lezda na povrini listova.

Za mnoge biljke iz mangrova vegetacije karakteristina je

pojava viviparnosti, ondnosno plod poinje da klija dok se jo
nalazi na materinskoj biljci. Na ovaj nain klica dostie
znaajan stepen razvoja i veliinu pre nego to padne na
podlogu. Posebno se dobro razvija donji deo biljke, tako da
se klica prilikom odvajanje od materinske biljke pravilno
orjentie i zariva se korenom u mulj.

15
ZADATAK VEBE

1. Nacrtati karte rasprostranjenja

A. Tropskih kinih uma

B. Tropskih listopadnih uma

16
C. Savana

D. Mangrova vegetacije

17

2. Na osnovu podataka iz tabela na milimetarskom papiru nacrtati klimadijagrame za mesta

Kribi (Kamerun), Mumbai (Indija) i Ouahigouya (Burkina Faso) i odgovoriti na navedena
pitanja?

A. Kribi (Kamerun), (10 m), [1951-1990]

I

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

XII

26.7 27.2
27.1
26.8
26.2
25.7
24.6
24.7
25
25.4
26.1 26.6
mm 97.9 107.4 178.5 238.7 328.9 285.4 109.9 192.1 492.7 509.8 211.4 97

Avg/Sum
26.0
2905.1

Koja vegetacija je karakteristina na mestima sa navedenim tipom klime i zato?

____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________

B. Mumbai (Indija), (10 m), [1817-1989]

I
C 24.2
mm 2.7

II
24.6
1.1

III
26.7
0.6

IV
28.6
1.5

V
30
14.1

VI
VII
VIII
IX
29
27.5
27.2
27.3
518.4 647.1 383.9 276.2

X
28.2
55.3

XI
27.3
14.5

XII Avg/Sum
25.6
27.2
2.1
2129.1

Koja vegetacija je karakteristina na mestima sa navedenim tipom klime i zato?

____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________

18
C. Ouahigouya (Burkina Faso), (337 m), [1962-1990]

I
24.1

II
27

III
30.4

IV
32.9

V
33.2

VI
30.9

VII
28.1

VIII
27.2

IX
27.8

X
29.6

mm

0.1

0.2

11.1

35.5

88.7

166.9

215.1

113.9

27.8

XI
XII Avg/Sum
27.5 24.6
28.6
0.9

0.3

Koja vegetacija je karakteristina na mestima sa navedenim tipom klime i zato?

____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________

664.2

19
3. Na osnovu fotografija odrediti tip vegetacije i navesti zato ste se odluili ba za taj tip.

B.
A.

D.
C.

F.
E:

20

G.

H.

I.

J.

L.
K.

21

M.

N.

A. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
B. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
C. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
D. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
E. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________

22
______________________________________________________________________
F. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
G. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
H. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
I. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
J. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
K. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
L. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
M. ___________________________________________________________________

23
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
N. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________