Jugoslovensko drutvo fiziara

Ministarstvo prosvjete i nauke Republike Crne Gore

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije
Ministarstvo za prosvjetu, nauku i kulturu Republike Srpske
38. Savezno takmienje iz fizike
I razred

1.Mrav se udaljava od mravinjaka po pravoj liniji. Brzina mrava je obrnuto proporcionalna rastojanju od mravinjaka.
U trenutku t =0 mrav se nalazi na rastojanju 1 cm od mravinjaka i njegova brzina je 2 cm/s.
a) Kolika e biti brzina mrava u trenutku kada se on nae na rastojanju 2 cm od
mravinjaka ?
b) Skicirati grafik zavisnosti reciprone vrednosti brzine mrava od njegovog rastojanja
od mravinjaka.
v) U kom trenutku e rastojanje izmeu mrava i mravinjaka biti 2 cm ? (15 poena)
2.Kofer duine l i mase M poinje da se kree niz strmu ravan koja slui za istovar prtljaga iz aviona (slika 1). Strma
ravan sa horizontalom zaklapa ugao 30
0
. Poetni deo strme ravni duine L ( L >l ) sadri valjke mase m i
poluprenika r ( r << l ), koji mogu da rotiraju oko svoje ose bez trenja u leitima. Razmak izmeu valjaka je
zanemarljivo mali u odnosu na njihov prenik. Preostali deo strme ravni je gladak. U poetnom trenutku gornja ivica
kofera se poklapa sa vrhom strme ravni. Obeleimo sa x rastojanje gornje ivice kofera od vrha strme ravni.
a) Odrediti ubrzanje kofera za l L x . Koliko e vremena protei od poetka
kretanja do trenutka kada donja ivica kofera stigne do poetka glatkog dela strme
ravni ?
b) Odrediti zavisnost ubrzanja kofera od x za l L x .
v) Skicirati grafik zavisnosti ubrzanja kofera od x.
Predpostaviti da kofer ne proklizava po valjcima. Moment inercije valjka u odnosu na osu koja prolazi kroz njegov
centar je
2
2
1
mr I = . (20 poena)
3. Metak mase m koji je leteo horizontalno brzinom v
0
, udara u kuglu mase M i poluprenika R , koja se nalazi na
hrapavoj horizontalnoj podlozi, na visini R/2 iznad centra kugle (slika 2). Metak se odbija od kugle vertikalno
navie. Nakon odbijanja metka kugla jedno vreme proklizava, a zatim se uspostavlja kotrljanje kugle, bez
proklizavanja, ravnomerno brzinom v
1
. Intenzitet sile kojom metak deluje na kuglu tokom sudara moemo smatrati
konstantnim.
a) Ako je vreme trajanja sudara odrediti intenzitet horizontalne komponente sile kojom
metak deluje na kuglu tokom sudara. Kolika e biti brzina centra kugle neposredno
nakon sudara?
b) Ako je koeficijent trenja izmeu podloge i kugle odrediti vreme koje protekne od
trenutka sudara do trenutka kada kugla prestane da proklizava po stolu. Odrediti
ugaonu brzinu kugle neposredno nakon sudara sa metkom.
v) Koliki je intenzitet vertikalne komponente sile kojom je metak delovao na kuglu
tokom sudara ? Odrediti brzinu metka neposredno nakon sudara.
Moment inercije kugle u odnosu na osu koja prolazi kroz njen centar je
2
5
2
mR I = . (20 poena)
4. Dve jednake zvezde A i V rotiraju pod uticajem meusobnog privlaenja na meusobnom rastojanju l. U ravni
njihovih orbita kree se laka planeta S, tako da je AS=VS. Trougao AVS ne menja svoje dimenzije prilikom kretanja.
Odredite poloaj planete S u odnosu na zvezde A i V. (15 poena)

l
v
0


3R/2


Slika 1 Slika 2

Zadatke pripremio Branislav Cvetkovi
Recenzent dr. Aleksandar Srekovi
Predsednik komisije dr. Mio Mitrovi
Jyrocnonencxo pymrno ]nsnuapa
Mnnncrapcrno npocnjere n nayxe Penynnxe Hpne Iope
Mnnncrapcrno npocnere n cnopra Penynnxe Cpnje
Mnnncrapcrno sa npocnjery, nayxy n xynrypy Penynnxe Cpncxe


38. Canesno 1axunuene ns qnsnxe


I n II paspe


EKCHEPHMEHTAAHH 3AATAK

Mepene ypsana 3eunnne 1eae qnsnuxnu xna1nou



unsnuxo xanrno je xpyro reno xoje moxe a ocnnnyje no ejcrnom cnne
3emnne rexe oxo xopnsonranne oce xoja nponasn xpos nerono rexnmre.

Hepno ocnnnonana ]nsnuxor xnarna ar je cneehom penannjom:

mgd
I
T 2 = ,

re cy:
I - momenr nnepnnje ]nsnuxor xnarna y onocy na ocy ocnnnonana,
m - maca xnarna,
d - pacrojane rexnmra xnarna o oce ocnnnonana.

Momenr nnepnnje xpyror rena y onocy xoja je napanenna ocn xoja nponasn
xpos rexnmre rena nspauynana ce nomohy Brajnepone reopeme:

2
0
md I I + = ,

re cy:
I
0
- momenr nnepnnje ]nsnuxor xnarna y onocy na ocy xoja nponasn xpos rexnmre
rena,
m - maca xnarna,
d - pacrojane nsmehy oca.


Kao mro ce nnn, nepno ocnnnonana ]nsnuxor xnarna sanncn o ypsana
3emnne rexe, na ce camnm rnm ono moxe ynorpenrn sa nerono opehnnane.




3AATAK

1. Openrn nonoxaj rexnmra aror ]nsnuxor xnarna. Onnmnre naunn neronor
opehnnana.
2. Homohy xomnonenara xoje cy nam na pacnonarany ]opmnpajre ]nsnuxo
xnarno xome moxere menarn yaenocr oce ocnnnonana o rexnmra xnarna.
3. Hsmepnre ypsane 3emnne rexe. Hponennre rpemxy mepena.
4. Hsmepnre momenr nnepnnje xnarna y onocy na ocy xoja nponasn xpos nerono
rexnmre. Hponennre rpemxy mepena.
5. Ipemxy mace xnarna sanemapnre.


HPHBOP

1. unsnuxo xnarno - xapron
2. Hrna sa nemane xnarna nponjanem xaprona
3. Ocnonan oconnne - nrne
4. Konan
5. Hnacrennn sa ]nxcnpane xonna
6. Bronepnna - xponomerap


YHYTCTBO

1. Mepnre sanncnocr nepnoa ocnnnonana xnarna o yaenocrn oce
ocnnnonana o neronor rexnmra. Hpenopyxa: mepnre npeme rpajana
10 ocnnannja.
2. Hahnre oronapajyhy nnneapny sanncnocr nsmehy mepennx ]nsnuxnx
nennunna, nnn nnxonnx anreapcxnx xomnnannja.
Hanomena 1: Ho anreapcxnm xomnnannjama ce nopasymenajy
pasnnunre maremarnuxe onepannje nsnpmene nsmehy nennunna, na
npnmep, nponsno, nponsno jene ca xnaparom pyre n cnnuno, raxo
a nnneapna sanncnocr moxe nmarn neoma pasnnunre onnxe xao mro
cy na npnmep ( ) y x f x y =
2
, ( )
2 3
y x f x = nr.
Hanomena 2: Hnneapnsannjy moxere nsnpmnrn na nnme naunna.
Haneenn npnmepn camo ojamnanajy mra ce nopasymena no
anreapcxom xomnnannjom nennunna, n ne oronapajy onom
excnepnmenry.
3. Hanprajre rpa]nx re nnneapne sanncnocrn n openre napamerpe xojn
je xapaxrepnmy.
4. Kopncrehn re napamerpe, openre rpaxene ]nsnuxe nennunne.


BAHA HAHOMEHA!!!!

OHHmHTE HAHHH CBHX MEPEHA KAO H HAHHH mOPMHPAHA
KAATHA.

3aarax npnnpemnna: Anpnjana Xexnh
Hpecennx xomncnje: Mnho Mnrponnh
Jugoslovensko drutvo fiziara
Ministarstvo prosvjete i nauke Republike Crne Gore
Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije
Ministarstvo za prosvjetu, nauku i kulturu Republike Srpske
Reenja zadataka sa 38. Saveznog takmienja iz fizike
I razred

1. a) Iz uslova zadatka je :
l
k
= v . Dalje je :
s
cm
2
2
1 1
= = v l k . Dakle za cm 2
2
= l je
s
cm
1
2
= v .
b)

(

cm
s 1
v

1

0.5


1 2 l[cm]
v) Kako je
t
l

= v , to je: l
l
t =

=
v v
1
. Traeno vreme je jednako osenenoj povrini na skiciranom
grafiku: ) (
1 1
2
1
1 2
2 1
l l t
|
|
.
|

\
|
+ =
v v
75 . 0 = t s.
2. a) Jednaina kretanja kofera je:
t
nf
Mg
Ma =
2
0
, gde je
r
l
n
2
= broj valjaka koji se nalaze ispod kofera.
Jednaina kretanja cilindra je: r f I
t
= . Dalje je:
t
f
r m
=
2

. Kako se kofer kree bez proklizavanja to je:

r a =
0
. Dalje je:
)
2
( 2
0
m
n M
Mg
a
+
= ;
Mr
ml
g
a
2
2
0
+
= . Donja ivica kofera stigne do glatkog dela strme
ravni za vreme
g
Mr
ml
l L
t
)
2
2 )( ( 2 +
= .
b) Za L x l L na slian nain dobija se:
)
2
) (
( 2
) (
m x n
M
Mg
x a
+
= , gde je
r
x L
x n
2
) (

= . Dakle:
|
.
|

\
|
+
=
r
x L
M
m
g
a
2
2
. Za L x kofer e celom duinom prei na glatki deo strme ravni pa je:
2
g
a = .
v) Grafik zavisnosti ubrzanja od x je:

a


g/2

a
0


l L L x
3. a) Na osnovu drugog NJutnovog zakona je:

0
v m
F
x
= . Brzina centra kugle neposredno nakon sudara
je:
M
m
M
F
x 0
v
v = =

.
b)Jednaine kretanja kugle nakon sudara su:
tr
F Ma = ; R F I
tr
= . Dalje je: g a = ;
R
g
2
5
= . Brzina
kugle nakon sudara se menja po zakonu: t g t - v v = ) ( . Vreme koje protekne od trenutka sudara do
trenutka kada kugla prestane da proklizava po stolu je:
g
M
m
t
1 0
v v
= . Ugaona brzina kugle neposredno
nakon sudara je: t =
1
;
MR
m
R 2
5
2
7
0 1
v v
= .
v) Promena momenta impulsa kugle za vreme sudara je na osnovu drugog NJutnovog zakona za rotaciju
je:
2
3
2
R
F
R
F
I
y x
=

. Dalje je: |
.
|

\
|
=

R
I
F F
x y
2
3
1
; |
.
|

\
|
=
5
14 3
3
1
1 0
v v M m
F
y
. Brzina metka
neposredno nakon sudara je:
m
F
y

= ' v ; |
.
|

\
|
=
1 0
5
14
3
3
1
' v v v
m
M
.
4. Dve zvezde rotiraju oko centra mase pri emu je:
2
2
2
2 l
M l
M

= .Sledi:
3
2
2
l
M
=


S

x x
h


l
A V
Kako trougao AVS na menja dimenzije tokom kretanja to laka planeta S rotira oko zajednikog centra
istom ugaonom brzinom:
x
h
x
mM
h m
2
2
2
= . Dalje je:
|
|
.
|

\
|

3
3
1
x
l
h =0, tj. 0 = h ili . l x = U prvom sluaju
planeta S i zvezde A i V nalaze se na jednoj pravoj, pri emu je udaljenost planete S do zvezda A i V
2
l
x = . U drugom sluaju planeta S i zvezde A i V nalaze se u temenima jednakostraninog trougla
stranice l.

Zadatke pripremio Branislav
Cvetkovi
Recenzent dr. Aleksandar Srekovi
Predsednik komisije dr. Mio Mitrovi
PEmEHE EKCHEPHMEHTAAHOI 3AATKA 3A I n I I PA3PE

Kopncrehn ]opmyny sa nepno ]nsnuxor xnarna
mgd
I
T 2 = n Brajnepony reopemy
2
0
md I I + = onja ce cneeha nnneapna sanncnocr:
2
2
0
2
2
4 4
d
g mg
I
d T

+ = , onocno
( )
2 2
d f d T = . Hs npenocrn xoe]nnnjenra npanna
g
a
2
4
= , cnen a je
a
g
2
4
= . Hs npenocrn
oceuxa na y - ocn
mg
I
b
0
2
4
= , cnen a je rpaxena npenocr momenra nnepnnje xnarna y onocy
na ocy xoja nponasn xpos nerono rexnmre
2
0
4
mgb
I = .


n
[ ] s
i
t [ ] cm d [ ] s t [ ] s
S
t [ ] s T
[ ] m s
2 2
d T

( )[ ] m s
2 2
d T

[ ]
2 2
cm d

[
2 2
cm d

9.50
9.43

1
9.48

12.7
0.04
0.04

9.47

0.947
0.11389
0.104
0.00186
0.0019
161.3
16
2.6
3
9.25
9.31

2
9.34

11.0
0.05
0.05

9.30

0.930
0.09514
0.095
0.00189
0.0019
121
121
2.2
3
9.41
9.28

3
9.34

9.3
0.067
0.07

9.343
9.34
0.9343
0.934
0.08118
0.0812

0.00126
0.0013
86.49
86.5
1.86
1.9
9.56
9.56

4
9.53

7.6
0.02
0.02

9.55

0.955
0.06931
0.0693
0.0012
0.0012
57.76
57.8
1.52
1.6
10.28
10.21

5
10.22

5.5
0.043
0.05

10.237
10.24
1.0237
1.024
0.05764
0.05764

0.00153
0.0016
30.25
30.2
1.1
1.1
11.81
11.97

6
11.91

3.6
0.073
0.08

11.897
11.90
1.1897
1.190
0.051
0.051

0.002
0.002
12.96
13.0
0.72
0.8


Ipemxe ( ) d T
2
n ( )
2
d ce nspauynanajy xao ( )

=
d
d
T
T
d T d T 2
2 2
n ( ) d d d = 2
2
,
pecnexrnnno, npn uemy cy
n
t
T

= n cm 1 . 0 = d .

Hsopom ne neexcnepnmenranne rauxe ca npane ( )
2 2
d f d T = , nnp. ( ) m s 0525 . 0 ; 18cm A
2 2
n
( ) m s 102 . 0 ; 135cm B
2 2
, opehyje ce xoe]. npanna xao:



( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( )
( )
A
2
B
2
A
2
B
2
A
2
B
2
A
2
B
2
s 0525 . 0 102 . 0
s 002 . 0 0189 . 0

+
=

+
+

+
=

d d
d d
d T d T
d T d T
a
a
.
1102 . 0 =

a
a

m
s
47 . 0
2
= a ( )
m
s
5 . 0 2 . 4
2
= a
( ) ( ) ( )
( )
m
s
23 . 4
cm 18 - 135
m s 0525 . 0 102 . 0
2
2
2
2
A
2
B
A
2
B
2
=

=
d d
d T d T
a
Homro je
g
a
2
4
= , cnen a je
a
g
2
4
= , a nerona anconyrna rpemxa
a
a
g g

= .
2 2
2 2
s
m
3 . 9
m s 23 . 4
4 4
= = =

a
g
2 2
s
m
03 . 1 1102 . 0
s
m
3 . 9 = =

=
a
a
g g
( )
2
s
m
1 9 = g
Kopncrehn npenocr ypsana 3emnne rexe g, n npenocrn oceuxa b opehene ca rpa]nxa, moxe
ce onrn npenocr momenra nnepnnje xnarna y onocy na ocy xoja nponasn xpos nerono rexnmre,
I
0
.
Homro je
mg
I
b
0
2
4
= , cnen a je
2
0
4
mgb
I = .
Ounrana npenocr b ca rpa]nxa je m s 045 . 0
2
= b . Ipemxa ounranana oceuxa b ce opehyje
nomohy najxopnsonrannnje n najneprnxannnje npane xoje ce mory nonyhn y oxnnpy nnrepnana
rpemaxa n nsnocn m s 004 . 0
2
= b (nehe ocrynane, mro je one cnyuaj, nnn nononnna yxynnor
nnrepnana).

2 4
2
2
2
3
2
0
kgm 10 66 . 1
4
m s 045 . 0
s
m
9.3 kg 10 65 . 15
4

=

= =

mgb
I

Anconyrna rpemxa ce nspauynana no ]opmynn

=
b
b
g
g
I I
0 0
.

2 4 2 4
0
kgm 10 33 . 0
045 . 0
004 . 0
33 . 9
03 . 1
kgm 10 66 . 1

=

+ = I

( )
2 4
0
kgm 10 4 . 0 7 . 1

= I






0 20 40 60 80 100 120 140 160 180
0.04
0.05
0.06
0.07
0.08
0.09
0.10
0.11
0.12
T
2
d
[
s
2
m
]
d
2
[cm
2
]