BIOSINTEZA PROTEINA

Gen predstavlja tano odreeni deo DNA koji ima svoj poetak i kraj i koji nosi informaciju za sintezu tano odreenog proteina. Informacija za sintezu proteina zavisi od redosleda baza u jednom od lanaca DNA. Taj j j redosled se procesom transkripcije kopira na manji molekul ribonukleinske kiseline (mRNA) koji tu informaciju prenosi d mesta sinteze proteina. i f ij i do t i t t i Informacije sadrane u kodonima prevode se u aminokiseline u procesu translacije p j

I f ij d d Informacije sadrane u k d i kodonima prevode se u aminokiseline u procesu translacije (sinteza p ) proteina).Ukoliko doe do p promene u redosledu baza u DNA (mutacija), dolazi do promene u mRNA i redosledu aminokiselina u odgovarajuem proteinu, to t u velikom broju sluajeva utie na njegovu lik b j l j ti j aktivnost. Izmenjena aktivnost jednog jedinog p ote a o e dovest proteina moe dovesti do velikih poremeaja u ve po e eaja organizmu. Smatra se da je za vie od pet hiljada razliitih oboljenja, ukljuujui i razliite oblike kancera, odgovoran nedostatak ili promena u nekom k d d k k od elijskih proteinu

CELOKUPNA NASLEDNA INFORMACIJA JEDNOG ORGANIZMA SADRANA JE U GENIMA, ODNOSNO U MOLEKULU DNK. PROTOK INFORMACIJA KROZ ELIJU JE USMEREN TAKO DA SE INFORMACIJE SADRANE U DNK PRESLIKAVAJU J POSREDSTVOM RNK U STRUKTURU PROTEINA, KOJI
OBAVLJAJU SKORO SVE FUNKCIJE NEOPHODNE ZA ODRAVANJE ELIJE U IVOTU. OVO SE JO NAZIVA I CENTRALNOM DOGMOM MOLEKULARNE BIOLOGIJE

TRI UZASTOPNA NUKLEOTIDA(TRIPLET) NA DNK KOJI

NOSI SIFRU ZA JEDNU AMINOKISELINU U PROTEINU OZNACEN JE KAO GENETIKI KOD I ISTI JE KOD SVIH IVIH BIA. POSTOJI 64.KOMBINACIJE OD PO TRI NUKLEOTA. BROJ RAZLIITIH KODONA JE 64 (4 NA 3). POTO U SASTAV PROTEINA ULAZI 20 RAZLIITIH AMINOKISELINA ZNAI DA JEDNU AMINOKISELINU ODREUJE VIE KODONA.

TRIPLET KOMPLEMENTARNIH NUKLEOTIDA" INFORMACIONE RNA (MRNA)JE KODON TRIPLET KOMPLEMENTARNIH NUKLEOTIDA" TRANSPORTNE RNA (TRNA) JE ANTIKODON

GENETIKI KOD (IFRA)

UNIVERZALNOST IZROENOST NEPREKLAPANJE J KONTINUIRANOST

Tri kodona (UAA, UAG, UGA) slue kao stopkodoni, koji ukazuju protein sintetizujuem kompleksu da sintezu proteina treba zavriti. Ovim kodonima ne odgovara ni jedna aminokiselina. Svi ostali kodoni (njih 61) kodiraju odgovarajue aminokiseline, odnosno jednoj aminokiselini odgovara nekoliko kodona

STRUKTURA PROTEINA ODREENA J JE STRUKTUROM DNK, A JEDAN OD OSNOVNIH I POETNIH ZADATAKA MOLEKULARNE BIOLOGIJE BIO JE UPRAVO DA OBJASNI NA KOJI SE NAIN STRUKTURA DNK PREVODI U STRUKTURU PROTEINA.

Transkripcija je proces prepisivanja sifre sa DNK na iRNK u jedru. Translacija je proces prevodjenja sifre sa iRNK na tRNK u citoplazmi.