Elektrina EnergijaSaznajte stvari o elektrinoj energiji Elektrina energija je pokreta savremene industrije.

Tokom proteklih decenija, potronja elektrine energije po glavi stanovnika bila je pokazatelj ivotnog standarda. Moderne industrije, transportni sistemi, komunikacije, instalacije u zgradama i kancelarijama, kao i komunalne slube i usluge sutinski zavise od proizvodnje, prenosa, distribucije i upotrebe elektrine energije. Energetska kriza kao i uticaj proizvodnje i utroka elektrine energije na okolinu stvaraju potrebu da se dalji industrijski razvoj dovede na nivo koji je po svom obimu i formi ekoloki prihvatljiv. istiji naini prozvodnje elektrine energije ukljuuju obnovljive i alternativne izvore energije, dok koncept ekoloki prihvatljivog razvoja zahteva umanjenje gubitaka elektrine energije, uvoenje metoda i naprava za njenu utedu, korienje ureaja energetske elektronike i primenu raunara i savremenih upravljakih algoritama i sistema. Elektrina energija je jedna od najvanijih transformisanih oblika energije. Ona se relativno jednostavnim aparatima i ureajima moe pretvoriti u sve korisne oblike energije, a veina nekonvencionalnih primarnih oblika energije moe se iskoristiti tek nakon pretvaranja u elektrinu energiju. Elektrina energija se proizvodi u elektranama, a u njima su postrojenja za transformaciju u mehaniku energiju koja se transformie u el.energiju pomou sinhronih generatora. Prema obliku energije koja se transformie u mehaniku energiju razlikuju se termoelektrane i hidroelektrane. Odakle dolazi elektrina energija?

Toplotna vrednost uglja i snaga vode su najvei izvori elektrine energije u naoj zemlji. Elektrina energija koju troimo u naim domovima proizvodi se u elektranama. Elektrane predstavljaju postrojenja za proizvodnju elektrine energije. Ovo se postie odgovarajuim procesima pretvaranja nekog od vidova energije u prirodi u elektrinu. U zavisnosti od vrste primarne energije za proizvodnju energije razlikujemo hidroelektrane, termoelektrane i nuklearne elektrane.Energija postoji oko nas u razliitim oblicima. Najee je opisujemo kao hemijsku, toplotnu, svetlosnu, mehaniku, elektrinu i nuklearnu energiju. U praksi se najee koristi elektrina, zbog osobine da se lako moe na bilo kom mestu transformisati u mehaniku, toplotnu, hemijsku energiju i energiju zraenja. PREDNOST ELEKTRINE ENERGIJE

Prednost elektrine energije je to se moe lako i bez velikih gubitaka prenositi putem elektrine mree na male (niski napon) i velike udaljenosti (visoki napon) od mesta proizvodnje do mesta potronje. Sledea prednost je to se kod naizmenine struje jednostavno i efikasno moe transformisati napon u zavisnosti od eljene daljine prenosa. Takoe je prednost to se na mestu potronje lako moe transformisati u sve pogodne oblike energije pomou jednostavnih elektrinih ureaja. Elektrini prijemnici (ureaji) koriste elektrinu energiju za svoj rad pa zato moraju biti prikljueni na neki od izvora elektrine energije. Pojedini elektrini prijemnici prikljueni su na izvor elektrine energije u vidu baterija ili akumulatora, dok je veina prijemnika prikljuena preko elektrine mree na izvore elektrine energije koji se nalaze u elektranama. PROIZVODNJA ELEKTRINE ENERGIJE Hiljade ljudi uestvuju u proizvodnji elektrine energije. Povrinski kopovi Da bi se dolo do uglja, prvo mora da se skine zemlja koja se taloila milionima godina. Negde je sloj zemlje iznad uglja debeo 30, a negde i svih 100 metara. Zemlja se kopa i odlae ogromnim bagerima najveim mainama na svetu visokim 80 metara. Kada dou do uglja, i njega takoe kopaju "zubi" velikih bagera. Termoelektrane Zatim se ugalj prevozi do termoelektrana, do mlinova visokih kao soliter, gde se melje i pretvara u prainu. Ugljena praina se ubacuje u kotlove, gde sagoreva i pretvara se u toplotnu energiju. Visoka temperatura zagreva vodu u cevima, koje se nalaze oko kotla, i "pretvaraju" vodu u vodenu paru (cevi u naoj najveoj termoelektrani, "Nikola Tesla B" kod Obrenovca, dugake su 832 kilometra to jeudaljenost od Obrenovca do Istanbula (823). Vodena para se pod velikim pritiskom usmerava na lopatice turbine, ime se dobija mehanika energija (pritisak vodene pare je toliki, da turbinu okree 3000 puta u minutu!). Mehanika energija iz turbine pokree generator, koji proizvodi elektrinu energiju. Hidroelektrane Gradnja hidroelektrane - poev od istraivanja, preko izrade hiljada projekata, do graevinskih radova i ugradnje opreme traje 7-10 godina (slino je i sa termoelektranama). Brana hidroelektrane mora da bude dovoljno visoka i vrsta da izdri i najvei dotok na reci i zemljotres. U dnu brane nalaze se veliki tuneli, kojima se voda usmerava na turbine. Snaga vode pokree rotor turbine (rotor u naoj Reverzibilnoj hidroelektrani "Bajina Bata" teak je 480 tona i okree se brzinom od 428 puta u minuti!). Okretanjem rotora snaga vode pretvara se u mehaniku energiju, koja se u generatorima pretvara u elektrinu energiju. PUT KOJIM ELEKTRINA ENERGIJA DOLAZI DO NAS Da bi mogla da pree put do naih domova, elektrina energija u poetku mora da ima napon najmanje 1.000 puta vei od onog na koji rade nai kuni aparati. Kroz mone dalekovode, elektrina energija putuje od termoelektrana i hidroelektrana do udaljenih postrojenja koja se zovu transformatorske stanice. U transformatorskim stanicama visok napon elektrine energije se sniava do nivoa na kojem rade nai kuni aparati - 220 volti. Energiju iz reka i milionima godina stvaranog uglja mi koristimo skoro u istom trenutku kada se proizvodi u termoelektranama i hidroelektranama. Ona se do naih kunih aparata kree brzinom svetlosti - 300.000 kilometara u sekundi! Elektrinu energiju, za sada, ne moemo drati u skladitima (osim manjih koliina koje se mogu uvati u akumulatorima ili baterijama).

EPS raspolae kapacitetima za proizvodnju elektrine energije ukupne snage od 8.355 MW na pragu elektrana (neto snaga). U TE (Termoelektrana) na lignit je instalisano 5.171 MW, u TE-TO (objekat za kombinovanu proizvodnju elektrine energije, tehnoloke pare i toplotne

energije) na mazut i prirodni gas 427 MW, dok je neto snaga HE (Hidroelektrana) 2.831 MW. Elektroprivreda Srbije upravlja i radom tri elektrane ukupne neto snage 461 MW, koje nisu u njenom vlasnitvu.

EPS predvia (uz racionalizaciju potronje) u periodu od 2001 do 2010. godine, prosenu godinju stopu rasta potronje ukupne elektrine energije u Srbiji van Kosova i Metohije od oko 1,2%, a vrne snage oko 0,8%. Relativno stabilan rast potronje elektrine energije u industriji od oko 4.3% godinje i blagi pad potronje na niskom naponu od oko 0.2% godinje, dovee do smanjenja neravnomernosti potronje. Bruto potronja elektrine energije u 2006. godini bila je oko 33260 GWh, a vrna snaga 6363 MW. U 2010. godini potronja e biti 34950 GWh, a vrna snaga 6626 MW. PORAST POTRONJE ELEKTRINE ENERGIJE Ako se nastave dananji trendovi u proizvodnji i potronji elektrine energije dolazi se do katastrofalnih rezultata. Trendovi rasta manjka elektrine energije i snage nastavie se i dalje. Procenjuje se da e manjak elektrine energije biti izmeu 6900 i 7700GWh, a manjak snage izmeu 1450 i 1750 MW, zavisno od toga ima li dovoljno gasa za rad TETO. Za poreenje, instalisana snaga TE "Nikola Tesla A" iznosi 1502MW. Ako bi taj manjak energije uvozili po prosenoj ceni od 3USc/kWh, bilo bi potrebno obezbediti izmeu 750 i 870 miliona USD. Po drugom scenariju (racionalizacija potronje i tehniki korektno odravanje i revitalizacija objekata), manjak el.energije iznosio bi izmeu 1500 i 1700GWh, a manjak snage izmeu 360 i 570 MW.