Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

1. Istorija komunikacionih mrea

Dananje komunikacione mree su sloeni sistemi koji obezbedjuju prenos informacije u formi govornih signala, video signala, elektronske pote i raunarskih fajlova. Korisnici su ti koji postave zahtev za eljenom komunikacionom uslugom (servisom) aktivirajui pri tome jednostavne procedure na svom stacionarnom ili mobilnom telefonu, TV aparatu, ili aplikaciji koja se izvrava na host raunaru kakav je recimo PC maina ili radna stanica. U tekstu koji sledi ukazaemo, u kratkim crtama, na evoluciju komunikacionih mrea i servise koje te mree pruaju.

1.1.

Telefonske mree

Kljune inovacije koje su se u dosadanjem periodu razvoja telefonije dogodile, a odnose se na prenos informacije kroz mreu, su komutacija kola (circuit switching), digitalizacija, razdvajanje upravljakog poziva od prenosa govora, optike veze, integracija servisa i mobilna telefonija. Telefon je izumljen 1876. godine od strane amerikog naunika Alexander Grahan Bell-a. Ve 1890. godine realizovana je prva mrea kod koje se medjusobno povezivanje dva (induktorska) telefona ostvarivalo runom komutacijom (prevezivanjem) od strane operatora u centrali. Kod ovih mrea (vidi Sliku 1.1) prenos signala je bio analogni (slovo A na vezi od jednog telefona do drugog). Da bi pozvao drugi telefon, korisnik je prvo pozivao operatora u centrali (poziv se vrio okretanjem ruice telefona) i saoptavao mu broj drugog telefona. Operator je zatim odredjivao liniju koja direktno ide do drugog korisnika ili do narednog operatora na putu od jednog korisnika do drugog. Operatori su bili ti koji su uspostavljali veze i obavetavali korisnike da li se veza moe ili ne moe ostvariti. Korisnici su u toku razgovora sve vreme bili povezani, a raskidanje veze su vrili operatori po zavretku konverzacije.

centrala

centrala

T A

C A T

Slika 1-1 Telefonska mrea krajem devetnaestog veka; prenos je bio analogni, a komutacija se ostvarivala runo od strane operatora
Napomena: T - induktorski telefon; C - centrala (komutacioni vor); A - analogni prenos

Ukaimo sada na sledei vaan detalj: nain na koji se vri dodela prenosne linije u toku razgovora? Ova aktivnost se ostvaruje komutacijom kola, pri emu se pojam "kolo" odnosi na mogunost prenosa jednog telefonskog razgovora du jedne veze. Da bi se uspostavio poziv, neophodno je bilo povezati skup kola koja spajaju dva telefonska aparata. Modifikacijom veza operatori mogu komutirati 1

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea (prespajati) kola (veze). Komutaciju kola uvek je trebalo ostvariti na poetku novog telefonskog poziva. Operatori su kasnije (poetkom prolog veka) bili zamenjeni mehanikim prekidaima, a 100 godina kasnije i elektronskim prekidaima (komutatorima). Na Slici 1.2 prikazana je telefonska mrea tipina za 90-te godine prolog veka. Vaan detalj koga treba uoiti je taj da je prenos govornog signala izmedju komutatora (centrale) signala bio digitalni (slovo D), a ne analogni.

A D D CCS A D

Slika 1-2 Telefonska mrea osamdesetih godina prolog veka. Prenosi mogu biti analogni (A) ili digitalni (D). Komutatori su elektronski, a razmena upravljake informacije se vri preko zajednikog kanala za signalizaciju (Common Channel Signaling - CCS) U komutatoru se ugradjuju dva tipa elektronskih interfejsa. Prvi se naziva AD konvertor i vri pretvaranje analognog signala u digitalni, nad signalom koji se prostire od telefona do komutatora (centrale). Digitalni signal nazivamo povorka bitova (bit stream). Drugi interfejs se naziva DA konvertor, a pretvara digitalni signal, koji se prenosi izmedju komutatora, u analogni signal, pre nego to se on predaje od komutatora do telefona. Komutatori se uglavnom realizuju kao raunari. Kao komponenta sistema raunar je veoma fleksibilna jedinica. Fleksibilnost omoguava telefonskim kompanijama da modifikuju povezivanja putem predaje specifinih instrukcija raunaru. Na slici 1.2 prikazan je jo jedan veoma vaan aspekt razvoja zajedniki kanal za signalizaciju - CCS. U sutini CCS je komunikaciona mrea za prenos podataka koju komutatori koriste za razmenu upravljake informacije. Konverzacija izmedju komutatora ima istu funkciju kao i dogovaranje operatora kod manuelnog komutiranja. Na ovaj nain CCS izdvaja funkcije poziva-upravljanja od prenosa-govora. U kombinaciji sa raunarski izvedenom komutacijom, razdvajanje ove dve funkcije prua nove servise kakvi su ekanje-na-poziv, prosledjivanje-poziva i povratni-poziv. Jedna od vanijih inovacija u telefoniji se odnosi na integraciju govornih i signala podataka uvodjenjem integrisanih servisa u digitalnoj mrei (ISDN - Integrated Services Digital Network) kako je to prikazano na Slici 1.3. (ISDN je uveden 70-tih godina prolog veka)

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

D D D D

D CCS

D A

A
Slika 1-3 Struktura jedne ISDN 64 kbps____B____bearer chanels 64 kbps____B____bearer chanels 16 kbps____D____ data chanel Bazini pristup koji se nudi korisniku ine dva B kanala i jedan D kanal. Oba kanala, B i D, su digitalna. Svaki B kanal je bidirekcioni, ili potpuni dupleks, a karakterie ga brzina prenosa od 64 kbps. Jedan B kanal moe da podrava vezu tipa komutacija kola, servis prenosa tipa komutacija paketa (packetswitched), ili permanentnu digitalnu vezu. D kanal podrava 16 kbps usluge tipa komutacija-paketa. ISDN obezbedjuje korisnicima sve usluge digitalnog prenosa koje su bile uvedene. Aplikacije ISDN servisa ukljuuju komunikaciju izmedju raunara, veoma brzi faksimil prenos, daljinsko nadgledanje zgrada i objekata, videotekst, videofon male brzine prenosa. Kod ISDN-a telefonski sistem se transformie u mreu koja moe da prenosi informaciju u vei broj oblika, ak i pri srednjim brzinama prenosa.

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

1.2.

Raunarske mree

Istorijski gledano razvoj raunarskih mrea vezaemo za donoenje RS232-C standarda 1969. godine (Slika 1.4).

RS232-C 2.4-38kbps
Slika 1-4 RS232-C standard serijske linije specificira prenos od jednog 8-bitnog karaktera u datom trenutku, sa vremenskim razmakom izmedju slanja dva karaktera Standard RS232-C se odnosi na prenos podataka za male brzine (do 38 kbps) i za kratka rastojanja (do 30 m). Serijski prenos se obavlja karakter po karakter. Raunar kao uredjaj kodira svaki karakter u 7bitni kd, kome pridodaje bit parnosti radi detekcije greaka, a uzastopni karakteri se medjusobno vremenski razdvajaju. Kada prijemnik detektuje poetak novog karaktera on aktivira svoj oscilator i detektuje bitove koji nailaze. Bitske brzine prenosa i rastojanja moraju imati male vrednosti, jer se prenos vri po neupredenim icama, koje mogu uneti greke u prenosu zbog presluavanja. Presluavanje postaje vee to je brzina prenosa vea, a rastojanje due. Serijske linije se esto povezuju preko modema. Pojam modem se odnosi na gradivni blok modulator-demodulator, koji se koristi za prenos podataka koristei princip konvertovanja bitova u tonske signale koji se mogu prenositi kroz telefonsku mreu kao da su to tonski signali. Modem na prijemnoj strani konvertuje tonske signale u bitove, ime obezbedjuje da dva raunara sa kompatibilnim modemima mogu da komuniciraju preko telefonske mree kao i kad bi bili direktno povezani preko serijske veze. Krajem prolog veka najvei broj modema radio je sa brzinama od 28800 bps-a, mada modemi koji koriste standard V30 mogu da rade sa brzinama od 56000 bps-a. Sa ciljem da se povea brzina kao i efikasnost prenosa 1970. godine su uvedeni standardi za sinhroni prenos (vidi Sliku 1.5).

SDLC H Podaci CRC

Slika 1-5 Sinhroni prenos se koristi za penos dugih paketa bitova H (header) nazvan zaglavlje sadri preambulu koja aktivira takt prijemnika i obezbedjuje da se ouva faza samo-sinhronizirajuih bitova. Prijemnik koristi CRC (Cyclic Redundancy Check) bitove da verifikuje da li je paket korektno primljen. Poznatiji standard za sinhroni prenos je SDLC (Synchronons Data Link Control) i na njemu bazirani HDLC (High-Level Data Link Control), LAPB (Link Access Procedure B), LAPD i LAPM. Glavna ideja SDLC-a je da se izbegne izgubljeno vreme kod RS232-C 4

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea zbog razmaka u predaji izmedju sukcesivnih karaktera. Da bi se eliminisao gubitak vremena, SDLC grupie vei broj bitova u pakete. Paket je sekvenca bitova kojoj prethodi specijalni bit oblik nazvan zaglavlje, a iza koga sledi drugi specijalni bit oblik nazvan rep (trailer). Broj bitova u paketu moe biti fiksni ili promenljiv. Prijemnik se sinhronizuje preambulom koja je sastavni deo zaglavlja paketa i samosinhronizirajuim kodom koji u sebi pored informacije o podacima sadri i informaciju o vremenskoj sinhronizaciji. SDLC sadri i polje kd-za-detekciju-greaka nazvano CRC koje je efikasnije u otkrivanju greaka u odnosu na tehniku parnosti koja se koristi kod RS232-C. Dva raunara mogu da razmenjuju informacije preko penosnih linija (veza) koristei RS232-C ili SDLC. Ali ta se deava ako je potrebno medjusobno povezati vei broj raunara? Sredinom 60-tih godina prolog veka inenjeri koji se bave komunikacijom predloili su metod prenosa paketa (vidi Sliku 1.6) nazvan zapamti-i-prosledi (store-and-forward-packet-switching).

AE

E D

Slika 1-6 Prenos tipa zapamti-pa-prosledi se ostvaruje sukcesivnim slanjem paketa du linije, jedan za drugim od izvorita do odredita. Zaglavljem paketa specificiraju se izvorina i odredina adresa paketa (u konkretnom sluaju su to A i E). Kada primi paket raunar proverava tabelu-rutiranja kako bi odredio po kojoj vezi treba poslati paket ka narednom raunaru. Kao to se vidi sa Slike 1.6 raunari su povezani na principu taka-ka-taki (point-to-point). Da bi raunar A poslao paket raunaru E on u zaglavlju postavlja izvorinu adresu A, kao i odredinu adresu E, a zatim paket predaje raunaru B. Kada B primi paket od A, on ita odredinu adresu i odredjuje da mora proslediti paket ka raunaru D. Kada D primi paket, on ita odredinu adresu i prosledjuje paket ka E. Kod ove tehnike, kada bilo koji vor primi paket, on mora da ga zapamti, i prosledi ga drugom voru (ako je neophodno). Zbog ovakvog principa rada ova tehnika prenosa se naziva zapamti-pa-prosledi. Kada raunari koriste tehniku komutacije paketa tipa zapamti-pa-prosledi, oni koriste datu vezu samo kada alju paket. Kao rezultat, iste veze se mogu koristiti od strane veeg broja privremeno aktivnih predajnika. Ovaj metod koji se zasniva na deobi veze izmedju dve predaje naziva se statistikomultipleksiranje. Za razliku od multipleksiranja sa deobom-vremena (Time Division Multiplexing) statistiko-multipleksiranje ne rezervie kola (veze) u toku trajanja konverzacije ak i u sluaju kada ne postoji potreba za medjusobnom kontinualnom konverzacijom. 5

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea Poev od kasnih 60-tih godina prolog veka DARPA (U.S. Department of Defense Advanced Research Project Agency) poela je sa promocijom i razvojem paketno-komutirajuih mrea. Kao rezultat je razvijena mrea ARPANET. Protokolima tipa ARPANET izmedju komunikacionih inenjera su usaglaeni formati paketa kao i eme adresiranja tako da je postalo mogue povezivati razliite raunare. ARPANET mrea je kasnije evoluirala u mreu Internet. Jedinstveni format paketa Internet protokola nudi dve prednosti. Kao prvo, format je podran od strane razliitih fizikih mrea, ukljuujui LAN-ove kakvi su Ethernet i Token-ring, kao i veze tipa taka-ka-taki. Sa druge strane, inenjeri mogu razvijati razliite komunikacione aplikacije usvajajui da se podaci prenose u paketima u standardizovanom formatu. Poetkom 70-tih godina prolog veka inenjeri su predloili novi metod za povezivanje raunara. Ovaj metod je nazvan viestruki-pristup (multiple-access). Ovom metodom drastino je smanjena cena medjusobnog povezivanja raunara kod LAN-ova. Na Slici 1.7 prikazana je implementacija viestrukog pristupa nazvana Ethernet. Kod ove mree raunari se povezuju na zajedniki koaksijalni kabl preko odgovarajueg interfejsa (danas je intefejs jedno integrisano kolo). Kada raunar A eli da preda paket raunaru E, on postavlja u zaglavlju paketa izvorinu adresu A i odredinu adresu E i predaje paket ka kablu. Svi raunari itaju paket, ali samo raunar ija je odredina adresa specificirana u paketu prihvata paket. Ethernet je prvobitno razvijen za bitske brzine prenosa od 10 Mbps, kasnije za 100 Mbps, a sada je dostupan i Ethernet od 1000 do 10000 Mbps-a.
AE

B
AE

E C D

Slika 1-7 Ethernet mrea - povezivanje raunara preko zajednikog koaksijalnog kabla. Raunari prihvataju sve pakete, a odbacuju sve one koji se ne odnose na njih. Ranih 80-tih godina prolog veka IBM je razvio jedan metod viestrukog-pristupa nazvan Tokenring (vidi Sliku 1.8). Kod ove mree raunari su povezani na principu jednosmerne veze tipa taka-kataki i koriste odgovarajue interfejse. Kada raunari nemaju da predaju informaciju, interfejs je taj koji sa zakanjenjem od nekoliko bitova prenosi token (znak) oko prstena. Na ovaj nain token cirkulie veoma brzo kroz prsten. Pretpostavimo sada da raunar A eli da preda paket raunaru E. Raunar A smeta izvorinu adresu A i odredinu adresu E u zaglavlje paketa i predaje paket interfejsu koji eka na token. Nakon 6

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea dolaska token-a raunar A umesto da prosledi token on predaje paket. Drugi raunari prosledjuju paket, ali i prave njegovu kopiju (memoriu ga). Interfejs raunara E kopira paket, dok ga ostali raunari odbacuju. Nakon to je A predao i zadnji bit paketa i saekao da paket prodje kroz prsten, on alje token kroz prsten (prosledjuje ga susednom raunaru u prstenu). Ovo znai da samo raunar koji poseduje token moe da obavlja prenos. Brzina prenosa podataka po mreama ovakvog tipa je od 4 Mbps do 16 Mbps.
AE

B
4 - 16 Mbps

D C

Slika 1-8 Token-ring, raunari dele prsten, pristup je regulisan token-passing protokolom Maksimalno vreme koje raunar kod Token-ring-a ili Ehternet-a treba da eka pre nego to pone da predaje podatke za najvei broj aplikacija je malo, ali je suvie veliko za interaktivne audio ili video aplikacije. Takodje, brzina prenosa kod Token-ring-a (4 do 16 Mbps) ili kod 10 Mbps Ethernet mrea za neke multimedija aplikacije je suvie spora. Ova ogranienja su pospeila inenjere ranih 80-tih godina prolog veka da razviju novu mreu nazvanu FDDI (Fiber Distributed Data Interface). FDDI mree (vidi Sliku 1.9) za prenos podataka pri 100 Mbps koriste optika vlakna, a pristup kanalu je regulisan mehanizmom timed-token. Ovaj mehanizam je slian pristupu upravljanja kod Token-ring mrea sa izuzetkom to je kod FDDI-a pristizanje token-a vremenski sinhronizovano ime se obezbedjuju uslovi da se slanje vri u okviru fiksnog vremena.

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

AE

B
100 Mbps
11 12 1 2 10 9 3 8 4 7 6 5

D C

Slika 1-9 FDDI, za prenos podataka koristi se token-passing protokol. Raunari za fiksni vremenski period zadravaju token. Ova mrea garantuje da svaki raunar dobija ansu da u okviru dogovorenog vremena preda podatke. Brze LAN i WAN mree koje su danas u eksploataciji koriste ATM (Asynchronous Transfer Mode). Kod ATM-a raunar predaje informaciju brzinom od 25 Mbps do 2.5 Gbps u paketima veliine 53 bajta. Paketi fiksnih duina se nazivaju ellije (cells) i brzo se komutiraju zahvaljujui ATM komutatorima. Na Slici 1.10 prikazana je jedna ATM LAN mrea sa jednim komutatorom. Zaglavlje ini adresa virtuelnog kola ili VCI, a ne izvorina i odredina adresa kao kod prethodnih mrea.
2,5 Mbps - 2,5 Gbps

VCI

ATM komutator

D C

Slika 1-10 ATM mrea, mrea prenosi informaciju u 53-bajtnim elijama, propusnost ove mree je mnogo vea u poredjenju sa FDDI ili 100 Mbps Ethernet-om.

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea Ugradnjom odgovarajueg softvera mogue je povezati vei broj ATM komutatora u jedinstvenu mreu veeg obima. ta vie, veze izmedju ATM komutatora mogu biti realizovane pomou optikih vlakana. Kod ATM mrea prenos podataka od izvorita do odredita se vri po fiksnoj ruti (putu), kakav je bio sluaj i kod telefonskih veza. Ali nasuprot telefonskom kanalu (mrei) kod ATM-a se ne dodeljuje fiksni propusni opseg. ATM mrea je ta koja odredjuje koliki e propusni opseg u datom trenutku biti dodeljen tako da se prenos informacije vri uz veoma male gubitke ili sa malim kanjenjem. Zbog toga je ova tehnologija pogodna za realizaciju velikih mrea koje pruaju integrisane servise. Na Slici 1.11 prikazano je poveanje brzine prenosa podataka kod razliitih mrea. U periodu od 30-tak godina brzina se poveala za 6 redova veliine, od 10 kbps do 10 Gbps.

100G 10 G

ATM Ethernet

brzina prenosa [bps]

1G FDDI 100M 10M 1M 100k 10k RS232-C 1969 1974 1978 1988 1995 1996 1999 2001 Token-Ring SMDS Ethernet Ethernet ATM

Frame-relay

vreme
Slika 1-11Brzina prenosa podataka u periodu od 1970. do 2000. je poveana za est redova veliine.

1.3.

Kablovske televizijske mree

Kablovska televizija nazvana CATV (Cable Antenna Television) prvobitno je uvedena 40-tih godina prolog veka u urbanim sredinama SAD-a sa ciljem da se primi TV signal bez smetnji (prvenstveno refleksija). Problem je reavan na taj nain to se glavna antena postavljala na nekoj visokoj zgradi, a signal se razvodio pomou koaksijalnog kabla lokalno do svih prijemnika u okruenju. Kljune novine koje su kasnije bile uvedene u CATV odnosile su se na to to je koaksijalni kabl bio zamenjen optikim vlaknom, zatim su uvedene tehnike za digitalnu kompresiju signala i na kraju dodatni vidovi raznih tipova servisa (usluga). Evolucija u CATV je prikazana na Slici 1.12.

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

TV TV TV TV TV TV TV TV TV TV

pojaava

Glavna stanica

koaksijlni kabl

TV

TV

TV

TV

TV

TV

TV

TV

TV

TV

pojaava

Konvertor optiki/ elektrini signal (O/E) Glavna stanica

koaksijlni kabl

Konvertor optiki/ elektrini signal (O/E)

optiko vlakno

koder/dekoder + konvertor optiki/elektrini signal (O/E)

TV

TV

TV

TV

TV

TV

TV

TV

TV

TV

koaksijalni kabl
koder/dekoder + konvertor optiki/elektrini signal (O/E)

video + tonski signal

tonski signal

Glavna stanica

optiko vlakno

Slika 1-12 CATV je evoluirala u dva smera. U prvom koraku koaksijalni kabl je zamenjen optikim, a u drugom digitalno kodirana informacija, koristei algoritme za kompresiju signala, se prenosi kroz optiko vlakno.

1.4.

Mree za beini prenos

Prve komercijalne radio stanice su uvedene u USA 1920. godine, a prvi komercijalni TV program poeo je sa emitovanjem 1941. godine. Emisija TV signala u boji je poela negde sredinom 60-tih godina prolog veka, dok su HDTV stanice poele emitovanje 1998. godine. Svi prenosi su bili jednosmerni i tipa emisija-svima (broadcasting). Prve javne mobilne telefonske usluge su uvedene 1946. godine u USA u 25 gradova. Ovakvi sistemi su koristili centralni predajnik koji je emitovao signal na teritoriji gradova. S obzirom da je u 10

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea datom trenutku bio dozvoljen (mogu) prenos samo jednog signala kapacitet ovih sistema je bio ogranien. Potrebe za beinim prenosom su postale ponovo aktuelne poetkom 60-tih godina prolog veka. Novo predloeno reenje je bilo zasnovano prvo na elijskom konceptu a zatim na viestrukom korienju frekvencija. Ideja je bila sledea: "Imajui u vidu da snaga signala na prijemu veoma brzo opada sa rastojanjem od predajnika do prijemnika neophodno je bilo prvo ugraditi predajnike male snage, a zatim podeliti grad na elije, i na kraju viestruko koristiti istu frekvenciju za simultani prenos u nesusednim elijama. Prvi realizovani sistem je bio analogni, a dananje generacije ovakvih sistema su digitalne. Prva paketno-komutirana beina mrea razvijena je 1971. godine na Univerzitetu u Hawaii USA pod nazivom Alohanet. Kao mrea Alohanet je povezivala raunare na etiri ostrva a bila je topologija tipa zvezda. Kljune inovacije u telefoniji, raunarskim mreama, CATV, i mreama za beini prenos podataka prikazani su u Tabeli 1. Tabela 1 Inovacije kod telefonskih, raunarskih i CATV mrea Telefonske mree Komutacija kola, izdvajanje upravljakog poziva od prenosa govora ISDN i drugi servisi Optike veze ATM Raunarske mree Mree sa paketskom komutacijom, mree sa viestrukim pristupom Nivovska arhitektura, ARPANET Internet, OSI model Integrisani servisi, ATM Kablovska TV Digitalizacija i kompresija signala koristei tehnike za digitalno procesiranje signala Optiki prenos i prelaz na kablovski prenos Dvosmerne veze Integrisani servisi Mree za beini prenos Radio i TV emisija

Mobilni telefoni Beini LAN-ovi Prenos podataka i govora

1.5.

Kakve su dananje i kakve e biti budue mree

Dananju mreu Internet ini na hiljade LAN-ova distribuiranih po celom svetu medjusobno povezanih pomou kimi (backbones) tipa WAN. LAN-ovi obino rade sa brzinama reda od 10 do 100 Mbps. Sve do 1995 veze WAN-ova su podravale rad pri relativno niskim brzinama prenosa, ali dramatino poveanje saobraaja koje je pratilo smanjenje cene optikih veza, imalo je za posledicu poveanje brzine prenosa po kimama do reda 10 Gbps-a. Da bi se i stariji sistemi uklopili u ovakve mree, provajderi mrenih servisa koriste IP rutere povezani na ATM komutirane mree. U sutini, na dananjem nivou ne postoji jedinstvena mrena tehnologija. Razlozi za to su delimino tehnoloki, a delimino ekonomski. Tehnoloki razlozi su ti da sva tri tipa razliitih tehnologija (ATM, Internet i CATV) pruaju razliite tipove usluga koji se medjusobno nadopunjavaju, a to znai da jedna tehnologija dopunjuje drugu. Ekonomski razlog je taj to je u dosadanjem periodu u sve tri tehnologije veoma mnogo novca investirano, a to znai da e se one koristiti jo za dui vremenski period. 11

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea U principu budui razvoj bie usmeren ka realizaciji mrea koje e biti heterogene, skalabilne (proirljive) i fleksibilne. Konfiguracija jedne takve mree je prikazana na Slici 1.13.

Backbone

Ethernet

FDDI Ring Bridge

Modem ATM Switch Bridge Telecommuter House SONET mrea Tokenring

ATM Switch

ATM Switch

koaksijalni kabl

koaksijalni kabl

Modem

TV
Daljinsko upravljanje

Gatawey CS - (Circuit Switching) komutacija kola Lokalana razmena-centralna soba CS + PS PS - (Packet Switching) komutacija paketa simbol koaksijalnog kabla simbol optikog kabla Mrea za beini prenos

Slika 1-13 Budua mrea bie heterogena, skalabilna i fleksibilna

12

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

1.6.

Kratak istorijski razvoj umreavanja

Pre nego to se upustimo u diskusiju o istorijskom razvoju umreavanja raunara, daemo prvo jednu kratku definiciju: Internet predstavlja kolekciju medjusobno povezanih mrea baziranih na korienju skupa TCP/IP protokola. World Wide Web- ta je to? Dominatni faktor na razvoj novih protokola i mehanizama za komuniciranje podacima i umreavanje raunara je imao, bez sumnje, poveani interes za korienjem Internet-a. Pri ovome, sigurno, od najznaajnijeg uticaja jue bio World Wide Web ili skraeno Web. U sutini Web predstavlja internacionalno distribuiranu kolekciju multimedijalnih fajlova podranih od strane klijenata (korisnika) i servera (oni koji pruaju informaciju- providers ili tzv. provajderi). Svaki fajl se adresira na jedan konzistentan nain, koristei pri tome svoj jedinstveni URL (Uniform Resource Location). Fajlovi provajdera vide se od strane klijenta uz pomo pretraivaa (browsers - brauzer) kakvi su, na primer, Netscape-ov Navigator ili Microsoft-ov Internet Explorer. Najvei broj brauzera koristi grafiki prikaz i podrava multimedije u formi teksta, audio, slike, i video. Korisnik se prebacuje sa jednog fajla na drugi kada klikne miem, ili nekim drugim pokaznim uredjajem, na neki specijalni svetlosno naglaeni tekstualni ili slikovni elemenat prikaza (displeja) brouzera. Prebacivanje (transfer) sa jednog fajla na naredni se naziva hiperlink. Izgled (layout) brauzer displeja se kontrolie od strane Hypertext Markup Language (HTML) standarda, koji definie ugradjene komande u tekstualnim fajlovima pomou kojih se specificiraju osobine brauzer displeja, kakvi su, na primer, fontovi, boje, slike i njihov razmetaj na displeju, kao i lokaciju mesta gde korisnik moe da pozove hiperlinkove i njihove ciljeve. Zadnja vana osobina Web-a je Hypertext Transfer Protocol ( HTTP), koji predstavlja komunikacioni protokol za korienje kod TCP/IP mrea radi pribavljanja fajlova sa odgovarajuih servera kako je to specificirano hiperlinkovima.

13

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea 1.6.1. Istorijski razvoj Interneta

Hronoloki posmatrano evolucija Interneta je prikazana u Tabeli 1. U nastavku ovog teksta ukazaemo samo na najznaajnije dogadjaje u vezi razvoja. Tabela1. Hronologija evolucije Interneta Godina 1966 1969 1972 1973 1975 1980 1981 1983 1986 1990 1991 1991 1991 1992 1995 1996 1998 2000 dogadjaji eksperiment sa paketnom komutacijom kod ARPA prvi ARPANET vorovi su postali operativni kreiran je distribuirani e-mail prvi ne-ameriki raunar povezan na ARPANET ARPANET je preao u nadlenosti Defense Comunnications Agency poeli su prvi eksperimenti sa TCP/IP po jedan novi host je pridruvan mrei na svakih 20 dana komutacije u vezi TCP/IP su kompletirane NSFnet kima je kreirana ARPANET je povuen uveden je Gopher nagoveteno uvodjenje WWW PGP je zavreno uveden je Mosaic privatizovana je Internet kima OC-3 (155 Mbps) kima je realizovana broj registrovanih domen imena premaio 2 miliona broj indeksiranih Web stranica premaio milijardu

Poeci Interneta trasirani su od strane ARPANET eksperimenta prvenstveno namenjenog radi uvodjenja, u to vreme, jedne nove tehnologije nazvane paketna komutacija (packet switching), kao i razvoj protokola koji se koriste za kooperativno i distribuirano izraunavanje. Prvi put ARPANET je postao operativan 1969. godine, povezivao je etiri paketno-komutirana vora tipa host raunar i terminale, bitskom brzinom prenosa od 50 kbps. Treba pri ovome istai da su prve dve vane aplikacije razvijene od strane ARPANET-a bile TELNET i FTP, koje su nudile nove i do tada nepoznate mogunosti. A. TELNET-je projektovan u vreme kada su korisnici interagovali sa raunarom preko glupih terminala, koji su se sastojali od tastature i ekrana, opremljene primitivnim hardverom koji je obezbedjivao prenos nizova karaktera u oba smera, raunar-terminal i obratno. Obino se na jedan host povezivao vei broj terminala, a rad sistema se bazirao na deobi vremena (Time Sharing Systems). Cilj je bio da lokalni host raunar ili kontroler terminala uspostave vezu sa udaljenim hostom tako da se lokalni korisnik moe logovati (log-on) i koristiti usluge udaljenog hosta. Jedan od izazova koji je trebalo reiti odnosio se na to da su terminali korisitli razliite tastature, karakter skupove, veliine displeja, obima linije, i brzine komuniciranja, a sve je to trebalo uskladiti. Da bi reili ovaj problem projektantni TELNET-a razvili su Virtual Terminal Protocol-VTP. Osnovna namena VTP-a je bila da transformie karakteristike realnog terminla u standardizovanu formu, nazvanu NVT ( Network Virtual Terminal). NVT je u sutini imaginarni uredjaj sa dobro definisanim karakteristikama. Koristei VTP mogie je bilo uspostaviti vezu izmedju korisnikog terminala i udaljenog host-a. Obe strane su pri tome generisale podatke i upravljake signale na svoj nain (svojim jezikom), dok je NVT imao zadatak da obavi adekvatno prevodjenje ( vidi Sliku 1.14) 14

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

Glupi terminali

Host

Host Glupi terminali

Host Glupi terminali

a)

Korisniki kompjuter (ukljuuje monitor, tastaturu i mi; plus klijent TELNET softver)

Udaljeni kompjuter (ukljuuje server TELNET softver)

b)

15

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

Realni terminal Mrea

Korisniki ulaz na jezik terminala Izlaz procesa na jezik terminala Korisniki ulaz na virtuelni jezik terminala Izlaz procesa na jezik virtuelnog terminala

Host
Korisniki ulaz na jezik host-a Izlaz procesa na jezik host-a

c) Slika 1.1-144 TELNET operativno okruenje: a) poetno ARPANET okruenje; b) TELNET ciljno okruenje; c) NVT koncept B. FTP kao i TELNET tako i FTP je proizvod koji je evoluirao kada je na tritu bio prisutan veliki broj radikalno razliitih sistema. Osnovi ciljevi FTP-a su usmereni ka nalaenju efikasnih pristupa za manipulisanje sa razliitim tipovima komandi, nainima prenosa podataka, i prezentaciji podataka, ili neto konkretnije: a) podrka u formiranju deljivosti fajlova (programskih i/ili podataka); b) pospeivanje, direktnog ili indirektnog (preko programa), korienja udaljenih raunara; c) zatite korisnika od detalja koji se odnose na to kako razliiti sistemi organizuju memorisanje fajlova; i d) ostvarivanje efikasnog i pouzdanog prenosa podataka. Kao i kod TELNET-a i kod FTP-a postoje korisniki FTP entitet i server FTP entitet. Host koji inicira transfer je korisnik. Kako je to prikazano na Slici 1.15 FTP je operativan u dva nivoa. Da bi se poelo sa radom FTP korisniki protokol modul uspostavlja TCP vezu sa FTP server protokol modulom. Ova veza se koristi za razmenu upravljake informacije u formi FTP komandi i odgovora. Kada su detalji oko fajl transfera usaglaeni, uspostavlja se naredna TCP konekcija, fajl podaci se prenose preko te veze, tako da se ovo moe smatrati kao nivo protokola zaduen za razmenu podataka. Oba nivoa FTP-a interaguju sa TCP/IP softverom kod lokalnog sistema radi uspostavljanja TCP veze. Oba nivoa kod FTP-a takodje interaguju sa lokalnim File Management sistemskim softverom radi pristupa u lokalni fajl sistem i njegovim fajlovima. Konano postoji korisniki FTP interfejs koji omoguava korisniku (ovek ili program) da pristupi User FTP-u.

16

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

Slika 1-15 FTP model I pored toga to su TELNET i FTP predstavljali izuzetno koristan rezultat istraivanja na projektu ARPANET ini se da je elektronska pota (e-mail), kao servis, bio pravi pogodak iz razloga to je privukao neverovatno veliki broj korisnika. Upravljanje ARPANET-om je 1975. godine prelo sa ARPA u nadlenost Defense Comunnications Agency. Godine 1974. ARPA je poela sa razvojem metoda i protokola za interumreavanje (internetworking), tj. komuniciranje preko proizvoljnog, veeg broja, paketno komutiranih mrea, ime se zvanino zapoelo sa uvodjenjem TCP/IP protokola. U prolee 1989. godine od strane CERN-a (the European Laboratory for Particle Physics) predloena je ideja o distribuiranoj hipermedija tehnologiji koja omoguava internacionalnu razmenu rezultata istraivanja koristei Internet. Kao rezultat tih istraivanja razvijen je Web. I kako je e-mail podstakao razvoj ARPANET-a, tako je i Web pospeio eksplozivni porast Internet-a. Danas broj host-ova povezan na Internet mreama premauje 500 miliona, broj korisnika je reda milijardu, a broj zemalja koje imaju pristup na Internet je preko 200.

17

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

PSTN infrastruktura

SD

POWERFAULT DATA ALARM

Cellular telephone infrastruktura

Slika 1-16 Infrastrukura telefonske mree sa javnom komutacijom (potanske veze) 1.6.2. Mree za brzi prenos podataka i govora

Na razvoj i evoluciju mree za prenos podataka pored TCP/IP tehnologije podjednaku vanost ima i ATM (Asynchronous Transfer Mode). Prvobitne javne telefonske i telekomunikacione mree su bile zasnovane na analognoj komutaciji i analognoj tehnologiji prenosa, kao i tehnici komutacija kola (circuit switching). Ove osobine sistema za komunikacioni prenos su bile u eksploataciji nekoliko decenija. Razvojem tehnologije, ove mree su poele da evoluiraju ka tome da koriste digitalne, kompjuterizovane komutatore i digitalnu tehnologiju prenosa, ali su i dalje bile bazirane na tehnici komutacije-kola. Ove mree su bile poznate pod imenom integrisane digitalne mree (IDN- Integrated Digital Networks). Evolucija javnih telefonskih mrea sa analognih na digitalne je bila pospeena potrebom za ekonominijim prenosom govornih komunikacija. Kao rezultat ovih istraivanja IDN mree su evoluirale ka tome da su postale pogodne za prenos digitalnih podataka, pa su tako nastale i ISDN mree. ISDN (Integrated Services Digital Network) se odnosi na simultani prenos digitalizovanog govora i raznih tipova prenosa digitalnih podataka u istim digitalnim prenosnim vezama. Znaano tehniko dostignue napora koji su uinjeni na polju ISDN-a predstavlja razvoj specifikacija za frame-relay-a. Frame-relay predstavlja oblik paketne komutacije pogodan za korienje kod brzih mrea pri brzini od 2 Mbps. ATM ponekad nazvan cell-relay predstavlja kulminaciju u razvoju tehnika komutacije kola (circuit switching) i komutacije paketa (packet switching), a takodje i evoluciju u odnosu na frame-relay tehniku. Najznaajnija razlika izmedju frame-relay-a i ATM-a se sastoji u sledeem: frame relay koristi pakete promenljive duine, nazvani okviru (frames), dok ATM koristi pakete fiksnih duina koje zovemo elije (cells). Kod ATM-a reija (dodatno vreme) koja se odnosi na kontrolu greaka u prenosu je mala, tj. ovaj zadatak se preputa viim nivoima obrade. Takodje i vreme procesiranja paketa kod ATM-a u odnosu na frame-relay-a je znatno krae. Kao rezultat kod ATM-a bitske brzine prenosa se nalaze u opsegu od nekoliko desetina do nekoliko stotina Mbps-a, pa ak i vie od 10 Gbps-a.

18

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

Tradicionalna stacionarna data network infrastruktura

SD

POWERFAULT DATA ALARM

Stacionarne komponente za wireless data infrastrukturu

Slika 1-17 Interenet infrastruktura sa proirenjem na usluge koje pruaju mobilne komunikacije

Fixed

Mobile

In

Slika 1-18 Rasprostranjenost fiksnih, mobilnih i Interenet komunikacija

2000

t rne te

19

Prenos podataka Istorija komunikacionih mrea

PBX

Public switched telephone network (PSTN)

Cellular infrastructure

PDN
LAN

Internet

Wireless data infrastructure

WLAN

HFC

Slika 1-19 Backbone struktura: PSTN, Internet, HFC Napomena: PSTN-Public Switched Telephone Network; HFC-Hybrid Fiber Coax; PBX-Private Branch Exchange; PDN- Public Data Network; LAN- Local Area Network; WLAN- Wireless Local Area Network

20