Jelena uri, istra`iva saradnik

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Beograd E-mail: djuric@instifdt.bg.ac.yu

UDK 17-022.1:327 Pregledni lanak

NEKI ANTROPOLOKI ASPEKTI GLOBALIZACIJE *

Apstrakt: Svest o ulozi antropoloke perspektive smeta svako antropoloko istra`ivanje u kontekst globalnog stanja stvari ukazujui na potrebu za razlikovanjem koncepta globalizacije kao opisa stanja i kao politikog projekta. Ovo razlikovanje predstavlja okvir ispitivanja fenomena globalizacije u kome treba da se uvidi njen uticaj na konkretne ljude u konkretnoj situaciji. U tekstu se takoe utvruje znaaj koncepata u posvudanjoj transformaciji ljudskih `ivota. Tako se preko dominantnih koncepata odvija uticaj jedne kulture koja se simboliki i normativno namee kao globalna premda je lokalna ne samo (i/ili ne vie) teritorijalno, ve po svom materijalistikom pristupu vrednostima. Zato horizontalna komunikacija (globalno omoguena pojavom interneta) mo`e da slu`i saoptavanju vrednosti kao uporinih taaka duha. Ona mo`e da doprinese, ne samo irenju kulturnih krugova, nego i evoluciji svesti da uoptavanje vrednosti do univerzalnosti zahteva transcendiranje partikularnih interesa koji spreavaju delotvornu konceptualizaciju globalnog antropolokog smisla. Kljune rei: antropoloka perspektiva, globalizacija, koncepti, kulture, vrednosti.

lanak je raen u okviru naunoistra`ivakog projekta Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju u Beogradu Mogunost primene modernih filozofsko-politikih paradigmi na procese drutvene transformacije u Srbiji/Jugoslaviji, koji finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije (br. 2156).

103

FILOZOFIJA I DRUTVO XIXXX

Tempo i oblik promena, koje su na kraju milenijuma poele da se dogaaju u svetu, odra`avaju se na dr`ave, drutva i pojedince, opirui se pokuajima jasnih uvida u njihovu svrhu i smisao. Dr`ava Jugoslavija u kojoj smo `iveli do poslednje decenije XX veka (i bez da smo menjali mesto, kao na primer stotine hiljada Srba nekada nastanjenih van Srbije), nije vie ona ista u kojoj `ivimo sada, mada se i dalje nekim `ilavim nitima dr`i svog starog imena. Rasparana je, deo po deo, mo`da kao refleks postmoderne projekcije koncepta

dekonstrukcije, a i dalje je neizvesno kada e se to rasparavanje zaustaviti. Podudarno sa tokom tih deavanja aktualizovan je diskurs o globalizaciji u ijem kontekstu se projekat dekonstrukcije preoblikovao u koncept tranzicije. Pomian horizont tek uobliujue tranzicije omoguio je da se srednje-istono evropske nacije mirno prestroje u skladu sa zahtevima nastupajueg doba. Njima se pridru`ila i veina ex-jugoslovenskih republika izborivi se, najee oru`jem, za svoje nacionalne dr`ave. Nasuprot tome, ne shvativi te`inu globalnih promena u odnosima moi, novo-jugoslovenska vlast povlaila je takve poteze koji su uticali da meunarodna javnost oznai Srbe kao glavne vinovnike raspada a da pri tom taj raspad najvie pogodi njih same. Kada bi bilo mogue istra`ivanje svih opskurnih spletova odnosa koji su doprineli strahotama ljudskih stradanja mo`da bi se otkrila realna odgovornost i krivica svih bitnih uesnika. Ovako, lieni dovoljnog uvida u injenice, tajne motive i skrivena dela kljunih aktera, nama preostaje da nagaamo, konstruiui nedostajue delove mozaika ili ih uklapajui u neproverljivu mudrost hegelijanske hipoteze o lukavstvu istorijskog uma koji koristi pojedince da ostvaruje nu`no kretanje svoje ideje. Mo`e se takoe opaziti rezonanca ovih deavanja sa mitskim krajolikom arhetipskog odreivanja (nevine) `rtve u koju kolektiv simboliki uitava svoje svesne, nesvesne i univerzalne grehe. Od pamtiveka in `rtvovanja je slu`io tome da zajednicu rastereti njene prolosti i time proisti za sledei ciklus. U naoj sadanjoj, istorijskoj prii, konani iskorak u novi globalizacijski nivo zahteva `rtvovanje prevaziene prolosti koju ovde otelovljuje suverenitet nacionalne dr`ave. Kao da se energija drevnog principa obnovila na jednoj apstraktnijoj, optijoj ravni. Konkretizovala se u naim svakidanjim `ivotima, odvijajui se istovremeno van nae moi. Mo`da je mogue, u podudarnoj tradiciji mitova nae prolosti, utemeljenoj na svetosti `rtvovanja, uoiti konceptualnu vezu dogaaja koji su uzrokovali ovu koincidenciju sa ubijanjem Jugoslavije, tako da umiranje ove dr`ave realno i simboliki oznai prelaz u nastupajue globalno doba. I u Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju, prouavana su ova zbivanja. Od sredine 90-tih, razmiljanja o identitetu u postkomunizmu doprinela su da donekle bude protumaen sinhronicitet dogaanja u Jugoslaviji i ire. No, uprkos tome, dobijena slika naeg

JELENA URI

104

drutva nije izotrena do kraja, pre svega zato to su procesi tranzicije u toku i jo uvek ne znamo kako odrediti identitet u perspektivi drutvene rekonstrukcije. Zato dalje markiranje i praenje slo`enih uticaja globalizacije, kao i prepoznavanje i razumevanje odreenih odgovora na te uticaje, ine va`ne elemente za prihvatanje realnosti i uspostavljanje odgovarajueg pogleda na svet, kao konstituenta konkretne drutvene teorije, a posebno njene jedinstvene antropoloke dimenzije. Dakle, ono to se nakon toliko na tu temu napisane literature, mo`e jo rei o globalizaciji tie se upravo naina na koji ona dodiruje nas, konkretne ljude u kontekstu nae drutvene situacije. Razumevanje konteksta drutvene situacije zahteva, meutim, svest o antropolokoj perspektivi, dakle, svest o uticaju prethodnog izbora stanovita na rezultate istra`ivanja i oblike teorije. Zbog toga nije sluajno to su antropoloke analize bilo kog dela sveta poele da se smetaju u okvir globalnog stanja stvari. U vezi s tim, dalje istra`ivanje trebalo bi da posveti pa`nju nekim pitanjima, kao to je na primer pitanje: na koji nain se spoljanja predstava o naem drutvu (koje je kao objekt antropoloki isposredovano subjektom pogledom dominirajuih nacija sveta), razlikuje od naeg sopstvenog vienja sebe? Drugim reima, do koje mere se identifikujemo sa slikom koju drugi imaju o nama i da li uopte imamo autonomnu svest o svojim potencijalima i slabostima, dakle, delatnu svest, upotrebljivu za pozitivnu promenu svog stanja? Takoe bi trebalo proveriti hipotezu da bi sonda`a miljenja o tim problemima uputila na netransparentnost drutvenih i politiko-ekonomskih kretanja, na nedostatak izvornih informacija i posredovanje komunikacije izmeu razliitih nivoa drutvene stvarnosti koje ini da mediji postaju kljuni inioci oblikovanja kolektivne svesti i kanalisanja drutvenih tokova. Globalni razvoj medija napredovao je ostvarujui njihovu misiju da konstruiu irenje zapadne kulture. Takozvani imperijalizam kulture je, po nekim miljenjima, delotvornije cementirao zavisnost periferije nego gruba materijalna sredstva prethodnih decenija. Najzad 90-tih, sa pojavom koncepta globalizacije i sveobuhvatnim kooptiranjem razliitih karakteristika kasne modernosti, kulturnih tokova i informacione tehnologije, mediji su postali glavni faktor odreivanja faseta savremenog sveta. Ipak, svoenje medija na polugu dominacije centra nad periferijom, koje forsira koncept kulturnog imperijalizma, nedovoljno rasvetljava probleme. S druge strane,

105

FILOZOFIJA I DRUTVO XIXXX

globalne debate o istra`ivanju medijske komunikacije, veinom fokusirane na mas-medije1 i na pitanja kontrole i podrke novinarima u autoritarnim re`imima koji veruju u liberalnu slobodu zapadne tampe, takoe se pokazuju kao problematine u odnosu na pitanja kulture, identiteta i globalizacije. Zato antropoloko istra`ivanje medija treba istovremeno da uzme u obzir spoljanjie determinante ne zanemarujui unutranju dinamiku drutva. Praenje suptilnosti drutvene dinamike podrazumeva razgraniavanje uticaja ekonomske moi od kulturnih uticaja. Takoe bi trebalo ispitati hipotezu o prete`noj pasivnosti publike i beznaajnosti lokalne i opozicione kreativnosti. S jedne strane, nije po`eljno preterano uljuljkivanje u podrivaku snagu nezavisnog narodnog otpora i kulturnu nepodredivost potroaa, a s druge strane, treba paziti da istra`ivanje iz perspektive koncepta kulturnog imperijalizma previe ne pojednostavljuje stvari liavajui nas prouavanja autentinih kulturnih tokova. Klju je, dakle, u nala`enju naina da se ustanove realne konstelacije snaga kako bi se precizno tumaili kulturni procesi i simboliki i normativni uticaji povezani s njima. Modernistiko fuzionsanje razliitih etnikih kultura (naravno sa prevagom one dominirajue) predstavljeno je metaforom lonca za topljenje unutar politiki zamiljene nacionalne dr`ave. Za razliku od toga, metafora inije za salatu predstavlja globalizacijsku projekciju sudbine nekada bogate raznovrsnosti svetskih kultura. Poznato je da je u pravcu njihovog povlaenja i isezavanja modernizacija ve dala glavnu re. Globalizacija takoe mnogima deluje kao kulturna pretnja, mada ipak postoje uverenja da uticaj globalizacije na kulture nije potpuno jednosmeran. Otuda izvire nada u uspostavljanje globalnog grada (po nekim tumaenjima globalnog sela) u kome se globalizacijski elementi pro`imaju sa kulturnim posebnostima koje tim putem dobijaju ansu da prokrstare svetom. Supremacija engleskog, kao globalnog jezika, mo`da sama po sebi nema za cilj da potisne druge naine izra`avanja, ak i kad to usput ini, nego da omogui laku komunikaciju izmeu ljudi. A svi se, naravno, sla`u da je komunikacija potrebna. Ovo optenje (da upotrebim zastarelu srpsku re koja je vremenom u upotrebi izgubila iru konotaciju) i s njim povezano saoptavanje i uoptavanje (poseb1

JELENA URI

poevi od UNESCO-ve Dekleracije o mas-medijima 1978.

106

nosti), doprinosi razmeni svih vrsta vrednosti. Zahvaljujui toj razmeni vrednosti, kao uporinih taaka duha, dolazi do irenja kulturnih krugova. Otuda izvedena ideja najireg, najoptijeg univerzalnog kulturnog kruga, koji bi obuhvatao oveanstvo u celini, potisnuta je zbog opasnosti od totalitarnih ambicija koji su naveli na (bar teorijsko) odustajanje od pokuaja univerzalizacije. Ona je zamenjena aktuelnom antropolokom perspektivom globalizacije koja tra`i uporine take duha da bi proirila svest ljudi virtuelnim prisustvom udaljenih mesta i produbila je razliitim konceptima sveta. Ta globalna dilatacija posvudanjosti, koja predstavlja unoenje sebe u (dalekog) drugog, razlikuje se, naravno, po tome da li je dobrovoljna ili nasilna. Metaforino delovanje metode tapa i argarepe samo je aljiv primer ozbiljne teze o postojanju optih antropolokih principa. Praksa potvruje da ih je vetom manipulacijom u uobiajenim okolnostima mogue dobro iskoristiti. Naravno, ponekad dolazi do zastoja jer se iskoriavani umori od jurenja za argarepom koja na tapu uvek izmie. Da bi se zastoj otklonio esto je nakon malo odmora dovoljno ponovo mahnuti argarepom a tap je delotvorniji ako ne mora da se primeni. Nasilno uvoenje globalizacije deava se uglavnom tamo gde drugi pristupi nisu efikasni. Kako to izgleda mogli smo se osvedoiti u naoj zemlji. Naroito tokom bombardovanja 1999. U tom periodu pre demokratskih promena, vladajui re`im je proglasio globalizaciju najveom poasti oveanstva dovevi pritom do toga da cela dr`ava postane meta napada koji su mediji prenosili irom sveta. Taj sukob dveju suprostavljenih ideologija ilustrovao je globalizaciju jednog rata u kome su akteri predstavljeni kao globalan i kao lokalan a ne kao dva lokalna, premda su obe sukobljene strane delovi jedinstvenog globalnog tkanja koje su svojim delovanjem odreivali, odreujui i sebe i jedan drugoga. ak i tamo gde globalizacija dolazi umeno i miroljubivo postoji mnogo otpora i neslaganja sa nekim njenim oblicima kao to su, na primer, ekonomske mere Svetske trgovinske organizacije, koje provociraju graanske proteste i demonstracije. Obzirom na to, postaje razumljivo kada upozorenje na globalizacijske opasnosti kapitalizma poinje da dolazi od njegovih glavnih zastupnika. To je upozorenje da je opstanak globalnog kapitalizma ozbiljno ugro`en ukoliko se ne premosti jaz koji postoji izmeu stepena razvoja globalne ekonomije i razvoja globalnog drutva. Novi socijalni in`inje-

107

FILOZOFIJA I DRUTVO XIXXX

ring globalizacije projektuje globalne institucije otvorenog drutva, koje bi polazei od ljudske pogreivosti kao univerzalne vrednosti mogle da se usavravaju, recimo, rukovoene principom altruizma. Te ideje otvorenog drutva mo`da mogu da nas ponesu, naroito ako zaboravimo na nae pre-postkomunistiko, kao i ono dalje istorijsko iskustvo. Meutim, seanje na ideologiju komunizma, slino kao i ranije socijalne projekte, alarmira na zamke koje vrebaju ideje koje treba sprovesti u stvarnosti, jer tada stupa na scenu mo, a time i verovatnoa njene zloupotrebe. Uostalom, zar nije gorko iskustvo nestabilne ljudske prirode izvuklo pouku mo kvari, a apsolutna mo kvari apsolutno? Mnoge plemenite ideje u praksi postaju prazne prie iako dobro formuliu aktualne potrebe drutva. Uvereni smo u aktualnost potrebe da se uspostave globalni standardi ponaanja da bi se spreila korupcija, osna`ila ispravna radna praksa, zatitila ljudska prava... Meutim, problem je primeniti tu svest o pogreivosti ve pri samom tumaenju potrebe za delovanjem, na primer, radi zatite ljudskih prava, a ne dozvoliti da pogreivost, ljudska prava, sloboda izra`avanja i druge univerzalne vrednosti budu opravdanje, puki paravan koji prikriva podzemno vrenje neprihvatljivih materijalistikih pobuda. Inae, izgleda da se teza da su tekoe meanja u unutranje stvari drugih zemalja manje opasne od ne meanja ne tie toliko altruizma, ljudskih prava, sloboda i td., nego prvenstveno opstanka kapitalizma za iju globalizaciju se koristi pogodan trenutak i sva raspolo`iva sredstva. Naravno, postoji potreba da se kontrolie opasnost od pobune protiv nezaja`ljivog profitiranja koje stavlja druge u oskudicu. Zato se uvode mere kontrole koje se tiu oporezivanja, drutvene preraspodele dobara, osiguranja, zdravstva, obrazovanja i ostalih elemenata koje je tradicionalno reavala dr`ava. Procesi globalizacije, s jedne strane, nastoje da ponite tradicionalne nacionalne dr`ave a, s druge, podstiu etniki nacionalizam koji zatvara ljude u njihove kvazi-bioloki determinisane vrste. Dr`ave nacije, koje su nastale kao proizvod politikih procesa modernizacije, takoe globalizujuih u nastojanju da se pove`u u jedinstven normativni meunarodni sistem, kao da su predodreene da odumru ba nakon to je komunistika projekcija odumiranja dr`ave izala iz javnog diskursa. Teoretiari globalizacije sada konstatuju da su nacionalne dr`ave preglomazne da reavaju neposredne

JELENA URI

108

regionalne probleme a premale da ne ometaju slobodnu cirkulaciju kapitala. Na taj nain, globalizacija koristi elemente marksistike ideologije, usmerene protiv kapitalizma, upravo u nameri da utvri njegov globalni opstanak. Da bi se taj opstanak omoguio, treba obezbediti stabilno drutvo, koje poiva na zajednikim drutvenim vrednostima. Zato se osim slobode tr`ita i trgovine sve vie zahteva demokratija, politika sloboda, socijalna pravda. Meutim, dok se postojea organizacija sveta u nacionalne dr`ave potvruje kao notorno nesavrena, tranzicija ka novoj strukturi globalnog drutva itekako je bolna, a to je gore, ishod joj je neizvestan. Nema, naime, garancije da se demokratiji, koja sada preuzima svet, nee desiti isto to se desilo hrianstvu ili prosvetiteljstvu, koji uzvienou svojih vizija nisu postigli da svet postane mirniji ili moralniji. Kolaps marksizma ne govori nita u prilog dugoronih potencijala demokratije i toga da nas mo`da ne eka neka suptilnija tiranija. Poto znamo da u istoriji nije bilo konane pobede razuma, zato bismo verovali u determinisanost trijumfa demokratije? Tim pre to ima toliko primera koliko mo`e biti opasno nametanje demokratije kada drutveni uslovi nisu zdravi. Ona tada lako prelazi u anarhiju a neretko zatim u brutalnu strahovladu. Zato, da vera u demokratiju ne bi rezultirala kulturnim hibrisom, treba u svakom posebnom sluaju voditi rauna o karakteristikama date kulture. Kada je re o naoj, balkanskoj kulturi, injenica je da se demokratske promene, koje su od nedavno i ovde poele da se deavaju, suoavaju sa velikim tekoama. Objanjenje za to nudi teza o kvalitetu kulturne podloge, koja mo`e biti nepovoljna za razvoj demokratije, kao to je na primer slaba razvijenost bur`oaske tradicije u vremenu pre komunizma. Tu bi tezu, meutim, trebalo preispitati sa stanovita toga koliko ovom kulturnom obrascu doprinosi mentalitet naroda, ili preovlaujui drutveni karakter, a koliki je uticaj kontinuiteta politiko-ekonomskih odnosa koji marginalizuju svet balkana preputajui ga razaranjima, nemilostima osvajaa i, u kasnijoj fazi, podr`avajui meu-etnike ratove? U tom smislu, mo`da bi projektovana globalizujua supstitucija nacionalne dr`ave tehnolokim, komunikacijskim, politikim, ekonomskim, kulturnim, i drugim mre`ama osloboenim teritorijalnih ogranienja mogla doprineti buduoj stabilizaciji drutvenog `ivota ovog podruja.

109

FILOZOFIJA I DRUTVO XIXXX

Sve vie u tom pravcu pokuavaju da se usmere i drutvene nauke da izbegnu uobiajene implicitne pretpostavke na dr`avu usmeren pristup i izjednaavanje drutva sa nacijom. Dakle, uticaj globalizujuih tendencija poziva na temeljno preispitivanje osnovnih socijalnih kategorija: drutva, zajednice, nacije, dr`ave itd., odnosno, naina na koji drutvene nauke konceptualizuju svoj predmet. Stari konceptualni okvir postaje neprimeren utoliko ukoliko dr`ava gubi funkciju da unutar svoje teritorije stvara jedinstvenu kulturu i preputa kulturu tr`itu i njegovoj tendenciji da stvara nove prostore kroz fragmentaciju. To isticanje razliitosti i fragmentacije, umesto fokusiranja na rastuu univerzalizaciju i homogenizaciju kulture, kao to je to inila moderna drutvena teorija, uvuklo je teoriju globalizacije u opti domen postmoderne. Razvijajui se paralelno sa promenom naunih paradigmi, pre svega u fundamentalnim naukama, koje su od filozofije preuzele ontoloko-gnoseoloku problematiku stvarajui koncepte koji uva`avaju ulogu svesti posmatraa u pojavljivanju posmatrane stvarnosti, postmoderna teorija je najpre krenula suprotnim pravcem. Ova filozofija postmoderne dekonstrukcije posmatrana iz globalizacijske perspektive mo`e se tumaiti kao izraz aktuelne potrebe da se prethodno dekonstrie staro da bi se moglo konstruisati novo. U tom smislu, antropoloka svest je kumulisala, kako iskustvo problema moderne, tako i slabosti prvobitnih koncepata postmoderne. To je svest o neophodnoj budnosti i oprezu ne samo od opasnosti univerzalizacije, nego i fragmentacije. Odvajanje stvarnosti, najpre od svesti (kritikovana kartezijanska paradigma), a onda same podele stvarnosti na zasebne delove koji su izgubili svoju meusobnu povezanost, dovela je do potrebe da se potra`i celina. Pojava interdisciplinarnih istra`ivanja, ega je antropologija dobar primer, govori upravo o toj potrebi da se pronau izgubljene veze i da se povrati celina stvarnosti, koja ukljuuje za stvarnost konstitutivno prisustvo subjekta i njegovih ideja i vrednosti. Utoliko postaje bitno antropoloko razumevanje znaaja i funkcije razlike izmeu globalizacije kao dijagnoze stanja i globalizacije kao politikog projekta. Treba, dakle, preuzeti svest koliko je bitno uverenje kljunih politikih i ekonomskih uesnika, ak i onih koji se suprostavljaju posledicama globalizacije. Utoliko vie, uverenje da je globalizacija neizbe`na doprinosi njenoj politikoj snazi i tome da se ona manifestuje kao neko samoostvarujue proroanstvo.

JELENA URI

110

Nije znai nezamisliva promena teorijskog fokusa ulazak postmoderne u konstruktivnu fazu koji oprezno vraa univerzalizam kao nain posmatranja, na primer, u sluaju globalizacije. Jer, problem globalizacije i jeste mnogo saglediviji kada se ona vidi kao neka vrsta realnosti u nastajanju, realnosti koja ima mnogostruku pojavnost, ali je u osnovi jedinstvena. U tom smislu, teorija globalizacije ima osobinu antropoloke teorije o drutvu koja se bavi finalnim stvarima, nekom vrstom eshatoloskog sagledavanja celine socijalnog sveta koji je u najnovijem inu neega to se naziva razvoj, poeo da stavlja u interakciju, ne samo pojedince i kulturne celine, krugove, nego ak, sve socijalne celine, kulturne krugove i sve pojedince. U materijalu koji bi kao antropoloka graa trebalo da podr`i jedan diskurs, tekst ili teoriju, koji bi pretendovali da objasne globalizujue promene, moralo bi se primetiti mnotvo aktera orijentisanih u svom drutvenom delanju prema celini sveta, a ne (samo ili ak uopte ne) prema svojoj lokalnoj zajednici, dok su njihovi do`ivljaji pod uticajem iskustva globalnog miljea, umesto iskustva iz svog sela... Tipian primer za ovo bili bi, recimo, simpatizeri i aktivisti ekolokog pokreta, ili muziari new age stila koji svoj stil izgrauju na komparativnim iskustvima raznih svetskih melosa. Ukoliko su i aktivisti drutvenih pokreta, kao i malobrojna grupa muziara, nedovoljno utemeljenje za deskripciju jednog novog stanja koje narastajue ovladava svetom (globalizacija), bilo bi uputno pokazati jo neke indikatore koji nam pokazuju da i na svakodnevnom nivou prosean pojedinac opa`a uticaje globalizacije nedvosmisleno je upliui u svoja iskustva. Nesumnjivo je da bi se takve ilustracije odnosile na proizvode iroke potronje na kojima su utisnute karakteristike na desetak svetskih jezika, pored ostalog i onih zemalja za koje do skora nije bilo jasno da li postoje kao nezavisne celine ili su jedinice regionalnog karaktera. Takoe i mnogi fenomeni kojima se kao prefiks dodaje re svetski jasan su indikator globalizacije. A mo`e se rei da su ideje kao to je svetski rekord ili svetsko prvenstvo duboko ugraene u iskustva ogromne veine dananjih ljudi. U ovom kontekstu se i u naoj zemlji, kao i drugde, i to osobito u desetak poslednjih godina dogodio pomak u iskustvu celine sveta i nesvesnom orijentisanju koje je vezano za tu celinu. Premda su u naem drutvu neki glasovi, do skora upadljivije a od demokratskih promena manje upadljivo, govorili protiv irenja globalizacije,

111

FILOZOFIJA I DRUTVO XIXXX

mislei pre svega na vojni i ekonomski aspekt, ipak su i oni bili samo deo jednog globalizovanog konteksta. Kao bolesnik koji porie da je bolestan i antiglobalizacijski retoriari su poricali svoj globalizovani status upadajui u neku vrstu hipokrizije, koja se mo`e porediti sa onom koja nastoji da donese mir oru`anim sredstvima. Takoe bi se ovde trebalo makar ironino osvrnuti na reprezente globalizujuih tendencija koji sebe smatraju autoritetom da (uz zveket oru`ja) tumae interese svetskih kretanja i njihove oponente, koji obino imaju problem sa nekom manjom etnikom zajednicom ili individualnom ljudskom slobodom, tvrdei da je dragocenost fragilne etnike jedinstvenosti u datom sluaju na iskuenju. Podrazumeva se, meutim, da je i naa dr`ava, kao i mnoge druge ili veina njih, izgubila bitku sa tendencijama irenja posvudanjosti mnogo pre traginog meuetnikog konflikta, a taj gubitak koincidira sa prihvatanjem ideologije komunizma, kao i sa konzumiranjem tv-kulture, svetskih hitova, holivudskih filmova, filmskih zvezda i univerzalnih strip junaka i proizvoda kao to je koka-kola ili `vaka. To su detalji koji, kao gradivni elementi, vie prebojavaju individualne `ivote u dananje vreme, nego to to uspevaju bilo kakvi zagri`eni politiki govori za ili protiv neega. U skladu sa reenim, treba zaviriti s druge strane kulturnog imperijalizma da bi se videla sva slo`enost ovog globalnog stadijuma ljudske evolucije. Tako, u svetlu novouspostavljajuih konstelacija treba preispitati pomake znaenja imperijalizma i kulture. Mada i letimian pogled na mas-medije daje uvid u simboliki i normativni uticaj jedne kulture na sve ostale. Moda, zabava, potronja, umetnost, politika, kao i obrazovanje, dolaze kao zapadno kapitalistike sociopolitike intencije, ma koliko da se predstavljaju kao globalne i ma koliko da naini, a pre svega mogunosti njihovog usvajanja i prilagoavanja zadr`avaju izvesnu autentinost. Nelojalna istona konkurencija ako i uspeva da zauzme veliki deo tr`ita to je prete`no ono siromano. Ipak, poto ono predstavlja veliku veinu stanovnitva to ugro`ava korporacijske gigante u njhovoj te`nji da totalno upravljaju sadr`ajem i protokom dobara i sredstava i da nastave da oblikuju i preoblikuju internacionalni poredak. Ma kako da se mnogo toga promenilo, jer je globalizacija donela toliko novih raznolikosti koje su uzdrmale mnoge individualne i kolektivne `ivote, izgleda da su se uglavnom promenile samo forme i mehanizmi

JELENA URI

112

Literatura
Amin, Ash, Placing Globalization in Theory, Culture & Society, May 1997, Vol. 14, N. 2, SAGE Publications, p-123-138. Clarc, Ian. 1997. Globalization and Fragmentation: International Relations in the Twentieth Century, Oxford University Press Inc., New York

113

FILOZOFIJA I DRUTVO XIXXX

funkcionisanja, ali se nije promenila hijerarhizacija etniciteta, ni starih nejednakosti vezanih za klase i pol. Impresivan tehnoloki napredak razvijenih dovodi do toga da pojava kao to je, recimo, internet, i pored toga to mu veina globalne populacije nema pristup, po svom znaaju odslikava globalnu kolektivnu svest oveanstva. Zamiljen tako da omogui horizontalnu komunikaciju i revolucionie lokalne i globalne odnose izmeu ljudi, on mo`e da postane pogodno sredstvo imaginativne antropologije. Internet premeta materijalno poprite moi ekonomskog i politikog polja na simboliki teren, na odnose koji su neposrednije zasnovani na vrednostima i prioritetima kao takvim. To naravno ne znai da virtuelna stvarnost koju internet omoguava postaje bitnija od stvarnosti neuporedivo veeg broja ljudi koji nastoje da pre`ive. Naprotiv, on ima takoe potencijal da doprinese boljim uslovima za njihov `ivot proirivanjem svesti o njima. Konano, nain na koji e biti upotrebljen zavisi od pojedinaca, ali mogue je zamisliti da se njihova volja udru`uje i usmerava na zaista opte i univerzalne vrednosti, preobra`avajui onu navodnu transnacionalnost globalizujue kulture koja univerzalie parohijalna vrednovanja jednog u osnovi lokalnog pogleda na svet. Kao politiki projekt, globalzacija reorganizuje drutveni i individualni `ivot u skladu sa procesima njegove konceptualne analize i generalizacije. Ona aktivira svest o tome da je konceptualizacija stvarnosti aktivan inilac njene mogue promene. Utoliko, imaginacija antropoloke paradigme, koja transcendira kontekst lokalne kulture i partikularnih interesa, mo`e da postane pozitivan element posvudanje transformacije ljudskih `ivota, element promene koja se postepeno smeta u milje lino primenljivih univerzalnih vrednosti. I, to je najzanimljivije, svi su pozvani da tu paradigmu pokuaju da osmisle i da je ispune.

Eade, John. ed. 1997. Living the Global City: Globalization as Local Process, Routlege, London and New York Featherson M. ed.1990, Global Culture, Nationalism, Globalization and Modernity, SAGE Publication, London Friedman, Jonathan. 1994. Cultural Identity and Global Process, Theory, Culture & Society SAGE Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi Golding, Peter. and Phil Harris, eds. 1997. Beyond Cultural Imperialism: Globalization, Communication and the New International Order, Communications and Human Values SAGE Publications: London, Thousand Oaks, New Delhi Held, Dejvid. 1997. Demokratija i globalni poredak: Od moderne dr`ave ka kosmopolitskoj vladavini, Preveli Radmila Nakarada i Miroslav Peujli, Filip Vinji, Beograd Laidi, Zaki. 1998. A World Without Meaning: The Crisis of Meaning in International Politics, Translated to English by John Burnham and Jenny Coulon, Institut Francais Routlege, London and New York Preston, P.W. 1997. Political/Cultural Identity: Citizens and Nations in a Global Era, SAGE Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi Robertson, Roland. 1992. Globalization: Social Theory and Global Culture, Theory, Culture & Society SAGE Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi Scott, Alan. ed. 1997. The Limits of Globalization: Cases and Arguments, International Library of Sociology, Routlege, London and New York Waters, Malcolm. 1995. Globalization, Key Ideas Routlege, London and New York

Jelena uri
JELENA URI

SOME ANTHROPOLOGICAL ASPECTS OF GLOBALIZATION

Summary Awareness about the role of anthropological perspective places each anthropological research within the context of globalization, pointing at the need for making the difference between concepts of globalization as the description and as the political project. This differentiation represents a frame of the research of globaliza-

114

tion phenomena in order to understand their influence on concrete people in a concrete situation. The importance of the role of concepts in ubiquitous transformation of human lives is also confirmed in the paper. This is the way the influence of one culture unfolds through the dominant concepts, the culture which symbolically and normatively imposes itself as global in spite of the fact that it is local not only (and/or not any more) in territorial sense but in its materialistic approach to the values. Hence, horizontal communication (globally available via the internet) could serve to the communication of values as crucial spiritual points. It could contribute not only to the widening of cultural circles, but to the evolution of consciousness about the generalization of values up to the universal. This requires transcending of particular interests, which prevent effective conceptualization of the global anthropological meaning. Key words: anthropological perspective, globalization, concepts, cultures, values.

115

FILOZOFIJA I DRUTVO XIXXX