Davutogluov Manifest: ta Turska hoe na Balkanu

POLITIKA,18:14, 02.04.2012. Autor:

8komentara

Poalji e-mail Odtampaj tekst

Poglavlje "Temeljni principi turske politike na Balkanu" iz knjige "Strategijska dubina" govori o konstelacijama odnosa na Balkanu iz perspektive Turske

Zvanino glasilo Islamske zajednice u BiH, list Preporod, u svom poslednjem broju od 1. aprila doneo je poglavlje "Temeljni principi turske politike na Balkanu" iz knjige "Strategijska dubina" koju potpisuje turski ef diplomatije Ahmet Davutoglu. Re je o svojevrsnom "manifestu turske spoljne politike za sadanjost i budunost". Knjiga je od svog objavljivanja 2001. godine do danas doivela neverovatna 73 izdanja, a poglavlje o Balkanu u Preporodu preveo je Sedad Belija. Pouke iz kosovske krize Navodei da to ini u interesu boljeg razumevanja turskih pogleda na Balkan i BiH, sarajevski Dnevni avaz preneo je najzanimljivije delove poglavlja. Postoji nekoliko pouka koje Republika Turska treba izvui iz dogaaja u vezi sa kosovskom krizom bilo da je re o njenim refleksijama na meunarodnom ili regionalnom planu: U posthladnoratovskom periodu, izmenjeni i dinamini uslovi su sa sobom doneli momentalnu i direktnu refleksiju globalnog meunarodnog nadmetanja na trusni regionalni pojas. Svaka refleksija zahteva stvaranje odnosa izmeu globalnog meunarodnog izbora i regionalnih politika, a koji podrazumeva fleksibilnost i trajnost istovremeno, kao i periodinu obnovu navedenog odnosa.

Dravama koje izgube navedenu fleksibilnost, poveava se opasnost. U tom smislu, tokom poetaka krize na Kosovu na poetku 1998. godine, iako je tadanji premijer Mesut Jilmaz, u teorijskom smislu, termin Lebensraum (ivotni prostor) koristio u prihvatljivim okvirima, nepravovremeno je reagovao tumaenjem navedenog termina izvan njegovog cilja i ulaskom u nepotrebnu raspravu sa Nemakom. S druge strane, ministar spoljnih poslova Ismail Dem je svojim inicijativama u direktnim kontaktima na Balkanu i Srednjem istoku, postupio ispravno u skladu sa racionalitetom spoljne politike. Nemaka i turska zona uticaja Refleksija borbe za globalnu dominaciju na podruje Balkana sa sobom donosi i pitanje istorijskih zona uticaja. U okviru evropske diplomatije 19. veka, ova borba je suoila tri istorijska naslea od kojih dva imaju pozitivan, a jedan negativan trend razvoja. Jedna od zona uticaja koja se razvija nakon ujedinjene Nemake, a prostire se ka istoku i jugoistoku je svetorimsko-nemako naslee.Ono obuhvata podruje od Poljske na sjeveru preko Austrije i Maarske pa sve do Hrvatske i Jadrana; druga zona uticaja je ortodoksnoslovenska, a koja je odraz ruskog ideala Treeg Rima, te koja je, pretvorivi se kasnije u socijalistiku ideologiju, otvorila put ka Gvozdenoj zavesi. Prostire se od Besarabije na severu pa sve do Egejskog i Jadranskog mora obuhvatajui Bugarsku, Srbiju i Grku. Nasuprot ovim osovinama u progresu, osmanska osovina, koja je u nazatku, naslanjala se na istorijsku politiku prema Poljskoj na severu i na bazu autohtonih balkanskih naroda - Bonjake i Albance - na jugu, a koji su se identifikovali sa osmanskom kulturom. Engleska politika koja je teila balansu, meu nemakim i slovenskim faktorima nastojala je formirati politiki tampon slian staroj Jugoslaviji. Navedeni balansi, manje-vie, i danas su na sceni. Naalost, postoji jedna injenica koju moramo prihvatiti, a to je da Turska nema snagu uticaja kojom bi mogla parirati Nemakoj i Rusiji u njihovim nastojanjima da zatite svoje zone uticaja. Zbog toga, balkanska kriza se skoro pa pretvorila u pokret za ienje islama i osmanskog identiteta na tom podruju. Poslednja kriza u Bosni i na Kosovu to otvoreno potvruju. Uticaj Rusije i SAD Meutim, za razliku od 19. veka, u novoj konjukturi, najvaniji faktor je SAD. Sjedinjene Amerike Drave svoj uticaj na tom podruju nuno moraju osloniti na faktore koji su ostali izvan nemake i slovenske zone uticaja. SAD koje su uvidele da su Maari, Hrvati i Sloveni na politikoj ravni naklonjeni Nemakoj, Srbi Rusiji, a Bugari, Rumuni i Grci, u konjukturalnom smislu, obema stranama, hteli-ne hteli, nastojae na seni odravati bonjaki i albanski elemenat kao aktere balansa u regiji.Na toj taki, Turska, ne suprostavljajui se i ne prekidajui diplomatske odnose sa Nemakom i Rusijom, treba raditi na realizaciji regionalnih ciljeva koji se poklapaju sa ciljevima SAD-a. Nasuprot antosmanskom i antiturskom imidu koji se na Balkanu vrlo esto reafirmie, posebno od strane Srba i Grka, nuno je da Turska svoje faktore borbe za globalnu dominaciju paljivo reflektuje na to podruje. Potrebno je uspostaviti diplomatska i realna sredstva koja e Turskoj omoguiti intervenciju u regiji. Odbacivanje politike kulture i ustanova nasleenih od Osmanlija stvara teak poloaj s aspekta politike na Balkanu. Svako zna za nau istorijsku i emotivnu bliskost sa Bonjacima i Albancima; meutim, za takvo neto ne postoje legalna meunarodna sredstva. Unutranji stav koji u islamskom kulturnom razvoju vidi opasnost stvara prepreku u odbrani ouvanja tog identiteta na Kosovu i u Bosni; jer Srbi, faktore koji im se suprotstavljaju na oba ta podruja, prikazuju kao predstavnike islamskog fundamentalizma. Negativna propaganda protiv Alije Izetbegovia predstavlja vaan primer na ovu temu. Nuno je da Turska, posebno kada je

Balkan u pitanju, preduzme nove mere balansa i harmonije izmeu unutranje politike kulture i konstelacije spoljne politike. BiH u poziciji produene ruke Bosna i Hercegovina je i dalje u poziciji "produene ruke" preko koje se Turska u politikom, ekonomskom i kulturnom smislu prua do Srednje Evrope. S druge strane, Albanija predstavlja barometar turske politike na Balkanu. Nemogue je da Turska poseduje bilo kakav trajniji uticaj na Balkan ukoliko ne podri stabilizaciju i sigurnost Albanije na tom podruju. Budunost Bonjaka i Albanaca predstavlja balkanski klju u pogledu kako geokulture tako i geopolitike. Najvanija nepromijenjena strateka prednost za Tursku na Balkanu koji ivi u trusnim i promenjivim regionalnim odnosima, ogleda se u tome to su drutva, koja su ostala iza Osmanlija i svoju sudbinu veu za regionalnu mo i uticaj Turske, ostala na svojim podrujima u kojima nastoje jaati svoju sigurnost. Ovakvo stanje nije samo odgovornost i teret za Tursku, ve istovremeno predstavlja najvanije sredstvo za uspostavu zone uticaja na Balkanu. Linija koja se sa severozapada protee od Bihaa preko srednje i istone Bosne, zatim Sandaka, Kosova, Albanije, Makedonije, Kirdalije do istone i zapadne Trakije predstavlja, sa stanovita geopolitike i geokulture Balkana, koridor od ivotne vanosti za Tursku. Ako se paljivo pogleda, Srbi su u ratu u Bosni nastojali prekinuti komunikaciju upravo na toj liniji, te su okupacijom istone Bosne presekli vezu srednje Bosne i Sandaka sa Kosovom, a s druge strane, nastojali izolovati Biha kao jedno ostrvo drei ga pod opsadom. U nastavku rata obnovljena je komunikacija izmeu Bihaa i srednje Bosne dok je etniko ienje u istonoj Bosni potpuno unitilo vezu izmeu Sandaka i Bosne. Purifikacija Kosova e Bonjake na severu pretvoriti u manjinsku zajednicu Srednje Evrope, dok e Albance dovesti u poziciju skupine skuene na Jadranu umesto pozicije etnike grupe koja se iri na Balkanu. De facto, to e znaiti razdvajanje faktora koji sebe vide u sudbonosnom jedinstvu sa Turskom, te njihovu marginalizaciju. To e oznaiti poslednju etapu potpunog ienja osmanskog naslea. Aktivnosti koje e Tursku uiniti jakom kako u konjukturi mira, tako i napetosti i krize su sledee: osiguravanje unutranje sigurnosti grupacija koje ive na navedenoj liniji, ouvanje kulturnog blaga, jaanje ekonomske i socijalne infrastrukture, te jaanje trajne komunikacije izmeu grupacija na tom podruju. u suprotnom, demografsko reenje i ienje tog podruja rezultirae, u velikoj meri, umanjenjem turskog uticaja na Balkanu. Spreiti antiturski savez Prvi je tzv. unutranji krug, koji sainjavaju Kosovo (samim tim i Srbija), Albanija i Makedonija, u kojem dominiraju napetosti nakon etnike podele Albanaca; drugi krug je sainjen od Grke, Savezne Jugoslavije (proirene Srbije), Bugarske, Turske i Bosne i Hercegovine, to znai da obuhvata zemlje koje se prve mogu umeati u irenje krize. U treem krugu su zemlje koje mogu uticati na balans u zemljama iz prva dva unutranja kruga. To su Hrvatska koja moe intervenisati u Bosni, Maarska koja moe intervenisati u Vojvodini, te Rumunija koja moe imati uticaja na sve balanse s obzirom na geografski poloaj kojeg zauzima. Potrebno je uspostaviti koordiniranu diplomatiju prema ovim trima krugovima. Sa tog aspekta, turski prioritet u pogledu balansa unutar prvog kruga je da Albanija ojaa na svim poljima, te svestrana saradnja s ovom zemljom kada je u pitanju podruje Balkana. Propusti na tom planu rezultirae poveanjem grkog i italijanskog uticaja u Albaniji na

raun Turske. U bankarskoj krizi u Albaniji Grka je zadobila vanu zonu uticaja nakon spore i nedovoljne turske pomoi. Traenje grkog posrednitva od strane albanskog premijera u prvim danima krize na Kosovu predstavlja ozbiljno upozorenje za Tursku po ovom pitanju. Albanska kriza, s obzirom na uticaj i posledice, poseduje veu mogunost za dublje regionalne sukobe od one u Bosni i Hercegovini. injenica da su Bonjaci, izuzev Sandaka, veinom nastanjeni u Bosni i Hercegovini osigurala je uspeh nastojanjima da se kriza ogranii na tu zemlju, to nije bilo ispravno. Osim kratkotrajnog hrvatsko-srpskog direktnog sukoba, kriza je bila zamrznuta u granicama BiH. Za razliku od Bonjaka, injenica da Albanci ive u velikom i izvan Albanije, na Kosovu i Makedoniji, rezultira direktnom srpskom i grkom intervencijom u krizu. Prelazak sredita krize na Balkanu sa Bonjaka na Albance jeste prvi signal ireg regionalnog sukoba, te kao takav izaziva ozbiljnu zabrinutost. Zadobijanjem unutranjeg jedinstva i saveznitva u zemljama iz drugog kruga, treba balansirati stalnim suprotnim savezima. Najvanije je spreiti mogui regionalni savez protiv Turske, a koji bi se ostvario prilaenjem Bugarske srpsko-grkom savezu. Eventualni srpsko-grko-bugarski blok sa sobom bi doneo vei pritisak na regionalnu strateku liniju koja je za Tursku od ivotne vanosti, rasturanje Makedonije, te de facto prekinuo vezu u odnosima Turske sa Bosnom i Albanijom. Zbog toga, nuno je razviti bileteralne i multilateralne odnose sa Bugarskom, a ako je mogue, uspostaviti i dvostranu komisiju koja e motriti balkanske probleme i na taj nain konstantno ispipavati puls toj zemlji. Potrebno je intenzivirati odnose sa zemljama iz treeg kruga - Rumunijom, Maarskom, Slovenijom i Hrvatskom. Posebno je potrebno pojaati ekonomske odnose sa Rumunijom s kojom su oni vrlo dobri, tako da je u eventualnoj balkanskoj krizi nuno ouvanje otvorene linije snabdevanja preko Rumunije i Dunava. Turska treba teiti sveobuhvatnoj regionalnoj politici sa istovremenom sveu o unutranjim suprotnostima i opasnostima. U tom kontekstu, potrebno je da zauzme predvodniku i aktivnu ulogu na Balkanskoj inicijativi i u Platformi jugoistone Evrope. Kao to smo esto isticali, okretanje Turske u okviru NATO prema Srednjem istoku ini je pasivnom zemljom u opasnosti, doi e okretanje ka Balkanu i istonoj Evropi, ini uticajnijom i snanijom prema Evropskoj uniji koja je odbacuje. Ovako definisano stanje bit e blisko i buduem nunom amerikom izboru razvijanja bliske politike prema Bonjacima i Albancima u regiji s obzirom na prisnost ovih naroda prema Turskoj.