MAINSKI FAKULTET BEOGRAD Mainski elementi-2 II-kolokvijum 1.

Konusni zupanici a) Osnovne karakteristike i podela

Konusni zupani parovi omoguuju promenu pravca ose izlaznog vratila u odnosu na ulazno. To geometriju zubaca konusnih zupanika ini vrlo sloenom. Izrada je skuplja u poredjenju sa cilindrinim parovima, a nosivost manja. Primenjuju se samo kada treba promeniti pravac ulaznog u odnosu na izlazno vratilo i to uglavnom na prvom stepenu prenosa gde su obrtni momenti mali. Ugao izmedju osa (vratila), naelno moe biti razliit od 900, medjutim zbog izrade gotovo uvek je 900. Zupci mogu biti pravi, kosi i krivi (spiroidni). Pravozubi konusni zupanici primenjuju se samo za male obimne brzine. Pri veim ugaonim brzinama, mirnije rade i vea je nosivost druge dve grupe konusnih zupanika. Izbor oblika zubaca, u sprezi je i sa nainom izrade. Nosivost je visoka ako se zupci cementiraju i posle toga bruse. Bruenje konusnih zupanika, medjutim, predstavlja sloen problem naroito kod sloenijih oblika zubaca. Povoljna raspodela optereenja u sprezi zubaca konusnih zupanika, postie se podeavanjem poloaja vratila. Potreba za ovim podeavanjem ini konstrukciju sloenijom, odravanje i montau komplikovanijim. Proraun i analize su takodje sloene te se izvode primenom aproksimativnih metoda.

b) Sprezanje konusnih zupanika

Konusni zupani par je upisan u sferu. Profili zubaca jednog i drugog zupanika se kreu po sfernoj povrini i na zakrivljenoj povrini se spreu. Na tako zakrivljenoj povrini profili zubaca su takodje zakrivljeni, dodirnica je zakrivljena, a putanje zubaca su krunice na sferi. Profili zubaca su sferne evolvente, a bokovi su sferne evolventne povrine. Dodirnica je sferni oktoid koji lei na sferi i po kojoj se kreu take dodira zubaca. Visine i debljine zubaca se smanjuju prema centru sfere. Radi pojednostavljenja ovog stanja, vri se aproksimacija. Sprezanje na sfernoj povrini prevodi se u ravan posredstvom ekvivalentnog zupanog para. To je cilindrini par zupanika ije sprezanje odgovara sprezanju konusnog zupanog para. Aproksimacija se ostvaruje pomou dopunskih konusa ije izvodnice tangiraju sferu po kinematskim krunicama zupanika i upravne su na izvodnice kinematskih konusa.

Ov1 O1

rv1 Sferni oktoid

av

rv2

O2

a) Ov2 b)

Sprezanje konusnih zupanih parova: a) na sferi, b) u ravni posredstvom ekvivalentnog cilindrinog para

c) Geometrijske mere
Dimenzije se definiu na spoljnjem konusu, na rastojanju Re d e = mz ; d ae = d e + 2hae cos ; d fe = d e 2h fe cos

hae = ( y + x ) m ;

h fe = ( y + c a 0 x ) m

Koeficijenti pomeranja profila x kod oba zupanika moraju biti jednaki i suprotnog znaka da bi se odrao osni ugao od 900. Veliine koeficijenata visine profila razlikuju se kod proizvodjaa maina za izradu konusnog ozubljenja. Najee je y =1, ca0=0,188 i x1 = x 2 = 0,46 1 1 u 2 . Uglovi konusa su

tg1 = 1 u i tg 2 = u , 1 + 2 = 90 . Uglovi podnonih i temenih konusa f1=1-f1; f2=2-f2; a1=1+a1; a2=1+a2 gde su uglovi podnoja zubaca tgf1=hf1/Re, tgf1=hf1/Re. Da bi temeni zazor bio isti po celoj irini zupanika b koristi se a1=f2 i a2=f1 usled ega su izvodnice temenog i podnonog konusa spregnutih zupanika paralelne. Temeni konus je krai od kinematskog i podnonog . he hfe hae b

Re Ri

a
dae de dfe

f a

rv

C KB

Poluprenici fiktivnih zupanika rv i odgovarajui brojevi zubaca ovih zupanika su d e1 d e2 rv1 = rv 2 = ; ; a v = rv1 + rv 2 2 cos 1 2 cos 2 d e1 d e2 z z2 z v1 = 1 ; zv2 = Re = ; = cos 1 cos 2 2 sin 1 2 sin 2

d) vrstoa
Zupci konusnih zupanika optereeni su tangentnom (obimnom) silom 2T 2T1 2T2 Ft = = = d m d m1 d m 2 koja deluje na sredini zupca (sl.8.51a), na srednjem preniku b sin d m = mm z ; mm = m z Radni naponi se odredjuju na isti nain kao i kod cilindrinih zupanika, stim to su za proraun merodavni parametri ekvivalentnih cilindrinih zupanika Najvei napon na bokovima zubaca je

H = ZE ZH ZZ

Ft bd m1

u2 +1 K A K v K H K H u

Napon je povrinski pritisak i isti je za zupce oba zupanika u dodiru. Naponi u podnoju zubaca nisu isti kod spregnutih zupanika, a odredjuju se F F = YFa YSa Y Y t K A K v K F K F bm m Svi faktori su istog znaenja i odredjuju se na isti nain kao i kod cilindrinih zupanika. One vrednosti korekcionih faktora koje se razlikuju u odnosu na cilindrine zupanike date su u tablici. Kritini naponi se takodje odredjuju na isti nain, [ H ] = H lim Z L Z v Z R , [ F ] = F limYST , gde je YST =2. Stepeni protiv razaranja bokova i podnoja subaca su [ H ]1 [ H ] 2 [ F ] 1 [ F ] 2 ; SH2 = ; ; SF2 = S H1 = S F1 = H H F1 F2 Treba da su vei od granica 1,5...2,5 koje su neto vee u poredjenju sa cilindrinim zupanicima. b
rv dm

rv

2. Puni parovi a) Osnovne karakteristike i podela

Puni parovi omoguuju sprezanje mimoilaznih vratila pod uglom od 90, uz ostvarivanje velikog prenosnog odnosa, uz miran rad, ali uz zagrevanje i manji stepen iskorienja u poredjenju sa zupanim parovima. Puni par ostvaruje svoju funkciju na istom principu kao i navojni par. Sastoji se od punog zavrtnja - pua i punog zupanika. Pu je u obliku zavrtnja tj. zupci su obavijeni oko jezgra, a puni zupanik obuhvata svojim zupcima deo ovog jezgra. Puni zupanik tako ini jednu polovinu navrtke koja umesto da se translatorno kree, rotira oko ose punog zupanika. Funkcija se ostvaruje na principu intenzivnog klizanja. Pu se izradjuje od elika, kali i brusi, a puni zupanik od bronze, najee kalajne. Materijali razliite tvrdoe obezbedjuju povoljne uslove za klizanje. Pu moe biti sa jednim zupcem z1 = 1 (jednim poetkom navoja) sa dva ili vie zubaca. Pu je uvek pogonski sem retkih izuzetaka kada eventualno moe biti i gonjeni. Smer zavojnice pua moe biti levi i desni. Smer rotacije pua takodje moe biti levi i desni te u zavisnosti od kombinacije ovih smerova odredjuje se i smer rotacije punog zupanika odnosno izlaznog vratila. Puni parovi mogu biti cilindrini i globoidni. Kod cilindrinih kinematska krunica punog zupanika tangira izvodnicu kinematskog cilindra pua. Dodir se ostvaruje na jednom ili na dva zupca punog zupanika i odgovara sprezanju zupanika i zupanice. Kod globoidnog para izvodnica pua obuhvata kinematsku krunicu zupanika, a kinematske povrine se uklapaju jedna u drugu. Uvean je broj zubaca u dodiru i smanjen je pritisak na dodiru. Nosivost globoidnih punih parova je poveana, a habanje smanjeno. Ipak ovi puni parovi se malo primenjuju zbog sloenog oblika pua odnosno zbog sloenosti postupka njegove izrade.

a)

b)
Oblici punih parova: a) cilindrini, b) globoidni

b) Geometrijske mere
U preseku X-X, cilindrinog punog para ostvaruje se sprezanje profila zubaca punog zupanika sa standardnim profilom (zupanicom). U tom preseku korak na srednjoj liniji profila je px=mx, a hod zavojnice pua je Ph=z1px, gde je z1broj poetaka navoja (zubaca) pua, a mx=mn/cosm. Ugao zavojnice pua na srednjem cilindru prenika dm je P Ph zm z z tg m = h ; dm = = 1 x = 1 mx = q mx ; q= 1 dm tg m tg m tg m tg m Puni broj q je standardizovani ceo broj u granicama 7...20, od koje zavisi prenik jezgra pua i ugao nagiba zavojnice m. Sa poveavanjem punog broja q poveava se prenik pua, a smanjuje se ugao m pri istom modulu. Broj zubaca odnosno broj poetaka pua z1 moe biti 1...6 i bira se u zavisnosti od X potrebnog prenosnog odnosa i=n1/n2=z2/z1. da2 df 2
xnmn

b2

d2 Rf 2 Rk 2 d1

dm

df 1 da1

d1

px

cnmn

mn

srednja linija

Sprezanje i geometrijske mere punog para

Dimenzije punog para slede iz sprege prikazane na slici, za pu

d1 = d m + 2 x n m n ; za puni zupanik d 2 = mx z2 ;

d a1 = d m + 2m n ;

d f 1 = d m 2m n (1 + c n ) , d f 2 = d 2 2m n (1 + c a 0 x n ) ,

d a 2 = d 2 + 2m n (1 + x n ) ;

osno rastojanje a=(d1+d2)/2 i irina punog zupanika b2=(0,75...0,8)d1.

dk 2

c) vrstoa i habanje punog zupanika

Puni zupanik je od slabijeg materijala (bronze), a oblik zubaca je takav da razaranja mogu biti samo na zupcima punog zupanika, a ne na zupcima pua. Napon na bokovima zubaca je d Z = 2,05 m a3 a gde je ZE faktor elastinosti spregnutih materijala (tablica 8.16), a Z - faktor oblika kontakta zubaca. Dati obrazac za Z vai za sve oblike cilindrinog pua (ZA, ZI, ZN i ZK) osim za ZH gde koeficijent 2,05 treba zameniti sa 1,86.
H = ZEZ K A T2
0,34

Zupci punog zupanika se habaju, a debljina pohabanog sloja moe dostii vrednost od 0,3mn. Napon koji tokom Lh=25000 sati rada dovede do ove pohabanosti je kritini napon Hlim (a=100mm, vk=1m/s). Za druge uslove kritini napon je [ H ] = H lim Z h Z v Z S Z L
25000 5 3000 Zh = Zv = ; ZS = L 1,6 ; 4 + vk 2900 + a h Brzina klizanja vk=dmn1/(60cosm), ako se razlikuje od 1m/s koliko je bilo pri ispitivanju Hlim dovodi do promene faktora uticaja brzine klizanja Zv. Isto vai i za faktor veka Zh i faktor veliine punog para ZS. Faktor ulja ZL=1 ako je podmazivanje poliglikol uljem, za mineralna ulja ZL=0,89.
Stepen sigurnosti protiv habanja zubaca punog zupanika SH=[H]/H , treba da je vei od jedinice da u predvidjenom radnom veku ne bude dostignuta kritina pohabanost. Polazei od SH =1, moe se odrediti Zh i vek Lh do postizanja ove pohabanosti. Za potpuniju sigurnost dovoljno je SH =1,25. Prema DIN 3996, za proveru opasnosti od loma zupca punog zupanika merodavan je napon smicanja K F K F 2T T2 = T1i Ft 2 = 2 ; F = Y A t 2 = 0,63 A t 2 ; d2 b2 m n b2 m n gde je Y ukupni taktor oblika punog venca. Za nepohabane zupce Y= 0,55, a za zupce sa graninom debljinom ohabanog sloja od 0,3mn, ovaj faktor iznosi Y=0,63. Debljina venca ispod podnone povrine treba da je vea od 1,5mn . Kritina napon u podnoju zubaca je [F]=FlimYNL. Za ukupan broj obrtaja punog zupanika n>3.106, YNL=1. Za ovu veliinu kritinog napona stepen sigurnosti protiv loma zubaca punog zupanika SF=[F] / F .
16

3. Profili kaia a) Pljosnati

Pokrivni sloj

Vuni sloj

Frikcioni sloj

Pogodnosti - Visoka brzina - Visoka nosivost - Mali uticaj savijanja - Mali uticaj centrifugalne sile b) Trapezni (V-profil) k

Nedostaci - Potreban je mehanizam za ostvarivanje i odravanje sile pritezanja - Silu pritezanja treba preneti preko vratila i leaja.

Fn

k/2
Fr

Fn

a)

b)

Fr

- Poveana je normalna sila na dodirnim povrinama odnosno povean je efektivni koeficijent trenja = 1; k=32...380 sin ( k 2)

- Poveana je debljina kaia to doprinosi poveanju napona usled savijanja kaia i usled centrifugalne sile. Nisu pojodni za visoke brzine i ograniena je minimalna veliina prenika kainika

a)
Z A B C D E ZX AX BX CX DX EX SPCX SPBX SPAX SPZX

b)
SPZ SPA SPB SPC

c)
AA BB CC

d)

bp
o o o o o o o o o o o o o o o

hp

a)

b)

c) Poly-V profil
Objedinjena dobra svojstva pljosnatog i trapeznog profila: smanjena je potreba za pritezanjem kaia, smanjena je debljina (manji naponi usled savijanja i od centrifugalne sile). Mogu izdrati vee pritezanje te je poveana i nosivost. Manja debljina dozvoljava i upotrebu kainika manjeg prenika.

M h

d) Zupasti kai

- Nema proklizavanja, a veza izmedju kainika je elastina sa priguenjem udara i vibracija - Mogu biti jednostrani i obostrani, trapeznog i lunog profila zubaca
F
hk

400

h dw da df

4. Sile u kaiu a) Geometrijske mere

rw1

2
rw2

1
Kod prostog prenosnog para osno rastojanje i prenosni odnos je d 1 i = w2 a = (0,7...2)(d w1 + d w2 ) ; d w1 1 f k gde je fk=0,01-0,03 faktor proklizavanja. Obvojni uglovi i duina kaia su r r 1 = 180 0 2 ; 2 = 180 0 + 2 ; sin = w2 w1 ; a L = 2a cos + (rw1 1 + rw2 2 ) 180 0
b) Sile u granama kaia

Fn

F1

F2

dFn Fp a) d 2 c) F+dF d Fp

F1 dF F d 2 b)

F2

Pri ugradnji kai se pritee tako da u svakom od ogranaka deluje sila Fp . Kada pone prenoenje sile Ft, ova ravnotea se poremeti tako da je sila u vunom ogranku F1 vea od sile u povratnom ogranku F2 za veliinu tangentne sile Ft=2T1/dw1=2T2/dw2 F1 F1 + F2 = 2 F p ; F1 F2 = S c A Ft ; = e F2 Tangentna sila Ft je uveana za stepen sigurnosti protiv klizanja S i za faktor spoljnih dinamikih sila cA. Navedene dve jednaine sadre tri nepoznate sile F1, F2 i Fp. Trea jednaina se dobija na osnovu ravnotee elementarnog dela kaia. Reavanjem se dobija e 1 e + 1 S c A Ft F1 = S c A Ft ; F2 = S c A Ft ; F p = 2 e 1 e 1 e 1 Radi kompenzacije dejstva centrifugalne sile na smanjenje sile trenja, sila pritezanja se poveava srazmerno uticaju mase kaia po jedinici duine (koeficijent k) i kvadratu obimne brzine v. Ako paralelno optereenje prenosi z kaieva, sila pritezanja jednog kaia Fp1 i sila koja deluje na vratilo FR je S c A Ft e 1 + kv 2 ; = ; FR = 2 zF p1 cos F p1 = 2z e +1 Sla koja deluje na vratilo FR dobijena je kao rezultanta sila pritezanja u svim granama kaia. Orijentaciono ona za V (trapezne) profile kaia iznosi FR=(3..5)Ft, za pljosnati moe biti mnogo vea, a za zupasti manja.

c) Pritezanje kaia
zFp1

zFp1

FR

f Fg

zFp1 zFp1 a

5. Naponi i nosivost kaia a) Naponi u kaiu

Najvei napon u kaiu jednak je zbiru napona usled zatezanja dejstvom centrifugalne sile c , usled zatezanja silom u vunom ogranku 1 i napona usled savijanja oko manjeg kainika s1. F h E max = c + 1 + s1 = v 2 + 1 + A d1 Napon usled savijanja kaia menja se u najirim granicama. Broj savijanja u toku jednog obilaska jednak je broju kainika x, a broj obilazaka u jedinici vremena jednak je odnosu obimne brzine v i duine kaia Lp. Uestanost savijanja kaia je fs = xv/Lp .Intenzivna promena napona doprinosi zamaranju kaia. Napon max koji dovede do zamora (prekida) kaia posle N0 promena (savijanja) je dinamika izdrljivost kaia N0. Ova izdrljivost se dobija ispitivanjem kainog para-modela sa prenosnim odnosom u=1 i sa kainicima iji su prenici jednaki minimalno dozvoljenim. Za trapezni kai izradjen od gume sa armaturom od pamunog vlakna, dinamika izdrljivost je N0=6...9N/mm2, N0=107, m= 8. Ako je kai izloen naponu max, broj promena napona do razaranja je 3 8 c 2 2 s1 1 1 1 6 7 2

s2
a)

max

4 3 5 1 2

7 8 6 1 t b)

5 4 logN

N0 max
N0 N

u=1 u>1 c)

1- obilazak kaia

cs N

logN

Naponi u kaiu: a) raspodela napona po obimu, b) promena napona u preseku kaia; c) dijagram zamaranja kaia

N0 N0 Lh = c s c NR 3600 f s max Izjednaavanjem ovog broja promena sa brojem promena napona savijanja u radnom veku n=3600Lhfs , dobija se broj sati rada do razaranja odnosno radni vek Lh. Usled manjeg savijanja na veem kainiku, vek je dui. Ovo poveanje se obuhvata faktorom savijanja kaia cs >1 zavisno od prenosnog odnosa.
N = N0 N 0 max

b) Nosivost kaia

Nosivost kaia izraava se snagom koju moe da prenosi odredjeno vreme u odredjenim uslovima rada. Utvrdjuje se ispitivanjem kainih parova sa prenosnim odnosom u=1 kod kojih je obvojni ugao na oba kainika =1800. Snaga koju kai moe da prenosi do razaranja za uslove ispitivanja P0, korekcijom se transformie u snagu P1 koju jedan kai moe da prenosi u uslovima eksploatacije. Ova snaga odredjuje se po obrascu P1 = P0 c c u c f c h c R c - faktor obvojnog ugla cu faktor prenosnog odnosa cf faktor uticaja uestanosti savijanja ch- faktor vremena rada cR- faktor promenljivosti napona

Potreban broj kaieva za prenoenje raspoloive snage P je c P cAP z= A = P1 P0 c c u c f c h c R Zaokrueni ceo broj kaieva ne treba da je veliki, obino do 4. Ako su duine ugradjenih kaieva jednake, jednako je i zatezanje grupe od z kaieva. U protivnom, ako duine nisu jednake, vie je zategnut kai manje duine. On prenosi vee optereenje i brzo se razara to smanjuje ukupni vek kainog prenosnika. Vei broj kaieva u prenosnom paru dozvoljen je ako se obezbede uslovi za smanjenje odstupanja duina ugradjenih kaieva. eljeni broj kaieva se dobija variranjem (promenama) profila kaia usled ega se menja snaga P0, odnosno P1. Ovo iteraciono ponavljanje prorauna broja kaieva se vri do postizanja eljenog broja z.

6. Lanani parovi a) Geometrijske mere

Visoka nosivost Siguran prenosni odnos Manje brzine rotacije

r r

dw =

p sin 2

= sin

p 180 z
0

; u=

d 2 z2 = d1 z1

180 0 z + z 2 (z 2 z1 ) 2a cos + + Z= 1 2 180 p a=

L = 2a cos + (rw1 1 + rw2 2 )

z + z 2 (z 2 z1 ) p Z 1 2 cos 2 FL1

b) Optereenje lanca
F = K v (K A Ft + Fc )

FL2 FL3 L2 L3 FL4 L4 L5 FL5

p tg ( 2 )

Ft=2T/dw Fc=qv2

L1

KA-faktor spoljnih dinamikih sila Kv-faktor unutranjih dinamikih sila

p sin ( 2 )

FG

vmax =

vmin =

360 z
0

/2

vmax

z=60 z=30 z=15

v = vmax 1 cos 2

vreme

c) Naponi i nosivost lanca

p 4 5 p 1

b3

b2

b1

1 d2 B C

d1

A C

SD

F D FM = D = F K v (K A Ft + Fc )
p=

FM Prekidna sila D Dinamiki faktor SD Dinamiki stepen sigurnosti

K A Ft + Fc pN Ka K x Ku K L Kh A

PC =

P0 K C K a K x K u K L K h K AK z

K h = 3 15000 Lh

Ka-faktor osnog rastojanja, Kx-faktor broja lananika, Ku-faktor prenosnog odnosa, KL -faktor naina podmazivanja, Kh-faktor radnog veka, KC -faktor vrste lanca i Kz - faktor broja zubaca malog lananika. Eksperimentalna nosivost P0 daje se u funkciji koraka lanca p i broja obrtaja odnosno ugaone brzine malog lananika (n1 ili 1).

7. Krute spojnice
fr

a) Karakteristike

fa

a)

b) Obezbedjuju stalan prenos obrtnog momenta, visoke su nosivosti i malog su gabarita. Ne doputaju nikakva odstupanja poloaja osa vratila i ako ova odstupanja ipak postoje, pri ugradnji se indukuju sile usled elastinih deformacija vratila koje dodatno optereuju leaje i vratila. Osim toga krute spojnice prenose sve poremeaje (vibracije i udare) sa jednog vratila na drugo bez priguenja.

b) Oblik i proraun

l4

d1

d2

D d3

a)

l6 l1

l6

b)
l3
T ;

c)

Centriranje
2T r zD

Podeeni zavrtnji
= 4 Fs
2 D2

S =

p=

1,2 Re Fs p ; Sp = T = ; p p b D2

Fs =

Nepodeeni zavrtnji
F p = p Fb = p 2S T zd ; = Fp AS ;
S = TM ;

Tn
3 0,2d 3

S =

TM ;

ST =

S S
2 S + S 2

8. Elastine spojnice

-Elastina veza vratila -Priguenje udara i vibracija -Doputena odstupanja poloaja osa - Poveane dimenzije

a) Elastine spojnice sa gumenim prstenima

x

ds

dc

T
d1 d2 d3

l1 l2 l3 Ft1 =

a)

2T ; zD

b) Ft1 x T cRe 1,4 Re M ; S= = = ; = = 3 W 0,1d s

p= Ft1 p doz d sb

b) Elastine spojnice sa gumenim torusom

d3 D

l2 Fn p doz ; A

d1 d2 d

l1

l1

p=

Fn =

S Ft

Ft =

2T d

c) Elastine spojnice sa elinom trakom

l3

d1

d3

Malo optereenje

Veliko optereenje

9. Zglobne i zupaste spojnice (Spoj vratila koja se seku, osni ugao vratila a) Kardanova spojnica moe se menjati tokom rada, promenljiva ugaona brzina izlaynog vratila) 1,4 1
2 1 2 3
1,2

2 1,0 1
0,8 0,6 00

=150 =300 =450

450 900

a)
2 T2 cos = = 1 T1 1 sin 2 cos 2

b)

1350

1800

b) Kandasta spojnica

Ukljuno iskljuna, visoka nosivost, ukljuivanje i iskljuivanje samo u stanju mirovanja. Koristi se i kao sigurnosna

a)

b)

c)

c) Zupasta spojnica

Ukljuno iskljuna, visoka nosivost, ukljuivanje i iskljuivanje samo u stanju mirovanja, manjih je dimenzija i kompaktnija u odnosu na kanjdastu spojnicu.

a)

b)

10. Frikcione spojnice

Ukljuivanje obrtnih masa u stanju rotacije; Silu pritiska na dodirnim povrinama treba ostvariti i odravati; Klizanjem se oslobadja toplota koju treba odvesti.

Fn Fn F=Fn

Fn=Fa

Fn

a)
Fn=Fa du

b)

Fa

c)

du

ds

ds

Fa = Fn sin + Fn cos ;

Fn =

Fa sin + cos

iFn

d 2

= S T ;

Fn =

2S T id

3 3 2 d s du d = 2 2 3 d s du

p=

Fn p doz ; A

A=

2 2 d s du 4

Sistemi ukljuivanja: mehaniki, hidrauliki, elektromagnetni

a)

b)

c)

Rad sile trenja i oslobodjena toplota

2 2 A = Tk 1dt = I 2 1 2 dt = I 2 1 = I 2 2 0 0 t t

A = Ek 2 + Q ;

Ek 2 =

2 I 2 2 ; 2

Q=

2 I 2 2 2