2D TRANSFORMACIJE

Podaci o radnim predmetima, delovima ili mainskim komponentama se mogu klasifikovatii u etiri grupe: podaci o identifikaciji, podaci o klasifikaciji, podaci o konfiguraciji, i podaci o tehnolokim zahtevima. Podaci o konfiguraciji se mogu raslaniti na podatke o: elementarnim oblicima, dimenzijama elementarnih oblika, tehnolokim zahtevima na elementarnim oblicima, i poloaju elementarnih oblika. Saglasno izvrenoj dekompoziciji delova mogude je uspostaviti hijerarhijsku strukturu podataka

Radni predmet ili mainski deo kao i svako drugo telo se moe definisati kao prostor ograniden jednom ili vie povrina.U sluaju prisustva samo jedne povrine, ona mora biti zatvorena (npr. sferna povrina). U optem

2D TRANSFORMACIJE
sluaju deo je ogranien sa vie povrina. Da bi se mogao definisati oblik predmeta, povrine moraju zadovoljavati sledede uslove: da ne preseca samu sebe, da je orjentisana (deli proctor na onajspolja i onaj unutar tela), i da ne poseduje svojstvo granienja, odnosno da trodimenzionalni proctor deli na konaan ili beskonaan deo. Kriva preseka dve susedne poine se zove ivica a taka preseka tri susedne povrine se zove teme. Polazedi od zahteva matematikog opisa delova, moraju se sloeni delovi razloiti na prostije komponente. U toj strukturi, po svojoj sloenosti, se mogu uoiti 4 nivoa_ elementarni oblici, povrine, ivice i temena.

Prvu grupu elementarnih tela ine pravilna geometrijska tela, obla i rogljasta (kvadar, sfera, cilindar, kupa i torus). U drugu grupu spadaju tehniki standardni funkcionalni oblici (olebljenje, ozubljenje, navoj, leb za klin i td.)

2D TRANSFORMACIJE
Tredu grupu ine elementarni oblici bez naroitog obeleja, ije se granine povrine mogu generisati rotacionim ili translatornim kretanjem ravanske konture oko ili du date linije. etvrtu grupu ine kompleksni elementarni oblici ije se granine povrine mogu generisatii iz datog skupa taaka i konturnih uslova. Oblik pamdenja informacija o opisu nekog mainskog dela, naziva se interni ili kompjuterski model . Taj opis moe biti linijski, povrinski ili zapreminski, zavisno od uspostavljene strukture dela. Sve informacije iz opisa se dalje mogu podeliti na geometrijske i topoloke. Geometrijske informacije se odnose samo na definisanje temena. Ona su definisana svojim koordinatama (x,y) u ravni odnosno (x,y,z) u prostoru. Svi drugi elemnti u strukturi se mogu predstaviti topolokim informacijama koje opisuju pripadnost pojedinih elementa viim hijerhijskim nivoima. Daje se ovom prilikom samo primer predstavljanja linijskog modela .

X(1)
2.5 3

x(2)
7 6

x(3)

x(4)

.............x(n)........................

y(1)

y(2)

y(3)

y(4)

..............y(n).......................

LIN(1,1) LIN(1,2) LIN(1,3)

1 3

LIN(1,4)

.............LIN(2,m)......................

LIN(2,1) LIN(2,2) LIN(2,3)

LIN(1,4)

.............LIN(2,m)......................

P3(7,6) L2 P1(2.5,3.0)

2D TRANSFORMACIJE
PROSTE TRANSFORMACIJE
ROTACIJA SKALIRANJE PRESLIKAVANJE TRANSLACIJA

Transformaciona matrica: x y = x y x = ax + by y = cx + dy
ROTACIJA OKO KOORDINATNOG POETKA

= (ax +by) (cx + dy )

b d

y
X

x x

TT
y

X X
X = ax + by Y = cx + dy

X = x cos + y sin Y = y cos - x sin

a = cos b = sin

c = -sin d = cos

2D TRANSFORMACIJE
Transformaciona matrica rotacije: cos -sin

T=

sin cos

Za = - transformaciona matrica de imati oblik:

cos sin

T=

-sin cos

Kompozitne transformacije Kompozitnim transformacijama zovemo niz prostih transformacija kojima izraavamo neke kompleksne transformacije.
Rotacija oko date take u ravni Rotaciju take u ravni oko proizvoljno date take svodi se na tri proste transformacije: translaciju svih taaka a vector poloaja take oko koje se vri roitacija totacija oko koordinatnog poetka translacija u suprotnom smeru za vector poloaja take oko koje se vri translacija

PRESLIKAVANJE

Preslikavanje u odnosu na y osu -1 0 T= 0 1 0 0 1 m

2D TRANSFORMACIJE
Preslikavanje u odnosu na x osu:

1 0 T = 0 -1 0 0 1 m

Preslikavanje u odnosu na datu pravu

Neka je data proiyvoljna prava p. Preslikajmo taku T u odnosu na datu pravu. Taka T se preslikala u taku T. Neka je udaljenost prave od koordinatnog pocetka d i neka je jedinini vektor noramale na pravu n(n1,n2).

y P
n

d T x

Oznaimo boldovano vektorski oblik datih veliina. Sa slike sledi vektorska jednaina:

T = T TT n

Apsolutna vrednost vektora TT se moe iskazati kao dvostruka apsolutna vrednost vetora TS ili dvostruka apsolutna vrednost vektora ST . Taka T je slika take T ako je prava ogledalo. To ima za posledicu da je du TS jednaka dui ST. Nadalje sa slike se mogu uspostaviti sledede relacije:

T = T 2 TS n

TS = T n - d T = T - 2 (T n) n + 2d n

2D TRANSFORMACIJE

Gore data vektorska jednaina se moe napisati u matrinom obliku kao :

x y =

x y

- 2 x y

n1 n2

n1 n2

+ 2d n1 n2

x y = x y - 2 x y

n12

n1n2 n22

+ 2d n1 n2

n1n2

x y =

x y

1 2n12 -2n1n2

-2n1n2 1 2n22

+ 2d n1 n2

Isti rezultat demo dobiti ako ovu jednainu napiemo u homogenim koordinatama u obliku:

x y 1 = x y 1

1-2n12 -2n1n2 2dn1

-2n1n2 1- n22 2dn2

0 0 1

Transormaciona matrica preslikavanja oko date prave ima oblik:

1-2n12 T = -2n1n2 2dn1

-2n1n2 1- n22 2dn2

0 0 1

2D TRANSFORMACIJE
SKALIRANJE
Skaliranje je transformacija kojom se vektor poloaja take mnoi sklaranom veliinom. Pri tome se samo povedava ili smanjuje intenzitet vektora. Skaliranje moe biti uniformno i neuniformno. Uniformno skaliranje podrazumeva da se jednako uvedava i x i y koordinata.

T= a 0 0 a

x = ax , y = ay a > 1 uvedanje 0<a<1 umanjenje

T=

100 010 00s

x = x/s y = y/s

Za Za

0 < s < 1 uvedanje s >1 umanjenje

DISTORZIJA (smicanje) Distorzija je transformacija koja deformie objekte skalirajui jednu koordinatu drugom. Veliine a i b su konstante proporcionalnosti

T= 1 0 a 1

T = 1 b 0 1