Rudolf tajner Iz GA 145 Sadrano u ciklusu od 10 predavanja odranih u Hagu 20-29. marta 1913.

Kakvo zna enje ima ovekov okultni razvoj za njegove ovoje (fizi ko, etersko, astralno telo i njegovo Ja)

LEGENDE O RAJU I GRALU

VI od X predavanja u Hagu, odrano 25. marta 1913. godine Posmatrali smo promene u ovekovom fizi kom i eterskom telu, ukoliko ih ovek doivljava tokom ezoteri nog razvoja, koji nastoji da sprovede. Ako ho emo da izrazimo osnovni karakter tih promena tada moemo da kaemo: ovek svoje fizi ko telo i svoje etersko telo tokom razvoja ose a sve vie i vie unutranje. O fizi kom telu mogli smo da naglasimo, da se pojedini organi ose aju sve samostalnlji i samostalnlji ukoliko se dalje prodire, da u neku ruku postaju me usobno nezavisnlji. Moglo bi se re i da se fizi ko telo ose a ivlje u sebi. O eterskom telu smo naglasiti da se ono ne samo ose a ivlje, ve da uopte postaje osetljivlje, da se ono proima nekom vrstom svesti; jer ono po inje finlje da saose a tok spoljanjih doga aja. Naglasili smo kako ovek tokom svog ezoteri nog razvoja postaje sve osetljivlji za tok prole a, leta, jeseni i zime. Kako za njega taj tok postaje neto sasvim izrazito, tako da on moe te vremenske injenice, to teku jedna za drugom, vie da razlikuje nego to je to slu aj u obi norn proticanju ivota; moe da ih odvaja i da ih diferencira. Dakle, moemo re i da ovek po inje da sadoivljava zbivanja spoljanjeg etera. To je prvi po etak stvarnog osloba anja od svog tela. S time to ovek po inje stvarno da sadoivljava svoju okolinu, postaje on sve vie i vie nezavisan od svoga tela. Takore i, on e unutranje sadoivljavati prole e, leto, jesen i zimu. Ali time to ivi u spoljanjosti, prestaje da ivi u onome to je njegovo telo. No, ju e smo naglasili da je sve to skop ano sa postajanjem vlastitog tela sve osetljivljim. Time to postaje nezavisnlji od svoga tela postepeno prime uje, da kada postaje nezavisnlji od svoga tela, telo postaje neka vrsta nevolje. Prime uje da sve ono to se odnosi samo na vlastito telo, izaziva neku vrstu prekora. I zato je za neki vii razvoj ve mnogo postignuto, kad ovek otpo ne sa takvim predstavama i ose anjima, kakve smo ju e opisali, te ne bude vie saglasan sa svojom ljudskom li no u; a kada to doivljava u sve ja oj meri, tada je ve mnogo postignuto za vii, za spiritualni doivljaj. No, danas bih pokuao da nastavim dalji tok ovih razmatranja, koja su do sada vie vodila iz unutranjosti prema spolja, tako to u najpre pokuati da opiem stanovite, time podupiruju i napredovanje, kao da je ovek sa svojim astralnim telom i svojim Ja ve postao nezavisan od fizi kog i eterskog tela. O me ustanjima emo jo govoriti u narednim danima. Zbog lakeg razumevanja ja u, dakle, postaviti hipotezu, da ovek u spavanju doivljava trenutak da postane vidovit van svog tela, i da moe da gleda na svoje fizi ko i etersko telo. Do sada smo u inili samo nekoliko koraka prema tom stanju, doli smo dotle, da smo u neku ruku izali iz samih sebe i da smo nau ili sadoivljavati tako neto kao vreme(tok) godine i dana. Sada bismo u uo ili stanje koje bi nastupilo, kada bismo na jednoj strani imali fizi ko i etersko telo, a odvojeno astralno i Ja, kao to je to slu aj sa Ja i astralnim telom u spavanju. Uzmimo da bismo tada mogli gledati natrag na 1

ostavljeno fizi ko i etersko telo. Tada bi nam se ono to smo ostavili ukazalo u sasvim druga ijoj svetlosti, nego to u obi nom ivotu izgleda naoj svesti. U obi nom ivotu gledamo na svoje materijalno telo kroz svakidanje zapaanje, ili preko spoljanje fizi ke nauke, i u njemu vidimo, sa izvesnim pravom, u fizi kom pogledu krunu zemaljskog stvaranja. Ra lanjujemo to zemaljsko stvaranje u mineralno, biljno, ivotinjsko i ljudsko carstvo; i vidimo sve te prednosti koje su izlivene na razne ivotinjske vrste, kako su one, takore i ujedinjene u toj fizi koj kruni stvaranja, u ljudskom telu. Vide emo da to ima izvesno opravdanje za fizi ko spoljanje razmatranje, pa na osnovu dananjeg predavanja ne treba zamisliti, kao da se daje kona no razmatranje o fizi kom telu, time to se najpre pokazuje posmatranjem fizi kog i eterskog tela u snu kada ovek iznenada postane vidovit, ve se samo fiksira jedan trenutak vidovitog gledanja. Iz jednog takvog trenutka, moe se ovo ukazati: gledaju i tada najpre nae etersko telo, vidimo, da nam se ono ukazuje kao neka u sebi ra lanjena maglovita tvorevina sa raznim strujanjima, koja emo kasnije ta nije opisati. To je jedna u punom smislu umetni ka tvorevina, koja je u neprestanom toku, pokretu i ni na jednom mestu ne miruje. A zatim pogledajmo na ono to je umetnuto u etersko telo, pogledajmo na nae fizi ko telo. Setite se sada onoga to je re eno, da se mora isklju iti vlastito miljenje, dakle, ne pravimo vlastite misli o tome, to tu vidimo. To je pre svega jedan od osnovnih zahteva za taj vidoviti pogled, da se potpuno dajemo da nas inspiriu takore i svetske misli, to u nas uti u. Dakle, to tu vidimo, to posmatramo, a to pre svega deluje na nae ose anje i volju. A ako smo zaista postigli to o emu je govoreno, tada nam izgleda kao da smo izgubili nae vlastito miljenje. I tako gledamo sa ose anjima, na fizi ko telo koje je umetnuto u onu maglovita tvorevinu naeg eterskog tela to se neprestano pokre e. Tada imamo najpre neki potpuni utisak. A taj potpuni utisak je takav, da nas to to tu ugledamo neizmerno rastui, strahovito rastui. I, moji dragi prljatelji, to raspoloenje due, mora se re i, ta strana tuga, nije zavisna od ljudske individualnosti, ve je ona sasvim zajedni ka. Nema oveka, koji onda, kada kao to je opisano pogleda spolja na svoje fizi ko telo, kako je poloeno u etersko telo, koji u tom asu ne bi bio proet neizmernom alo u. Svi ti utisci, to ih sada opisujem, utiskuju se najpre u ose anje, a ne u miljenje. Kada pogledamo prema svetskim mislima koje se u nas ulivaju, obuzima nas neizmerna tuga, jedno sasvim melanholi no raspoloenje. Te misli, koje nisu nae, ve stvarala ke, to tkaju i deluju u svetu, osvetljavaju nam takore i tvorevinu naeg fizi kog tela i one nam kazuju, putem i na inom svoga rasvetljavanja, ta je to to tu vidimo. One nam kau: sve to, to tu vidimo jeste poslednji dekadentni proizvod jedne, nekad postoje e veli anstvenosti. A na osnovu toga to nam te misli kau, dobijamo utisak: to to gledamo kao svoje fizi ko telo, to je neto, to je nekada bilo silno i divno, pa je splasnulo i sasuilo se, a sada nam se ukazuje kao mala splasnuta tvorevina nekadanjeg velikog sjaja. To, to je poloeno u nae etersko telo, izgleda nam kao neko, u fizi kom skamenjeno se anje na predivnu veli anstvenost. Tu nam se ukazuju nai pojedini fizi ki organi, to danas takore i spadaju u na sistem probave, cirkulaclje krvi i disanja. Gledamo ih duhovno spolja i gle, izgledaju nam tako, kao da bi nam kazali: sve to to imamo pred sobom u fizi kom telu, sve su to splasnuti i sasueni produkti ivih bi a to su nekada postojala, ivih bi a to su ivela u jednoj divnoj okolini, a koja su sada splasnula i sasuila se. A ovot koji danas u sebi imaju organi, srce, plu a, jetra i drugi organi, samo su poslednji dekadentni ostaci ivota, nekadanjeg mo nog unutranjeg ivota. I pred naim vidovitim poglednom polako se uobli avaju ti organi u ono, to su nekad bili. Kao to neka davna misao, na koju se mnogo kasnije se amo, kada se trudimo da je dozovemo u pam enje, kao to ta misao izrasta u ono to je nekada bila, tako raste i ono to u sebi nosimo, na primer kao plu a, najpre se ukazuje kao poslednje 2

se anje na pradavni sjaj i divotu. Ali ose amo: to ide unatrag, kao to neka sadanja misao ide unatrag na neko davno se anje, koje se zatim uobli ava u ono to je nekada bilo. U naem gledanju izrastaju plu a u imaginaciju onoga, to je nekada poznavao okultizam kao trajni simbol, pa i danas jo poznaje kao simbol ljudskog oblika: u imaginaciju orla. I dobijamo ose aj: ta plu a su nekada bila jedno bi e, koje se ne moe uporediti sa dananjim ivotinjskim bi em orla, jer taj ivotinjski orao sa druge strane tako e predstavlja dekadentni produkt nekadanjeg silnog bi a, koje se u okultizmu ozna ava kao orao, kao u nekom kosmi kom se anju, okultisti ta plu a postaju orlom koji je nekada postojao. A ako svoj vidoviti pogled upravimo na nae srce, onda ose amo, kako nam se ono ukazuje kao splasnuti, sasueni i smeurani proizvod, kao podse anje na davni sjaj tada ose amo kao da se vra amo u davna vremena, u davno prohujala doba ka jednom bi u, koje okultista ozna ava lavom. A zatim donji telesni organi, organi ishrane, ukazuju nam se kao se anje na ono, to se u okultizmu naziva bikom, na ono drevno bi e, koje je jednom bilo ivo u sjajnoj okolini, a koje se u evoluciji sasuilo i splasnulo, i danas se ukazuje kao donji telesni organi. Tako bih mogao ematski da nacrtam ono, to je nekada bilo, a do ega dolazimo kad spolja vidovito posmatramo nae telesne organe: bik, lav i orao, jedan iznad drugog. Tako vidimo neto to je ivelo nekad kao tri sjajna iva bi a u drevnoj prolosti. Ja u sada ovo da nacrtam umanjeno i ematski.

Oko tih osnovnih organa moemo naokolo da vidimo i druge organe u onome, to je ranije postojalo u drvenoj prolosti; i na taj na in dobijamo pred naim vidovitim gledanjem neto, to se da sravniti skoro sa svim oblicima zemaljskog ivotinjskog carstva. Ako jo jednom svratimo pogled na nae fizi ko telo, koje je umetnuto u nae etersko telo, i pogledamo na ono to se u anatomlji naziva nervni sistem, tada nam i taj nervni sistem izgleda kao splasnuti i sasueni produkt. Ali to, to je danas umetnuto u nae fizi ko telo kao nervni sistem, to pred vidovitim pogledom izgleda kao uma udnovatih biljnih bi a, koja se na razne na ine me usobno prepli u kroz ona bi a, koji se nazivaju ivotinjskim, tako da vidimo poredak biljnih bi a, koji se kroz etersko telo provla e na sve strane. itav nervni sistem se raspli e u umu pradivnih biljnih bi a, tako da nam se stvarno predstavlja neto, kao mo no razgranato biljno bi e, u kome stanuju ivotinjska bi a, o kojima smo sada govorili. Kao to sam rekao, ja opisujem ono, to se ukazuje vidovitom pogledu, koji je prikazan kao da bi se pojavio u spavanju, tj. kako spolja posmatra fizi ko telo poloeno u etersko telo. Kada to sve ima pred sobom, tada ovek kae sebi iz razloga, to to oveku kau misli sveta i na neki na in mu tuma e ono, to ima pred sobom tada ovek kae sebi: sve to, to ti kao ovek nosi u sebi, sve je to splasnuto i smeurano od onoga, to ti se sada vidovito ukazuje kao u nekom kosmi kom se anju. A sada se radi o tome, da se 3

do te ta ke razvoj vodi tako, da se ovek neprestano veba u samokontroli i samosaznanju. Samosaznanje vodi oveka dotle da ose anjem moe da shvati: Ti si izvan svoga fizi kog tela. Ono to se tebi ukazuje kao tvoje fizi ko telo, poloeno u etersko telo, pred tvojim se pogledom preobrazilo u ono, o emu smo sada govorili. A to to sada vidi, to ne postoji u sadanjosti; to je moralo postojati u prolosti, da bi moglo postati ono, to se tu dole nalazi kao fizi ko telo. Da bi taj splasnuti proizvod mogao nastati, moralo je nekad postojati ono, to sada vidi pred sobom vidovitim pogledom. Zato fizi ko telo izaziva isprva onaj alosni utisak, poto se upoznaje kao, neto to je nastalo kao poslednji svenuli proizvod nekadanjeg sjaja, koji se sada pojavio pred vidovitim pogledom. Ako je ovek, razvijaju i se, dovoljno oja ao svest, tako da je stigao do ovog stepena razvoja, tada zapaa da u astralnom telu, koje je sada napolju izvan eterskog i fizi kog tela, ne moe druga lje... molim vas da me ne razumete pogreno. Ja opisujem injenice i vi ete ve videti kako se te injenice ipak razjanjavaju, ako se to tako moe re i, u slavu mudrog vodstva sveta. Jer prvo se moraju upoznati injenice, a slede ih dana e se ve razjasniti o emu se tu radi rekoh, ovek ne moe druga ije, ve da upozna sebe, takvog kakav je tu u svome astralnom telu, kao egoistu, apsolutnog egoistu, kao jedno bi e koje ne poznaje nita drugo ve samo sebe, pa ovek tako upoznaje da ima dosta razloga da bude tuan. Jer sada se name e ose anje, da znamo zato se to dogodilo, zato je sve to splasnulo. Jer, radi se o tome: ko je krivac za to splanjavanje? Ko je u inio da ono to vidovito gleda pred sobom, ta divna biljna bi a, sa savrenim ivotinjskim stvorenjima u sebi, splasnu na ovaj dananji produkt tvog fizi kog tela? A sad zazvu i kao unutranja inspiraclja: Ti si to sam u nio, ti sam! I to si uopte postao, to to si danas, ima da zahvali okolnosti, to si imao snage, da celu ovu uzvienost prome svojim bi em. Tvoje bi e je ulo kao otrov u ovu uzvienost, i taj davni sjaj dovelo na ono to je on sada! Dakle, ovek je to sve sam skrivio i to moe biti takvo bi e kakvo jeste, ima da zahvali ba okolnosti to je svojim bi em uneo klicu smrti u sav taj sjaj, to je smrt u njega utisnuo, impregnirao, te je taj sjaj morao splasnuti. Kao da pred sobom imate mo no stablo, to sjajno raste i u sebi hrani raznovrsne ivotinje, koje mogu da ive samo, od njega, pa ga na jednom mestu izbuite tako da po ne da se sui, da vene i da splanjava sa svim onim bi ima, to se nalaze na njemu i njime se hrane, pa sada i ona izumiru tako se iri pred vidovitim pogledom, ono to se dogodilo s onim to je splasnulo u ljudsko fizi ko telo. Neizmeran je utisak, koji se izaziva u tom momentu vidovitim na inom posmatranja. A ovek sve vie i vie tei u svome astralnom telu da dozna, kako je dolo do toga. U tom momentu me u ivotinjskim prabi ima, koja tu opaa, pojavljuje se takore i u pozadini bate, uvijaju i se u jednom predivnom obliku, istinski Lucifer.

Tu se sada ovek putem vidovitog posmatranja upoznaje s Luciferom, te sada zna: O da, tako je bilo snagama to su danas splasnute u fizi kom ljudskom telu, od vremena kada se Lucifer pojavio u celom tom bi u, koje sada vidovito gleda. Sada ovek zna, da je u onim drevnim prolim vremenima, kada je to sve, to se sada ukazuje vidovitom pogledu, bila stvarnost, da se u svemu tome tada ovek ose ao ivim; u tome je on bio, to je bilo njegovo carstvo. U tome carstvu ga je privukao sebi Lucifer, ovek se vezao, s Luciferom i posledica toga je bila da su ga bi a viih hijerarhija potisnula u struje snaga, koje se otprilike mogu nacrtati ovim linljama, pa su oveka koji je stupio u savez s Luciferom a to se sve ukazuje pred vidovitim pogledom potisnula ispred sebe u ove regione. Ta je oblast dobila otvore ovde (gore desno), a ti su otvori u splanjavanju postali nai ulni organi. Kroz te otvore je ovek izguran napolje iz ove oblasti, u kojoj je ranije iveo zbog toga to se vezao s Luciferom. A time to je ovek odatle istisnut, on ivi sada u svetu izvan ove tvorevine, a ta se tvorevina splasnula i pretvorila u ljudsko fizi ko telo. Da bi dobili ematski pregled, predstavite sebi to tako, kao da fizi ko telo postaje sve ve e i ve e, da se svi organi pove avaju, organi za varenje, za cirkulaclju krvi, za disanje i da u tom pove avanju nastaju od njih mo na ivotinjska bi a, a od nerava da postaju biljna bi a. U toj mo noj tvorevini zamislite oveka za gospodara. A sada se s jedne strane pojavljuje Lucifer; ovek biva privu en od Lucifera, a zbog toga onda bi a viih hijerarhija po nu da potiskuju oveka i izgone ga napolje. A zbog toga to je ovek isteran napolje, sva ta tvorevina polako splanjava na jedan mali prostor, koji obuhvata dannje ljudsko telo, i ovek je sa svojom dnevnom sve u izvan svoga tela. Jer, time je izazvano to da ovek ne zna ta se tu unutra nalazi, a to je pre znao, ve da zna o onome to je izvan tela. On je isteran kroz otvore, koji su danas ula, i tako je danas u ulnom svetu, a ono u emu je bio u drevnoj prolosti i to je danas splasnulo, to predstavlja njegovu unutranjost. Sada sam vam dao jednu predstavu o tome, kako ovek vidovitim posmatranjem dolazi do toga, to se naziva RAJ. U stvari, tako je u misterljskim kolama ljudska predstavu vo ena do raja. Gde je bio raj?" pitaju ljudi. Raj je bio u jednom svetu, koji danas svakako vie ne postoji u ulnom svetu. Raj je splasnuo i umnoio se, jer raj je kao svoj poslednji ostatak uspomene ostavio fizi ku unutranjost ljudskog tela. Samo to je ovek iz nje isteran, ne ivi vie u svojoj unutranjosti. Tu unutranjost moe on da upozna takvim na inom vidovitog gledanja, kao to je ovde opisano. ovek upoznaje stvari spolja, poznaje ono to je pred njegovim o ima, to je oko njegovih uiju. Ina e je on znao ta je bilo unutra, ali to veliko to bee unutra, bio je raj. Pokuajte sada da dobijete predstavu, da je ovek u stvari postao bi e, koje iri svest preko spoljnjeg ulnog sveta time, to je svet u kome je boravio pre nego to je stupio u ulni svet, to je taj svet postao jedan splasnuo i smeurani produkt, njegova telesna unutranjost. Tada su se bi a (vidi crte), koja su ga prvo isterala napolje a potom naknadno delovala, posluila s Arimanom i drugim duhovima, iju su delatnost okrenula na dobro, i postavila mu udove, ruke, noge, formirala lice i dala mu time mogu nost, da slue i se rukama i nogama i s onim, to kroz njegove ulne organe ulazi unutra, da se poslui tim splasnutim rajem. Tako smo naim duhovnim pogledom videli u ogromnim razmerama uve ano ljudsko telo, koje, dakle, u svom dananjem stanju predstavlja splasnut produkt nekadanjeg raja. Kada to posmatramo, tada iz toga moemo unekoliko dobiti predstavu i o tome, kako napreduje vidovito posmatranje. Videli smo kako ovek postaje sve senzitivnlji prema svome fizi kom i eterskom telu. Sada smo, kao nekim skokom preko provallje, pregledali kakvi se utisci dobijaju kada ovek, sasvim spolja, 5

gleda na svoje fizi ko telo umetnuto u etersko telo. Tada se vidi da je etersko telo u sebi pokretljivo, da u njemu nita ne miruje, sve je u kretanju, neprestano se zbiva neto. Ali, to se ovek vie u i da preko duhovnog kolovanja gleda na to to se tada zbiva, utoliko se vie pove ava tablo toga zbivanja i sve dobija na smislu. A kao to na neki na in fizi ko telo postaje rajskom batom punom smisla, tako i ono to se zbiva u eterskom telu postaje zbivanje puno smisla. I ovek bi jednom mogao preduzeti pokuaj da ispri a, kakve sve tipi ne injenice i doga aje tu vidi, kada gleda na etersko telo i o onome to se pritom zapaa na fizi kom telu. Fizi ko telo, kao to sam ga opisao moe se videti samo onda, kada se ovek iznenada probudi vidovito u najdubljem snu. Tada se fizi ko telo proiri u takvu tvorevina kakvu sam opisao. Ali, etersko telo je u izvesnoj meri jo lake vidljivo. Ono se moe videti ve onda, kada ovek pokua da uhvati izvesni moment pre nego zaspi, tako da odmah ne pre e u besvest, ve da neko vreme ostane svestan i poto astralno telo i Ja napuste fizi ko telo. Tada se uglavnom gleda na etersko telo; ove pokretljive injenice eterskog tela se vide kao sasvim ivi snovi. Sebe ovek tada vidi odeljenog, kao dubokom provalijom, od onoga to se u eterskom telu zbiva; ali sve se to vidi u vremenskom, a ne u prostornom zbivanju. Dakle, kada je ovek ve izvan svog eterskog tela, mora da ose a te doivljaje, te pokretne doivljaje u eterskom telu, kao kad bi se sa svojom sve u jo jednom u njih uvukao. Dakle, mora se imati ose anje, kao da smo nekom provalijom odvojeni od svog eterskog tela, a provalija je isto tako ispunjena eterom, optim svetskim eterom; kao kad bi ovek bio odvojen jednom takvom provalijom, kao kad bi bio na drugoj obali eterskog tela, a pred njim se odigravaju najraznovrsnija zbivanja. Poto se ovde radi o zbivanjima koja se sasvim odigravaju u vremenu, ovek se ose a kao neki putnik koji putuje prema svom eterskom telu. A u stvari ga ovek ostavlja sve vie i vie, a u vidovitoj svesti mu se pribliava. U tom pribliavanju svom vlastitom eterskom telu ovek ose a, kao da mu u susret dolazi neto to ga odbacuje. ovek stie kao na neku duhovnu stenu. Tada to izgleda, kao da bismo u neto uli. Isprva smo bili kao napolju, a sada smo unutra, ali ne tako, kao kad je ovek danju unutra. Napolju smo astralnim telom i Ja, a svojom sve u opaamo ta se zbiva unutra. ovek opaa to se unutra dogada. Na neki na in sve je preobraeno, kao to se i fizi ko telo preobraavalo u raj; ali ono to se tu zbiva, ipak je jo ue u vezi sa sadanjim zbivanjima u oveku. Samo, imajmo na umu, ta spavanje u stvari zna i, ta zna i to bi e van svog fizi kog i eterskog tela". Jer, mi smo pretpostavili da se vidovita mo dobija iznenada za vreme spavanja, ili da u asu usnivanja ostanemo vidovito svesni. Imajmo na umu, ta je to: spavanje! Ono to sve u proima fizi ko i etersko telo nalazi se napolju, a unutra se sada odigravaju takore i samo vegetativna zbivanja, odigrava se ono to opet nadokna uje u toku dana potroene snage. Prime ujemo kako se u fizi kom telu nadokna uju snage, koje su istroene, naro ito istroene u mozgu. Ali ne vidimo, na primer, mozak kao to ga vidi anatom, ve vidimo da je ovek fizi kog sveta, kojim se za vreme dnevnog budnog stanja sluimo, kako je taj ovek koga smo napustili u snu, ali nam se jasno ukazuje da je on nae oru e vidimo kako taj ovek lei kao za aran u nekom dvorcu. Kao to se na mozak nalazi kao neko znamenje zatvoreno u lobanji, tako nam se nae ljudsko bi e na Zemlji ukazuje kao neko za arano bi e koje ivi u nekom zamku. Prilazimo naem ljudskom bi u kao bi u koje je zarobljeno, opkoljeno stenama. Saeta ulna slika, simbol zato jeste naa lobanja. Spolja nam ona izgleda kao mala lobanja. Ali, ako pogledamo na eterske snage, koje su joj u osnovi, tada nam u stvari zemaljski ovek izgleda tako, kao da je, nalaze i se unutra u lobanji, zarobljen u nekom zamku. A tada iz ostalog organizma struje snage, koje odravaju tog oveka, koji je unutra u lobanji, kao u nekoj mo noj tvrdavi. Ovamo ustrujavaju snage. Prvo, tu struji ona snaga, koja dolazi iz oru a astralnog tela, koje je rasprostranjeno u ljudskom telu; 6

struji gore sve ono to zasijava i ini oveka mo nim putem njegovih nerava; to sve struji u ovekov mozak: a to izgleda kao mo ni ma , koji je ovek sebi na Zemlji iskovao. A ovamo stiu i snage krvi, i ovek se postepeno nau i da ih upoznaje izgledaju nam kao neto, to ranjava oveka zatvorenog u za aranom zamku lobanje, kao krvavo koplje su te snage, to u eterskom telu struje prema zemaljskom oveku, koji lei zatvoren u za aranom zamku mozga. A tada zadobija ovek jedno saznanje. To je saznanje, da se moe posmatrati sve to to struji u najplemenitije delove mozga. O tome ovek ranije nije nita slutio. I vidite, dolazim s drugog gledita na ono, to sam ovih dana dodirnuo. Ma koliko da ovek jede ivotinjske hrane, za izvesni deo njegovog mozga to je neupotrebljivo, sve je to samo balast. Neka se drugi organi time i hrane, ali u mozgu ima neto, od ega etersko telo odbija sve, to dolazi iz ivotinjskog carstva. ta vie, etersko telo ne dozvoljava da u jedan mali plemeniti deo mozga do e nita, ni od onoga to dolazi iz biljnog carstva, pa u jedan mali plemeniti deo mozga puta samo mineralni ekstrakt; a taj mineralni ekstrakt dovodi zajedno s najplemenitijim zra enjima koja dolaze kroz ulne organe. Ono to je najplemenitije u svetlosti, u zvuku i toploti dodiruje se tu s najplemenitijim produktima mineralnog carstva; jer, samo od spajanja najplemenitijih ulnih utisaka s najplemenitijim mineralnim proizvodima, hrani se najplemenitiji deo ljudskog mozga. Od toga najplemenitijeg dela ljudskog mozga, odeljuje etersko telo sve to dolazi iz biljnog i ivotinjskog carstva. Tada sve stvari, koje je ovek uzeo kao hranu, prodiru navie; mozak ima tako e manje plemenite delove; one zadravaju hranu, sve ono to struji navie a od ega se zapravo organizam hrani. Samo najplemenitiji deo mozga mora da se hrani zbirom najplemenitijih ulnih oseta i najplemenitijim mineralnim ekstraktom. Tu se upoznaje jedna divna kosmi ka veza oveka s celim ostalim kosmosom. Tu, takore i, gledamo na jedno ovekovo mesto, gde se pred nama odigrava kako ljudsko miljenje, preko nervnog sistema kao instrumenta astralnog tela, priprema ma za ljudsku snagu na Zemlji; tu se upoznajemo sa svim onim ta je primeano u krv, a ta unekoliko doprinosi unitavanju ba onog najplemenitijeg u mozgu. A ipak, to najplemenitije u mozgu uvek ispravno odrava spajanje najfinijih ulnih oseta s najplemenitijim proizvodima mineralnog carstva. Za vreme spavanja, kad se miljenje ne slui mozgom, struje prema mozgu proizvodi koji su se u donjem delu tela obrazovali iz biljnog i ivotinjskog carstva. Tako je to kada ovek u e u svoje etersko telo kao da je doao do neke provalije, pa preko te provalije gleda u svoje etersko telo, ta se u njemu doga a; a sve to nam se ukazuje u mo nim slikama, koje predstavljaju zbivanja duhovnog oveka za vreme sna. To Ja i astralno telo, taj duhovni ovek koji zaranja u za arani zamak, koji se obrazuje iz onoga to se samo simboli no predstavlja u lobanji, gde ovek lei spavaju i, ranjavan krvlju, lei ovek, na kome se vidi kako su misli njegove snage to to ovde mora da se hrani svim onim to dolazi iz prirodnih carstava, to u svom najplemenitijem delu mora se da hrani onim najfinljim, koje smo opisali to sve, izneto u slikama, daje Bajku o Gralu. A Bajka o Svetom Gralu objavljuje nam sliku o onom udesnom jelu, to se priprema iz najfinijih dejstava ulnih utisaka, i iz najfinijih ekstrakta mineralnog carstva, koji su odre eni da hrane najplemenitiji ovekov deo kroz ceo ivot koji ovek fizi i provodi na Zemlji; jer ga sve drugo ubija. Nebeska hrana je ono, to je unutra u Svetom Gralu. A ono, to se ina e zbiva, to dolazi iz ostalih carstava, nalazimo dovoljno ozna enim, kada pogledamo na opisanu prvobitnu bajku o Gralu, tamo gde se privodimo na gozbu, gde se najpre posluujemo jelom od koute. Probijanje u mozak, gde uvek lebdi Gral to zna i, posuda za najplemenitiju hranu oveka heroja, koga sve drugo ubija, a koji se nalazi u zamku mozga sve nam se to ovde prikazuje. A ona nije najbolje prikazana 7

kod Volframa nego je jo najbolje prikazana spoljanje egzoteri ki to skoro svako moe upoznati ako obrati panju na to, kako je ova bajka o Gralu jedan okultni doivljaj, koji svaki ovek moe doiveti iznova svako ve e ve je najbolje spoljanje egzoteri ki prikazana kod Kristijana fon Troja, i pored profanisanja koje je ve i tu nastupilo. A on je dovoljno ukazao raznim nagovetajima na to, da je egzoteri ki dao ono to misli; jer on se poziva na svog u itelja i prljatelja, koji je iveo u Elzasu, koji mu je ezoteri ki dao to, to je on izneo u egzoteri nim oblicima. To se dogodilo u ono vreme u kome je to bilo potrebno, radi onoga prelaza na koji je ukazano u mom spisu Duhovno vodstvo oveka i ove anstva". Kratko vreme pre toga je bajka o Gralu u injena egzoteri nom, 1180. godine. Takve stvari izgledaju danas spoljanjem svetu kao fantastika, poto njemu esto kao stvarno izgleda samo ono, to se nalazi izvan oveka. Da se ovek u jednom jos mnogo viem smislu ukazuje kao kruna stvaranja, upoznaje on ba onda, kada vidi svoje fizi ko telo u prvobitnoj sjajnoj veli ini, i kad svoje etersko telo vidi kako ono unutranje radi na fizi kom telu, da bi opet probudilo u ivot ono to se neprestano ubija i ko i onim ubodom, o kome sam vam govorio da dolazi iz krvi. Etersko telo radi na tome da ga odmah to bolje moe probuditi za ivot, da ga tokom celog ljudskog ivota odrava pored toga, to je osu eno na smrt ve onda kada je ro eno. Etersko telo odrava fizi ko telo time, to iz jednog malog dela ljudske organizacije izbacuje sve ono to dolazi iz ivotinjskog ili biljnog carstva, a uzima samo najplemenitiji mineralni ekstrakt spojen sa najplemenitijim utiscima spoljanjeg ulnog sveta. Kada to ovek zaista, zaista duboko ose a, tada mu se taj najplemenitiji deo ljudskog organizma ukazuje kao mnogostruko umnoen Sveti Gral. Sa ova dva nazna ivanja hteo sam da pokaem, kako se tipi no javljaju imaginacije, kako za stvarno vidovito gledanje, posmatranje fizi kog tela postepeno prelazi u imginacije. A u najve e imaginacije, to ih moemo doiveti, bar u zemaljskom vremenu, spada imaginacija o Raju i ona o Svetom Gralu.

***

Pokuao sam da ukaem na dve legende, na legendu o Raju i legendu o Svetom Gralu. Pokuao sam da ukaem na to, da te dve legende u stvari predstavljaju dve okultne imaginaclje, koje se zaista mogu doiveti, kada nastupi odgovaraju i trenutak. Kada ovek nezavisno od svoga fizi kog i eterskog tela kao to je nesvesno u spavanju svesno vidovito posmatra, s tim da je za posmatranje podstaknut od svog fizi kog tela, tada se ukazuje legenda o Raju; ako je podstaknut svojim eterskim telom, onda se ukazuje legenda o Svetom Gralu. No, mora se ukazati na to, da se takve legende daju, u izvesnoj meri kao pesni ka stvaranja ili kao religiozne legende, i da su na jedan izvestan na in i u odre eno vreme bile u injene ljudima pristupa ne. Prvi izvor tih legendi, koje nalazimo u obliku pesni kih tvorevina ili u obliku religioznih spisa u istoriji fizi kog razvoja ove anstva, dolazi iz misterijskih mesta, gde je njihova sadrina bila prvo ustanovljena vidovitim posmatranjima. A kod sastavljanja takvih legendi naro ito je potrebno da se najve a briljivost usmeri na to, da se pogodi ona sadrina i onaj ton, koji odgovara ba onome dobu i onome narodu, kome se te legende daju.