Analiza sistema

definisanje strategije analiza sistema projektovanje aplikativno modeliranje uvodjenje odravanje

Funkcionalni model sistema

predstavlja sistem kao "crnu kutiju" prikazuje se funkcionalnost sistema na nain kako je vide spoljni objekti predstavljaju se ulazi i izlazi iz sistema i funkcije koje transformiu ulaze (pobudu, stimulaciju) u izlaze predstavlja model zahteva, jer treba da pokae potpuno, precizno i nedvosmisleno kako e objekti van sistema (korisnici, akteri) koristiti posmatrani sistem.

Strukturna sistem analiza (SSA)

Potpuna konvencionalna metoda za specifikaciju informacionog sistema Nastala je kao odgovor na problem neadekvatne specifikacije zahteva korisnika pomou klasinih sredstava funkcionalne analize Daje jasan i detaljan opis sistema, primenom metode apstrakcije, tako da se sistem na viim nivoima apstrakcije opisuje jasno, a na niim detaljno; Predstavlja logiku, a ne fiziku specifikaciju procesa specifikacija opisuje ta e budui sistem raditi i ta e pruati korisniku, a ne kako e biti implementiran;
3

Strukturna sistemska analiza (SSA)

ta je SSA?

Jasna grafika specifikacija, pogodna za komunikaciju sa korisnikom; SSA posmatra informacioni sistem kao funkciju (proces obrade) koja, na bazi ulaznih, generie izlazne podatke. Ulazni podaci se dovode u proces obrade, a izlazni iz njega odvode preko tokova podataka. Od interesa su samo sadraj i struktura ulaznog toka, a ne i medijum - nosilac toka.

Primenom metode SSA se dobija model procesa posmatranog sistema, koji treba da da odgovor na sledea pitanja:
Koje funkcije poseduje realni sistem, odnosno koje funkcije mora imati budui IS? Kakve veze postoje izme u funkcija? Kakve transformacije treba sistem da izvri? Koje ulaze (podatke) procesom obrade transformisati u koje izlaze? Koje zadatke treba da izvri sistem? Odakle sistem povlai informacije potrebne za izvravanje zadataka? Kuda odlaze rezultati obrade?
5

Specifikacija SSA
1.

2. 3.

Hijerarhijski organizovan skup dijagrama toka podataka; Specifikacija logike primitivnih procesa Renik podataka koji opisuje sadraj i strukturu svih procesa, tokova i skladita podataka.

Osnovni koncepti SSA

Proces (process) Tok podataka (data flow) Skladite podataka (data store) Spoljni objekat (interface - external agent) Spojevi (junctions)

Proces (process)
Proces obrade podataka je aktivna komponenta sistema, koja vri transformaciju strukture i sadraja ulaznog toka u izlazni tok. Naziv procesa treba precizno da oznaava funkciju koju on obavlja. Najee je u obliku glagolske fraze.
(Ako analitiar ne zna da dodeli ime procesu, znai da ne razume funkciju koju proces obavlja!)

obrada naloga
8

Tok podataka (data flow)

Tok podataka je vod kroz koji protiu grupe podataka poznate strukture. Tok podataka ostvaruje vezu izme u ostalih komponenti sistema i na dijagramu toka podataka predstavlja se imenovanom, orijentisanom linijom. Svaki tok podataka u dijagramu toka podataka mora imati jedinstveno ime koje odraava znaenje podataka koje on nosi. Izuzetak su tokovi koji idu prema, odnosno od skladita podataka, koji ne moraju biti imenovani.

potpisan ugovor
9

Skladite podataka (data store)

Skladite podataka (kartoteka, fascikla, datoteka) slui za uvanje podataka Definie se kao tok podataka u mirovanju Veza sa primitivnim funkcijama iskljuivo preko tokova podataka. Skladite podataka treba da omogui:

tok podataka KA skladitu oznaava operaciju odravanja, tj. ubacivanja, izbacivanja i promene sadraja; tok podataka OD skladita oznaava korienje skladita za izvetavanje.
fakture fakture
10

Spoljni objekat (interface - external agent)

Spoljni objekat (interfejs) je objekat van konteksta posmatranog sistema koji se javlja kao izvor ili ponor tokova podataka.

dobavlja

11

Spojevi (junctions)
Spojevi pomau u organizovanju i pojanjavanju dijagrama toka podataka. Postoje divergentni spojevi koji dele tok podataka na dva ili vie izlaza, kao i konvergentni spojevi, koji spajaju dva ili vie toka podataka u jedan. Spojevi sa jednim ulazom i jednim izlazom zovu se linearni spojevi.

12

SSA odnos koncepata

Me usobni odnos osnovnih koncepata se prikazuje preko dijagrama toka podataka (DTP) koji prikazuju vezu interfejsa ili skladita kao izvora/ponora podataka, sa odgovarajuim procesima, kao i me usobnu vezu procesa.

13

Dijagram toka podataka - DTP (data flow diagram - DFD)

RACUN

Kupac

FinansijskaSluzba

Izv es taj OU pla ti

IzvestajOUplati

FIRMA

POTVRDA

4.1 EVIDENCIJA_POTVR DA

4.2 FORMIRANJE_RACU NA

3.5.1 SlanjeFakture

KupOtpremnica

Faktura

NalogZaIzvestajemOUplati

DOSIJE_CLANA

3.5.3 PrijemIzvestajaO Uplati

UPUT_POTVRDA
ISPLATA

RACUNI

PLACENO

KupFaktura NalogZaIzvestajemOUplati

4.4 EVIDENCIJA_ISPLATA 4.3 OBRADA_UPLATA IZVOD

BANKA

3.5.2 IzdavanjeNalogaZa IzvestajemOUplati

ISPLATA

ISPLATNI_SPISAK

RADNIK

IZVODI

SSA - TRECI NIVO DEKOMPOZICIJE 3.5 REGULISANJE PLACANJA SA KUPCIMA

14

Tehnika dekompozicije DTP-a

IS moe biti veoma sloen i sadrati veliki broj procesa, tokova podataka, skladita podataka i spoljnih objekata. Jasna i detaljna specifikacija sistema zahteva da se pri predstavljanju sistema pomou dijagrama toka podataka primeni metoda dekompozicije.

15

Dijagram konteksta
SSA - DIJAGRAM KONTEKSTA

Dijagram na najviem nivou hijerarhije Sadri proces visokog apstraktnog nivoa i njegovu komunikaciju (ulazne i izlazne tokove) sa okruenjem, Predstavlja granice sistema koji se analizira.

Katalog Dobavljac Narudzbenica Otpremnic a

Katalog Narudzbenica Otpremnic a Kupac

Faktura Reklamacija OdgovorNaReklamaciju KomercijalnaFunkcija

Faktura Reklamacija OdgovorNaReklamaciju

NalogZaIzvestajemOUplati

FinansijskaSluzba

NalogZaIsplatu

IzvestajOIsplati

IzvestajOUplati

16

Dijagram dekompozicije
Celokupan skup hijerarhijski dekomponovanih dijagrama predstavlja se dijagramom dekompozicije.
IS s tu d e n ts k e s lu b e

1 . U pis

2 . O bra da is pita

3 . Iz da v a nje uv e re nja

1.1 E v identiranje k andidata 1.2 O brada s pis k ov a z a is pit 1.3 O brada rez ultata prijem nog 1.4 Iz v es tav anje k andidata 1.5 Upis godine

2.1 E v identiranje is pitnih prijav a 2.2 Zav odjenje rez ultata is pita

3.1 Iz dav anje uv erenje o s tatus u 3.1 Iz dav anje uv erenje o polo enim is pitim a

17
1.6 Ras poredjiv anje

Dekompozicija dijagrama konteksta

Dijagram konteksta se dekomponuje na dijagrame u vie nivoa. Broj takvih nivoa zavisi od sloenosti sistema koji se analizira kao i od postupnosti u procesu dekompozicije. Preporuuje se da takvi nivoi sadre najvie 5-9 procesa.
(Ako procesa ima vie, znai da je preskoen
jedan apstakcioni nivo.)

18

Dijagram prvog nivoa - Sudska pisarnica okrunog suda

ZahtevTuilatvaZaVo enjeKrivinogPostupka

Dijagram prvog nivoa dekompozicije

Dijagram prvog nivoa predstavlja dekompoziciju dijagrama konteksta. Procesi na njemu oznaavaju se brojevima 1,2,3,... Dijagrami niih nivoa su oznaeni oznakom procesa ije detalje predstavljaju, a procesi na njima povlae sa sobom brojnu oznaku nadre enog procesa, odnosno posmatranog dijagrama.

KriviniPredmet

1. Istrana pisarnica

FormiranKriviniPredmet

Okruno tuilatvo

FormiranKrivini Predmet

KrivinaPresuda albaNaKrivinuPresudu

2. Krivina pisarnica prvog stepena

KrivinaPresuda

OdlukaPoalbiNaKrivinuPresudu

KrivinaPresuda

Stranka albaNaKrivinuPresudu OdlukaPoalbiNaKrivinuPresudu ZahtevZaReviziju

Optinski sud

Sudija

KriviniPredmetDrugogStepena 3. Krivina pisarnica drugog stepena KriviniPredmetPrvogStepena OdlukaPoalbi

OdlukaPoalbi

OdlukaPoReviziji Vrhovni sud KriviniPredmet DrugogStepena

OdlukaPoReviziji

ZahtevZaReviziju Optinski sud* ParniniPredmetDrugogStepena OdlukaPoalbi OdlukaPoReviziji ZahtevZaReviziju 4. Parnina pisarnica ZahtevZaReviziju OdlukaPoReviziji Sudija*

OdlukaPoalbi

Sudija**

Optinski sud**

ParniniPredmetPrvogStepena

ParniniPredmet DrugogStepena

Vrhovni sud*

UpravniPredmet OdlukaPoTubi OdlukaPoTubi 5. Upravna pisarnica ZahtevZaDostavuPredmetaStranke PredmetStranke

Stranka*

Tuba

FormiranUpravni Predmet

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

19

Primitivne funkcije
DTP koji sadri procese koji se dalje dekomponuju, naziva se primitivnom funkcijom. Svaka primitivna funkcija definisana je:

ne

ulaznim tokom podataka, logikom obrade podataka iz ulaznog toka ili nekog skladita podataka izlaznim tokom podataka i/ili auriranim podacima u skladitu podataka.

20

DTP primitivna funkcija

Student
IspitnaPrijava

2.1. Evidentiranje ispitnih prijava

IspitniSpisak

Nastavnik

KadrovskaEvidencija

NastavniPlan

SpisakIspitnihPrijava

DosijeStudenta

2.2. Zavodjenje rezutltata ispita

RezultatiIspita

21

SSA - sintaksna i metodoloka pravila

Pravila i preporuke za kreiranje Dijagrama tokova podataka (1)

Svaki proces mora da ima bar jedan ulazni i bar jedan izlazni tok podataka. Proces bez ulaznog toka generisao bi izlaz ni iz ega, a proces bez izlaznog toka je nesvrsishodan.
Proces moe da generie izlaz samo iz svih za obradu potrebnih ulaznih tokova podataka, i obratno: Proces moe da generie izlaz samo na osnovu za obradu raspoloivih tokova podataka.

Jedan proces povezuje se sa drugim procesom samo posredno, preko skladita podataka. Nepostojanjem skladita podataka izme u dva procesa sistem se liava mogunosti da zapamti sopstveno me ustanje (nakon zavretka jedne i poetka druge obrade), a to je jedna od osnovnih osobina skladita podataka.
Proces koji ima vie ulaznih nego izlaznih tokova je sintetiki, onaj koji ima vise izlaznih nego ulaznih analitiki;

23

Pravila i preporuke za kreiranje Dijagrama tokova podataka (2)

Samo tokovi podataka koji idu ka, odnosno od skladita podataka ne moraju biti imenovani.
Ako tok izme u procesa i skladita nije imenovan, podrazumeva se da tok nosi celokupan sadraj i strukturu podataka tog skladita. Ukoliko to nije sluaj, tj. ako tok sadri samo deo strukture podataka, treba ga adekvatno imenovati.

Tokovi podataka koji poniru u jedno skladite ili iz njega izviru, mogu da prenose samo one pakete podataka koji se u skladitu mogu uvati.
PRAVILO BALANSA TOKOVA: Ulazni i izlazni tokovi na DTP-u koji je dobijen dekompozicijom nekog procesa P moraju biti ekvivalentni sa ulaznim i izlaznim tokovima toga procesa P na dijagramu vieg nivoa;
24

Pravila i preporuke za kreiranje Dijagrama tokova podataka (3)

Tok podataka mora da ima izvor i ponor. Iz ovog pravila sledi da dva interfejsa, dva skladita, ili interfejs i skladite ne mogu direktno biti povezani tokom podataka.
Skladita ne mogu me usobno direktno biti povezana tokom podataka, jer skladita, kao pasivne komponente, ne vre nikakvu obradu. Interfejsi ne mogu me usobno direktno biti povezani tokom podataka, jer bi se na taj nain opisivala komunikacija dva objekta van sistema koja, iako je mogua, nije od interesa za sistem koji posmatramo. Interfejs i skladite ne mogu direktno biti povezani tokom podataka, jer bi to znailo da spoljni objekat direktno, bez kontrole internog procesa, poseduje pristup skladitu podataka. Ovakve situacije se razreavaju uvo enjem odgovarajueg procesa izme u interfejsa i skladita.

25

Pravila i preporuke za kreiranje Dijagrama tokova podataka (4)

Svako skladite mora da ima bar jedan ulazni i bar jedan izlazni tok podataka. U praksi je ponekad teko odmah uoiti da li jedno skladite stvarno ima i ulaz i izlaz. esto se za skladite najpre ustanovi samo jedan od tokova podataka, ali se kasnijom analizom drugog dela sistema utvrdi i ostatak tokova. Interfejsi moraju biti povezani sa sistemom, odnosno procesima sistema bar sa jednim ulaznim ili izlaznim tokom podataka. Preporuka vezana za preglednost dijagrama: u cilju izbegavanja nepotrebnog presecanja linija, bilo skladite bilo interfejs na jednoj slici moe se viestruko ponoviti. U tom sluaju potrebno je samo pored imena koncepta dodati znak *.
26

Primeri
U platnic a Student
Student Is pitnaPrijav a

Is pitnaPrijav a 1. Prijava is pita

Prijav eIs pita

Prijav eIs pita

StanjeNaRac unu

Klijent

Potv rdaAutoriz ac ije StanjeN aR acunu 1. Iz rada iz v e taja o stanju na rac unu

Klijent

Bank ovniR ac uni

Bank ov niR ac uni

kore ktno

27

Primer SSA galerije DIJAGRAM KONTEKSTA

t Po

aO rd v

i at pl Is

28

Primer SSA galerije

I nivo dekompozicije

29

Primer SSA galerije

1. Stalna postavka - II nivo dekompozicije

30

Primer SSA galerije 1.1 Nabavka - III nivo dekompozicije, primitivna f-ja
RacuniNabavke KataloziAutora Obrada kataloga

1.1.1

Obrada spiska I RacunaNabavke

Spisak i RaciniNabavke

VLASNIK

1.1.2

Autori -saradnici

KataloziAutora

Dela za prodaju

Dela koja nisu za prodaju

AUTORI -SARADNICI

NarudzbenicaAutoru

Narucivanje

1.1.3
Autori -saradnici

Narudzbenice Autoru

Spisak Revers Prijem

1.1.4

Reversi

Revers

Povracaj 1.1.5

31

Sledea tema: Model podataka