Statistika Trzista Rada-1

Statistika trita rada

Sadraj predavanja Osnovni indikatori trita rada Karakteristike zaposlenosti Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Radno vreme Karakteristike nezaposlenosti Pregled osnovnih indikatora trita rada prema Meunarodnoj organizaciji rada

Osnovni indikatori trita rada Osnovni kontingenti stanovnitva na tritu rada Tri osnovna indikatora trita rada su: Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti

Osnovni indikatori trita rada U pogledu uea na tritu rada svaki pojedinac se moe nai u jednom od tri meusobno iskljuujua statusa: zaposlen nezaposlen neaktivan

Osnovni indikatori trita rada Zaposleno lice je: Lice koje ima plaeni posao i radi za poslodavca Samozaposleno je (npr. obuar, advokat ili individualni poljoprivrednik) Lice koje uestvuje u porodinom poslu bez direktne naknade

Osnovni indikatori trita rada Nezaposleno lice je: Lice koje ne radi, ali aktivno trai posao Spremno je da ga prihvati u skladu sa uslovima na tritu rada

Osnovni indikatori trita rada Neaktivno lice: Ne radi i ne trai posao (domaice, penzioneri, lica sa linim prihodom, nesposobni za rad, studenti, uenici) To su lica: Koja ele i mogu da rade ali su obeshrabrena pa ne trae posao Lica koja ele ali ne mogu da rade zbog kolovanja, linih i porodinih razloga, bolesti ili iz drugih razloga Lica koja ne ele da rade Lica stara 75 i vie godina
7

Osnovni indikatori trita rada Zaposleni (E) i nezaposleni (U) ine raspoloivu radnu snagu u zemlji LF=E+U Veliina radne snage ne govori nita o intenzivnosti rada Zaposleni se ukljuuju u radnu snagu bez obzira na njihov broj asova rada Zaposleni i nezaposleni predstavljaju grubu meru agregatne ponude rada

Osnovni indikatori trita rada Stanovnitvo radnog uzrasta obino obuhvata osobe starosti izmeu 15 i 64 godine ili stanovnitvo starije od 15 godina (odraslo stanovnitvo) U potencijalnu radnu snagu raunaju se osobe od 15 do 74 godine prema Meunarodnoj organizaciji rada (ILO) i Evrostatu Stanovnitvo radnog uzrasta (15+, ili 1564) obuhvata aktivno stanovnitvo tj. zaposlene i nezaposlene i deo neaktivnog stanovnitva (samo starosti 15+, ili 1564)
9

Osnovni indikatori trita rada Ukupno stanovnitvo prema aktivnosti
10

Osnovni indikatori trita rada Definisanje radne snage prema razliitim izvorima podataka Anketa o radnoj snazi (ARS) je osnovni i najpotpuniji izvor podataka o statusu lica na tritu rada irom sveta Druga dva vana izvora podataka o radnoj snazi su: Ankete poslovnih jedinica (ukljuiv i ankete o samozaposlenima) Administrativni registri javnih slubi za zapoljavanje
11

Osnovni indikatori trita rada Anketa o radnoj snazi omoguava sagledavanje osnovnih karakteristika trita rada i njegovih uesnika jedne zemlje Sadri dve vrste podataka o osnovnim kontingentima stanovnitva na tritu rada koji se zasnivaju na dva koncepta
12

Osnovni indikatori trita rada Prvi koncept se odnosi na subjektivnu ocenu pojedinca (koji se anketira) da li je zaposlen ili nezaposlen, ili neaktivan Prednost samodeklarisanja ispitanika o svom statusu na tritu rada jeste njegova jednostavnost Zasniva na shvatanju pojedinca o njegovoj ukljuenosti na tritu rada Osnovni nedostaci dobijenih rezultata su subjektivnost i nemogunost meunarodnog poreenja po zemljama i tokom vremena
13

Osnovni indikatori trita rada Drugi koncept polazi od objektivne, stvarne ukljuenosti pojedinca na tritu rada koji je definisala Meunarodna organizacija rada Zaposleni su sva lica preko odreene starosne granice: 1) Koja su radila neki plaeni posao najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici 2) Koja nisu radila ali su imala posao sa koga su odsustvovala
14

Osnovni indikatori trita rada Prednost ovog koncepta jeste meunarodna uporedivost : podataka o osnovnim kontingentima stanovnitva na tritu rada relativnih mera tj. pokazatelja koji se izraunavaju na osnovu ovih podataka Ova definicija je u skladu s definicijom zaposlenosti koja se koristi u nacionalnim raunima
15

Osnovni indikatori trita rada U Srbiji ARS prikuplja podatke o osnovnim kontingentima stanovnitva starog 15 i vie godina na tritu rada i njihovim karakteristikama na uzorku od 8.000 domainstava Pitanja se postavljaju svakom lanu domainstva starom 15 i vie godina o subjektivnoj oceni njihovog statusa na tritu rada o njihovoj stvarnoj aktivnosti na osnovu kojih se mogu definisati osnovni kontingenti stanovnitva na tritu rada prema definiciji MOR-a
16

Osnovni indikatori trita rada Status nekog lica na tritu rada prema definiciji MOR-a odreuje se: Na osnovu aktivnosti koju je obavljalo u referentnoj sedmici Ne na osnovu njegove subjektivne ocene o svojoj ukljuenosti na tritu rada
17

Osnovni indikatori trita rada Primer: Lice je odgovorilo da je student u pitanju o samodeklarisanju Obavljalo je neki plaeni posao u toku posmatrane sedmice (najmanje jedan sat) Prema definiciji zaposlenosti MOR-a bie klasifikovano u zaposlene, a ne u neaktivano stanovnitvo, kao to to lice smatra da jeste
18

Osnovni indikatori trita rada Definiciji MOR-a na osnovu podataka ARS Zaposleni su: Lica koja su obavljala neki plaeni posao (u novcu ili naturi) najmanje jedan sat u referentnoj sedmici Lica koja su imala zaposlenje ali su u toj sedmici bila odsutna s posla lanovi domainstva koji pomau u voenju porodinog posla ili poljoprivrednog imanja bez direktne naknade (pomaui lanovi domainstva)
19

Osnovni indikatori trita rada Kategorija zaposlenih obuhvata: Zaposlene za platu koji rade za poslodavca Samozaposlene (mogu zapoljavati druge radnike, ali i ne moraju) Pomaue lanove domainstva
20

Osnovni indikatori trita rada Definicija MOR-a na osnovu podataka ARS Nezaposleni su: Lica koja u referentnoj sedmici nisu obavljala plaeni posao pod uslovom da su u poslednje etiri sedmice aktivno traila posao i da su bila u mogunosti da ponu da rade u naredne dve sedmice, ako bi im neko ponudio posao Lica koja nisu traila posao u poslednje etiri sedmice, jer su nala posao na kojem treba da ponu da rade najkasnije za tri meseca
21

Osnovni indikatori trita rada Definicije radne snage na osnovu podataka administrativnih evidencija zasnovane su na njihovom formalnom, registrovanom statusu Osoba je zaposlena ako je u tom statusu registrovana: Kod poslodavca Kao poslodavac Kao samozaposlena
Osoba je nezaposlena ako je registrovana kao nezaposlena kod odgovarajue javne slube za zapoljavanje
22

Osnovni indikatori trita rada Podaci o registrovanom broju zaposlenih u Srbiji se dobijaju: Na osnovu istraivanja o zaposlenima kod pravnih lica (RAD-1) Putem ankete za dopunu ovog istraivanja koja obuhvata zaposlene kod pravnih lica koja imaju manje od 50 zaposlenih (ARAD-1) Podaci o privatnim preduzetnicima, samozaposlenima i licima zaposlenim kod njih (RAD-15)
23

Osnovni indikatori trita rada Ova istraivanja se zasnivaju na administrativnim evidencijama: U istraivanju o zaposlenima kod pravnih lica koriste se podaci o broju zaposlenih iz kadrovske evidencije o zaposlenima U istraivanju o broju privatnih preduzetnika i samozaposlenih koriste se podaci iz matine evidencije o aktivnim osiguranicima Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje
24

Osnovni indikatori trita rada Administrativni podaci obuhvataju samo registrovane zaposlene za razliku od ARS koja obuhvata ukupnu zaposlenost ARS obuhvata sledee kategorije zaposlenih koje ne obuhvataju administrativni izvori podataka: samozaposleni u poljoprivredi pomaui lanovi domainstva zaposleni u policiji i odbrani zaposleni po ugovoru o delu privremeno ili povremeno zaposleni zaposleni u neformalnoj ekonomiji
25

Osnovni indikatori trita rada Razlike u broju nezaposlenih prema NSZ i ARS: Vei je broj registrovanih nezaposlenih prema evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje (NSZ) nego stvarno nezaposlenih prema ARS Metodoloke razlike Veliki broj nezaposlenih registrovan je samo zbog beneficija (pomo za nezaposlene, socijalna pomo i sl.), a angaovan je u sivoj ekonomiji i ne trai aktivno posao
26

Osnovni indikatori trita rada Na osnovu osnovnih kontingenata stanovnitva na tritu rada moemo definisati osnovne indikatore trita rada Stopa aktivnosti (a) - procentualno uee aktivnog stanovnitva (A) u stanovnitvu radnog uzrasta (15+ ili 1564 godine) i definie se na sledei nain:
Stopa participacije
27

Osnovni indikatori trita rada Stopa zaposlenosti (e) predstavlja procentualno uee zaposlenih starosti 15-64 (E15-64) u stanovnitvu radnog uzrasta (1564 godine) i definie se:
28

Osnovni indikatori trita rada Stopa nezaposlenosti (u) predstavlja procentualno uee nezaposlenih (U15-64) u aktivnom stanovnitvu (A15-64) i definie se:
esto se stopa nezaposlenosti pogreno definie i tumai
29

Osnovni indikatori trita rada Stopa neaktivnosti predstavlja procentualno uee neaktivnih u stanovnitvu radnog uzrasta Ona se izraunava i kada se od 100% oduzme stopa aktivnosti Zbir stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti nije jednak 100% imenioci ova dva indikatora su razliiti imenilac kod stope zaposlenosti nije aktivno stanovnitvo kao kod stope nezaposlenosti, ve stanovnitvo radnog uzrasta
30

Osnovni indikatori trita rada Kretanje stope aktivnosti, stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti, 20042010, Srbija (%)
31

Karakteristike zaposlenosti
Kretanje zaposlenosti i bruto domaeg proizvoda Elastinost zaposlenosti u odnosu na ekonomski rast ili radna intenzivnost rasta meri: kako se zaposlenost menja s promenom autputa koliko e se procentnih poena promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za jedan procentni poen Ovaj indikator se esto koristi za rasvetljavanje veze izmeu ekonomskog rasta, zaposlenosti i smanjenja siromatva
32

Karakteristike zaposlenosti Karakter ekonomskog rasta Da li je rast BDP-a radnointenzivan - zasnovan preteno na rastu zaposlenosti ili se rast BDP-a pre svega duguje rastu produktivnosti rada? Odgovor na ovo pitanje treba traiti u nizu specifinih uslova koji preovlauju u datoj zemlji
33

Karakteristike zaposlenosti Elastinost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a () - procentualna promena broja zaposlenih do koje dolazi s promenom BDP-a za jedan procenat (arc elastinost) Brojilac izraava procentualnu promenu zaposlenosti Ei u zemlji i izmeu perioda 0 i perioda 1 Imenilac izraava odgovarajuu procentualnu promenu bruto domaeg prozvoda oznaenu sa Yi
34

Karakteristike zaposlenosti Alternativni metod izraunavanja elastinosti zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a polazi od zaposlenosti koja je data kao linearna logaritamska funkcija BDP-a: ln L=0+ 1lnY Regresioni koeficijent 1 predstavlja elastinost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a, izraava se u procentnim poenima (point elasticity)
35

Karakteristike zaposlenosti Ovako izraunata elastinost meri za koliko procentnih poena e se promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za beskonano malo U regresionu jednainu mogu se ukljuiti brojni faktori koji pored BDP-a mogu uticati na zaposlenost Elastinost od 0,5 znai da rast BDP-a od jednog procentnog poena dovodi do rasta zaposlenosti od 0,5 procentnih poena
36

Karakteristike zaposlenosti Optimalna radna intenzivnost rasta za neku zemlju zavisi od: ekonomskog rasta obim vika radne snage stopa rasta radne snage stope nezaposlenosti stope aktivnosti stope siromatva (posebno meu zaposlenima)
37

Karakteristike zaposlenosti Zemlje koje imaju manji rast BDP-a potrebno je da obezbede viu elastinost zaposlenosti nego zemlje koje imaju vee stope rasta BDP-a Zemljama s veim stopama rasta radne snage tj. veim vikovima radne snage potrebna je vea elastinost zaposlenosti U zemljama s visokim procentom siromanih potrebne su vee vrednosti elastinosti zaposlenosti nego u razvijenijim zemljama
38

Karakteristike zaposlenosti Elastinost zaposlenosti veza zaposlenosti i produktivnosti rada Yi=Ei*Pi Yi oznaava BDP, Ei, zaposlenost, Pi produktivnost rada za zemlju i (BDP po zaposlenom) Za male promene BDP-a vai: Yi=Ei+Pi Ekonomski rast u jednoj zemlji moe biti postignut: Poveanom zaposlenou i/ili Poveanom produktivnou rada
39

Yi=Ei+Pi
Obe strane jednaine podelimo sa rastom BDP-a je elastinost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a
40

Procene elastinosti zaposlenosti za svet i region
41

Karakteristike zaposlenosti U Srbiji koristi ekonomskog rasta prenele su se na stanovnitvo putem rasta produktivnosti i rasta zarada, ne putem rasta zaposlenosti U periodu ekonomske krize pad zaposlenosti je bio znatno vei od pada BDP-a (12,5% prema 4,7%) Elastinost zaposlenosti u tom periodu je bila ak 2,6
42

Karakteristike zaposlenosti Zaposleni prema sektorima Ukazuje na stepen razvijenosti zemlje Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomske aktivnosti: Poljoprivreda Industrija Usluge
43

Karakteristike zaposlenosti Razvijene zemlje karakterie: Dominantno uee zaposlenih u sektoru usluga Zaposlenost u industriji je relativno mala Zaposlenost u poljoprivredi marginalna
Srednje razvijene zemlje karakterie neto manje uee zaposlenih u sektoru usluga, a vee uee zaposlenih u industriji i poljoprivredi
Nerazvijene zemlje karakterie dominantno uee zaposlenih u radno intenzivnom sektoru poljoprivrede
44

Karakteristike zaposlenosti Agregiranje delatnosti u tri sektora (poljoprivreda, industrija, usluge) izvreno je na osnovu Meunarodne standardne klasifikacije delatnosti (ISIC rev. 2 i 3) Sektor poljoprivrede obuhvata aktivnosti u: poljoprivredi, lov, umarstvo i ribarstvo Sektor industrije obuhvata: vaenje rude i kamena, preraivaku industriju, graevinarstvo i proizvodnju elektrine energije, gasa i vode
45

Karakteristike zaposlenosti Sektor usluga obuhvata: Trgovinu na veliko i malo, restorane i hotele, saobraaj, skladitenje i veze, finansijske i usluge osiguranja, poslove sa nekretninama, poslovne usluge, kao i drutvene i line usluge
46

Karakteristike zaposlenosti Sektorska struktura zaposlenosti prua informacije o: Kretanjima zaposlenih od poljoprivrede i drugih radno-intenzivnih aktivnosti ka industriji i ka sektoru usluga Kretanjima radne snage iz ruralnih podruja u urbana Razdvajanju rasta produktivnosti u okviru datog sektora od rasta produktivnosti kao posledica kretanja zaposlenih od manje ka vie produktivnim sektorima Razlici u zastupljenosti mukaraca i ena po sektorima, i njihovim zaradama po sektorima?
47

Uee zaposlenosti po sektorima u ukupnoj zaposlenosti, EU i Srbija, 2009. (%)
*NACE Statistika klasifikacija ekonomskih aktivnosti u Evropskoj zajednici (Statistical Classification of Economic Activities in the European 48 Community). Izvor: Eurostat (2011), European Economics Statistics

Karakteristike zaposlenosti U Srbiji, zaposlenost u poljoprivredi je tradicionalno veoma visoka, a u uslugama znatno nia od evropskog proseka U EU izuzetak je Rumunija (skoro 30%) Uee zaposlenosti u industriji (zajedno sa graevinarstvom) je na nivou proseka zemalja EU
49

Karakteristike zaposlenosti Struktura javnog sektora se moe podeliti na tri dela: tradicionalne usluge, moderne usluge i usluge javnog sektora Srbija u poreenju sa EU najvie zaostaje u modernim uslugama Uee zaposlenosti u poslovima finansijskog posredovanja, iznajmljivanja nekretnina i slino u Srbiji je samo 5,9% u poreenju s prosekom 27 zemalja EU od 15,2%
50

Karakteristike zaposlenosti Zaposleni prema tipu zaposlenja Zaposleni za platu Samozaposleni samozaposleni sa zaposlenim radnicima (poslodavci) samozaposlene bez zaposlenih (koji rade sami za sebe) lanovi proizvoakih kooperativa Pomaui lanovi domainstva
51

Ove kategorije se prema Meunarodnoj klasifikaciji statusa zaposlenosti (International Classification of Status in Employment ICSE) iz 1993. definiu: 1. Zaposleni za platu su radnici koji rade na plaenim poslovima na osnovu pisanog ili usmenog ugovora o radu prema kojem dobijaju osnovnu zaradu koja direktno ne zavisi od prihoda jedinice u kojoj rade
2. Poslodavci su radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili vie partnera i angauju jednog ili vie radnika da rade za njih kao zaposleni
52

Karakteristike zaposlenosti 3. Radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili vie partnera i ne angauju na stalnoj bazi zaposlene da rade za njih 4. lanovi proizvoakih kooperativa su radnici koji rade u proizvoakim kooperativima kao samozaposleni 5. Pomaui lanovi domainstva su radnici koji rade u trino orjentisanom preduzeu koje vodi lice koje ivi u istom domainstvu sa pomauim lanom
53

Karakteristike zaposlenosti 6. Radnici koji nisu klasifikovani prema statusu zaposlenosti zbog nedostatka informacija i/ili ne mogu biti klasifikovani ni u jednu od navedenih kategorija
54

Karakteristike zaposlenosti Zemlje s niskim ili srednjim nivoom ekonomskog razvoja u odnosu na razvjene zemlje imaju: manje uee zaposlenih za platu u ukupnoj zaposlenosti vee uee samozaposlenih i pomauih lanova domainstva dve kategorije koje se smatraju posebno ranjivim po osnovu ekonomske krize i jaine institucionalnog aranmana koja ih titi od takvih rizika
55

Kretanje zaposlenosti prema tipu zaposlenja, 20052009, Srbija
56

Karakteristike zaposlenosti U Srbiji se uoava smanjenje svih tipova zaposlenosti najvee kod samozaposlenih najmanje kod zaposlenih za platu Pad broja zaposlenih za platu i samozaposlenih je bio znatno izraeniji u periodu 20082010, nego u periodu 20052007. godine
57

Karakteristike zaposlenosti Ranjiva zaposlenost (ILO, 2009b) obuhvata: Samozaposlene (vlasnike preduzea, samozaposlene i poljoprivrednike) Pomaue lanove domainstva
radnji,
Drugim reima, u ranjivu zaposlenost spadaju svi zaposleni izuzev zaposlenih za platu
58

Karakteristike zaposlenosti Ranjiva zaposlenost trebalo bi da ukae na zaposlenost: Na nesigurnim poslovima U neformalnom sektoru Sa niskim zaradama i niskom produktivnou Sa niskim nivoom zatite na radu i u loim radnim uslovima Veoma esto su u pitanju i poslovi bez plaenog osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja
59

Karakteristike zaposlenosti Osnovna ogranienja zaposlenosti su: indikatora ranjive
1. Zaposleni za platu takoe mogu da budu izloeni velikoj nesigurnosti i ekonomskom riziku 2. Nezaposleni nisu obuhvaeni iako su ranjivi 3. Lica koja spadaju u kategoriju ranjive zaposlenosti ne moraju biti izloena velikom ekonomskom riziku i ranjivosti posebno u razvijenim zemljama
60

Karakteristike zaposlenosti Ranjiva zaposlenost moe da poslui kao indikator neformalne zaposlenosti posebno u manje razvijenim zemljama i regionima U svetu, neto vie od polovine ukupne zaposlenosti odnosi se na ranjivu zaposlenost (50,6% 2007. godine)
61

Karakteristike zaposlenosti Kriza u Srbiji najvie je uticala na osobe u ranjivim oblicima zaposlenosti koje veim delom rade u neformalnom sektoru U EU nema indicija da je kriza vie pogodila samozaposlene nego zaposlene za platu
62

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Ne postoji saglasnost oko toga ta ini neformalni sektor Termin neformalni sektor ili neformalna ekonomija korien je da opie raznolike aktivnosti: Prodaja robe na ulici Neprijavljen rad u domainstvu Naturalna razmena Izbegavanje plaanja poreza Kraa dravne imovine Korupcija Organizovan kriminala 63

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Aktivnosti neformalnog sektora se ne odvijaju uvek u cilju izbegavanja plaanja poreza, doprinosa i sl. Mnogi se angauju u nefomalnoj ekonomiji da bi sastavili kraj s krajem zbog ogranienih mogunosti zapoljavanja ili zaraivanja u formalnom sektoru
64

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Kriterijum za razlikovanje neformalnog od formalnog sektora je status pojedinca na tritu rada Taj kriterijum se obino kombinuje s drugim kriterijumima kao to su: karatkeristike posla pojedinca (npr. stalni ili sezonski posao) karakteristike preduzea (npr. registrovano ili ne) mesto obavljanja delatnosti (npr. broj zaposlenih u preduzeu, neregistracija itd.)
65

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji MOR je 1998. godine osnovala bazu podatka o neformalnom sektoru koja obuhvata podatke i metodologiju zemalja: Afrike Latinske Amerike i Kariba Azije i Pacifika zemalja u tranziciji Centralne i Istone Evrope
66

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Inovirana definicija zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji formulisana 2003.g. od strane MOR-a Ukupna zaposlenost u neformalnoj ekonomiji moe se definisati kao zbir: zaposlenosti u neformalnom sektoru (A+B) neformalne zaposlenosti koja se moe javiti van neformalnog sektora (C)
67
Statistika trita rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Zaposlenost u neformalnom sektoru je koncept baziran na preduzeu kao jedinici posmatranja neformalni sektor odnosi se na neformalna preduzea Neformalna zaposlenost bazirana je na konceptu poslova kao jedinice posmatranja neformalna zaposlenost odnosi se na neformalne poslove

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji
Neformalni sektor (A+B) obuhvata: neregistrovana preduzea i/ili mala privatna preduzea koja nisu konstituisana kao posebni pravni entiteti Neformalna zaposlenost (A+C) obuhvata zaposlenost na poslovima bez osnovne socijalne i pravne zatite primanja po drugim osnovama (bolovanje i sl.) Neformalna zaposlenost moe postojati u formalnom sektoru, neformalnom sektoru i sektoru domainstava
69

70

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Prema istraivanju MOR, u skoro svim zemljama zaposlenost u neformalnom sektoru nadmauje neformalnu zaposlenost van neformalnog sektora Najmanji obim zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji (u procentu od nepoljoprivredne zaposlenosti) imaju zemlje Centralne i Istone Evrope Srbija je meu njima najbolje rangirana u 2010. godini 3,5% zaposlenih u neformalnom sektoru 3% neformalno zaposlenih van neformalnog sektora
71

Zaposleni u neformalnoj ekonomiji po komponentama u 31 zemlji sveta
72

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Prema AS iz 2002. i 2007. godine zaposlenost u neformalnoj ekonomiji je definisana tako da obuhvata sledee kategorije (Krsti and Sanfey, 2011): 1. zaposlene bez plaenog socijalnog osiguranja 2. zaposlene u privatnoj neregistrovanoj firmi 3. zaposlene koji rade u kui, od vrata do vrata, pijaci i slinim mestima
73

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji RZS zaposlenost u neformalnoj ekonomiji na osnovu podataka ARS definie tako da obuhvata: zaposlene u neregistrovanoj firmi zaposlene u registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzijskog osiguranja neplaene pomaue lanove domainstva
74

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Indikator zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji odnos broja zaposlenih u neformalnoj ekonomiji prema ukupnom broju zaposlenih U Srbiji je iznosila 28% ukupne zaposlenosti u 2002, a 35% u 2011. Rast neformalne ekonomije u ovom periodu duguje se sistemu regresivnog oporezivanja rada
75

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Prema procenama RZS-a na osnovu ARS, u periodu krize izraena je tendencija smanjenja neformalne zaposlenosti (sa 23% u oktobru 2008. na 19,9% u aprilu 2011) Neformalno zaposleni imaju vei rizik da ostanu bez posla i postanu nezaposleni nego zaposleni u formalnoj ekonomiji To je potvreno i na osnovu podataka ARS za vreme trajanja krize
76

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Razlike u procenama zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji za Srbiju u 2010. godini koje su radili RZS i MOR potiu od: razliitih definicija injenice da je najvei deo zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji skoncentisan u poljoprivredi (koji MOR nije procenjivala)
77

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji u Srbiji najvea je kod mladih Rano ukljuivanje u neformalni sektor tokom svoje radne istorije moe da dovede do zastarevanja njihovog znanja i sposobnosti
78

Radno vreme Iako poslodavci odreuju plan rada zaposleni mogu iskazati svoje preferencije vezano za asove rada da li e raditi skraeno ili puno radno vremene da li e imati dodatni posao pored osnovnog posla izbor zanimanja i poslodavca Razliiti poslodavci nude razliit reim rada odnosi se na kombinaciju punog i skraenog radnog vremena razliit nedeljni plan rada koji treba ostvariti politiku vezanu za odsustvo s posla i godinji odmor
79

Radno vreme Posle kontinuiranog rasta od 2004. do 2008, ukupni godinji ostvarni asovi rada u EU27 smanjen je za 2,8% u 2009. U 2009. smanjeno je radno vreme mereno prosenim godinjim asovima rada po zaposlenom Stvarni proseni nedeljni asovi rada zaposlenih koji rade puno radno vreme u EU27 smanjeni su sa 41 u 2008. na 40,6 sati u 2009. godini Stvarni proseni nedeljni asovi rada kod zaposlenih koji rade nepuno radno vreme u EU29 smanjeni su sa 20 na 19,9 sati
80

Radno vreme
Ukupni i proseni godinji asovi rada, EU27, 20022009.
81

Radno vreme Dva najvanija koncepta koja se najvie koriste u empirijskim istraivanjima su: 1. koncept uobiajenih/tipinih asova rada 2. koncept stvarnih asova rada
82

Radno vreme Uobiajeni asovi rada Odnose se na tipian broj sati koje radnik radi u toku posmatranog perioda Odnose se na posao koji se obavljao u toku jedne nedelje ili nekom duem periodu, ili kao modalna vrednost stvarnih asova rada nedeljno tokom dueg posmatranog perioda Nee se promeniti u sluaju povremenog odsustvovanja s posla, neregularnog ili povremenog prekovremenog rada
83

Radno vreme Koncept stvarnog radnog vremena polazi od ostvarenih radnih asova zaposlenih i obuhvata: vreme provedeno na radnom mestu u radu na proizvodnim aktivnostima vreme koje je utroeno na aktivnostima koje su povezane sa aktivnostima koje zaposleni obavlja (na primer, ienje i priprema sredstava za rad i sl.) Indikatori radnog vremena visina godinjih asova rada po radniku produktivnosti po asu rada
84

Radno vreme Na obim radnog vremena pojedinca utie: dohodak pojedinca standardi iz oblasti radnog zakonodavstva, kulturno naslee i stavovi prema radu i radnicima U zemljama s niskim dohotkom npr. Etiopija i Peru, 41% i 49% radnika, respektivno, obino radi 50 sati i vie nedeljno u poreenju sa 8,9% i 11,5% radnika u Kanadi i paniji
85

Radno vreme Rad koji je dui od propisanog radnim zakonodavstvom je blii npr. kulturi Novog Zelanda nego kulturi Portugalije To se objanjava znatno veim procentom radnika koji obino rade due od 50 sati nedeljno u Novom Zelandu nego u Portugaliji (19,7 prema 10,5%, respektivno)
86

Radno vreme
Godinji asovi rada po zaposlenom i produktivnost rada (BDP po asu rada u stalnim cenama u US$), 2007.
87

Radno vreme Tipini/uobiajeni asovi ili standardno radno vreme vezano je za zakonske propise U Srbiji prema Zakonu o radu iz 2005. godine puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno Prema definiciji MOR-a, radnik radi nepuno radno vreme kada su normalni asovi rada manji od odnosnih asova rada radnika koji radi puno radno vreme
88

Radno vreme Svaka zemlja odreuje maksimalan broj asova rada koji e se odnositi na nepuno radno vreme OECD koristi 30-asovnu radnu nedelju kao granicu za odreivanje nepunog radnog vremena U razvijenim zemljama dolo je do rasta zapoljavanja s nepunim radnim vremenom zbog: porasta uea ena na tritu rada razvoja sektora usluga promene organizacije rada u industriji
89

Radno vreme Negativni efekti zapoljavanja sa nepunim radnim vremenom obino se odnose na: manje sigurne poslove u odnosu na poslove s punim radnim vremenom manju socijalnu zatitu zaposlenih manje zarade po asu ograniene mogunosti za unapreenje karijere i obuku Pozitivni efekti zapoljavanja sa punim radnim veu mogunost za balans izmeu poslovnog ivota i porodinih obaveza
90

Radno vreme
Merenje radne snage
91

Radno vreme
Skrivena nezaposlenost ili nedovoljna zaposlenosti oznaava zaposlene koji: nedobrovoljno rade manje od normalnih asova rada za datu aktivnost, trae posao i spremni su da rade vie asova Izraava se kao broj osoba koje su nedovoljno zaposlene prema asovima rada u odnosu na radnu snagu ili u odnosu na ukupnu zaposlenost
92

Radno vreme Veina zaposlenih u EU radi puno radno vreme Procenat zaposlenih s nepunim radnim vremenom u ukupno zaposlenima se znatno poveao, sa 16,2% u 2002. na 18,8% u 2009.
U Srbiji nepuno radno vreme - 30 asova nedeljno i manje Procenat zaposlenih s nepunim radnim vremenom u ukupno zaposlenima je na veoma niskom nivou Porastao je sa 1% u 2002. na 5% u 2009.
93

Karakteristike nezaposlenosti Stopa nezaposlenosti Indikator neiskorienosti ponude rada Predstavlja procenat radne snage koja nema posao, ali eli da radi i aktivno trai posao Kretanje stope nezaposlenosti je kontraciklino u periodu recesije i pada ekonomske aktivnosti dolazi do rasta stope nezaposlenosti rast ekonomske aktivnosti, ukoliko je praen rastom zaposlenosti, dovodi do pada stope nezaposlenosti
94

Karakteristike nezaposlenosti Niska stopa nezaposlenosti moe postojati i u niskorazvijenim zemljama gde skoro ne postoji sistem socijalne zatite i naknade za nezaposlene Mnoga lica radnog uzrasta ne smeju rizikovati da budu nezaposlena najee rade u neformalnoj ekonomiji i tako stiu osnovna sredstva za ivot U zemljama s razvijenim sistemom socijalne zatite nezaposlena lica mogu due tragati za poslom u potrazi za eljenim uslovima
95

Karakteristike nezaposlenosti Nezaposleni se definiu kao lica koja nemaju posao aktivno ga trae spremni su da ponu da rade ukoliko bi im posao bio ponuen (definicija MOR-a) Lica koja ne trae aktivno posao, a ele da rade, ne smatraju se nezaposlenima Ova pojava se oznaava kao skrivena nezaposlenost ili efekat obeshrabrenih radnika
96

Karakteristike nezaposlenosti Skrivena nezaposlenost obuhvata: Neaktivna lica koja su obeshrabrena i ne trae posao Lica koja su relativno dugo neaktivna (zbog trudnikog, porodiljskog odsustva, bolesti i sl.) Lica koja se suoavaju s nekom vrstom diskriminacije na tritu rada (npr. socijalnim ili kulturnim ili nekim drugim barijerama)
97

Karakteristike nezaposlenosti Definicija MOR-a je meunarodno priznata i koristi se za meunarodna poreenja U nekim zemljama kriterijumi koji se koriste za definisanje nezaposlenih lica nisu u potpunosti primenjivi U niskorazvijenim zemljama ne postoji standardan nain traenja posla znaajan deo aktivnosti odvija se u neformalnoj ekonomiji i znatan deo zapoljavanja se odvija kroz samozapoljavanje relaksirana definicija nezaposlenih - ne ukljuuje kriterijum traenja posla da bi ukljuili obeshrabrena lica u nezaposlene Kriterijum koji se esto revidira da lice bude spremno da radi u veoma kratkom roku 98

Karakteristike nezaposlenosti Nezaposlenost i tokovi na tritu rada Iza stabilnih stopa nezaposlenosti u kraem periodu, moe se kriti znaajna mobilnost lica na tritu rada Za tri osnovna statusa na tritu rada (zaposleni, nezaposleni i neaktivni) razlikujemo ukupno devet tranzicionih tokova i odgovarajuih verovatnoa tri na glavnoj dijagonali se odnose na verovatnou ostanka u istom statusu
99

Karakteristike nezaposlenosti
Tranzicione verovatnoe prelaska lica iz jednog u drugi status na tritu rada u Srbiji, 20022003.
Izvor: Krsti (2004), Labour markets in Serbia and Montenegro, background paper prepared for Serbia and Montenegro: Republic of Serbia, An Agenda for Economic Growth and Employment, Report No. 29258-YU, World Bank, Washington, DC, 2004
100

Stopa nezaposlenosti na osnovu panel podataka AS ostala je relativno stabilna u maju 2002. je iznosila 7,7% u maju 2003. je iznosila 8% Samo jedna etvrtina (25,4%) onih lica koja su bila nezaposlena u 2002. godini ostala je nezaposlena i naredne godine (2003) Skoro polovina se zaposlila (47,7%) Ostalih 26,9% su preli u neaktivnost Priliv lica u status nezaposlenosti bio je znaajan 3,3% ukupno zaposlenih i 3% ukupno neaktivnih iz 2002. godine postalo je nezaposleno u 2003. godini.

Pretpostavimo da je trite rada u stanju ravnotee prilivi ka nezaposlenima i odlivi iz nezaposlenih su jednaki Stopa nezaposlenosti u zavisi od brojnih tokova na tritu rada: u=F(Pen, Pne, Pun, Pnu, Peu, Pue)

Karakteristike nezaposlenosti F je funkcija od: Pen proporcije zaposlenih koji su preli u neaktivnost (+) Pne proporcije neaktivnih koji su se zaposlili () Pun proporcije nezaposlenih koji su preli u neaktivnost () Pnu proporcije neaktivnih koji su postali nezaposleni (+) Peu proporcije zaposlenih koji su ostali bez posla i postali nezaposleni (+) Pue proporcije nezaposlenih koji su se zaposlili ()

ematski prikaz tranzicionih verovatnoa prelaska lica iz jednog u drugi status na tritu rada u Srbiji, 20022003.
104

Karakteristike nezaposlenosti Dva osnovna razloga za visoku stopu nezaposlenosti: 1. Visoka verovatnoa da zaposleni izgube posao, a neaktivni postanu nezaposleni 2. Visoka verovatnoa da nezaposleni ostanu u istom statusu u duem vremenskom periodu govori o dugom trajanju nezaposlenosti
105

Karakteristike nezaposlenosti 1. Frikciona nezaposlenost Nastaje usled dinaminog trita rada i imperfektnih tokova informacija Potrebno je da proe izvesno vreme dok nezaposleni radnici ne saznaju za poslodavce koji nude poslove koje oni trae Moe postojati i u uslovima ravnotee agregatne ponude i agregatne tranje Vreme trajanja ove vrste nezaposlenosti obino je kratko
106

Karakteristike nezaposlenosti 2. Sezonska nezaposlenost Nastaje zbog sezonske fluktuacije tranje za radom Uslovljena je sezonskim karakterom proizvodnje
107

Karakteristike nezaposlenosti 3. Strukturna nezaposlenost Nastaje kao posledica: neusklaenosti kvalifikacija koje se trae i kvalifikacija koje se nude na tritu rada na odreenom podruju dugorone neusklaenosti izmeu ponude rada i tranje za radom izmeu podruja
108

Karakteristike nezaposlenosti 4. Ciklina nezaposlenost Vezuje se za ciklina kretanja ekonomske aktivnosti Nastaje kada agregatna tranja za radom opada kao posledica pada agregatne tranje na tritu roba i usluga Nastaje u uslovima neelastinosti nadole realnih zarada
109

Karakteristike nezaposlenosti 5. Prikrivena nezaposlenost Odnosi se na one zaposlene koji: nedobrovoljno rade manje od normalnih asova rada odreenih za datu aktivnost trae posao spremni su da rade vie asova Koncept skrivene nezaposlenosti ili nedovoljne zaposlenosti odnosi se na sve tipove nezadovoljavajue zaposlenosti sa stanovnitva zaposlenog
110

Karakteristike nezaposlenosti Nezaposlenost prema starosti i nivou obrazovanja Dva indikatora za analizu nezaposlenosti mladih: 1. Stopa nezaposlenosti mladih koja se definie kao udeo nezaposlenih lica starosti od 1524 godine u ukupnoj aktivnoj populaciji mladih 2. Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenosti odraslih (2564 godine)

Karakteristike nezaposlenosti Koji su razlozi zbog kojih je stopa nezaposlenosti mladih vea nego stopa nezaposlenosti odraslih? Razlozi na strani ponude rada i na strani tranje za radom Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenih odraslih kree se izmeu dva i tri u najveem broju zemalja u svetu Problem nezaposlenosti mladih je univerzalan problem dananjeg drutva
112

Stopa nezaposlenosti mladih i odraslih, poslednje godine (2004)
113

Karakteristike nezaposlenosti U Srbiji je stopa nezaposlenosti najvea je kod najmlae starosne grupe (1524) Iznosila je ak 46,4% u 2010. Mnogo je vea u odnosu na stopu nezaposlenosti 27 zemalja EU - oktobra 2009. iznosila je 20,4% Skoro polovinu nezaposlenih ine dve najmlae starosne grupe (1524, 2534) Uee u ukupnoj nezaposlenosti (15+) 2010. godine iznosilo je 19,6% i 29,6% respektivno
114

Karakteristike nezaposlenosti Nezaposleni prema nivou obrazovanja Lica sa zavrenim primarnim ili sekundarnim obrazovanjem imaju najvee uee meu nezaposlenima u veini zemalja sveta (MOR) U Srbiji struktura nezaposlenih prema nivou obrazovanja u periodu 20052010. godine je prilino stabilna Nezaposlenost je najvie rasprostranjena meu onima sa srednjim nivoom obrazovanja Vie od dve treine nezaposlenih je zavrilo srednju kolu (68% u 2005. i 69% u 2010)

Struktura nezaposlenosti (15 godina i vie) prema osnovnim karakteristikama, 20052010, Srbija (%)
116

Karakteristike nezaposlenosti Duina trajanja tranzicije mladih s fakultetom od zavretka kolovanja do nalaenja stalnog posla udvostruila se u oktobru prema aprilu 2009. (ad hoc anketa) 18,5 meseci prema 9,4 meseca respektivno Kod osnovnog i srednjeg obrazovanja je ostala na priblino istom nivou Rezultati ukazuju da su visokoobrazovani mladi u Srbiji najvie bili pogoeni smanjenjem tranje za radnom snagom

Karakteristike nezaposlenosti Dugorona nezaposlenost Odnosi se na vreme provedeno u traenju posla Lice koje aktivno trai posao godinu dana i due svrstavamo u dugorono nezaposlene
Stopa dugorone nezaposlenosti se definie kao: procentualno uee dugorono nezaposlenih u aktivnom stanovnitvu Indikator koji se takoe koristi da opie stanje dugorone nezaposlenosti - procentualno uee dugorono nezaposlenih u nezaposlenima

Karakteristike nezaposlenosti Visoko uee dugorono nezaposlenih ukazuje na: nisku tranju za radom u duem vremenskom periodu slabo kreiranje novih radnih mesta Verovatnoa nalaenja posla smanjuje se s duinom trajanja nezaposlenosti Istraivanja su pokazala da trajanje nezaposlenosti zavisi od duine trajanja naknade za nezaposlene
119

Karakteristike nezaposlenosti Dugorono bez posla iri statistiki koncept u odnosu na koncept dugorono nezaposlenih obuhvatio bi kategorije dugorono nezaposlenih koji ne trae aktivno posao Podaci o duini traenja zaposlenja dobijaju se najee iz ARS Veoma je teko dobiti precizne podatke o duini traenja posla pogotovo ukoliko nezaposleni dugo trae posao
120

Karakteristike nezaposlenosti Nezaposleni prema duini traenja posla, EU-27, 20072009.
121

Karakteristike nezaposlenosti Dolo je do rasta broja dugorono nezaposlenih u EU-27 od treeg kvartala 2008. godine Srbija ima najvee uee dugorono nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti Vie od dve treine nezaposlenih aktivno trai posao godinu dana i due prema podacima ARS Ekonomska kriza uticala je na poveanje uea dugorono nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih sa 65% u aprilu 2009. na 72% u oktobru 2010.

Karakteristike nezaposlenosti Najtee posao nalaze starija lica od 5564 godine i lica nieg obrazovnog profila posebno u manje razvijenim podrujima na jugu zemlje polovina nezaposlenih posao trai due od etiri godine vie od etvrtine nezaposlenih (22%) due od sedam godina Srbija je u izuzetno nepovoljnom poloaju u odnosu na 27 zemalja EU Prosena stopa dugorone nezaposlenosti u EU je svega oko 3% a u Srbiji 14%
123

Pregled kljunih indikatora trita rada prema Meunarodnoj organizaciji rada
Kljuni indikatori trita rada Predstavljaju skup od 20 osnovnih indikatora trita rada Objavljuju se svake godine za preko 230 zemalja sveta Dostupna je i baza podataka sa vrednostima indikatora za svaku zemlju Kod nekih indikatora izvrena je procena prosenih vrednosti za region ili ceo svet
124

Znaaj osnovnih indikatora trita rada: 1. Promovisanje agende MOR-a o pristojnom poslu 2. Praenje napretka u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja 3. Praenje rodne jednakosti na tritu rada
125

1. Promovisanje agende MOR-a o pristojnom poslu Cilj je stvaranje mogunosti za produktivan rad mukaraca i ena u uslovima slobode, jednakosti i ljudskog digniteta Indikatori o nedostatku pristojnog ili bilo kakvog posla i kvalitetu posla
126

Kvalitet zaposlenja na osnovu indikatora koji nam govore o : ranjivoj zaposlenosti zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji skrivenoj nezaposlenosti prekovremenom radu zaposlenosti na niskoproduktivnim poslovima
127

2. Praenje napretka u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja Prvi milenijumski cilj se odnosi na smanjenje siromatva i iskorenjivanje gladi u svetu Moe se ostvariti ako se dostigne puna zaposlenost i pristojan posao za sve, ukljuujui ene i mlade stopa aktivnosti ukupnog stanovnitva stopa siromatva zaposlenih stopa ranjive zaposlenosti stopa rasta produktivnosti rada
128

3. Praenje rodne jednakosti na tritu rada To je omogueno time to je veina osnovnih indikatora trita rada dezagregirana prema polu kako bi se mogao pratiti poloaj ena i mukaraca na tritu rada
129

Statistika Trzista Rada-1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Statistika Trzista Rada-1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

esto se stopa nezaposlenosti pogreno definie i tumai

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada

Statistika trita rada