Trei deo

JO RE-DVE O NEKIM DRUGIM SASTOJCIMA HRANE Pored ve nabrojanih osnovnih sastojaka hrane postoje jo neki koji imaju veliku ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma. Tu treba spomenuti vitamine i minerale kao i dijetna vlakna. VITAMINI I MINERALI Pria o otkriu vitamina poinje na dugim prekomorskim putovanjima na kojima su se mornari na velikim brodovima borili ne samo sa talasima nego i sa boleu koja je ak vodila i u smrt. Ta bolest je skorbut, a danas znamo da je izaziva nedostatak vitamina C. Otiskujui se na more, mornari su nosili malu koliinu povra i voa (koji su izvor vitamina C), a najvie su se hranili usoljenim mesom i raznim mahunarkama (siromanim ovim vitaminom). Posle oko 4 meseca takve ishrane nastupali bi teki zdravstveni poremeaji koji su esto vodili u smrt. Dugo se sumnjalo da postoji veza izmeu nedostatka svee hrane i breg razvoja skorbuta. U osamnaestom veku (1747) paljivo istraivanje je pokazalo da limun i pomoranda mogu biti prevencija za ovu bolest. Takvo miljenje se odralo do 1928. godine kada su naunici otkrili supstancu u limunu i pomorandi (i u mnogim drugim vrstama voa i povra) koja lei skorbut. Supstanca je dobila ime vitamin C i postala prvi otkriveni vitamin. Veina drugih vitamina i minerala otkriveni je na slian nain naunici su identifikovali supstance koje su neophodne, a iji nedostatak prouzrokuje zdravstvne probleme. Danas se zna da postoji 13 vitamina. etiri od njih A, D, E i K su rastvorljivi u mastima i skladite se u masnom tkivu organizma, a ostalih 9 su rastvorljivi u vodi i organizam nema zalihe ovih vitamina, tako da se moraju svakodnevno unositi kroz hranu. Vitamini su o odgovarajuim koliinama neophodni za normalna rast, probavu, mentalne procese kao i za poveanje otpornosti organizma kod infekcija. Omoguuju telu da koristi ugljene hidrate, masnoe i proteine. Vitamini su supstance koje su potrebne u siunim koliinama da pomognu osnovne biohemijske reakcije u vaim elijama. Telo ne moe da proizvodi vitamine ve se moraju uneti putem hrane. Koliko? Organizam vrlo dobro zna koliko vam je vitamina potrebno i uvek nastoji da odri optimalni nivo koji se nalazi u vaem krvotoku. Viak vitamina koji su rastvorljivi u vodi izbacuje se putem mokrae dok se viak vitamina koji su rastvorljivi u mastima akumulira u telu i moe, u veim koliinama, da bude toksian. Organizam je naroito osetljiv na prevelike koliina vitamina A i D. MINERALI

Telu su takoe potrebni minerali koji pomau funkcionisanje elija i obezbeuju im strukturu. Glavni minerali ukljuuju kalcijum, fosfor i magnezijum, a kao dodatak vaem organizmu su potrebne manje koliine, bakra, joda, hlora, hroma, fluora gvoa, mangana, molibdena, selena, cinka, kalijuma i natrijuma. Da li su vam potrebni vitaminski i mineralni dodaci u vidu pilula? Otkrie o velikom znaaju koje imaju vitamini i minerali za zdravlje oveka, navelo je mnoge farmaceutske kue da krenu logikom ako je izvesna koliina neega zdrava, onda je jo vea koliina toga sigurno jo zdravija. Roena je industrija proizvodnje i prometa vetakih vitamina i minerala koja nudi obilje prirodnih vitamina i minerala pakovanih u pilule a ija koncentracija je nekoliko desetina puta vea od one koja je organizmu potrebna. Istraivanja su pokazala da oveku (osim u nekim posebnim situacijama i stanjima) nisu potrebni vitaminski i mineralni dodaci i da raznovrsna ishrana u potpunosti zadovoljava ovekove potreba za ovim sastojcima. Namirnice imaju prednost u odnosu na vitaminske dodatke i u tome to poseduju jo neke supstance koje pilule ne sadre, a koje su blagotvorne za organizam. Ukoliko se vitamini i minerali unose kao dodaci u vidu pilula, treba biti veoma oprezan. Na primer: Uzimanje velike koliine vitamina D moe indirektno prouzrokovati oteenje bubrega, dok velike koliine vitamina A mogu otetiti jetru. Mora se znati da su vitamini i minerali u suptilnoj ravnotei i da svaki poremeaj te ravnotee dovodi do lanane reakcije pormeaja drugih. Jednom reju, svi vitamini i minerali u veim koliinama i na due staze su tetne za organizam. Dakle, ukoliko obratite panju na pripremu i vaa trpeza sadri dovoljno raznolik izbor namirnica (naroito voa i povra) ne bi trebalo uopte da razmiljate o mogunostima da vam nedostaje neki od vitamina i minerala. DIJETNA VLAKNA U hrani se, pored svarljivih sastojaka, nalaze i nesvarljivi sastojci, a to su dijetna vlakna. Ima ih u namirnicama biljnog porekla, dok ih namirnice ivotinjskog porekla ne sadre. Vana su za regulaciju digestivnog sistema, indirektno kontroliu telesnu teinu i smanjuju rizik od sranih oboljenja i raka. Ona takoe ometaju stvaranje toksina kao i razvoj raznih tetnih bakterija u crevima. Razreujui koncentraciju toksina, vlakna spreavaju oteenje zida debelog creva. Poto se hrana bogata dijetnim vlaknima due jede, telo ima dovoljno vremena da signalizira da je oseaj gladi zadovoljen i tako ona na indirektan nain kontroliu apetit. Neki oblici dijetnih vlakana smanjuju nivo holesterola u krvotoku. Ukoliko mislite da vae potrebe za dijetnim vlaknima zadovoljite korienjem kupljenih mekinja (koje su dobijene izdvajanjem iz mlevenog ita), zaboravite na to. Tako uneta u

organizam mogu da prouzrokuju gasove, preterano izbacivanje nekih vitamina i minerala i proteina. Interesantan je podatak da su se dijetna vlakna pokazala kao jako dobar regulator eera u krvi, ali su ta dobra svojstva imaju samo kada su uneta kroz integralnu namirnicu dok dijetna vlakna uneta kao dodatak izdvojen iz namirnice, nisu imala nikakav uticaj na nivo eera u krvi. Namirnice bogate dijetnim vlaknima su: integralne itarice, mahunarke, povre i voe.