Rusko trite pehrambene industrije

U Rusiji, po povrini najveoj zemlji na svetu, ivi oko 140 miliona stanovnika. Usled veliine trita i broj stanovnika, spada u zemlje sa najveom spoljnotrgovinskom razmenom. Ukupan uvoz u 2009. godini iznosio je 170,8 milijardi dolara, dok je izvoz iznosio neverovatnih 301,8 milijardi dolara. Samim tim, Rusija je u 2009. godini ostvarila suficit u iznosu od 130,9 milijardi dolara. Meu najvanije spoljnotrgovinske partnere Rusije spadaju Kina, Nemaka, SAD, Ukrajina i druge zemlje biveg SSSR. Tabela 1: Zemlje najvei izvoznici na rusko trite u hiljadama USD

Proizvodi koji se najvie uvoze su maine i oprema, elektrina oprema, vozila i farmaceutski proizvodi, dok se na osmom mestu nalaze svee voe i agrumi. Tabela 2: Vrednost prvih deset uvoznih proizvoda u hiljadama USD

Voe i povre i njihove preraevine

Rusko trite konzumira velike koliine sveeg voa i povra, te u periodu izmeu maja i oktobra trite je preplavljeno sveim voem i povrem (konzumnom jabukom, ljivom, krukom, argarepom, kupusom, krompirom) to ima veliki uticaj na cene, s obzirom da vlada velika konkurencija. Rusija se nalazi na prvom mestu u svetu po uvozu sveeg jabuastog voa i u ukupnom svetskom uvozu uestvuje sa 10,2% to iznosi oko 1,4 miliona tona. U ukupnom ruskom uvozu jabuastog voa, Srbija uestvuje sa 2,1%, a izraena u novcu vrednost robne razmene iznosi 17,06 miliona dolara. Tabela 3: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0808: Svee jabuke, kruke i dunje u hiljadama USD

Ukupan uvoz sveeg povra u Rusiju iznosi 1,66 milijardi dolara, to je 3,42% od ukupnog svetskog uvoza sveeg povra, i po tome se Rusija nalazi na devetom mestu u svetu. U 2009. godini Srbija je izvezla svee povre u Rusiju u vrednosti od oko 660 hiljada dolara. Tabela 4: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 07: Svee povre u hiljadama USD

Navike potroaa u Rusiji, kada su u pitanju pasterizovani proizvodi, su drugaije nego kod nas. Sam proces prerade se razlikuje, a i proizvodi su dosta kiseliji. Dok se kod nas dosta konzumiraju proizvodi poput ajvara, meanog seckanog povra i korniona, u Rusiji se dosta konzumiraju pasterizovani proizvodi kao to su crveni paradajz u komadu, crveni paradajz sa miroijom, paprikom, kornionima, graak u teglama, krastavci sa plavim patlidanom i pasulj u raznim sosevima, takoe u teglama. Ukupan uvoz ovih proizvoda u Rusiju u 2009. godini je iznosio 53 miliona dolara, to ini 1,04% ukupnog svetskog uvoza i Rusiju stavlja na 20. mesto u svetu. Meutim, Srbija ne izvozi pasterizovano povre u Rusiju.

Tabela 5: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 2004: Pasterizovano povre u hiljadama USD

Pored navedenog, u Rusiji se dosta konzumira i konzervirano povre poput graka i kukuruza eerca. Srbija je u 2009. godini zauzela deveto mesto u ukupnom uvozu Rusije, a vrednost izvoza je iznosila 7,05 miliona dolara. Inae, Rusija je u 2009. godini uvezla navedene proizvode u iznosu od 291,8 miliona dolara to je stavlja na deveto mesto u svetu sa ukupnim ueem od 3,75%. Tabela 6: Zemlje izvoznici porizvoda HTSC 2005: Konzervirano povre u hiljadama USD

Konditorski proizvodi
Na tritu konditorskih proizvoda konkurencija je velika. Na prostoru Rusije se nalaze multinacionalne kompanije poput Nestle, Kraft, Chipita (7 days). Takoe je jaka konkurencija i meu domaim proizvoaima konditorskih proizvoda koji se sa niim cenama, promocijama i kvalitetnim i interesantnim pakovanjima utrkuju za svoju poziciju na tritu. Jedna od ansi za plasman prozvoda naih firmi je u plasmanu suvog keksa wellness, kao i napolitankama, s obzirom da su pakovanja i kvalitet veoma slini naem, dok je cena nekih proizvoda vea nego u naim marketima. Ukupan uvoz konditorskih proizvoda na bazi eera (bombone, vakae gume i bela okolada) iznosi 167,3 miliona dolara, to Rusiju stavlja na devetu poziciju u svetu sa ueem od 2,21%. Prema zvaninim podacima, Srbija ne izvozi navedene proizvode u Rusiju. Tabela 7: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 1704: konditorski proizvodi na bazi eera ukljuujui i belu okoladu u hiljadama USD

Uvoz proizvoda na bazi kakaa iznosi 458,5 miliona dolara, dok Ukrajina uestvuje sa 54,1%, odnosno 248,1 milion dolara. Rusija je na desetom mestu po koliini svetskog uvoza ovih proizvoda i u ukupnom uvozu uestvuje sa 2,63%. Prema statistikim podacima, Srbija je u 2009. godini izvezla okoladnih proizvoda u Rusiju u iznosu od 9 hiljada dolara.

Tabela 8: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 1806: okolada i proizvodi na bazi kakaa u hiljadama USD

Rusija je i veliki uvoznik keksa, vafla i biskvita. Ukupan uvoz iznosi 227,7 miliona dolara, po emu se Rusija nalazi na 21. mestu u svetu sa ueem od 1,06%. Srbija je u 2009. godini izvezla robe u vrednosti od 732 hiljade dolara.

Tabela 9: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 1905: biskviti, vafli i keksi u hiljadama USD

Iz reima slobodne trgovine sa Rusijom izuzeti su HTSC 1701.991000: beli eer, HTSC 1702309000: glikozni sirup i HTSC 1108: skrob, inulin. U okviru liberalizacije meusobne trgovine dogovoreno je da se iz spiskova izuzea u prvom kvartalu 2011. godine izbriu HTSC 1702309000 i HTSC 1108.

Svee meso i mesne preraevine

Veliki deo trita sveeg mesa dre kompanije iz zemalja kao to su Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj koje su ve zauzele primat irom Sveta. ansa Srbije da se probije na tritu sveeg mesa u Rusiji je u izvozu svinjskog mesa, jer je od 2009. godine svinjsko meso na listi povlaenih proizvoda za koje se ne plaa carina i na taj nain se moe dobiti na konkurentnosti u utakmici sa velikim svetskim proizvoaima. Kod preraevina od mesa dosta su prisutne trajne i polutrajne kobasice, trajne konzerve (patete), kao i barena mesa u konzervi koja se konzerviu u sopstvenom sosu, to se dosta razlikuje od naih gotovih jela koja se pakuju zajedno sa povrem (pasulj, graak, kupus, pirina i sl). Na listi izuzetaka iz reima slobodne trgovine sa Rusijom se nalazi HTSC 0207: meso i jestivi otpaci od ivine iz tar.br.0105, svei, rashlaeni ili smrznuti. Rusija je veliki uvoznik svinjskog mesa i u 2009. godini uvoz je iznosio 1,9 milijardi dolara ili 649,7 tona, to je stavlja na etvrto mesto u svetu sa ueem od 8,08%. Tabela 10: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0203: svinjetina u hiljadama USD

Ako posmatramo govedinu, moemo da zakljuimo da je Rusija na prvom mestu u svetu po uvozu sa ukupnim ueem od 18,81% koji iznosi 2,3 milijarde dolara ili koliinski gledano 639,3 hiljada tona.

Tabela 11: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0202: govedina u hiljadama USD

Mleni proizvodi
Interesantno je napomenuti da su neki mleni proizvodi jeftiniji nego na naem tritu, kao to su dugotrajna mleka, pavlaka, voni jogurti, kefir. to se tie tvrdih i polutvrdih sireva konkurencija je veoma velika i cene su dosta sline naim, meutim cena transporta bi dosta poveala cenu naih sireva u Rusiji. Ukupan uvoz sireva u Rusiju iznosi 891,6 miliona dolara ili 233,2 tone. Rusija zauzima osmo mesto po uvozu ovih proizvoda u svetu sa ukupnim ueem od 4,04%. Tabela 12: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0406: sirevi urda u hiljadama USD

Proizvode kao sto su jogurti i maslac Rusija uvozi u manjim koliinama i zauzima 31. mesto u svetu. Ukupan uvoz navedenih proizvoda iznosi 20,4 miliona dolara.

Tabela 13: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 0403: jogurt i maslac u hiljadama USD

ajevi, voda, bezalkoholna pia

Konkurencija u proizvodnji aja je velika, ali su i cene veoma visoke. Na cenu proizvoda dosta utie pakovanje, s obzirom da je mnogo ajeva upakovano u metalne kutije, kao i dizajn kesica koje su najee kupastog oblika i svaka je zasebno upakovana. Prisutni su ajevi iz ri Lanke, Velike Britanije, Rusije, Belgije, Francuske itd. Kada se sagleda trite vode i bezalkoholnih pia uoavaju se veoma visoke cene. Cena vode se kree od 22 do 104 rublje, jer gradska voda u Rusiji nije za pie. Od bezalkoholnih pia se dosta konzumiraju proizvodi kompanije Coca Cola i energetska pia kao to su Red Bull, Burn i sl, ija se cena u maloprodaji kree od 45 do 58 rubalja. Ukupan uvoz mineralne vode iznosi 38,5 miliona dolara i Rusija je deseta u svetu sa ueem od 1,84%. Tabela 14: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 220110: mineralna voda u hiljadama USD

Takoe, Rusija je i veliki uvoznik vonih sokova, deveta u svetu, sa vrednou uvoza od 314,4 miliona dolara i uestvuje sa 2,42%. Srbija je u 2009. godini u Rusiju izvezla vone sokove u vrednosti od 1,58 miliona dolara.

Tabela 15: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 2009: sokovi od voa i povra u hiljadama USD

Na listi izuzetaka iz reima slobodne trgovine sa Rusijom se nalaze samo alkoholna pia i to HTSC 220410: vino penuavo, HTSC 2207: nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jaine 80% vol. ili jai, HTSC 2208: nedenaturisan etil-alkohol alkoholne jaine manje od 80% vol, osim navedenih pia u sudovima veim od 2 litre, HTSC 2208204000: sirovi destilat, HTSC 2208206200: konjak, HTSC 2208206400: armanjak, HTSC 2208208700: brendi, HTSC 22082089: ostalo, HTSC 2208709000: likeri.

Sosevi i umaci
U marketima na tritu Rusije su dosta prisutni keapi, majonezi i senfovi koji se konzumiraju u velikim koliinama i u pakovanjima fleksibilne ambalae sa zatvaraem od 200 do 450 grama. Interesantno je napomenuti da je njihov senf veoma ljut jer u njega stavljaju dosta rena. Konkretno, od navedenih proizvoda najvie se uvoze proizvodi od paradajza i njihova vrednost je 33,7 miliona dolara, to Rusiju stavlja na 11. mesto u svetu sa ueem od 2,14%. Tabela 16: Zemlje izvoznici proizvoda HTSC 210320: keap i paradajz pire u hiljadama USD

Transport
Kada se uporede cene transporta od Poljske do Rusije koja iznosi oko 900 evra i od Srbije do Rusije koja se kree od 3.000 do 3.500 evra, uoava se da je na transport skoro etiri puta skuplji, i to u velikoj meri utie na formiranje krajnje cene. S obzirom da voe i povre spadaju u robu sa niskom prodajnom cenom, cena transporta znaajno poskupljuje njihovu cenu kotanja (u nekim sluajevima i 100%). Takoe, treba imati u vidu da je rusko trite prezahtevno za kapacitete domaih proizvoaa, te srpski proizvoai nisu u mogunosti da budu prvi dobavlja, ve je naa ansa u dopunjavanju ruskih polica srpskim proizvodima, kako bismo kvalitetom postali prepoznatljivi na tom tritu. To se moe postii kontinuitetom u snabdevanju i dobro organizovanoj logistici.

Sertifikacija po sistemu GOST R

Utvrivanje usklaenosti robe na teritoriji Ruske Federacije ureeno je Zakonom o tehnikoj regulativi, usvojenom decembra 2002. godine, a izmenama u zakonu, koje su usvojene 2009. godine, obuhvaeni su sledei tehniki propisi: O sokovima proizvedenim od voa i povra, O ulju i mastima i O mleku i mlenim proizvodima. U zavisnosti od vrste robe postoji obavezna i dobrovoljna sertifikacija po sistemu GOST R. Takoe, od uestalosti i obima izvoza, firma izvoznik moe da sprovede sertifikaciju za jednu isporuku ili za serijisku proizvodnju. Kompletan tekst navedenih tehnikih http://www.gost.ru/wps/portal/pages/techreg propisa na ruskom jeziku moete pronai na

Fitosanitarna kontrola - Srpska strana je u obavezi da priloi podatke o pesticidima korienim za vreme proizvodnje i skladitenja uz svaku partiju prehrambenih proizvoda biljnog porekla, uz obavezno navoenje datuma poslednjeg tretiranja.

Sporazum o slobodnoj trgovini

Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan je 28. avgusta 2000. godine i propisuje da za robu za koju se Sporazumom o slobodnoj trgovini moe dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima vie od 50% sadraja iz Srbije), u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije, primenjuje carina od 1% kada je namenjena za trite Rusije. Uslovi koje je potrebno ispuniti da bi se roba izvozila u Rusiju po preferencijalnoj carinskoj stopi od 1% su sledei: - roba mora da bude poreklom iz Srbije, - roba mora da bude direktno kupljena od srpskog privrednog subjekta i direktno isporuena ruskom uvozniku, - roba se ne nalazi na listi izuzetaka od primene ovog sporazuma. Radi dokazivanja porekla robe carinskom organu se, zajedno sa carinskom ispravom podnosi deklaracija uverenje o poreklu robe, na obrascu FORM A roze boje, koju izdaje Uprava carine. Za izvoz u Rusku Federaciju neophodna je sledea dokumentacija: Ugovor sa partnerom Trgovaka dokumenta (faktura, specifikacija robe, sertifikat o poreklu robe - Form A, sertifikat o inspekciji robe i otpremnica) Transportna dokumenta Dokumenta o osiguranju robe Carinska dokumenta (TIR, ATA, deklaracija za carinsku vrednost i drugo)

Dalja liberalizacija spoljnotrgovinskih odnosa

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom
U oktobru 2010. godine potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom koji e stupiti na snagu u narednom periodu i omogui e izvoz srpskih proizvoda u tu zemlju bez carinskih stopa, osim liste izuzetaka proizvoda na koje se nee primenjivati reim o slobodnoj trgovini izmeu Srbije i Kazahstana.

Carinska unija (Rusija, Belorusija i Kazahstan)

Poetkom 2012. godine oekuje se potpisivanje usaglaenog dokumenta sa Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana, to e dodatno otvoriti vrata ka tom tritu i olakati izvozne procedure srpskoj privredi. Tom prilikom e biti na snazi novi obrazac ST2 (umesto Form A) kojim se dokazuje poreklo robe, a koji ce vaiti za itavu Carinsku uniju. Primenjivae se i dijagonalna kumulacija o poreklu izmeu ovih zemalja, to znai da je mogue kumuliranje porekla robe u ovim zemljama, a koji e dobiti status domaeg porekla.

Reim preferencijala
Za proizvode koji ne spadaju pod slobodan carinski reim, carinska stopa iznosi 75% i zavisi od vrednosti carinske stope u skladu sa Odlukom Komisije Carinske unije 130 o Jedinstvenom carinsko-tarifnom regulisanju Carinske unije Republike Belorusije, Republike Kazahstana i Ruske Federacije. Za korienje navedenog preferencijala srpskim proizvoaima je neophodan sertifikat FORM A ute boje koji izdaje Privredna komora Srbije.