Visoka tehnika kola strukovnih studija Novi Beograd

SEMINARSKI RAD

Tema: Trokovi Predmet: Planiranje i kontrola trokova

Profesor: dr. Milo Petronijevi Beograd, maj 2012.

Student: Nemanja Milosavljevi 77/09

Sadraj:
UVOD ...................................................................................................................................................................... 3 1. 2. 3. 4. 5. 6. Fiksni i varijabilni trokovi i njihova dinamika ............................................................................................... 5 Dobit i trokovi................................................................................................................................................. 9 Odreivanje praga rentabilnosti .....................................................................................................................10 Princip rada informacione podrke .................................................................................................................11 Zakljuak ........................................................................................................................................................13 Literatura: .......................................................................................................................................................15

UVOD
Pod pojmom trokova se podrazumevaju utroene vrednosti u reprodukciji koji se utvruju kao proizvod utroaka elemenata proizvodnje i njihovih cena po jedinici utroaka. Cilj preduzea nije samo proizvodnja to vee koliine proizvoda ili pruanje usluga, ve i ostvarivanje to niih trokova. Svako poveanje trokova, iznad objektivno uslovljenih, neposredno utie na dobit preduzea. Ukupni trokovi su samo cenom izraena troenja do kojih dolazi u vezi sa proizvodnjom, ali oni nisu jedini izdaci koje preduzee ima da bi obezbedilo proizvodnju. Da bi preduzee moglo utroiti materijalna sredstva u proizvodnju, prethodno treba da ih angauje. Sredstva koja preduzee angauje su osnovna ili obrtna sredstva. Na angaovana sredstva, bilo osnovna ili obrtna, preduzee plaa kamatu, a ponekad i zemljarinu. Kamata i zemljarina su osnovna sredstva i kamata na obrtna sredstva predstavljaju neophodne izdatke, ba kao to su i trokovi neophodni izdaci da bi bilo proizvodnje. Upravljanje trokovima deo je ukupnog procesa upravljanja poslovnim uspehom preduzea. Iz praktinih iskustava i vetina, razvilo se u nauku koja prouava metode pripreme i korienja informacija za potrebe donoenja upravljakih odluka u poslovnoj praksi. Obuhvata sve postupke kojima se u poslovanju preduzea procenjuje odnos izmeu trokova i koristi. Cilj je u dugom roku maksimizirati dobit. Nije svrha trokove po svaku cenu sniavati, ve je svrha preduzimati aktivnosti, premda one stvaraju trokove radi osiguravanja trajno profitabilnog poslovanja. Treba rei da znaenje upravljanja trokovima proizilazi iz praktine injenice da rtvovanje resursa koji su u vezi sa odreenim uincima nije nipoto neogranieno. Naime, u tinoj ekonomiji trokovi se moraju kretati u ogranienim okvirima. Ogranienja obino lee u injenici da je potronja resursa, za odreene uinke, ograniena prodajnom cenom koja se u konkurenciji sa drugima moe postii na tritu. Prema tome mogunosti pokrivanja trokova za odreene trine proizvode redovno se kree unutar odnosa izmeu sledeih kljunih ekonomskih kategorija: PRIHODI RASHODI = DOBIT PRODAJNA CENA TROKOVI = DOBIT Iako se u trgovini ne stvaraju materijalne upotrebne vrednosti, prometni proces, takoe, prouzrokuje troak. Naime, trgovinska preduzea kao nosioci prometa nabavljaju robu od proizvoaa, a zatim je dopremaju, uvaju,sortiraju, razmeravaju, akuju i najzad, prodaju. Strune i druge slube sve ove radnje evidentiraju i knjigovodstveno obrauju. Prodajom robe i njenom primopredajom zavrava se kupoprodajni proces u trgovini. Ovaj proces i ostale radnje koje obavlja trgovinsko preduzee
3

prouzrokuju angaovanje i troenje ivog i minulog rada. Pored toga trgovina, kao i druge privredne organizacije, plaa doprinose drutvu. Zbog toga se trokovi trgovinskih preduzea u kalkulativnom smislu iri od trokova u smislu ekonomske teorije. Trokovi trgovine definiu se se kao navani izraz utroenih elemenata radnog procesa, ukljuujui drutvene doprinose i druge izdatke koji sainjavaju cenu robe i usluga trgovinskih preduzea. Trokovi kao naoani izraz utroenih elemenata radnog procesa ( sa doprinosima i drugim izdacima ) moraju se po logici ekonomije nadoknaditi. To se obavlja iz prihoda koje ostvari preduzee prodajom svojih proizvoda i usluga. U trgovini se u tu svrhu pri obraunu cena primenjuje tzv.razlika u ceni. Za usmeravanje trgovinskih preduzea potrebna je ne samo dobra definicija, ve i dobro smiljena podela trokova. Ova podela moe se obavljati sa raznih stanovita i, takorei, neogranieno. Za potrebe praktine delatnosti, analize i poslovne politike preduzea dovoljno je ograniiti se na sledee vrste trokova: 1. Sa stanovita osnovnih elemenata radnog procesa razlikuju se trokovi sredstava za rad, trokovi predmeta rada i radne snage. 2. Sa stanovita reagovanja pojedinih trokova u odnosu na promene u obimu proizvodnje (u trgovini prometa) razlikuju se fiksni i varijabilni (proporcionalni, degresivni, i progresivni) trokovi i, 3. Sa stanovita obrauna i kalkulacije razlikuju se pojedinani i opti trokovi. Ovo su osnovne vrste trokova u trgovinskim preduzeima. Ako je osnovni cilj preduzea da ostvari najveu moguu dobit, onda is toga indirektno proizilazi da je istovremeno osnovni cilj preduzea minimizacija trokova. Ali to nije sve. Trokovi nisu samo statika kategorija, ve zavise i od vremena (inflacije, globalnih ekonomskih kretanja), prostora i tokova u preduzeu. Da bi uspeno upravljali preduzeem, rukovodioci (menaderi) moraju u svakom trenutku znati iznose trokova. To je kao kada sednete u taksi i tokom vonje posmatrate taksimetar kako otkucava cenu. Ali da biste poneli dovoljno novca za prevoz morate prvo isplanirati trokove prevoza. A poto je osnovna funkcija menadera planiranje, oni pre svega moraju planirati trokove koji e nastajati u budunosti. Da bi smo uspeno planirali dobit preduzea, a samim tim i trokove, potrebno je pre svega poznavati njihovu strukturu i dinamiku. Analiza trokova i karekteristini tipovi trokova jeste ujedno i tema sledeeg odeljka ovog rada.

1. Fiksni i varijabilni trokovi i njihova dinamika

Vratimo se primeru sa taksijem. Da biste znali da li imate dovoljno para za prevoz do eljenog odredite morate prvo planirati trokove. Za to treba unapred znati i druge parametre osim cene prevoza po preenom kilometru. To su cena starta i kilometraa od take u kojoj ulazite u taksi do odredita. Analogno tome i u proizvodnji odreenih proizvoda potrebno je pre svega razumeti prirodu dva tipa trokova: fiksnih i varijabilnih trokova.

Fiksni trokovi jesu oni trokovi ija se veliina ne menja u zavisnosti od obima poslovanja date organizacije. U naem primeru sa taksijem to bi bila cena starta, jer ona ne zavisi od broja preenih kilometara. Takvi trokovi u oblasti ekonimije preduzea su: trokovi amortizacije (maina, opreme i prostora za rad) trokovi naknada za rad neproizvodnih radnika trokovi lanarine u organizacijama, pretplata na asopise trokovi grejanja, osvetljenja i sl. trokovi kancelarijskog materijala takse, dozvole za rad i sl. i dr.

FT

Q FT1

Dijagram 2.1 Grafiki prikaz fiksnih trokova

Druga vrsta trokova su, naravno, trokovi koji zavise od obima poslovanja. Oni se nazivaju varijabilni trokovi. U taksi primeru ti trokovi su cena preenog kilometra, jer zavise od obima usluge. Primeri takvih trokova na polju poslovnih organizacija su: trokovi materijala za rad trokovi energije za pogon maina (elektrina, goriva) trokovi rada proizvodnih radnika trokovi transporta robe trokovi ambalae porez na proizvode i dr.
VT

VT1 Q1 Q

Dijagram 2.2 Grafiki prikaz varijabilnih trokova

Kriterijum koji razvrstava trokove na fiksne i varijabilne naziva se koeficijentom reagibilnosti. Ovaj pokazatelj se izraava kao odnos promene trokova i promene obima poslovanja.

Krt = Tr / Q

Za fiksne trokove ovaj pokazatelj iznosi nula, jer je Tr = 0, za bilo koju promenu obima poslovanja. Za varijabilne trokove ovaj koeficijent je vei od nule, jer je promena trokova uvek u istom smeru kao i promena obima poslovanja. Varijabilni trokovi se zatim mogu razvrstati na dva tipa: proporcionalne trokove i relativno fiksne trokove.
6

Proporcionalni trokovi su deo varijabilnih trokova koji se menjaju srazmerno promeni obima poslovanja. Njihov koeficijent reagibilnosti iznosi jedan. Grafiki prikaz proporcionalnih trpkova dat je na dijagramu 2.2.

Relativno fiksni trokovi su komponenta varijabilnih trokova koji se menjaju u zavisnosti od obima poslovanja, ali ta promena nije proporcionalna promeni obima poslovanja. Takvi trokovi su zonski trokovi, jer u pojedinim zonama obima poslovanja ne menjaju svoje vrednosti. Prema promeni svojih vrednosti razlikujemo degresivne, progresivne i remanentne trokove.

Progresivni trokovi imaju tendenciju breg rasta od rasta obima poslovanja, pa je koeficijent reagibilnosti ovih trokova vei od jedan.

Degresivni trokovi imaju tendenciju sporijeg rasta od rasta obima poslovanja. Njihov ekoeficijent reagibilnosti je izmeu nula i jedan. Degresija relativno fiksnih trokova je prisutna samo do odreenog obima poslovanja, dok posle tog obima ona postepeno prelazi u progresiju.

Remanentni trokovi opisuju tenju da se, i pri smanjenju obima poslovanja, zadri raniji nivo operativnih trokova.

RFT

Progresija

Degresija

Dijagram 2.3 Grafiki prikaz progresivnih i degresivnih trokova

Ukupni trokovi (ranije pominjani kao trokovi) predstavljaju zbir varijabilnih i fiksnih trokova, te se mogu izraziti sledeom relacijom:

UT = VT + FT

UT1 VT1
FT, VT, UT

FT1 Q

Dijagram 2.3 Grafiki prikaz ukupnih trokova

Ali nije sve crno-belo. Fiksne i varijabilne trokove treba pre posmatrati kao dva ekstremuma jednog kontinuma, nego kao dva apsolutna pojma. Izmeu ove dve krajnje take nalaze se stvarni trokovi, koji nisu ni fiksni, ni varijabilni. Zato su sva razmatranja o varijabilnim i fiksnim trokovima u ovom seminarskom radu samo teoretska.

2. Dobit i trokovi
Vratimo se na drugi pokazatelj rada preduzea prihod. Ukupan prihod se definie kao obim prodaje proizvoda pomnoen cenom jedinice tog proizvoda.

UP = Q x C

Ako se vratimo na formulu sa poetka ovog rada koja kae da dobit predstavlja razliku izmeu prihoda i trokova, i ako se setimo da dobit predstavlja osnovni cilj preduzea, onda je jasno zato e se u ovom delu rada govoriti o odnosu dobiti i trokova. Da bi su menaderi planirali dobit preduzea, moraju planirati prihode i trokove. Kako bi su predviali prihode i rashode (trokove), moraju pre svega poznavati njihove meusobne uslovljenosti. Cena kotanja predstavlja cenu proizvodnje odreenih proizvoda, a to je cena koju preduzee mora da plati da bi proizvelo neko dobro. Ono to preduzee plaa jesu trokovi, te s toga cena kotanja predstavlja trokove preduzea, a obino se izraava kao cena kotanja po jedinici proizvoda.

Ck = UT / Q Cena kotanja predstavlja osnovnu cenu proizvoda ispod koje preduzee ne sme prodavati svoje proizvode, jer u tom sluaju ne samo da ne bi ostvarivalo dobit, ve bi stvaralo i gubitke. Zbog toga je vano da preduzea analiziraju svoje trokove i definiu cenu kotanja svojih proizvoda. Ali nije sve tako lako. Cena proizvoda na tritu se kreira pod uticajima i drugih faktora (osim trokova). to znai da je preduzee nekada prinueno da (proizvodi i) nudi svoje proizvode po cenama koje diktira trite, kako bi uspelo da ih proda. Zbog toga, pre svega, preduzee mora upravljati svojim obim proizvodnje na takav nain da bi dostiglo maksimum razlike izmeu prihoda i trokova. Da bi to bilo u stanju preduzee mora prvo definisati minimalan obim proizvodnje za koji je cena njegovih proizvoda konkurentna na tritu. Zbog ove pojave se moe rei da je pojam trokova kljuni ne samo za razumevanje trine privrede, ve i kapitalizma, kao drutvenog-ekonomskog ureenja.

3. Odreivanje praga rentabilnosti

Poto su i prihodi i trokovi zavisni, pre svega od obima poslovanja, preduzee moe maksimizirati razliku (dobit) delovanjem na ove faktore, preko obima poslovanja. Vrednost obima proizvodnje, na kome se trokovi izjednaavaju sa prihodima nazivamo prag rentabilnosti. On definie minimalnu proizvodnju potrebnu za pokrivanje trokova ostvarenim prihodom. Analitiki do praga rentabilnosti se moe doi izjednaavanjem ukupnih prihoda (UP) sa ukupnim trokovima (UT) na sledei nain: UP = Q x C UT = FT + VT, gde je VT = Vt x Q, iz ega sledi da je UT = FT + Vt x Q Pa iz uslova izjednaavanja: UT = UP, sledi: Q x C = FT + Vt x Q Q x C Vt x Q = FT Q (C Vt) = FT Q = FT / (C Vt), to jeste prag rentabilnosti, odnosno minimalan obim proizvodnje koji je rentabilan (isplativ za preduzee, u smislu pokrivanja trokova) Za obim proizvodnje preko praga rentabilnosti preduzee ostvaruje odreenu dobit, dok za obim ispod njega ostvaruje odreeni gubitak. Preduzee, na ovaj nain moe upravljati svojom dobiti, preko trokova i prihoda, planirajui svoj obim poslovanja. 3.1. Pokazatelji Pomou ovim podataka moemo izvesti neke pokazatelje. Marginalna stopa se dobija iz uslova za prag rentabilnosti po sledeem principu. UP = TF + TV UP = TF + (TV / UP) x UP UP (TV / UP) x UP = TF UP (1 TV / UP) = TF UP = TF / (1 TV / UP)
10

Izraz 1 TV / UP predstavlja marginalnu stopu, koja se dobija oduzimanjem kolinika varijabilnih trokova i prihoda od 1. Stopa sigurnosti predstavlja odnose razlike u realizaciji i realizaciji na pragu rentabilnosti i realizacije. Ona pokazuje za koji procenat se moe smanjiti realizacija u uslovima rentabilnog poslovanja pre nego to preduzee pone da posluje sa gubitkom. S toga ova stopa moe biti veoma znaajan indikator poslovanja. Vea stopa sigurnosti oznaava bolje poslovanje.

Ss = (UP - Prihod_na_pragu_rentabilnosti) / UP Stopa dobiti je proizvod stope sigurnosti i marginalne stope. Ona pokazuje koliko dinara dobiti otpada na svakih 100 dinara realizacije. Ds = Ms x Ss

4. Princip rada informacione podrke

Informaciona podrka za ovaj proces (analitikog i grafikog odreivanja prelomne take) slui kao pomo prilikom donoenja menaderskih odluka. Da bi se program koristio potrebni su mu podaci, pre svega finansijski izvetaj (bilans uspeha), kao i podatak o obimu proizvodnje u godini za koji je unet finansijski izvetaj. Po unoenju potrebnih podataka program pristupa radu po sledeim fazama: 1. 2. 3. 4. 5. sabira prihode od prodate robe iz bilansa uspeha kako bi dobio ukupan prihod sabira fiksne trokove iz bilansa uspeha sabira varijabilne trokove iz bilansa uspeha sabira sve trokove, kako bi dobio ukupne trokove izraunava prodajnu cenu proizvoda delei prihode od prodaje proizvoda sa obimom proizvodnje 6. izraunava cenu kotanja delei ukupne trokove sa obimom proizvodnje 7. prema formuli iz prethodnih poglavlja izraunava prag rentabilnosti, marginalnu stopu, stopu sigurnosti i stopu dobiti 8. za take oko praga rentabilnosti izraunava ukupan troak i ukupan prihod 9. iz prethodnih podataka dobija dobitak, odnosno gubitak za razliite obime poslovanja 10. prikazuje dobijene podatke o okolini praga rentabilnosti na grafiku Osim ovih izraunavanja postoje i dodatni moduli ove podrke koji obezbeuju: 1. izraunavanje trokova, prihoda i dobiti/gubitka za zadati obim proizvodnje; 2. izraunavanje obima proizvodnje, trokova i prihoda za planiranu dobit preduzea, gde u sluaju planiranog gubitka (npr. damping cena) takoe moete videti podatke unosei negativnu vrednost u polje predvieno za planiranu dobit.
11

Grafiki prikaz podataka o okolini praga rentabilnosti, je pregledan sa istaknutim vrednostima dobiti/gubitaka, za neke od obima proizvodnje.
Poetak rada programa Odreivanje podataka za okolinu praga rentabilnosti Unos finansijskih podataka Prikaz podataka na grafiku Unos obima proizvodnj e Raunanje podataka za zadati obim Raunanje prihoda / trokova Raunanje podataka za zadatu dobit Odreivanj e prelomne take Kraj rada programa Odreivanj e drugih pokazatelj a

Slika 5.1 Grafiki prikaz faza rada programa

12

5. Zakljuak
Ovaj rad je raen sa sledeim pretpostavkama: linearna funkcija ukupnih trokova zadovoljavajua tanost u razdvajanju ukupnih trokova na fiksnu i varijabilnu komponentu pravolinijsko kretanje fiksnih, kao nepromenljivih trokova u datom raspoloivom kapacitetu, i varijabilnih, kao proporcionalnih trokova sa obimom proizvodnje unutar datog kapaciteta takoe, pravolinijsko kretanje prihoda u odnosu na obim prodaje, odnosno konstantnost prodajnih cena po jedinici prodaje i podudarnost ili priblina podudarnost proizvodnje i prodaje u datom obraunskom periodu

Kao odraz nemogunosti potpunog razdvajanja fiksnih i varijabilnih trokova program nije prigodan za korienje u praksi, naroito zbog toga to se trokovi direktno preuzimaju iz bilansa stanja, gde su sintetizovani prema svojim nosiocima, a ne prema njihovoj prirodi. Ovaj nedostatak bi bilo mogue ispraviti tako to bi se unosili posebno trokovi varijabilne, a posebno fiksne prirode. Recimo trokovi rada mogli bi se razloiti na trokove rada proizvodnih radnika zajedno sa onim iji rad zavisi od obima poslovanja (rad na utovaru, pakovanju, prevozu robe) i kancelarijskih radnika. Isto tako kao nesavrenost podrke moe se navesti i pretpostavka ovog rada da se prihodi od prodaje proizvoda kreu linearno u odnosu na obim proizvodnje. U praksi to nije tako, jer je trite ogranieno, a ponaanje kupaca i konkurenata nepredvidivo. Zbog toga je u stvarnosti funkcija zavisnosti prihoda od prodaje priblino oblika normalne raspodele. Na takvim pretpostavkama se obino planiraju prihodi i dobit. Da bi se dobila prava analiza dobiti/gubitka, potrebni su i faktori trita: veliina, prisutnost i obim proizvodnje konkurencije i sl. Kao jo jedan sluaj uproavanja funkcija jeste i funkcija varijabilnih trokova, koja se u ovom radu smatra za proporcionalnom, dok u stvarnosti na nju utiu progresivni ili degresivni trendovi promene trokova u odnosu na promenu obima poslovanja. Kako bi se postigli stvarni rezultati potrebna je i analiza svih relativno fiksnih trokova koji utiu na cenu kotanja. Takoe program nije pogodan za preduzea iji je asortiman proizvoda vei od jedan, jer podrava samo jedan obim proizvodnje, jednu cenu i jedne trokove. Umnoavanje ovih kriterijuma dovodi do kompleksiranja programa, i viestrukih izmena koje bi trebalo napraviti. Npr. bilans uspeha ne bi bio vie pogodan za unos podataka o prihodima/trokovima, ve bi trebalo formirati novi formular u kom bi se za svakiod n proizvodna iz asortimana proizvodnje datog preduzea mogli dobiti prihodi i trokovi, iji bi se pragovi rentabilnosti posebno izraunavali i posebno prikazivali na svakom grafiku, dok bi se ukupne performanse preduzea mogle izraunavati iz datih podataka. Post optimalna analiza koja u smislu projektovanja obima proizvodnje za datu dobit postoji u ovoj podrci bila bi komplikovana. Peti problem predstavlja vreme, jer se finansijski izvetaji podnose godinje (ili u najboljem sluaju estomeseno), tako da za planiranje budeta (trokova) za narednu godinu, mi kao bazu cena koristimo izvetaj od prole godine, tako da uticaji npr. inflacije i druge makroekonomske pojave nisu
13

uzete u obzir. Podaci koji se koriste su stari dve godine ili u najboljem sluaju godinu dana. Sve to ini program neupotrebljivim u praksi. Iz toga proizilazi da je jedina primena ovog rada mogua u malim preduzeima, sa jednostavnom strukturom trokova i asortimanom proizvodnje od jednog proizvoda, koja posluju u stabilnim privrednim uslovima; ali i u teoretskim razmatranjima i kao obrazovni softver za studente ekonomije i menadmenta.

14

6. Literatura:
Dr Slobodan Markovski Trokovi u poslovnom odluivanju, etvrto preraeno i dopunjeno izdanje, Nauna knjiga, Beograd, 1991. Michael T. Martin How Costs Affect Profits, tekst sa Interneta http://www.azkidsnet.com/econ/ Community Learning Centers What Are Typical Costs?, tekst sa Interneta http://www.ed.gov/pubs/LearnCenters Economic Education Web Fixed and Variable Costs, http://ecedweb.unomaha.edu Costing Terms, Home-based business, tekst sa Interneta

15