SADRAJ 1. UVOD .............................................................................................................................2 2. O FLUORU ..................................................................................................................2 Hemijska i bioloka svojstva fluorida ................................................................2 Rasprostranjenost fluorida .................................................................................

..3 Biokinetika fluorida ...........................................................................................3 Toksikologija fluorida ........................................................................................5 3. MEHANIZAM DEJSTVA FLUORA .................................................................7 4. METODE PRIMENE FLUORIDA .....................................................................8 5. FLUORISANJE VODE ZA PIE .......................................................................8 Tehniki problemi i ekonominost fluorisanja vode za pie .............................8 Zakon o fluorisanju vode za pie .......................................................................9 Dnevne potrebe fluorida ....................................................................................9 6. 7. 8. 9. TABLETE SA FLUORIDIMA ...........................................................................10 FLUORISANJE KUHINJSKE SOLI ...............................................................10 FLUORISANJE MLEKA .....................................................................................10 ZAKLJUAK ...........................................................................................................11

Literatura .........................................................................................................12

1.UVOD
Od svih preventivnih metoda, koje se primenjuju u prevenciji karijesa, znaajno mesto pripada fluoridima. Masovna primena fluorida je usledila nakon dugih klinikih istraivanja i naunih dokaza o njihovoj efikasnosti u prevenciji karijesa, kao i nekodljivosti po opte zdravlje ljudi. Mnogobrojna eksperimentalna, epidemioloka i klinika istraivanja su nesumnjivo utvrdila da su fluoridi najmonije sredstvo u prevenciji karijesa. Danas, nakon vie od pedeset godina od njihove masovne primene moe se tvrditi da primena fluorida u prevenciji karijesa predstavlja veliku tekovinu preventivne stomatologije i da su oni umnogome doprineli znaajnom smanjenju karijesa u mnogim zemljama irom sveta.

2.O FLUORU Hemijska i bioloka svojstva fluorida

Fluor pripada grupi halogenih elemenata i najelektronegativniji je element sedme grupe periodnog sistema. Svrstan je u esencijalne mikroelemente. Zbog svoje izuzetne reaktivnosti, fluor se retko moe nai u elementarnom stanju, izuzev u momentu erupcije vulkana, kada se oslobaaju velike koliine slobodnih jona fluora. On reaguje sa svim hemijskim elementima, izuzev nekih plemenitih gasova (He, Ne i Ar). Fluor poseduje izraziti afinitet prema jonima kalcijuma. Slobodni fluor se sastoji od dva atoma i javlja se u vidu zelenkastoukastog gasa, otrog iritativnog mirisa. Jedinstveno izraavanje koliine fluora se vri u ppm (parts per million), to odgovara miligramu fluora na litar tenosti (mg F/l), ili miligramu fluora na kilogram (mg F/kg).

Rasprostranjenost fluorida
Fluoridi su iroko rasprostranjeni u prirodi. Oni ulaze u atmosferu vulkanskom aktivnou i raznose se vetrom, a iz atmosfere se vraaju na zemlju putem praine, kie, snega ili magle. Fluoridi ulaze u hidrosferu rastvaranjem stena i zemljita. Iz zemljita i vode fluoridi asimilacijom dospevaju u biljni svet, a preko njega u ivotinje i ljude. Ljudi unose fluoride u organizam putem vode za pie, hranom udisanjem ili jatrogeno putem razliitih lekova. Fluoridi se u ljudski organizam najee i najvie unose preko vode za pie. Zahvaljujui prisustvu fluorida u Zemljinoj kori ne postoji voda koja ne sadri fluoride. Tabela 1
Koncentracija fluorida u nekim vodama za pie (u mg/L) Voda voda (negazirana) Eko voda (negazirana) Aqua Viva (negazirana) Duboka (negazirana) Prolom Voda (negazirana) BiVoda (negazirana) Vrnjci (gazirana) Knjaz Milo (gazirana) Aqua HEBA (gazirana) Voda voda (gazirana) 0.68 0.21 0.11 0.20 0.12 1.00 1.25 1.50 - 1.80 5.70 0.5

Koliina fluorida koja se unosi u organizam putem vode, hrane, vazduha ili na neki drugi nain, odreuje ukupnu koliinu fluorida koja se unosi u toku jednog dana, nedelje ili meseca.

Biokinetika fluorida
Pod biokinetikom (metabolizmom) fluorida se podrazumeva njihova resorpcija, distribucija i eliminacija iz organizma. RESORPCIJA Fluoridi se u organizmu oveka uglavnom resorbuju iz gastrointestinalnog trakta ili plua, a u retkim sluajevima mogu se resorbovati i preko koe. Slabije rastvorljiva jedinjenja fluora se u kiselom eludanom soku razlau, a osloboeni joni fluora vezuju za vodonikove jone gradei fluorovodonik koji lako prolazi kroz sve bioloke membrane. To omoguuje da 60-75% unete koliine fluorida ipak bude resorbovano.

DISTRIBUCIJA Koncentracija fluorida u krvi, pored toga to zavisi od koliine unete doze, zavisi i od telesne teine osobe, kao i njene starosti (koncentracija fluora u krvi ljudi znaajno se poveava sa godinama starosti). Koncentracija fluorida u istoj pljuvaki (uzorci se dobijaju direktnim uzimanjem iz izvodnih kanalia pljuvanih lezda) je u direktnoj zavisnosti od njegove koncentracije u krvi. To znai da koliine fluora koje se unose putem vode, hrane ili na druge naine, imaju direktan odraz na koncentraciju fluora u krvi, a indirektno i na koncentraciju fluora u pljuvaki. Koncentracijafluora u celokupnoj pljuvaki je 5-10 puta vea od one u istoj pljuvaki, i iznosi od 0,2-0,3mgF/l. Koncentracija fluora u plakama zavisi kako od koliine fluorida koje se svakodnevno unose u organizam, odnosno njihove koliine u pljuvaki i povrinskim slojevima glei zuba, tako i od koliine dentalnog plaka. Unutranji slojevi plaka sadre vee koliine fluorida nego oni spoljanji, to se objanjava prisustvom vee koncentracije fluorida u povrinskim slojevima glei. Joni fluora imaju izraen afinitet za mineralizovana tkiva. Oni se lako i jednostavno ugrauju u njih, ili vezuju za povrinu apatitnih kristala kostiju u procesima izo i heterojonske razmene minerala. Kosti predstavljaju depoe fluora i igraju znaajnu ulogu u neurohumoralnoj regulaciji i biokinetici fluorida. Meutim, ugradnjom fluorida u kosti, naroito prilikom njegovog prekomernog unoenja u organizam, ostvaruje se njegova zatitna uloga od njihovog poveanja u krvi. U tvrdim zubnim tkivima, kao i u kostima, koncentracija fluora predstavlja indikator unoenja fluorida tokom ivota. Fluor se nalazi ugraen u kristale glenog, dentinskog i cementnog apatita u svim slojevima, a ustanovljeno je i njegovo prisustvo u interkristalnim i interprizmatinim prostorima glei. Koncentracija fluora u glei je najvea u povrinskim slojevima i smanjuje se ka gleno-dentinskoj granici, dok je njegova koncentracija u dentinu 3-4 puta vea. Razlog treba traiti u znatno manjoj veliini kristala apatita u odnosu na gle, ime je poveana povrina na kojoj se mogu vezati joni fluora. Najvea koncentracija fluorida se nalazi u slojevima najbliim pulpi (predentinu) jer se fluoridi stalno dopremaju putem krvi. U odnosu na gle i dentin koncentracija fluorida je najvea u cementnom tkivu, koje je najslinije kotanom tkivu. Cement je najbogatiji fluoridima jer je izloen tkivnim tenostima bogatim fluoridima kao i zbog svoje male debljine. Koncentracija fluorida u cementu opada od spoljanjih ka unutranjim delovima i poveava se sa uzrastom. Koncentracija fluora u veini mekih tkiva je manja od one u krvnoj plazmi, izuzev u bubrezima i pojedinim delovima tkiva kao to su aorta, tetive, hrskavica i placenta (pred kraj trudnoe), u kojima dolazi do akumulacije fluorida. Godinama se smatralo da humana placenta ne proputa fluoride, a potvrdu te hipoteze je predstavljalo odsustvo fluoroze na mlenim zubima. Meutim, ranije nakon otkrivanja fluoroze i na mlenim zubima, kao i na osnovu brojnih eksperimentalnih istraivanja, ustanovljen je direktan odnos izmeu koncentracije fluorida u krvi trudnice i fetusa, te je zakljueni da humana placenta ne predstavlja barijeru prolasku fluorida da bi se danas smatralo da ipak predstavlja barijeru prolasku fluorida.

ELIMINACIJA Eliminacija fluora iz organizma je najvea putem urina (60-70%), bubrenom filtracijom, ali se vri i putem fecesa (15%), kao i putem znoja, suza ili majinog mleka.

Toksikologija fluorida
Pored toga to predstavljaju znaajno jedinjenje u borbi protiv karijesa, fluoridi u isto vreme predstavljaju i supstancu rizika, jer poseduju snaan toksini potencijal. Pre masovnije upotrebe u prevenciji karijesa fluoridi su se najvie koristili u proizvodnji pesticida. Prekomerno unoenje fluorida moe izazvati razliite poremeaje u organizmu ljudi, od blagih zapaljenja eludane sluzokoe, do poremeaja rada vitalnih organa, kome i smrti. Mehanizam dejstva nekih toksinih efekata prekomernog unoenja fluorida je poznat. Tako npr., neuromiini spazam nastaje zbog smanjenja kalcijuma u krvi usled njegovog vezivanja za fluor. Hipokalcemija u krvi moe izazvati i fibrilaciju srca sa poveanjem T talasa na elektrokardiogramu. Gastrointestinalni efekat (povraanje) se javlja kao posledica nastanka korozivnih supstanci u stomaku kao to su fluorovodonina kiselina ili natrijumfluorovodonik. Doza fluorida koja se unosi moe biti fizioloka, farmakoloka ili toksina, a toksino dejstvo fluorida na ljude moe biti akutno ili hronino. Unoenje fluorida u relativno malim koliinama (2-5gF) moe izazvati dramatino pogoranje zdravlja, komu i smrt. Smrt nastupa veoma brzo, 2 do 4 sata nakon unoenja letalne doze, usled blokade normalnog elijskog metabolizma, odnosno inhibicije enzimskog sistema, to dovodi do poremeaja u transmisiji nervnih impulsa i prestanka rada vitalnih organa. Danas se smatra da je akutna letalna doza oko 15mgF/kg telesne teine za decu, dok doza od 5mgF/kg telesne teine predstavlja verovatnu toksinu dozu za odrasle. Verovatna toksina doza se definie kao ona koliina fluorida koja e prouzrokovati ozbiljne poremeaje koji zahtevaju hitan tretman i hospitalizaciju. Najizraeniji znaci akutnog trovanja fluoridima su pojaana salivacija, suzenje oiju, muka i povraanje i difuzni abdominalni bol spazmatinog tipa, esto praen diarejom. Prisutna je i opta slabost, dispneja kao i kardiovaskularne smetnje. Nivo kalcijuma u krvi znaajno opada (ispod 5mg), dok se nivo kalijuma poveava, to ukazuje da je dolo do poremeaja propustljivosti elijske membrane i izlaska kalijuma iz elija. Kliniku sliku esto prati pojava pareze, spazma i konvulzije miia. U sluaju nepovoljnog razvitka, letalnom ishodu prethodi komatozno stanje. Tretman akutnog trovanja fluoridima, unetih gutanjem, je simptomatski. Ukoliko nije prisutno, povraanje treba izazvati nekim emetikom, kako bi se preostali fluor otklonio iz gastrointestinalnog trakta. Korisno je i ispiranje eluca krenom vodom ili davanje mleka ili neke druge tenosti bogate kalcijumom, kao i intravensko ubrizgavanje kalcijum-glukonata, kako bi se neutralisale poveane koncentracije jona fluora. Hronino toksino dejstvo fluorida nastaje dugogodinjim svakodnevnim prekomernim unoenjem subakutnih doza fluorida u organizam. Tako npr., due izlaganje poveanim koncentracijama fluorida moe izazvati na licu rane znakove starenja, oteenje nosne sluzokoe, hronini faringitis i gastritis, kao i toksinu distrofiju jetre (fluorotina hepatoza ili hepatomegalija). Prekomerno unoenje subakutnih koliina fluorida u vreme amelogeneze dovodi do nastanka fluoroze zuba ili skeletne fluoroze.

DENTALNA FLUOROZA Preteranim unosom fluora mogu nastati razliiti sistemski efekti a dugotrajnim unosom veih koliina fluora (putem vode, suplemenata) moe da doe do hroninog trovanja - fluoroze. Dentalna fluoroza je stanje koje se ponekad pojavljuje kod male dece koja unose previe fluora. Obino se pojavljuje u obliku tankih biserno-belih crta ili pega na zubima i jedva je vidljiva. Dean-ov indeks fluoroze je prvi put objavljen u 1934. Indeks je proao dve promene, da bi se pojavio u svom konanom obliku 1942. Ovaj indeks je postao opteprihvaen u klasifikaciji dentalne fluoroze. Indeks fluoroze pojedinca predstavlja najteu formi fluoroze koja se moe nai na dva ili vie zuba. Dean-ov Indeks

Klasifikacija

Kriterijumi - opis glei

Normalan

Glatka, sjajna, bledo krem-bela transparentna povrina

Sumnjiv

Nekoliko belih fleka ili mrlja

Vrlo blaga fluoroza

Male neprozirne, papir bele zone koje pokrivaju manje od 25% povrine zuba

Blaga fluoroza

Netransparentne bele oblasti koje obuhvataju manje od 50% povrine zuba

Srednje izraena

Sve povrine zuba su zahvaene; smee mrlje mogu biti prisutne

Jako izraena

Sve povrine zuba su zahvaene; smee mrlje su prisutne Ne pojavljuje se nakon potpunog formiranja zuba i ne utie na funkciju zuba. Ne utie ni na zdravlje deteta. Tablete fluora i zubna pasta s visokom koncentracijom fluorida mogu dovesti do dentalne fluoroze kod male dece. Pri davanju fluorida deci vano je konsultovati se sa strunjakom, koji e doze fluorida uskladiti sa deijim uzrastom i tako izbei ovaj neeljeni efekat.

Prema tome se razlikuju tri starosne grupe koje treba imati na umu pri proceni rizika za nastanak fluoroze: 0-4god Bebe i deca ispod 4 godine se smatraju da su pod rizikom od nastanka fluoroze stalnih sekutia i prvih molara zbog kalcifikacije i sazrevanja ovih zuba u tom periodu. Period izmeu 15 i 30 meseci se smatra periodom visokog rizika za nastanak ovog oboljenja. Tokom ovog perioda se mora paljivo pratiti upotrba fluorida kako bi se spreio nastanak fluoroze sa jedne strane, a sa druge, kako bi se ipak postigla efikasna zatita od karijesa. 4-6god Boni zubi (premolari i drugi stalni molari) se u toku ovog perioda kalcifikuju i sazrevaju i u riziku su od nastanka fluoroze. Fluorisanje predstavlja dobru preventivu nastanka karijesa ali i rizik od nastanka fluoroze. 6god i vie Rizik od nastanka fluoroze u ovom periodu je zanemarljiv izuzev ako uzmemo u obzir tree molare koji kasnije sazrevaju i niu.

ENDEMSKA SKELETNA FLUOROZA Javlja se u podrujima gde su koncentracije fluorida u vodi za pie vee od 10ppmF. Endemska skeletna fluoroza se najee javlja u populacijama koje ive u tropskim podrujima Kine, Afrike i June Amerike. U Srbiji je prisutna u okolini Vranjske Banje, Prahova, kod Aranelovca, kod Novog Pazara, okoline Prokuplja, Blaca i Vrania. Kod dece sa endemskom skeletnom fluorozom mogu se javiti razliite deformacije kotanog sistema u vidu iskrivljenih nogu (X noge), poveanog anteroposteriornog promera grudi, abnormalnih oblika karlice, deformacija zglobova i lateralnog savijanja femura.

3.MEHANIZAM DEJSTVA FLUORA

Fluor je prirodni element koji pomae da se zatite zubi od karijesa. Kiselina nastaje unosom eera, a stvaraju je bakterije koje ive u ustima. Fluor moe ograniiti koliinu nastale kiseline i, to je jo vanije, moe popraviti oteenje pre nego to ono postane trajno ( stimulacija remineralizacije). Karijes preventivna svojstva fluora prvenstveno su bila pripisivana menjanju svojstava gledji tokom razvoja zuba jer se smatralo da e on da izazove veu otpornost prema kiselinama. Medjutim laboratorijska i epidemioloka istraivanja su pokazala da se preventivni efekat fluora vie izrazio nakon nicanja zuba, i da je jednak i kod mlaih i kod starijih. Dokazano je da fluor, kada se direktno aplikuje na zub, moe inhibirati glikolitiki proces u bakterijama biofilma, tako to inhibitorno deluje na enzim glikolize enolazu. Inhibiranjem glikolize, spreava se oslobaanje laktata i njegovo nakupljanje u biofilmu, a time i vee snienje vrednosti njegovog pH. Posledica ovog dejstva fluora je spreavanje demineralizacije zubne glei u kiseloj sredini, pa se na ovome, izmeu ostalog bazira preventivno dejstvo fluora u nastanku zubnog karijesa. Joni fluora, s obzirom na to da imaju 6

izrazit afinitet prema kalcijumu, vezuju osloboene jone kalcijuma stvarajui kalcijum fluorid koji se taloi na demineralizovanu povrinu glei. Reakcija se odigrava na sledei nain:

U kasnijoj fazi dolazi do prodiranja jona fluora iz kalcijum fluorida u dublje slojeve glei, pri emu joni fluora zamenjuju OH grupe iz glenog apatita i formira se stabilan fluorhidroskiapatit. Na ovaj nain joni fluora mogu prodreti u gle i do dubine od 50m, ali se ova migracija u unutranjost glei odigrava izuzetno sporo. Danas se smatra da kalcijum fluorid, koji prekriva spoljanje slojeve glei nakon lokalne aplikacije koncentrovanih rastvora fluora, ima veoma znaajnu ulogu u prevenciji karijesa, jer predstavlja depoe fluora i kalcijuma koji e se aktiviratati u uslovima smanjenja pH biofilma. Naime, pri padu vrednosti pH biofilma na vrednost ispod 5,5, dolazi do rastvaranja kalcijum fluorida, istaloenog na povrini zubne glei, a time i oslobaanja jona fluora, ija poveana koncentracija utie na prevagu procesa remineralizacije nad demineralizacijom. U kiseloj mikrosredini biofilma kada su istovremeno prisutni joni fluora, fluor e se ugraivati u kristal hidroksiapatita, zamenjujui OH grupe, pri emu se stvaraju mnogo stabilniji oblici apatita u vidu fluoroapatita ili fluorohidroksiapatita. Interesantna su istraivanja uticaja fluora na oralnu floru, imajui u vidu da mikroorganizmi imaju primarnu ulogu u etiologiji karijesa. Dokazano je da delovanje na mikroorganizme zavisi od koncentracije fluorida. Visoke koncentracije fluorida imaju baktericidan ili bakteriostatski efekat, ali takve koncentracije se ne mogu nai u usnoj duplji u duem vremenskom period. Baktericidni ili bakteriostatski mehanizam delovanja fluorida nije jasan. Smatra se da fluoridi mogu da ometaju funkciju elijskog zida, ili da ulaskom fluorovodonika u samu eliju remete funkciju enzimskog sistema, posebno enolaze, i metabolike aktivnosti bakterija. Lokalna aplikacija visoko koncentrovanih fluorida (elei, rastvori, lakovi) moe privremeno smanjiti broj kolonija mutantnih streptokoka, ali se i tu postavlja pitanje da li je to efekat fluorida ili je to posledica delovanja visokih koncentracija samog rastvora. Dokazana je ak i rezistencija pojedinih sojeva mutantnih streptokoka na vee koncentracije fluorida. Ispitivanja su takoe pokazala da nie koncentracije fluorida nemaju znaajan uticaj na broj i kvalitet oralne, pa i plakovne flore.

4.METODE PRIMENE FLUORIDA

Mada postoje brojne podele metoda primene fluorida u prevenciji karijesa, najee i najdue se koristila ona koja je njihovu primenu delila u dve grupe: sistemsku i lokalnu. Prvoj grupi pripadale su sve one metode kojima se sistemskim davanjem fluorida u vreme mineralizacije zuba elelo uticati na veu ugradnju fluorida u tvrda zubna tkiva, kako bi ona bila otpornija na nastanak karijesa, dok se primenom lokalnih metoda, direktnom aplikacijom fluorida na povrine izniklih zuba elela poveati njihova otpornost na karijes. U daljem tekstu emo se baviti sistemskom primenom fluorida i njegovim uticajem na organizam u celini.

5.FLUORISANJE VODE ZA PIE

Fluorisanje vode za pie je masovna preventivna zdravstvena mera koja je do sada najvie kritiki analizirana. Danas se sa sigurnou moe rei da predstavlja apsolutno sigurnu, ekonominu i efikasnu metodu u prevenciji karijesa i ne zahteva poseban angaman pojedinca u procesu. Antikariogeni efekat fluorisane vode za pie je mnogo vei ukoliko se koristi u periodu i pre i posle nicanja zuba. Fluorizacija vode pomae da se zatite zubi od karijesa kod svih ljudi, bez obzira na doba, od male dece do starih ljudi, i isto tako je pravedan nain da se omogui koristan doprinos zdravlju svih ljudi, bez obzira na kolovanost ili prihode. Dnevni unos fluorida putem vode za pie i kontrolisana upotreba fluorida koja se nalazi u pasti za zube mogu biti vrlo efikasne preventivne mere. Prethodnim donoenjem odluke o nainu i koliini unosa fluorida uopte u organizam moe se spreiti prekomeran unos fluorida. Podaci ukazuju da dugogodinja primena fluorisane vode za pie smanjuje trokove stomatoloke nege dece za 50%. Meutim, istraivanja su pokazala da je za uspenu prevenciju karijesa znaajnije lokalno dejstvo fluorida i njihovo prisustvo u tenoj fazi meuprostora plak-gle. Prisustvo niskih koncentracija fluorida (0,1 ppm F) u ovom mikro prostoru kao i u pljuvaci dovoljno je za spreavanje demineralizacije glei.

Tehniki problemi i ekonominost fluorisanja vode za pie

Tehniki dodavanje fluorida vodi sprovodi se kao i dodavanje mnogih hemijskih supstanci koje se rutinski izvode da bi se popravio njen kvalitet (npr. hlor). Fluoridi se automatski dodaju vodi pomou suvih ili tenih fluorinatora, a njihova koncentracija u vodi se neprekidno oitava i prati. Cena hemikalija je izuzetno mala, a za fluorisanje vode za pie najee se koristi natrijum-fluorid, natrijum-silikofluorid i silikofluorovodonina kiselina. Fluor nema ni ukus ni miris, pa fluorizacija nee promeniti ukus ni miris pitke vode. Fluorisanje vode kao mera primarne prevencije direktno bi smanjila trokove odravanja oralnog zdravlja i ako bi se sprovodila adekvatno u perspektivi bi dovela do viestrugog smanjenja restaurativnih tretmana.

Zakon o fluorisanju vode za pie

O PROTOKOLIMA ZA PRIMENU FLUORIDA U SRBIJI Prvi protokol za primenu fluorida u prevenciji karijesa donet je 1995. godine na osnovu Uredbe Republike Srbije od 26. marta 1994. godine o preventivnoj stomatolokoj zdravstvenoj zatiti stanovnitva. Osnov za donoenje protokola bila su savremena shvatanja i potvrda pozitivnog dejstva fluorida na zdravlje usta i zuba, kao i potreba jedinstvene doktrine u primeni, kako bi se izbegle nepravilnosti, negativni efekti i konfuzija. U periodu od 2007-2008. godine Klinika za deju i preventivnu stomatologiju Stomatolokog fakulteta u Beogradu sprovela je istraivanje u cilju procene stanja oralnog zdravlja stanovnitva Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za zdravlje Republike Srbije. Iz ovog istraivanja proistekao je Program preventivne stomatoloke zdravstvene zatite koji je usvojilo Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije 2009 godine.

SADRAJ PROTOKOLA Protokol za primenu fluorida donet je u cilju prevencije karijesa kod dece i omladine Srbije. Preporuke zasnovane na dokazima o upotrebi fluorida u prevenciji karijesa kod dece i omladine treba da budu dostupne zdravstvenoj javnosti u Srbiji. One predstavljaju deo sveobuhvatnog preventivnog pristupa u spreavanju karijesa kako kod dece, tako i kod itave populacije. CILJ PROTOKOLA Protokoli su dizajnirani tako da pomognu praktiarima u oceni i primeni dostupnih dokaza, iji se broj stalno poveava, kao i miljenja o trenutno najboljim moguim klinikim postupcima. Oni treba da pomognu u donoenju odluke o tome koji su adekvatni i efikasni naini stomatoloke nege koju treba pruiti pacijentu.

Dnevne potrebe fluorida

Dnevna potreba fluorida pre svega zavisi od uzrasta, hrane koja se unosi i mnogih drugih faktora. Smatra se, generalno, da koncentracija fluora u vodi za pie ne bi smela biti manja od 0.5-0.6 mg/L da bi on uopte imao profilaktiko antikarijesno dejstvo. Sa druge strane u vodi za pie ne bi smelo da bude ni vie od 1.5 mg/L fluora kako bi se spreilo eventualno ispoljavanje njegovih neeljenih i toksinih efekata. Sistemsko unoenje fluorida bi trebalo razmotriti kod sve dece sa deficitom unosa fluora (0,6ppm F). Na osnovu najveeg broja lokalnih zakona se inae smatra da je dodatno fluorisanje vode za pie potrebno vriti ukoliko je koncentracija fluora u njoj nia od 0.7 mg/L. Mora se naglasiti da su dnevne potrebe dece za fluorom oko 0.4mg/10 kg telesne teine, a odraslih oko 2.5 mg dnevno.

6.TABLETE SA FLUORIDIMA
Fluorisanje vode za pie je najjeftiniji i najefikasniji metod primene fluorida, a tamo gde se ono iz bilo kog razloga ne moe sprovesti, treba fluoride dodavati putem tableta. Kako bi se primenom ove preventivne mere spreio nastanak fluoroze zuba, neophodno je pre davanja tableta, poznavati druge izvore unoenja fluorida. Tablete sa fluoridima se koriste u podrujima gde se voda ne fluorie, i gde su koliine fluorida u lokalnim izvorima male (manje od 0,6ppmF(mg/l)). Tabela 2: Dnevna doza tableta sa fluoridima (mg) u odnosu na uzrast i koncentraciju fluorida u vodi za pie(ppm F (mg/l)) uzrast 0,3ppm F 0,3-0,6ppm F 0,6ppm F 6m 2god. 0,25 0,00 0,0 3god. 5god. 0,5 0,25 0,0 6god. 16god. 1 0,5 0,0

Najvei nedostatak ove metode je to zavisi od volje pojedinca, odnosno to je tablete potrebno davati svakodnevno dugi niz godina. Drugi nedostatak je to postoji mogunost zadesnog trovanja male dece.

7.FLUORISANJE KUHINJSKE SOLI

Fluorisanje kuhinjske soli je preporuena kao alternativna mera fluorisanju vode za pie od strane eksperata SZO. Prednosti primene fluorisane kuhinjske soli u prevenciji karijesa su jednostavnost distribucije razgranatom trgovinskom mreom, mogunost doziranja fluorida za razliita podruja i relativno jeftina proizvodnja. Izvetaj iz zemalja u kojima se koristi fluorisana kuhinjska so u prevenciji karijesa ukazuju da je redukcija karijesa slina onoj koje daje fluorisanje vode za pie. Smatra se da je jedna od mana ove preventivne metode prosene dnevne potronje veliko variranje u razliitim populacijama pojedinih regiona.

8.FLUORISANJE MLEKA
Humano i kravlje mleko sadri veoma niske koncentracije fluorida (oko 0,02-0,03 ppmF). Mleko se fluorie uglavnom dodavanjem natrijum-fluorida, ali se moe koristiti i kalcijum-fluorid, dinatrijum-monofluorofosfat i dinatrijum-silikofluorid. Fluoridi se dodaju pasterizovanom, sterilizovanom mleku, i mleku u prahu. Da bi se izraunala optimalna doza koja e se dodati mleku, mora se znati koliina mleka koja se dnevno uzima a koja se znaajno razlikuje, kako u razliitim delovima sveta, tako i meu pojedincima.

9.ZAKLJUAK
Dejstvo fluorida na ljudski organizam zavisi od unetih doza. Ako se unose koncentracije manje od fiziolokih ea je pojava karijesa. Ako se unose optimalne doze poboljava se mineralizacija kostiju, a posebno glei zuba, i poboljava zdravlje zuba bez ikakvih drugih posledica po zdravlje oveka. Ukoliko se dugotrajno unose poveane koliine, najee putem vode za pie, dolazi do znakova hroninih trovanja fluoridima. Akutna trovanja fluoridima nastaju ako se unose odjednom visoke koncentracije fluorida i u zavisnosti od unete koliine mogu imati i fatalan ishod.

10

LITERATURA:
Preventivna stomatologija, Univerzitet u Beogradu, Stomatoloki fakultet; M.D. Vulovi, D. Beloica, M. Gaji, R. Stevanovi, M.D. Ivanovi, M.R. Carevi, Z.R. Vulievi, D.Lj. Markovi; Beograd, 2005. Guideline on fluoride therapy Europian archives of Paediatric Dentistry Patoloka fiziologija, Univerzitet u Beogradu; Prof. Dr Pavle Milenkovi Oralna biohemija, Univerzitet u Beogradu; Tatjana Todorovi http://www.pharmamedica.rs/stomatologija/primena-fluorida-u-prevenciji-karijesa/ http://en.wikipedia.org/wiki/Dental_fluorosis

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7.

11