Prvo od ega ini kao mladi filozof polazi je tematizovanje modernog drutva.

Nije on jedini socijalni filozof koji se bavio tim pitanjem. Naprotiv, to pitanje opseda itavu modernu filozofiju i sociologiju. Ono se odnosilo na pitanje mogunosti poretka u uslovima pluralizma, slobodnog delovanja pojedinca u narastajuim sloenostima drutva. Kada je re o premodernim drutvima, ona su se integrisala na nekom unapred datom svetonazornom uporitu. Ono je u srednjem veku bilo zasnovno na transcedentalnom, odnosno nadnaravnom, religijskom uporitu koje je ureivalo odnose u drutvu. U antikoj Grkoj drava je poivala na vrlini, odnosno na moralu. Zoran ini kao i mnogi njegovi prethodnici postavlja pitanje kako moderno drutvo, koje se razlae na niz razliitih i suprotstavljenih grupa razliitih uverenja, verovanja, strasti i interesa, uopte moe da se integrie i da uspostavi normativni poredak, ako nema nikakvog unapred datog uporita, ako je ono svet otvorenog horizonta i ako nema nieg to nas spreava da sami konstruiemo svoj svet. Ta slika otvorenog horizonta, koja podrazumeva da se smisao stvara u slobodnoj komunikaciji, moe se prepoznati i u Zoranovoj praktinoj politici koju je vodio. Ako mi sami stvaramo smisao, onda je logino da se zapitamo zato ulini sat ne radi, kada samo od nas zavisi da se on popravi. Tako u dananjoj emisiji Peanika sluamo kako Zoran sa mnogo strasti kae svaki dan je vaa ansa; svakog dana moemo da uinimo neto za sebe, da nam ivot bude bolji. Re je zapravo o tome da li mi hoemo da poisitmo svoje dvorite, da li mi sami elimo da stvaramo svoj ivot, ili emo da nalazimo hiljade razloga i opravdanja zato nam ne ide. Ni od ega drugog na ivot ne zavisi do od nas samih.