www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON
O DRAVNOJ UPRAVI
("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010)

I OSNOVNE ODREDBE
Poloaj i sastav dravne uprave lan 1
Dravna uprava je deo izvrne vlasti Republike Srbije koji vri upravne poslove u okviru prava i dunosti Republike Srbije (u daljem tekstu: poslovi dravne uprave). Dravnu upravu ine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije (u daljem tekstu: organi dravne uprave).

Obrazovanje i delokrug organa dravne uprave lan 2

Organi dravne uprave obrazuju se zakonom. Delokrug organa dravne uprave odreuje se zakonom.

Nadzor nad organima dravne uprave lan 3

Rad organa dravne uprave podlee nadzoru Vlade. Narodna skuptina nadzire rad organa dravne uprave preko nadzora nad radom Vlade i lanova Vlade. Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinanih akata organa dravne uprave donesenih u upravnim stvarima.

Poveravanje poslova dravne uprave lan 4

Pojedini poslovi dravne uprave zakonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama, optinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzeima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama (u daljem tekstu: imaoci javnih ovlaenja).

Odgovornost za tetu lan 5

Za tetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom organi dravne uprave prouzrokuju fizikim i pravnim licima odgovara Republika Srbija. Imaoci javnih ovlaenja sami odgovaraju za tetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizikim i pravnim licima u vrenju poverenih poslova dravne uprave.

Afirmativne mere lan 5a

Organi dravne uprave staraju se u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim aktima o sprovoenju posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.

Finansiranje rada organa dravne uprave

lan 6
Sredstva za rad organa dravne uprave obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

II NAELA DELOVANJA ORGANA DRAVNE UPRAVE

Samostalnost i zakonitost lan 7
Organi dravne uprave samostalni su u vrenju svojih poslova i rade u okviru i na osnovu Ustava, zakona, drugih propisa i optih akata.

Strunost, nepristrasnost i politika neutralnost lan 8

Organi dravne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno i duni su da svakom omogue jednaku pravnu zatitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa.

Delotvornost u ostvarivanju prava stranaka lan 9

Organi dravne uprave duni su da strankama omogue brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa.

Srazmernost. Potovanje stranaka lan 10

Kad reavaju u upravnom postupku i preduzimaju upravne radnje, organi dravne uprave duni su da koriste ona sredstva koja su za stranku najpovoljnija ako se i njima postiu svrha i cilj zakona.

Organi dravne uprave duni su da potuju linost i dostojanstvo stranaka.

Javnost rada lan 11

Rad organa dravne uprave je javan. Organi dravne uprave duni su da javnosti omogue uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja.

III POSLOVI DRAVNE UPRAVE

1. Uestvovanje u oblikovanju politike Vlade lan 12
Organi dravne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i opte akte za Vladu i predlau Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade. Organ uprave u sastavu ministarstva uestvuje u oblikovanju politike Vlade preko ministarstva.

2. Praenje stanja lan 13

Organi dravne uprave prate i utvruju stanje u oblastima iz svoga delokruga, prouavaju posledice utvrenog stanja i, zavisno od nadlenosti, ili sami preduzimaju mere ili predlau Vladi donoenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlaena.

3. Izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata Pojam lan 14

Organi dravne uprave izvravaju zakone, druge propise i opte akte Narodne skuptine i Vlade tako to donose propise, reavaju u upravnim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje (u daljem tekstu: izvrni poslovi). Organ uprave u sastavu ministarstva ne moe donositi propise. Za preduzimanje upravnih radnji kojima se posee u linu slobodu i bezbednost, fiziki i psihiki integritet, imovinu i ostala ljudska prava i slobode organi dravne uprave moraju imati neposredni osnov u zakonu.

Propisi koje donose organi dravne uprave lan 15

Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva. Pravilnikom se razrauju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Naredbom se nareuje ili zabranjuje neko ponaanje u jednoj situaciji koja ima opti znaaj. Uputstvom se odreuje nain na koji organi dravne uprave i imaoci javnih ovlaenja izvravaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Ogranienja pri donoenju propisa lan 16

Ministarstva i posebne organizacije mogu donositi propise samo kad su na to izriito ovlaeni zakonom ili propisom Vlade. Ministarstva i posebne organizacije ne mogu propisom odreivati svoje ili tue nadlenosti, niti fizikim i pravnim licima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu ve ustanovljene zakonom.

Reavanje u upravnim stvarima

lan 17
Organi dravne uprave reavaju u upravnim stvarima i donose upravne akte. Organi dravne uprave reavaju o albama i vanrednim pravnim sredstvima na upravne akte koje su doneli oni ili imaoci javnih ovlaenja, prema zakonu.

4. Inspekcijski nadzor lan 18

Inspekcijskim nadzorom organi dravne uprave ispituju sprovoenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizikih i pravnih lica i, zavisno od rezultata nadzora, izriu mere na koje su ovlaeni. Inspekcijski nadzor ureuje se posebnim zakonom.

5. Staranje o javnim slubama lan 19

Organi dravne uprave staraju se da se rad javnih slubi odvija prema zakonu. Pri tome organi dravne uprave vre poslove i preduzimaju mere na koje su ovlaeni zakonom.

6. Razvojni poslovi lan 20

Organi dravne uprave podstiu i usmeravaju razvoj u oblastima iz svoga delokruga, prema politici Vlade.

7. Ostali struni poslovi lan 21

Organi dravne uprave prikupljaju i prouavaju podatke u oblastima iz svoga delokruga, sainjavaju analize, izvetaje, informacije i druge materijale i vre druge strune poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svog delokruga.

IV UREENJE ORGANA DRAVNE UPRAVE

1. Ministarstva Obrazovanje ministarstava lan 22
Ministarstvo se obrazuje za poslove dravne uprave u jednoj ili vie meusobno povezanih oblasti.

Ministar lan 23
Ministarstvom rukovodi ministar. Ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i reenja u upravnim i drugim pojedinanim stvarima i odluuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva. Ministar je odgovoran Vladi i Narodnoj skuptini za rad ministarstva i stanje u svim oblastima iz delokruga ministarstva.

Dravni sekretar lan 24

Ministarstvo moe da ima jednog ili vie dravnih sekretara, koji za svoj rad odgovaraju ministru i Vladi. Dravni sekretar pomae ministru u okviru ovlaenja koja mu on odredi. Ministar ne moe ovlastiti dravnog sekretara za donoenje propisa, niti za glasanje na sednicama Vlade.

Kad ministarstvo ima vie dravnih sekretara, ministar pismeno ovlauje jednog od njih da ga zamenjuje dok je odsutan ili spreen. Dravni sekretar je funkcioner koga postavlja i razreava Vlada na predlog ministra i njegova dunost prestaje s prestankom dunosti ministra. Dravni sekretar podlee istim pravilima o nespojivosti i sukobu interesa kao i lan Vlade.

Pomonik ministra lan 25

Ministarstvo ima pomonike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru. Pomonik ministra rukovodi zaokruenom oblau rada ministarstva za koju se obrazuje sektor. Pomonika ministra postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika.

Sekretar ministarstva lan 26

Ministarstvo moe da ima sekretara ministarstva, koji za svoj rad odgovara ministru. Sekretar ministarstva pomae ministru u upravljanju kadrovskim, finansijskim, informatikim i drugim pitanjima i u usklaivanju rada unutranjih jedinica ministarstva i sarauje sa drugim organima. Sekretara ministarstva postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika.

Posebni savetnici ministra lan 27

Ministar moe imenovati najvie tri posebna savetnika. Posebni savetnik ministra po nalogu ministra priprema predloge, sainjava miljenja i vri druge poslove za ministra. Prava i obaveze posebnog savetnika ministra ureuju se ugovorom, prema optim pravilima graanskog prava, a naknada za rad prema merilima koja odredi Vlada. Broj posebnih savetnika ministra odreuje se aktom Vlade za svako ministarstvo.

2. Organi uprave u sastavu ministarstava Uslovi za obrazovanje lan 28

Ministarstvo moe da ima jedan ili vie organa uprave u svom sastavu (u daljem tekstu: organ u sastavu). Organ u sastavu obrazuje se za izvrne odnosno inspekcijske i s njima povezane strune poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju veu samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. Organ u sastavu moe stei svojstvo pravnog lica kad je to zakonom odreeno.

Vrste organa u sastavu lan 29

Vrste organa u sastavu su uprave, inspektorati i direkcije. Uprava se obrazuje za izvrne i s njima povezane inspekcijske i strune poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane strune poslove, a direkcija - za strune i s njima povezane izvrne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu.

Direktor organa u sastavu

lan 30
Organom u sastavu rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru. Direktor reava u upravnim stvarima iz delokruga organa u sastavu i odluuje o pravima i dunostima zaposlenih u organu u sastavu. Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika.

Pomonik direktora organa u sastavu lan 31

S obzirom na prirodu i obim poslova, organ u sastavu moe imati jednog ili vie pomonika direktora. Pomonik direktora rukovodi poslovima u jednoj ili vie meusobno povezanih oblasti rada organa u sastavu i za svoj rad odgovara direktoru i ministru. Pomonika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika.

Odnos ministarstva i organa u sastavu. Odnos Vlade i Narodne skuptine i organa u sastavu lan 32
Poslove iz svoga delokruga organ u sastavu vri samostalno. Ipak, ministar usmerava rad organa u sastavu i donosi propise iz njegovog delokruga. Organ u sastavu pred Vladom i Narodnom skuptinom predstavlja ministar. Ovlaenja prema organima dravne uprave, kad se odnose na organ u sastavu, Vlada i Narodna skuptina ostvaruju preko ministarstva u ijem sastavu je organ.

3. Posebne organizacije Uslovi za obrazovanje lan 33

Posebna organizacija obrazuje se za strune i s njima povezane izvrne poslove ija priroda zahteva veu samostalnost od one koju ima organ u sastavu.

Vrste posebnih organizacija lan 34

Vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi, a zakonom se mogu obrazovati i posebne organizacije s drukijim nazivom. Sekretarijat se obrazuje za strune poslove znaajne za sve organe dravne uprave i s njima povezane izvrne poslove, a zavod za strune poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i s njima povezane izvrne poslove. Posebna organizacija moe stei svojstvo pravnog lica kad je to zakonom odreeno.

Direktor posebne organizacije lan 35

Posebnom organizacijom rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara Vladi. Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika.

Zamenik direktora posebne organizacije lan 36

Posebna organizacija moe imati zamenika direktora, koji za svoj rad odgovara direktoru.

Zamenik direktora pomae direktoru u okviru ovlaenja koja mu on odredi i zamenjuje ga dok je odsutan ili spreen. Direktor ne moe ovlastiti zamenika na donoenje propisa. Zamenika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direktora, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika.

Pomonik direktora posebne organizacije lan 37

Posebna organizacija ima jednog ili vie pomonika direktora, koji za svoj rad odgovaraju direktoru. Pomonik direktora rukovodi zaokruenom oblau rada posebne organizacije za koju se obrazuje sektor. Pomonika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direktora, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika.

4. Upravni okruzi Pojam upravnog okruga lan 38

Upravni okrug obrazuje se radi vrenja poslova dravne uprave izvan sedita organa dravne uprave. U upravnom okrugu organi dravne uprave mogu, po sopstvenoj odluci, da vre jedan ili vie sledeih poslova dravne uprave: da reavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu odnosno o albi kad su u prvom stepenu reavali imaoci javnih ovlaenja, da vre nadzor nad radom imalaca javnih ovlaenja i da vre inspekcijski nadzor.

Organ dravne uprave koji odlui da u upravnom okrugu vri jedan ili vie poslova dravne uprave obrazuje aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta svoju okrunu podrunu jedinicu.

Nain obrazovanja upravnih okruga lan 39

Upravne okruge obrazuje Vlada uredbom, kojom odreuje i podruja i sedita upravnih okruga. Vlada je duna da podruje upravnog okruga tako odredi da ono omogui racionalan i delotvoran rad okrunih podrunih jedinica organa dravne uprave. Uredbom kojom obrazuje upravne okruge Vlada odreuje i uslove pod kojima organi dravne uprave mogu obrazovati podrune jedinice za dva ili vie upravna okruga, jednu ili vie optina, grad ili autonomnu pokrajinu.

Naelnik upravnog okruga lan 40

Upravni okrug ima naelnika, koji za svoj rad odgovara ministru nadlenom za poslove uprave i Vladi. Naelnik upravnog okruga usklauje rad okrunih podrunih jedinica i prati primenu direktiva i instrukcija koje su im izdate; prati ostvarivanje planova rada okrunih podrunih jedinica i stara se o uslovima za njihov rad; prati rad zaposlenih u okrunim podrunim jedinicama i predlae pokretanje disciplinskog postupka protiv njih; sarauje sa podrunim jedinicama organa dravne uprave koje nisu obrazovane za podruje okruga; sarauje sa optinama i gradovima i vri druge poslove odreene zakonom. Naelnika upravnog okruga postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika.

Struna sluba upravnog okruga

lan 41
U upravnom okrugu postoji struna sluba upravnog okruga, zaduena za strunu i tehniku potporu naelniku upravnog okruga i za poslove zajednike svim okrunim podrunim jedinicama organa dravne uprave. Strunom slubom upravnog okruga rukovodi naelnik upravnog okruga, koji odluuje i o pravima i dunostima zaposlenih u strunoj slubi. Ministarstvo nadleno za poslove uprave nadzire svrsishodnost rada strune slube upravnog okruga, prati osposobljenost zaposlenih u njoj i izdaje joj instrukcije. Na strunu slubu upravnog okruga primenjuju se propisi o dravnoj upravi.

Savet upravnog okruga lan 42

Upravni okrug ima Savet upravnog okruga, koji usklauje odnose okrunih podrunih jedinica organa dravne uprave i optina i gradova sa podruja upravnog okruga i daje predloge za poboljanje rada upravnog okruga i okrunih i drugih podrunih jedinica koje organi dravne uprave imaju na podruju upravnog okruga. Savet upravnog okruga ine naelnik upravnog okruga i predsednici optina i gradonaelnici gradova sa podruja upravnog okruga. Naelnik upravnog okruga duan je da sve predloge Saveta upravnog okruga prosledi ministru nadlenom za poslove uprave i rukovodiocima organa dravne uprave koji imaju podrune jedinice na podruju upravnog okruga. Nain rada Saveta upravnog okruga odreuje Vlada uredbom.

5. Unutranje ureenje organa dravne uprave Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta

lan 43
Unutranje ureenje i sistematizacija radnih mesta u organima dravne uprave zasnivaju se na naelima koja odreuje Vlada uredbom. Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu i organu u sastavu donosi ministar, u posebnoj organizaciji - direktor, a u strunoj slubi upravnog okruga naelnik upravnog okruga. Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta ne moe stupiti na snagu dok na njega Vlada ne da saglasnost.

Direktive lan 44
Rukovodilac organa dravne uprave moe da izdaje direktive kojima odreuje nain rada, postupanja i ponaanja zaposlenih u organu dravne uprave. Direktivom se ne moe odreivati nain postupanja i reavanja u upravnoj stvari.

V UNUTRANJI NADZOR
1. Pojam i oblici unutranjeg nadzora lan 45
Unutranji nadzor jeste nadzor koji organi dravne uprave vre nad drugim organima dravne uprave i imaocima javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave. Unutranji nadzor sastoji se od nadzora nad radom, od inspekcijskog nadzora preko upravne inspekcije i od drugih oblika nadzora ureenih posebnim zakonom. Upravna inspekcija ureuje se posebnim zakonom.

2. Nadzor nad radom

Pojam i predmet nadzora nad radom lan 46

Nadzor nad radom sastoji se od nadzora nad zakonitou rada i nadzora nad svrsishodnou rada organa dravne uprave i imalaca javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave. Nadzorom nad zakonitou rada ispituje se sprovoenje zakona i drugih optih akata, a nadzorom nad svrsishodnou rada delotvornost i ekonominost rada i svrhovitost organizacije poslova. Ministarstvo ne moe vriti nadzor nad radom drugog ministarstva.

Opta ovlaenja u vrenju nadzora nad radom lan 47

Organ dravne uprave ovlaen je da u vrenju nadzora nad radom: 1) zahteva izvetaje i podatke o radu; 2) utvrdi stanje izvravanja poslova, upozori na uoene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanjanje; 3) izdaje instrukcije; 4) naloi preduzimanje poslova koje smatra potrebnim; 5) pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti; 6) neposredno izvri neki posao ako oceni da se drukije ne moe izvriti zakon ili drugi opti akt; 7) predloi Vladi da preduzme mere na koje je ovlaena.

Izvetaj o radu sadri prikaz izvravanja zakona, drugih optih akata i zakljuaka Vlade, preduzete mere i njihovo dejstvo i druge podatke.

Instrukcije lan 48
Instrukcijom se usmerava organizacija poslova i nain rada zaposlenih u organu dravne uprave i imaocu javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave. Instrukcijom se ne moe odreivati nain postupanja i reavanja u upravnoj stvari.

Nadzor nad radom organa u sastavu lan 49

Nadzor nad radom organa u sastavu vri ministarstvo u ijem sastavu je organ. Ministarstvo pri tome ima sva opta ovlaenja u nadzoru nad radom koja su ovim zakonom propisana.

Nadzor nad radom posebne organizacije lan 50

Zakonom moe biti odreeno ministarstvo koje vri nadzor nad radom posebne organizacije. Ministarstvo je u nadzoru nad radom posebne organizacije jedino ovlaeno da zahteva izvetaje i podatke o radu posebne organizacije, utvrdi stanje izvravanja poslova i upozori na uoene nepravilnosti, izdaje instrukcije i predloi Vladi da preduzme mere na koje je ovlaena.

VI POSEBNE ODREDBE O IMAOCIMA JAVNIH OVLAENJA

1. Osnovne odredbe o vrenju poverenih poslova dravne uprave Poloaj imalaca javnih ovlaenja

lan 51
Pri vrenju poverenih poslova dravne uprave imaoci javnih ovlaenja imaju ista prava i dunosti kao organi dravne uprave. Vlada i organi dravne uprave zadravaju i posle poveravanja poslova dravne uprave odgovornost za njihovo izvravanje.

Finansiranje poverenih poslova lan 52

Sredstva za vrenje poverenih poslova dravne uprave obezbeuju se u budetu Republike Srbije.

Donoenje propisa lan 53

Kad je imaocima javnih ovlaenja povereno donoenje propisa, oni po prirodi i nazivu moraju da odgovaraju propisima koje donose organi dravne uprave. Imaoci javnih ovlaenja duni su da propis ije im je donoenje povereno objave u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

2. Ogranienja pri poveravanju poslova dravne uprave lan 54

Poslovi dravne uprave vezani za oblikovanje politike Vlade ne mogu biti nikom povereni. Poslovi inspekcijskog nadzora mogu biti povereni jedino organima autonomne pokrajine, optine, grada i grada Beograda.

3. Nadzor nad radom imalaca javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave

a) Opta ovlaenja nadzornog organa lan 55

Organ dravne uprave koji vri nadzor nad radom imalaca javnih ovlaenja u vrenju poverenih poslova dravne uprave odreuje se zakonom (u daljem tekstu: nadzorni organ dravne uprave). Pri tome nadzorni organ dravne uprave ima sva opta ovlaenja u nadzoru nad radom koja su ovim zakonom propisana.

b) Posebna ovlaenja nadzornog organa Preuzimanje poverenog posla lan 56

Nadzorni organ dravne uprave duan je da neposredno izvri povereni posao ako bi neizvrenje posla moglo da izazove tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti. Ako imalac javnih ovlaenja i pored viestrukih upozorenja ne pone da vri povereni posao ili ne pone da ga vri pravilno ili blagovremeno, nadzorni organ dravne uprave preuzima izvrenje posla, najdue na 120 dana.

Nadzor nad zakonitou propisa imalaca javnih ovlaenja lan 57

Imalac javnih ovlaenja duan je da pre objavljivanja propisa pribavi od nadlenog ministarstva miljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a ministarstvo da njemu dostavi obrazloeni predlog kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili optim aktom Narodne skuptine i Vlade.

Ako imalac javnih ovlaenja ne postupi po predlogu ministarstva, ministarstvo je duno da Vladi predloi donoenje reenja kojim se ponitava ili ukida propis imaoca javnog ovlaenja ako on nije u saglasnosti s drugim propisom ili optim aktom Narodne skuptine ili Vlade, a ako on nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, ministarstvo je duno da predloi Vladi da ga obustavi od izvrenja i da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu njegove ustavnosti ili zakonitosti. Reenje Vlade o ponitavanju, ukidanju ili obustavi od izvrenja propisa stupa na snagu kad se objavi u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

VII SUKOB NADLENOSTI, REAVANJE O ALBI, IZUZEE

Nadlenost za reavanje sukoba nadlenosti lan 58
Sukob nadlenosti izmeu organa dravne uprave, izmeu organa dravne uprave i imaoca javnih ovlaenja i izmeu imalaca javnih ovlaenja reava Vlada. Sukob nadlenosti izmeu podrunih jedinica organa dravne uprave reava rukovodilac organa dravne uprave.

Nadlenost za reavanje o albi lan 59

O albi na prvostepeno reenje podrune jedinice organa dravne uprave reava ministar, odnosno direktor organa u sastavu u upravnim stvarima iz delokruga organa u sastavu, odnosno direktor posebne organizacije. O albi na prvostepeno reenje organa u sastavu reava ministar. Na prvostepeno reenje ministarstva i posebne organizacije alba se moe izjaviti samo kad je to zakonom izriito odreeno. O albi reava Vlada.

O albi na prvostepeno reenje imaoca javnih ovlaenja doneseno u poverenim poslovima dravne uprave reava ministar, odnosno direktor organa u sastavu u upravnim stvarima iz delokruga organa u sastavu, odnosno direktor posebne organizacije, ako zakonom nije drukije odreeno.

Reavanje o izuzeu slubenog lica lan 60

O izuzeu slubenog lica u ministarstvu reava ministar, a u organu u sastavu i posebnoj organizaciji - direktor. O izuzeu direktora organa u sastavu reava ministar, a o izuzeu ministra i direktora posebne organizacije reava Vlada. O izuzeu slubenog lica u imaocu javnih ovlaenja reava rukovodilac nadlenog organa imaoca javnih ovlaenja.

VIII ODNOS ORGANA DRAVNE UPRAVE SA DRUGIM ORGANIMA

1. Odnosi organa dravne uprave sa Vladom Usmerenja Vlade lan 61
Vlada zakljucima usmerava organe dravne uprave u sprovoenju politike i izvravanju zakona i drugih optih akata, usklauje njihov rad i ministarstvima i posebnim organizacijama odreuje rokove za donoenje propisa ako nisu odreeni zakonom ili optim aktom Vlade. Vlada je duna da na zahtev organa dravne uprave zakljukom zauzme stav o pitanju iz njegovog delokruga.

Vlada moe zakljukom naloiti organu dravne uprave da proui neko pitanje ili preduzme neki posao i da joj o tome pripremi poseban izvetaj.

Koordinaciona tela lan 62

Vlada moe osnivati koordinaciona tela radi usmeravanja pojedinih poslova iz delokruga vie organa dravne uprave. Vlada odreuje i zadatke koordinacionog tela, rukovoenje koordinacionim telom i sva druga pitanja vezana za rad koordinacionog tela.

Podnoenje plana rada Vladi. Podnoenje Vladi izvetaja o radu lan 63

Ministarstva i posebne organizacije duni su da saine godinji plan rada, radi pripreme godinjeg plana rada Vlade. Ministarstva i posebne organizacije podnose Vladi najmanje jednom godinje izvetaj o svom radu, koji sadri opis stanja u oblastima iz njihovog delokruga, podatke o izvravanju zakona, drugih optih akata i zakljuaka Vlade i podatke o preduzetim merama i njihovom dejstvu. Rokovi za podnoenje godinjeg plana rada i izvetaja o radu odreuju se poslovnikom Vlade.

2. Meusobni odnosi organa dravne uprave Saradnja lan 64

Organi dravne uprave duni su da sarauju u svim zajednikim pitanjima i da jedni drugima dostavljaju podatke i obavetenja potrebna za rad.

Organi dravne uprave osnivaju zajednika tela i projektne grupe radi izvravanja poslova ija priroda zahteva uee vie organa dravne uprave. Osnivanje i rad zajednikih tela i projektnih grupa blie se odreuju uredbom Vlade.

Priprema optih akata lan 65

U pripremi zakona i drugih optih akata ministarstva i posebne organizacije pribavljaju miljenja onih ministarstava i posebnih organizacija sa ijim delokrugom je povezano pitanje koje se ureuje. Postupak pripreme zakona i drugih optih akata blie se ureuje poslovnikom Vlade.

Poslovi iz delokruga vie organa dravne uprave lan 66

Poslom iz delokruga dva ili vie organa dravne uprave upravlja onaj organ dravne uprave u ijem delokrugu je preteni deo posla.

Reavanje spornih pitanja lan 67

Ako akt sporazumno donose dva ili vie organa dravne uprave, ili jedan organ uz saglasnost drugog, pa saglasnost izostane, o sporu odluuje Vlada. Vlada odluuje i o svim pitanjima koja organi dravne uprave sporazumno ne ree.

3. Odnosi organa dravne uprave sa Narodnom skuptinom i predsednikom Republike lan 68

Odnosi ministarstava i posebnih organizacija sa Narodnom skuptinom i predsednikom Republike zasnivaju se na pravima i dunostima odreenim Ustavom, zakonom i drugim optim aktima. Ministarstva i posebne organizacije duni su da Narodnoj skuptini i predsedniku Republike preko Vlade proslede obavetenja, objanjenja i podatke vezane za njihove nadlenosti.

4. Odnosi organa dravne uprave sa drugim dravnim organima lan 69

Odnosi organa dravne uprave sa sudovima, javnim tuilatvima i drugim dravnim organima zasnivaju se na pravima i dunostima odreenim Ustavom, zakonom i drugim optim aktima.

5. Odnos organa dravne uprave sa organima autonomne pokrajine Saradnja i obavetavanje lan 70
Odnosi organa dravne uprave sa organima autonomne pokrajine zasnivaju se na saradnji i obavetavanju u okviru Ustava, zakona i drugih optih akata.

Staranje o zakonitosti odluka koje donose autonomne pokrajine u svom delokrugu lan 71
Ministarstva prate ustavnost i zakonitost odluka koje donesu autonomne pokrajine u svom delokrugu. Organ autonomne pokrajine duan je da odluku koju donese dostavi u roku od 24 sata nadlenom ministarstvu, koje je duno da u roku od 48 sati predloi Vladi da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke ako smatra da ona nije u skladu sa Ustavom ili zakonom.

Ako Vlada u roku od 72 sata pokrene pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke, Ustavni sud moe do donoenja svoje odluke da odloi stupanje na snagu osporene odluke.

Nadzor nad izvravanjem optih akata autonomne pokrajine donesenim u njenom delokrugu lan 72
Ako organ autonomne pokrajine ne izvrava opti akt donesen u njenom delokrugu, nadleno ministarstvo nalae mu da u roku od najvie 30 dana preduzme mere potrebne za izvravanje opteg akta. Nadleno ministarstvo moe odrediti da drugi organ autonomne pokrajine izvrava opti akt ili najdue na 120 dana neposredno preuzeti izvravanje opteg akta, ako organ autonomne pokrajine ne preduzme mere koje su mu naloene. U svakom sluaju, nadleno ministarstvo duno je da postavi pitanje odgovornosti rukovodioca organa autonomne pokrajine.

Nadzor nad vrenjem poslova dravne uprave poverenih autonomnoj pokrajini lan 73
Pri nadzoru nad radom organa autonomne pokrajine u vrenju poverenih poslova dravne uprave, organi dravne uprave imaju sva opta i posebna ovlaenja koja prema ovom zakonu imaju u nadzoru nad radom drugih imalaca javnih ovlaenja.

Sudska zatita prava autonomne pokrajine lan 74

Organ odreen statutom autonomne pokrajine moe Ustavnom sudu podneti albu za zatitu prava autonomne pokrajine, ako smatra da je pojedinanim aktom ili radnjom organa dravne

uprave ili organa optine, grada ili grada Beograda povreeno neko Ustavom ili zakonom zajameno pravo autonomne pokrajine. alba se moe podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja akta, odnosno uinjene radnje, a u postupku pred Ustavnim sudom shodno se primenjuje zakon kojim se ureuju upravni sporovi.

6. Odnos organa dravne uprave sa organima optina, gradova i grada Beograda lan 75
Odnosi organa dravne uprave sa organima optina, gradova i grada Beograda u pitanjima iz njihovog delokruga zasnivaju se na pravima i dunostima odreenim zakonom. Pri nadzoru nad radom organa optina, gradova i grada Beograda u vrenju poverenih poslova dravne uprave, organi dravne uprave imaju sva opta i posebna ovlaenja koja prema ovom zakonu imaju u nadzoru nad radom drugih imalaca javnih ovlaenja.

7. Meusobni odnos organa dravne uprave i odnos sa drugim organima i imaocima javnih ovlaenja u postupku reavanja o pravima, obavezama ili pravnim interesima stranaka lan 75a
Organ dravne uprave, u postupku reavanja o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizikog ili pravnog lica, odnosno druge stranke, po slubenoj dunosti, u skladu sa zakonom, vri uvid, pribavlja i obrauje podatke iz evidencija, odnosno registara koje u skladu sa posebnim propisima vode drugi organi dravne uprave, odnosno drugi dravni organi, organi teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoci javnih ovlaenja. Vrenje uvida, pribavljanje i obrada podataka iz evidencija, odnosno registara koji se vode u elektronskom obliku u postupku iz stava 1. ovog lana vri se putem informacionog sistema koji obezbeuje sigurnost i zatitu podataka o linosti.

U postupku iz stava 1. ovog lana organ dravne uprave moe vriti uvid, pribavljati i obraivati samo one podatke koji su zakonom ili posebnim propisom utvreni kao neophodni za reavanje o odreenom pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke.

IX JAVNOST RADA I ODNOSI SA GRAANIMA

Obavetavanje javnosti o radu organa dravne uprave lan 76
Organi dravne uprave duni su da obavetavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan nain. Zaposleni koji su ovlaeni za pripremu informacija i podataka vezanih za obavetavanje javnosti odgovorni su za njihovu tanost i blagovremenost.

Javna rasprava u pripremi zakona lan 77

Ministarstvo i posebna organizacija duni su da u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni reim u jednoj oblasti ili kojim se ureuju pitanja koja posebno zanimaju javnost sprovedu javnu raspravu. Sprovoenje javne rasprave u pripremi zakona blie se ureuje poslovnikom Vlade.

Upravni dani lan 78

Organi dravne uprave mogu da vre pojedine poslove u mestu izvan svog sedita i sedita podrune jedinice, u upravnim danima. Poslove koji se preduzimaju u upravnim danima i vreme i mesto odravanja upravnih dana odreuje rukovodilac organa dravne uprave.

Upravni dani oglaavaju se u mestima u kojima se odravaju.

Dunost obavetavanja stranaka i graana lan 79

Organi dravne uprave duni su da na primeren nain, pre svega u prostorijama u kojima rade sa strankama, obavetavaju stranke o njihovim pravima, obavezama i nainu ostvarivanja prava i obaveza, svome delokrugu, o organu dravne uprave koji nadzire njihov rad i nainu kontakta s njime i o drugim podacima bitnim za javnost rada i odnose sa strankama. Organi dravne uprave duni su da pruaju informacije preko telefona i drugih sredstava veze kojima su tehniki opremljeni.

Davanje miljenja lan 80

Na traenje fizikih ili pravnih lica, organi dravne uprave duni su da daju miljenja o primeni odredaba zakona i drugih optih akata, u roku od 30 dana. Miljenja organa dravne uprave nisu obavezujua.

Postupanje sa pritubama lan 81

Organi dravne uprave duni su da svima omogue prikladan nain za podnoenje pritubi na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih. Na podnetu pritubu organ dravne uprave duan je da odgovori u roku od 15 dana od dana prijema pritube, ako podnosilac pritube zahteva odgovor. Organ dravne uprave duan je da najmanje jednom u 30 dana razmatra pitanja obuhvaena pritubama.

Odnos sa strankama lan 82

Organi dravne uprave moraju ostvariti primeren odnos sa strankama i primati stranke u toku radnog vremena. Nedeljni i dnevni raspored radnog vremena i druga pitanja vezana za radno vreme u organima dravne uprave ureuje Vlada.

Oznaavanje organa dravne uprave lan 83

Na zgradama u kojima su smeteni organi dravne uprave istiu se naziv organa, grb i zastava Republike Srbije. Na ulazu u slubenu prostoriju istiu se lina imena, funkcija ili radno mesto lica koja u njoj rade, a na odgovarajuem mestu unutar zgrade istie se raspored prostorija organa dravne uprave.

X DRAVNI SLUBENICI
lan 84
Poslove iz delokruga organa dravne uprave vre dravni slubenici. Dravni slubenik moe da radi na poslovima dravne uprave ako je poloio dravni struni ispit, prema zakonu kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika. Za voenje upravnog postupka i odluivanje o pravima i obavezama fizikih i pravnih lica moe biti ovlaen samo dravni slubenik koji ima steeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno zavrene master akademske studije ili visoko obrazovanje steeno u skladu sa propisima koji su vaili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i koje je zakonom izjednaeno sa akademskim nazivom master.

Uslove iz st. 2. i 3. ovog lana mora da ispunjava i zaposleni kod nosioca javnog ovlaenja koji je ovlaen da vodi upravni postupak i odluuje u upravnom postupku. Poloaj dravnih slubenika ureuje se posebnim zakonom.

XI KANCELARIJSKO POSLOVANJE. PRIMENA ODREDABA OVOG ZAKONA

Kancelarijsko poslovanje organa dravne uprave lan 85
Kancelarijsko poslovanje obuhvata evidentiranje, uvanje, razvrstavanje i arhiviranje materijala koji je primljen u radu organa dravne uprave ili koji nastane u radu organa dravne uprave i sva druga pitanja vezana za poslovanje organa dravne uprave. Kancelarijsko poslovanje ureuje se uredbom Vlade.

Primena odredaba ovog zakona lan 86

Odredbe ovog zakona o kancelarijskom poslovanju i o poloenom dravnom strunom ispitu potrebnom za vrenje poslova dravne uprave primenjuju se i na slube Narodne skuptine, predsednika Republike i Vlade. Odredbe ovog zakona o naelima delovanja organa dravne uprave, javnosti rada i odnosima sa graanima, poloenom dravnom strunom ispitu potrebnom za vrenje poslova dravne uprave, kolskoj spremi potrebnoj za dobijanje ovlaenja za voenje upravnog postupka i donoenje reenja u upravnom postupku i o kancelarijskom poslovanju shodno se primenjuju na sve imaoce javnih ovlaenja kad vre poverene poslove dravne uprave, kao i na organe autonomnih pokrajina, optina, gradova i grada Beograda u njihovom delokrugu.

XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Primena akata Vlade donesenih do stupanja na snagu ovog zakona lan 87

Do donoenja akata Vlade predvienih ovim zakonom primenjuju se akti Vlade doneseni do dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Poloaj funkcionera lan 88

Danom stupanja na snagu ovog zakona zamenici ministara postaju dravni sekretari, a rukovodioci posebnih organizacija postaju direktori posebnih organizacija. Do stupanja na snagu zakona kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika Vlada postavlja i razreava: 1) pomonike ministara, sekretare ministarstava, direktore organa u sastavu i pomonike direktora organa u sastavu, na predlog ministara; 2) direktore posebnih organizacija, na predlog predsednika Vlade; 3) zamenike i pomonike direktora posebnih organizacija, na predlog direktora posebnih organizacija; 4) naelnike upravnih okruga, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave.

Polaganje strunog ispita lan 89

Do stupanja na snagu zakona kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika, struni ispit za rad u organima dravne uprave polae se prema Uredbi o strunom ispitu zaposlenih u organima dravne uprave ("Slubeni glasnik RS", br. 80/92 i 62/01).

Obaveze polaganja strunog ispita osloboena su lica sa poloenim pravosudnim ispitom, kao i lica sa poloenim strunim ispitom za rad u drugim organima ako program tog ispita odgovara programu strunog ispita zaposlenih u organima dravne uprave. Do stupanja na snagu zakona kojim se ureuje poloaj dravnih slubenika radni odnos u organu dravne uprave moe da zasnuje i lice koje nije poloilo struni ispit, s tim to mu radni odnos prestaje po sili zakona ako ne poloi ispit u roku od jedne godine od zasnivanja radnog odnosa.

Nastavljanje poverenih poslova dravne uprave lan 90

Imaoci javnih ovlaenja nastavljaju da vre poslove dravne uprave koji su im povereni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Obrazovanje strunih slubi upravnih okruga lan 91

Naelnici upravnih okruga duni su da donesu akte o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u strunim slubama upravnih okruga u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Strune slube upravnih okruga od Uprave za zajednike poslove republikih organa preuzee zaposlene koji su vrili poslove za potrebe okruga u seditu okruga, odgovarajua prava i obaveze, predmete, arhivu, opremu i sredstva, a od Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu odgovarajua sredstva.

Voenje upravnog postupka s viom kolskom spremom lan 92

Zaposleni s viom kolskom spremom u organima dravne uprave, imaocima javnih ovlaenja, organima autonomnih pokrajina, optina, gradova i grada Beograda mogu da vode upravni

postupak i donose reenja u upravnom postupku najdue pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak vaenja Zakona o dravnoj upravi lan 93

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o dravnoj upravi ("Slubeni glasnik RS, br. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 i 49/99), izuzev odredaba l. 22-37. i lana 92.

Stupanje na snagu ovog zakona lan 94

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dravnoj upravi

("Sl. glasnik RS", br. 101/2007)

lan 6
Ovlauje se Zakonodavni odbor Narodne skuptine da utvrdi preien tekst Zakona o dravnoj upravi.

lan 7
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".