UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

Saobraajni fakultet Doboj

Seminarski rad

Pravni reim i koritenje javnih puteva

Pravni reim i koritenje javnih puteva

SADRAJ:
SADRAJ..................................................................................................................2 1. UVOD..............................................................................................................3 2. PUTEVI...........................................................................................................4 2.1. Pojam puta.............................................................................................4 2.2. Pravni nastanak i nestanak javnog puta.................................................6 2.3. Pravni reim javnog puta.......................................................................6 2.4. Koritenje javnih puteva........................................................................7 2.5. Specijalna koritenja javnog puta..........................................................9 3. ZAKLJUAK................................................................................................10 LITERATURA.........................................................................................................11

Pravni reim i koritenje javnih puteva

1.

UVOD

Pravni status javnih puteva se mijenjao u zavisnosti od istorijskih prilika. Javni putevi se tretiraju kao javno (dravno) dobro, a esto se tretiraju kao opte dobro, odnosno dobro na kojem se ne mogu stei stvarna prava po bilo kojoj osnovi. U vremenu od 1916. godine javni putevi su se tretirali kao osnovno sredstvo organizacije koja ih odrava. Danas se javni putevi tretiraju kao opte dobro na kojem se ne mogu stei stvarna prava, osim koncesijom, koju na odreeno vrijeme daje drava ili posebno pravilnikom ili zakonom utvreno drutvo.

Pravni reim i koritenje javnih puteva

2.

PUTEVI

2.1 Pojam puta

Na poetku ovog rada potrebno je prvo da definiemo pojam puta, tj. koje povrine nazivamo putevima te koje su njihove karakteristike. Od toga zavisi da li e se na toj povrini sprovoditi propisi o saobraaju na putevima te da li e se vriti kontrola saobraaja na tim povrinama. lan 2. Zakona o javnim putevima Republike Srpske kae da put predstavlja svaki javni put i nekategorisani put na kome se odvija saobraaj. Javni put je povrina od opteg znaaja za saobraaj koju svako moe slobodno da koristi pod uslovima odreenim zakonom i koju je nadleni organ proglasio za javni put, kao ulice u naselju. Nekategorisani put je povrina koja se koristi za saobraaj po ma kom osnovu i koja je dostupna veem broju raznih korisnika (seoski, poljski i umski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko objekata, putevi u privatnom vlasnitvu itd.). U pravnoj doktrini se dosta raspravljalo o tome da li je pravac kretanja bitan elemenat pojma puta. Jedni smatraju da je pravac kretanja jako bitan elemenat. Tanije tumaenje je da sam pravac kretanja nije presudan elemenat u definisanju puta nego je to mogunost bilo kakvog kretanja pa ak i mirovanja, sve dok to odgovara potrebama saobraaja. Znai bitna je namjena povrine bilo da ona slui kretanju, mirovanju ili kombinovano i jednom i drugom. Jo jedna bitna stvar kod definisanja puta jeste i precizno definisanje povrine, pa i prostora koji put zauzima. Ve ranije je reeno da je javni put drutveno vlasnitvo, ali esto se deava da je zemljite preko koga prelazi put u privatnom vlasnitvu. To je veoma vano pravno pitanje jer tu moe doi do problema. Zbog toga je u saobraajnom pravu usvojena koncepcija po kojoj javni put i zemljite ine jedinstvenu tijelesnu stvar. To se vidi i u 4. lanu zakona o javnim putevima Republike Srpske koji kae da javni put sainjavaju: donji i gornji stroj (trup) puta; putni graevinski objekti (mostovi, nadvonjaci, podvonjaci, tuneli, galerije, potporni i obloni zidovi, pothodnici i nadhodnici);
4

Pravni reim i koritenje javnih puteva

objekti za prikupljanje i odvoenje vode sa kolovoza; saobraajna signalizacija (horizontalna, vertikalna i svjetlosni ureaji); oprema puta (stalni ureaji za zatitu puta, od djelovanja vjetra, nanosa zemljita, putokazni stubovi, kilometarski stubovi, odbojne ograde, putni telekomunikacioni ureaji i oprema, javna rasvjeta u funkciji saobraaja, detektori i brojai saobraaja, ureaji i oprema u tunelima, ograde, ureaji i oprema za zatitu od buke i drugih tetnih uticaja saobraaja, saobraajne TV kamere i parking ureaji);

autobuska stajalita, odmorita i parkiralita; raskra i prikljuci na glavni put izgraeni na putnom zemljitu; zemljini pojas sa obije strane puta irine najmanje jedan metar mjereno od linije koja spaja krajnje take poprenog profila puta (putni pojas); vazduni prostor iznad kolovoza u visini od sedam metara mjereno od najvie kote kolovoza; stacionarne putne slube, benzinske pumpe, servisi i drugi objekti za potrebe odvijanja saobraaja i odravanje puteva i sl.

Na ovaj nain iskljuena je mogunost da se javni put protee preko privatnog zemljita. Prije izgradnje javnog puta zemljite se mora eksproprisati odnosno prei u drutveno-dravno vlasnitvo. Javni putevi kao dobro u optoj upotrebi su u drutveno-dravno vlasnitvu. To vidimo i u 3. lanu zakona o javnim putevima Republike Srpske koji kae da su javni putevi dobra u optoj upotrebi i u svojini Republike Srpske te da je upravljanje, odravanje, graenje i zatita puteva djelatnost od posebnog znaaja za Republiku Srpsku. Na javnim putevima se mogu sticati prava koritenja i prava slubenosti za postavljanje objekata i ureaja od javnog interesa, pod uslovom da ostvarena prava ne ugroavaju nesmetano i bezbjedno odvijanje saobraaja i ne nanose tetu putu, putnim objektima i putnom pojasu.

Pravni reim i koritenje javnih puteva

2.2 Pravni nastanak i prestanak javnog puta

Povrina koja ima karakter javnog puta potpada pod poseban pravni reim, javno je dobro u optoj upotrebi i nalazi se u drutvenoj svojini. Zbog toga, a i drugih bitnih pitanja, veoma je vano kada i kako neka povrina stie ili dobija karakter javnog puta. Postoje uglavnom dvije koncepcije. Prva, poznata kao romansko pravo kae da je za nastanak javnog puta potrebno donoenje pravnog akta kojim e se neka povrina proglasiti za javni put. Druga koncepcija ili germansko pravo kae da je osim donoenja pravnog akta nastajanje javnog puta mogue i na osnovu faktikog koritenja neke povrine za odvijanje saobraaja. Kod nas se danas koristi romanska koncepcija. Znai da javni put nastaje donoenjem posebnog pravnog akta. Tako neka povrina nakon odreivanja kategorije (auto put, brzi put, magistralni put, regionalni put, lokalni put, ulice u naselju) te putanja u rad postaje javni put. Naravno donoenju pravnog akta predhodi izlazak komisije na teren koja e odrediti da li ta povrina ima sve uslove za sticanje statusa javnog puta, posebno sa aspekta bezbijednosti saobraaja. Sam prestanak javnog puta odreen je nainom nastanka. Budui da je za nastanak javnog puta potreban pravni akt, tako je i za njegovo prestajanje potreban poseban pravni akt koji e odreenoj povrini oduzeti status javnog puta. Akt o ukidanju javnog puta donosi organ koji je odredio njegovu kategoriju.

2.3 Pravni reim javnog puta

U razvoju drutva status javnog puta se mijenjao. U poetku se javni put tretirao kao carsko i dravno vlasnitvo a danas se tretira kao opte dobro u javnoj upotrebi. U zakonu o javnim putevima je utvreno da su javni putevi dobro od interesa drave, da su u optoj upotrebi i da se na javnim putevima ne mogu sticati vlasnitva niti druga stvarna prava po bilo kojoj osnovi. Neki od osnovnih elemenata koji odreuju pravni reim javnog puta su:

Pravni reim i koritenje javnih puteva

javni put je opte dobro i njegova upotreba je slobodna i treba da se odvija pod istim uslovima i ogranienjima za sve uesnike saobraaja; javni put i svi pratei objekti je u potpunosti u vlasnitvu drave, te se na taj nain ne mogu sticati nikakva imovinska prava na njemu. To se odnosi i na zemljite koje se kupuje radi izgradnje novih, te rekonstrukcije i nadogradnje postojeih puteva;

na javnom putu se ne mogu sticati imovinska prava osim slubenosti za opte potrebe (postavljanje elektrinih i PTT vodova, kanalizacija, vodovod itd.) pod uslovom da se ne ometa sigurnost puta. Za javne puteve vae posebni propisi o sigurnosti, koritenju, regulisanju saobraaja, vrenju nadzora itd. jer se radi o javnoj povrini na kojoj e se odvijati saobraaj.

Kada je u pitanju pravni reim javnog puta mogli bi zakljuiti da je to povrina-objekat koji ima odreena fizika i pravna svojstva, kao nepokretnost u dravnoj svojini sa specifinim poloajem.

2.4. Koritenje javnih puteva

Budui da je javni put opte dobro moe se koristiti potpuno slobodno, anonimno i bez posebne dozvole. Naravno postoje odreena ogranienja propisana zakonom i drugim propisima. Sa razvojem saobraajne tehnologije dolo je do poveanja ogranienja u saobraaju. Moderno saobraajno pravo izvrilo je gradaciju puteva prema prevoznim sredstvima pa tako imamo autoputeve, puteve samo za motorna vozila, biciklistike staze itd. Ova podjela bila je potrebna zbog velikog broja razliitih prevoznih sredstava i razliitih kategorija korisnika puta. Naravno i dalje vai pravilo slobodne upotrebe puteva pod jednakim uslovima za sve ali u okvirima zakonskih ogranienja. Propisima su odredjeni uslovi pod kojim se mogu koristiti putevi. Tu spadaju i neki osnovni uslovi koje prevozna sredstva trebaju ispunjavati kako bi mogli na siguran nain uestvovati u saobraaju (tehnika ispravnost, ekoloke norme itd.). Naravno propisani su i odreeni uslovi koje trebaju ispunjavati neke kategorije uesnika u saobraaju (dobro zdravstveno stanje, poloen vozaki ispit itd.). U ovim propisima date su i dimenzije vozila kojima je dozvoljeno da saobraaju putevima bez posebne dozvole. Neke od tih dimenzija su:
7

Pravni reim i koritenje javnih puteva

najvea dozvoljena irina vozila sa teretom (do 2,5 m) najvea dozvoljena visina (do 4 m) najvea dozvoljena duina koja varira u zavisnosti od kategorije vozila (putniki automobili do 6 m, autobusi sa prikolicama do 20 m) najvea dozvoljena teina vozila ili skupa vozila (do 40 t), optereenje po jednostrukoj osovini (do 10 t), optereenje po dvostrukoj osovini (do 16 t) itd.

Kao to je ve reeno, vozila koja su u granicama propisanih dimenzija mogu se bez prethodne najave ili dozvole ukljuiti u saobraaj bilo kad i bilo gdje. Meutim, vozila koja izlaze iz propisanih granica ne mogu uestvovati u saobraaju ako prethodno ne dobiju dozvolu za specijalno koritenje javnog puta. Nekada e se u praksi pojaviti potreba da se ogranii ili zabrani saobraaj za odreene ili sve kategorije vozila. Postoji vie razloga za to. Jedan od najeih jeste bezbijednost saobraaja, meutim razlozi mogu biti i politikog ili pravnog tipa, pa i ekonomski, carinski ili sanitarni. Treba napraviti razliku izmeu stacionarne i pokretne upotrebe saobraaja. S obzirom da je ova podjela poprilino jasna obratiemo vie panje na podjelu upotrebe na posrednu i neposrednu. Najjednostavniji primjer posredne i neposredne upotrebe jeste prevoz putnika. Putnik koji koristi uslugu nekog prevoznog preduzea zapravo ima status korisnika prevoznog sredstva, a tek posredno status korisnika javnog puta. Na taj nain putnik ne podlijee propisanim uslovima koje trebaju ispunjavati uesnici u saobraaju kao to je posjedovanje vozake dozvole ili ispravnost vozila. Treba naglasiti i da je na ovaj nain putnik osloboen odgovornosti prilikom eventualne saobraajne nesree. Odgovornost za oteenje vozila, puta ili povrede putnika snosi voza ili prevozno preduzee. Zbog sve intenzivnijeg meunarodnog saobraaja savremeno saobraajno pravo susree se sa pitanjem prava stranih dravljana na koritenje javne saobraajne mree. Tako je prema Konvenciji o saobraaju na putevima koja je donesena u Beu 1968. godine svaka drava ugovornica duna da obezbijedi stranim dravljanima saobraanje po cijeloj saobraajnoj mrei te je zabranjena diskriminacija stranih u odnosu na domae uesnike u saobraaju.

Pravni reim i koritenje javnih puteva

2.5. Specijalna koritenja javnog puta

Pod specijalnim koritenjem javnog puta podrazumijevamo sluajeve u kojima se put koristi preko granica namjene, odnosno preko granice utvrene optom upotrebom. Za specijalna koritenja puta potreban je poseban pravni akt, najee administrativna dozvola, iz koga izvire pravo na koritenje puta mimo granica namjene. Primjeri specijalnog koritenja javnih puteva su: vanredni prevozi; sportske i druge priredbe na putu koje se odvijaju na zatvorenoj stazi; probne vonje u kojima se odstupa od pojedinih saobraajnih propisa; gradnja benzinske pumpe; postavljanje kioska i druga koritenja putnog zemljita. Specijalna koritenja mogu biti jednokratna (vanredni prevozi, sportske priredbe itd.) ili trajna (gradnja benzinske pumpe, postavljanje kioska itd.). Pravni akti na kojima se zasniva pravo na specijalno koritenje su razliiti. Po pravilu se izdaje upravni akt. S obzirom da specijalno koritenje ugroava odvijanje saobraaja u granicama namjene ono mora biti pod nadzorom organa i organizacija nadlenih za saobraaj. esto se u odobrenju daju i uslovi pod kojima se javni put moe koristiti za vanredne transporte kako bi posledice na saobraaj u granicama namjene bile to manje. Neki od uslova mogu biti da se prevoz ne vri nou, u uslovima smanjene vidljivosti ili u periodu najvee saobraajne optereenosti, obavezna pratnja policije itd. Specijalna koritenja, naroito ona koja se odnose na koritenje kolovoza, u odreenoj mjeri ograniavaju optu upotrebu, odnosno koritenje puta u granicama namjene. Zbog toga treba biti paljiv prilikom planiranja specijalnih koritenja jer uestala specijalna koritenja mogu ozbiljno ugroziti koritenje javnog puta u granicama namjene. S obzirom da oni koji koriste put u granicama namjene plaaju to pravo kroz naknadu za puteve prilikom registracije automobila, i cijene goriva svako obustavljanje saobraaja zbog specijalnog transporta treba opravdati.

Pravni reim i koritenje javnih puteva

3.

ZAKLJUAK

U ovom radu upoznali smo se sa pojmom puta. Vidjeli smo da je to povrina od opteg znaaja koju svako moe slobodno da koristi ali naravno u nekim zakonskim okvirima. Vidjeli smo jo i da pod pojmom javnog puta ne podrazumijevamo samo povrinu po kojoj se odvija saobraaj nego i sve pratee objekte (mostovi, tuneli ,nadvonjaci, raskrsnice, prilazi, zemljite itd.). Na taj nain je sprijeeno da dodje do toga da put bude u dravnom vlasnitvu a zemljite preko koga se protee put u privatnom. Prije poetka izgradnje puta potrebno je izvriti eksproprijaciju zemljita, tj. potrebno je da zemljite pree u dravno-drutveno vlasnitvo. Sam nastanak javnog puta odreen je donoenjem odreenog pravnog akta. Odreena povrina postaje javni put onoga trenutka kada se donese pravni akt koji tu povrinu proglaava javnim putem. Po svom pravnom reimu javni put moemo posmatrati kao opte dobro ije je koritenje pravo svakog pojedinca u odreenim zakonskim okvirima. Javni putevi sa svim prateim objektima su u potpunosti u vlasnitvu drave te se ne mogu sticati nikakva imovinska prava na njemu, osim slubenosti za opte potrebe (vodovod, elektrini i PTT vodovi itd.). javni putevi se mogu koristiti slobodno, pod istim uslovima za sve uesnike saobraaja. Meutim pojava razliitih prevoznih sredstava primorala je moderno saobraajno pravo da uvede neka ogranienja, te je izvrena podjela javnih puteva prema sredstvima koja po njima saobraaju. Takoe su postavljeni odreeni uslovi koje uesnici u saobraaju trebaju ispuniti prije ukljuivanja u saobraaj. Ekonomski razvoj neke drave uveliko zavisi od razvijenosti saobraajne infrastrukture. Zbog toga i ne udi to je upravljanje, odravanje, graenje i zatita javnih puteva djelatnost od posebnog znaaja za sve drave.

10

Pravni reim i koritenje javnih puteva

LITERATURA:
1. Ini, Milan i Jovanovi, Dragan, Propisi u oblasti saobraaja, fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2009; 2. Slubeni glasnik Republike Srpske, broj:3/04 3. www.putevirs.com 4. www.vozi.org 5. www.wikipedia.org

11