Uvod

Cilj svih pedagokih istraivanja je dolaenje do naune istine, tj. utvrivanje iste, ali i otkrivanje novih koje su bitne za pedagoku nauku. Ovim istraivanjem pokuacemo da pojasnimo stavove i upuenost uitelja o inkluziji u redovnom kolskom obrazovanju. Znaaj ovog istraivanja sastoji se u ukazivanju iroj drutvenoj zajednici, a posebno prosvetnim radnicima na potrebu edukacije dece sa potekoama u razvoju i da ona ni u jednom segmentu vaspitanja i obrazovanja ne smeju biti etiketirana. Takoe treba ukazati na znaaj vanosti poznavanja karakteristika dece sa posebnim potrebama radi lakeg rada nastavnika sa njima, kako se ona ne bi oseala razliitim ili potcenjenim od strane nastavnika, ali i svojih vrnjaka. Istraivanje koje sprovodimo pod nazivom: Stavovi uitelja o ukljuivanju dece sa posebnim potrebama u razrednu nastavu, je pre svega empirijskog karaktera zasnovano na kvantitativnom pristupu i podacima. Kada su u pitanju metode istraivanja odluili smo se za deskriptivnu (opisivaku) metodu. Tako emo prikazati stvarno stanje problema koji istraujemo. U okviru ove metode koristimo raspoloive tehnike kao to su anketiranje i intervjuisanje te stoga kao instrument istraivanja prilaemo anketni list. Za ovu temu odluili smo se iz razloga to je u poslednje vreme poveana inkluzija u kolama postala popularna tema, kako za laike, tako i za strunjake koji se bave vaspitno obrazovnim radom. Kao pomo pri istraivanju konsultovali smo literaturu primerenu temi, kao i istraivanja u lanke koje su radili autori koji se bave pedagoko-psiholokim radom. Na vee tekoe u radu, na sreu, nismo nailazili, ako uzmemo da je tema kojom se bavimo sama po sebi dovoljno sloena i kompleksna, a slobodno moemo rei, bar na naim prostorima ne puno razraena i jo uvek prihvaena sa rezervom. Upravo zbog toga, odluili smo se da ponovo pokrenemo ovu temu u nadi da e u skorijoj budunosti biti vie entuzijasta koji e je razraditi i time doprineti veoj edukaciji o ukljuivanju dece sa posebnim potrebama u redovnu
3

nastavu kako prosvetnih radnika tako i cele drutvene zajednice uopte. Posebnu zahvalnost dugujem jednom deaku drugog razreda O Dimitrije Tucovi u Kraljevu koji pati od teeg oblika autizma i zbog kojeg sam dobila podsticaj za ovo istraivanje. Takoe, zahvalila bih se svim uiteljima- uesnicima ovog istraivanja kao i svojem mentoru i profesorima sa fakulteta koji su mi dali korisne savete i sugestije kako bi ovaj projekat dobio na veem znaaju.

Teorijski okviri i dosadanja istrazivanja o stavovima uitelja o ukljuivanju dece sa posebnim potrebama u razrednu nastavu

Poveana inkluzija u kolama, gde je zakonom propisano da deca sa posebnim potrebama tj. deca sa blaim telesnim i mentalnim oteenjima mogu i treba da pohaaju redovne kole, naila je na niz pohvala, ali i osporavanja i kritike. O tome da li su ta deca sposobna da prate nastavu, do pitanja da li su uitelji, nastavnici i uopte kolsko osoblje osposobljeni za rad sa njima vode se i vodie se jo dugo polemike. Postoji niz istraivanja koja su se bavila ovim pitanjima, a mi smo za potrebe naeg istraivanja izdvojili ona koja se najvie baziraju na zadazu temu, tj. koja se odnose na stavove uitelja o ukljuivanju dece sa posebnim potrebama u razrednu nastavu. Za potrebe ovog istraivanja iskljuivo smo se orijentisali na ovdanja istraivanja, tj. istraivanja u SR Srbiji, kao i bivim Jugoslovenskim republikama. To ne znai da treba zameriti inostrane autore, ali ako uzmemo u obzir da e ova tema tek imati pristalice medju istraivaima, onda ne postoji bojazan za ograniavanje samo na nae prostore. Mnogi znaajni psiholozi i pedagozi, kako u svetu, tako i kod nas, bavili su se istraivanjima vezanim za inkluziju u obrazovanju. Radi vee reprezentativnosti odluili smo se ba za osvrte na istraivanja nama bliskijih autora. Neki od najpoznatijih su: Stevan Hrnjica, Nataa Vujisi- ivkovi, Sunica Milovanovi-Macura i drugi. Rezultati istraivanja koje su sprovele Nataa Vujisi- ivkovi i Sunica MilovanoviMacura govore sledee: Najpre smo ispitali stavove uitelja a o tome da li razliite grupe uenika kojima je potrebna dodatna podrka za uenje i socijalnu participaciju treba da pohaaju specijalne ili redovne kole. Dobijeni rezultati pokazuju da veina anketiranih uitelja (86.7%) smatra da uenici sa oteenjima vida, uenici sa oteenjima sluha (85.9%) i uenici sa smetnjama u intelektualnom razvoju (82.3%) treba da pohaaju specijalne kole. Kada su u pitanju uenici sa poremeajima u ponaanju 58,8% anketiranih uitelja smatra da oni treba da pohaaju specijalne kole.Procenat uitelja koji smatra da odreena kategorija dece sa posebnim potrebama treba da pohaa specijalne kole smanjuje se kada su u pitanju uenici sa telesnim invaliditetom (36.1%), uenici sa govornim smetnjama (36.9%) i uenici sa specifinim
5

smetnjama u uenju (36.8%). Sa druge strane, veina anketiranih studenata (80.4%) smatra da uenici kojima nastavni jezik nije maternji jezik, uenici na duem bolnikom leenju (82.4%), romski uenici (96.1%), uenici raseljenih i izbeglih lica iz bivih jugoslovenskih republika (99.5%) i uenici iz siromanih porodica (99.5%) treba da pohaaju redovne kole. Pokazalo se da anketirani uitelji u visokom procentu imaju pozitivan stav prema inkluzivnim strategijama rada u funkciji individualizacije u nastavi: veina (u rasponu od 75% do 95%) slae se sa strategijama individualizacije koje se odnose na prilagoavanje programa i metoda rada potrebama i mogunostima uenika koji doivljavaju prepreke uenju i socijalnoj participaciji. Skoro polovina ispitanih uitelja slae se sa strategijama koje su usmerene na delovanje roditelja sa tvrdnjom insistiranje na tome da roditelji naue dete ono to nije nauilo u koli delimino se slae 29.9%, a u potpunosti se slae 16.7% uitelja (ukupno 46.6%), a sa tvrdnjom insistiranje na tome da dete due vreme provodi uei delimino se slae 31.2%, dok se u potpunosti slae 14.7% uitelja (ukupno 45.9%). Naa je pretpostavka da su ove stavove budui uitelji razvili kroz lino iskustvo kolovanja (prema nekim navodima, ak svaki etvrti uenik u osnovnoj koli ima privatne asove) i da su posledica naina na koji uiteljii shvataju saradnju uitelja sa roditeljima smatraju da roditelj treba da uradi sa detetom kod kue ono to uitelj nije uspeo (nije mogao ili nije stigao) da uradi u koli. Neto manji procenat uitelja slae se sa tvrdnjom manje esto ispitivanje u odnosu na druge uenike (delimino se slae 27.9%, u potpunosti se slae 10.8%, odnosno ukupno 38.7%). Skoro treina uitelja (ukupno 28.9%) se slae sa tvrdnjom manje insistiranje da uenik sa posebnim potrebama ispravi greku, popravi zadatak. (Macura, Vujuii, 2011.) Dosadanja istraivanja stavova prema inkluzivnom obrazovanju dece sa posebnim potrebama pokazuju da nastavnici redovnih kola oklevaju s prihvatanjem dece sa posebnim potrebama navodei kao razlog to to se ne oseaju dovoljno kompetentnim da sa njima rade. Istraivanja od pre tri decenije daju podatke da ak 50% prosvetnih radnika ima negativan stav prema osobama s posebnim potrebama. Dvadeset godina nakon toga dobijaju se sluni rezultati, NVO Veliki i Mali izvetava da 40% nastavnog kadra ne eli da ima decu sa posebnim potrebama u odeljenjima i predkolskim grupama, dok istraivanje koje je 2003. sproveo Save the Children pokazuje da samo 24% nastavnika smatra da je kolovanje neotuivo pravo svakog deteta. Poslednji nalazi pokazuju da nije ostvaren znaajan pomak u pogledu stavova uitelja
6

prema koli. Tako se u istraivanju sprovedenom 2009.godine, u okviru projekta kola po meri deteta2, 25,9% nastavnika glasalo s tvrdnjom da je kolovanje neotuivo pravo svakog deteta. (Hrnjica i sar.,2009). Istraivanja u osnovnim kolama na podruju Beograda su pokazala sledee rezultate: pokazuju da su stavovi uitelja redovnih kola prema inkluziji izuzetno homogeni i blago pozitivni. Prvo pitanje ticalo se odnosa izmedju stava prema inkluziji i dva tipa iskustava sa osobama sa posebnim potrebama privatnog i profesionalnog. Pokazalo se da 44,2% uitelja iz uzorka ima profesionalno iskustvo u radu sa uenicima sa posebnim potrebama, dok privatno iskustvo sa osobama sa smetnjama u razvoju ima 40% ispitanika. Zabrinjavajui je rezultat da dok 1/5 uitelja u uzorku ima i privatno i profesionalno iskustvo sa osobama sa posebnim potrebama, ak treina ukupnog uzorka, njih 37 nema ni profesionalno, ni privatno iskustvo sa osobama sa posebnim potrebama. Drugo pitanje: Kako uitelji ocenjuju svoje iskustvo sa osobama sa posebnim potrebama? Od ukupno 44,2% uitelja koji imaju profesionalno iskustvo u radu sa decom sa posebnim potrebama, 80% uitelja izvetava da je to iskustvo pozitivno, dok 20% uitelja ima negativno iskustvo. S druge strane. Svi uitelji koji izvetavaju da imaju privatno iskustvo sa osobama sa smetnjama u razvoju (40% ukupnog uzorka) ocenjuju to iskustvo kao pozitivno. (Rajovi i Jovanovi, 2010, str.91-106) Stani je sa saradnicima ispitivao stavove uitelja prema vaspitno-obrazovnoj integraciji dece s tekoama u razvoju. Dobiveni rezultati su pokazali da uitelji nemaju povoljne stavove prema integraciji telesno invalidne dece, zatim slepe i gluve dece, a najnepovoljnije stavove su izrazili prema vaspitno-obrazovnoj integraciji mentalno zaostale dece. (Stani i sar.,1982) Radovani je analizirao stavove uitelja i defektologa prema vaspitno-obrazovnoj integraciji uenika sa posebnim potrebama. Rezultati su pokazali da statistiki znaajan deo uitelja redovnih kola, ali i defektologa, nema povoljne stavove prema integraciji dece sa posebnim potrebama. Defektolozi su imali neto povoljnije stavove od uitelja redovnih kola. Najnepovoljnije stavove imali su uitelji sa ireg gradskog podruja Zagreba. Najverovatniji razlozi ovakvih rezultata su nedovoljna informisanost uitelja i nedovoljno iskustvo u radu s decom s posebnim potrebama. (Radovani, 1995.) Ovakvim rezultatima su mozda doprinela i neuspena iskustva s projektom integracije 70-ih i 80-ih godina, u kojoj je ukljuivanje shvaeno samo kao upisivanje dece u redovnu kolu,
7

bez osmiljenja dodatnih servisa podrke. S boljim razumevanjem znaenja inkluzije nastavnici prepoznaju svoju nedovoljnu spremnost i edukovanost za nju. Medjutim uz projekte ukljuivanja ove dece kroz koje se uitelji edukuju i koji predviaju podrku strunog tima kolle u izradi individualnog obrazovnog plana (IOP), moe se oekivati sticanje novog tipa iskustva s inkluzivnom praksom, kojom bi se obezbedila bolja pripremljenost nastavnika.