FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

Seminarski rad iz predmeta Metodika predkolskog rada sa gluvom i nagluvom decom

Razvoj linosti deteta i socijalni razvoj

Beograd, 2011. SADRAJ:

1. 2. 3. 4. 5.

Linost i poreklo linosti.........................................................................3 Mehanizmi kao budue osobine linosti...............................................3 Razvoj linosti deteta...............................................................................3 Self-koncept dece predkolskog uzrasta...............................................4 Socijalni razvoj.........................................................................................4

6. Uticaj roditelja, vrnjaka i igre na socijalni razvoj dece.....................5

7. 8. 9. 10.

Vrste igara.................................................................................................5 Faze socijalnog razvoja dece....................................................................6 Zakljuak...................................................................................................7 Literatura...................................................................................................8

1.

Linost i poreklo linosti

Postoji vie razliitih teorija linosti, ali se veina njih slae da je, u kontekstu kulture i istorije, linost jedna prilino dosledna kombinacija ponaanja, ideja, misli, verovanja, reakcija, inicijacija i emocija. Jednostavnije, linost je skup linih kvaliteta koji pomau u kreiranju jednog identiteta. to se porekla linosti tie, takoe postoji nekoliko teorija od Frojdovih koji smatra da je linost psiho-seksualnog, egocentrinog porekla, do onih koje potenciraju na na spoljanjim uslovima kao najbitnijem faktoru izgradnje jedne linosti. Svakako, genetika i okruenje imaju uticaja na formiranje linosti, ali koliko, teko je rei. Zna se da dve linosti koje koje dolaze iz istog genetskog bazena, mogu, ali i ne moraju, pruiti sasvim razliite odgovore na isto okruenje odnosno, njihove linosti se mogu razviti na razliite naine. Ovo dokazuje da neke unutranje osobine linosti ne potiu samo iz ivotne sredine, niti samo iz specifinih, genetski odreenih, osobina. Savremeni teoretiari naglaavaju da osobine linosti imaju veze sa individualiznom, internalizovanom saveu, mogunou socijalizacije sa strancima, mogunou kontrole jakih emocija i impulsa, kao i linim postignuima.

2. Mehanizmi kao budue osobine linosti

Mala deca svuda trae ogledala u kojima sebe jasno mogu da vide. Sve verbalne i neverbalne intearkcije koje odrasli svakodnevno imaju sa decom, deci slue kao uputstva za ono to se od njih oekuje. Ta oekivanja su njihova ogledala, a odraz, model linosti koja e postati. Ponekad, deca razvijaju obrasce koji bi se mogli nazvati osobinama linosti, ali su, zapravo, samo mehanizmi. Meutim, ti mehanizmi, koji predstavljaju maske i kostime, mogu postati identitet, ukoliko se dovoljno dugo nose. Na primer, ukoliko prvoroeno dete raste sa duevno bolesnom majkom, i ocem alkoholiarem, ono moe zavrtiti tako to e voditi rauna o svim lanovima svoje porodice (moe preuzeti ulogu roditelja). Ne bi bilo iznenaujue da isto dete, kao odrasla osoba, pone da repetitivno igra istu ulogu zatitnika u vezama sa drugim ljudima, ubeena da, ukoliko ona to ne radi, niko drugi nee.
3

3.

Razvoj linosti deteta

Razvijanje linosti deteta je jedan prirodan proces, koji svakako moe biti dodatno poboljan pravilnim usmeravanjem roditelja i nastavnika. U stvari, razvoj linosti deteta predstavlja razvoj deteta u svakom pogledu. Roditeljska je, i nastavnika, dunost da provere da li se dete dovoljno igra, da li ita i socijalizuje se. U izvesnoj meri, dete od svojih roditelja nasleuje oseaj za odgvoronost. Kada je re o konkretnom pitanju kako se razvija linost deteta, neophodno je poznavanje osnovnih faktora koji predstavljaju njegovu linost. Uopteno govorei, to su, to su: fizike osobine, intelektualni kvaliteti, stavovi, obrasci ponaanja, oseanja i tenje, obaveze... Kako e se linost deteta razviti, u velikoj meri zavisi i od naina na koje se ono socijalizuje kako se drui sa vrnjacima, kako komuniciraju sa drugima tokom detinjstva; zatim od naina na koji se roditelji ophode prema njemu (koliko mu ljubavi i brige dete dobija od njih), kako je tretirano od svojih blinjih, koliko kola podstie njegov mentalni i fiziki razvoj, kao i od kulturnog miljea u kome se dete vaspitava.

4.

Self - koncept dece predkolskog uzrasta

Tokom predkolskog perioda, deca se esto pitaju o prirodi self-koncepta (identitet jedne osobe, ili njihova uverenja o tome kakav je neko kao individua), i poinju da ga formiraju. Nain na koji, u ovoj fazi, sebi odgovaraju na pitanje Ko sam ja?, moe uticati na itav njihov dalji ivot. Za mlau decu predkolskog uzrasta je tipino preuveliavanje svojih znanja i vetina, to znai da njihovi self-koncepti nisu nuno tani. Takoe, poinju da razvijaju pogled na svoj self koji predstavlja odraz self-koncepata ljudi iz njihovog okruenja, odnosno naina na koji ti ljudi posmatraju svoj self. Kulturne razlike mogu dovesti do razlika u nainu posmatranja svog self-koncepta dece predkolskog uzrasta. Na primer, azijska drutva razvijaju kolektivnu orijentaciju i promoviu nezavisnost, blending-in (stapanje sa sredinom) i meusobnu povezasnot, dok je u zapadnim kulturama self-koncept rezulat ne samo roditeljskog, ve i socijalnih i kulturolokih uticaja, pa tako individualna orijentacija uveava znaaj linog identiteta, jedinstvenosti i nadmetanja. P Predkolci razvijaju svoj self-koncept kao rezultat naina na koji se njihovi roditelji prema njima ophode i na osnovu self-koncepta drutva u kome ive.

5. Socijalni razvoj
4

Socijalizacija predstavlja sloen, celoivotni proces promen, kojima deca i odrasle osobe u interakciji sa socijalnom sredinom razvijaju, oblikuju, prilagoavaju i ue socijalno vane oblike ponaanja (miljenje, percepciju, shvatanja i stavove, vrednosti, jezik, obiaje) drutva u kome ive, kako bi se to bolje integrirali u sredinu u kojoj se nalaze. Ovaj proces menja i oblikuje karakteristike pojedinca i njegovo ponaanje. Njemu su podvrgnuti naini izraavanja i zadovoljavanja biolokih i drutvenih potreba, kao i mnogi sloeni oblici socijalnog ponaanja. Socijalne potrebe nastaju i diferenciraju se tokom rane socijalizacije. Znai, iako je socijalizacija proces koji traje ceo ivot, najveim delom se odigrava u detinjstvu i mladosti. Termin socijalizacija je tradicionalni naziv za socijalni razvoj. Razvoj oveka ukljuuje razliite aspekte promena: maturaciju, psihiki razvoj i socijalni razvoj

6.

Uticaj roditelja, vrnjaka i igrara na socijalni razvoj dece

Deca treba da naue da komuniciraju sa svojim vrnjacima i odraslima na drutveno prihvatljiv nain, to e im omoguiti da formiraju zdrave meuljudske odnose i nauiti ih da se uklope u razliite socijalne situacije. Interakcije roditelja sa decom predstavljaju gradivne blokove za zdrav socijalni razvoj. Kada predkolsko dete ovlada jezikom, drutveni razvoj poinje da igra vanu ulogu u njegovom ivotu, jer tada ono poinje da se bavi ljudima koji ga okruuju, a prijateljstva postaju sve vanija. Deca predkolskog uzrasta se najee igraju sa istopolnim prijateljima i poinju da formiraju najbolji prijatelj veze sa odreenim vrnjacima. Drutvo, panja i odobravanje im postaju sve vaniji. U ovom uzrasnom periodu deca poinju da se igraju manje sa svojim roditeljima, a vie sami ili sa drugom decom, meutim, u ovoj fazi drutvenog razvoja, deci je i dalje potrebna odrasla osoba u blizini, koja bi mogla da rei sporove do kojih, tokom igre, dolazi meu njima. Sticanje socijalnih vetina moe biti izazov za decu predkolskog uzrasta, jer se od njih esto zahteva da prave kompromise i dele svoje stvari (igrake) prvi put u njihovim ivotima. Iako predkolci poinju da vie interaguju sa svojim prijateljima, umesto da se samo igraju pored njih, njihove igre obino nisu potpuno organizovane. Ona obino ne postavljaju ciljeve igre, niti se tokom nje dre teme, ali ako odrasla osoba organizuje igru, deca ue da se igraju u skladu sa pravilima igre.

7. Vrste igara
Sa tri godine deca se obino uputaju u funkcionalne igre, koje podrazumevaju jednostavne repetitivne aktivnosti, odnosno, rade neto samo da bi bila aktivna (igraju se lutkama, preskau konopac i dr.).

Od etvrte godine prelaze na konstruktivne igre koje ukljuuju manipulaciju objektima da bi se od onjih neto napravilo, izgradilo (lego kocke, slagalice). Ovakve igre omoguavaju deci razvijanje kognitivnih vetina, vebanje motornih vetina, ue ih reavanju problema i saradnji. Mildred Parten je primetila nekoliko vrsta igara kod dece predkolskog uzrasta: *Paralelne igre (parallel play) deca se igraju slinim igrakama na slian nain, ali ne interaguju jedna sa drugom. *Posmatrake igre (onlooker play) dete posmatra drugu decu kako se igraju ali ne uestvuje u tim igrama. *Asocijativne igre (associative play) dvoje ili vie dece meusobno interaguju deljenje ili pozajmljivanjem igraaka ili materijala, iako ne rade iste stvari (ne igraju se istih igara). *Kooperativne igre (cooperative play) deca se igraju jedna sa drugom, imaju zajednike igre, osmiljavaju razna takmienja. Ova vrsta igara, kao i asocijativne igre se obino pojavljuju poslednje godine predkolskog perioda.

8. Faze socijalnog razvoja dece

U prvih nekoliko godina ivota, deca najvie vremena provode u krugu porodice i bliskih porodinih prijatelja. Primanje bezuslovne ljubavi i prihvatanja koje im porodica prua, pomae deci da izgrade vrstu bazu samopouzdanja i samopotovanja, na kojoj mogu da grade nove socijalne veze. esto je najbolji prijatelj deteta njegov vrnjak koga je upoznao u vrtiu. Deca najvie i najlake ue kroz igru, a na isti nain grade i socijlanu kompetenciju. Mlaa deca predkolskog uzrasta se obino igraju jedna pored drugih pre nego jedna sa drugima, ali dok posmatraju jedna druge i postaju oputenija, polako poinju da meusobno interaguju dele igrake. Do vrtia deca obino postanu komunikativnija, pa se uputaju u jednostavnije razgovore. Priaju o stvarima koje su radili van vrtia i pozitivno reaguju na prie svojih vrnjaka. Ovaj proces uzimanja i davanja je odlian korak u socijalnom razvoju jer na taj nain deca ue da se umesto samo na sebe, fokusiraju i na druge u svom okruenju. Kako se prijateljtvo razvija, deca postaju svesnija tuih oseanja, pa tako poinju da izraavaju oseanja sree kada su njihovi vrnjaci sreni i pokazuju empatiju kada su oseanja njihovih prijatelja povreena. Poinju da trae slinosti sa svojim prijateljiva, instinktivno znajui da zajedniki interesi pomau u uvrivanju i odravanju prijateljstava (fokusiraju se na omiljene boje, igre, hranu...). Kako se prijateljstvo razvija, tako raste i potreba deteta da, ukoliko je to potrebno, zatiti svog prijatelja. Takoe se i njihova uzajamna privrenost produbljava.

9. Zakljuak
Linost ukljuuje stabilne psiholoke karakteristike koje definiu svako ljudsko bie kao jedinstveno. I deca i odrasli imaju osobine linosti (dugorone karakteristike, kao to je temperament) i stanja (promenljive karakteristike, kao to su razna raspoloenja, tj. njihove promene). Iako postoji vie razliitih objanjenja za to, veina strunjaka se slae da je, nezavisno od uzroka i faktora koji na nju deluju, linost pojedinca vrsto uspostavljena do kraja ranog detinjstva Predkolske godine su vrsto povezane sa glavnim deavanjima u socijalizaciji male dece. Tokom ranog detinjstva (uzrast 2-6 godina), deca poinju da stiu oseaj odvojenosti i nezavisnosti od roditelja. Poto u tim godinama prestaju da u potpunosti zavise od svojih roditelja, deca predkolskog uzrasta kreu na dug put na kome ue o vetinama samostalnog funkcionisanja u svetu. Prema Eriskonu, zadatak predkolskog uzrasta je da se razvije autonomija, samo-usmeravanje, kao i inicijativa ili preduzimljivost. Vano je znati i da deca nisu samo mali odrasli. Na svom putu odrastanja, ona prolaze kroz sve tipine karakteristike razvoja intelektualno, emocionalno i socijalno.

LITERATURA:
1. http://www.scribd.com/doc/45262706/Socijalni-razvoj-Socijalizacija

2. http://www.answers.com/topic/personality-development 3. http://www.livestrong.com/article/5421-need-personality-development-children/ 4. http://www.slideshare.net/Mirtis/childrens-personality-development-presentation 5. http://life.familyeducation.com/child-psychology/personality-development/40418.html 6. http://person-develop.blogspot.com/2007/02/personality-development-of-children.html 7. http://www.indiaparenting.net/person-develop.asp 8. http://www.cliffsnotes.com/study_guide/Personality-Development-Age26.topicArticleId-26831,articleId-26775.html 9. http://anthro.palomar.edu/social/soc_3.htm 10. http://www.womanknows.com/parenting/news/375/ 11. http://www.faqs.org/health/topics/91/Personality-Development.html