1. Pojam keramikih materijala Pod keramikim materijalima podrazumevaju se proizvodi dobijeni od mineralnih sirovina na bazi glina. 2.

Vrste glina Razlikujemo vie vrste glina: Grnarska glina Ilovae Laporasta glina Glinasti kriljci. 3. Podela keramikih materijala Keramiki materijali se dele na: - materijale za iroku potronju koji se koriste u domainstvu, gradjevinarstvu, itd. - nove keramike materijale koji se koriste u elektronici, tehnici, avioindustriji, itd. 4. Podela keramikih proizvoda Keramiki proizvodi se dele na: neporozne keramike proizvode porozne keramike proizvode gradjevinsku keramiku vatrostalne proizvode oksidne i neoksidne proizvode i kermete. 5. Podela vatrostalnih materijala Prema temperaturama na kojima se koriste razlikujemo: vatrostalne materijale (1500 1770oC) visoko vatrostalni materijali (1770 2000oC) materijali najvie vatrostalnosti (preko 2000oC) 6. Podela gradjevinskih materijala Graevinski materijali mogu biti: gradjevinska veziva (cement, kre, gips, novi materijali) konstrukcioni materijali (gradjevinska keramika, kamen, betonski elementi ...) specijalni hidroizolacioni i termoizolacioni materijali

http://skriptarnica.on.neobee.net

7. Podela cementa Prema brzini vezivanja cemente delimo na: brzovezujui sa poetkom vezivanja do 15 min. od momenta meanja sa vodom, srednjevezujui sa poetkom vezivanja od 15 do 60 minuta, sporovezujui sa poetkom vezivanja preko 60 minuta. Prema kvalitetu cemente delimo na: cemente na bazi portlandnog klinkera specijalne vrste cementa (npr. metalurki cementi) 8. ema cementa Laporac

Drobljenje, usitnjavanje, mlevenje

Vlaenje i granulacija

Peenje u rotacionim peima

Klinker

Mlevenje, prosejavanje

http://skriptarnica.on.neobee.net

9. Vrste stakla U zavisnoati od pomonih materijala razlikujemo: Natrijum-kalcijumova stakla (normalna stakla) Kalijum-kalcijumova stakla (kristalna stakla) Bor-aluminijumova stakla (vatrostalno posudje). 10. Pojam ravnog stakla Pod ravnim staklom podrazumevaju se ploe razliitih debljina i kvaliteta stakla dobijenih presovanjem ili izvlaenjem a mogu se i doraditi naknadnim procesima. 11. Podela baznih hemijskih proizvoda Bazni neorganski hemijski proizvodi Bazni organski hemijski proizvodi. 12. ta su bazni neorganski proizvodi Bazni neorganski proizvodi su proizvodi na bazi: Hlora, Azota, Sumpora, Ostalih halogenih elemenata i Fosfora. 13. Podela baznih organskih proizvoda Bazni organski proizvodi mogu biti: Aciklini i Ciklini Ili: Alifatini (aciklini i ciklini) i Aromatini (ciklini benzolov prsten). 14. Podela polimera Polimeri mogu biti: Temoplastine (celuloza ili vetake smole) Termostabilne, polikondenzacija Temoplastine su: celuloid, celofan, polivinilhlorid, polietilen (ambalaa) i poliamidne smole (vlakna i tekstil). Temostabilne su: fenolplasti, poliestri i silikonske plastine mase. 15. Prerada polimera Prerada polimera moe biti: termiki mehaniki.

http://skriptarnica.on.neobee.net

16. Meunarodna i domaa klasifikacija nemetala Prema meunarodnoj klasifikaciji razlikujemo: nemetalne sirovine (sirovine na bazi nemetalnih elemenata, bez uglja) trini proizvodi na bazi nemetalnih sirovina (keramika, gradjevinski materijali,staklo) Prema domaoj klasifikaciji imamo: industrija porcelana, stakla, vatrostalnih materijala ... industrija gradjevinskih materijala 17. Pojam i sastav belanevine U sastav svih belanevina ulaze: ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, i u manjim koliinama sumpor. Belanevine su visoko molekularna jedinjenja, sastavljena od aminokiselina medjusobno povezani peptidnim vezama. 18. Podela proteina 1. Prema funkciji u organizmu razlikujemo: - strukturni proteini - katalitiki proteini - transportni proteni 2. Prema rastorljivosti razlikujemo: - rastvorljivi - manje rastorljivi - nerastvorljivi proteini. 3.Prema obliku razlikujemo: - globularni (loptasti) - fibrilarni (vlaknasti) 4.Prema hemijskom sastavu razlikujemo: - proste belanevine - PROTEINI - sloene belanevine - PROTEIDI 19. Podela prostih (nekonjugovanih) proteina Prosti proteini dele se u dve grupe: 1. GLOBULARNE (loptaste) - U koje spadaju: enzimi, proteini hormona i proteini nosai kiseonika 2. FIBROZNE (vlaknaste). 20. Sloeni proteini Sastoje se od: prostog proteina i neproteinskog dela Navaniji sloeniji proteini su: FOSFOPROTEIDI, GLIKOPROTEIDI, LIPOPROTEIDI, HROMOPROTEIDI, GLIKOPROTEIDI i NUKLEOPROTEIDI.

http://skriptarnica.on.neobee.net

21. Pojam ugljenih hidrata Ugljeni hidrati-predstavljaju veliku grupu prirodnih jedinjenja koja u prirodi nastaju fotosintezom,u biljnim tkivima iz CO2 i H2O pod uticajem sunane svetlosti. 22. Podela ugljenih hidrata Ugljeni hidrati se dele na: 1. PROSTE EERE (monosaharide) 2. SLOENE EERE (polisaharide i oligosaharide) Najvaniji monosaharidi su: 1. GLUKOZA - se veoma lako rastvara u vodi i brzo dospeva u krv, gde se oksiduje oslobaajui energiju.Dobija se industrijski-razlaganjem skroba. 2. FRUKTOZA - voni eer. Rastvara se u vodi,a njena slast je za 70% vea od obinog eera-saharoze. 3. GALAKTOZA - je komponenta mlenog eera-laktoze, koja predstavlja jedinjenja glukoze i galaktoze. Oligosaharidi su sloeni eeri - dva do est monosaharida. Najznaajniji disaharidi: SAHAROZA, LAKTOZA i MALTOZA. Polisaharidi su molekularna jedinjenja iju strukturu ine monosaharidi. Najvaniji polisaharidi su: SKROB, CELULOZA, GLIKOGEN, DEKSTRINI i dr. 23. Vrste kafe Postoje dve glavne vrste kafe, a to su Arabica i Robusta. 24. Sastav kafe Najpoznatiji i najvaniji sastojak kafe je kofein. Pored kofeina, kafa sadri belanevine, vodu, masnoe i mineralne soli. 25. ta je meso? Meso je miino tkivo sa uraslim vezivnim, kotanim i masnim tkivom ivotinja koje se upotrebljava za ishranu. 26. Kvalitet sveeg mesa Razlikujemo vie kvaliteta mesa: Dobro meso je meso uhranjene i zdrave ivotinje. Meso manje vrednosti je meso od slabo uhranjenih ivotinja, koje ima malo drugaiji ukus, miris i boju od dobrog mesa.

http://skriptarnica.on.neobee.net

Uslovno dobro meso je ono koje je dobijeno od obolelih ivotinja ali od bolesti koje nisu opasne po zdravlje ljudi, ili meso kod kog se obradom moe otklonti pretnja po ljudsko zdravlje. Neupotrebljivo meso je ono koje je zaraeno i samim tim higijenski neispravno ili pokvareno meso. 27. Termika stanja mesa Toplo ili vrue meso meso neposredno posle klanja, sa temperaturom izmeu 30-35 stepeni. Rashlaeno meso meso temperature od 0 do 4 stepena, pri kojoj se moe uvati 2-3 sedmice. Smrznuto meso meso dovedeno do temperature od -15 do -20 stepeni. 28. Hranljivi sastojci mesa Meso sadri hranljive materije i to su: Belanevine (miozin, miogen itd.) od 14,5%-22,5% Masti Vitamini i mineralne materije Ugljeni hidrati 29. Vrste mesa na tritu Na naem tritu postoje razliite vrste mesa: Teletina meso teladi starih od 3 sedmice do 3 meseca Junetina meso goveda starih od 3 meseca do 2 godine Govedina meso goveda staro od 2-10 godina Prasetina meso svinja starosti do 3 meseca i teine od 5-15 kg Svinjetina meso masnih svinja preko 40 kg i mesnatih svinja preko 80 kg Jagnjetina i jaretina meso jagnjadi i jaria starosti do 3 meseca Ovetina i kozetina meso ovaca i koza starijih od 3 meseca 30. Vrste riba Postoje rena i morska riba. Takoe razlikujemo i sveu ribu i proizvode od ribe ( riblje konzerve,riblje polukonzerve i ostali proizvodi (dimljena, suena, ikra, kavijar)) 31. Riba sadri: - Voda (posnije 74-80%, masnije 64-72%) - Belanevine (miozin, mioalbumin, kolagen) (od 11,5%-24,5%) - Masti (od 0,5%-13,2%), Vitamini (A i D). - Mineralne materije (jod, fosfor, kalcijum) i Ugljeni hidrati (od 0-0,6%)

http://skriptarnica.on.neobee.net

32. Glavni sastojci mleka Glavni sastojci mleka su: voda (87,5%), belanevine (kazein 3%, albumin, globulin), masti (3,5%), eer (laktoza 3,7%), vitamini (obogaivanje) i mineralne materije (oko 1%). 33. Konzumno mleko Konzumno mleko moe biti: - PASTERIZOVANO - STERILIZOVANO - KRATKOTRAJNO STERILIZOVANO. 34. Termika obrada mleka Pasterizacija - trajna, zagrevanje do 63C u trajanju od 30 minuta, a zatim hlaenje do ispod 10C - kratkotrajna, do 76C u trajanju od najdue 40 sekundi - rok trajanja 3-4 dana Sterilizacija - najkasnije u roku od 24 asa. Zagrevanje do preko 100C. - vri se pre ambalairanja. 35. Podela mlenih proizvoda Mleni proizvodi mogu se podeliti po sastavu, osnovnim svojstvima, tehnologiji dobijanja na sledee grupe: 1. proizvodi dobijeni koncentrisanjem iz punomasnog ili obranog mleka 2. proizvodi mlenokisele alkoholne fermentacije 3. maslac, maslo, pavlaka i 4. sirevi 36. Podela sireva Sirevi mogu biti: - ekstramasni sirevi 55 % masti - punomasni sirevi 45 % masti - trietvrt masni 35 % masti - polumasni sirevi 25 % masti - etvrt masni sirevi 15 % masti - posni sirevi, manje od 15 % masti. 37. Uzroci kvarenja hrane I. II. III. Mikrobioloke promene, uzrokovane mikroorganizmima Biohemijske promene, uzrokovane fermentima i Ostale promene, koje nastaju iz svih ostalih razloga.

http://skriptarnica.on.neobee.net

38. Postupci spreavanja kvarenja hrane Postupci spreavanja kvarenja hrane mogu se podeliti na:fizike i hemijske. Fizikim metodama uvanja hrane unitavaju se mikroorganizmi ili se onemoguava njihovo delovanje. Naini fizike metode su: PASTERIZACIJA,STERILIZACIJA, BLANIRANJE, HLAENJEI SMRZAVANJE, SUENJE, KONCENTRACIJA, ZRAENJE i FILTRACIJA. Hemijske metode uvanja lako kvarljive robe primenjuju se upotrebom konzervansa koji unitava mikroorganizme ili ih spreava u razvoju. Hemijske metode su: SOLJENJE I SALAMURANJE, SLAENJE ILI EERENJE, KISELJENJE, DIMLJENJE i KONZERVIRANJE HEMIJSKIM KONZERVANSIMA 39. Podela hemijske industrije Prema sastavu proizvoda i korienim sirovinama u proizvodnim procesima moe se izvriti PODELA HEMIJSKE INDUSTRIJE na: I Industriju osnovnih hemijskih proizvoda II Industrija ostalih hemijskih proizvoda: industrija boja, premaza i lakova, farmaceutsko-hemijska industrija, industrija sapuna, deterdenata, kozmetikih i drugih proizvoda i industrija ostalih hemijskih proizvoda. III Rafinerije nafte IV Industrija raznih proizvoda na bazi nafte, prirodnog gasa i uglja V Industrija gume i ostalih proizvoda na bazi kauuka VI Industrija proizvoda od plastinih materijala 40. Karakteristike piva Pivo ima nekoliko svojstva, i to: Boja piva (svetlo i tamno u zavisnosti od postupka suenje slada, a nijanse svetlog piva zavise od postupka naknadnog vrenja). Miris (aroma hmelja). Ukus (reskost, gorina koja potie od hmelja, specifinost tehnolokog postupka i zatienog imena). Penuavost piva i postojanost pene odredjuje se i ovim metodama. 41. Osnovni inioci piva SLAD je osnovna sirovina za proizvodnju piva. Dobija se iz kvalitetnog pivarskog jema postupkom ienja, moenja vodom, klijanja, suenja i poliranja. HMELJ daje pivu prijatnu gorinu i aromu, sadri i sastojke koji deluju antiseptino. VODA je osnovni sastojak svih pia i njen sastav utie na kvalitet i tip piva. KVASAC je ivi mikroorganizam koji pretvara eer u alkohol i ugljendioksid i daje pivu duu. U pivarstvu se koriste specijalni sojevi kvasca.

http://skriptarnica.on.neobee.net

42. Vrste meda Postoji vie vrsta meda: - Med od bagrema - Med od lipe - Med od vreska - Lavande - Suncokretov med - Livadski med. 43. Proizvodi od meda Proizvodi od meda su: - Vosak - Mle - Polen - Propolis - Pelinji otrov. 44. Proizvodi od soje Proizvodi od soje su: brano, ljuspice, komadii, odresci, preno sojino zrno, pateta, sojin lecitin, grill, ulje, leci-vita, mleko, sir i griz. 45. Vrste vina Razlikujemo: belo, crno i ruiasto vino. Prema tehnologiji i sastavu: obina prirodna vina, penuava vina, specijalna vina. Prema kvalitetu: stona vina, stona vina sa geografskim poreklom, kvalitetna vina sa geografskim poreklom, visoko kvalitetna vina sa geografskim poreklom. Prema sadraju neprevelog eera: suva vina (do 4 g/dm3), polusuva vina (4-12 g/dm3), poluslatka vina (12-50 g/dm3), slatka vina (preko 50 g/dm3). 46. Kvalitet vina Jainu vina predstavlja sadraj alkohola izraen u procentima: slaba (blaga) vina (do 10% alkohola), normalna vina (10-12% alkohola), jaka vina (12-14% alkohola) i veoma jaka (14-16%).

http://skriptarnica.on.neobee.net