C C.1 C.1.

21

Elementi hale

Ronjae Analiza optereenja stalno optereenje (gkp+gks+gkr) sneg

22

gr = 0.55 kN/m2 o. s = 1.00 kN/m2 o. qr = 1.55 kN/m2 o. w = -0.31 kN/m2 k.p. Merodavan je I sluaj optereenja lr = 2.5m

vetar nije merodavan qg,T,z(Cpe,min-Cpi,max) = qg,T,z(-0,5-0,2) Uticajna irina za ronjau

23

qmer,r = qrlr = 3.88 kN/m

21

Ako bi se pokuala globalna unifikacija elemenata onogo to se naziva statiki proraun onda bi analiza svakog elementa hale trebalo da sadri sledee stavke: Analizu optereenja (definisanje optereenja i uticajne povrine sa koje se optereenje prenosi na razmatrani element ili definisanje odgovarajuih reakcija drugih elemanata koji posredno ili neposredno optereuju razmatrani element, definisanje merodavnog optereenja itd.) Sraunavanje presenih sila (jasno definisanje statikog sistema, odrivanje presenih sila i reakcija kao i definisanje ekstremnih vrednosti merodavnih za dimenzionisanje) Dimenzionisanje o Jasno naznaen usvojen presek (njegove geometrijske karakteristike kao i orijentacija u prostoru i u odnosu na optereenja). o Dokaz napona (kontrola normalnog napona, smiueg napona i, eventualno, uporednog napona za sluajeve gde su preseci sa Mmax i Tmax bliski ili istovetni, kao i napona u avovima za vezu elemenata poprenog preseka) o Dokaz deformacije (kontrola ugiba ili horizontalnog otklona elemenata) o Dokazi stabilnosti (u zavisnosti od situacije, vrste naprezanja i poprenog preseka treba dokazati neke ili sve mogue oblike gubitka stabilnosti) Dokaz lokalne stabilnosti elemenata poprenog preseka. Dokaz stabilnosti na lokalno izvijanje pritisnutih elemanata poprenog preseka Dokaz stabilnosti (rebra) na izboavanje smicanjem. Dokaz globalne stabilnosti elementa (sa posebnim akcentom na definisanje merodavnih duina izvijanja) Dokaz stabilnosti na izvijanje savijanjem sa ili bez torzije jednodelnih i viedelnih centrino pritisnutih elemenata tapova. Dokaz bono - torzione stabilnosti elemenata izloenih savijanju nosaa. Dokaza stabilnosti ekscentrino pritisnutih elemenata stubova. Konstruisanje (i dimenzionisanje) spojeva, veza i montanih nastavaka po pravilu, trebalo bi konstruisati veze sa elemntima na koje se razmatrani element oslanja 22 Ve ranije je izveden zakljuak da nema opasnosti od alternativnog optereenja na krov (odizanja krovnog pokrivaa) a ovde se samo daokazuje da ne postoji kombinacija vetrova spolja i iznutra koja uveava gravitaciono dejstvo (rezultujui vetar je uvek destabilizirajui odie krov) 23 Kako smo ranije sva optereenja sveli na povrinu osnove, fasade ili krovne povrine (vetar na krov) sada ih moramo svesti, uglavnom, na linijska optereenja. Na skici je prikazana uticajna povrina za ronjau.

C.1.2

Proraun presenih sila Za statiki sistem ronjae usvajamo kontinualnu gredu 24 Usvajaju se zatege u sredini raspona qmer,x,r = qmer,rcos a = 3,86 kN/m qmer,y,r = qmer,rsin a = 0,39 kN/m
qmer,x,r qmer,r qmer,y,r x y a

Statika ema, ema optereenja, i deformacija ronjae (generisano kompjuterskim programom zajedno sa oznakama tapova i vorova).

25

PRESENE SILE
Axial Shear Fy (kN) 12.19 12.19 18.69 -18.69 -3.25 3.25 12.19 12.19 -3.25 -5.76 -18.69 -0.61 Fz (kN) -0.63 -0.63 -0.77 0.77 0.93 -0.93 -0.63 -0.63 0.93 -0.02 0.77 -0.54 Torsion Mx (kNm) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Bending My (kNm) 0.00 0.00 0.56 0.56 0.60 0.60 0.00 0.00 0.60 -0.51 0.56 -0.14 Mz (kNm) -0.00 -0.00 25.99 25.99 -17.89 -17.89 -0.00 -0.00 -17.89 -14.96 25.99 -19.20 L/C 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q d (m) 0.000 0.000 0.000 4.000 4.000 0.000 0.000 0.000 4.000 2.333 4.000 1.000 Fx (kN) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Beam Max Fx Min Fx Max Fy Min Fy Max Fz Min Fz Max Mx Min Mx Max My Min My Max Mz Min Mz 1 1 9 2 1 10 1 1 1 10 2 10

Ovo je jedno od reenja za prijem komponente optereenja u krovnoj ravni (qmer,y). U principu, reenje prijema komponente optereenja u ravni krova moe biti razliito i spada u domen odgovornosti projektanta konstrukcije. Ovde se pretpostavlja da svaka ronjaa prima pripadajui deo optereenja u krovnoj ravni (to odgovara sluaju krovnog pokrivaa koji nije krut). 25 Na jedan od naina ("runo", pomou tablica, kompjuterskog programa ili slino) potrebno je odrediti presene sile, deformaciju i reakcije oslonaca. U ovom primeru je to uraeno komjuterskim programom i priloene su tabele sa ekstremnim uticajima koje program sam generie (i dovoljne su za nastavak prorauna). Ono to je potrebno kao minimum dato je u primeru 22 Zbirke ("eline konstrukcije u graevinarstvu").

24

26

DEFORMACIJA
Beam Max X Min X Max Y Min Y Max Z Min Z Max Rst 1 9 3 1 1 1 1 L/C 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q d (m) 1.000 2.333 0.667 3.667 2.000 0.000 3.667 X (cm) 0.00 -0.00 0.00 0.00 -0.00 0.00 0.00 Y (cm) -1.18 -1.72 0.09 -2.68 -2.11 0.00 -2.68 Z (cm) 0.05 0.02 0.01 0.02 0.06 0.00 0.02 Resultant (cm) 1.18 1.72 0.09 2.69 2.11 0.00 2.69

REAKCIJE RONJAE
Node Max FX Min FX Max FY Min FY Max FZ Min FZ Max MX Min MX Max MY Min MY Max MZ Min MZ 1 1 3 1 1 5 1 1 1 1 1 1 L/C 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q Horizontal FX (kN) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Vertical FY (kN) 12.19 12.19 34.94 12.19 12.19 30.07 12.19 12.19 12.19 12.19 12.19 12.19 Horizontal FZ (kN) -0.63 -0.63 -1.58 -0.63 -0.63 -1.63 -0.63 -0.63 -0.63 -0.63 -0.63 -0.63 MX (kNm) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Moment MY (kNm) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 MZ (kNm) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

REAKCIJE ZATEGA
Node Max FX Min FX Max FY Min FY Max FZ Min FZ Max MX Min MX Max MY Min MY Max MZ Min MZ 12 12 13 12 14 12 12 12 12 12 12 12 L/C 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q 1:Q Horizontal FX (kN) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Vertical FY (kN) -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 Horizontal FZ (kN) -1.72 -1.72 -1.50 -1.72 -1.49 -1.72 -1.72 -1.72 -1.72 -1.72 -1.72 -1.72 MX (kNm) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Moment MY (kNm) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 MZ (kNm) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

27

Dijagrami momenata

Deformacija je proporcionalna momentu inercije usvojenog preseka. Ako se pri dimenzionisanju usvoji presek koji se razlikuje od pretpostavljenog pri proraunu raunarom nije ga neophodno ponavljati stvarne deformacije se mogu odrediti iz proporcije. 27 Dijagrami momenata se prilau kao ilustracija iz koje se vidi poloaj maksimalnim momenata oko obe ose po teoriji elastinosti za razliku od primera 22 iz Zbirke gde je isto raeno po teoriji plastinosti.

26

C.1A 27APoklapaa kalkanskog zida C.1A.1 Analiza optereenja (univerzalna na strani sigurnosti u ovom sluaju) stalno optereenje (gkp+gks+gkr+ggv) gr = 0.70 kN/m2 o. sneg s = 1.00 kN/m2 o. qpk = 1.70 kN/m2 o.
27C

vetar nije merodavan qg,T,z(Cpe,min-Cpi,max) = qg,T,z(-0,5-0,2)

w = -0.31 kN/m2 k.p. Merodavan je I sluaj optereenja

27D

Uticajna irina za poklapau

lpk = 4,0m

qmer,pk = qpklpk = 6,80 kN/m

Analiza optereenja (tana za ovaj sluaj) Merodavne krajnje reakcije od ronjaa (od gkp+gks+gkr+s) Sopstvena teina poklapae (ggvlpk = 0,15x4,0)

12,2 kN 0,60 kN/m

Poklapaa kalkalnskog zida je krovni nosa (veza) u kalkanu u svemu je analogan glavnom nosau s tim da "prima" uticaje sa pola polja krova (l/2) odnosno pojedina ne reakcije ronjaa. Poklapaa je mogua samo kada imamo klasian kalkan (kada se hala ne predvia za produenje) odnosno kada je konstrukcija kalkana zasebna konstrukcija (kada se hala predvia za produenje ili kada se u kalkanu formira standardni glavni nosa to je est sluaj onda konstrukcija kalkana nije zasebna konstrukcija ve je samo sekundarna "ispuna" slino sekundarnim stubovima u podunom zidu koja ne prima optereenja sa krova ve samo horizontalne uticaje od vetra). U ovom sluaju to je zasebna konstrukcija iji ivini stubovi primaju uticaje i sa krova i od krana kao i horizontalne uticaje na kalkan i na poduni zid a meustubovi primaju, preko poklapaa, uticaje sa krova kao i horizontalne uticaje na kalkan. 27C Ve ranije je izveden zakljuak da nema opasnosti od alternativnog optereenja na krov (odizanja krovnog pokrivaa) a ovde se samo daokazuje da ne postoji kombinacija vetrova spolja i iznutra koja uveava gravitaciono dejstvo (rezultujui vetar je uvek destabilizirajui odie krov) 27D Kako smo ranije sva optereenja sveli na povrinu osnove, fasade ili krovne povrine (vetar na krov) sada ih moramo svesti, uglavnom, na linijska optereenja. Na skici je prikazana uticajna povrina za poklapau.

27A

C.1A.2 Proraun presenih sila 27B Usvajaju se poklapae statikog sistema proste grede i pretpostavlja se da direktno "nose" samo optereenja sa krova.

Maksimalni uticaji Mmax= Rkrl/4 + qpkl2/8= 12,2x5,0/4 + 0,6x5,02/8 = 17,12 kNm Tmax (Rpk) = 0,5 (Rkr+qpkl) = 0,5x(12,2+0,6x5,0) = 7,60 kN Maksimalni ugib
f max =
4 1 Rkr l 3 5 q pk l 1 12,2 5003 5 0,6 10 -2 500 4 + = + 48 E I 384 E I 48 21000 I st var no cm 4 384 21000 I st var no cm 4

[ ]

[ ]

(Dimenzionisanje izvriti usvajajui odgovarajui HEA profil (verovatno je najpovoljniji za konstrukcijsko oblikovanje u ovoj situaciji) a kontrolu bonog izvijanja izvriti usvajajui da je gornji, pritisnut, pojas bono pridran u sredinama raspona):
27B

Poklapaa se, u vertikalnom smislu, oslanja na kalkanske stubove koji su u ovom primeru na rastojanju od 5,0m. U principu poklapaa moe biti kontinualac na, u ovom sluaju, etiri polja ili usvojeno reenje - niz prostih greda raspona 5,0m, a moe biti sastavljena i od dva kontinualacac na po dva polja. Usvojeno reenje je zgodno jer nema potrebe za "krutim" montanim nastavcima a pogodno je i za transport. to se tie usvajanja da poklapaa "nosi" optereenje samo sa krova (odnosno da se sopstvena teina fasade na odreen nain prenosi direktno na stubove) to je svakako sluaj ako postoji posebna fasadna rigla u nivou gornje ivice kalkana to se ovde usvaja.

C.2

Fasadne rigle 28 Usvajaju se fasadne rigle sistema proste grede i pretpostavlje se da, pored vetra, nose i sopstvenu teinu pripadajueg dela fasade. Analiza optereenja stalno optereenje (gfo+gfr) 1. vetar: qg,T,z(Cpe,max-Cpi,min) = qg,T,z(0,9-(-0,2))
29 30

C.2.1

gf = 0.60 kN/m2 f. qfr = 0.60 kN/m2 f. qw = 0.55 kN/m2 f. Merodavan je I sluaj optereenja lfr = 3.0 m qmer,fr = qfrlfr = 1.80 kN/m wmer,fr = qwlfr = 1.65 kN/m

Uticajna irina za fasadnu riglu

C.2.2

Fasadna rigla u podunom zidu odreivanje presenih uticaja My,max = qmer,fr (lfr,p2/8) = 3.6 kNm Ty.max = Rv,max = qmer,fr (lfr,p/2) = 3.6 kN Mx,max = wmer,fr (lfr,p2/8) = 3.3 kNm Tx.max = Rh,max = wmer,fr (lfr,p/2) = 3.3 kN fv.max = (5/384) qmer.frlfr,p4/EIy = 286cm5/Iy fh.max = (5/384) wmer.frlfr,p4/EIx = 262cm5/Ix f tot = f v2max + f h2,max , Fasadna rigla u kalkanskom zidu odreivanje presenih uticaja My,max = qmer,fr (lfr,k2/8) = 5.6 kNm Ty.max = Rv,max = qmer,fr (lfr,p/2) = 4.5 kN Mx,max = wmer,fr (lfr,k2/8) = 5.2 kNm Tx.max = Rh,max = wmer,fr (lfr,k/2) = 4.1 kN fv.max = (5/384) qmer.frlfr,k4/EIy = 698cm5/Iy fh.max = (5/384) wmer.frlfr,k4/EIx = 640cm5/Ix f tot = f v2max + f h2,max ,

C.2.3

Fasadne rigle se esto usvajaju statikog sistema kontinualne grede na dva ili tri polja, ako njihova transportna duina duina ne prelazi 12,0 m. To je naroito povoljnije u situacijama kada je za dimenzionisanje merodavna deformacija (kada su relativno mala optereenja vetrom a veliki rasponi). U ovom konkretnom sluaju takvim reenjem se ne dobija mnogo, prvenstveno zbog odnosa horizontalnoh i vertikalnog optereenja, pa se usvaju fasadne rigle sistema proste grede. 29 Odluka o usvajanju I sluaja optereenja kao merodavnog (iako kombinacije sa vetrom spadaju u II sluaj optereenja) posledica je injenice da je vetar za fasadnu riglu znaajno (esto i dominantno) optereenje pa, prema tome, i osnovno optereenje. 30 Na skici su prikazane uticajne povrine za fasadne rigle u podunom zidu i kalakanu.

28

C.3 C.3.1

31

Fasadni stubovi gf = 0.75 kN/m2 f. qfs = 0.75 kN/m2 f. qw = 0.55 kN/m2 f.

32 33

Analiza optereenja stalno optereenje (gfo+gfr+gfi+gfs) 2. vetar: qg,T,z(Cpe,max-Cpi,min) = qg,T,z(0,9-(-0,2))

Merodavan je I sluaj optereenja

Uticajna irina za fasadne stubove poduni zid lfsp = 4.0 m qmer,fsp = qfslfsp = 3.00 kN/m wmer,fsp = qwlfsp = 2.20 kN/m kalkanski zid lfsk = 5.0 m qmer,fsk = qfslfsk = 3.75 kN/m wmer,fsk = qwlfsk = 2.75 kN/m

C.3.2

34

Fasadni stub u podunom zidu odreivanje presenih sila Za prikazan statiki sistem i optereenja treba odrediti merodavne presene sile i reakcije (raunarom, tablino ili po uputstvu datom u zadatku br 36 iz Zbirke). Ovde su skicirani samo rezultati. Nmax = -27,0 kN Mmax= 7,40 kNm Tmax= 7,83 kN fmax iz tablica

31

U tipinoj situaciji optereenje se na fasadne stubove prenosi takasto, na mestima oslanjanja fasadnih rigli. U ovom primeru takoe. Ipak, u cilju preglednosti analiza optereenja se vri sa "uticajnim povrinama". Ovo se, inae, esto primenjuje u praksi jer su numerike razlike, za tehnike primene, u prihvatljivim granicama (prenoenje reakcija sa elemenata ne element, inae, dovodi do lananih numerikih greaka greka u analizi jednog elementa uzrokuje greke kod svih "starijih" elemenata - dok kod analize preko "uticajnih povrina" to nije sluaj greka u analizi jednog elementa ne mora da proizvede greku u analizama ostalih elemenata). 32 Kao za napomenu br 29. 33 Na skici su prikazane uticajne povrine za fasadne stubove u podunom zidu i kalakanu. 34 Fasadni stub u podunom zidu je kontinualna greda preko dva polja. U vertikalnom pravcu se oslanja na temelje a u horizontalnom pravcu na temelje, spreg za prijem bonih udara (u nivou GI-a, na koti +6,00m u ovom primeru) i na poduni krovni spreg, Veza stuba za krov ostvaruje se "vertikalno ovalnim rupama" koje spreavaju unos gravitacionih sila sa krova na stub (stub nije oslonac za krovne elemente).

C.3.3

35

Fasadni stub u kalkanskom zidu koji nije predvien za produenje hale odreivanje presenih sila Za prikazan statiki sistem i optereenja treba odrediti merodavne presene sile i reakcije (raunarom, tablino ili po uputstvu datom u zadatku br 36 iz Zbirke). Ovde su skicirani samo rezultati. Nmax = -68,5 kN Mmax= 9,60 kNm Tmax= 9,85 kN fmax iz tablica

C.3.4

36

Fasadni stub u kalkanskom zidu koji je predvien za produenje hale odreivanje presenih sila

Oigledno je da je ova pozicija analogna prethodnoj osim to nema vertikalnog optereenja sa poklapae (nema sile od 31,0 kN na vrhu stuba). Sve ostalo je isto. Prema tome: Nmax = -37,5 kN Mmax= 9,60 kNm Tmax= 9,85 kN fmax iz tablica (isto kao za prethodni)

35

Fasadni stub u kalkanskom zidu je kontinualna greda preko dva polja. U vertikalnom pravcu se oslanja na temelje a u horizontalnom pravcu na temelje, horizontalni spreg za vetar do kalka (u nivou GI-a, na koti +6,00m u ovom primeru) i na popreni krovni spreg. Stub je oslonac za krov odnosno za poklapau u ovom primeru). U odnosu na stub u podunom zidu "dui" je za 1,0m (merodavan je fasadni stub u sredini kalkana). Ovo su stubovi u kalkanu koji se predvia za produenje hale pa u toj osi MORA postojati glavni popreni nosa. Ovaj nosa ima svu potrebnu nosivost (i duplo veu od potrebne zato to prihvata uticaj sa pola polja krova i podunih fasada), kako za vertikalne uticaje tako i za horizontalne u poprenom pravcu. Ovi stubovi su samo podkonstrukcija za zatvaranje (oblaganje) hale. Kao takvi nisu pogodni da podupiru jak glavni popreni nosa (kada bi se to uradilo bili bi, najverovatnije, potrebni stubovi i jai od onih u drugom kalkanu koji nije predvien za produenje). Zato se pribegava primeni vertikalno pokretne veze stuba sa glavnim nosaem (slino sekundarnom stubu u podunom zidu) koja e omoguiti nesmetano ugibanje glavnog nosaa a da se pri tome ne pririskaju stubovi (prenose se samo horizontalne sile odnosno reakcije).
36