Bujar Emra, Dragoslav Stoji

UDK:550.348.098.64:624.042.7(045)

NEKI ASPEKTI ASEIZMIKOG PROJEKTOVANJA ZGRADA

Bujar Emra1 Dragoslav Stoji2
Rezime
U radu dat je osvrt na poloaj stubova i zidnih platna od armiranog betona prilikom formiranja konstrukcije zgrade, imajui u vidu seizmiku otpornost zgrade usled inercijalnih sila.

Kljune rei: armirani beton, seizmika, inercijalne sile.

1.

OPTE

U ovom radu nee se prikazati nain odreivanja seizmikih sila nastalih za vreme zemljotresa ni uticajima koje one izazivaju u konstrukciji statikg odnosno dinamikog sistema. Ovde e se govoriti o poloaju i sigurnosti betonskih i zidnih konstrukcija izloenih uticajima inercijalnih sila nastalih kretanjem tla.

2.

ZGRADE OD ARMIRANOG BETONA

Armirani beton je, po svojim mehanikim osobinama, materijal koji moe da obezbedi povoljno ponaanje konstrukcija izloenih dejstvu seizmikih sila. Ako se pravilno projektuje i dobro izvodi, moe razviti potrebnu duktilnost i obezbediti celokupnost konstrukcije tokom celog trajanja zemljotresa.
1 2

Dr, Fakultet tehnikih nauka u Novom Pazaru Dr, Graevinsko arhitektonski fakultet u Niu

33

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23

Skeleti od armiranog betona predstavljaju u nekim zemljama favorizovan konstruktivni sistem. Ove konstrukcije imaju relativno male mase to direktno smanjuje seizmike sile a olakava i fundiranje pa se mogu graditi i na slabijem tlu. Kod ukruenog skeleta od armiranog betona, okvirima je povereno uglavnom gravitaciono optereenje dok su seizmike i druge horizontalne sile predate znatno kraim zidovima od armiranog betona. Zgrade saetih, simetrinih osnova imaju izrazite prednosti, kada je u pitanju njihova seizmika otpornost. Zemljotresno optereenje spada u izuzetna optereenja, tako po uestanosti pojave tako i po moguem intenzitetu. Meutim, ekonomski razlozi diktiraju drugi pristup reavanju problema. Jedno od osnovnih pravila za konstruisanje dobre seizmike zgrade je poloaj i odravanje kontinuiteta noseih konstruktivnih elemenata celom visinom zgrade. Tako se postie najbolji i najsigurniji prijem i ponaanje seizmikih sila. Naalost, konstruktori su esto prinueni da ovo pravilo naputaju. Na sl.1 je prikazan izmetanje zidova za ukruenje.

Slika 1 Tlocrt konstrukcije zgrade - raspored stubova i zidova

34

Bujar Emra, Dragoslav Stoji

Dakle, da bi konstrukcija bila seizmiki otporna ona mora imati ne samo dovoljan kapacitet nosivosti ve i odgovarajui duktilitet, gde duktilitet moe da se izraava pomeranjem konstrukcije, rotacijom grednog elementa u voru, zakrivljenou preseka i slino. Za razliku od nosivosti, duktilnost je veliina koju je jako teko odrediti sa tanou, uobiajenom ininjerskim proraunima. Naime, iz svega navedenog proizlazi da moemo seizmiku otpornost konstrukcije postii na dva naina: a) velikom nosivou, tako da objekat ostane praktino neoteen u elastinom podruju, b) manjom nosivou u kombinaciji sa odgovarajuim duktilitetom. Na sl.2. prikazan je osnova konstrukcije zgrade, sastavljena od stubova, greda i zidnih platna.u kome su date niz varijanata poloaja kostruktivnih elemenata zgrade, dok na slici 3. prikazan je efekat inercijalnih sila u osnovi konstrukcije.

Slika 2 Primeri tlocrta konstrukcije zgrade - raspored stubova i zidova

35

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23

Slika 3. Efekt inercijalnih sila

Danas postoji itav spektar razliitih skeletnih zgrada, graenih po razliitim koncepcijama, u razliitim vremenima, po razliitim propisima, sa primenom seizmikih mera ili bez ikakvog obzira na mogunost pojave zemljotresa. Razumljivo je i da im je ponaanje za vreme zemljotresa razliito. U principu, skeletne zgrade mogu da se suprostave zemljotresima i da ih preive. Brojni primeri to pokazuju. Njihova relativno velika fleksibilnost ini da se u njima razvijaju relativno male seizmike sile, Meutim, neophodnost da se seizmike sile prime iskljuivo otpornou stubova ine ove zgrade i relativno lako otetljivim. Kao primer loe zgrade moe se navesti graevina na slikama 4 i 5.

36

Bujar Emra, Dragoslav Stoji

Slika 4. Oslanjanje stuba na gredu

Slika 5. Oslanjanje stuba na gredu

Sl.6. Prekid grede

Na slici 6. dat je okvir jedne zgrade sa fleksibilnim prizemljem. Do stvaranja fleksibilnog prizemlja obino dolazi zbog njegove namene koja se razlikuje od namene ostalih spratova. Kod hotela su holovi, a kod stambenih ili poslovnih zgrada prodavnice ili sale za rad sa publikom. U elji da se dobije to vie neometanog prostora i to vie
37

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23

svetlosti ukidaju se kontinuitet grede ne mislei o posledicama po sigurnost zgrade.

3.

ZAKLJUAK

Rad istie neke aspekte aseizmikog projektovanja konstrukcija viespratnih zgrada, vie u samom koncipiranju noseeg sistema i ukazuje na neophodnost saradnje projektanata konstruktera i arhitekte kako bi se dobio jednostavniji, loginiji i efikasniji sistem. Nepovoljan raspored konstrukcijskih elemenata ne istie se kao zabrana, i takva konstrukcija moe svakao da se uspeno primeni, da se modelira i moe da se statiki dokae njena ispravnost, ali treba raunati sa veim statikim uticajima i neekonomijim reenjem.

4.

LITERATURA
[1] Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima Sl. List 29/83 i 20/88. [2] Zemljotresno inenjerstvo, D.Anii, P.Fajfar, B. Petrovi, A.Nossan, M.Tomaevi Graevinska knjiga Beograd, 1990. [3] V. Simovski, J.Petrovski. Shaking Table Test of Seismic Isolation and Energy Absorption Elements, Proceedings, 8 th ECEE. Lisbon 2002. [4] Developments of Seismic Regulations for Buildings, Applied Technology, Council, ACT 3-06, NSF78-8. Washington 2004.

38