SADRAJ:

***UVOD U RENESANSU U FRANCUSKOJ....................................str.3 ***BERGUNDSKO-FLEMANSKA UMETNOST...............................str.4 BERGUNDSKA SKULPTURA ***XVI VEK U FRANCUSKOJ............................................................str.5 ***SKULPTURA,LOARSKA KOLA.................................................str.6 ***KOLA U FONTENBLOU..............................................................str.8 ***VAJARSTVO I ISTAKNUTI PREDSTAVNICI............................str.9 ***PROVINCIJSKE SKULPTURSKE KOLE...................................str.12 ***FRANCUSKO SLIKARSTVO U XV I XVI VEKU I ISTAKNUTI PREDSTAVNICI...................................................................................str.13 ***LITERATURA.................................................................................str.15

UVOD U RENESANSU U FRANSUSKOJ

Dok se u 15. stoleu u Italji renesansa razvija u bogatim gradovima-dravama, ostala Evropa je jo zauzeta dinastikim borbama, borbama za prevlast i duhovnoreligijskim nemirima u unutranjosti zemlje. Crkva kao poslednja ujedinjujua sila, sve vie gubi znaaj. Ona izaziva na kritiku i reformatorski duh poinje da s ebudi, stvara nezadovoljstvo i bunt panija je religioznim nemirima najmanje pogoena. Crkva ne doivljava reformaciju, zemlja ne doivljava duhovnu renesansu. Francuska vodi dvostruku borbu. U unutranjosti zemlje treba savladati samostalnost kraljevine Navare, Provanse i Burgundije. Rascepkanosti u unutranjosti zemlje pridruuje se jo i slabljenje usled stogodinjeg rata, u kojem je bila zapletena sa Engleskom. Predvoena anom od Arka (Jovankom Orleankom), Francuska najzad uspeva da potisne Engleze na ostrvo i da nae put do nacionalnog jedinstva,koje znai predpostavku za preporod umetnosti. Papa pomae Francusku protiv njenog neprijatelja; prema tome, Engleska se svom otrinom okree protiv pape, mada se silom suprotstavlja Viklifovom reformatorskom uenju i pokretu koji je iz njega proizaao. Ali on se nije dao uguiti, nego je pripremio put za reformaciju. Trezveni, proraunati dug Britanaca i njihov smisao za trgovinu odbijaju, dodue, jo uvek odvajanje od pape,ali se jednoduno brane slanja poreskog novca u Rim. Posle izgubljenog rata u zemlji se razbuktava uasan dinastiki rat, koji se zavrava tek dolaskom na presto Henrija VII.

BERGUNDSKO-FLEMANSKA UMETNOST
Vojvodina Burgundija, drava izmeu francuske i nemake, doivljava u 15. veku, pod vladavinom francuskih kneeva, period privrednog blagostanja. Ovoj dravi pripada , povremeno, i Flandrija. Dva dela vojvodine veoma su razliitog karaktera. Burgundija gaji na svom dvoru najprefinjeniju kulturu francuskog obeleja, dok Flandrija razvija smisao za umetnost i marljivost. Flamanska renesansa proeta je svakidanjicom, posmatra runo, otro i reprodukuje ono to vidi bez ulepavanja. To je realistina renesansa

BERGUNDSKA SKULPTURA
Skulptura se u 15. veku ponovo rascvetava. Kneevi i bogati dvorani daju veliki broj naloga, kao na primer dvorski ekonom Filip Pop (slikar), koji poruuje svoj sopstveni nadgobni spomenik. Umrli je predstavljen u oklopu, ukraenim grbovima i dat je snanim smislom za realistino posmatranje. vrste konture likova i njihovaplastina zatvorenost tipine su za burgundsku kolu. U Flandriji vajari veinom rade u drvetu i tamo se pre svega izrauju oltari sa vie krila. Na njima s ekree itav narod malih figurica u scenama Isusovog detinjstva ili stradanja Hristovog.

XVI VEK U FRANCUSKOJ

Sve do kraja XV veka duh i forme koje je ostvarila italijanska renesansa ostale su u granicama italijanskog poluostrva. Tek od tog vremena one se postepeno ire i preko Alpa ka latinskim, germanskim i slovenskim zemljama. Gotska umetnost, duboko ukorenjena u nekim zemljama, kao u Francuskoj ili nemakoj, imala je jo uvek toliko vitalnosti da je italijanska kulturna penetracija, koja je sa sobom donosila nova shvatanja, morala naii na otpor. Tri glavna sredita renesanse izvan Italije bila su Francuska , Nizozemska i Nemaka. Vreme od presudne vanosti u istoriji francuske umetnosti je godina 1945, kada je arlo VIII izvrio svoj poho na Italiju i oznaio polaznu taku od koje u francuskoj umetnosti poinje preobraaj u duhu klasicizma. Ovaj dogaaj imao je neizmerne posledice i odredeio je orijentaciju francuske umetnosti za nekolio vekova. Od nordijske, ona postaje sredozemna umetnost;ona e ak biti vre vezana za duh klasike i od same Italije. Renesansa kao progresivna struja u umetnosti ne bi mogla mimoii Francusku, bez obzira na vojni pohod Francuza na Italiju. Gravitaciona snaga italijanske renesanse bila je tolika, da je zahvatila i druge zemlje zapadne civilizacije koje nisu imale takav kontakt sa Italijom kao Francuska. Prvu etapu francuske umetnosti: Loarska kola, nju nastavlja kola u Fontenblou,a ovu Versajska kola. kola u Fontenblou odgovara klasinoj renesansi,a Versajska kola baroknom stilu.

SKULPTURA,LOARSKA KOLA
Osim bogatog plena napljakanog po Italiji, francuski dvor je pri povratku sa sobom doveo i dvadesetak italijanskih umetnika da zidaju i rade po modi italijanskoj. Mora se istai da skulptura,a naroito arhitektura u francuskoj renesansi igraju znatno veu ulogu od slikarstva. U arhitekturi ove epohe karakteristian je procvat svetovne ,aristokratske arhitekture, tj, arhitekture dvoraca. Valja napomenuti da rad po italijanskoj modi, nije krenuo glatko. Firentinski ili milanski umetnici-koje je Karlo VIII imao prilike da dovede sa sobom naili su u Francuskoj na mone esnafe u svim granam umetnosti, koji nisu bili ni malo raspoloeni da strancima prepuste dominaciju. Stvari su krenule nabolje tek kad su francuski majstori dobili priliku da sami proputuju Italiju i da se svojim oima uvere u istinitost o njoj. Jo pre ovih tienika arla VIII, kralj Rene Anujski, koji je nekoliko godina vladao u Napulju, bio je doveo vajara Franeska Laurnu koji je u Francuskoj boraivo u dva maha i do svoje smrti 1502.godine Laurana je radio grobnicu Reneovog brata arla Anujskog, grofa Menskog i patetini baroreljef noenje krsta, koji je bio namenjen za Celestinsku crkvu u Avinjonu. arl VIII naao je u Napulju skulptura Gvida Maconija. On mu je dao stan i uzeo ga u svoju slubu. Maconi je izgradio grobnicu rla VIII u Sen Seniu: kralj je bio predstavljen kako klei pred molitvenim pultom, oko njega bila su etiri andjela koji nise grbove; spomenik je bio od pozlaenig bakra; za vreme francuske revolucije bio je pretopljen. Macnoiju se pripisuje i grobnica uvenog hroniara Filipa de Komina, izraena od polihromnog kamena, koja se sada nalazi u Luvru.Od lanova firentinske porodice ist istorijski je najznaajniji an ist otac, on je autor prislonjene grobnice Luja II u Sen Deniu (1517-1531). Ovaj kraljevski mauzolej zauzima znaajno mesto u istorji francuske nadgrobne skulpture, jer njime poinje serija edne nove vrste spomenika; izolovanih grobnica sagraenih na sprat, sa pokojnicima predstavljenim po dva puta: na odru, u leeem stavu-na donjem spratu, i u molitvenom stavu-na gornjoj platformi. Na uglovima postavljaju se etiri kardinalne vrline. Grobnica Luja XII radjena je po uzoru na grobnicu Galeaca Viskontija u ertozi u paviji,a sama e posluiti za ugled kasnijim grobnicama Fransoa I i Anrija II. Francuski umetnici koji markiraju etape u skulpturi francuske renesanse jesu Miel Koljib, an Guon i erman Pilon.Miel Kolomb, poreklom bretonac nastaljen u Turenu, predstavnik je onog vremena kada se italijanski manir ree sa domaom tradicijom, ali iz tog susreta jo ne nastaje prava sinteza. On u sebi nosi i tradiciju burgundske kole XV veka, koja se razvijala pod uticajem Klausa Sultera i shvatanja Italijanske renesanse.Veruje se da je Miel Kolomb uestvovao u izradi grupe polaganje Hrista u grob, u opatiji u Solemu. To delo, puno opore snage i oseajnog relalizma raeno je uskljuivo u srednjovekovnoj tradiciji.
5

Meutim, u najuvenijem delu u nadgrobnom spomeniku Fransoa II, breteljskog vojvode vidimo pomeane srednjovekovne i renesansne elemente. Leee figure raene su sasvim u tradicionalnom francuskom duhu, burgundska je i tema ucveljenih na sarkofagu. Meutim, na uglovima sarkofaga postavljene su etiri figure od belog mermera, raene u italijanskoj koncepciji, iako kostimirano po fransuskoj modi toga vremena, koje predstavljaju etiri kardinalne vrline: umerenost, pravinost, snagu i opreznost. Svaka od njih nosi simboline atribute prema ideologiji onog vremna po kojima se moe raspoznati. Uspeh ovog dela je bio toliki da je kardinal od Ambroza naruio kod Kolomba mramorni reljef sveti ore ubija Adaju (1508). Dok na samom reljefu preovlauje francuska skulpturska kocnepcija (oklop, odea), okvir je isto renesansan i njega su izvajali ornamentisti Italijani. Pomeanost stilova i motiva vidi se na drugin spomenicima iz tog vremena. Takva je velianstvena prislonjena grobnica, dvojice amboaskih kardinala i ruanskh nadbiskupa ora I i ora II iz katedrale u Tuanu., koja je izvedena izmeu 1505-1525. godine pod rukovodstvom Rulana de Rusa. Oba kardinala predstavljena su u kleeem poloaju, jedan iza drugog. Ornamentalni delovi su u italijanskom stilu,a skulptura je u francuskoj koncepciji.

KOLA U FONTENBLOU
Pre nego to posvetimo panju i ostalim znamenitim skulpturama francuske renesanse, moramo se osvrnuti na jednu koloniju italijanskih umetnika koja je stvarala u Fontenblou i sa svojim pomonicima, francuzima i Nizozemcima, osnovala kolu poznatu pod imenom kola u Fontenblou. Na elu sa glavnim predstavnikom , Primatiem, izvrila je veliki uticaj na celokupnu francucsku umetnost toga vremena, izmeu ostalog i na skulpturu. Po povratku iz panskog ropstva, kralj Fransoa I reio je da preuredi svoje omiljeno boravite, vrlo stari dvorac Fontenblo, sagraen nedaleko od Sene, na ivici jedneume pune divljai , izuzetno podesne za lov. Na adptaciji i dekorisanju dvorca, bili su angaovani italijanski umetnici. Prvi meu njima, koji se nastanio u dvorcu Fontenblou, bio je firentinac po imenu ovani Batist di jakopo, zvani Il Roso (rii), po boji svoje kose. On se kolovao u Rimu, u Mikelanelovoj koli, izmeu 1523-1527. godine. Sa svojim pomonicima, francuzima, dekorisao je dvorac freskama, uokvirenim reljefima od stuk Galerija Fransoa I. Ovaj dekor vie ne postoji ali nam je njegov izgled poznat na osnovu est dragocenih tapiserija iz bekog muzeja, koje su bile iztkane u Fentenblou i na kojima su Rosove freske verno reprodukovane. Godinu dana posle Rosa, doao je bolonjac Franesko Primatio, uenik ulija Romana, iji je uticaj na sudbinu francuskog slikarstva bio jo dublji, poto je on ostao u Fontenblou skoro etrdeset godina. Primatiev rad je bio svestran: bio je redovni kraljev slikar, ali i upravnik gradilita, ija je vlast bila tolika da je zaveo pravu diktaturu u umetnosti. Primatiove slike, po elegantnom crteu i sistematskom izduivanju proporcija odaju uticaj Parmianina. Naalost, sve su nestale, osim dve, koje se sada nalaze u Engleskoj (Bekstvo Jelenino, i Ulis pria svoje doivljaje Penelopi). Ulisova galerija u Fontenblou, koju je dekorisao po Pikaovim crteima, njogov pomonik Nikolo del Abonte de Modena, bila je unitena za vreme Luja XV,1736.godine. Taj vandalizam je utoliko vei, kada se istakne da je taj ansaml bio jedan od glavnih izvora inspiracije francuskog slikarstva XVII veka. Ali Primatio se nametnuo i u drugim oblastima umetnosti. On je sagradio za kardinaka arla de Lorena dvorac u Medonu sa uvenom peinom sa koljakama. Napravio je crtee za grob Anrija II, koji je trebalo da bude sagraen u krunoj kapeli Valoa u Sen deniu i crtee za mauzolej Kloda de Giza u oanvilu. Njegova uticaj kao direktora, proirio se i na dekorativnu umetnost: napravio je nacrte za uvene omalje u crkvu Sen per u artru, koji su najverovatnije bili namenjeni za kapelu dvorca u Fontenblou. Fontenblou je privukao i druge italijanske majstore, arhitekte u vajare. Meu arhitektama treba izdvojiti meu svima, Vinjola i erlioa. Fransoa I je eleo da iskoristi svau pape Julija II i Mikelanela, da bi Mikelanela privukao u svoju slubu, ali kako mu to nije polo za rukom, morao se zadovoljiti Banvenutom elinijem.
7

VAJARSTVO I ISTAKNUTI PREDSTAVNICI

Iako sam Primatio nije bio vajar, izvrio je zapanjuju uticaj na francuske skulptore XVI veka, a najvei uticaj njegovog stila ogleda se na delima ona Guona i eremija Pilona, pa ak i na provincijalcima, poput Liea Riea. Njogov uticaj bio je mnogo vei nego uticaj vajara Benvenuta elinija. esto su ovi umetnici samo izvodili skulpturu po Primatiijevim nacrtima,a u svakom sluaju , bili su u potpunosti proeti njegovim stilom, elegantnim, parmianinovskim manirima. Neku vrstu protivtee tom stilu predstavlja imitiranje antike skulpture. Za dekotisanje dvorca Fontenbloa, Primetio je doneo iz Rima gipsane odlive najlepih antikih modela: Arijane,Knidske Venere, Laonona, Marka Aurelija na konju i dr. Ne treba zaboraviti da su an Guon i erman pilon imali prilike da se preko ovih odlivaka upoznaju sa grko-rimskom skulpturom i vrlo je verovatno da njihovo celokupno poznavanje antike potie od njih. Prvi francuski vajar iz te generacije, Pjer Bontan(1505-1568), spada ba meu umetnike koji su neposredno bili pod tim dvostrukim uticajem: manirizma i antike. Pre nego to se nastanio u Parizu, oko 1545.godine, bontan je uestvaovao u adaptiranju dvorca Fontenbloa, pod primatievom upravom. Itaivao je dekor od stuka za kraljiinu sobu,a potom u izlivanju antikih statua iji su kalupi doneti iz Rima. Nadgorbni spomenik Fransoa I u Sen Deniu, koji su zapoeli orleanski skulptori Fransoa Kerm i Fransoa Maran (poslednji predstavnici Loarske kole), velikim delom je njegova tvorevina. On je izgradio leee statue pokojnika i baroreljefe od mramora na postolju. Neki mu pripisuju nadgrobnu statuu kapetana kraljeve garde arla iz 1557., koja se danas nalazi u Luvru, kao i dve jako lepe biste, srodne po stavu i stilu: Gijama de Belea i admirala aboa. an Guon (1510-1568), je nesumnjivo najpopularniji od svih vajara francuske renesanse. Meutim, o njemu se malo ta zna, pa je u vezi sa njegovim delima ostalo dosta spornih pitanja. Smatra se da je Guon poreklom iz Ruana. Nije poznato gde se kolovao. Zna se da je jedan od njegovih najarnijig+h radova jedan stb tribine za orgulje u crkvi Sen Maklu u Ruani , delo dosta skromne vrednosti, ali znaajno to po modelaciji predstavlja ist primerak klasinog stila. Sporno je ,eutim, da li su neka druga, mnogo vanija skulpturka dela iz Ruanske katedrale zaista njegova. Njemu se, naime, pripisuje Luja de Breze, seneala Normandije, supruge Dijane od Paijea, uvene favoritkinje Anrua II,kao i glava kardinala ora II, sa uvenog nadgorbnog spomenika dvojice amboarskih kardinala, o kome je ve bilo rei. Iz Ruana, Guon je preao 1543. u Pariz gde se odmah udruio sa arhiepsikopom Pjerom Leskom i dobio zadatak da dekorie tribinu koja predvaja hor od broda u crkvi Sen ermen Okoleoa. Reljefi sa ove tribine, raeni po obradi draperije, uvaju se danas u Luvru. Godine 1546. Lesko ga je angaovao kao kraljevog skulptora, na dekorisanju nove fasade Luvra, koju je on kao arhitekta izveo.

Reljefi kojima su ukraeni okrugli prozori iznad vrata na ovoj fasadi spadaju meu najlepa Guonova dela. Po Leskovim crteima izvajao je karijatide koje nose tribinu za muziare u Sali za zabavu Luvrske palate. Delo po kome je Guon postao poznat , jeu Nimfe sa fontane mladenaca u Parizu. Ove izvanredno lepe figure, sa svojim gipkim i mekim pokretima, veoma traenim,a neusiljenim, predstavljaju jedno udesno ostvarenje u francuskoj umetnosti; Guon je inspirisan Primatiovim manirizmom, uspeo da prenese grku klasiku, da se digne do njene visine, ne gubei , pored svega i neko specifino , samo nemu svojstveno obeleje. Guonovim delom obino se smatra i impozantna bronzana grupa, Dijana, enski akt, jelen i pas , koji potiu iz dvorca Anet,a danas se nalaze u Luvru. Moe se uoiti srodnost izmeu ovg dela i elinijevih reljefa. an Guon je morao da emigrira 1562. iz Francuske, kao hugenot. Mada je to nije imalo uticaja na njegovu skulpturu, koja je sva u paganskom duhu, Guon je kao i mnogi drugi skulptori tog veka preao u protestantsku veru. Posle kraeg boravka u enevi, nastanio se u Bolonji, rodnom gradu Primatia, gde je umro 1558.godine. Njegovo stvaralatvo,, poslednjig est godina njegovog ivota, nije poznato. Od svih iskusnih renesansnih vajara Guon se najvie pribliio italijanskim shvatanjima.To se osealo na njegovim skulpturama i pisanoj rei, naime,Guon je pisao predgovore , ime je doprineo prvoj pobedi klasicizma u Francuskoj. ivot i delo znamenitog vajara ermena Pilona (1537-1590), bolje su nam poznati, i on predstavlja sledeu generaciju fransuskih renesansnih umetnika. On je roeni parianin, gde je proveo ceo svoj ivot, sin je kamenoresca. U poetku je radio kod svog oca, a potom je, verovatno, uio kod Pjera Bontana.od 1558.godine bio je u kraljevoj slubi i uestvoavao u radovima na dvorcu Fontenblou u Sen Seniu. Postao je skulptor u modi i ljubimac Katarine Medii. arl IX ukazao mu je poast nastanivi ga u jednoj od svojih palata. Imao je veliki atelje u centru grada,na samom ostrvu Sito u blizini Luvra, gde je radio sa nekolicinom svojih sinova (bilo ih je ukupno 15, iz dva braka). Pilon je tesno saraivao sa velikim arhitektima sa kraja XVI veka, Piliborem delOrmom, an Bilanom kao i sa Primatieom.Stil ermana Pilona bio je blii realistinossti, poznat je kao vajar punog reljefa. Velika i jedina zajednika crta Guona i Pilona jeste njihova zavisnost od Primatia, zavisnot koja je kod ermana Pilona utoliko jaa to je on stalni saradnik Primatia ili bolje reeno, izvoanjegovih ideja. Po Primatiovim crteima on je uradio dve grobnice; kralja Anrija II (grobnicu u kojoj je sahranjeno kraljevo srce), i monumentalnu grobnicu za telo , u kraljevskoj bazilici u Sen Deniu, preciznije , u Krunoj kapeli dinastije Valoa, dograenu uz crkvu po ugledu na kapelu Medui u Firenci. Spomenik za srce , koji je danas u Luvru, ima oblik tronone urne koju nose na glavama Tri Gracije.

Nadgrobni spomenik iz Sen Denia uraen je po obrascu koji du sainila braa ast za grobnicu Luja XII-hram sa arkadama u sklopu sa statuama pokojnika u leeem poloaju,a na gornjoj platformi stoje portreti umrlih u kleeem stavu, kleee figure u sveanim dvorskim haljinama,a leee kao aktovi tek malo drapirani mrtvakim pokrovom. Na uglovima su, po tradiciji koja je u Francuskoj potie jo od uvenog vojvode od Bretanje u Nantu, dela Miela Kolomba-alegorije vrlina. U rasporedu, prema tome, nema nikakvih novina, ali je obrada bronze i mermera maestralna. ermen Pilon, izradio je, pored grobne kapele dinastije Valja, koja je cela predstavljala jedan od najvanijih spomenika francuske renesanse, jo nekoliko znaajnih dela, kasnije premetena: Bogorodicu poznatiju kao Viegre de la donleur, grupu Vaskrsenjekoja je nedavno rekonstruisana u Luvru i Sv.Eranju u ekstazi, koji podsea na halucinirane kaluere iz panske umetnosti. Remekdelo Pilona je bronzani spomenik kancelara renea de Biraga (danas se nalazi u Luvru). Ovaj kancelar, koji je zahvaljujui protekciji Katarine Medii postao i kardinal, predstavljen je kako klei pred svojim molitvenim pultom, velianstveno drapiran svojuim kardinalskim platom, prodornim relaizmom ovog velikodostojnika, po narodnosti italijana, Pilon s evrati na istu francusku tradiciju koja nema nikakvog dodira sa klasikom. On je izvajao jo jedan lik kancelara de Birafa, ovog puta je to baroreljef na jednom izvrsnommedaljonu oz kabineta medalja u Parizu.

10

PROVINCIJSKE SKULPTURSKE KOLE Provincijske kole ove epohe, mada skromnije po znaaju, nisu zanemarljive. Due ili krae vreme one se prepliu sa italijanskim uticajem, koji do njih neprestano dopire Jedini provincijalski vajar , kadar da se meri sa pariskim majstorima jeste Lorenac Liie Rile. On je autor neobine nadgrobne statue , vojvotkinje Felipe de Geldr, koja lei opruena u svojoj crnoj kaluerskoj haljini. Radio je i na uvenoj grobnici u kojoj je sahranjeno srce Renoa de alona u Bar le Diku, predstavio je onako kako e izgledati tri godine nakon svoje smrti, tj kao skelet na kome jo vise komadii istrulelog mesa i ko, on die u vis i prua Bogu ba dar svoje sce iupano iz grudi. Oba spomenika jo nose tragove patetinog realizma francuskog XV veka, koji obrauje mrtvake teme. Meutim, na jednom od njegovih poslednjih dela ispoljava se italijanski uticaj i to u onim detaljima koji karakteriu italijansku skulpturu posle Mikelanela: teatralna poza i retorika na utrb iskrenosti i emocije.

11

FRANCUSKO SLIKARSTVO U XV I XVI VEKU I ISTAKNUTI PREDSTAVNICI

Francuska umetnost ostala je u 15. veku verna gotskoj tradiciji; ona je u slikarstvu (naroito zidnomslikarstvu i tapiserijama), zadrala plitke pozadine i odrekla se svake dubinske perspektive. Ne dolazi do cvetanja umetnosti koje bi se moglo uporediti sa italijanskim. Ali oko sredine veka manifesuje se francuska kola sa svojim samostalnim stilom. U poletu koji nastaje, prednjai Provansa, to je u vezi sa rezidencijom papa u Avinjonu. Pireta iz Avinjona dokazuje do kakve se visine uzdiglo provansko slikarstvo. Hristovo telo pravi luk koji se ponavlja u nagnutosti glava triju likova koji tuguju. Visoka umetnost Pijete nije usamljen sluaj u fracuskom slikarstvu. Dela jednake vrednosti stvara an Fuke (1420-1480), koga su putovanja odvela u toskanu, Rim i Napulj. Bio je slavan jo za ivota,a tu slavu je stekao brojnim minijaturama. Relaistini stil, koji mu je tipian, prenosio je na slikarstvo na drvetu.Fukeove slike na drvetu esto su bili portreti: (portreti Etjena evaljea, arla II i portret njegovog kancelara ivienala dez Irsena). Na portretu ovog kancelara vidno se uoava prihvatanje francuske kole formulu, da zavetaoca predstavlja kao lice koje se moli, kao i pozlaeni dekor pozadine koji potie iz italijanske kole. Protivno onome to bi se moglo oekivati posle pojave ana Fukea, francusko slikarstvo u XVI veku nije se razvilo u veliku umetnost svetskog znaaja. Izuzetak ine vitrai i portreti. Dosta skromna situacija, u kojoj se nalazilo francusko slikarstvo XVI veka, naroito istie rad ana Kuzena, koji inae, da je period bio bogatiji, i ne bi bio toliko zapaen . itave legende bile su stvorene oko slikara koji se zvao an Kuzen, jer je njegovo ivot delovao neverovatno dug. U stvari , postojala su dva slikara, otac i sin, koji su nosili isto ime. an Kuzen otac, radio je pod uticajem Primatia. Autor je slike nazvane Eva Prima Pandora, koja se danas nalazi u Luvru. To je enski akt, learno naslonjen na mrtvaku lobanju. To je prva nuda u francuskom slikarstvu, za koju je Kuzen dobio inspiraciju gledajui leee Venere. an kuzen sin, slikar je stranog suda, nalazi se u Luvru , dela koje je po koncepciji veoma blisko italijanskom slikarstvu.

12

Postojala su i dva slikara Klue, takoe otac i sin. Naime , njih dvojica su imali razliita imena an i Fransoa, ali iste nadimke,ane, to je dovelo do velike zbrke. an Klue, najuveniji portretista u Francuskoj u prvoj polovina XVI veka, bio je verovatno holananin po poreklu. 1516, radio je u turu kao dvorski slikar kralja Fransoa I,a posle 1529, preao je u Pariz. Njemu pripada jedan mali broj portreta, na kojima se j osea minijaturistika tradicija XV veka. Njegov sin Fransoa, nasledio ga je na poziciji dvorskog slikara. On je najznaajniji francuski slikar Xvi veka, slikar ljubimac kralja Anrija II. Autor je jedne neobine kompozicije sa enskim poluaktom u kadi, koja se uva u Nacionalnoj galeriji u Vaingtonu. Ova kompozicija je raena pre u flamanskom duhu, nego pod uticajem primatia. Sline erotske teme vide se na jo nekiim slikama iz ovog vremena koje su se ranije pripisivale Klueu. uven je i po portretima kojima nastavlja rad svog oca. Jedan potret iz 1562.godine, predstavlja Klueovog prijatelja apotekara Pijera Kita, kako sedi kraj otvorenog herbarijuma. Za taj potreret se pouzdano zna da ga je naslikao Fransoa Klue, jer je potpisan. Njemu se pripisuje i portert arla IX u stojeem stavu i veoma fini u koloritu potret Jelisavete od Austrije. Francuska specijalnost u XVI veku je crtnai potret, raen olovkom, crnom kredom ili sanginom. Najjai majstor u ovom pravcu bio je an Klue, a pored njega je postojao poprilino veliki broj vetih portretista kao to su: Demutije, Kenel, Lakao i drugi. Najpoznatii meu potrtretistima bio je jedan holananin, kornej iz haga, prozvan kornel de Lion, zato to je dugo vremena bio u lionu. Njegovi mali potreti raeni na dasci u svetlom tonalitetu, satkani su skoro uvek na svetloj, plavo-zlatnoj pozadini. Oni su takoe esto bili imitirani. Ova potrtretska umetnost francuskog XVI veka sa svojim delima nejednake vrednosti, dragocena je naroito kao kulturno-istorijski dokument o dvorskom ivotu jedne epohe u kojoj je francuska preivela uasne pokolje verskog rata u kojoj su teko stradala i njena crkvena i svetovna umetnika dela.

13

LITERATURA: -UMETNIKA AKADEMIJA U BEOGRADU, AKADEMIJA ZA LIKOVNE UMETNOSTI, -TEAJ IZ ISTORIJE UMETNOSTI, SLIKARSTVO I VAJARSTVO RENESANSE, PREDAVANJA PROFESORA MOMILA STEVANOVIA -OPTA ISTORIJA UMETNOSTI 2,DINA PASKEL, BEOGRAD-VUK KARADI

14