Ljudi su bia koja vide ceo svet sastavljen iz tri boje.

Za ovo su zasluni receptori u mrenjai naeg oka nazvani epii. Postoje tri vrste epia i to oni koji registruju plavu, crvenu i zelenu boju. Ovakav vid naziva se trihromatski vid, vid sainjen iz tri boja. Postoje neke vrste ivotinja koje imaju daleko vie vrsta epia (8 na primer) ime vide nijanse toliko precizno da mi to nemoemo ni da zamislimo. Pored epia u mrenjai oka nalaze se tapii, oni omoguavaju vid pri slaboj svetlosti i brzo se zasite na suncu. Svaki monitor ima karakteristiku koja se zove REZOLUCIJA. Rezolucija predstavlja iz koliko se taaka po vertikali i po horizontali moe generisati slika na monitoru (1280 * 1024). Svaka taka na ekranu monitora moe biti predstavljena drugaijom bojom. Boja je u informatici digitalni podatak. Svaka boja predstavlja se odreenim brojem. Postoje nekoliko razliitih naina (standarda) kako se brojevima pamte odreene boje. Nain izvoenja svih ostalih boja meanjem tri osnovne boje, naziva se paleta boja colour space. Postoje RGB, CMYK, HSV, Grayscale, Indexed palate boja.

RGB paleta pravi sve ostale meanjem Red (crvene), Green (zelene) i Blue (plave) boje. Na ovaj nacin prave
se boje na monitorima nasih racunara kao i u nasem oku. Svaka od osnovnih boja predstavlja se brojem iz opsega 0-255.
R G B CRNA 0 0 0 BELA 255 255 255 CRVENA 255 0 0 ZELENA 0 255 0 PLAVA 0 0 255 CYAN 0 255 255 MAGENTA 255 0 255 YELLOW 255 255 0

CMYK paleta pravi sve ostale meanjem Cyan (svetlo-plava), Magenta (ljibiasta), Yellow (uta) i Key Black
(crne) boje. Na ovaj nacin prave se boje za tampanje na tampau. Ove osnovne boje se i nalaze u tampaima. Svaka od osnovnih boja predstavlja se brojem iz opsega 0-100%. RGB paleta boja proizvodi iri opseg boja i ono to vidimo na ekranu nee biti identino onom to vidimo na papiru.
C M Y K CRNA 0 0 0 100 BELA 0 0 0 0 CRVENA 0 100 100 0 ZELENA 100 0 100 0 PLAVA 100 100 0 0 CYAN 100 0 0 0 MAGENTA 0 100 0 0 YELLOW 0 0 100 0

HSV paleta predstavlja boje uz pomo tri komponente:

HUE(nijansa, spektar, spectrum)- predstavlja skup duginih boja predstavljenih putem kruga (ili linije) i moe imati vrednost od 0-3600, pri emu je 00 za crvenu boju. Saturation(zasienost) definie koliinu bele komponente u boji i moe imati vrednost od 0 -100%. Ako je vrednost 0 to znai da smo dobili belu boju a 100 je da imamo potpuno istu izabranu boju pomou HUE. Value (brightness-osvetljenost)- definie koliinu crne boje. Ako je vrednost 0 to znai da imamo potpuno crnu boju a 100 je potpuno ista boja bez primesa crne.
H S V CRNA 0 0 0% 0% BELA 0 0 0% 100% CRVENA 0 0 100% 100% ZELENA 0 120 100% 100% PLAVA 0 240 100% 100% CYAN 0 180 100% 100% MAGENTA 0 300 100% 100% YELLOW 0 60 100% 100%

GRAYSCALE paleta (nijanse sivih boja) predstavlja nijanse crne boje koje mogu imati vrednosti od 0 -255
(8 bita) pri emu vrednost 0 predstavlja belu boju a vrednost 255 crnu boju, a izmedju su nijanse sive boje. RGB paleta boja se prebacuje u grayscale paletu pomou formule: Iz razloga to je nae oko nejednako osetljivo na tri osnovne boje. To radimo pomou opcije Image -- Mode Grayscale

Indexed paleta

predstavlja boju brojem koji se nalazi u opsego od 0-255. PNG tip grafikih datoteka podrava RGB i Indexed palete boja i podrava transparentnost. JPEG podrava RGB paletu, spada u formate koji umanjuju kvalitet slike pri svakom narednom snimanju i njega obino koristimo samo kad nam je vano da slika zauzima to manje prostora, a ipak bude dobrog kolorita. Za razliku od PNG-a, JPEG ne moe da ima transparentnost i kvalitet mu je vidno loiji od PNG-a GIF podrava samo Indexed paletu boja, ali moe da uva i transparentne delove slike.