UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

UTICAJ SPECIFINIH SADRAJA RADA NA RAZVOJ MOTORIKIH SPOSOBNOSTI U PRIPREMNOM PERIODU FUDBALERA UZRASTA OD 14 DO 16 GODINA

DIPLOMSKI RAD

Student: Popov Vladimir

Mentor: doc. dr leksandar Jankovi lanovi komisije: 1. as. dr Zoran Paji 2. as. Bojan Leontijevi

Beograd, 2012.

Sadraj:
Str. 1. Uvod.................................................................................................3 2. Teorijski okvir rada..........................................................................5 2.1. Teorija pripremnog perioda u savremenom fudbalu ... 5 2.1.1. Opte - pripremna faza....5 2.1.2. Specifino - pripremna faza ...6 2.2 Metod testiranja i baterija testova .7 3. Predmet i cilj rada....................................................9 4. Metod istraivanja..............................................................10 4.1. Uzorak ispitanika.10 5. Sredstva, metode i optereenja u pripremnom periodu .11 5.1. Struktura pripremnog perioda .11 5.2. Sadraj pojedinanih treninga u pripremnom periodu12 6. Rezultati i diskusija ...34 6.1. Analiza promene starta i startnog ubrzanja 34 6.2. Analiza promena mogunosti ubrzanja...35 6.3. Analiza promena agilnosti ..36 6.4. Analiza promena izdrljivosti u brzini37 6.5. Analiza promena aerobne izdrljivosti38 6.6. Analiza promena anaerobne izdrljivosti39 6.7. Analiza promena brzinske snage trupa40 6.8. Analiza promena izdrljivosti u brzinskoj snazi trupa41 6.9. Analiza promena eksplozivne snage nogu .42 6.10. Analiza promena fleksibilnosti .43 7. Zakljuak45 8. Literatura46

1. UVOD
Fudbal (engl. football, od rei (engl. foot) stopalo, i (engl. ball) lopta) u obliku u kojem ga danas poznajemo, igra se ve 150 godina. Od svojih maglovitih poetaka izrastao je u najpopularniju igru na svetu. Fudbal igra 240 miliona ljudi u 200 zemalja irom sveta a najvei turniri poput Svetskog prvenstva, privlae televizijski auditorijum koji se meri u milijardama, to je vie nego u bilo kom drugom sportu Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle stvaranja prvog fudbalskog saveza 1863. godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama odrala su se i do danas. Zadnjih pedeset godina postao je najomiljeniji sport na planeti ujedno najsporednija stvar na svetu. U fudbal je umean veliki broj svetske populacije. Igra se na svim kontinentima i u stalnom je porastu. Vrhunska dostignua u fudbalu uticala su na to da se fudbal razvija neobino brzim tempom. Poboljavaju se svi vidovi priprema fudbalera, menjaju se uslovi treninga, usavravaju metode i sredstva, koriste dostignua savremenih nauka o oveku, podie nivo strunog kadra, poveavaju finansijska ulaganja i dr. Ovom rapidnom napretku fudbala i njegovom dominantnom mestu u svetu sporta doprineli su, sa jedne strane poboljani celokupni uslovi i sve jaa konkurencija, a sa druge strane nauna istraivanja, posebno ona koja se odnose na vrhunske pripreme i nastupe fudbalera. Poslednjih godina posebno je izraena tendencija za ubrzanjem fudbalske igre. Veliki procenat uspeno realizovanih akcija zavrava se u kratkom vremenskom intervalu, sa brzim osvajanjem prostora i malim brojem kontakata igraa sa loptom. Danas savremeni fudbaler mora da odgovori postavljenim zadacima kako u fazi odbrane tako i u fazi napada, pa je zbog toga od izuzetne vanosti da se u pripremnom periodu, svaka za fudbal bitna motorika sposobnost, podigne na to vei nivo. Da bi se to postiglo neophodan je pravilan odabir metoda i sredstava treninga kao i pravilno dozirano optereenje. Samo na taj nain moemo doi do pravilnog razvoja i poboljanja pojedinih motorikih sposobnosti fudbalera kao to su aerobna i anaerobna izdrljivost, brzina, snaga, fleksibilnost itd. Kroz pripremni period, pravilnim odabirom metoda i sredstava treninga uz pravilno dozirano optereenje, fudbalera bi trebalo dovesti iz poetnog, trenutnog stanja u novoformirano stanje, koje je po pravilu na viem nivou. Dijagnostikovanje inicijalonog, poetnog stanja u kome se igra nalazi na poetku pripremnog perioda, je od kljunog znaaja za postizanje krajnjih rezultata. Testiranje je istraivaka tehnika kojom se dolazi do prilino pouzdanih funkcionalnih i motorikih informacija. U mom diplomskom radu pokuau da ukaem na veliinu promena pojedinih motorikih sposobnosti, koje su nastale pod uticajem jednog mezociklusa treninga, odnosno jednog pripremnog perioda. Veliina promena pojedinih motorikih 3

sposobnosti bie prikazana uporednom analizom dva testiranja. Prvo testiranje je bilo izvedeno na poetku pripremnog perioda, a drugo, nakon njegovog zavretka. Sve injenice koje e ovde biti iznete bazirane su na praktinom primeru jedne kadetske ekipe, odnosno deaka uzrasta od 14 do 16 godina.

2. TEORIJSKI OKVIR RADA 2.1. Teorija pripremnog perioda u savremenom fudbalu

Pripremni period se moe smatrati kao mezociklus u makrostrukturi treninga sastavljen od veeg broja mikrociklusa treninga. Osnovni cilj ovog perioda je pripremiti fudbalere za visoke zahteve takmienja. Najvei broj zadataka u razvoju sportske forme fudbalera reava se u pripremnom periodu. Zadaci koje treba reiti su: razvoj opte pripreme organizma igraa razvoj specifinih fizikih sposobnosti usvajanje i usavravanje tehniko-taktikih zahteva koji se postavljaju pred fudbalere priprema igraa na poveana psiholoka optereenja

Duina ovog perioda je razliita, ali ne kraa od 21 dan i ne dua od 60 dana. Optimalno trajanje pripremnog perioda u savremenom fudbalu je oko 4 nedelje ili oko 28-30 dana. Duina trajanja zavisi od: individualnih i timskih morfolokih i funkcionalnih karakteristika igraa, stepena utreniranosti fudbalera, karakteristike prethodnih treninga, poloaja u makrociklusu, trajanja takmienja itd. Obino se pripremni period deli na dve faze: 1. optepripremnu 2. specifinopripremnu

Optepripremna faza
Osnovni zadatak treninga u ovoj fazi, sastoji se u stvaranju preduslova za to bolju pripremljenost igraa, za kasniji razvoj onih sposobnosti i osobina koje su neophodne za vrhunsko ispoljavanje na fudbalskom takmienju. Ova faza traje u proseku oko dve nedelje ili 14 dana a njeno trajanje u mnogome zavisi od sportskog staa i stepena majstorstva sportista sa kojima se radi. Naime, ako se radi o fudbalerima poetnicima ili o fudbalerima koji su manje kvalitetni i nisu vrhunski igrai, onda trajanje ove faze treba biti neto due. Ukoliko se radi o vrhunskim igraima i fudbalerima koji su u trenanom procesu vie godina, onda je trajanje ove faze krae a produuje se trajanje specifino-pripremne faze. Razvoj opte pripreme i njenih prateih inilaca je dominantan u ovoj fazi. U pogledu izbora sredstava treninga neophodne su vebe raznovrsnog uticaja, ali po osobinama delovanja karakteristinim za fudbalsku igri. U vrhunskom fudbalu specifino pripremne vebe sve vie potiskuju opte pripremne, pa ak i u ovoj fazi pripreme igraa. Prednost u izboru metoda u ovoj etapi daje se onim metodima iji su zahtevi manje intenzivni, kako bi obezbedili neophodnu postepenost u narastanju optereenja. Koriste se metodi neprekidnog optereenja, intervalni metod, kombinovani metod kao

i metod igre. Vizuelni i verbalni metod koriste se za taktiku i psiholoku pripremu igraa. Kada govorimo o optereenju treba naglasiti da se poveavaju i obim i intenzitet sa prioritetnim porastom obima optereenja. Ukupni intenzitet se postepeno poveava, ali toliko da ne doe do smanjenja ukupnog obima. Svaka urba u ovom periodu, improvizacija, kao i primena prevelikih ili nedovoljnih trenanih optereenja za sve lanove jedne ekipe, predstavlja veliku strunu i metodiku greku. Da trener ne bi pravio takve greke, dijagnostifikovanjem je neophodno utvrditi fizike, TE-TA i psiholoke karakteristike pojedinaca i grupe u celini. Da bi se postigao optimalni krajnji efekat mora da se potuju zakoni postepenog poveanja dinamike optereenja, skokovitost optereenja i valovitost u optereenju. Opti cilj prvog dela pripremnog perioda je podizanje nivoa aerobne izdrljivosti, osposobljavanje miia opruaa u zglobovima nogu za kasnije pliometrijsko optereenje, umeren razvoj i brzinskih svojstava u smanjenom obimu ali relativno visokog intenziteta, razvoj gipkosti koja se primenjuje na poetku svakog treninga, u pauzama svake vebe i na kraju svakog treninga. Kao ravnopravna priprema, opte pripremne faze, znaajno mesto zauzima i tehniko-taktika priprema. Postoje strunjaci koji pripremni period shvataju prvenstveno kao vreme kada se primenjuju vebe za sticanje fizike kondicije, a zanemaruje se rad sa loptom a takav nain rada fudbalera dovodi do naruavanja njihovog fudbalskog znanja.

Specifino-pripremna faza
U ovoj fazi pripremnog perioda menja se struktura i sadraj treninga fudbalera. Zadaci specifino pripremne faze treninga sastoje se u daljem razvoju primarnih sposobnosti i osobina, primenjujui sredstva treninga sa ciljem razvijanja specifine treniranosti, zajedno sa usavravanjem odreenih TE-TA elemenata u takmiarskom obliku. Duina trajanja ove faze je oko dve nedelje i kao to je ranije navedeno, zavisi od mnogobrojnih faktora (sportski sta, stepen majstorstva). Sadraj rada u ovoj fazi treninga razlikuje se od prethodnog, tako da sve vei znaaj imaju principi sistematinosti, postepenosti, dostupnosti pa i oiglednosti. Kontinuiranost trenanog procesa, postepeno poveanje dinamike ukupnog optereenja, valovitost dinamike optereenja, nastavljaju da prate logian bioloki tok svakog igraa, i ekipe u celini. Prilikom izbora sredstava biraju se vebe koje imaju za cilj razvijanje specifine treniranosti. Opte pripremne vebe se gube iz treninga, dok dominiraju specijano pripremne i takmiarske vebe. Najpribliniji oblik rada takmiarskoj vebi je odigravanje utakmica. Iz tog razloga u pripremnom periodu, sa poetkom u specifino-pripremnoj fazi se poinje sa odigravanjem prijateljskih utakmica gde se pored trenanog efekta ostvaruje i kontrola trenanog procesa. 6

Metode koje se primenjuju u ovoj etapi su metode obuke TE-TA elemenata i metode treninga ili optereenja, a glavna karakteristika ove faze u pripremi igraa za vrhunska takmienja je dominacija intenziteta, dok se obim optereenja odrava na istom nivou ili se ak postepeno sniava. Pri tome se ukupno optereenje poveava. Homogene trenane grupe se formiraju po drugom kriterijumu gde su igrai podeljeni po mestu u timu (a ne kao u prvoj fazi pripremnog perioda, prema dobijenim rezultatima aerobnih sposobnosti na poetku pripremnog perioda). Ukoliko sve prethodno sumiramo moemo zakljuiti da se na kondicionom planu prvenstveno razvija anaerobna izdrljivost i to njena laktatna komponenta, u praksi nazvana i brzinska izdrljivost. Na odranju brzine se radi kroz vebe tehnike kretanja bez lopte, kao i odreenim vebama TE-TA pripreme. Nastavlja se rad na odranju osnovne brzine, ali i uz pojavu startne brzine. Snaga se i dalje razvija repeticijom i izometrijom aktuelnih grupa miia, dok sve vei znaaj dobijaju vebe za razvoj eksplozivne snage i to pliometrijskom metodom miia ekstenzora u zglobovima nogu. Gipkost se razvija metodom statikog istezanja. Cilj TE-TA pripreme u ovoj fazi je da se usvoje odabrani elementi koji e se primenjivati na sledeim utakmicama. Kroz takmiarski metod i metod igre ovi elementi se usavravaju u celini. Kraj ove faze podudara se sa krajem celokupnog pripremnog perioda. Kraj perioda je i poetak takmienja tako da se i nain rada sa svim svojim specifinostima menja u skladu sa potrebama za takmienjem.

Testiranje i baterija testova

Testiranje potie od lat. naziva testor, testari, to znai posvedoiti, dokazati. Testiranje je istraivka tehnika kojom se dolazi do veoma pouzdanih kineziolokih informacija a instrument tehnike testiranja je test. Test predstavlja niz logino povezanih zadataka sa ijim se reavanjem, pod odreenim uslovima i na unapred utvren nain, nastoji utvrditi postojanje, kvalitet i kvantitet nekog fenomena. Ukoliko se vie meusobno povezanih testova odnosi na istu oblast, oni sainjavaju bateriju testova odnosno vie meusobno povezanih testova istog prostora testiranja (morfo-motor-psiho), sainjavaju bateriju testova. Za potrebe ovog rada, d mngbrnih faktra ki prdstavljau ukupan mtriki status fudbalra izabrani su ni ki naralni slikati spcifini mtriki prstr nphdan za ispljavanj fikasn thnik i taktike fudbalsk igr, pa su na taj nain odabrani testovi koji e nam dati uvid u taj motoriki prostor.

Za deake uzrasta od 15. godina izabrana je baterija od 9 testova: T1. Start 5 metara (start i startno ubrzanje) T2. Sprint 20 metara (mogunost ubrzanja) T3. Shuttle sprint (Agilnost izdrljivost u brzinskoj snazi) T4. Intervalni sprint(izdrljivost u brzini) T5. Shuttle run (aciklina aerobna izdrljivost) T6. Leanje sed za 10. sekundi (Brzinska snaga trupa) T7. Leanje sed za 30. sekundi (izdrljivost u brzinskoj snazi trupa) T8. Troskok iz mesta (eksplozivna snaga nogu) T9. Sedei pretklon (Fleksibilnost) Za deake uzrasta od 16. godina izabrana je baterija od 9 testova: T1. Start 5 metara (start i startno ubrzanje) T2. Sprint 30 metara (mogunost ubrzanja) T3. Shuttle sprint (Agilnost izdrljivost u brzinskoj snazi) T4. Intervalni sprint(izdrljivost u brzini) T5. Shuttle run (aciklina aerobna izdrljivost) T6. Shuttle tempo (aciklina anaerobna izdrljivost) T7. Leanje sed za 30. sekundi (izdrljivost u brzinskoj snazi trupa) T8. Troskok iz mesta (eksplozivna snaga nogu) T9. Sedei pretklon (Fleksibilnost)

3. PREDMET I CILJ RADA

Predmet rada

Predmet ovog rada su promen u ispoljavanju motorikih sposobnosti kod jedne kadetske fudbalske ekipe, uzrasta od 14 do 16 godina, pod uticajem jednog mezociklusa treninga, odnosno pripremnog perioda. Cilj rada

Cilj rada je da se na najbolji mogui nain prikae veliina promena u ispoljavanju neke pojedinane motorike sposobnosti nakon odreenog trenanog procesa. To je postignuto primenom dva testiranja i poreenjem njihovih rezultata. Prvo testiranje je izvreno na poetku pripremnog perioda a drugo nakon njegovog zavretka. Motorike sposobnosti koje su testirane i nakon toga posmatrane su: 1. Start i strartno ubrzanje 2. Mogunost ubrzanja 3. Agilnost izdrljivost u brzinskoj snazi 4. Izdrljivost u brzini 5. Aciklina aerobna izdrljivost 6. Aciklina anaerobna izdrljivost ( samo za igrae koji imaju 16 punih godina) 7. Brzinska snaga trupa (samo za igrae do 15 godina) 8. Izdrljivost u brzinskoj snazi trupa 9. Eksplozivna snaga nogu 10. Fleksibilnost.

4. METOD RADA
Kao to je reeno u prethodnim poglavljima, rad je koncipiran tako da se izvedu dva testiranja iji se rezultati kasnije uporeuju. Izmeu ta dva testiranja se nalazi jedan obiman trenani proces koji obuhvata pripremni period i prvu nedelju takmiarskog perioda. Prvo testiranje je sprovedeno 17.07.2011. godine u 09:00 na gradskom stadionu u Vrcu pri temperaturi vazduha od 28 stepeni. Drugo testiranje je izvedeno 09.09.2011. u 10:00, takoe na gradskom stadionu u Vrcu na temperaturi vazduha od 25 stepeni. Nauna istraivanja su pokazala da izmeu dva testiranja treba da proe minimalno 6 nedelja tako da je ovaj razmak sasvim optimalan i zadovoljava te uslove. Izmeu ova dva testiranja sproveden je pripremni period koji je poeo od 20.07.2011. godine, kada je odran prvi trening, a zavrio se 28.08.2011. godine.

4.1.

Uzorak ispitanika i varijabli

Uzorak ispitanika ine 12 deaka kadetske ekipe fudbalskog kluba Vrac koji se takmie u kvalitetnoj kadetskoj ligi Vojvodine. Uzrast ovih deaka je d 14 do 16 godina Deaci su odabrani po kriterijumu prisutnosti na treninzima izmeu dva testiranja. Selektovani su rezultati samo onih deaka koji su prisustvovali na najmanje 90% svih odranih treninga izmeu dva testiranja, jer smatram da samo na taj nain moemo dobiti verodostojne rezultate. Uzorak varijabli koje su posmatrane u ovom istraivanju jesu 10 motorikih sposobnosti koje su testirane: Start i stratno ubzanje mogunost ubrzanja agilnost izdrljivost u brzinskoj snazi izdrljivost u brzini aciklina aerobna izdrljivost aciklina anaerobna izdrljivost (samo za etiri deaka koji su imali navrenih 16 godina) 7. brzinska snaga trupa (samo za igrae do 15 godina) 8. izdrljivost u brzinskoj snazi trupa 9. eksplozivna snaga nogu 10. fleksibilnost 1. 2. 3. 4. 5. 6.

10

5. SREDSTVA, METODE I OPTEREENJA U PRIPREMNOM PERIODU 5.1 Struktura pripremnog perioda

FAZA
PODFA ZE MIKRO CIKLUS I OPTE PRIPREMNA UVODNI TEKUI
Tr. 1 Aerobni kapacitet (5); 25.07. pon Tr. 2 TE-TA 25.07.

PRIPREMNI PERIOD ( 20.07.-28.08.2011.)

SPECIFINO PRIPREMNA UDARNI TEKUI TEKUI RASTEREUJUI

1. DAN

- Aerobni kapacitet (1); 20.07. sre 2. DAN - Aerobni kapacitet (2); 21.07. et. 3. DAN - Aerobni kapacitet (3); 22.07. pet 4. DAN - Aerobni kapacitet (4); 23.07. sub 5. DAN Slobodan dan 24.07. ned 6. DAN

- Slobodan dan 01.08. pon -Aerobna mo (1); 02.08. uto. -Aerobna mo (2); 03.08. sre.
Tr. 1 Trening snage; 04..08. et Tr. 2 -Aerobna mo (3) 04.08..

- Aerobni kapacitet (6); snaga 26.07. uto -Aerobni kapacitet (7); 27.07. sre
Tr. 1 -Aerobni kapacitet (8); 28.07. et Tr. 2 - TE-Ta vebe 28.07.et

Pripremna utakmica br. 3 11.08 .et - Trening snage; 12.08. pet Slobodan dan 13.08. sub

- glikolitika
brz. izdr (2); 17.08. sre - TE/TA vebe 18.08. et - alaktatna brz. Izdr (1).19.08. pet. TE/TA vebe 20.08. sub

- TE/TA vebe 23.08. uto - alaktatna brz. Izdr (2) 24.08. sre - TE/TA Vebe, pliometrija 25.08. et Slobodan dan 26.08. pet

- glikolitika
brz. Izdr (1); 14.08. ned

7. DAN

Slobodan dan 29.07. pet Pripremna utakmica br.1 30.07.sub. -Aerobni kapacitet (9); 31.07. ned

TE/TA vebe 05.08. pet Pripremna utakmica br.2 06.08.sub Slobodan dan 07.08. ned. TE/TA vebe 08.08. pon. -Aerobna mo (4); 09.08. uto TE/TA vebe 10.08. sre

Slobodan dan 15.08. pon - TE/TA vebe 16.08. uto

Pripremna utakmica br. 4 21.08. ned Slobodan dan 22.08. pon

- Alaktatna mo; TA 27.08. sub Prvenstvena utakmica - 1 kolo 28.08. ned

8. DAN 9. DAN 10. DAN

Tabela 1, Struktura pripremnog perioda za kadete 95/96 godite

11

Pripremni period je trajao 40 dana to je neto manje od 6 nedelja. U tih 40 dana je odraeno ukupno 30 treninga razliite usmerenosti. U njemu razlikujemo dve podfaze: optepripremnu i specifino-pripremnu. Svaka od ovih podfaza sadri po tri mikrociklusa razliitog trajanja. Optepripremna faza sadrala je po jedan uvodni, tekui i udarni mikrociklus a specifino pripremna dva tekua i jedan rastereujui mikrociklus. Kao to se vidi iz tabele 1, on je sadrao devet treninga za razvoj aerobnog kapaciteta. Poto se radi o mladim sportistima broj ovih treninga je neto vei nego to je to sluaj kada su u pitanju seniori. Treninga za razvoj aerobne moi je bilo etiri i svi su bili rasporeeni u treem - udarnom mikrociklusu. Glikolitika brzinska izdrljivost je bila cilj u dva treninga samo, obzirom na uzrast populacije koja se trenira. Kako se bliio takmiarski period prelazilo se na razvoj alaktatne brzinske izdrljivosti koja je bila cilj na dva teninga a poslednji trening pred prvo prvenstveno kolo sadrao je rad na razvoju alaktatne moi.

5.2 Sadraj pojedinanih treninga u pripremnom periodu Trening broj: 1.

Datum:20.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00 Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 80 Cilj treninga: aerobni kapacitet (Obim 3800), snaga (150 trb, 75 skl, 100 lea) Uvodni deo treninga (20) 400 m (laganim ritmom 20-30%) Vebe oblikovanja u kretanju Istezanje Snaga 1

Glavni deo treninga (35) Obim: 800 pa S2 u pauzi+600+400+600 S3+800 S4 + 600 Pauza 1:1 puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

Zavrni deo treninga (10) S5 Istezanje

Zapaanja:

12

Serija snage sadri 30 trbunjaka, 15 sklekova, 20 lenih

Trening broj: 2.
Datum:21.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 90 Cilj treninga: aerobni kapacitet (Obim 4000 m ), snaga (150 trb, 75 skl, 100 lea) Uvodni deo treninga (30). Rad u parovima (jedan naspram drugog,promena na svakih 30) 20 1. leva-desna unutranja u vazduhu 2. leva-desna punom u vazduhu 3. leva-desna prijem butinom, predaja punom nogom 4. prijem grudima, predaja leva-desna unutranjom _____________________________________________________ Istezanje 3 min _____________________________________________________ 5. udarac glavom sa zemlje 6. udarac glavom iz vazduha 7. prijem-predaja glavom 8. prijem, 2-3 kontakta sa loptom u vazduhu, predaja Snaga 1 istezanje

Glavni deo treninga (50) 900 pa S2 u pauzi + 600 S3 +500+500+600 S4 + 900 S5 1:1 pauza puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

Zavrni deo treninga (10) Vebe rastresanja i istezanja

Zapaanja:

13

Trening broj: 3.
Datum: 22.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Gradski park Trajanje treninga: 80 Cilj treninga: aerobni kapacitet (Obim 4500 m ) Uvodni deo treninga (25) 200 m laganim ritmom Vebe oblikovanja u mestu 300 m laganim ritmom istezanje

Glavni deo treninga (50) 1000 + 750 + 500 + 500 + 750 + 1000 1:1 pauza puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

Zavrni deo treninga (5) Istezanje

Trening broj: 4.
Datum:23.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Gradski park Trajanje treninga: 90 Cilj treninga: aerobni kapacitet (Obim 4800 m ), Uvodni deo treninga (30) 300m laganim ritmom Igra u krugu 5 na 2 - 2x7min Vebe za jaanje kvadricepsa (ravnotea na jednoj nozi ) Istezanje Glavni deo treninga (55) 1000+800+600+1000+800+600 Pauza izmeu deonica 1:1 puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

14

Zavrni deo treninga (10) Istezanje i vebe rastresanja

Trening broj: 5.
Datum: 25.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Gradski park Trajanje treninga: 75 Cilj treninga: aerobni kapacitet (Obim 5400 m ), snaga (60 skl, 120 trbunjaka, 80 lea) Uvodni deo treninga (15) Lagano tranje 8 minuta sa vebama oblikovanja istezanje

Glavni deo treninga (45) 1000+800+500+400+1000+800+500+400 1:1 pauza puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

Zavrni deo treninga (10) Istezanje i vebe rastresanja

Trening broj: 6.
Datum: 25.07.2011. Vreme odravanja treninga: 18:30h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 90 Cilj treninga: TE-TA, igra na dva gola 35 min Uvodni deo treninga (35) 3 minuta lagano tranje Istezanje Igrai podeljeni u dve grupe, jedna u kvadratu radi ongliranje, druga okolo vebe oblikovanja, promena na 2.5 minuta (x2) istezanje

15

Glavni deo treninga (40) Igra na dva gola 25+10 minuta (sa taktikim ispravkama)

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 7.
Datum: 26.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Gradski park Trajanje treninga: 90 min Cilj treninga: aerobni kapacitet 3600 m, 80 skokova Uvodni deo treninga (35) Lagano tranje 300 metara Istezanje Dve kolone koordinacija sa loptom Dve kolone razna takmienja

Glavni deo treninga (45) 80 skokova malog intenziteta (8x10) minut pauze izmeu serija 1000+800+1000+800 1:1 pauza puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 8.
Datum: 27.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 95 Cilj treninga: aerobni kapacitet (Obim 6000 m, ), snaga (75 sklekova, 150 trbunjaka) Uvodni deo treninga (15) Zagrevanje Glavni deo treninga (65) 16

1000+800+600+400+200 x 2 = 6000m Pauza 1:1 3 grupe od po 8 igraa Deonice od 1000m i 200m sve tri grupe tre bez lopte Deonice od 800, 600 i 400 m jedna grupa tri oko terena a dve grupe izvode kretne aktivnosti sa loptom, svaka posebno u svom kvadratu dimenzija 30m x 30m. Igrai sa loptom izvravaju tehnike zadatake u kretanju sa razliitim zahtevima kontrole lopte. Nakon svake deonice grupe se rotiraju, menjati zahteve kretne aktivnosti unutar kvadrata: 1. samo desna noga svaki kontakt sredinom hrpta stopala; 2. samo leva noga svaki kontakt sredinom hrpta stopala; 3. naizmenino, leva i desna noga svaki trei korak kontakt s loptom sredinom hrpta stopala; 4. samo desna noga svaki kontakt, spoljna-unutranja; 5. samo leva noga svaki kontakt, spoljna-unutranja; 6. naizmenino, leva i desna noga spoljna-unutranja-spoljna-unutranja; 7. proizvoljno voenje sa okretom za 360` uz kontrolu lopte unutranjim delom stopala; 8. proizvoljno voenje sa okretom za 360` uz kontrolu lopte spoljanjim delom stopala; 9. rolanje lopte desnom nogom; 10. rolanje lopte levom nogom. Grupe se rotiraju kada grupa bez lopte pretri zadatu deonicu. puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 9.
Datum:28.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Gradski park Trajanje treninga: 100 Cilj treninga: aerobni kapacitet 6600m Uvodni deo treninga (15) Zagrevanje

Glavni deo treninga (70) 800+600+400+300+100 x 3 1:1 pauza

17

Izmeu serija pauza 4 minuta puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Zapaanja: Vreme tranja na deonicama: 800 m 4.20; 4,13; 4;14 600 m - 2,45; 2.41; 2.44 400 m 2.05; 1.59; 2.09 300 m 1.27; 1.20; 1.26

Trening broj: 10.

Datum:28.07.2011. Vreme odravanja treninga: 18:00 (zadnja linija i vezni red) i 19:00 (vezni red i napadai) Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 60 + 60 Cilj treninga: TE-TA priprema Uvodni deo treninga (uvodni deo iste za obe grupe) (30) 300 m pa istezanje 10 Igra u krugu, tri boje ( 2 x 7 min)

Glavni deo treninga (odbrana) (30) Pomeranje zadnje linije Poetak napada iz zadnje linije i cirkulisanje lopte izmeu igraa zadnje linije i veznog reda Veba za odbrambene igrae (1 na1, izbijanje glavom duge lopte, prijem duge lopte i iznoenje)

Glavni deo treninga (napadai) (30) Razne eme napada sa zavrnicom

Zavrni deo treninga (10) Istezanje 18

Pripremna utakmica br.1

30.07.subota (po 45. minuta igrale dve ekipe od po 11 igraa)

Trening broj: 11.

Datum:31.07.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 80 Cilj treninga: aerobni kapacitet (7200m) Uvodni deo treninga (10) 300 metara istezanje Glavni deo treninga (60) 800+600+400+400+600+800 x 2 Pauza 1:1 Puls ima vrednosti 150-160ud/min i kontrolisan je pulsmetrom

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Zapaanja: Kino vreme je bilo pa je zagrevanje bilo skraeno.

Trening broj: 12.

Datum:02.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 80 Cilj treninga: Aerobna mo (2400 m), snaga (60 skl, 120 trb) Uvodni deo treninga (25) Pas u trouglu razne kombinacije (dupli pas, pas na treeg igraa u jednu i u drugu stranu) Istezanje Snaga1

19

Glavni deo treninga (45) 2 x 6 x 200m Puls od 170-174 kontrolisan pulsmetrom Vreme na deonicama 44-48 sekundi Pauza izmeu ponavljanja odreena veliinom pulsa, dok se on ne spusti ispod 120 udara u minutu (1:3 otprilike, oko 2 min) Pauza izmeu serija 5 Jos 3 serije snage rasporeene u pauzama

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 13.

Datum:03.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 90 Cilj treninga: aerobna mo (Obim 3000 m ) Uvodni deo treninga (30) Zagrevanje

Glavni deo treninga (50) 3x5 x 200m Puls od 170-174 kontrolisan pulsmetrom Vreme na deonicama 44-48 sekundi Pauza izmeu ponavljanja odreena veliinom pulsa, dok se on ne spusti ispod 120 udara u minutu (1:3 otprilike, oko 2 min) Pauza izmeu serija 5

Zavrni deo treninga (5) Istezanje

Trening broj: 14.

Datum:04.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Vetaka trava Trajanje treninga: 75 Cilj treninga: Snaga

20

Uvodni deo treninga (15) 300 m lagani ritam Istezanje 300 m umereni ritam istezanje

Glavni deo treninga (45) 11 stanica, parovi na svakoj 25 sek rad 35 pauza 3 serije, pauza izmeu serija 4 minuta Vebe: skokovi, trbunjaci, izdraji u parteru, provlaenja

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 15.

Datum:04.08.2011. Vreme odravanja treninga: 18:30h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 75 Cilj treninga: aerobna mo(Obim 1000 m ), igra 2 x 10 min Uvodni deo treninga (20) zagrevanje

Glavni deo treninga (40) 3 grupe po 8 igraa, 2 igraju na dva gola Trea grupa radi progresiju 100 metara 10 puta Okvirno vreme rada na 100m: 17-18 Okvirno vreme odmora izmeu ponavljanja deonica na 100m: 110 Tranje na pulsu od 169-174ud/min na deonicama od 100m, posle koga sledi aktivan period trajanja odmora u vidu laganog tranja nazad. Tranje se izvodi tempom koji je oznaen na slici.Zatim sledi lagani povratak nazad. (17 progresija + 60 lagano tranje nazad + 10 hod). Tokom aktivnog odmora puls dovedimo na vrednosti od 120-130 ud/min. Rezultat koji se postie tokom tranja nije fiksiran i nije u prvom planu ve se javlja kao posledica tranja na zadatom pulsu. Nakon zavretka tranja sledi promena grupa

21

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 16.

Datum: 05.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 60 Cilj treninga: TE -TA vebe Uvodni deo treninga (20) Zagrevanje

Glavni deo treninga (35) Taktika priprema uigravanje linija tima

Zavrni deo treninga (5) Istezanje

Pripremna utakmica br. 2

06.08.subota

22

Trening broj: 17.

Datum: 08.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 90 Cilj treninga: TE-TA vebe Uvodni deo treninga (30) 300 metara laganim ritmom Istezanje Zagrevanje u kvadratu prijem i predaja razne kombinacije Istezanje

Glavni deo treninga (50) 4 na 4 uvanje lopte 2 x 4 minuta (kvadrat 25x25m) 2 minuta pauze izmeu serija kotska igra 4:4 sa po 4 dokera sa strane 2 x 4 min, 2 minuta pauze izmeu serija Igra na dva gola 15 minuta

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 18.

Datum:09.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 85 Cilj treninga: aerobna mo 3200 m Uvodni deo treninga (25) Koordinacija poligon istezanje

Glavni deo treninga (45) 2 x 6 x 200m 2 x 4 x 100m Puls od 170-174 kontrolisan pulsmetrom Vreme na deonicama od 200m 44-48 sekundi, na 100m 17-20 sek.

23

Pauza izmeu ponavljanja odreena veliinom pulsa, dok se on ne spusti ispod 120 udara u minutu (1:3 otprilike) Pauza izmeu serija 4

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 19.

Datum:10.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 70 Cilj treninga: TE-TA vebe Uvodni deo treninga (25) Pas u trojkama preko terena pogoditi golmane po zemlji u ruke Istezanje Isto to samo golmana pogoditi u visu u ruke Istezanje

Glavni deo treninga (30) Defanzivna linija taktike vebe na jednoj polovini a na drugoj udarci na gol u parovima

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Pripremna utakmica br. 3

11.08.etvrtak

Trening broj: 20.

Datum:12.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Vetaka trava Trajanje treninga: 75 Cilj treninga: Aerobni kapacitet 2400m, Snaga

24

Uvodni deo treninga (30) 1200 m lagani ritam Istezanje 1200 m lagani ritam Istezanje

Glavni deo treninga (30) 11 stanica, parovi na svakoj 15 sek rad 30 pauza 2 serije, pauza izmeu serija 3 minuta Vebe: skokovi, trbunjaci, izdraji u parteru, provlaenja Intezitet rada malo bri

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 21.

Datum: 14.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 80 Cilj treninga: glikolitika brz. Izdrljivost (640m) Uvodni deo treninga (45) ongliranje u kretanju, razne varijante Istezanje Prijemi iz ongliranja razne varijante, sa promenom ritma nakon prijema Istezanje Dogrevanje razne promene pravca za pripremu onoga to se radi u glavnom delu

Glavni deo treninga (25) 8 x 80 metara (5+5+10+10+15+15+20) Vreme rada na 80 m: 25- 27 Pauza 1,50 min izmeu ponavljanja Intenzitet submaksimalan (puls 186-192) Puls se sputa na 125-130 u pauzi

25

Zavrni deo treninga (10) 300 m lagani ritam oko terena sa poskocima i rastresanjem miia Istezanje

Trening broj: 22.

Datum: 16.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 90 Cilj treninga: TE-TA, 5 serija snage (10 sekundi sklekovi, 15 sekundi trbunjaci) Uvodni deo treninga (40) 300 m lagani ritam istezanje 4 na 2 igra u krugu (3 boje) 2 x 6 min(2 dodira, 2 pa 1) Istezanje 2 na 2 u kvadratu 15 x 15 m, prei sa loptom preko linije 2x4 min(3 dodira pa slobodno) istezanje

Glavni deo treninga (35) Velika eva 9 na 5 u prostoru 50x35m, 2 dodira (10 min) Tri boje, napad u talasima 2 x 10 min (3 ekipe po 8 igraa) Zavrni deo treninga (10)

26

Istezanje

Zapaanja: Pet serija snage rasporediti tokom treninga u pauzama. Radi se krae ali intenzitet odnosno brzina je vea (bre se izvode i sklekovi i trbunjaci).

Trening broj: 23.

Datum: 17.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 90 Cilj treninga: glikolitika brz. Izdrljivost (600m) Uvodni deo treninga (35) Zagrevanje

Glavni deo treninga (40) 5 x 120m, intenzitet 90% Pauza 1,50 min izmeu ponavljanja Intenzitet submaksimalan (puls 186-192) Puls se sputa na 125-130 u pauzi

27

uvanje lopte u kvadratu 35x35m, 7 na 7, nakon 5 dodavanja ide se slobodno u zavrnicu (3x5min)

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 24.

Datum: 18.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 80 Cilj treninga: TE-TA Uvodni deo treninga (25) Zagrevanje pred utakmicu

Glavni deo treninga (55) Igra na dva gola 2 x 25 min sa korekcijama

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 25.

Datum: 19.08.2011. Vreme odravanja treninga: 10:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 70 Cilj treninga: Alaktatna brzinska izdrljivost 550 m Uvodni deo treninga (30) Zagrevanje (tehnika)

Glavni deo treninga (30) 4 x 70 m (80% intenzitet), pauza oko 130 min dok se puls ne spusti na 100 udara u minutu 6 x 45 m sa promenom smera (15m ubrazanje+15m sprint+15m inercija)

28

Udarac na gol u parovima (2 x 3 udarca svako)

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 26.

Datum: 20.08.2011. Vreme odravanja treninga: 10:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 65 Cilj treninga: TE-TA vebe Uvodni deo treninga (20) Atletsko zagrevanje 15 Istezanje

Glavni deo treninga (35) Rukomet gol glavom razne varijante 3 x 6 min, izmeu vebe istezanja Slobodan udarac, 3 serije uteva Zavrni deo treninga (5) Istezanje

29

Pripremna utakmica br. 4

21.08. nedelja

Trening broj: 27.

Datum: 23.08.2011. Vreme odravanja treninga: 09:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 95 Cilj treninga: TA-TE vebe Uvodni deo treninga (35) 300m lagano oko terena Dupli pas, 4 vebice po 5 minuta Istezanje izmeu

Glavni deo treninga (55) uvanje lopte u kvadratu 35x35 metara, 5 na 5 sa po 4 dokera sa strane, 4x5 min(3 dodira unutra, dokeri2; dokeri slobodno, unutra 1) Igra na 4 gola na etvrtini terena 5 na 5 (2x10 min )

Zavrni deo treninga (5) Istezanje

Trening broj: 28.

Datum: 24.08.2011. Vreme odravanja treninga: 10:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 100 Cilj treninga: Alaktatna brzinska izdrljivost 790 m

Uvodni deo treninga (30) 300 m U kvadratu zagrevanje prijem predaja Istezanje

30

Glavni deo treninga (55) 6 x 60 metara (85% intenzitet), pauza izmeu ponavljanja oko 1.40 min dok se puls ne spusti na 110, nakon rada vrednost pulsa 170 6 x 45m sa promenom smera, sa zavrnicom na gol (15m ubrzanje+15sprint+15m inercija)

4 x 40 m sa promenom pravca

Reavanje situacije 3 na 2 na polovini terena 15 min 31

Zavrni deo treninga (10) Istezanje

Trening broj: 29.

Datum: 25.08.2011. Vreme odravanja treninga: 08:30h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 80 Cilj treninga: TE-TA vebe, 60 skokova Uvodni deo treninga (30) 300 m U trojkama preko terena lagano kretanje pa pogoditi golmana u ruke po zemlji Istezanje U trojkama preko terena lagano kretanje pa pogoditi golmana u ruke u visu Istezanje

Glavni deo treninga (40) 10 x 6 skokova preko preponica (sunoni, bono, sa meuskokom, bez meuskoka) Kombinatorika sa zavrnicom na gol

Zavrni deo treninga (5) Istezanje

Trening broj: 30.

Datum: 27.08.2011. Vreme odravanja treninga: 10:00h Mesto odravanja treninga: Teren Trajanje treninga: 65 Cilj treninga: TA-TE, alaktatna mo 100m Uvodni deo treninga (20) Atletsko zagrevanje Brazilci Istezanje 32

Glavni deo treninga (35) Rukomet gol glavom 3 x 5 min izmeu istezanje 5 x 10m sprint+ 10 x 5m sprinta iz raznih poetnih poloaja Taktiko pomeranje zadnja linija

Zavrni deo treninga (5) Istezanje

Prvenstvena utakmica 1. kolo

28.08. nedelja

33

6. REZULTATI I DISKUSIJA 6.1 . Analiza promene starta i startnog ubzanja

# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Lazarevi Dejan Jovani Milo Grbi Stojan Kraunjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kovaevi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Uzrast (god) 16 16 16 16 15 15 15 15 15 15 15 Test 1 (sec) 1.09 0.97 1.08 1.14 1.15 1.15 1.21 1.13 1.18 1.13 1.16 1.15 1.13 Test 2 (sec) 1.07 1.15 1.08 1.17 1.15 1.17 1.23 1.03 1.18 1.09 1.12 1.15 1.13 Promena 0.02 -0.18 0 -0.03 0 -0.02 -0.02 0.1 0 0.04 0.04 0 0

Karovi Vladan 15 PROSEAN REZULTAT Tabela 2, promena starta i startnog ubrzanja

Start i startno ubrzanje

0.15 0.1 0.05 0 (sec) -0.05 -0.1 -0.15 -0.2 Lazarevi Dejan Jovan i Milo Grbi Stojan Kra unjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Karovi Vladan

Grafikon 1, promena starta i startnog ubrzanja

Startno ubrzanje, kao i maksimalna brzina tranja, zavise od frekvencije i duine koraka i brzinske snage koja se ispoljava pri otiskivanju od podloge. 34

Posmatrajui tabelu 1, moemo videti da su vrlo male promene starta i startnog ubrzanja u rezultatima dva testa. Ovakav rezultat je i realan s obzirom da se radi o visoko genetski determinisanoj sposobnosti koja se vrlo malo moe popraviti a naroito u ovako kratkom vremenskom periodu. Rezultati su uglavnom za po 3-4 stotinke bolji ili slabiji, sem u jednom sluaju gde je zabeleen slabiji rezultat za 0.18 sekudni (re je verovatno o slabijoj motivaciji za izvoenje ovog testa a ne o padu u startnoj brzini). Prosean rezultat i prvog i drugog testa iznosi 1.13 sekudni pa je nivo promena ravan nuli, odnosno u proseku nije zabeleen ni bolji ni loiji rezultat. Na grafikonu 1, su prikazani rezultati promena kod svakog pojedinca. Rezultati koji su ispod nule su slabiji rezultati dok su vrednosti iznad nule bolji rezultati, u odnosnu na rezultate prvog testiranja .

6.2 . Analiza promene mogunosti ubrzanja

# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Lazarevi Dejan Jovani Milo Grbi Stojan Kraunjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kovaevi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Uzrast (god) 16 16 16 16 15 15 15 15 15 15 15 Test 1 (sec) 4.51 4.21 4.44 4.32 3.35 3.3 3.63 3.12 3.49 3.35 3.4 3.35 3.71 Test 2 (sec) 4.45 4.29 4.53 4.39 3.3 3.25 3.58 3.05 3.43 3.26 3.45 3.27 3.69 Promena 0.06 -0.08 -0.09 -0.07 0.05 0.05 0.05 0.07 0.06 0.09 -0.05 0.08 0.02

Karovi Vladan 15 PROSEAN REZULTAT Tabela 3, promena mogunosti ubrzanja

Ukoliko uporedimo prvi i drugi test koji se odnose na mogunost ubrzanja, iz tabele 2, moemo videti da je u proseku rezultat drugog testa bolji za dve stotinke, to nije zanemarljiv rezultat. Na grafikonu 2, vidimo da su osmorica deaka zabeleila bolji rezultat na drugom testu dok su etvoro deaka zabeleila slabiji rezultat.

35

Promena mogunosti ubrzanja

0.1 0.08 0.06 0.04 0.02 (sec) 0 -0.02 -0.04 -0.06 -0.08 -0.1 Lazarevi Dejan Jovan i Milo Grbi Stojan Kra unjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Karovi Vladan

Grafikon 2, promena mogunosti ubrzanja

6.3 . Analiza promene agilnosti

# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Lazarevi Dejan Jovani Milo Grbi Stojan Kraunjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kovaevi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Uzrast (god) 16 16 16 16 15 15 15 15 15 15 15 15 Test 1 (sec) 19.45 19.12 18.47 18.67 16.87 17.38 17.39 16.81 17.92 16.81 16.91 16.87 17.72 Test 2 (sec) 19.07 18.18 18.57 18.68 16.47 16.94 17.05 16.64 16.87 16.72 16.83 16.79 17.4 Promena 0.38 0.94 -0.1 -0.01 0.4 0.44 0.34 0.17 1.05 0.09 0.08 0.08 0.32

Karovi Vladan PROSEAN REZULTAT Tabela 4, promena agilnosti

Iz tabele 3 moemo videti da se rezultati na prvom i drugom testiranju znaajnije ralikuju. Prosean rezultat na drugom testu je bolji za 0.32 sekunde to govori da je postignut napredak u ispoljavanju agilnosti. Iz grafikona 3 se vidi da su skoro svi deaci postigli napredak, odnosno veina vrednosti je pozitivna to predstavlja boljitak u odnosu na prvi test. Pojedini rezultati su ak za oko jednu sekundu bolji.

36

Promene agilnosti
1.2 1 0.8 0.6 (sec) 0.4 0.2 0 -0.2 Lazarevi Dejan Jovan i Milo Grbi Stojan Kra unjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Karovi Vladan

Grafikon 3, promena agilnosti

6.4 . Analiza promena izdrljivosti u brzini

Posmatranjem tabele 4, vidimo razliite promene u ispoljavanju izdrljivosti u brzini. estoro igraa zabeleila su bolji rezultat na drugom testu, dok su petorica zabeleila neto slabiji rezultat, a jedan igra imao je isti rezultat na oba testiranja. Ako posmatramo prosean rezltat cele grupe on je za 0.06 sekundi bolji na drugom testiranju.
# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Lazarevi Dejan Jovani Milo Grbi Stojan Kraunjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kovaevi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Uzrast (god) 16 16 16 16 15 15 15 15 15 15 15 Test 1 (sec) 4.83 4.72 4.84 4.77 5.21 4.86 5.04 4.72 5.12 4.8 4.97 5.21 4.92 Test 2 (sec) 4.7 4.8 4.69 4.77 4.72 4.83 5.07 4.87 4.97 4.85 5 5.07 4.86 Promena 0.13 -0.08 0.15 0 0.49 0.03 -0.03 -0.15 0.15 -0.05 -0.03 0.14 0.06

Karovi Vladan 15 PROSEAN REZULTAT Tabela 5, promena izdrljivosti u brzini

37

Promene izdrljivosti u brzini

0.6 0.5 0.4 0.3 (sec) 0.2 0.1 0 -0.1 -0.2 Lazarevi Dejan Jovan i Milo Grbi Stojan Kra unjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Karovi Vladan

Grafikon 4, promena izdrljivosti u brzini

6.5 . Analiza promena aerobne izdrljivosti

Test 1 (ml-kgmin) 43.4 39.6 49.6 40.9 45 51.4 42.5 42.8 44.1 47.2 43.8 45 44.61 Test 2 (ml-kgmin) 50.8 45.3 56.4 42.8 45.3 56.1 44.1 49 47.8 52 41.2 51.4 48.52

# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Ime i prezime Lazarevi Dejan Jovani Milo Grbi Stojan Kraunjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kovaevi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir

Uzrast (god) 16 16 16 16 15 15 15 15 15 15 15

Promena 7.4 5.7 6.8 1.9 0.3 4.7 1.6 6.2 3.7 4.8 -2.6 6.4 3.91

Karovi Vladan 15 PROSEAN REZULTAT Tabela 6, promena aerobne izdrljivosti

38

Promena aerobne izdrljivosti

8 Lazarevi Dejan Jovan i Milo Grbi Stojan 4 (ml/kg/min) Kra unjel Tihomir Koruga Nikola 2 Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir 0 Aleksi Marko Radi Nikola -2 Anelkovi Damir Karovi Vladan

-4

Grafikon 5, promena aerobne izdrljivosti

Najvei nivo promena je zabeleen kod acikline aerobne izdrljivosti to je lako se lako vidi u tabeli 5. Ovakav rezultat lako moemo objasniti brojem treninga na kojima je razvijana ova sposobnost. U optepripremnoj fazi odrano je ukupno 13 ovakvih treninga i to 9 treninga u kojima je cilj treninga bio aerobni kapacitet, i 4 treninga u kojima je cilj bila aerobna mo. Od dvanaest deaka ak njih jedanaest je zabeleilo bolji rezultat na drugom testu u odnosu na prvi test (grafikon 5) a samo jedan deak je zabeleio slabiji rezultat na drugom testiranju.

6.6 . Analiza promena anaerobne izdrljivosti

# 1 2 3 4 Ime i prezime Uzrast (god) Jovani Milo 16 Grbi Stojan 16 Lazarevi Dejan 16 Kraunjel Tihomir 16 PROSEAN REZULTAT Tabela 7, promena anaerobne izdrljivosti Test 1 (sec) 62.93 65.53 65.65 62.06 64.04 Test 2 (sec) 62.1 63.5 62.2 62.7 62.63 Promena 0.83 2.03 3.45 -0.64 1.42

39

Promene anaerobne izdrljivosti

4 3.5 3 2.5 2 (sec) 1.5 1 0.5 0 -0.5 -1 Jovan i Milo Grbi Stojan Lazarevi Dejan Kra unjel Tihomir

Grafikon 6, promena anaerobne izdrljivosti

Ovaj test po pravilu izvode samo deaci sa punih 16 godina, tako da imamo etiri ispitanika koji zadovoljavaju ovaj uslov. Trojica deaka su ostvarila napredak u drugom testiranju (grafikon 6) u odnosu na prvi test. U proseku je zabeleen rezultat bolji za 1.42 sekunde, odnosno data deonica je u proseku istrana za 1.42 sekundi manje nego u prvom testu. Za razvoj ove sposobnosti primenjena su dva treninga u specifino-pripremnoj podfazi pripremnog perioda. Da bi se ponovio trening za razvoj glikolitike brzinske izdrljivosti neophodan je odmor od 72 sata za deake uzrasta 15-16 godina pa je izuzetno teko ovakve treninge uklopiti i rasporediti u pripremnom periodu, a treba uzeti u obzir da u tom periodu dolaze i kontrolne utakmice. Stoga treba biti vrlo paljiv u programiranju i planiranju treninga ove usmerenosti kako ne bi dolo do povreivanja sportista a pogotovo mladih sportista.

6.7 . Analiza promena brzinske snage trupa

# 1 2 3 4 5 6 7 8 Ime i prezime Uzrast (god) Koruga Nikola 15 Majstorovi Aleksandar 15 Miloevi Milo 15 Kovaevi Damir 15 Aleksi Marko 15 Radi Nikola 15 Anelkovi Damir 15 Karovi Vladan 15 PROSEAN REZULTAT Tabela 8, promene brzinske snage trupa Test 1 (pon) 12 10 11 12 11 10 11 12 11.13 Test 2 (pon) 10 10 11 13 12 11 12 12 11.38 Promena -2 0 0 1 1 1 1 0 -0.25

40

Ovaj test su izvodili samo deaci petnaest godina starosti. Od ukupno osmoro deaka.njih etvoro su zabeleili vei broj trbunjaka na 10 sekundi, na drugom testiranju. Trojica su imala isti broj ponavljanja dok je jedan zabeleio slabiji rezultat nego na prvom testiranju. U proseku imamo boljitak od po 0.25 ponavljanja po pojedincu.

Promena brzinske snage trupa

1.5 1 0.5 0 (pon) -0.5 -1 -1.5 -2 -2.5 Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Karovi Vladan

Grafikon 7, promene brzinske snage trupa

6.8 . Analiza promena izdrljivosti u brzinskoj snazi trupa

# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Lazarevi Dejan Jovani Milo Grbi Stojan Kraunjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kovaevi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Uzrast (god) 16 16 16 16 15 15 15 15 15 15 15 Test 1 (pon) 25 31 35 28 32 26 31 30 30 26 31 Test 2 (pon) 31 30 36 30 29 28 31 35 33 30 32 31 31.33 Promena 6 -1 1 2 -3 2 0 5 3 4 1 -1 1.58

Karovi Vladan 15 32 PROSEAN REZULTAT 29.75 Tabela 9, promene izdrljivosti u brzinskoj snazi trupa

41

Promena izdrljivosti u brzinskoj snazi trupa

7 6 5 4 3 (pon) 2 1 0 -1 -2 -3 -4 Lazarevi Dejan Jovan i Milo Grbi Stojan Kra unjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Karovi Vladan

Grafikon 8, promene izdrljivosti u brzinskoj snazi trupa

Osmoro deaka je zabeleilo bolji rezultat na drugom testu a troje neto slabiji, dok je jedan imao isti broj ponavljanja. U proseku rezultat na drugom testu je bolji za 1.58 ponavljanja u odnosu na prvi test.

6.9 . Analiza promena eksplozivne snage nogu

# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Lazarevi Dejan Jovani Milo Grbi Stojan Kraunjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kovaevi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Uzrast (god) Test 1 (m) Test 2 (m) 16 16 16 16 15 15 15 15 15 15 15 6.6 7.57 6.19 6.94 6.89 6.26 5.93 6.44 5.36 6.44 6.09 6.89 6.47 7.08 7.58 6.53 6.64 6.02 6 5.64 6.29 5.61 6.67 6.25 7.07 6.45 Promena 0.48 0.01 0.34 -0.3 -0.87 -0.26 -0.29 -0.15 0.25 0.23 0.16 0.18 -0.02

Karovi Vladan 15 PROSEAN REZULTAT Tabela 10, promena eksplozivne snage nogu

42

Promena eksplozivne snage nogu

0.6 0.4 0.2 0 (m) -0.2 -0.4 -0.6 -0.8 -1 Lazarevi Dejan Jovan i Milo Grbi Stojan Kra unjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Karovi Vladan

Grafikon 9, promena eksplozivne snage nogu

Promena eksplozivne snage nogu je testirana testom, troskos iz mesta. Ovo je jedini test u kojem je u proseku zabeleen slabiji rezultat na drugom testiranju i to za 0.02 metra. Meutim ovakav rezultat se moe donekle objasniti loom tehnikom izvoenja ovog zadatka jer se veina deaka po prvi put susrela sa izvoenjem troskoka iz mesta. I pored toga sedam deaka je imalo bolji rezultat na drugom testiranju (grafikon 9).

6.10. Analiza promena fleksibilnosti

# 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Ime i prezime Uzrast (god) Lazarevi Dejan 16 Jovani Milo 16 Grbi Stojan 16 Kraunjel Tihomir 16 Koruga Nikola 15 Majstorovi Aleksandar 15 Miloevi Milo 15 Kovaevi Damir 15 Aleksi Marko 15 Radi Nikola 15 Anelkovi Damir 15 Karovi Vladan 15 Test 1 (cm) 23 25 25 27 24 37 16 31 27 28 25 24 26 Test 2 (cm) 23 25 27 29 29 35 16 33 28 28 31 25 27.42 Promena 0 0 2 2 5 -2 0 2 1 0 6 1 1.42

PROSEAN REZULTAT Tabela 11, promena fleksibilnosti

43

Kod fleksibilnosti beleimo bolji rezultat na drugom testu za 1.42 cm u proseku (tabela 10). Sedmorica deaka belee bolji rezultat a neki i za 5-6 cm, dok je samo jedan deak imao slabiji rezultat nego na prvom testu (grafikon 10).
Promena fleksibilnosti
7 6 5 4 3 (cm) 2 1 0 -1 -2 -3 Lazarevi Dejan Jovan i Milo Grbi Stojan Kra unjel Tihomir Koruga Nikola Majstorovi Aleksandar Miloevi Milo Kova evi Damir Aleksi Marko Radi Nikola Anelkovi Damir Karovi Vladan

Grafikon 10, promena fleksibilnosti

44

7. ZAKLJUAK
Fudbal spada u sportove kompleksne motorike aktivnosti, koja ima intervalnopromenljiv karakter, sa aerobnim ali i anaerobnim (laktatnom i alaktatnom komponentom) obezbeenjem energije. Motorike radnje imaju dinamiki karakter i ispoljavaju se uz veoma veliku varijabilnost u duem vremenskom periodu, u uslovima kompezovanog zamora. Osnovni cilj sportske pripreme fudbalera, jeste dovoenje igraa i ekipe u formu kojom e moi da iskau svoj talenat i ujedno se rezultatima potvrde na takmiarskom planu. Optereenja koja fudbaleri podnose na utakmici i koja nije teko izmeriti, treba da predstavljaju orjentaciju prilikom planiranja i programiranja optereenja na treninzima. Glavni zadatak i znaaj ovog istraivanja jeste mogunost primene dobijenih rezultata u praksi. Ovaj rad predstavlja pokuaj da se odgovori na pitanje: Kako je primenjena trenana tehologija uticala na podizanje motorikih svojstava mladih fudbalera? Na osnovu analize tabelarnih i grafikih prikaza rezultata lako dolazimo do zakljuka koje su se motorike sposobnosti fudbalera i u kolikoj meri razvile u estonedeljnom trenanom ciklusu. Ako se posmatraju proseni rezultati, deaci uzrasta 15 i 16 godina, su od deset izvedenih testova, na osam imala bolji rezultat. Motorike sposobnosti koje su poboljane su: mogunost ubrzanja, agilnost, izdrljivost u brzini, aciklina aerobna izdrljivost, aciklina anaerobna izdrljivost, izdrljivost u brzinskoj snazi trupa, brzinska snaga trupa, fleksibilnost. Loiji rezultat je zabeleen na testiranju eksplozivne snage nogu ali je on vrlo mali (0.02 metra manje prilikom troskoka iz mesta). Kao to je pomenuto, mogue da je ovde na rezultat uticala loa tehnika izvoenja ovog zadatka kod veine ispitanika. U proseku isti rezultati su zabeleeni kod testiranja starta i startnog ubrzanja. Ovakav rezultat je i realan s obzirom da se radi o visoko genetski determinisanoj sposobnosti koja se vrlo malo moe popraviti a naroito u ovako kratkom vremenskom periodu. Praenje uticaja odreenih razvojnih i trenanih programa, u ovom sluaju pripremnog perioda, prua povratnu informaciju strunjacima u radu, u pogledu modifikacije treninga. Na osnovu dobijenih rezultata moe se oceniti postojei program i otklanjanjem eventualnih nedostataka, poveati kvalitet rada. Potrebno je na osnovu rezultata testiranja, kreirati programe rada koji e uticati na dalji razvoj motorikih sposobnosti kod ispitanika. Takoe je neophodno nastaviti sa praenjem razvoja motorikih sposobnosti. testiranih polaznika, kako bi se stalno mogli analizirati i modifikovati razvojni i trenani programi u cilju pravilnog razvoja i napretka ovih ispitanika u njihovoj daljoj fudbalskoj karijeri.

45

8. LITERATURA 1. Aleksi V., Jankovi A. (2006): Fudbal. Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd. 2. Brej K., (2006): How to score. Granta Bokks, London 3. Ili N., (2010): Fiziologija fizike aktivnosti. Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd. 4. Koprivica, V.J. (2001): Osnove sportskog treninga I deo. Izdanje autora. 5. Kukolj M. (2006): Antropomotorika. Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd. 6. Stefanovi ., Jakovljevi S. (2004): Tehnologija sportskog treninga. Gnosis Fakukltet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd. 7. eljaskov C. (2004): Kondicioni trening vrhunskih sportista. Sportska akademija Beograd. 8. www.uefa.com 9. http://sr.wikipedia.org/sr/fudbal

Program:

Digital Soccer Draw

46