Ирод I Велики или Херод Велики (хеб.

‫רדוס‬
ְ ‫הו‬, Hordos, gr. Ἡ ρἩ δης , Hērōidēs)(рођен
око 73. п. н. е., умро 4. п. н. е.) је био краљ Јудеје у раздобљу 37. п. н. е. - 4. п. н. е. Био је
син римског савезника, намесника Идумеје Антипатера. Римски сенат именовао га је за
вазалског краља (rex socius) 40. п. н. е., након што је Јудеју уз помоћ Персије заузео, и
прогласио се за краља, Антигон Мататије, син краља Аристобула II из династије
Хасмонејаца, којег су Римљани свргнули 63. п. н. е.. У рату 39. - 37. п. н. е. римске трупе и
Иродови савезници заузели су Јудеју и Ирод је завладао као краљ.
Подржавајући прво Марка Антонија и Клеопатру, а затим Октавијана Августа, стекао је
велику територију и знатну аутономију. Прихватао је хеленску и римску културу и
елементе религије, отворено се хвалећи да су му Грци ближи од Јевреја. Владао је сурово,
као самодржац. Организовао је ефикасну тајну полицију која је спречавала побуне.
Наредио је и убиство своје супруге и своја три сина, због сумње у заверу.

Садржај

1 Пре доласка на власт
2 Краљ римском милошћу
3 Окрутни и параноидни владар
4 Спретна политика према Риму
5 Велики градитељ
6 Иродова смрт и наследници
7 Ирод у јеванђељима
o 7.1 Ирод Антипа и Иродовци
o 7.2 Поклонство мудраца и покољ одојчади у Витлејему
8 Литература

9 Спољашње везе







Пре доласка на власт
Ирод је био млађи син намесника (прокуратора) Идумеје Антипатера. На почетку
грађанског рата између Помпеја и Цезара, који је започео 49. п. н. е., Антипатер је
подржавао Помпеја, који је контролисао источни део Републике. Након што је 9. августа
48. п. н. е. Помпеј поражен у бици код Фарсала, Антипатер је одмах променио страну.
Учествовао је у борбама у Египту и позвао тамошње Јевреје да подупру Цезара. У томе му
је подршку пружио Хиркан II, син краљице Саломе Александре, који се 63. п. н. е. морао
одрећи краљевске титуле и заузврат од Римљана постављен за великог свештеника и
етнарха у Јерусалиму. Након победе над Помпејем, захвални Цезар Антипатеру доделио је
римско грађанство и наслов прокуратора Јудеје, а Хиркана потврдио као етнарха.
Међутим, енергични Антипатер је постао једини стварни владар Јудеје.
Уз то Цезар је обилато исказао своју захвалност Јеврејима. Јудеја је ослобођена пореза,
као и новачења регрута за римску војску, као и обавезе уконачивања војске. Вратио јој је и
лучки град Јафу те дозволио обнову разорених зидина Јерусалима. Јеврејским заједницима

Антигон је освајио Јудеју и ушао у Јерусалим. Фазаел и Ирод су исказали оданост Марку Антонију и од њега добивају титуле тетрарха. н. Персијанци су освајили Сирију (коју је Помпеј освојио за Рим 25 година раније). Краљ римском милошћу Године 40. н. Касије. Следеће године Касије и Брут доживели су пораз против војске нових тријумвира Марка Антонија. у којој и даље траје герилски рат присталица Хасмонејаца против Римљана и њихових савезника (Грка. Након Цезаровог убиства 44. погодовале су Антипатеровом угледу. Осим што је суочен с претњама. Позван пред Синедриј да се оправда. Становници четири града који нису успели скупити тражени новац продати су у робље. један од завереника. побегао је у Сирију и преузео заповедништво над тамошњим легијама. н. син Аристобула II. као и своју сурову нарав: године 47. п. Свом стрицу. је сасвим изгубила на значају. е. који су своје положаје дуговали Цезару. п. Поглавар Синедрија. Свог сина Ирода Антипатер је именовао за намесника (стратега) Галилеје. па га Сенат именовао за краља Јудеје као римског вазала и савезника. те наравно посебне клике. С њима су и јединице Јевреја из Месопотамије. спремајући се за поход на Рим. е. Антигон се проглашава краљем и врховним свештеником. а затим га је послао у заробљеништво. Ирод се. укорио је Херода. којима је на челу Антигон Мататије. коју још увек носи Хиркан II. п. наравно. где је добио подршку Марка Антонија и Октавијана. (67 . иако су га становници Јудеје сматрали странцем. Тиме је прекршио закон да само јерусалимски Синедриј могу изрицати смртне пресуде.). Године 43. п. Ирод је побегао у Дамаск. окружен војницима. Галилејом и Јудејом шири се талас негодовања. Хиркану II. Дошао је у Рим. Наредио је да се погубе. Антипатер је отрован због своје подршке Цезаровим убицама. сада су пружали помоћ Касију и силом прикупљали порез у Јудеји. н. где су му Римљани доделили наслов поднаслова плодне долине између Либана и Антилибана. н. кршећи Цезарову одредбу о ослобођењу од пореза. Антипатер. прогласивши их обичним бандитима. Следеће. али му је ипак истовремено пружио подршку. е. п. Ирод се вратио у Јудеју и . н. је наредио да се одсеку уши. Тиме титула етхарха. фарисеј Шамаја. Ирод је на том задатку показао своју способност. Свог старијег сина Фазаела именовао је стратегом Јудеје. дрско појавио у пурпурном огртачу и с војним ознакама. Ирод успева побећи пред победничком персијском и Антигоновом војском. Све те мере. успео је разбити трупе побуњеника и заробити Езекију и његове команданте. Октавијана и Лепида. последњег краља Јудеје из династије Хасмонејаца. п. 39. уместо по обичају у црној одори и погнуте главе.63. Суочен с претњом да га Синедриј ипак осуди.у дијаспори Цезар одобрава унутрашњу аутономију. Сиријаца и „издајничких“ Јевреја) под вођством Езекије. е. ослањајући се на подршку римског намесника и Хиркана. Синедриј је и унутар себе подељен на странке фарисеја и садуцеја. е. Фазаел и Ирод. е. Фазаел је заробљен и у заробљеништву је починио самоубиство.

жени се године 37. е. Херодово је владање обележено крвљу и у кругу властите породице. Затим је. Окрутни и параноидни владар Над свим збивањима у земљи бдије војска доушника. међутим. него га Јудејци сматрају странцем (јер је из Идумеје). завладао као краљ Ирод I. који не само да није свештеничког порекла. Године 29. н. године 7. Телесна стража и плаћеничке чете састављене су од Трачана. е. У односу на Рим има положај краља савезника (rex socius). Антигон је заробљен и Марко Антоније је наредио да се погуби. Уживао је стварну унутрашњу самосталност и био ослобођен плаћања пореза. који су му били пружили подршку у суђењу због убиства Езекије и његових команданата: Шамаја. Синедриј је замењен Краљевским већем. Након две године. уз помоћ римских легија које су у међувремену поново освојиле Сирију. дао је погубити или протерати све чланове Синедрија. п. већи крајем исте године подстакао је његовог убиство. Био је сумњичаве нарави. Тако је Ирод године 37. али је био подложан Риму у спољној политици и био је дужан у време рата давати одреде за римску војску. н. То је први пута да је Јеврејима завладао световни краљ. те и најмања побуна бива силом у корену сасечена. Ирод се отворено хвалио да је ближи Грцима него Јеврејима. касније због својег енергичног владања од римских историчара назван „Велики“ (али не и од Јевреја). у које је Ирод именовао своје рођаке и послушнике.заратио је против Антигона. Његов најближи пријатељ и саветник је грчки историчар Никола Дамасценски. Своје синове је дао на образовање у Риму. и даље ужива велик углед у народу. осетљив на своју власт и окрутан против свакога ко би је покушао оспорити. Кр. Врховни свештеник је постао само фигура под потпуном Иродовом контролом. Почетком године 35. е. Шамаја и Абтаљон ипак су одбили положити заклетву оданости Ироду и основали „алтернативни“ Синедриј. п. с хасмонејском кнегињом Маријамном. пр. Одмах по доласку на власт. н. Ирод ће успевати да савлада сваки отпор и владаће до 4. на наговор своје жене Маријамне поставио је њеног брата Аристобула (из краљевске породице Хасмонејаца) за великог свештеника. који га је подучавао филозофији и реторици. дао је погубити и саму Маријамну због оптужбе да је починила прељубу. године наше ере. који је био поглавар Синедрија.. п. п. Хиркана II. освајио је Јерусалим. е. Следеће године била је осуђена на смрт његова пуница Александра под оптужбом да сплеткари против њега. Династија Хасмонејаца. Да би стекао одређени континуитет с ранијим владарима. намамио да се врати у Јерусалим и тамо га даде убити. Ирод је потпуно прихватио грчко-римски начин живота. и његовог заступника Абтаљона. Страбон је забележио да је Марко Антоније први Римљанин који је наредио убиство једног краља. осим двојице. који се био склонио у Партију. дао задавити властите . н. Гала и Германа.

Саграђени су амфитеатар. и да у правом тренутку промени страну. п. стр. п. јер се није директно сукобио с римским трупама у служби Октавијана. н. 34) Да би задовољио верске осећаје својих поданика. које му је родила Маријамна. музичара и артиста. У хеленистичким градовима подигао је храмове у част Августу. врева с надметања и позоришних представа. Изнова је саградио Стратонову утврду и дао јој име Цезареја (град који ће касније постати седиште римског прокуратора). којег је саградио Соломон. Спретна политика према Риму У новом грађанском рату који су потресао Римску републику. Август). отпочео је најамбициознији подухват: доградњу Храма. У здањима што их је подигао изразио је своје дивљење грчком духу и оданост цару Августу. сада се гура шарено мноштво атлета и њихових учитеља.синове Александра и Аристобула. показао је. што се спомиње и у Јеванђељу по Ивану: »Четрдесет и шест година градио се овај Храм« (Ив. као и у другим градовима. у пролеће следеће године пошао је на Родос да се поклони Октавијану. е. . умешност да задовољи онога ко је јачи.. и изазивају огорчење побожних Јевреја. године нове ере. Након пораза Антонија и Клеопатре код Акцијумаа године 31. Све те грађевине утјеловљују хеленистичко-римски дух и институције. да би само шест година касније храм био разорен приликом опсаде Јерусалима. Тај подухват није био готов ни 46 година након тога. У Јерусалиму је за себе саградио велику палату на западној страни града и тврђаву Антонију на северној страни храмске узвисине. У уским и тихим уличицама. раскошју и сјајем Иродова краљевског двора у одувек поштовани град ушла је и световна бука. 2:20). с идеалом да се обнови некадашњи изглед Првог храма. Даље ратује на Октавијановој страни против Египта. Неколико дана пре смрти дао је погубити свог сина Антипатра. Радови су завршени тек 64. на захтев Клеопатре успешно је ратовао против Набатејаца. позоришта и тркалишта у Јерусалиму. н. тј. године 20. некадашњи краљевски град Северне државе (Израела) и дао јој име Себаста (грчки „Себастос“ значи узвишени. е. Велики градитељ Ирод је био велики градитељ. Обновио је Самарију. на којима су се столећима могле запазити само гомиле побожних ходочасника. Године 32. Све до своје смрти. више вежбалишта (gymnasia). под оптужбом да кују заверу против њега. Идумејом. комедијаша и гладијатора. Октавијан га награђује припајајући његовом краљевству додатне територије. па га овај потврдио за јеврејског краља. »С новим грађевинама и перивојима. То је била повољна околност. тако да је владао Јудејом.« (Келлер. као и његов отац. обалним подручјем до Цезареје итд. који су стали на страну Октавијана. Галилејом. Ирод је ширио своју власт. Самаријом.

те у Галилеји и другим покрајинама. још увек доминирали у покрајинама које Јевреји насељавају. Август није прихватио њихове захтева. што можда упућује да је и сам Павле (изворно Савле) био краљевскога рода. Једна јеврејска делегација је отишла у Рим пред Августа и захтевала да се Архелаја не призна за краља. п. а сахрањен је у тврђавици Херодиуму код Витлејема. н.. којег је именовао својих наследником. који је владао 41. н. него само титулу етнарха Идумеје. док су Антипа и Филип проглашени тетрарсима. Међутим. Иродовог унука Ирода Агрипу. Када јеванђеља говоре о „Иродовцима“ или Исус упозорава »чувајте се квасца фаризејског и квасца Иродова« (Мк 8:14) то се односи на Иродове потомке и друге рођаке и присташе.44. заправо је био само тетрарх Галилеје и Переје. подложног легату Сирије. али није ни признао Архелају краљевску титулу. тридесетак година након његове смрти. и Антипе и Филипа. који су. Умро је у Јерихону у марту или априлу године 4. Побожни Јевреји с ужасавањем и бесом реаговали су на оскрвњење светог места паганским симболима. спомиње као „краљ Ирод“. када је цар Клаудије именовао за краља својег пријатеља. увек заједно спомињу садуцеје и фарисеје. е. Краљевство је поделио између своја три сина: Архелаја. Они су чинили језгро странке садуцеја. симбол Рима. То би било у складу с чињеницом да је иако младић (Дела апостолска 7:58) обављао врло високе дужности и одговарао самом великом свештенику (Дј 8:3 и 9:1-2). све до 39. него да Јудеја задобије права аутономне земље с републичким уставом под управом римског прокуратара. као представници нижих слојева. е. То је био увод у побуну која је избила убрзо након Иродове смрти. иначе оштро сукобљене. од смрти свог оца 4. (Исус и писци јеванђеља. е. постати краљевина. накратко.Иродова смрт и наследници Само неколико недеља пре своје смрти Ирод је наредио да се изнад улаза у Храм постави позлаћени орао. Били су осуђени на смрт одрубљивањем глава. Јеванђеље по Луки 3:1 и 9:7 правилно га наводи као тетрарха. . тако са су их Римљани с временом сузбили. устаницима недостаје јединствени план и често се претварају у банде које се међусобно боре и пљачкају становништво. а двојица њихових учитеља су живи спаљени.) Апостол Павле у Посланици Римљанима 16:11 упућује поздраве својем рођаку по имену Херодион. Одмах након његове смрти долази до устанка у Јерусалиму за време пасхе. н. п. е. 6:14. Ирод у јеванђељима Ирод Антипа и Иродовци Иродов син Антипа или Антипас (називан и Ирод Антипа) је особа која се у Јеванђељу по Марку. Група рабинских ученика срушила је орла. н. . Јудеје и Самарије.. Јудеја ће још једном.

мислећи на Ирода Великог. Zagreb: Naprijed. које нема у осталим јеванђељима..). Wilfrid J: Uvod u Novi Zavjet. Прича изврсно одговара Иродовом карактеру. Мудраци. који су написали већину сачуваних сведочења о њему. str. након што су пронашли Јосифа и Марију с новорођенчетом и предали дарове. Ирод се силно расрди и посла поубијати све дечаке у Витлејему и по свој околини. Литература • • • Harrington. од две године наниже . Zagreb: Kršćanska sadašnjost. Свештенички поглавари и писмознанци упућују га да се Христ (тј.Поклонство мудраца и покољ одојчади у Витлејему Матеј и Лука спомињу да се Исус родио »у дане краља Ирода« (Мт 2:1. Тешко је веровати да би Иродови непријатељи. Сазнавши од мудраца с Истока да се родио нови јеврејски краљ. јер је анђео у сну јавио да с породице побегне у Египат. 1992. с молбом да му јаве када га пронађу.према времену што га разазна од мудраца. Ирод се силно узнемирио. п. Werner: Povijest Židova. Die nachbibliche Geschichte des jüischen Volkes. 25-40. е. тамо су остали до Иродове смрти. 1970. тако нешто пропустили. С обзиром да је овај умро 4. Zürich: Buchklub Ex Libris. »Видевши да су га мудраци изиграли. Keller. по пророцима. покољ одојчади у Витлејему и околини нигде се у римским или јеврејским изворима не спомиње. Матеј 2:1-18 доноси причу о поклону мудраца и покољу новорођенчади у Витлејему и околини. 1821. (Und wurden zerstreut unter alle Völker. Od biblijskih vremene do stvaranja Izraela. треба родити у Витлејему Јудејском. 1993. него се другим путем врате у своју земљу. н. Општа енциклопедија ЈЛЗ . упућени од анђела не врате се Ироду. str. наравно.« (Мт 2:16) Исус је међутим преживео. да му се и он поклони. Лк 1:5). сматра се да је Исус рођен годину или две пре тога. Он је упутио мудраце у Витлејем. месија). Међутим. заправо је имао намеру да га убије.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful