MašInski Elementi I - Vitas

MASI SKI ELEME 1 r I
Dldan 1. Vitas Milan D. Trbo jevi!!
MA~lNSKl ELEt.IENTI, 1
lzdavat lP .Naurna knjiga Beograd, Uzun-Mirkova 5
Za izdavata Dr BIaz.o Paovlt Urednik Ni*.ofa Dont~v TehniClci urednjlc Gordana Kr&lit
ISBN 86-23-43053-0
Tirat 1000 primeraka

Slampa S!amparsko izdavaCko predu7..ete .DAKAR _ &r
PREDGOVOR
Dr info Milan Trbojevic, profesor Ma~inskog fakultela u Beogradu predloiio IT.i je da knjigu "Masinski elementi". ~iji 1e prvi deo objavlje~ prvl put jos .1947. g., prer.dim i prilagodim jugoslovenskim standardlma. Zauzet drugim zadacima zamolio sam prof. Trbojevica da se primi toga posla. Prof. Trbojevic se odazvao ovoj ieJji pa je neke odeJjke pro~irio
Tleke skratio, a i neke nove uneo; kao jedinicu za sHu uvea je "njutn"
(N)
pored "kiloponda" (kp).

Svi su crtezi izradeni u skladu sa jugoslovenskim standardima.
Decembra 1966. g. Beograd
Dulan J. Vita,
PREDGOVORIX IZDANJU
Pored promena koje su izvrsenc u ranijim izdanjima knjigc MA5lNSKI ELEMENTl I u IX izdanju uradene su znatnc promene i dopune. Pro~iren je Uvodni deo odeljkom 0 Koncentraciji napona i Dinamickoj izdriljivosti. Prosirena su zatim poglavlja 0 Zavrtnjirna , 0 Zavarcnim konstrukcijama . Oprugama i 0 Cevima. Dodata su poglavlja 0 Talerancijarna, 0 Steznim skJopovwla, 0 Lemljenim i Lepljenim sastavcima. Knjiga je obogai:ena novim slikama i upOlpunjcna nizorn tablica. Ovom prilikom lclim da izrazim zahvalnost koJegi de Siobodanu Ivkovifu, docentu Rudarsko.gl!olo~kog fakultcta u Beogeadu. na korisnim savetima i sugestijarna koje su OIi pomoglc pri pripecmanju ovoga izdanja. Beograd, marla 1986. godine.
Dr M. D.
Trboj~vi(.;
Tahe/arni preg/cd lehJlickog i 51 ( I\l K5A) sistema mera

Tc=hnic!ki sislcm mera I
SI siSIC".l n:'c.ra"
Mcdusobn i od nosi si<; tema

Tchni~ki /Sl
YC/i~jna
"osnovnc Jcdlnlcc z.a Tn Du zinu M:ls U Vrcme Duunu Silu Yrcmc kg kp m m
"osnovne jcdinice"
SI/ tchnic!ki
Sila
kp (osnovna jcdinica) kp slIm (iz\lcdcna jcdinica)
N (izvcdcna jedin;ca) I N 1 kg m/':>!
1 N kp - 9,8 1
I 1N
O,102kp
Mas.
Guslina
I ~8 (~ <; novna jed inlca) -------kg/ m'
1 kg 0,102 kp ::":/ 01 1 kg
<;~/m' ~
kp slIm al (kp/cml) 1 at ... 1 kp/cm! 1 kp/mm l ... 101 at
9,B l kg/m'
I at 1 at
I kg/m' .. 0,102 kp slim'
Priti.rak, napon
P.
1 Pa ... I N/m 1 1 bar ..a 10' Pa
1 Pa _ I,02 9,SI'104 pa l IO -'a l 0,981 bar 1 bar - 1,02 al
11 - 0,102 kpm - 3,777, 10- 1 ksh
Sn3ga Dinllmic!ka viskoznosl

Top/olna
kp
k5 - 75 kp m/s _/ 1 W _ 1 N ru/s _ J/SI ~kP m/s - 9,8 1 W

' 1 kP- 'I- -' - . -m
J Pa s - I N s/m!
m/'
(ks)
--
1kps/ml - - - , Pas - --
lW - O,102 kp m/s
I- - - - - -; IPas - 0,I02 kp s/m l
1 W I (m K)0,86 kca l/(m/h
slcpen)
provodljj. vost
9,81 Pa s
1 kcal/(m h stepen) _ ',163 WI (m K )
k c.l/(m h stepen)
W/(m k)
Prefiksi ; oznake decima/Ilil, umno! aka

T (Iera) .. lOll G (giga) _ 109
M (mega) .. 10 6
d (deci) _ 10 1
c (centi) _ 10 -' l m (mili) _ 10 - J

!J. (mikro) - JO - o
k (kilo)
... 10J
h (hekto) ... 10 1
da (deka) ... 10 1
n (nano) _ 10-' p (piko) _ 10- 11
SAORlAJ
1. UVOO
I lOr;;" po!! kcl 1.2 St..LIHJanh.
. 9
10 10 10
1.2 ' St:lndard, 13 prl'tnike I 2.2 ~t1ndJrdl la 7aohlj~'nj3
I .:: 3 Pro pi', I: ,

1.3
na~ ,h
Olwld;lv,lrI'\.' ll1ilh'nj.Jla .
I A D op u ~t\.'n i IlJpnlll t .S Op~la nJcd.1 kO"'trUl~nJ3 clemenat:! mdtna 1.6 II.IJda c.:r1l'l.1 1 pro ra c tlna.
1.7
t-:on ~l' nlral'1J.J
II 12 13 15
20
20
21 23
napo n:!
1.8 I 9
IJ mlJll1 l1!b iz.driljivo,,", 0 111:'01,('10 ,II.'pcn ,ic.llrno~tl
.2S
. lq
. .........
29 . )3 . 35
2. SISTEM TOLER ~NCIJA ISO ...

2.1 OsnovOl JhJJmovll dennt l"ije . . ..
2.2 Izbo. tolc lan..:ijc . . . . . .

2.3
2.4 2.5 2.6
Ulil".lj Icmpcr:llurc na kar3kTef \klopa . Tole rant',)1.' b'aJllcla povf,int" Tolc ri'-3 'l\! Iller\.' u n i1.u Ta no ~ 1 oblika i po lo1.aja
JJ ... 39 40
41 41 41 41 13
3. KLlNOVl ..
3. 1 Z3daI3h., POdcl.ll materij:!!. 3.2 Vulu in i klinovi . . . . . . . .
3.2 . 1 Op~ln obc lctjn . . . . 3.2 .2 Uzdu!ni k:linovi ~ nap:ibom .. 3.2.3 Uzdulni khnovi hc1. nal!iba . 3.2.4 Obc ld..avJ njc uuiuinih klinoV1!
3.3 PoprcCn i klinovl .. ,. . . . . . . . . 3.3. 1 Podcla i k(lTaklcri~tike . . . . .
3.3 .2 Prorat un I izbor popreC nog kJin:J. _ 3.3 .3 Civijc . . . . . . . .
SO
S<
54 54
5.
61
3.3.3. 1 Obelc1avnnje Ch'ija ..
4. ZA VRTNJl .
.65
.0$
4.1.1 Zld:l.llk . . . . . 4.1.2 Za\'oJm ..."l.'. 4.1.3 la ... rt::lnj I nllvrlkl IY1J;!k 11IJ.\Tlkll) 4 1A VN\' Z!1\'ojni ...'C (mlVoJll .
41A.I Op~l:l obddja. 4.1 .4.2 Vllvordo\'::l IWlul\\ orth) /,::l\'ojrllLI 4.I.J.3 Vit\orclo\'lltnJ.l.3\ojll1cl . 4 J .JA Vj(\orclo\:1 ccmJ L:I\'ojm",-:a 4.1.45 ~ktriCkJ UhJjnrC"3 ISO ... 4.IA.6 MctrICk\' 1I1l\' z.nojna .....: .. 4.1.4.7 Sdcr,o\J (Sdkr:.) L:lYI,lJrlI ....J {,\ SAI. 4.1 A.8 Tr.1pczt1:l zavoJllIc:I . . . 4.1.4.9 Tc\tcrut:l Z!1VOlnica (k(hl nJvoJl 4.1.4 IOOblllJl\'oJrllca .. 4.IA.11 ObeldrwanJI.' u'IoJI1lCC
4.2 Analiza ,iia ..
.65 65
67
68 .68
.70 71 74 76
80 80
.81 82 84 .84
86 .86 .89
.91 101
4.2.1 O'nov-ni obrll~cl. 4.2.2 Stcp.:n lskon;tcllja . J.2.3 Odno~ :.poljlllh I unutrainjlh ~ila 4.2.4 Opl.:r~tcnjc z;J\'ojnact I n,lvrtkc.
4.3
Kon~trukti\ III
oblici
lOS
105 107
121 11) 116
4.3.1 ~l3lcrijal. 4.3.2 Zavrtnji .. 4.3.3 Na\'rlh.
-l.lA Podmel.:u!j.
4A
4 .5
Lt5 O~I~ur.1ci .. 4.3.6 Olyori t:l Z3'fftnjc . 4.3.7 Kljucc\'1 4.3.8 lunda . . . . ObclciaYltlljt . . . . . Pror:!cull l.allrtanja .
4.5.1
IJI 131
146
IJ 7
45.2
4.5.3 4.5.4 4.5.5
Opil:! r.1zlIl::llr.1nj:!. Zavrtnjl izloicm hlczanju t I. grup3) Zavrlnji izloicni istezanJu i uviJ:tnju (2. ~ruP!l) uyrtnji izloicni i ~lt:ZanJu I uVljanju (3. ~rup:l) ZIl\Tlnji izloicm popr\'cllllll \rl:lnl:l (4 grup:I) .
DR DR
IJ~
140
145 lSI
154 154 154 154 154 156 159 165 167 16 7 169 170
5. ZAKIVCI . . . . . . . .
S.I Osnovni pojrnovi .. S.I.I Zadatak . . . 5.1.2 Vhtl' ~~taYaka 5.1.3 Zakivci (zakoYiC'C).
5.104 Kotlov,kis3$13I1Cl. 5.1.5 Uloga zakivk3 u saSlil\'ku.
5.2 Izbor i proracun !-a.\13Vuka . . . .

5.2.1 OplcretclIjc kotlov (ko~ !.l.stavka c .2.2 I'roracun dcblJlllc li ma .. 5.2.3 Prc~nik i konk 1.:IkIYk;a . 5.2.4 Izbor saSllI\'ka i prontun
6 . ZAVAREN I SASTAVCI.
6. 1 Osnovm pojmovi .. 6.2 Vule "H I 3\13~a . . . 6.3 Sta litki pro rat un z':lVatl' nth ,a~ t llvaka ..
171 178 178 178 180 1&0 180 181 183 185 186 186
6.3. 1 Matcnjal
l,3
zuv;u ..:nt>
ko n ~ lr ukc lje
.
6.3.2 Sas tavcl 0p ICtCCcm na ISlezanje adn p nllSllk
6.3.3 Snst3vcI op lcrecc m 0 3 Sl1\'lJ<lIIJe 6.3 .4 SasI3Vc1 op tere6:nt na tOt1.1jU .

6.4
Dln am i ckl proratun Ulvarcnih 'k!\laVilka

Tacka~ l o
6.5
7.3vareni saslavci
7. STEZNI SKLOPOVI .... .

7.1 Presov:mje 7.1. 1
YCZt
cilindricmh clemcnal3
pojmoVl, dcfiniclJt I oznake. 1. 1.2 Proracun presQvanth ~1..Iopo\B . . . . .
O~novni
'"7
7. 1.2.1 Proracun pre~v3nog sklopa u ob!a~t l elUhl:noSII 7.1.2.2 Proral:un prcsavanog ~klop3 U ob la5h pia!itu!nonl 7.2 Stezn! sld opovi
OMY;!.fcm
IS. 190 195

195
195 19.
pomocu unrtnJ3
7.2. 1 Konicn3 \leu.

7.2.2 Sklap ostv:uen pomoeu
. .....
~telnih pr\lenaV3
7.2.3 Stezn! sklap u procepom .
197
199 199 199
8. LEM UE NI I LEPUENI SASTA VCI

8. 1 Lemljem 8.2
s.3st3Vcj
sa~ (aY3k.3
8.1 I Pronc u n lem ljenih Le.p ljeni sastavci.
200
9. 0PRUGE ..... .
Zad:ltB k, podtla I r1l3tc.rijal. Fleksione opnlge 9.3 Tonione opruge ..
9.4 Tanjlfastc o pruge . 9.5 OpTuge ad gumc.
9.1 9.2
202 205
212
l l'
221
10. CEVI ...... .

10. 1 10.2 10.3 10.4 10.5 10.6 10.7 10.8
Oplta obe le:f.jn

Ccvi ad lh'enog gvo lda.. Cr licne cevi . . . . . . . . . , . . . . . . . . Mcsinga nc. bakarne i o lovne cevi. Cevi ad pla slic nih masa .. Nast3vljanje cevi . . . . Cevi narocitog oblika Prora l un ccvi . . . . . .
229 2lt 2H
lP
II . CEVN I ZATVARACI .
11.1 Opl ti poglcd. 11.2 Ventil . . . .
11.3 Prrklopcl. .
I r A Z.. ~un;
11.5 SI:zvinc . . . . . .
:!55 253
257
258 258
12. TAB LI CE 1 OIJAGRAMI . . . . . .

J 1.1 Sf:'lnd.:mJIlI brojc\'1 12.2 GC'omclnJ~kl f:J klon kOllcell rra dj~' n<1pon;J 12.3 Snnlov; dijagrami. , . . . . . . . . . . . 12.J O~no\'lIc rokranclJc . . . ......... . 115 Gr.lllicna Od'(Up.:mjOl La 'labl3 (o\ov;nc) . . . . . 12.6 Karoklcrhficno ~r:anlcno od,tupanjc za OIVOT!!. 11.7 Tolcram:ijc za 7.3\1rtnjc. Utcra!ura . . . . . . . . . . . .
159
262
268 269 272
276
278
1. UVOD
1.1 OP5Tl POGLED
S\'aka m~~lna ill masinski uredaj sastavljcni su ad delova, ,.lem~n;'l.1 S\'aki dl'o rr,asinc iii uledaja vTsi tacna odrcdcnu ulogu. Od I~ ulag(> z, ';'-.e obl:k i veliema pOJedinog maslnskog dela; ad nJe zan"j I 'T(~:l matPrlJala 'oga dela. Delo\-j Inasina mag-u se svrstati u dv(; ~rupc. opstu i pvs(bnu. U opstu grupu ulaze delo\'i opfiteg znab'ja koji sc Sff'CU c(~slo IIi u velikom broju ma.~ina ill na mnogim ma~inskim urecbjimn (l1[>r. zavrtnJI vratila, lezisla itd.). Posebnu grupu sacinj~l\"aju dclovi koji Im:-IJu u/.i, :-'P~":I:itni 1nacaj I nalaze se, prema lome, na relalivno manjem broju 1n1.!SlIla I ma;mskih uredaja (npr. ukrsne glave, klipovi, ekscentri itd.). Predmet Masinskl e lementl ob uh v3ta ugla,:nom clemente IZ opstc grupe i tretira konstrukciju, izbor i proracun tih elemenala. Pomenutl elementi dobili su vremenom odredene konstrukti"nc oblikt koji n:tJbolje odgovaraJu lIslovima s igurnostl, ek..nnomicno!:)ti itd., no ni ovi do "ada u~Ul ljeni oblici nisu veciti i postepeno se mtmJaju 1 prilagodavaju savremenim zahtevima i uslovlma rada, a narocito savremcmm vrslama materijala 1 rezullalima nauke a raspodc:li napona Pod proracunavanjem masinsk,h elcmen,lta podrazllrncva .'ie odredivanJe oblika na osnovu pl'avi lnih dlmenzija, odno'.;no najvaznijil-; preseka, ito: ( I) Odredivanje d:menzija (velicine demenla) na o,no\'u dopu;lenih napona u materijalu, odnosno proverav3nJe napona u dclovima u cilJu utvrdivanja da Ii SU ovi naponi manji 111 jednaki dopustenim napontma, (2) Odredivanje obltb 1 dimenzlja delova s obzirom no nJihovu ulog'J H cilju posli~anja odrct1c:nog zada!k~. kao-lJpr. odredi\'anjc duzine poluca klipnog m('hamzmo iii oblika bregastlh plocn. (3) Prorac'una\'anjc odredenih mera na osnovu cmpirij~klh obrazaca, rl:ao npr, lrastoJanj:1 zakivaka HI deb lji nc ~ida livenih objckata. (.!) Odl'edlvanje lapl'emina, tczina iii masa. kao npr. zapremine cilind!';.! kompl'CS01'3 radi doblJanj~1 odrcdenc kolil.'ine "azdu ha pod pritiskorn, iii teiine tegova l'egulatora, iii mC;tse ';enca z3majca. (5) Odrect"anje dimenzija s obzirom nn odredena ogranicenJa. kao IIPr. dimcnzija kliznih ICzlsta 5 nbzlIom na Z3!re\'anje u 'nf.du, ill dlml'n7i ja kotrljajnih leii;;la s obzirom on njiho\' \'ek lrajanja, iii zUpCnniku ::: obzirom na njihova troscnje u radu.
(6) Odredivanje oblika s obzirom na propisane deformacije, odnosno odredenu radnu sposobnost, kao npr. kad opruga i gi bnjev3. Tehnicka dokumentacija koju konslruktor u vezi s gornjim zadacima priprema sadrii radionicke crteze elemcn8.ta sa na~z~akom vr~te i kolicine materijala, nacin iZl'acie, odnosno obra?e (tehnolo!)kJ pr?c.es lzra,de), konstruisanje alat.:t i uredaja za proizvodnJu, vreme abrade 1 lzrade ltd. S\.j masinski delovi izlozeni SU dejstvlI nekog opterecenja. Svako opterecenje izaziva u m~lI e rijalu t,zv. l1(lpons,ko ~tanje. I:~o posledi,ca napons.kog <tanja javljaju se deformac.)e. Op(erecen)u u ma"ns(vu ob.cno su d1n3micka rede slaticka . To znaci da se optereCc?nje menja z3visno od vremen a po nekom zakonu, kao npr. kod elemenata mehanizma krivaje, ill nepravilno kaa kad autamabila prilikom voznje po losem putu:. S obzirom na karakter opterecenja razlikuju se: jednosmerno promenl]lvo opterccenje, naizmenicno promenljivo opterecenje, zatim udarno opterecenje i, kao izuzetan slucaj, mirno opte:-ecenjc.
iIi
1.2 STANDARD[
Mnogi masinski delovi mogu ~e upotrebitl na velikom broju razlicitih maSina. Korisno je ograniciti broj ovakvih delova i dati im propisani obUk i velicinu pa ih proiz\'oditi u masi, a ne pojedinacno i u manjim kolicinama. Time se povisavaju kvalitet i kvantitet proiz\'odnje, smanjuje broj alata i masina za izradu, obradu i merenje, olaksava l1abavka i zamena, sniiava nabavna cena. Isto tako korisno je propisati jednoobrazne mere, metode merenja, sastav materijala, formate hartije i crteia itd. Svi ovakvi jednoobrazni propisi sacinjavaju standarde. U pocetku raz"oj a industr ije imale su pojedine fabrike svoje s(andarde, pa su docnije pojedine drzave, industrijski razvijene. propisivale standarde obavezne za sve fa brike u drzavi. Naj7.ad, ukazala se potreba da se rnedu drzavama postigne spor azum 0 jednoob raznosti standarda pa je tako osnovana m ed unarodna organizaci ja za standardizaciju International Federation of the Na tional S ta ndardizing Associations - I8A. Danas se medunarodna or ganizaci ja za standardizaciju zove International Standardizing Organisation - ISO. Standardi upotrebljeni u ovoj knjizi razradeni su na bazi m ellunarodnih standarda I SO, nasih jugoslovenskih standarda JUS i standard a DIN (Deutsche Indus trie-Norm en).
1.2.1. STANDARDl Z A PRE CNlKE
Precnici okruglih masinski h delova su standard izovani; ovi s tan dardni precnici izneseni su u tablici 1.1. Kada se racu nom dobi je precnik koga nema u tablici 1.1, treba, p o p ravilu, usvoji ti pr vi veci precnik. Na primer, precnik neke vago nske osovine ti'eba d a. bude po pror acunu 116,5 mm : konstruktor ce usvoj iti sta ndardni precnik 120 mm. Ka da treba saobraziti unutrasnji precnik sl.IplJeg predmeta standa rdnim pre~nicima, pravilno je usvoji.ti naj~lizi . ~ a n ji standardt;i ~rec ni k : kada bi se u svojio najbliZi veei precmk za supl]Inu, predmet b. blO oslabljen.
10
Tabllca 1.1
Mcre u mm
Standordni
pre~nid
1 1,1 1.2 1,4

1,5
r,,!)
6
21 25 26 28 30 32 34 36
3~
~'l
8
9
21 24
56 00
63
1,6 1,8
2
2,2
2,5 2,8 3
10 II 12 13
H
3,5 1 '1.5 :;
15 16 11 IB 19 20
40 42 45 48 50
68 10 75 BO 85 90 95 100
105
110 120
125
130 140 150 160 110 180 190 200 210 220 240 250 260 280 300 315
330
:155
lfJO
120
850
90()
380
450
480 500 530 560 600

630
950 1000 1000J 1120 1'80 12.1() 1320 1400 1500

1j()() 11100 1900 2000
610
710
ltiOO
150 800
Napomena uz tablicu 1.1: 1) Preporu~uje se dn se ovi standardni brojevi upolrebljavaju nc sarno z.a pre tnike vee i za druge konslruklivnc mere'.
Za pojedine slueajeve mogu se izuzelno upotrebiti i preeniel koji nisu predvideni u tabliri 1.1, kada je to iz konstrukcionih razloga neizbeino; no lada treba te meduvrednosli birati toko da poslednja brojka bude 0, 2, 5 iii 8, npr.: 102, 108, 368, 482, 465, 490 itd.
1.2.2 PROPISI ZA ZAOBWENJA
Prelazi sa jedne ravni na drugu ili sa manjeg preenika na veei su zaobljeni (51. 1.1), i'osto s: time znatno povec3.va izrlriljivost m3sJnskog deja. Kad su prelazi ostri, pojavljuje se koncentracija napona, zbog cega element moze bd" mestimicno suvise napregnut: to moze izazvati kidanje i (prelom),
'IN
'"
r
I
--- \
L
SI. 1.1 -
.-:J~
/l
Obelei.ja komtnost! 1 nagiba
Poluprecnici zoobljenjo (TI su propisani i izneseni u laulie. 1.2; koruno je, po mogucnosti, pridrz.nvati se ovih propisanih vrecino. ti.
11
Tabllca ].2
Proplsan! poluprt!~nici Ztlo/)ljenja
Mere u mm
.,-0,2
(21
10.3)
,;0 (1'0)
16 (45)
125
:? ," (\81
0,4 I :J 1
(0.5)
~
U,I)
(~I
0.8 6
(2;;)
(.;61 1611
211
(21)
6.1
(180)
:1') (70)
1M) 32
80
19O)
( 1.2) )0 (36) lOll
1,6 (12) 40 () 10)
200
Nopomcne uz tablicu l.~: , , . l) Vrcdnosti u zograd."n~1 lrcba po m,}~w,:nus(1 Izbcg.:lVal l. 2) Polupr~nici zaobljenja mogtl imntL i druge vrednosti kada to izisl(uju konstrukcioni rnzlozi. 1.2.3 PROPISI ZA NAGIB
J)
KoniCnost
ni
konu~
SC
obelci.ava bilo uglam
(1.
bila odnosom f.
adno:-,om
D-d (s1. 1.1). CCI'IS h 0 d no ]c na crlezlma , OSlm k onl(:... '. -1
o nosti - odnosno
1.
0 -11 ozn acill. l7.nO~ DO I o\'me . ' - I .
u~ I ' ' a
1 lZVQunlCe prema S, 1 "1
Naglb se obelezava langcnsom ugle IJ. tg

1.1) ill
'2 ~
D-c1
21
za konus (sl.
tg
P=
II
!_,
-if
za kosu ravan (sl. 1.1).
U tablici 1.3 sadrZ .. ne su propisane vrednosti za konicnosti i uglove, Konicnost se Qbelezava na crtezima pored izvodnice konusa znakom kon. i odnosom, npr, kon, 1 : 5; nagib se obelez3va sarno brojnim odnosom, npr. 1 : 20.
TabUca 1.3
Propisi za konusc
.'
I.
L
30
.'
(1855' 30")
D
L
1:10 1:12
(I
:I~)
1:0.289
I (1:0,350)
I:O.~O
(I :0,652) 1:0,866 1:1,207 (1:1500)
120 ~ I : 1:866 (I : 3) \ 110) 90 I, 1 :3,429 (75) 3.5 :12 60 1:1.072) " 1:5 45 (36' ~2' 12") II (I :6)
i .'
I
I
5 ,13' 30"
i6' 35' 40"

14
1125'16"
I
1
4' 46' IS" (3' 49' 6")

(3 0 34'48") 251'52" 15-1' 31" 18'46"
(9'31' 38")
I ,
(I ' 16) 1:20 1:30 1:50
I
I
)lapomen~
uz labhcu 1.3: 1) Prvt;nslveno treba birati vrednosti koje nisH u zacradamo. 2) Propisi z.a Morzcovc konusc ne nala7.C sc u tablici 1.3. 3) Veci pr~nik konusa (zarubljenog ) treba da se u30bral.i standa rdnL'11 pretnidma prcma lablicl 1.1. 4) Ut:ao
podc~avanja
alala na moslni je
2'
12
1.3 OBELEZAVANJE MATERIJALA
Materijal se obele'ava skracenom oznakom koja saddi karakteristi~lle rodatke. Najvainiji konstrukcioni materijali za opstc el~mente maSina su Iegure gvoida: celik, celicni liv, hYena gvo2d.e, temperisano Hvena gvozd:e kao i razne legure obojenih metala. I . Celik se obelezava skr~cenom oznakom C. pored koje se stavljaju cetlrl broJcana slmbola klJjl elne osnovnu oznaku vrsle celika. Ovoj oznaci ponekad se dodaje dopunska oznaka kojo'Tl se propisuje stan)e ~elika (JUS C. BO . 002) . Simbal na prvom mestu odnosi se na sastav celika i znat-i ' .,0" negarantovan sastav ,,1" uglj eni~ni plemeniti celik ,,2" ~elik legiran silici)umom ,,3" ~elik legiran manganom ,,4" celik legiran hromom ,,5" celik legiran niklom ,,6" ~elik legiran voiframom (tungs tenom) ,,7" celik iegiran molibdenom ,,8" celik legiran vanadijumom ,,9" celik legiran ostalim el.mentima Brojcani simbol na drugom mestu oznaeava za celik negarantovanog sastava (oznaka ,,0" na prvom mestu) najmanJu jacinu pri ltidanju (zaleznu evrstoeu), ito : ,,0" ."lik bez propisanih mehaniekih o,obJn' "I " eelik iaeine do 325 M P. ,,2" ."Iik ia~inc od 340 do 360 MP. ,,3" ."Iik jae;ne od 370 do 390 MP. ,,4" eelik j.cine od 400 do 490 MP. ,,5" ."Iik j.eine od 500 do 590 MPa ,,6" ."Iik j.eine od 600 do 690 MPa ,,7" eelik j.eine od 700 i vi!C MPa. Za celike sa proplSamm sastavom Isimbal ,,1" na prvom mestu) simbal na drugom mestu oznacava desetorostruki procentualni sadrlaj ugljenika, a kad legiranih celika drugi po redu element za legJranje, prema redu navedenom za simbole na prvom mestu. Z. celike legirane san ,o jednim elementom oznaka na drugom mestu je ,.1". Simbal na trecem i cetvrtom mestu predstavlja za "elike negarantovanog sastava redni broj celika i to simboli ,,00" do ,,44" znace celike trgovackog kvaliteta, a ad oznake ,,45" do ,,89" celike garantovane tistoee, Iii, za izvesne namene, celik sa garantovanim sadrzajem pojedinih elemenata, a od ,,90" do ,,99" ugljenieni celik za automate. Kod celika garantovanog sastava (oznake na prvom mestu ad .. \" do .. 9") simbol na trecem i e:etvrtom mestu znaci: ,,00" do ,,19" celik oije namenjen termi~kol obraJI ,,20" do .. 29" cehk za cementovanje ,,30" do ,,39" celik za pobalj~anje ,,40" do ,,49" ugljen.i~ni i njskolegIrani telik l3 alate ,,50" do ,,59" visokolegirani celik za alate
13
,,60" do ,,69" eelik sa naro~iUm fizifkim osobinama 70" do ,,79" eelik hemijski postojan I otporan prema vatri 80" do 89" oznaka koja se drti u rezervi II " 190" do ,,99" ostale felike. Dopu':"ka oznaka, koja se stavlja iza osnovne oznake propisuje : 0" neodredenu termi~ku obradu " I" wenje " ,, 2" iarenje radi bolje obradljivosti 3" normalizovanJ e " pobolj~anje ,,4" 5" obradu deformaciJom na hladno " pode~avanje po narobtim uputstvima. ,,9" Dopunska oznaka odnosi ;;e sarno na poluproizvode ne stavl)a se kao oznaka materijala u crtdima. Kio primer obeletavanja felika mote da poslutl 07.n3ka C.0345 .51 Ovom oznakom definisan je felik negarantovanog sastava (oznaka ,.0 na prvom mestu), jatlne 360 do 380 MPa (oznaka ,,3" na drugom !Oestu), garantovane fistoce (oznaka ,,45' na trecem i ~etvrtom mestu), obra<1en deformacijom na hladno (dopunska oznaka ,.5'), podvrgnut z'rL~ nju (dopunska oznaka ,,1"). Ovaj felik obeletava se u crtetima oznakom CV.IA i upotrebljava se za izradu zamanja. Legiran ~elik mo1e, npr" nosit'i ovu oznaku C.4321 Simbol na prvom mestu pokazuje da je felik legiran hromom, simbol na drugom mestu da je drugi legirajuci elemenat mangan, simboli na Irecern i ~etvrtom mestu ukazuju da ie felik predvi<1en za cementaciju. Ovaj felik upotrebljava se npr za izradu zuptanika, kardanskih vratila i s1. Za obeleiavanje celitnog liva, posle skracene oznake CL. stavliaiu s. tako<1e tetiri broitana s!!nbola, koji imaju jednako znatenie bo i kod ~e lika. U primeni su ~ve vrste obitnog ~emnog liva CL.OOOO, CL.0300, CL.0400, CL . 0500 i CL.0600, kao i ove vrsle kva!itetnog telicnog !iva CL.060 I" CL.0602, CL.Q603 i CL.0700, i druge. Sivo liveno gvoi<1e obelehva se skracenom oznaKom SL. Dvocifreni brojtani simbol iz. ove oznake ukazuie na iatinu pri kidanju. Ovai broi oznativi zaokrul/ljenu, pribliinu vrednost iafine pri kid.nju izr.tenu u 10 M Pa. U primeni 'u ove vrste livenog gvo!d.: SL.1O, SL.15, SL.20, SL.25, SL.30 i SL.35. Temperisano Uyeno gvot<1e oznafava se ako je belo ozookom BTeL, a ako je erno CTeL. BroJcana oznaka koja se stavlja iza ove skracenice ima jednako znafenje kao i kod sivog liva. Rame legure obelehvaju se primenom hemijskih simbola u kombinaciji sa brojtanim simboUma. Tako npr. kalajna bronza obelelava se CuSn20 . 1 ovde broibni simbol znafi pribliinu ia~inu pri kidanju izrazenu u 10M Pa. Medulim, kod Kalajne olovne oronze, iIi kod atumlOijumovc bronze brojtani simboli u oznaei odnose se na hemijski sastav pojedinih elemenata, npr. CuAllONI5Fe je a1urninijumova bronza odredenog sastava 14
"
" Cu80Zn je oznaka. za ]. ednu vrstu .mesmga. Kod legura aJum:mluma na . . . . .. prvo mesto u O~Cl dolazl henn]sIti sunbol aluminijuma. r:pr. AlS,Cu:';, Je oznaka alwruwlumove Jegure za kovanje. 1.4 DOPUSTENI NAPONI
Dija~ (s1. L2) pokazuje ishod opita pri istezar.]u <.:.ceo epru .... te do ~danJa, na apSCISl su procentualna i7..dufenja [(".) a na Ordm01!1 r.on:.nalnl napon cr [Paj. Naponl u svakoj tatki <lijagrama odredeni 5 su prema jedna6ni a - FlA. gde je F fNj sila, a A [m'l powsi"a I pieseka epruvete U loku Opit3 G istezanja. lake se u toku Opi13 povr~ina preseka epruvete slaJno smanjuje. llobitajeno je da se naponi ratuoajll prema po~elnom preseku; stoga ovako izra~lJnati
naponi nisu stvarni, vee nominalni. Stvarni naponi Yeci Sll od Domioalmb.
Karaktristi~ne
tacke na di-
jagramu suo 1 2 3 4 -
napon na granici proporcionaJnosti Up napon na granici ela&ti~osti

I
R _yO.2
napon na ~tku razvlacen)a (poee:ak vel:klh ReJ Napon na. zavrletku raT."Ja~enla (kra' vehk!h
"E.
:zc'
ten:a)
a)
" -
L2d~!:Ui
5 -
Najveei nominalni napon R ,kOll se zo\'e jatlnom p:. kl-
danju (zatezna tvrstoCa). I'" 6 - napon u trenutku kidanja .pruve,e. Naporu u presecima pojed.inih delo"a u sklopu r:nair.e np s;n.. ; .. " :J toli1ti da izazovu tra)ne deformacije materljala. Zbog !osa .Ivam! ~.a;>o1'l u m.sinskim delovirna moraju bin manji od napoli. na \!TamC": ;azv t... nja; odn. granici elastiCnosti, dakle i znatno man!! od z.a~tlM ~ tj. a < R",. Kolicnik jacine pri kidanju i slvarnog napor.a po..kll7 ~Ie ko8co je puta stvarni napon manjl od jaCine pri kldan)a, daitle pcka:\lle s gur nost konstrukcije. Obieno se propisujp na~\"eC; ",am; ;: pon k=~ ,.... Sinski. dec sme da bud. izloieo. i on se ZO\p do;>us,ert "'pon - Ie 0 te on iznositi zavisi od materijaia, vrste opiereeer.ja 1 M""",, -:;a od oplj.h uslova rada i koostrukcije. Kolienik :ae",e pn \cld3-.lU I d g napona a~ zove s~ stepenom sigurnosu s S = Rill 'e'" Na vrednosti S odn. recenja.
'1,
uliCe pored drJgl1i faklCra. nalY>
!.II op' -
DoplliU
RN
M.~,.::
:J ...:Jlmjala
[\1
S "..,
Pal
1..
T..wJea 1..4
R..
~"C-
"
l'
.~,
.
"<) -
...
ok
F.
.... -100 53-10
~7-Jj
1"
--I;:,)
---.&_,} I
"
T-
-,
'<oJ
I II 11/ I
/I III
~-"
"'-I!O
J<l-)
1: 0-1"1 .0-1:1) .&tJ- 60 .0-1 : 0
.o-IW
t)-
00-1::0
--
..
6-!i
1:0-180
I;:,)
~~-7~-lOO
35 -so
5-.
c
~.
I /I 11/ I /I 1/1 I /I
0I0~
""-150 .0-100
' -100 53-67

~1-3.3
Z\)-~
\..0.
~
IJ~
:10
(--'
..
J<l-H ::.:J-:J
\I)-I:
90-100 .0-66
4:-53
'O-!O
6
::J-r
30-010
20-!';
" """'"
f
::'J<
6-$
40-50 ., -JJ .
13 -I'
-10-50 :-'-33
11/
I
10-13
.,.....
.0-"<)
6-5
-1.:)-60
60-90
50-15
33-50
'"
-,.
On .....
. 00-:5<)
II 11/
010-.0 J<l-40 :0-:1
:O-l'J
11- :.s
,- I
I /I /1/
6-!i
:0- :;
J<l-oIO
10-IJ
25- Jj 11-2.} 8- 11
~a~~ to:. b~ll:o.;.
!"
g-o"C"!J!r oc:I..t1oR H' n.J. epn1vetu okrugloc preselu.. . 'i od. lwenol evcfeb podatke lz tablice tnba por." _~ !u.tC':vrn ~ i;.c:i ~ a} n g'iij:mje Z3 k ...adralnl p.resek 0.8. u pravoulaonl f:-esek 1. t n. hOS".ruko l' prt5lek okQ O.i; b\ UI to!U}u ta k'iadratol p.l"e'Rk oko 1.4 . ...... i':;\"!JUI~1 p~ 0&0 1.5 ! hrpaij &n1:1ni. prBek oko 0.8 3) T~t-:J~.l s:"~~>(1!:. Drakt~ru.!ika stOlndardn..i.h matl!':'1JaJa citlra.nib u knjixi .:.J.~ lc' na kra;: k::'J ""t'.
- =.... c..~ obliU ,,~b c!el
1 Pod.l~ u
!iv~
l" :-ab~cr : .; tz."o;esene su \-reOnostl dopuStenih napona f7d u zavisnosti 00 \"["S:~ :-" ~~:jala.. nap!'"e:!anJ3. i optereeenja: vrednosh za mimo opte~ n~ ~;:-';!3:1t 3:.. ~ kolone oznaeent;- sa I. za. Jcdnosmemo promenljlvo cp~~_enJe t! -iO".one ozraeene .sa U i za n:&izmenicno promE'nt)ivo opte, ~,.:' ".: ~ 'Jne ':::-...J.:ene sa Ill. Izuzetak cini jedino kolona III za dopu;~ .' ~,!";;:lski ?t:t~; t'..l su date dopu~tene \'Tednosti za optereeenja
113.Z -..3.
':...Ln~a_
l- wbL':"! ~ "- , C"clok.!p:':.\1!!l.
.li=.;"'e.
dt'"','':~ pr.J!rtb :!.(>
tekstu kn)ige usyojena su ova obeleiavanja velicme:
---I
oq
----- IlO-180
80 - l.~O 40 - 60
75-120
'"
4-)
' ...
12-96 43-64
24--32
',.
60-90 40-60 20-)0 90-140
6O - ~
)E \1, m- (0 Pa]
(0 Pa]
GR.,t
broj
90 - 1.20 SO - SO )0 -40
7.85
210
81
96-144
64-96 J2-48 43-96 32-64

16-31
. 7.8.5
30-43 43-96
6-5 32-64
16-32 21-35
215
Il
----.,
lO-SO :l-40 46 -60 31-40 Il-ZO 4O-SO :!7-33 6-l 7.65
III
&J
- - - - -I
I
~
30-lS 20-23 10-12
18-23
I
9-12
7olO
75 do 105
19
do 40
30-40
20-27 8.80
1)-11
60-90 40-60 20-30 45-70 )0-47 IS-23
110
- -
10-13 '5-70
30 -47 8.80
I
--
Il-23
120
i
8.70
30-40
20-21
10-13
! I
90
a'< -
pEG S ljenl
SU
normalru napoll tangencijalni napon povrlmski pritisak, modul e1asti~osti, modul klizanja, stepen sigurnosti, p~tualno IzdulenJl!.
T - Marnen' toIzije
M - Mor:aen, sa-qarrj.
Z. pojedi.ne vrste napona i optezeo!enja I jll&m materIjala \IPItltObovl indeksl:
c d -
.. pritlsak (i:ompreliju), za dopuJtenl Il&poD,
17
e - za istezanje (ekstenzija).
za k - za p _ za S - za t - za m _ za I - za II - za III - za
f -
savijanje (fleksija) izvijanje, povrsinski pritisak (pre~ija) . smicanje (sekcija), uvijanje (torzija). statil:ku jacinu materijala pri kidanju. mirno opterecenje, jednosmerno promenljivo opterecenje, naizmenicno promenljivo opterecenje.
Evo nekoliko primera primene oznaka i indeksa: dopuAteni napon, G, napon pri istezanju, G - napon pri savijanju, , ft napon pri uvijanju , Rm - zatezna cvrstota Gac!ina materijala pri Jddanju) f,\{, jacina m:lterijala pri pritiskivanju, f,\l, jaNna materijala pri smicanju. a", - dopusteni napan za savijanje, p" - dopuSteni povrSinski pritisak, fd' dopusteni napon za uvijanje. S I - stepen sigurnosti pri jednosmerno promenljivom opterecenju. U svim abrascima upotrebljenim u ovoj knjizi naponi su izrazeni u
' d -
Pa.
Pri proracunavanju masinskih elemenata od narocite je vaznosti pra-
vilno biranje dopustenih napona u zavisnosti ad opterecenja, vrste naprezanja, vrste materijala i drugih faktora.
18
Tablica 1.5
Statist/eke" dinamicke karakleristike standordnih marerijala u MPa (GPa)
Red.
I
.
oJ(
Oznaka
Rm
400 410 460 550 660 775 745 860 1050
1030
RpO .2
230 250 275 315 345 360 475 650 612 600 550 850 180 220
r
fiB
O\H!
c,y.[
2
3 J 5 6 7 8 9 10
II
C.OOOO C.0370 C.0460 C.0545 C.0645 C.0745 C.1220
1150 1300 1500 1800

2100 6000 6000 6000 6000
130 150 180 210 250 200 240 270 265 265 320 365 120
140
215
- Tw a" -. - 185 '. n 220

115 145 175
TJ
E
206 206 206 206 206 206 206 206 206 206 206 206 206 201 201 20 1
201
P
7.85 7.85 7.85 7.85 7.85 7.85 7,85 7.85 7.85 7.85 7.85 7.85 7.85 7.85 7.85
7,8S 7,85 7.4 7.' 7.4
JUS C.BO.500 C.BO.500 CBO.500 C.BO.500 C.80.500 C.80.500 C.89.020

C.89.020
I. e.
285 ;\25 385 440 485 320 500 660 585 645 765 890 250 300 350 400 140 170 200 280 310
245 305
240 280 310 340 290 380 470 460 485 500 660 180 210 250 320 60 76 92 130
120
160 165 210 215 245 215 315 410 395 315 390 120 130 190 220 70 100 125 180
77 77 77 77 77
1.00 1.06
1,13
1.16
1.16
CA120
C.4 720
C.5420
340 275 330 380 370 370 4JO 515 150 180 210 240 B5 100 120
16S
195 165 190 220 210 215 255 295 90 110 150 50 70 90 130
77 81 81 81 81 81 81 81 80 80 80 80 28 38 45 50
1.22
1,20
C.89.020 C.B9.02D C.B9.021 C.B9021 C.B9.021 C.J3.0ll
2.60 2.80 3,60

1.40
12 13 14 15 16 17 18 19 20 21
22
C.1730 C.1230
875 950
2430
2170 2170
CA830 1050 CL.0345 380 CL0445 450
460
2.60 3.00
.-
1100 1300
1500
liD
~.
C D .O ll
C 13.011 C.J3.01 1
CL.0545 ClO645
SL IS
SC20 SUS
520 600 150 200 250
250 360
1750
1400
1700
2100
180 50 47 57 80 130 150 210
78 96 108 137
en020 C.l2.020 C J2 020
- I
13 24
Sl.J5 NLl8 NL 42
NL 50
26
25
NL 60 NUO
350 380 420 500 600 700
240
280 350
400J
2400
2550
2300 1600 1750 2050
400
500
450
250
365
200
7.4 7,2 7,2 7.2 7.2 7.2
e J20:W
cn.ou
C.12.022
CJ2.021 C.J2.021 C J2.022
Napomenll UL lahlicu 1.5:

1) 5\'1 podaci u tablin prtd\t.vIJilju HC'dnJc y\edno\1I
2) Podadl;! /IG\uu(;PJ .lll3pIl M ~m
J) N.1 mel(ima .de JC , tavljena otnuka. .. nc l11~polllt:e ~ podlltkom. 4) Zn.. f~njc oznaka OW. OJ' I TW I TJ obJ2injeno jr u OdelJku 1.1 S) Ozrukll I.c. In:atllndck\ IXnc, tj. odno, c~nc tellk. prcms cc-ml!chkl C.OOOO.
1.5 OPSTA NACELA KONS1'RUISANJA ELEMENATA MASINA

Konstruisanje, tj. davanje oblika masinskim elementima vezano je uz izvesne uslove. Oblik elementa zavisi od narnene, poloiaja u sklopu masine, mesta i prostaTa u kame se iskorgcava (npr. da Ii u vlaznom prostoru, pod vodom, u praSini iL<l.). Vaino je da elemenat bude sto jeftiniji i po vrsti i po kolabni materijala i po izradi i obradi i da bude, karla ima mogucnosti, pnlago<!en standardima . Dalje Ireba voditi mouna da se elemenat lako moze transportovatl S obzirom na velit:inu 1 teiinu svoju i da se pros to moze sklopiti sa ostahm delovlma maS ine i raskloplti (montaia i demontaza). Jedan od bitnih uslova Je da se maSinskom elementu da oblik koji n.j"iSe odgovar. opterecenju kome je iz!ozen, d. bi materija! bio sto bolje i>koriSCen i d. bi podela napona u materija!u bila sto povoljnija (opsirnije o tome u predmetu "Osnovi konstruisanja" i u knjizi D. J. Vilasa: Osnovi maiJ n'lok,h kon trulc ll J. l. ~:lutn:l ... nJl~.J.. Heograd. 1984). Narl')~rtu o:rznJu treba obratill na lzbor vrste matenjala I nn natm 17rade i abrade. Po mogucnostt treba predvidali sto prosuji nacm mehanicke izrade i abrade (kovanje, valJanje , presovanje, hvenJe) i naslojatl da se obrada rezanjem, kOjil JC skupa. s\'cde na fllo manJu meru (slruganje, busenje, rendisanje, glodanj e, glai'anje ltd .). Naknadnu termlcku obradu treba tako predvideti da se oban na sto raclOnalmji nacin (kaljenje, pobolj!anje, cementovanJe, nitrovanJe I sl.) .
1.6 IZRADA CRTEZA I PRORACUNA

Pn iznd! crteia potrebno Je pridriavah se svih pravila crtanja i svih proplsa 0 fO(matu crteza. slovima, specifJkaciji delova j matrrijala itd. koji su izneseni u "Tehnickom crtanju". Crlei poJedmacnog elementa mora bili dovolJno tacno dimenzionisan tj . snlbdeven mer3ma i oznakama koje su polrebne da se nacrtani elemp.nat Izradi I obradi. Mere mogu bib racunske i konstruktivne. Racunske mere (mere iIi dimenziJe dobijenc racunom) cesta nisu potrebne za izradu pa Ih lada ne lreba unoslli u crtez; u crtei treba unositi sarno one mere na osnovu ko)ih se predmet moze izraditi u radionici. Svakako je vai.n~ da predrnet bude nacrtan Jasno I predstavljen dovoljnim brojem projekcija I preseka. da hi mu se oblik mogao tacno zamisliti i izraditi. Crt~ op~te dispozicije sklopa elemenata treba da ima sarno g lavne mere ~Je?tnlh elemenata radi orijenlaclje i, CJsim loga, mere polrebne za sk:apanJe I raspoznavanje medusobnog polozaja pojedimh elemenata (montazne mere). VaZno je jos istaci da je neophodno potrebno na crtezu oznahti od koga Je m~~erijala svaki pojedmi elemenat; ponekad treba osobine i saslav maten}ala narocllo obeleiiti. . Proracun, kao osnov~ pri kanslruisanju, daje glavne mere prema ko}l~a se p~edmet konslrulse . Proracunom dobivene mere (dimenzije) trcba pr~l~~odlll standardni.m meram~ . gde onc postoje, a gde ih nema. zaokruglltl lh tako da budu sto podesnl}e za lzradu u radionici, lj. i prilagoditi ih standardntm. broJevlma (lablica 1.1) po mogucnosll. Mnage mere elemenata odre<1uJu se cesto bila poreden}em sa merama slicnih, izvedenih ele20
menata, bile k l pomocu. empirickih obrazaca ' empirick, obrasc1 sas ta v I . su . d . . ' Jeru na osnovu IS ,us va I . aJu kOrlsnu orijentaciju pri konstruisanju. ohrasclma kOj! slufe proracunavanju elemenata usvojene su Dve Jedimce. za 51lu - njuln (N). za duiinu - melar (m).
. . l!
za vreme - sekund (s), za snagu - val (W).
. Ukoli~o negde u lekslu ima odstupanja od ovih jedinic biee to naroc,to naglaseno. Jed~n od redovnih izuzetaka je broj obrta koj i se uvek ~Voc!l na 1 mlnut : mmutnl broj obrta n. Mere za duiinu, iako se racunom dobivaju u m, unase se u emf. u vek u mm.
.. Prorafun maJ.inskih elemenata ~i se primenom obrazaca iz Otpomosti rna terijaJa ill "auke 0 fm toci oa osnovu zada tih podataka 0 opteretenju radnim uslovima i izabranim dopwtenim naponirna. Grafic!ki prikaz promene "apona pri promenljivom o pterecenju dat je oa sl. 1.3.
r-
1~
't
t;J
I~
~ -II
0
1\
bE
U
b
bE
t1
-a
Sl. 1.3 - Promena naponll zavisno od vremcna: a) pri ~is l o naizmenicno promcnljivom Clklusu opu:rctcnjo. b) pri ~islO jcdnosmerno promcnljivom ciklusu. i c) pn jednosmcmo promcnljivom ciklu$u sa prcdn::lponom om. Napon Om = (Omax + 0min)12. a ompliludni napan Oa :: (Omax - 0min)/2
I. 7 KONCENTRACIJA NAPONA
Analizom lomova maSinskih elemenata doolo se do saznanja da do lorna mote doei ooda kada se usvoje rclativno veliki stepeni sigumosti. Ispitivanjima je utvrdeno da podela napona odstupa u izvesnim uslovima od raeunske ill nominalne vrednosli lj. da je npr. 0c #= F/A. Podela napona je utoliko neravnomemija ukoliko je ohlik elementa sloteniji. Na primer, za ~tap kru1.nog preseka sa stepenastim prelazom , sl. 1.4, stvama podela napona prikazana je za 3 preseka i to prj istezanju i pri savijanju. Iz slike se vidi da je na mestima gde potinje prelazno zaobljenje maksimalni napon u perifemim vlaknima. Do ovih rezultata dono se eksperimentalnim putem (hidrodinamiena analogija, merenje pomo~u merom traka, fotoe lastit ni metod). Prelazno zaobljenje, kana! zn klin. o[>'Or za zakivak, zavojak zavrtnja itd . sve su to mesta koja izazi\'3ju neravnomemost u podeli na
j
21
pona i lOVU se i;l'orima koncenaocije noponn. Odnos maksimalnog napona prema no~. nalnom, dobijenom pomocu obrnzaca, nazvan je geometrijslrim loktorom koncenrracl/e
napona
"l;:
,
~.
an]
amax
a
b
5L 1A - Teorijsk3 i stvamJ podtla napona u !lapu sn prela:tnim Z3obljenjem: 3) pri ist~z.anju, b) pri S3vijanju I c) prj lorziji n3 mestu kanalo. z.a klin
Geometrijski faktor koncentracije zavis.i ad oblika i ad vrste naprczanja. On je za geometrijsk.i slitna tela jednak, tj. on ne zavisi ad velitine abjekta. On je najveci pri istezanju, ne!to manji po savijanju a najrnanji pri tOrziji. Za okrugli stap sa prelaznim zaobljenjem faklor a k zavisi ad adnosa pld i DId i obitno se daje u vidu dijagrama (s!. 1.4 i 1.5), Podaci za a k "ate 1.3 prakticno homagen i izotropno eiastitan materijal i to sarno u oblasti Huko\'og zakona.
o~------------~
9!a
51. 1.5 - Geomttrij~ki fak tor koncentracije napona ak u zavisnosti od odnoS3 p/d i D/ d
22
Kada se. na . n~kom. mestu nade ~e iz\'ora koncentracije dolazi do poremeeaj3 u loku na~onskih linlJ3. Tl_porem~t.3ji mogu UUc:J.ll na povecanje iii na smanjenje futora QIo;:- ZaV1sno od IOg3 ~a ,li ~e radl 0 ~o\'et:anju Iii smanjenju avora koncenU'acije goyon It o :arezuna preoprcrecenJa I 0 :are:lfflQ rastereeenja. Npr ked YTJuil sa kanaiom za klm koji se protc!e i u obbsl prelaznog zaobljenja utiCJj koncentraciJe se pot.encira. dolt ka. naI iz::a prelaznog zaobljenja dejstvuje kao Zlrez rasterecenja , a 11 1.6 prikaz.ana su on dva prirnera.
Zorez r05 rerecenjo
"
51 1.6
- --
t--
wez r.!~ter~CenJl u oblu.u luutnog .t1ebJ.1 UICZ preople-re6cnja

n3 meslu prcJ.nnog l.l.obljcnj3 1 bruu
l.J
khn
Z30rezi rastcrecenja mogl.l se primeniti i na mestima gde nerna koncenuaclje naporu. Ako se npr. u pljosnalom stapu. izlolenom Sl\'ijanju izbuli fUpl sa sredil:tem u neutulnoj osi. ova rupa bite zarez raslerecenja i napan u perifemim vl.aknima bite snunjen (11 1_7). iz sUke se vidi da z.arcz r.lSleretenja aktivira \'lakllll u bhzini zaIeza. koja preuzimJju deo opterecenja sm:tnjujuci na 13j "aei" najjace opterccena perifema vlakna
(I
On
51. 1.7 Z3TCI m.~I{,Te~nj3 U obhku OI\OU. \f.1~~urulm n::1pon ad ~\'Pnj.1 nun)1 JC od ttonjslo;:og uhn]juJuCt po\'cbnom n.1ponu na me-.tu ot\ora. Napan on ) nomma1m .1 o~ Q""3.rm
1. 8 D1NAMICKA IZDRZUlVOST
Lorn miUinskih delova nastupl nnjte!ce usled lZ\. Lll1lora melm O\'l}...... i preJonu nazivaju se dinamitkim za rnzliku cd statitkih. koji n:lStaju pn tz\' prog.ttslVnom optere cenju. kao ~ tO je slu taj pri ispitivunju materij311l nJ kidanje .. aporu kojl ~.zi\,2ju d, namitki pre 10m znatno su m:mji cd statitke jlltine materijab 0\, prdoml m kod !il.J., "ill rnaterijala ne pokazuju znake jnCih plastitnih defonnacij3. Dm3JTUtli prelom mote SL'
razumeti ako se uzme u obzir kristnlna strukturn mnt crijola i c! injenitn da matcrij31 nijc homog~ni kontinuum, vee dll redovno sndr1i lnn~ lvo mcs ta 113 kojimn je struktura ab normalna grubB , Prema tome makroskopska podcla napona rnvnOOlcmo rnsporcdcnjh po eelaj poVTiini posmntmnog prcsekB. kaa ~to se 10 obic!no zami~ lja kada se govon a g.lntkom Unpu apterccenolll nl iSlezanjc, ustvnri ne pos taji, vet sc redovna jnvljn sasvim nera\llamema podelB napona sa izrnzitim mnksimumil1la. I-Ia tim mestima n:l kojimn mn tenja! trpi jate oplerecenje dola7j vrcmcnom do prome na U slrukturi , slvarnju sc finc submikroskopske naprsline , ~ ije je dejslvo ehivalcntno dejstvu z3seka. Stvaranjem ovih izvoro koncentrncije naponn javljaju se jo~ izr!12.itiji maksimumi optcrctenja tnko da se vremenal1l stvorene naprslinc sve vi!e !ire uzimajuci makroskopskc rwnere , vidljive galim akarn. Ukolika se dea sa takvom nnprslinol1l aptereti umcrcnim opterecenjem. naprslin a preSlaje da se ~jri, metlutim. pn knsnijem opiereeenju jatcg inlenri lela !ircnjc naprslinc se nasl:1\'lj3. pri smanjenom optcretcnju prcslajc ild .. s...'C do tic dok se vremcnom nosetu povruna laliko ne smanji dn dec Ilije vi$e u st:mju d:! nosi dato oplcretcnjc i lada dolo.ri do dinamiekog preloma. Ook su za prelom pri progresivn om opterecenju ko.roklerisli~nc plastitne defomulcije i neprU\oilna prelomna pomina, za 10m uslcd 1,nmo r3 kllrukteristit no je da postajc dve pot puna razlitite oblasti. Prva. u kojoj je pomina gla tka . bez slIsed nill defomlacija. odnosi se na inicijalnu naprslinu i njeno ~ire llj c, i druga. u kojoj je struk tura ma lerijab grublja. kojn odgovara 1l1lsilnom . zo.vri nam pr~lomu . Prelam usled zamora n:.lStaje knda se prekornti dlilamicko izdr!.iji)'Ost nll1ten"jala.. Oinami tka izdrtljivost jc anaj naj\'eCi napon koji materijal (epruvcla) izdr1ava i pn praktitno beskono.tnam broju eiklusa oplerecenja. Ovuj braj 50 Zll tclik krece od (5 , . , 10) . 106 z:l legure bakra ako 50 . 106 i za lake legum ako :200 ' J0(\ ciklusa. Pri laboratarijskom ispitivanju na Zllmor rezultat sc prikazuje krivom linij om paz natom pod imenom Velero\'e krive (Wohler. 1800 ... 1882). Na ;)pscisi Vclerovog dija grart.l1 na.nesen je broj promena oplerecenjo. po kame nastupa 10m;) na ordino.ti adgoVB' mj.u~i napan. AsimptolSki dec krive odgOVUIIl dinantitkoj izdrtljivosli (sl. 1.8). Oblasl .... 'T1\1e do N = 10"' odgovara slatitkoj t:vrstoci, zn N = 10" ... 5 . 10 6 vremcnski ogrnnitenoj t'vrstoei, a preko 5 . 106 sve do 10 . 106 dinnmiekoj izdrtljivosti . Velerove krive snin~~ju se .za tuto ,na.i~enitno promenljivo napreZ3l1je pri savijlUlju, pri istezunju i pn tOI'ZlJI. zntim za t:ISlO Jednosmemo promenljivo nBprezanje z.a sve navede ne nafine naprezanjll.
a
51 1.8 , Vc:leroVll kri\'ll m-o.., ((N)'
b
-u . a
) b' 0 w.~ 1
. sc $I3 tl~kom , b) obbst odN -= 10 . . lOt jc obb~1 vremcn~k1 ogmmtcne d1Ramlth lZt.lrtlj i\'O~ll , 11 uN > 5 . 10 oblast din3mi~ kc izd rtljl\'O~1i
promena oplerC'ce nJll dl,) N
< lOt
\ITIlltr3
24
Dinami6kn iz.drtljivost materiJala iii osnovna dint1milko ;zdrlqiVOS( odnosi se na
epruvetu uglntane povt1illc. Za ne.ki malinski deo sa izvorom kOnCt.nlmcije ili dec nepra. vihlOg obLika rnzJikovate se dinamitkn izdrtljivosl , ana te hiti manja od osnovne dinami~ ke izdrtljivosti. Zn delove 1I skIopu ann je joo manjl1. Vreme.nski ogranitena dinamit:ka izdrlljivosl obeletavn::e 51) oN' a dinamicka izdrfljivO$t sa 0 . Aka se radi 0 lislO na.i7.me nilna promenljivol11 ciklusu 0 0 ::. ow' a za slutnj eisto jefnosmemo promenljivog CiUli'
S3
aD ::. Or Podnci 0 mnterijalu, potrehni za konSlruisanje. dobijaju se iz Smitovog (Srrulhl dijllgrnmll, sl. 1.9. To je dijllgrnm koji pokazuje z.avisnosl dinamitke izdrtljivosti od sred
njeg napona. Lin.ij3 koja prolazi kroz koordinatni poteta.k I sa apscisnom osom zaldapa lIgao ad 45 je li,nija srednjeg napona. Linij!! kojl1 polllZi od tatke tije su koordinatt (0 , uw) zak1llpa sa apscisnolll osom ugao od 35 ... 45. zavisio oct mlltcrija.la 1 naCinl napreza nja. Dijagram zn upolrebu prOtele se sarno do ordinate R 0.2' Postoje SllUt0\1 dijagrami z.a isteznnje-prilisak, La snvijanje, l.3 torziju, i to za niz nfaierijala. u Dodat:ku Na s1. 1.9 vidi se kako se pomotu Smitovog dijBgramu rnogu uustrovali runt slufaje,"j naprezanja. Ordinate u dijagrnJl1u mogu se iz.rn7Jli zbiJom 0- + 0 A' gde jt 0 A amplituda izd.rtJjil'osti. Za OislO naizmenitno prome nljivo optere~je 0- = 0 i 0 = Ow' za cislo jednosmcmo promenljivo opteretenje oJ. = om" Kad ordinlll~Onture j&granlA postigne \'Tednost R 0" amplituda izdr1ljivosu. pri poveta.nju srednjeg nllpona. naglo opada. Podllci kojimlseKollslrukLOc koristi su om i 0 A' odn. Tm I TA"
1.9 DINAMI CKl STEPEN SIGURNOSTI

Dinamieki stepen sigumosti definisan je k!lo odnos
gdc su:
~I
raktor stanjll spoljnc pomine,
h - faktor yel.h!inc objektn,
;3 -
fllktor t.cmpernture,
ostali eventualni uticaji obuhvaceni su faktorom ~4 tJk - stvami ili efekeiJltTi fake or koncentracije napona.
-
~4
Faklor ~ 1 uzima u obtir stanje spoljne pomine i uz.ima se iz dijagrama na sl. 1.10. It slike se vidi da je ~ I manji od jed an (izuz.imajuci poJiranu povriinu) i opada sa porastom jacine malerijala. Pominska oksidacija ima jak uticaj na ovaj faktor.
" " :>-..

2> ,
- It
I ' f-l
I-
-+
!-l--
--- -..... K
i'<:.
,0.' 1"-
,
t
j
f+
0
~
. l'<, ,
..
" .
'",
"" "" '" ""
! II-h- b. Pre: L J'-.. + :".... <- IT .. . r,--+ , H :-:;T " , If-;" i

-
'" .
:" ~ N- + 1
~.
,.
, ~
l-
&:lO tOO 1000 I
1100 ,'00 l tal ISIb
51. 1.10 - Faktor \Ianja spoljnc povdine u zavisnosti od ja~ine
malcrijal.a ~I = f(Rm)
Fakl or ~l l avisi cd veliCinc preseka , najccsce cd precnika. i usvaja se iz dijagrama na sl. 1.11. 7.. precnike do 10 mm on je jedan , a potom opada. Velitina objekta ima uti caja 531110 pri ist czanju i savijanju . dok pri istezanju i pritisku nema uticaja oa dinamicku izd rtlji vos(
ill
60
100
180
lID
l1/O
lIXI
..... -d[mm]
f - pri savljanju. t- pri torzi,J/

51. 1.11 - Faktor _" eli~ine objek ta lprc~nika) U 7..:lvUnosti od prcl:nika U SJ,,\janjc i za torziju. Za isu:zanje jc h '" I
26
Faklor h uzjma se u abzir sanlO 7 temperature preko 350C .a Faktar ~4 uvodi sc p rema potrebi Npr. za slutaj da je pavriina ojatana kao kod abrade mlazom celicnih !opti ca , ovaj faklor blce veci od jedan, jer se obradom mlazom celicnih ioptica povecava dinamitka izdriljivosl. Svi faklori ~ pr~d5iu\'ljaju uticaje na dinami~ku izdriljivost i najcei~ su u upotrebi sama prva dVJ. Oni umanjuju dinamitku i/.driljivost. Faktor 11k pokazuje kuliki je stvarni ulkaJ koncenlr3cije napana na dinamitki ~ tereccni element. Svi malerijili nisu u istoJ meri oseLijivi ns izvOre koncenlracije. Najrnanj e je oselljivo Uyeno gvojlle. a najviSe legirani teUk veLike jacine. S tim u vezi. u\'eden je jd jedan faktor tzv. stepell asci/jil/osli nn koncemroclji 11k. ' On je detirusan ho odnos ~k = (Jlk - J)/(<>k - J) odaklcje
r
Pod aci 0 [aktoru 11k naia:le se 1I tabhd 1.6.
Tabli"" 1.6 Slepen oset/jivO)li kd kOflcelllraciji

MatcrlJal
~k
Siyj liv
CelieOl liv CeUkjacine Rm '" 400 MPa Cl!likjatinc Rm =400 . .550 MPa Cchk jacm!:' Rm = S50 . .. 1000 MP:l Cchkj~cine premo Rrn '" 1000 MPa L.:guu: iaklh mc.tab
om
0.30
OAO
0,55
0.70
0.70 0.60
0.20 . 0.40 . . 0,60 0.70 . . 0.90 .. 0,99 . . 0.80
Nnpomena Ul. tablicu 1.6 : Slcpcn OSCllJl'o'OStl k.:t koncl!nuaciJi odreduJc.sc ckspcnmcnulno IUO lt~ Ie upore-dUJu dmamu~: kc izdrzljivo~li epruveta. jednc Ixl I drugc 'iii lzvorom koncenuilClje. 1iI koju Je poZJUI f.ak1Ol ~. tada jc 17K. ,.. 0Do'0D' gdc j~ Doer diJwruckn IlJlriJJi"O~1 cprun:h: ..a IL\'OIom k.oncC"ntra~.,.fC
as
u slueajc\'imn k3dJ. za lleke materija1e ne posLOje dinamitke k.arakteri.sukc: ?"e 5C mogu izracunati na asnaw relacij<! kaje su date u tablici I 7 Pol~ru obraz3~ Ll njihova prara cu navanje daL je u zavisnosti od z.ateLne" cv~toct: Rm I on Je u ubliC"1 pcxhute:Jl.
T.blica 1.7 Medllsoblle :zavis1losti dinamickih karakleristika

M:1tcrijal
Cclik
IslcZ3njc
Savijanjc
o}~[ = (0.42 ... 0,45)' RD}
Torzlja
TW = O,5R 0Wf
Ow = 0.72 0Wf
oJ'" (1,7 ... 1.8) Ow
aw=O.7
0Jr - {I ,33 ... 1.l)3~ 0Wf

0Wf "" (0.4 ... 0,42)' Rm
'J: (1.4 ... 1,8)' 'W; 0,58 . o.,vr

7)
'w
Celie"i
~,
owe
0J=41.5 ... J.7)OW
0n= (1,4 .. 1,6)OWf

0Wf'" (0,3 ... 0,45) 'Rm
-= (\,4 .. ,1,5) iW
Lak, \egura
Ow = (0,5 ... 0.6) 0 Wf

OJ; (1 ,3 ... 1,6)
OW
Napomcnc uz Inblicu 1.7: I) Gramca razvbc!cnja za ,lelik pri sa~janju RoO.2,f :: ~~.1 .. : 1,2) . RpO,2. ziji) RpO.2t "" 0,6 . RpO,2. gdc JC RpO,2 gr:'lmc:a r3zvl:l~enJ3 pn Istcl.'lnJu. 2) Manjc vrednOSI1 U zagradam3 odno~c 5e na ugljcnicni telik legum manje vrt'dnosli ~u Z3 livcnc legure.
:1
pri uvijanju (tor:1
yetc
n.:I.
lcgiran cclik.
kod lakih
o A (1 A) mote se izracunati ako su poznati podaci za
Za materijal za koji se ne raspolafe sa Smitovim dijagramom amplituda izdriljivosti Ow i oJ- Prilikom opisa Smitovog dijagrama receno je da prava koja polazi iz tacke (a, ow) zaklapa sa apscisnom osom ugao od 35 _ .. 45. Tacna vrednost ovoga ugla moze se izracunati. Neka bude taj ugao alOaten sa~, tada jc tangens p jednak (sl. 1.9);
Ordinata u dijagramu za neku vrednost am jednaka je am + 0 A- Tangens (3 moze se izraziti i na ovaj nacin (am + 0A - 0W)/om odakle je
o A = Ow - om (I - tgll) , adnasno
'A ='W
-'rn
(I - '!!p).
Napomena:
~od clemenala ~ izvorom konccnlr.lcije napona napon am treba pomnotiti faktorom Ckk. Ovo. V~ZI 7..3 SV~. statlcke napc:mc p:1 i l.3 staticku komponentu dinamickog napona a . Pri reiativno J:lklm srcdnJlm ~aponima am povct:lnje ovog napona mnoicnjcm faktorom kon~ntracijc <lk ~ovo~ do pomemnJa ordina te izdriljivo~ti udesno i z.a vrcdnost cfektivnog srednjeg nnpona lrk ' Om RpO,2 do naglog o PJd3J'lja amplitude izdriljivosli.
28
2. SISTEM TOLERANCIJA ISO

2.1 OSNOVNI POJMOVI I DEF!NlCIJE
Polazeci ad finjenice da se ni jedan pcedmel ne mote da izradi sa apsoiulno tatnim merama uveden je sistem toierancij:l. Najpre u industriji naoru1anja, a potom i u drugim industrijama (automobilskoj i dr.). Tek 1936. g. ulvrden je medunarodni sutem lcleran cija ISO (JUS M.AI.120). U siSlcmu tolerancija ISO polazi se od In. nominoint mu( "pro 50. 2eljena mera je pojam koji obuhvata npr. sve mere izmedu 4> 50 - 0,25 i q, 50 - 0,064 mm. Prva mera 50 - 0,025 love se lIajvecom merom, a 50 - 0,064 najf1umjom merom. Za abe mere je q, 50 nominalna mcca. Svaka rncra dObijena pri izradi, tzv. s(Vanla mera, prihv3t3 se sarno ukoliko se nalazi u intervaJu izmedu najvete i najrna
nje mere (51. 2.1). U sisternu lolerancija ISO dimenziona linija, koja obeletava neku no-
SI. 2.1 - Odno:. najmanjc mcrc/tfmlO i najvee mereM max prem3 stvarnoj mut Ms I nOlntnl:moj mcrilrf n. Raslojanje dimcnzione lmije Mmu od nulte l1ruJc 0-0 je gornjc Od'ltuplnje, 4g. dimenztone Iinije MmlJl od nulle ltnije donje odstupatlJc, G'd RUloJanp: dimenziOnlh Il00JII IIf max I Mmtn je tolerancija T, u o\'Om dutaju To jer } t ram 0 OIOVUlI
minalnu meru , nazvana je nullom linijom i slufi kao polazna linija pri izutavanju (oleran' cija. Nulta linija prikazuje se kao du! koja na krajevima ima oznaku O.Uda.Ijeoosu najvete i najmllnje mere ad nulle linije zovu se odsluponjiflUl, i to gomjim i danjim, obeleUrum sa a! i ad' ako se radi 0 slabJu (osovini iii eepu). a sa Ag iAd' ako.se radl0 Ot\'oru (ruPI) (sJ. 2.2). ApsoJulna vrednost razlike a, - ad = To. ,ako se radl.o nabJu, ~ Tr aka se radi 0 Olvoru. Ovdc su To i Tr tolcrancije. Odstup:utp mogu blu veta 11W1JI W jednnka nuli l mogu se nalaziti . Zllac!i, wad nulte Linije (a > 0), na nultOJ lirujJ (a. = 0,: i ispod nulle linije (0 < 0). Karakteristitno odslupanje je ono koje je bUlt nuiloJ linfJI j njegov polotaj je obe1ezen slovom abecede i to malim aka se r3dJ 0 stablu i "tblim aka sc radio OlvaTU. Slava if Ii 0 (t, L i 0) su izostllvljcna da ne bt ~t\"uaIa ubunu, Of doJ .. u su slaY:! ZD. Ib i ze (ZA, Z8, ZC) (sl. 2.3).
$1. 2.2 - Go mj3o i do njll o d slup3onja L.1 o lvorc (ru pc) i 1.30 stabla (osovinc)
Zc-,-JJ..I..L..
00,
J' ,
9
0,
<l ,
Q
$1. 2.3 - Polot3jnc oznakc lo lcnncijsk ih polj3o z.a olVo re i u sislemu ISO
l.:l ~1 3bla
Srafirani paraJelogram na sl. 2.3 zove se tolcrt/fIlliom zOllo m i sve ie ljene mere moraju da lete unutar tolerantne zone. S tim u vezj uveden je nac in merenja pom ol; u tzv. grrr:-:if!nih meriifl: za stabla racvaslih , a za otvore u vidu cepova (sl. 2.4) . Mcra osovine
Sl2.4 - Racv:lSto graniC-no mcrilo Z:I o~o ... inc iii siabio.
30
prikazane u prescku Iczi . unutar lolerantne zOne ona )'e mall)', od naJve!"'c mere. veceg . . ' ~pon a ra~vc. Ako osovma n~ proiazi kroz yeti raspon racve ona treba da se dorarli. Joo malo sastrufe, a aka prolazl kroz ul.i Taspon racve ana je preterano sastrugana i ba,a se kao otpad. Stema raevastog merila sa veCim rasponom zove 50 dobra S I roJUJ, a ana S3 ,_ manJ lIn 1010 st~alla. Kad merila sa c!epovima (sl. 2.5) je ohrnuta: fep manjeg pretnika odgovara dobra] . a veteg prefnika lo~ oj strani.
51. 2.5 - GraOltno merilo
7,3
otvor~
Hi rupc:
Za sva karakteristicna odstupanja i Z3 svaku pololajnu oznaku ISO propisuje numeri cku vrednost sa predznakom izratenu u mikrometrima. Npr. z.a oblast precmka 18 ... 30, za poloujn u oznaku[,je a g = - 20 ~m (Tab . I u Dodatku). Yuma tolerantne zone, tolerancija , in3cunava se odn. dobija pomotu jedinice tolerancije i i /akrora h'alirera x lcdinica tolrancije
;=0.45 Dl/l +0,001 D[I'IllJ.

gde je D aritmeti~ka sredina krajnjih vrednosti jedne oblasti precnikD , npr . .z.a oblast pre ~nika 18 ... 30, D = (18' 30)1 / 2 = 23,24. U domenu mom od I .. 500 mm inn 13 oblasti pre ~ n ika. Visina tolerantne zone zavisi ad pretnika i kvalltcta . K\':iliteta ima 10 (ad 0 ,1. 0, I , ... 18). U tablici 12.4. 1 u Dodatku dale su tzv. osnOl'lIe IOltrancijt. Za kvaJ itete ad 0.1 ... 4 to su empirijski dobijeni brojevi , a od kvaliteta 5 18 brojevi dobijeni mnotenjem jedinice tolerancije faktorom kvaliteta. Npr za kvalitet 7 i ob13s1 p re~ nika 18 . . . 30 jedinica lole rancije i = 0,45 ' n .24 1/l + 0.001 13.14 = I.31 ~. fakt o r kvaliteta je 16, pa je osnovna tolerancija i x:: 1,31 16:: 20.92;:: 21 p .O'3j broj nai3Zi se u tab. 12.4. 1 u Dodatku. Sistem toleran cija [SO dolazi do svog pun ag izrataja prilikom skJapanja delo\"J. Tada je, zahvaljuj uti toleran cij ama, mogute sklapanje delava izrademh bilo gde, bez ikakvog naknadnog pade~a vanja. Om agutena je serijska iii rnasovna proizvodnja Prilikam izbara talerancija u yeli sa skJapanjem postaje dvc mogutnostJ ledna je kada se za atvare usvaja polotajna olnaka H. za koju je Ad = O. pa se teljeno nalega.nje posti1.e zavisno od izbora poloiaj ne alnake stabla. Ovakav sis tern nalaganjJ zo,,e st sisremom zajednickog o n'ora ili sisremom zojednitke IOltrancije unulrJ.1njt met (d 2.6). I d rugi, koji se re tko primenjuj e, kod koga sc za stablo usv'jl polot.1jna oznaka h, z.a koju je a ::= 0, p3 se t eljeno naleganje oSlvllruje izborom polotajne ozn3ke ol,on. (ho je sislem sflaponja sa =ojednickim stablom iii = ajednitkom to/erotlc/jom spo/Jn~ mtrl (s!. 2. 7).
Hit
Hlp
51. 2.6 _ Sislem skJapanj:a S3 z;ajcdnilklm olvorom (polotajn!l oznaka Olvora uvek je II)
Plh
SI. 2.7 S~tem
Rlh
$kbpanja sa zajednil:kim stablom (polotajna oz.naklllilllbl3 uyckje II)
Posloje lri vrste naleganja: labavo, kada je precnik stabla uvek manji od precnika Olvora, sklop je labav; neizvesno, kada je u ekstremnirn sluc.ajevima precnik stabla yeti a drugjpul manji od olvora, sklop je prelazan: i cvrsto. kada je precnik stabla uvek yeti od precnika olvora, sklop je tesan . Sklapanje se U ovom poslednjem slucaju mi ili nasilno ili se dec sa otvorom zagreje taka da se otvor prosiri ill se sta610 oWadj i ono se suzi pa se sklapanje lake ostvari. Pod pojrnom rwleganje podrazumeva se medusobni odnos po'" louja tolerantnih zona slabla i Olvors. Toierancija fJaleganjo nanosi se za lab ave skJopove nallic od nulle linije i iznosi Zg - ld = Tr t To. gde je Zg najveti zazor, Zd najmanji zazor , To toierancija stabla (oso. vine) , a Tr tolerancija otvora (rupe) (sl. 2.8). Za Cvrsta naleganja tolerancija zazora (prekJopa) Pg - Pd = Tr + To nanosi se od nulte linije nadole.
51.2.8 - Tolerancija n31eganj3: levo. za I3b3vo i d.:sno. zn t:vrs!O naJeg3J1jc
32
2.2. IZBOR TOLERANCI1E
Izbor tolerancije predstavlja za konstruktora vrla odgovoran pono. Suvi!e fine to

lerancijc z.natno poskupljuju proizvodnju, a u nckim slufajevima mogu biti i neizvodive . dok , Opel, suvije grube tole rancije dovode u pitanje ispravno funk cioniianje nekeg s.kJopa . 10$ uvek trofkovi proizvodnje zavise iskljut ivo ad kvaliteta (tolerancije. visme to)erantnog polja), ali ne i od polotaja lolerantnog poJja. Kvaliteti I .. 4 primenjuju se pri izradi memog mla i u precilnoh mehanici , od 5 ... 11 z.a spoljne pret nike , a od 6 ... 11 za unutraJnje prec!!nike u OpUem maSinstvu , a ad 12 ... 18 prj prcrizvodnji poluproizvoda. Na osnovu naznaeenog kvaliteta odrel1uje se m!1!ina oa kojoj te se obrada izvditi. Ked najrnodemijih m3!ina alatki, kod kojih s.e obrada vrii primenom elektronike
proizvodnje oe z.avise ad kvaliteta. Karakter nekog naleganja zavisi od srednjih mera skJopnih deloVii . U proizvodnJI najvet i broj komada koji se izral1uju izraden je sa srednjim merama ill sa merama mo
bliskim srednjim merama . S tim u veri mogute je da se neki uobic!ajeni sk.lop zameni nekim drugim, grubljim i jeftinijim sa stanovi!ta proizvodnje , na ovaj nac!in : nen je npr uobitaj.ni sklop ~ 50 m /[7 za koji je srednji zazor Zm 50 ~m (sl. 2 .9) Ako so sod. mesto polja In upotrebi polje H8 treba potraiiti ana polje za stablo koje te obezbeditJ srednji zazor blizak srednjem zazoru ad 50 JLIIl. To se Vl1i na ovaj jednostavan nac!m: iz slike 50 vidi daje Zml = T,, 12 + bll l+ Tol 12 = 12,5 + 25 + 12,5 = 501ffil Ako" I za osovinu usvoji kvalitet 8 bi~e la l 2 1= Zm I - T,2 / 2 - To2/ 2 = 50 - 39 / 2 - 39 12 = = I t ,urn, odn . - 11 ,um. lz tab . 12 .5 u Dodatku vidi se da je najblita vrednou a,2 = 9 ,um Uo odgovara poloi.ajnoj o7.naci g. Srednji z.azor Zm2 je z.a sklop sa naleganjem H8/ g8 4 8 !J1Tl, !to je bUsko zazoru ad 50 Iffil Od svih mogutih kombinacija naJeganja ISO je izdvojio sarno neh , a od oVlh ll' dvojenih prvenstvo pri izboru dao je z.a 17 naleganja u sistemu zajednitko! otVOf1. i 1J u sistemu zajednitkog stabla.
tr~kovi
=_
H8
H7
'" '"
'" '"
It\
It\
<:>
01 01 ....
CO
~
'"
(7
g8
51. 2.9 - limen:! sklopa ~ rlllljlm lolcnnClJama lklopom s.a JfublJun tolcrancijam& (lcnlitetl1 umenJeru su. Icnhtefltna 8)
JJ
Tabticn 2.1
Preporucenil ,wleganja
Sistem ujednickog OlvOro
N3lcg3.nje : 13b3VO
ncizvesno jS, kS , m5, n5 j6. k6, 1T16 , n6 j7, k7 , m7, n7
cvrSIO
H6 H7 HS HS H9 HIO HII
E7 , (6, gSt h5
p5,
rS,~.
IS, uS
39,bS.c8. d8,e8,f7.15. h6 39 .b9.c9, d9.e9 . f8 , h7 , hB

dID, e9, [8, h8
a1',bll,c" ,d ll , hl1
p6, r6, 56. 16. u6, x6, z6 p7, r7 , <;7. 58, 17, t8. u7 u8, x7, )(8, z7, 28, lobS, leS
19, u9. x9, 2.9, zb9, zc9 ulO. :<10, 210. zblD. ze lO xl1, zl l , zbll. zcll
Sistem zajednickog stabl3
hS
7,F6,G6,H6
A9 ,B8 ,C8.DS,E8 ,E7,G7 ,H7
A9 .B8 ,C8 .H8
h6 h7 h8 h9 hlO hll
J6,K6,M6,N6 l7,K7,M7 ,N7

J8 ,K8,M8,N8
P6,S6, R6,T6,U6
P7 ,R7.S7,T1,U7,X7,Z7
A9 ,89 ,C9 ,D9 ,E9,F8 ,H8 .H9

D1D,E9.H9
A 11 .Bl1.Cl1 ,Dll ,Hl1
SS,T8,U8,X8,ZS,ZDS,zC8 T9,U9,X9,Z9,ZD9,ZC9 UI O,XI O,Z W,ZDI O,ZCI 0 Xll.ZlI,ZBlI,ZClI
Napomene UI tabl..icu 2.1: 1) Prvenstvcno UCbl bir.lti n31eganja sa podvucenim Ozn:akaffia. 2) Preporucene familije nalegnnja u skJadu su 53 JUS M.A.200.
Tabtica 2,2 Pn'meri primene raznih vnta na/eganja u sistemu zajednickog otvora
A) lab,lV3 nalcg:lnj:l
H7m H7 / g6 H7 / h6 H8/d9 H8/f11 HS / hS H9/e9
Za klizna letilu malina nlatki. ~ letitia bregastih osovina, kardansltih vtatila, 13 lculisne lclizD~ e u meh3nizrnima
Za I1ksij3ino pomerljivc zuptanike i spojnicc, ~ntiie, Z3 sldopovc clcscent.:ua i ogrlicn
UI
leliitl1 molornih poJuga, za klipnc
Z3 slclopove dvodelnih leiijta , Z.1 poklopce rcduktora , t.:l pomcrljivc zuptanike i spojnice, za ce ntrisanje spojnica i cevi, :z.a z.am:ajce sa tnngenlnim klinOvtJ1l3
Z:a kHpne prstenove u kan3lima, UI brzohodll Idizn3 ie1iiu, za pJand!e.re pumpi, za Je!ula poljoprivrednih malina, z.a Idi.sta turbogcneratora
Za ak.sijalno pomerljive zuptanike i Spojfll CC, za ukrsne glave u vodicama, Obrtnih pumpi i vcntilalora, za zuptaste pumpc
ZIl
Ie!i! ta
Za prstenovc z.a poddavanje, za lc1ijta poljoprivredfllh nU!inil i dizallCil. Z.3 C!ivij~ eentrisanjc, z.a uictnjllte, z.a lcfina vodctlh vrctena suuga, za vratila sa vilc oslonaea, za c!awe prednjih lotkova na motornim vozilima, za vtatil3 prenosnika
HJ I / all
HlI / bll HlI /cll HlI / hll
Za ve!aljke gibnjeva, z.a ruk-avec u lc:b!tima vrala lotgta

Za lefiJu grubih poljoprivrednih malina, ta osovinicc kotionih poluga na vozilima. t:l Osovinict nil vralimllloii!I:l, o$ovinice; u~lavljata Za distancione prstenove na vratilimll, z.a slepc navrtke , zn osoviniec l.glavaka
34
Nastavak labtice 2 2 b) Neizvesnn nalcganj3
H7 /j6 H7/k6 H7 /n6
Z3 postelj ice u klipnj3~3ma motora. ZlI jcdnodeln~ PChlcljicc koj..:: w: ~c 10 mc-nJ;tju Za ~UP~3~1k1! na vr.lhlima Shuga. za n~vljlV3nje k.ijl~nib. zarJUJoJo I wblJe oplcreeelllh rU~IC3. 1.:1 pod~cnc ~Ivlje
~ kosulj.i~1,\ u dlindnma mol ora, 1.:1 vczu ck...ccnt3f3 ~ vra llhrru . ;u podelc:ne tavrl. nJe, za letdnc ~aurc u kufiC3ma redukl0r.l
C) Cvrsta naleganja
H7/r6
~ ~3nduie vagon)kih I lokomotivskih to.tkova. 7..3 venee pu'nih zuptllllb 11.tJ1;1\-. IJelllh n3 lotkovc od swog hva, Z3 OSQVIllIC< U klipc)VJm.:a mOiora u. unulfunjlm Q. gorcv!l..IlJc m
H8/u8 H8/x8
Za vcne(! i gl:lvtinc zuptanik:J. z.a :z.amajce. III u~vrltivanjc \pojma nl Yf:aliluna bel: upotrebe klina. za presov::lJlc sklopovc r3Zhc!itl! namenc
Nnpomenl! uz tablicu 2.2: I ) N3\"cdclll primeri rnogu d3 po~lu!e sarno ho orijenI3C1JI. jer ~ u nekim !\.lut.'lI(VUtu nakpnja prora~un3vaju. Tako se npr. pror3cunav3 nalegJnje Z3 kliznn letdla koje eVbl ad obnrme btuae rukavC3, optcreeenja. rndne tempernlure I viskozno~h ulj3 1.:1 podffiUlvanje 2) CVI)(1 sk lopovi se takode pror3~ un avaJu zavisno ad optert:tenJ3. NJlhov proutyn objdnjen jt u poglavlj u 7.
2.3 unCAl TEMPERATURE NA KARAKTER SKLOPA
na proO""nu d utinskih mera temperah. :..: Iznosi
Temperalume promene ulitu na promenu zapremine maleriJaJa pa prena tome I m ~i nskih cJeme n:lla . Promena dutine zavisno od promene
6 / ; a ' / '(I, - (0).
gde ie:
a [OC- I I _ temperatumi koeficijentlineamog li renja, odn. slruplja.nja.

I [mm1
'1
- dutinska mera na temperntun to .
[OC I - temperatura na kojuje deo zagrejan ili ohladen.
Za jednorodne m3terijaie , za koje je temperaturru koeficijent lmeamog 'uenJ. lli skupljanja jednak, promena temperature praktiCno ne utiCe na promenu klraktera ~~ pa (s1. 2.10). Mctlutim ako su elementi u sklopu od raznorodnih mllenJila .... ocleJnalim koeficijenlima a, promena temperature utiCe na promenu karaktera skloplc On promena je j~ izrazitija ako ~u srednje temperature deiovil U sklopu medlUoboo rulitlte. uo 'to je to sluCaj kod sklopa klip -cilindllr motom sa unutra!njim s3g0ft\1O,tem. Prorltun naleganja u ovakvim uslovima obj3.!njen je u primeru 21.
35
SL 2.10 - Utic:aj !(!mperatume ptomene nl ka.n.k:ter sklope
P rim e r 2.1: Sklop klipa ad lake legure i cilindra ad sivag liva treba do. je na radnaj temperaturi 50 H7 / g6. Pita se kaje naJegllnje treba propisati no. osnovnoj tempe raturi od 20C, aka je srednja racina temperatura klipa 150 i srednje radna temperatura cilindra HXloC. Koeficijent a za laku leguru za klipove je at = 23,4 . 10- 6 C- 1 , a za sivi liv <rc = 9 . 10-6 C- 1 Na sl. 2.1 1 prikaznna su tolerantna polja spregnutih elemenata na radnim temperuturama i njihov polotaj na osnovnoj temperaturi. It slike se vidi daje
H71g6
t -to
" S'
..,
'" _JlII_~
'tl
<I
H7/c6
e d..,
0'
t k-lO
Sl2.11 - Polotaj tol~nnc:ijs.kih polja o tvora ci.1indra i pretnika klip;l it primera 2. 1. Levo: na ndnoJ ternpenturi i duno : na temperatun ndionice (200 e)
=23 ,4 ' 10'"

till = a
Odgovanjufe promene prefnika klipa 6d i cilindra till iznose 6d 50 10' (150 _ 20) = 152,11' m
=" . d (I
k
_ I )
e D (I, -
1 ) = 9 . 10-' . 50 . 10' . (100 _ 20) = 36/lffi. 0
36
Kad se ove vrednosti uvnle u gomju jednainu dobija s.e as,lok = a s ,llk
+ l:!.d - l:!.D = 9 + 152,1 - 36 = 125,II'tTl ,
Ako se usvoji dn je nulta linija pomerena za 6D nadole dobite se naleganje u sistemu u . jedni ~ kog olvora i lreba pronati polotajnu oznaku a slabla koja je bllska dObiJenog protaCunskoj vrednosti 125 ,1 ~m . Iz tablice 2.1 u Dodltku vidi se daje to - 130 ~m u po_ lotajnu oznaku c. Prema tome tcateno naleganje na osnovnoj temperatun je
1150 H7 / c6
Iz s1. 2. 10 i 2.11 se vidi da temperatume promene ne utitu na promenu visine tolerant-
nih polja, odn, n. kvalitel.

2.4 TOLERANClJE KVAUTET A POVRSINE
Svakom kvalitetu IT odgovara odredeni kvalitet povrlinske hrapavosti. Pod pomins.k.om hrapavo!tu podrazumevaju se oblik i visina neravnina na povrtini. koje Ie jaY. Ijnju kao posledica rnehanike obrade. Najfin ijoj obradi: glaanju , lepovanju i honoYlftju odgovaraju najmanje neravnine . ne!to vete ostaju posle linog struganja Lli bndenjl. Ijol vete posle obitnog struganja iii grubog bMenja. Kvalitet povrtine mote se lako utmliti posmatranjern. pomotu Smalcovog mikroskopa (Schmaltz) ili prim~nom neke druee ~ de . Prema JUS M.A I .021 kvaJitet povrtina svrstan je, zavisno od povrtinske hrapaVOlti. u 14 klasa . KInsa 1 prcdstavlja najlinije. a. klasa 14 najgrublje obradenu povninu. U cilju lak~eg spora~mevanj3 J1:lS uvodi kao merilo neravnina. velitinu Rra koja predstavlja sred nje aritmiCk,o odstupanje 1aaka proma neravnina cd srednje linije, posmatrano na nekoj referentnoj ~ni I (s1. ~ , 12) ,
.y
O~--+--+--~++--T-r-~.-
-y~--------~--------~
51. 2.12 _ UVl'tan prc~k ncuvmna ob",l1cnc povrilnc {hnJYwo'l) na.rtfcttntDOJ dwnl I iIO I
I
R gde je n broj ordinata y.
= III 0 J
Iyl-<u '" 1:
1
I)"
It" ,
T.bUca 2.3 Klase povrf;nske hrapavosti zal1jsno ad Ra
R.1J0111
K1ua
0.012
0,Q25
0,05
0,1
0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5
25
50
100
hrapavosti
10
11
12
13
14
T.bUca 2.4 Klosa povrlinske hrapavos/j zavisno ad IT kvaliteta

IT l"Vlllitct
K1asa povrtirukc hrapavosti
10
11
4 ... 7
5 .. . 7
6 ... 8
6 .. . 9
7 .. . 10 8 ... 10
8 ... II
Napomen:a lIZ tablicu 2.4: MlInjim mernmn odgovarnju manje vrednosti povrsinskc hrapavosti i obrnuto. Npr. za kvnlitet IT 5 i za llis< 7.
d c 3 . .. 18 odgOvrull kM 5, a Z.1 d= 80 .. . 250 k13~3 6 , :1 prcko 250
Tablica 2,5 NaCin izrade zavisno ad IT kvalilela

IT kvalitcl
I 2 3 4 6 7
SpoljJ!ne povdinc
UnutrnJnje povdine
Gl.acanje,lepovanje
Glacanje, lepovanjc
Glacanjc, lepovanje BruJenje Fino ~lrugtlnje. bruJenjc Fino slruganje. bru!enje Struganje, grubo brmenjc Ijtdtenje, izvlacenjc g1odanjc,lcndisanjc
Lcpovanje. honovanje
Lepovanje, honovanjc Rnvrlanje
8
9 10
11 12
Fino slruganje. bru!cnj c Fino slruganje. bru~enjc Glodanjc. struganjc. prosccanje,

iSli~kivanje
presovanje
13
14 15 16
Izvlatcnjc, struganjc Valjanje, Sl ruganje, presovanjc Rucna obrada, rendidanje. stluganje Kovanje u kalupu, livcnje u kOkiti
Struganjc, Siruganjc, SLIuganjc. Struganjc.
ptesecanje prosecanje prosccanjc prOScC3njc
Kovanjc u kaIupu. Iivcnje u kokili
38
2.5 TOLERISANE MERE U NlZU

Tolerisane mere u OlZU javljaju se kada je potrebno da se dva ill viSe delava sa tolerisanim merama sklope sa nekim lretim delom . Najveta mera trettg deb biu tada
jednaka zb iru najvetih mera. a najrnanja zbiru najrnanjih me fa komponenata. Aka M oznati tolerisana mera, l1 sa N njena nominalna mera, mo1..e se napisati
Ie
sa
gdc je a i ad gomje i donje odstupanje. K.o Ito jc vet objalnjeno smo ad ovih odstup'. nja mot~ biti vete, manje iU jednako nwi. Sabiranje tolerisanih mera vrii se taka Uo se nominalne mere saberu. gomja odsru panja saberu j danja odstupanja saberu:
Ovdeje a 3=a I +a 2, i 3 d3:::3d l +'d2,atolenllcijaT3 g g g - (ad 1+ ad 2)
=3
3 - 3d3=3 1+12J I
=agl
- ad 1+ ag2 - ad 2
=TJ + T2
Kad uzimanja mera postupak jt ovaj:
Kaa Uo se vidi kad mere Ml menja se pri izostavljanju zagrade polo1aj i predznak jednOl i drugog odstupanja. Tolerancija T, = \ - ad 2 - (ad I - a,2) = I&.\ - ad I + ',2 _ 3 2 = T + T kao i kad sabiranja. 'bdstupanja su uvek sa predznaJcom (v. Tab. 12.S t l
i 6).
P rim e r 2.2: Za prikazani dec (51. 2.\3) sa funkcionalno va!rum merJJ11' a i b treba izra~unati meru c. pogodniju za merenje od mere Q . kOJa te obezbedJtJ. p<:JIlojanje mere a. Zadate mere su a = 20h9 i b = 70h6.
51. 2. 13 - Iko
tZ
rumen 2.2
17 slike se vidi da je mera a

lJ1 3ti
c mln
najVC",ll
k d . meTa b n 3jve~3 a mera c najmanja i ohmuta; a 3 JC

_
0
=b
mn
mIX
= 70 - 20 = 50 ~m, i
=69 ,97 _ 19,948=50 ,022 ~m .
emu
=b .
min
- 0
min
+0.022
Sa ovim vrcdnostimll.
mCT3 C
= 50
+0 ,00
Proycra:
M,=M - M,= 70 _ . ) - (50 00 b
+0,022
) = 70 _ 0 ,03 - 50 _ 0,022 -20 _ 0 ,052-
- 20119
Ovakva zalllcna mera mogU(~a je sarno tada kada je tolcrancija mere koja 51! zam cnjujc (mera a) veta od tolerancije druge mere (mera b), jer je razlika ave dYe tolcrnn cije tolcrancija nove mere (mera c).
2.6 TA CNOST OBUKA I POL02.AJA Kao UO nema apsolutno tatnih mera taka nema ni apsolutno ta ~ nih oblika, a ni polotaja. Odstupanja se javljaju u raz.nim vidovima, "pro kao oV310 05t, konj i!nos t , odstup:mje od ravni. ad paralclnosti. ad pravog ili nekeg drugog ugla , od koaksijalnosti itd . SV3 ova odstupanja posledica su nesamene izrade odnosno ab rade dela va. U radu m a!ine raditice javljaju se rami oblici grdaka kao npr. one koje su posledica pohabanos ti le1iUa, ili vodic3 , lupeanika itd . !to mot e dovesti do vib racija; tu su zatim g re ~ ke kojc po ti~u od upoucbljcnog al3t3 i njegove net3~nos ti , od uticaja susednih ma!ina i njihovih vibra cija. lemperatume promene u toku rada ild. Ods tupanja oblika lubaca lup~anika. l avojnic a zavrtanja i mera kotrljajnih le2i! ta obuhv3cena su poscbnim standa rdima.
40
3. KLiNOVI
3.1 ZADATAK, PODELA I MATERUAL Klinovi tvrsto vezuju ma.s~nske delove koji se lako mogu razdvojiti kada. Je potrebn~,. a da se ne ostete ni oni'ni kIm. Stoga se veza klinom ubraJa u "razdvoJlve vezc". . Klin.~vj se d~le na uzduzne i poprecne u zavisnosti od svoga poJoiaja I siia kOJima su Izlozeni. Uzduzni klinovi imaju nagib sa jedne strane ili su bez naglba. Popre~ni klinovi imaju nagib sa jedne strane. ponekad i sa dye s~ran~. Ugao naglba klinova manji je cd ugla trenja; dakle, otpor prottv khzanJa Je su~tlna vezivanja ma.sinsklh delova klinom. Klinovi su mahom od tvrdog topljenog celika C. 0645 i C. 0545.
3.2 UZDU2NI KLINOVI
8.2.1 OP8TA OBI!LEZJA
Uzduzni klinovi vezuju osovine i vratila sa gJav&ama zup(!anika, 0 rucica itd. Na sl. 3.1 pokazana je veza vratila i zupcanika pomoCu klina. Delovi koji se vezuju - ovde vratilo i glavcina zup(!anika - imaJu ilebove u koje se klin zabija. Glavne oznake I nazivi za uzdume kllllove izneseni su na sl. 3.2. Treba dobro razlikovati stvarnu (I) cd korisne (I.) duzine klina (uporedi sl. 3.1 i 3.2). Nagibom klina naziva se odnos
i~nika,
tga= - - (sl. 3.2).

I
II-h'
Uzduzni klinovi propisanih mera prenosice potpun obrtni momenat koji moze da prenosi i sarno vratilo, odnosno glavcrna toCka koji se. vezuJe sa vratilom pod uslovom .da je duzina klina dovoljno duga&a. Ako Ie glavtina od livenog gvoMa, duzina klina 1.= 1,5. d, gde .le sa cl obelefen pretnik vratila na mestu gde je klin. Korisna duZina kJina ne ~ba uop!te da bude za taj slucaj manja cd 1,3.d. Za gJavcine cd ~llka ill celinog hva koriina duZina klina treba da bude z.=(I+I.3).d.
41
I' > 21.
S1. 3.1. - Veza vratila i zupCanika kukastim klinom (1 - vratilo, 2 - zup/!anik, 3 - kukastI klin, 4 - glavcin. zupCanik.: strelic. pokazuje k.ko treba usmeriti udarce cekiCa u cUju izbijanjs klina).
---------- ----,, ---------------------3
.,1L4========l-:t :
I
SL 3.2 - Oznnke i nazivl za kiin (1- duZina, b _ fulDa h - vlsln. klin. . 1 - prednja strans, 2 _ zadnja strana, 3 - UDutram]. straDa, 4 - spolja!nja i 5 - boene strane
42
~tl-J
~l
_______
':_ro_o______~
F--51. 3.3 Prost!
j
kilo
DOrmaIn!
1.2.2 UZDuZNl KLINOVI SA :-'AGlBOM
Ova vrsta uzdufnih klinova ima na spoljasnjoj strani nagib 1 : 100; izuzetak cine tangentni klinovi kojima je nagib na bocnoj strani. Kada je veza klinom pravilno izvedena, boI'ne mane ne uCestvuju u preno~nju obrtnog momenta (izuzev tangentne klinovel, vee samo spolja1;nja i unutra1;nja strana na kojima vlada jak povrSinski pritisak kao posledica prisilnog zabijanja klina u Zlebove (naponska veza). 0 glavniro oblicima uzduZnih klinova sa nagibom date su glavne karakteristike. Sklop vratila sa glavcinom treba da bude cvrst, jer bi kod 'abavog sklopa, usled naponske veze, doslo do ekscentricnog pomeranja glavcine u odnosu na vratilo. Uobicajeni su sklopovi H/k i Him. 51. 3.' Izrada lIobo rAvnun!kbnun p,daIom Prosti klin (51. 3.3) upotrebljava se Kada ;e klin pristupacan sa obc strane: klin se zabija sa zadnje, a izbija sa prednje strane udarcuna. Prednja i zadnja strana su raYne. Zleb u vratilu . kOjl se izraduje gloda!ljem pomoeu ravnog Zlebnog glodala (51. 3A), mora bit! do\oljr.o dugacak radi izvlacenja klina (51. 3.5); iJeb treba da Je najmanje d\'aput duil od kltna, Ij. Z'>2Z.- ne racunajuci tu prelazna zaobljenja u ziebu (51. 3.11 3.5), ukoliko vratilo nije podebljano na mestu veze 151. 3.6). Po polozaju prema vratilu i po obliku popreenog preseka razlikuju se: prosti normalni klin (sl. 3.7), prosti tetiml klin (51. 3.8), i prostl izd:JbljCnI klin (st. 3.9). Najcesce se upotrebljava normalni klin. Tetl\~:n. a pogoto\'O izdubljenirn klinom ne moZe se prenositi potpun obrtni moment kojl odgovara vratilu. Podaci 0 merama prostog klina nalaze se u tablici J 1. KIm sa kukom (kukasti klin - sl. 3.1 i 3.10) upotrebIJa\"l! !'e kad:l je veza pristupacna sarno sa jedne strane ; kl:n se zabija I izblJa sa zadn)e strane na kojoj je kuka. Kuka sluzi za iz'.'lacenje. i.bljan je. Radi bezbednosti personala kuka se obicno pokriva kapom , Da bi se \rukasti kim mcgao izvlaciti po potrebi. treba predvldeti dO\'oljno dugacak zIeb. 1 kukasti klin moze blli izveden kao normalni. letn;.1 I izdublJeni
43
(>21.
S1. 3.5 Prostl normalnl kiln u veu (prama .trellca pokazuje smer zabljanja, 8 puna stner lzbljanja kllna)
SL 3.5 - KIln na podebljanom deJu vratUa
S1. 3.7 -
Normalnl
kiln
S1. 3.8 - TeUvnl kiln
II I
SL 3.9 44
IzdubIJenl Idin
st. 3.10 - KIln .. kukom
TabU U
Uzdldnl kllnovl
Mere u mm
Pre ~ nl k
vrotlla
Normalnl kiln I kiln be. naglb.

b Ih
Tellvnl kiln
b h
I I
4'
b
Pmno JUS M. 0 .020. 011 1 OU Olvor u ,laVelnl I.dubl)enl kiln 11 normllnl II kiln btl kiln na,lbt
I hi
121 4 10 Iznad 12- 171 5 17- 22 6 22- 30 8 30- 38 10
6 7 8
38- 44 12 8 44- 50 14 9 50- 58 16 10 58- 65 18 11 65- 1S 20 Il 7585- 95 95- 11 0 110- 130 130-I SO 17U-200 200-230 730- 260 260-290 290-330 330-380 380-440 410-500 2.\ 28 32 3ti
2.4 2,9 3,5 4,1 4,7 4,9 5,5 6,2 6,8 7,4
-12
7 8 9 10 8 12 10
1
6 1,3 8 3.5 3,2 15 6 1,8 10 4 3,7 19
f.
d d d d d d
d
f.
1,3 1,8 2,1 2,4 2,8
- - 8,5 -22 -1-9 -1,8 - -,-6,5 43 85 22 14 22 n 7

14 8,7 15 9,9 18 11 ,1 2uI 12,3 15,3 11 19,3 19,5 25 28 32 36 25 9 1.9 25 28 10 2,4 28 32 II 2,3 32 36 12 2,8 3& 7 7,5 8,5 9 5,4 6,9 7,9 8.4
-
I~ 16 7 1,9 16 5 17 18 7 1,9 18 5 19 20, 8 1,9 20 6
4 3,7 22 126\"7.8 -12 - - n 13 14 6 1,4 14 4,5 4
+ + + + +
d + 3,2 d ... 3,7
4,5 2\j 4,5 33 5,6 33
d "d ... d
+ 2,& + 2,9
3,2 3,9
4,8
d i
3.S
+ 8,7 + 4 d + 4J d ... 4.1

d d
d ... U
4S d + 4,& 55 d + 5.4
65 15 d &, 1 d + 6,9
"-
-1--1- 150- 110 40 22 13 ,.~ 40 40 14 4,0

45 15 50 28 56 32 5J 32 36 4U 45 50 44 45 16 4,7 48 SO 18 5,2 51 60
'
- - -
1 :
70 80 90 100
22 24,6 27,S 30, 4
68 75
d d d d d d d
+ + + +
7,7 8,9 10,1 11,8 11 ,5
I d ... I
d + U d ... e,4 d + e.g d + U
8,4
d T 1&,6 d ;. 18.7
+ 13,1 I + 14,.\
Nnpomen e uz tnbllcu 3.1 :
1) Uobl~ajene su ave vrednosll .. dullnu kllnovo : 14, 16, 18, 20, 22, 38,21. II. .. 40, 46, 60, 56, 63, 70, 80, 90, 100, liD, 126, 140, 160, 180, 200, 220, 260, 280, 115, .... 800. 2) VI. lno h merl se .a prolU I .oobllenl kiln no debl)em laoju (II. J.J I 1.11), a .. kiln sa kukom no odstoj.nju h od unutraln). atrane kukl (.1. J.10), 3) Zno~.nje reel "otvor gloveloe" f. luozl I1. l.lS; f. mlr! " na dutaD Iaaju. Na crtd1ma trebn redovno ozna~ltl vred.nosl/. 1 b u .llvetnu. Znaenjl dub1De ~ / l.lazJ Ix , I. 1.14. 4) Ivle. kllna Ino,U so po poirebi .RSeei (zoko, Itl), a Ivl tlebova ""obUU. 6) Rodo Ie prl radu jovljaju udarl III kad. Ie eello mtnlo amer obrtanj. """" lie nam t.!itltl d V D klinn, pom e rcn ~ za 120' po obimu. 6) Zna~enjo oznaka b, Ii, hi, d I f vldllo na 11,3.7, J,8, 3,9, 3.1Q;. lol, J.t) I. polupre~nlk Izdubljcnja kllnu. 7) ToleronclJsko pnlj. r.lrlnc kiln. jo h9, Ilrino !leb. u 1I.,elnJ .. klln 14 11111born j. DI0, xu kiln tcz nnsibo j. P9 111 J9, 0 ... lleb u vratU u P1I1I1 Ng, p~a n=onl
45
klinu nalaze se u tablici 3.l. Podacl 0 kukastom bl'ava se kada ni sa jedne njegove straZaobljeni klm (s1. 3.11) upotr~. '~n'e ni za izbijanje; zaobljeni klin se ne nema podesnog mesta ~: z;a':e ~ati~ naglavljuje tocale (glavcina). Zleb najpre umeee u Z!-eb u vra u 'k koliko i klin i tacno je izraden prema je u ovom SlUC8JU dug~~ !~\~obljeni radi lakSeg navlacenja glavcine obliku Za izradu zIeba upo t re bl J va se ceono zlebno glodalo (sl. 3.12). 'a tocka. klina. KraJeVl
J
r , - ' -'- '-'J
l
I, I
SI. ] .11 Zaobljenl kiln
'\
...,
"tl
SL 3.12 - lzrada !leba Z8 klIn feonlm !lebnlm glodalom
SI. 3.13 - Olvor gl.vfine sa kanalom ;a klin
SI. 3.14 -
Dubin. !leU
ba
YraWu
Podaci 0 merama zaobljenog klina jednaki su kao za prosti normalni klin i nalaze se u tablici 3.l. Tangentni klinovi (sl. 3.15) podesni su za prenosenje jakih obirnnih sUa a pogotovo pri promenljivom smeru obrtanja vratila. Vratilo je manJe oslabljeno zlebom za tangentne klinove nego slo je sluCaj kod ranije opisanih vrsta klinova. Uvek se stavljaju po cetiri tangentna klina, po dva jedan uz drugi, sa nagibom na bocnim stranama (dvostrulct klin). Kada je obirnna sUa promenljiva, dva dvostruka klina (dva para klinova) pomerena po obimu za 120' (1351 (rede 1801. kako je 10 pokazano sl. 3.15, vrl~ cvrslo vezuju vratilo sa glavcinom. Tangentni klinovi mogu tako<le imati
46
kuke radi izvlacenja, no to je retko. Podaci 0 tangentnim klinovima nalll2:e se u tablicama 3.2 i 3.3 - u tablici 3.2, kada su uslovi rada umereni, U tablici 3.3 - kada je rad propracen naizmenicnim pritiscima ill udarima. Kada ce se upotrebiti koja od navedenih vrsta klinova (izdubljeni. t.etivni ill normalni klin, odnosno tangentni klinovi). pokazuje sl. 3.17 premo Reeeru (RBtscber). Redi su obliei klinova: kvadratni klin (s!. 3.18) koji se
51. 3.1S Mere u mm
Tangentni kllnovi
Dvodelni totak
SI. 316 - Detal) tanlentnOl kJina I lleba

lednodelni totak
Prrtnik transmisionog totka D
_ _ _ _-.:S::;i::"::;n':-:totke B'-_ _ _ __
do- ""20 1+301~;401+ 501 ~ do IOI~:!Il1 I IOI

100 200 300 . 4001 500
do
500
SOl.,. 630 631.,. 800 801.,.1000
===1
-- I
I I
I I INN
I .I
600, 100
1-I
200
"nod JOO 300

T _- S
- I
1001"'1250- - -1 -1 - 1251.,.1600 1601 .,.2000
_'-I I_N-N
N
N I Ii
I \ N Nil T INN ITT N--T ', T .\
~I
S
,.
T_I S
_~.!"_~"
S
.~ '"
N --., I
I~~d
2000 N ' N N I N, N_N _ " N . "', S1. 3.11 _ Pregled primene uzduf.ruh khnovO! U-izduhljcm T-tetivni klin N-nonnalni kIm; palla bcz oznakc odnose na podru I ~le primene bez upotrebe klm3)
--:71--'-
l---
S ~. \.
\{
kll..-:
moze upotrebiti za jaca oplerecenja pri promenlji\~m smcru obrtan~~ iclin If" (I 3 19) iZlebleni klin (Remele-ov, 51. 3._0), okrugh kim ( s 3.21) "~Oj~ se ~~trebljava na krajnji~. delovima "ralila za vezu delova kOii se posle sklapanja golovo nikad Vise ne razdvaJ.aJu \"raltla prctmk P rim e r 3. 1: Treba izabrati kukasll kIm za \ezu d= 145 mm sa zupcanikom (prema s1. 3.1).
47
S1. 3.18 - Kvadratnl klin

Mere u nun
fl<b
51.3.19 -
Klin "alIa"
obi~an
51. 3.20 fad
ItlebljenJ kiln
TabU .. S.2
Tangentnt kltnotri za
JUS M C2 040
I 60 70 80 I
d
I
7 7 8 8 9 9 10 10
II II
f
1 1 1 I
I I I 1 I 1 1,5 1,5
I kl~n I
1,5
1,5
fleb
I
30 30 30 34
34 34 38 38 38 42 42 42 46 46 46 SO
SO SO 54 54
--140
100 110 120 130
90
19,3 21,0 24,0 75,6 28,6 30,1

33,2
---- - -1,5
1,5 1,5
410 440 460 480
108,2 110,9 113,6 173,1 125,9 128,5 138,1 140,8 143,5

1 .~3 ,1
r 2,5 2,5 2,5 3

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3
I kl~n
3 3 3 4
34.6 37,7 39,1 42,1 43,S 44,9 49,6 51.0 52,4 57,1 58,S
[,9,9
1,5 1,5 1,5 1,5
500 520 540 560
--4 4 4
4
-180 -220
230 740 250 270 780 290 300 320 340 360 400 190 200 210
ISO 160 170
12 12 12 14 14 14 16 16 16 18
-1,5
1,5 1,5 2 2 2 2 2 2 2 2 2,5
1,5 1,5 1,5 1,5
- - -2
2
1,5 2 2
580 800 620 640
-44
4
155,8 15M 168,1 170,8 173,4 183.0 185.7 188.4 198,0 200,7 203,4 213,0 215,7 218.4 227,9 32U,6 233,2 242,9
2 2 2 2 2 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 3
660 680 700 720
-44 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5
4 4
4
- - - 18 . 260
6l,6 66,0 67,4 72,1 73,5

i4.8 81 ,0 83,6 93,2
740 760 780 800 820 840 860 880 900 910 940 960
4
4 4
- -20
-380
18 70 20 22 22 26 26 26
54 58 58 58 62 62 62 66
4 4 4
4
4 4 4
~
b-V I(d
48
95,9 2,5 3 980 66 245,6 4 5 98,6 2.~ 3 1000 66 248,3 4 5 Napomene uz tabUcu 3.2. 1) Klinovi se mogu namestlU ns razmnku' 1800 po obimu, kado bi se zbog raZIna .. ka cd 120' javljale Ie!ko~e pri monlall (81. 3,1~). 21 Naglb klloova je na bofnlm slranama I Imoll 1:100, 3) Za prefnlke vrailia kojlh nema u labllel, uzlmaju se Z8 dubln. tlcbova f vrednosU kOje odgovaraju prvom vet:em prefnlku, a Airina !leba odreduje se po obroscu
f}.
4) Oznake su date na aI. 3,1~ I 3.16,
Tabllca 8.3
Tangentn! klinov! za naizmen!~no opterecenie

Mere
d
\1
mm
!Ieb
JUS M. C2. 011
I
I f
11 12 13 14
1~
100 110 120 130 140 160 160 170 180 190 200 210 220 2JO 240
10
30
33
36 39 42 45 48 51 54 57 60 63 66 69
72
r 2 2 2
2
I k~n ~
3 3 3 3 3 3 3
3
I
I
f 46 48
50
lleb
_!
I r
4 5
5
kiln
I 520 I
500
460 480
52 54 56 58 60 62 64 66 68 70
72
138 144 150 156 162 168 174 180 186 192 198 204 210 216
222
-5
5
5
6 6 6 6 6
,;
16 17 18 19 20 21 22 23
2 2 2
2
'540 560 500 600 620 640 660 680 700 720 740 760 780 800 820 840
2 2 2 2 2
3 3
3
3 3 3 3
5 5 6 6 6 6 6 6 6 6
6
7 7 7 7 7
Ii
24
4
4
250
260 270 280 290 300 320 340 360 380 400
420
25 26 27 28 29 30 32 34 36 38 40 42 44
75 78 81 84 87 90 96 102 108 114 120 126 132
3 3 3 3 3 3 3 3 4 4
4 3
4
4 4
74 76 78
~O
4
4
~2
81
228 234 240 246 252 258 264 270 276 281 288 294
300
I
I
7 7 I 7 7
7 7 7
6 6 6 6 8 8 8 8 8
8
7 7 9 9 9
9
4-10
4 4 4 4 -5 5 5 5
-940
96" 980 1000
860 ' 86 88 8~0 90 900 92 920 94 96 98 100
9 9 9
Napomene ut tablicu 3.3:

1) KUnov! se mogu namesUU na razmakl1 180'. po oblmu, kada bl Ie zbo, rumakn ad 120 javljale te!ko~e pri montoti. No.glb kHnova je na bo~n1m stranama 1 twos! 1 :100 do 1 :60. 3) Za prefnlke vratUa kojln nema u tablld uzlma se: b - 0.3 d I f - 0,1 d; .. r 1 C1 uzimaju se vrednosU koje vale za prvi v~l p~nlk vratlls. 4) Oznake su date no 01. 3.1~ I 3.16.
Za pre~nik d= 145 mm nalaze se u tabllcl 3.1 ove mere kllna: irina b ~ 36 mm; h == 20 mm; visina f = 12,3 mm; dubina ZIeba hI = 30 mm; visina kuke fo = d /' 6,9=145 +6,9=151,9 mm; otvor glav~ine korisna duiina klina I, ~ 1,5 d=I,5 . 145 - 217,5 mm; IUvaj:lse I. = 220 mm;
49
dufina kli"a (sl. 3.10)
1= l.+h = 220+20 = 240 mm; usvaja se standardna duZina prema napomeni br. 1 UZ tablicu 3. 1, tj. I = 250 mm; 1",,=I-b+l,=250+36+220 =506 mm, a s obzirom na prelazna zaobljenja na krajevirna Zleba potrebna je stvarna duzina zieba I' = 560 nun.
dufina !leba
!.1.J UZDuZNI KLINOVI BEZ NAGIBA
Klinovi bez nagiba upotrebljavaju se' kada se zeli da se tocak postavi tacno na odredeno mesto, kada se 'leli da se izbegnu deformacije tocka koje nastaju zbog zabijanja klina, kada Se ieli da se tocak moze pomerati uzduZ vratila, ili najzad, kada se 'leli da se izbegnu udarci od zabijanja klina zbog opMlh konstrukcionih razloga (npr. kada je vratilo sa lezistima sa lopticama). Klinovi bez nagiba ne proizvode naponsku vezu; prilikom obrtanja ra"a se povrSinski pritisak na boenim stranama klina koji je izlozen smi-
--, I
51. 3.2 1 Oknlgll
--+ ..."
-,: - -
'tl
t. t
kJJn (elvija)
S1. 3.22 -
Zaobljeni slobodni klin bez nagiba
can~u. Pri navlacenju tocka na vratilo ne pojavljuju se prethodna naprezanJa pa se. stoga toeak nece deformisati. Klinovi bez nagiba umectl se slo~odno u Z1e~ve koji_su tacno po njirna izradeni (tesan sk1op), kada se radi 0 prenosenJu slablJ lh oblffinih sUa (slobodni klinOVl' _ sl 322 i 3.23)kadasub U -. . , _ 0 _ ~~ s e Jace Hi kada je potrebno da se tocak porn era uzdui :ati1a, Pz;cvrscuJu se _klmovi _zavrtnjima za vralUo (pricvrsceni klinovi sld.!.~4 1 3.25); Od tn zavrtnJa dva krajnja sluze za pricvrscivanje klina, a sre Jl omogu~ava odizanje klina prilikom razd vajanja veze. K linovi bez na_gl b a. mogu blti I~ra"eni u obliku prostih iii zaobljenih klinova' zaobl jeni klin OVl su pogodnlJI od prostih . '
50
Klin(>vi bez nagiba zovu se cesto i klinovima za vodenje kada im je zadatak da omoguce pomeranje tocka uzduz vratila. '
fkmT '---.--ftZ(/~ --- '----r

1--- I.
-151. 3.24 Pri~rSceni
51. 3.23 - Prost sJobodni kJin bez nagiba
klin bez nagiba
zaobJjenl
Podaci 0 klinovima bez nagiba nalaze se takode u tablici 3.1; za ove klin ove vrede jednake mere kao za normalne klinove ,a nagibom, izuzev mere za otvore giavcina. Kod klinova bez nagiba proveravaju se ponekad naponi smicanja u materijalu klina, kao i specificn i povdinski pritisak na dodirnoj povr:;;;:i klina i glavcine. Napon smic:rnja
r
'
=!.-- = ~~rd' A b l. -
Ovde je Fo obimna sila Fo = 2 Told : To je ohrt,i. moment koji prenosi tocak. koji se ~-1)? vezuJe khnom za vratIio, a A )e povrsma kh~ ' - I. na izlozena smicaniu. Dopusteni napoll PrJ Li , smlcanJu iznosi -:", = (60 -7- 90) [M Pal. Vece vrednosti odnose se na miran pogon, a man)e 5L 3.25 - Pri/:vr~enl prosti na pogon ,a udarima. ..k1.in. be~ nog.ba .. Specificni povrsinski pritisak na dodirnoj povrSlnI ileoa u glavcll'U iznosi F. ./ p= ~d (f. _d) . /.
t~
==:J -=::::=====-_.. 1
~ '
TabUea 3.'
Dopusten, specijii'ni povrsinski pritisak za Jclinove bez nagiba [MPai

POgon Vrsta klina
MaterijaJ g)avcine cellk

Hveno gvoiOe
~elik
miran
ISO
sa slabim udarima
I
sa Jakim
udarima
50 27
Klin bez nagiba za {vrsto vezivanje
80
53
, /-. I
-30
I VoJeci kli" bez nagiba
SO
40
51
tn" 2a pri~vr~civnnJ' e kllnova bez nagiba nalaze se u . diz' d t j Podae! 0 zavr Juna lsblici 3.5. Detaljan crtd zavrtnja i otvora zavrtnJa za 0 8nJe a e na sl. 3.26.
b
51. 3.26 _ Zavrtnji zn pri~vrSciv3njc I oh'or z3vrlnja 1.a odlzanje klinn

TabUc>
s.s
Premo JUS M.C2.060
Zallrmji =a klinolle bez 1tagiba

~1"e re
u mm
Prosek kiln. '
b 14 16 1M 20 22
II
0,
9.4 9, 4 10,4 10,4 10.4 13.5 16.5 16,5 19 19
Otvori u kllnu
d,
5,3 5,3 6,4 6.4 6, 4
c
3,7 3,7 4,1 4;2 4,2
, I
2 2 4 5 7 7 7
Lavrlan)
d
M5 1'15 1'16 M6 Mti
-25 -1428 32
9 10 11 12 14
10 10 12 12 15 15 18 20 22 25 28 30 35 35 40
I
- - ' -- 8,4 10.5 10,5 13 13 5,3 6.3 6,3 7,3 7,3
MS
M 10 Ml0 M12 M12 M12 M12 M12 M12
:In
16 18 20
8
10 12 15 18
- --
40
22
-13 19 13 19 13 19 13 19 25 17 _ _ 1'l5 31 31
45 25 50 2 56 32 32 63 70 36 -_.1_- 80 40 45 9~ 100 50
- 7,3 7,3 7,3
17 21 21
24 _ . 9,>- --9,5 11 ,5 11 ,5
7,3
22 22
MI6
M16 M20 MIO
28
3'l 28
45 50 55
Nopomenc uz tab lieu 3.5: 1) Kada jc klin du1i ad IO .b, lreba uzeU 2 Z3vrtnjn 73 odizanj e. 2) Quake ~c nalaze na 51. 3.26.
Segmentni klin (Vudra{ov (Woodruff) klin , s1. 3.27) Idi u zlebu segmentnog oblika, izradenom ravnim z!ebnim glodalom (uporedi 51. 3.4). RUn je prost. Vratilo je znatno oslabljeno relativno dubokim zlebom . Segmentnl klinovi upotrebljavaju se ceslo na masinama alatkama; prilagodavaju SE' sam! od se\:-e zl~bu u glnvclni.
52
\. _ _ _----.J
51. 3.27 - 5tiJlltnmi klin
Podaci
segmentnom klinu nalaze se u tablici 3.6.

TabU .. 3.6
Segmentni ktinovi
Mere u mm
d
Prem Q JUS M. C2 050
I I
b h9
" h12 1,4 2,6 2,6 3,7 3,7 5 6,5 5 6,5 6,5
I
3,8~
I
I
0
4 7 7 10 10
I
..
f
I 2
Izn.ct 3 do 4
4
6 6 8
8 8 10
lU
6 8 8
I 1,5 2
~
I
I
I
I
t
I.
d d + d + d + d +
0,5
~,l
6,76 6,76
9,6Ii
1.8
2,9 2,5
I
I
O..Q
IU
10 10 12 12 12 17 17 17 22 22
3 3 3
4
9,66
12,65 15,72 12,6\ 15,72 18,57 15,72 18,57 21,63 18,57 21,63 24,49 27,3.1 2 1,63 22,35 31,.\3
27,35 31,.\3 .\3,08
--
0,9 1,1
10 12 12 12 17 17
4 4
5 5 5 6 6
13 15 13 16 19
16 19 22 I!i
3,R
5,3 3,5
5
6 4,5 5,S 7 5,1 6,6 7,6 8.6
d + 1,3 d ~ 1.1 d + 1,6 d .;- 1,6

9
--
6,5 7,5 9 7,5 9

10 11 9 11 13 11 13 16
1.6
2,1
~.l
I
I
!
d d t
d ..
d ....
~.~
I 22
25
d 1 2.':>
-28
?;,
17
17 22
22 22
:10
6
6 8 8 8 10 10 10
I
I
22
I
I
22
22
30 30
28 38 38
28 :t! I I
8,2 10,2
6.2
30
30
---l---i.8 28
32
d ~ 2.5 d + 2,\ d 2.9 d i- 2.9 d .. 2.9
30
46
9.8 12,
I <l ... 3.3 J d - I

d + 3,3
I
Naporoene ua tablicu 3.6:

1) Dui!ne I 50 rafunom Qdn!deoe. 2) Tolerancijslto poIje sa IirII:w b ~ bi, sa v\o!I>D h ~ bU3l Znafenje oznph nalazl se na sl. 3..:!7.
S3
S.U OBELEZAVANJE UZDUZNIH KLINOVA
Uzduini klinovi obelezavaju se na crtezima nazivom i ovim merama: sirinom, visinom i duiinom, podatkom 0 materijaJu i brojem odgavarajuceg standarda. Evo llek~liko primera: . 1) kukasti normalm kiln (sa naglbom) 1~.11.100 - C. 0645 - JUS M.C2.020, sto znaei da mu je si rina b=18 mm, Vlsma h=l1 mm, a duzina 1=100mm; 2) prosti tetivni klin (sa nagibom) 16.7.60 - C. 0645 -JUS M.C2.021, sto znaei da mu je sirina b=16 mm, visma h=7 mm, a duzma 1=60 mm; 3) segmentni klin 6.11 - C. 0645 - JUS M. C2.050, sto znaei da ffill je sirina b=6 mm, a visina h=l1 mm (za nj se duzina ne abelpzava).
3.3 POPRECNI KLINOVI
1.3.1 PODELA I KARAKTERISTIKE ,
Naziv im potiee odatle SID sile deluju uglavnam popreka na njih Popreeni klinovi upotrebljavaju se iii za podesavanje polozaja delava npr. posteljica lezisla (sl. 3.28 i 3.29), lezisla u postoljima itd. ill za vezivanje delova tj. i za prenos sile, npr. za vezivanje ukrsne glave klipnih masina sa klipnom polugom (sl. 3.30). Popreeni klinovi imaju nagib sa jedne strane (s1. 3.31), rede sa dye strane (51. 3.32); prvi oblik je celishodniji, prostiji za izradll.
51. 3.28 - Klin za podesavanje polozaja posteljice u glavi motome poluge, sa dva zasebna zavrtnja
81. 3.29 - KUn za podesavanje posteljice u gIavi motome poluge, sa dye navrtke
. Na!lib klinova zavisi od namene; kada se zeli postici "samokocenje", tJ. sl'reclb da se kIm sam od sebe izvucc iz veze, treba da bude ugao nagiba man]1 od dvostrukog ugla trenJa a. ~ 2p, kao sta je poznato iz zakona mehamke. Z~ klinove sa glatko obradenim pOVl"sinama naleganja moze se kao srednJa vrednost usvojiti ugao trenja p=6', sto priblizno odgovara vrednosb. koeficlJenta otpora protiv klizanja I-l=tg p = 0 1. Uobicajeni su OVI naglbl (Iga.): ' 1 : 5 do 1 : 10 za, papr~e.ne klinove kojima se padesavaju (pritezll) lezlsne pasteljice (npr. u glavcinama motornih poluga - s1. 3.28 i 3.29); 1 : 50 do 1 : 100 za papr~cne klmove sa "samokacenjem" kojima se jlodesava i ucvrscuje medusabni polozaj pojedllllh de!o,va, a koji se retko vade (npr. ucvrSCivanJe lezistasa postoljem-vidi odeljak LeziStv);
54
1 : 20
za popreene klinove s~ "samokOCeDjem" kojima se. deloVl vezuJu I kOJI prenose silu (opr. U vezl klipne poluge i ukrsne glave) .
._._._L._._
51. 3.30 Konstrukcioni crtei ukrsne glave sa popret:nim klinom
Prt~A-A
::.::
r
51. 3.31 -
:
I
-0
I
:.:
KonstrukclOnl crtei ukrsDe glave sa popretnim klmom
Ponekad se popreCni klin osigurava protiv izvlarenja; kao osigurat sluze npr. dYe navrtke (\Tidi odeljak Zavrtnjl) Hi ovi)a ko)a se umeee U olvor izbusen u klinu (sl. 3.31). Osiguranje klina )e potrebDo. ucla )e
55
veza za vreme rada izlo!enB potresima, udarlm~, ill vrIo. promenIj!vlm 51lama, zbog eega, nB mahove, pri~ak na pO':'l"ln.1 naleganJa mofe past! vrlo nlsko ; posledica je jako penodietlo smanJlvanJe otpora protiv kIlzanja ! postepeno izvlaeenje klina. Klin popreenog presekn pravougaonog obllka prost je za izradu, all !zaz!va jaku koncentraclju napona u trupu ukr.; SDe glave kOja vrlo lako dovod! do stva'- -'- - ' ranja pukotina i prskanja; kIinovi ova'tt " kvog preseka nBlaze se na zastarelim konstrukcijama i ne treba !h upotreb51. 3.32 _ Popree.1 kIln sa dve Ijavati. Mnogo su boljl ' kIinovi sa zaobnaglba Ijenim, polucillndrienlm stranama (s1. 3.31). Popreeni klin zabija se i izbija ud,arcima eekica po prednjoj i zadnjoj strani. Da bi se izbegla o~tecenia oBral1enih povrina naleganja, snabdevena su prednja i zadnja strana klina zaobljenim i zakoenim uzvHenjima; na taj naein izvedena uzvienja, I kada budu deformisana od udaraea ~ekica, neee doci u dodir sa obral1enlm povdinama delova u koj e se klin zablja.
S.U PRORACUN I lZBOB POPBECNOG KLlNA
Klinovi su uglavnom izlozeni povr~inskom prltisku i savijanju, to jasno izlazi iz s1. 3.33 i 3.34. POvrSinski pritisak postoji na povrini A, sa jedne, i na povr~ini A. sa druge strane klin.
.F
3.33 - Veu' dveju poluga pomoeu dv. 51 . 3.34 - Veza Uru;:,ne gave 1 ,.I klina Povdinski .. ' . klipne poluge klinom s1. 3.35: pn tisBk na mestu A, lZllOSl, kada se usvoje oznake prema
51. 51.
F F p=-=-
a na
povr~ ini
A,
p~
A,
bd,
F F -=---A,
b (O-d,)
pa se iz ovih obrazaca lako d ' . uzima da je debljin kIin b ~ogU 0 redlti nepoznRte velicine; obicno se ravnomerniji potre~ . a d -ljId" a IjI=O,25+0,32. Da bi pritisok bio to no le a povr~Ule naleganja budu dobro obral1ene i tacno pode~e .
S6
SI. 3.35 -
Rupored alla na
kllnu
SI. 3.36 -
Prelecl 1tIJna Wo1en.l Imlcanju

bi~e
Po~to
raz
ZB
bh' je otporni moment W pravougaonog preseka W - - , 6 odredivanje vlsine klina /I = , ! 3FD
lz-
Y4bdq'
Kako je presek kline gotovo redovno pravougaonik sa zaobljenJm jevlma, trebalo bl odrediti otporni moment ovakvog preseka ta~o; medutim, dovoljno je kade se re~Wla sa srednjom vlslnom pravougaonika h.. (91. 3.35) pa ovako prora~uneta visina malo pov~a zOOg zaobljenosti kJ.lna ns krajevlma. Vislna I'. je visina klina otprillke u sredini veze : na j~om kraju klin je vl!l, na drugom nlfi zOOg naglba, tj . h'>h>h". Vlsine h' I hM BU konstrukclone vrednostl, a I'. je Clsto ra~unska vrednost, nepolrebna za lzradu klina u radlonic!. Klin je oslm toga lzlo!en i smicanju u dvema ravnima (s!. 3.36 pomenute ravnl BU ta&ama oZDa~ene). NajjsCl je napon ad smle&nja: SF SF 3F , 22,4 2.2M 4bh
m-
r---_--.-
gde je
A - Ill'. povrtins jednog preseka lzlofenog smlcanju. Medutim. napon ad smic&nja je matno slabljl ad n.pona kojl poti~ ad savljanja PI _
' ovi obicno ni ne racunaju na smicanje. Iskustvo je pokazalo da ., .' XI ,.loga kl m 'e klm, zbog iznenadnih preopterecenJa, savlJa pre nego 0 pocne Proces . smicanja (odsecanja) . . . . Osim sile F koja deluje popreko na kim za vr~me rada, 1~I.ozem SU.' klin i delovi koje on vezuje prelhodnom. naprezanJu kOJe police od pn nudnog zabijanja klina. Stoga je. veza khnom naponska veza. Pr~thodno naprezanje postoji, prema tome, 1 kada delov~ vezanl .klm?~ mlru)u. S,la F, koja stvara prethodno naprezanje. dodav~ce se sill F .'11 oduzlmall od nje u zavisnosti od nacina delovanJa sile.F: Slla Fa ne mo,:e .se .odredltl; all se, za svaki slucaj zasebno, moze zaklJuclll da 11 Fo smanJuJe III povecava silu F; to je vazna cinjenica 1.a Izbor dopustenih napona. Za izbor dopu.slenih napona radi proracunavanja klinll narocito je vaZoo poznavati kako se menja ~oprecna slla F za vreme r~da I kakva naprezanja izaziva ova sila u vezl. Kao primer neka po~luz\ ve~a ukrsne glave i poluge klinom: ovakva vez~. nalazl s~ u m~haruzmu . khpn!h masina (sl. 3.37). U cilindru pame masme nalazl se khp na kO)I . deluJ~ para naizmenicno (cas na levu, cas na desnu slranu klipa) pa se kllp krece naizmenicno pravolinijski. Pomocu mehanizma - klipne poluge, ukrsne gla-
61. 3.37 -
KllpnJ meh.nlzam (1 cHlnd.r, 2 - poklopac, 3 - klll>, 4 - kli pna poluga, 5 - ukrsna glava, 6 - popre~ni kHn, 7 - zglavak, 8 - mo~ torna poluga, 9 - krivaj., 10 - vr.tllo, l l - vortic. ukrsne glave)
ve, motome poluge i krivaje - pretvara se naizmenicno pravoIinijsko kretan je klipa u krumo kretanje krivaje odn. vratila. Za vrerne dva hoda klipa odn. iednog obrta vralila sila menja smer. KIin u ukrsnoj glavi izlo zen ie, prema tome, promenJjivoj sili F . Kada se analizira uticaj ove promenljive sile na klin (51. 3.34), vidi se da povrsinski prilisak na povrsini A, ima ':I"iveCu vrednost kada je smer sile F pozitivan; kada je smer sile F negallvan, nastupa raster ecenje povrsine A" a pritisak na povrsinu A, pada do minimuma. Povrsina A 2 r asterecuje se, dakle, kada sila F ima negativan smer. Naizmenicno promenljiva sila F izaziva, prema tome, j ednos~erno promenJj iva naprezania i u klinu i u repu klipne poluge (I za kl ma) I u trupu ukrsne glave (II slucaj opterecenja). Radi lakSeg r azurnevanja naponske veze konstruisan je dijagram na sl. .3.38. U ovom dij:,gramu, na apscisi, u po1.iti vnom smeru, nanose se iz~ duzenJa, a u negahvnom, skracenj a, a u smeru ordinate sile. U oblasti Hukovog .zakona defo":,acione karakteris tike n apr egnutog dela ukrsne glave. I. klipne p oluge p~kazan e su u dijagramu pravim linijama. Odrede~oJ Sill Fo, kOJ.a se JavlJa posle zabijanja klina i kOjom kli n pritiskuje. s Jedne strane zldove kanala u ukrsnoj glavi (povrsin a A , J, a s druge zld kanaJa u klipnoj poluzi, odgovaraju O deformacije: za napregnuti deo ve
58
ukrsne glave (cilindricni dec od povdine A 1 do pavrline 0 koju ~e ')!lanja rep klipne poluge), lzdufen)e f.O, a za sabijeni rep klipne poluge, Ekr"cenje
5. (s1. 3.38).
Radi boljeg povezivanja uzajamnog dejstva spregnut,h elemenata celishodno je da se ovaj dijagram prikaze taka da se karak!eristika repa klipne poluge pameri za )",+Sn udesno, kao na 51. 3.39. Na taj naCin koordinatni pocetak za skracenja pomeren jf: u tacku 0'. Kad maSina pocne da radi, neka se npr. klip krece ud""no, sila u klipnoj poluzi F, prEnosiCe se preko klina na ukrsnu glavu i njen prethodno napregnu!i deo, raniie izlozen istezanju, biee jo~ Vlse istegnut (s:. 3.34). Me<1utim, usled ovog dopunskog istezanja, pritisak u repu klipne poluge popuSta, tako da se pritisak na povrlini A I umanjuje. Prema tome
F.
l
6. l.
51. 338 _ Deformacloni dljagram ve, e kltnom (stanje posle ub!:anja k..Unal z
F,
F,
r-
l/ r; 1/ F.
A.
1/
, \ Ii V 1\
1\
\
I
/ i\
F,.
I'
'
III~
.
6,r
.6,(
"
st
"F '1\ F. ill I\I!II

.'
It
J.
Ve7C
10 '
3.39 _
-
DeCormacioni dij::lgrnm
klihom u rOOa
F' .
-
mnksimalna sBa u repu kltpne poluce. F"'" _ kBimalnOi sil<l u teiu ukI"!l.ne gt;JY(,,)
ma-
celokupna sUa koja isteze pos~atr~ ~eo ~krsne gla:ve bice manja od zbira sUa F.+F,. Ova rezultu]uca slla blce ]ednaka zblru Y. +F" gde je Y. preostali deo sUe F. koja iz~ziva prethodno naprezanje. Sila Y . dobija se grafickim putem na ova] nacm. U dl]agrarnu na s1. 3.39 sUa F, nanese se iz tacke M u sIDeru ordinate (dui MN) i iz tacke N povuce paralela s karakteristikoID klipne poluge do njenog preseka sa karakteristikom ukrsne glave. Na taj nacin prenesena je sUa F, translatorno za A)..' udesno. Ovde je sa A)..' obeleieno dopunsko izduienje prethodno napregnutog dela ukrsne glave. TaCno za koliko se ukrsna glava dopunski izduZi, umanjice se skracenje repa klipne poluge, tj. A'f(=A)..'. Novo, umanjeno, skracenje repa klipne poluge bice lio--AIi' i njemu odgovara sUa u poluri Y . Prema tome je rezultujuca sUa koja isteze telo ukrsne glave Y.+ F" dok u poluri, izvan ukrsne glave, deluje sila F,. Prilikom kretanja klipa ulevo, u k1ipnoj poluri deluje pritiskujuca sila. Usled ove sile -F, povecava se pritisak u repu k1ipne poluge i primarno skracenje repa, koje se javilo kao posledica rnontaie (zabijanja klina), povecava se. Usled ovog po'lecanog skracenja pritisak poluge na klin, na povrsine Ali A, opada, tako da se primarno izduienj e prethodno napregnutog dela ukrsne glave umanjuje. Rezultujuca sUa pritiska, koja deluje na rep klipne poluge, dobija se graficki kad se povlacenjern paralele iz tacke N, ovaj put sa karakteristikom ukrsne glave, sUa F, translatorno pomeri za Ali". TaCno za koUko se skracenje repa klipne poluge povecalo za toliko ce se izduzenje posmatranog dela ukrsne glave umanjiti, tj. A).."=Ao". Preostalo izduienje bice tada )..o--A).." i njemu odgovara deo sile pretbodnog naprezanj a Y'. Iz s1. 3.39 vidi se da sUa koja napreze telo ukrsne glave varira od F". do r. + F" a sila koja pritiskuje rep k1ipne poluge od Y. do F".+F,. U oba ova elementa deluje, prema tome, jednosmerno promenljivo opterecenje: za ukrsnu glavu jednosmerno promenljivo istezanje, a za k1ipnu polugu jednosmerno promenljivi pritisak. Ovo maN da uprkos naizmenicno promenljive sile u klipnoj poluzi F" opterecenje elemenata unutar veze k1inom nije naizmenicno promenljivo. Ovo se, me<iutim, ne odnosi na deo klipne poluge ~a njenom oslabljenom delu kanalom za k1in, gde se naponi JStezan]a 1 pnhska naizmenicno smenjuju, zavisno od smera kretanja k1ipa. SUa F, merodavna za proracun, uzirna se stoga, na osnovu iskustva, za 50'/0 veca od sUe u poluzi F,. F = 1,5F,. Radi ostvarenja naponske veze mora poluga na nekom mestu imati oslonac. Oslonac moze biti iii na ceonim stranama poluge (51. 3.33 i 3.34)
81. 3.40 - Oslonac poluge na prelazu sa debljeg na tanjl deo
51. 3.41 - Oslonae poluge uzdu! njenog zamnog, konl~nog dela (repa)
60
iii pri ulazu poluge u vezu pa je tu poluga stanjena (sl. 3.40) ili je, naJzad, ceo zavrSni dec poluge koniean pa je naleganje ostvareno dull toga konusa (sl. 3.41 - najcesei slucaj). Pri izboru obLika i polozaja klina treba se r ukovoditi .teznjom za sto prostijom izradom i obradom i sto povoljnijom raspodelom napana i nastojati da klin bude pristupacan. U tome pogledu bolje je birati kiin sa jednostranim nagibom i sa zaobljenim krajevima, s(o Je vee ranije pomenuto . f'hgnutu stranu klina treba tako namestiti da bude u dadiru sa
5 1. 3.42 _ Vel.a kli pne poluge i ukrsne glave popr~nlm klinom
trupom ukrsne glave (na supratnaj klipnom polugom (sl. 3.34), a ne;a rekinuta Na taj naein biee otvor U strani klina) koj a je pored ~ak J(k/nPmoie biti upravan na ravan klipnag trupu ukrsne glave sklr03z3~e ./ da bt se olakSao pristup, mMe klin blli pomehanlzma kao na s. . 1 1, . . stavljen pod nekim uglom prema tal ravn.l.
l
61
3.3.3
CIvIJE
.. u na sve Poprec", kll'novi u vidu civija nailaze . knovije vreme kr t . siru . .x t' I . Civlje koje mogu biti cilindncne I om,ne, za 1m u e I e apn.menu. sllene, upo trebIJ.'avaJu se za vezivanje raznih vrsta tockova, poluga itd. za
// ~~
I~
- .~
1 - -._'-
./
/
/
,
.
/
I / I -'i' I, V
Ir
"*'
51. 3.43 -
Primer priml'ne Nvlja
vratila, narocito za manja opterecenja (sl. 3.43). Dobra irn je strana jettina izrada kako samih civija tako i otvora u elementima koji se vezuju. Sem toga koncentracija napona koja se javlja u oblasti otvora manja je nego kod veza pornorll uzduinih klinova. Civije se isporucuju fino obradene sa preenicirna koji se nalaze u tolerancijskim poljirna m6, h8 i hll, prema potrebi. Materijal za krute 6vije je celik jocine 370.;- 700 M Pa, zaVlsno od namene, a za elasticne Civije celik za opruge jaeine od oko 1400 M Pa. Podaci 0 eivij arna dati su u tablici 3.7 Civije su izloiene povrsinskom pritisku i smicanju. Spreg koji se javlja usled.obrtnog momenta koji civija prenosi teii da Civiju smakne. Napon smicanja u ugroienim presecima eivije, sl. 3.44, iznosi: To
SI. 3.44 -. Shcm:1 oplc[ctcllj:l
clv ije
r , = - < ru, .. 2A rI_ _I 2
62
Ovde je To [Nml
obrtni moment koji se prenosi, A ~ d' " [m') povr4 sina preseka Nvije, a d, [m) preenik vralila. Povrsinski pritisak nije raspore()en ravnomerno, vee se poveeava iduci od centra ka periferiji. Ako sc pretpostavi da je ovo poveeanj" linearn~, opterecenje civije bice kontinualno po trouglu. Ako se ovo opterecenje zameni koncentrisanim silama F, moment koji se prenosi moze se izraziti na ovaj nacin To = F . a, gde je
U=
2 d,. 3
Konce lrisana sila F
A . P
= !!!.d P.~ = _1_ d,d p_.Ovde je A povrSlna

2 2 4
Nvije izlozena dejstvu sile F;
A= !!!.d.
2
TabUca 3.1
~ivije
(Cilindrifne, zakaljene
M ere u mm
d
cilindri~ne,
konlfne I elastime)
Prema JUS M. C2. 201, 202, 202, 2Of, _ I
%30
I
I,
I.
I
10
'\
I,
d,
0,6 0,8 I 1,5
2
2,5 3 4 5 6 8 10 13 16 20 25 30 40 50
2- 8 4- 12 4- 16 6 20 6-24 8-32 lJl-4U 12-50 14-6U 16 80 20-100 28-140 32-180 20 200 50'-200 60-200 80-200 100 200
2- 8 4- 12 4- 16 6- 20 6810121424 32 40 50 60
4 681012-
14 18 26 36
U,6 0,8 I 1,6 2,S 2,5

4
0,4 0,5 0,6 0,7 0,8

I
0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,8

I
0,8 1,1 1,5
12 40 14- 50 16- 60 20- 70 24-IUO 28 120 32-140 36-165 40-230 50-230
1,3 2,1
2,8 3,4
4 6 6 10 10 16
I~
1,2 1,5 1,8 2 2.5 4
1,25 1,5 2 2,5 3 4 5 6 8 10
3,9
5,j
18 80 24-100 32-100 40-120 50 120
6,5
10,&
I~
2t 25 a2 40 50
55 260
60-260 70-26U 80-260
15,5 18,5 21,5 30,5
Napomene uz tabl!cu 3.7: fI'~'e III C2. 201 je c = o,ld. 1) Dufina zavrletka c %a .... 345 2) Znaeenje ozn.a~ '!~~~ujse nQ sl'to-'';''''cllskim poljima h 8, h II I m e, a ..3) CUlndrl~ne t'lY~e l,;U.u u~ u . _ .. kaljene ci1indrl~ne flvlle u polj~lindritne I oa elftstitne ttviJe, II oa zab..I.Jme I I. lIrA
konJenc
4) Dut-lna I odnosl se DB ~ivije .

l4a.linskl etemrnU I
Cl
Ako se izraz za moment uvrsU u obrazac za napon smicanja, dobija se
r,
Za PM"" '" r", dobija se d
0,21 dl'
Obi~no
se usvaja da je d=(0,270,25)dl.
Veze pomocu ~ivija, a naro~ito pomocu uzduZnih klinova, sve. ~eSce zamenjuju se drugim pogodnijim re~enjima. Npr. za to~ak naglavlJen na kraju vraUla veza se moze ostvariti primenom poligonalnog (opr. trougla. I '\
........
"
<
<
I I
'" d
I i
I I I I
i
d
51. 3.45 -
I
I
I if
~I -. gj
Q.
r
~
F-
~&I~
d
0-
~I
r-
"/
Id
stog) zavdetka preseka vrallia, ina~e primenom ozlebljenog vrallia, iii primenom presovanog sklopa. Prora~un presovanJh sklopova obra",uje se u Osnovima konstruisanja (v. Vitas: Osoovi mMinskih konstrukcija I, Nau~ oa knjiga, Beograd 1984).
3.S.!.! Obel.uvanje llvlja
Vrste flvlJ.
Civije se obelezavaju nazivom uz koji se stavlja proizvod precoika i duZine, zaUm olOaka materijala i odgovarajuci broj standarda. Npr: Cilindri~na ~ivija 10.40 - (:.0645 - JUS M.C2.201 Koni~na bvija 10.40 - (:.0645 - JUS M.C2.205 iii Elastifna Civija 10.40 - (:.2131 - JUS M.C2.230.'
'Il
1 .<;'
t - - - ._
._
._
rj'
64
51. 3.46 Cllindrifna zakaljena flvlj.
4. ZAVRTNJI
4.1 OSNOVNI POJMOVI
4.1.1 ZADATAK
Zavrtnji i navrtke, kao i klinovi, vezuju maSinske delove koji se, kad je potrebno, lako mogu razdvojiti, a da se ne ostete ni oni ni zavrtnji. Zavrtnji u sklopu sa navrtkama sluze sem toga za pretvaranje kruZnog u pravolinijsko kretanje pri cemu se obrtni moment pretvara u aksijalm,l silu pritiska ill istezanja.
4.1.2 ZA VOJNICE
Zavojna linija postaje kada se npr. pravougli trougao obavija oko cilindra (s1. 4.1); hipotenuza ovog pravouglog trougla ocrtava zavojnu liniju oko cilindra. Nagib zavojne linije zove se odnos
tga = nd,
Ii
gde je: h = visina hoda ill hod zavojne linije,

<I,
51.4 .1 -JD~na zavojn3 linila
d I = pr eenik cilindra, . . .. a = ugao nagiba zgvoJne limJe.
65
Nacrtana zaVOJOB linija je desna, jer se posmatrani dec zavojnice penje i Jeva nademo. Kada bl lie penjanje vr~ilo zde.t;na ulevo, dobila bi se leva z3vojna linija.. . .. .. . . Kada bi 56 oko cilindra, umesto llruJe obavlJala zlca prOlzvoljnog preseka (trougao, (rapez, polukrug itd.), dobila bi se zavojnica (navoj, loza) - Opel desna ill leva u zavisnosti od smera obavijanja. Premo. obliku preseka Z8vojnica se zove trouglastom, pravouglom, trapeznom lId. Primeri zavojnica dati su ns 51. 4.2, 4.3 14.4.
SI. 4.2 - Desnn troUilBltn UlVOJnlco
51. 4.3 - Deana kvadratn. za. voJnlco
51. 4.4 - De.nn trapeznn ZIlVOjnltn
Na zn~?jnici ~e ~3zlikuju: s~oljaAnjl pre~nik ili pre~nik zavojnice d i unutrnSnJI pr~~mk III pre~k Jezgra d, (s!. 4.5). Kada bi se zavojnica verno predstavlJala na crtezuna (kao na s1. 4.5), crtez ne bi bio pregledan,
CI
do
I
i
51. 4.5 Zn-
i
51. 4.6 ZQ vojnfca nocrtonn
upro~ Ccno
vojntca na Zll vrtnju (dl _ l>re~nlk jezgra d - pr~nlk znvojnlce)
prama stn nd ardnlm propisimn
;~~~~f~ 0 UZlma hi rnno~o :,remena. Stoga se zavojn!cs crto. vojnice t~kim linij~';;:~J(~l.e l~. celoJ nJenoj duiini punim, a jezgro ZQuprosteno '
n crtnnje:ln
"
d '
10
66
4.1.3 ZAVRTANJ I NAVRTKA (VIJAK I NAVR'I'KA)
Zavrtanj i navrtka SU spregnutl delovi tj. oni predstavljaju jedan par delova koji zajednicki izvr~uju svoj zadatak vezivanja drug1h ma!lnsldh delova Zavrtanj je spolja, a navrtka iznutra snabdevena zBvojnicom (spolja~nja i unutrasnja zavojnica). ProID zevojnice na zavrtnju mora da adgovara profilu zavojnice u navrci.
d,
d,
d
51. 4.7 _ Zovrlonl i navrlka

(1-
stablo ZDvrtnjD., 2-deo 18 zQvojnicom, 3 _ glBva %avrtnjo, 4 _ navrlko)
51. 4.8 _ Trou&la<ta uvolnlc. (d _ pretnlk zavolnl.", d, p~nlk jez&l's, d. - .ndnjl pre.nlk zavojruce, h- v1J!na hodo. b - liriol1 z,avojruee, 4 vlIlna omovno, prom.)
Glave zavrtnja, na jednom kraju njegovog stabla, i navrtkn, na cIrugom kraju, prlte1u delove koji treba da budu vezan! (51. 4.7). Ugao nagiba zavojnke manji je od ugla trenja; dekle, otpor protlv kllianja je suJtIna vezivanja ma~inskih delova zavrtnjem.
dL-_'1
d 51. 49 _ Trope"," .avojnles (d _ pretnlk z.avoj nice, dl- prc~ni k je" , ., dt-<,ednjl pr~nlk 51. 4.10 _ Shema mehanlZl1l3 za rut:no k~enj. v.,ona (1 - ru~ic 2 -kOClono vreteno, 3 - r.avo)nica k~tonol \~ na, ~ - navn!<a, 5 - k~lon. polup. e-.oI"(8)
uvojnice, h'- vlslnn harlo , bIIrlns zavoJn ice, a - viain. 0snovnog profile)
Ne 51. 4.8 i 4.9 pokazana su u uzduinom preseku dva zavrtnja: jedan sa trouglastom ("ostrom") i drugi trapeznom ("plosnatom") zavojnicom. Obe zavojnice imaju jednake osnovice profile a; isto taka jednaki su im i pretruci d i dr. lz slike se vidi da je visina hod a trouglaste zavojnice h; 2h=h'. Kada se kao osnova za odre<1ivan)e ugla nagiba zavojnice usvoji srednji preCnik zavojnice d! dobija se
tga=II
"d.
pa posta je d! jednako u oba slucaja, izlazi da je srednji ugao nagiba veCi za plosnate nego za ostre zavojnice. Preme tome, otpor protiv odvrtanja navrtke bire veei kod zavojniea trouglastog profila. Stoga se zavrtnji sa trouglastom zavojnicom upotrebljavaju za cvrste veze, a zavrtnji sa pljosnatom zavojnicom (npr. trapeznom) za pokretne veze. Pruner zavrtnja za cvrstu vezu je na sl. 4.7. K::o primer pokreme veze zavrtnjero data je shema mehanizma za rueno kocenje vagona (s1. 4.10); tu je upotrebljena trapezna zavojnica na koCionom vretenu i spregnutoj navrci. Ovakva sprega zavrtnja i navrtke primer je pretvaranja kruZnog kretanja vretena u pravolinijsko kretanje navrtke. Kada je potrebno da ugao nagiba zavojnice bude jos veCi nego sto se moze ostvariti npr. trapeznom zavojni51.411 _ Dvohc-~m, prave se zavrtnji sa dye, tri i viSe paralelnih, nezada zavojnica VlSnih zavojnica; tada se takve zavojnice naziv~u: jed. nohodim, dvohodim, trohodim zavojnicaroa iii zavojnicarna sa )ednim, dva i tri pocetka itd. Na s1. 4.9 je jednohoda, a na s1. 4.11 dvohode zavojnica. Dvohoda zavojnica ima dvaput veei hod od jednohode J~orodne zavoJniee, trohoda triput veei hod itd. Za odredivanje nagiba Vlsehodih zavojniea posluZice izraz
xii tga= r:d t
gde je x broj zasebnih zavojnica, odnosno broj hodova.

(,1.4
VRSTE ZAVOJNICA (NAVOJA)

4.1.4.1 opt..
obeleija
. Na K . _<__ sl ' 4'12 predst av I'len Je presek stvarne trouglaste zavo)' nice ' znatno UV=<UI. ao .to se 'di tr . profil zavojniee' s~ 'st ougao u pra~om smlslu reci nije zadrian kao moe nosenja za~j 0 ~ n~e na vrhu 1 dnu profila nepovoljno uticu na nezgodne su za izrad~ ~ ~;at~neen!rael!e napo?-a i u zavrtnju i u navrei, vrtnja i navrtke Sto 0 ?tezavaJU pravllno naleganje zavojaka zaniea oblika na si. 4.I~az~u vrh 1 dn? trouglastog profila zaobljeni. ZavojSko je i skupo izraditi ovve se zavoJDlca sa punun profilom. Medutiro, tepotpun dodir zaobljenja ~azaobl)enJa u tolikoj meri taeno da se postigne ~est" vrh profila na zavojeim:avo)c~a zavrtnja i navrtke. Zbog toga je tako da izm~ dna 'edn 1 zavr .o)a 1 navrtke pravo odsecen (s1. 4.13), ) og zavoJka 1 vrha spregnutog zavojka postoji za68
zor - s.lobodan razmak. Takva zavoj:1ica zove se zavojnicom sa skrace. mm pronlom. ZavoJnIc~ sa skracenim profilom upotrebljavaju se redovno. Stvarno, I pune zavoJTUce irnaju mir.imalan zazor (rninimalno odstupanjel. ZavoJ~~e sa punlIrl profllom upotrebice se kada se zahteva hermeticnost u zavoJclma. . Dalje, .zavojnice se mogu podelili na proste i fine. Fine zavoJnice imaJU manJu Slrmu profila I manji hod pa su zato naroeito pogodne za del?ve IZ oblasti precI~ne .:nehanike ili za cevi sa tankim zidovima, posto fma zavoJnIca Ima sltmJI profil pa manje slabi tanke cevi i fine delove masina.
o-!-
o ---...::.( ___ d
/'
'/
H
SI. 4.12 Puna z(t\"ojn;c
~L ~.l3-7..,1'",:mI ... -;l
u u
z rom
U masinstvu se redovno upotrebljnvaju za\TtnJi sa de,nom zavO)11Icom; Jeve za\'ojnice upotrebljavaju se izuzetno. i Tpr. zalpg.:i na 5t. 4.10 Ima sa jedne strane levu, sa druge desnu zavojnicu. pa kada se on. obri:e u jednom smeru, skracuje se kociona poluga, a kada se obrt" suprotno, produZuje se isla poluga. rsto tako upotrebice se leva 7.3\ojn;ca n I slavinama i ventilima, kada se desnim okre:anjEm v('ntila ieh post!ci otva ranje, ili na uelovima sa Z3vojnicama koji se Z3 \Teme rad3 obrcu l! smeru zbog kojcga !::i moglo nastupiti od\Ttanjc navrtkc sa desnom zavojnicom. Doskora se u primeni nalazio vTlo \'eliki broj raznih vrsta zavoJnica. Standardizaeijom sveden je taj broj na znatno manju m~ru. Za izvesne vrste zavojniea koje irnaju SiTU primenu u masinstvu i koje su standantizovane dati su potrebrj podaci i tablice. r tabhcam~ i cnrhma za\"(,jnica usvojene su ove oznake i termi11l (uporroi sJ. 4.1~. 4 13.4.14 i 4.86): d. - nominalni (nazlvni) preenik - preenik po kome z~\'o)nica nOO
irne;
precnik zavojmce (spoljaSnji preenikl: naji:esct' <u pr<>Cnlk zavojnice i nominaln.i preCnik identicne vTednosti: d, _ preCnik jezgra zavrlnjs (unutraSnji preemk): dt - srednji precnik zavojnice (racunska \"rronos!)' D - veCi precnik zQ\"ojnice u nanc\: 7.a z3\'ojnice "" pumm proCilom
d -
69
Dt -
HhJ H I-
P-
zR-
Zsem k-
Il -
D=d, za zavojnice sa skracenim profilom D > d; manji preCnik zavojnice u navrci; za zavojnice sa punim profilorn Dt=dt, za zavojnice sa skracenim profilom DI> dl; teorijska sirina profila zavojnice; stvarna sirina zavojnice; korisna sirina zavojnice: za zavojnice sa punim profilom HI ; h3 za zavojnice sa skracenim profilomH I <h 3 ; visina hoda zavojnice iii, krace, hod zavojnice; broj hod ova (zavojaka) na izvesnoj duzini, racunatoj uzdliZ ose zavrtnja; poluprecnik zaobljenja vrha iii dna profila; zazor izmedu vrha i dna spregnutih zavojaka; otvor kljuca; najveca sirina navrtke; visina navrtke; visina glave zavrtnja; ugao pri vrhu profila zavojnice;
. .) dl~ A, - povrsina preseka jezgra zavrtnja (zavoJruce; A 1 = - - .
'-1.4.2 Vltvortova (WhItworth) .avojruc.
To je trouglasta zavojnica. Teorijski je njen profil ravnokraki trougao sa uglom pri vrhu ~=55 . Stvarno, profil je zaobljen i pri vrhu i pri dnu tako da otpada sa svake strane po jedna sestina teorijske sirine: h,=2/3. H (51. 4.14). Stvarna i korisna sirina su jednake:H,=1r 3. 1z slike 4.14 izlaze ovi odnosi:
H = ~ Pcotg ~ = 0,96049 P 2 2 "3=H,=
~pcotg L
3 2
0,64033 P
R = 0,13733 P
81. 4.14 -
Vitvortova zavojnlca
Vitvortova zavojnica potice iz 1845. g. i meri se engleskom jedinicom za merenje duzina: colom (1 col odn. 1 inc (inch) = 25,4 nun). 1ako je ova mera za nas nepraktiena, ipak se Vitvortova zavojnica jos i danas upo-
70
tre~ljava u masinstvu! postose je odomacila i tesko ju je potpuno eliminisat!, no postepeno Je lstiskuJe rmhmctarska 7A1vojnica, naro~ito na evropskom kontmentu. Podaci 0 Vitvortovoj zavojnici nalaze se u tabUci 4. 1. Nagib zavojnice iznosi prema tim podacima:
npr. za zavojnicu od 1/4" 19a= _1"",2.:..,7_ = 0,073 5,5371f za zavojnicu od
I" 19a= 3,175 =0,043 23,368 " 7,257 = 0, 032 71,556n 10,160 = 0,022
146,9 :r
za zavojnicu od 3" Ig a = za zavojnicu od 6" 19 a =
Kad se uzme da je prose~na vrednost tangensa ugla trenJa tg p = 0,1, vidi se da bi nagib Vitvortovih zavojnica precnika lspod 114" blO vrlo blizu vrednosti ugla trenja pa bi zavrtnji sa takvim zavojnicama vrlo lako mogli da se odvrcu sami od sebe. Zbog toga zavojnice sa d< 114" msu standardizovane i ne treba ih upotrebljavatl. Stoga je celishodnije snabdeti zavrtnje manjeg precnika metri~kom zavoJnicom kOJa ima manJl nagib (vidi cl. 4 .1.4.5). Karakteristicna je vTednost za Vitvortovu Z8VOjniCU ZI, a :0 je brei hodova iii zavojaka na duzini 1"; prema tome zlP=1"=25,4 mm. Broj hodova ZI veei je, ukoUko je zavojnica manjeg precnika, i iznosi npr. 20 za d=1 /4", a 2,5 za d=6". Zavojnica nosi ime po svome spoljasnjem pre~niku; dakle, nominalni pre~nik i pre~nik zavojnice su identicni.
U.U Vilvortova flna uvoJnlea
Uzduzni presek Vitvortove fine zavojnice sa skracenim profilom, kako se redovno izvodi, dat je na sl. 4.15; on je sli~an preseku Vitvortove proste zavojnice, ali ima manju sirinu Hli h, i veei broj hodova ZI na duzini od 1" pa prema tome i manju visinu hod a P. Zbog toga se ova fina zavojnica upotrebljava na masinskim delovima koji ne smeju biti osetno oslabljeni, naroSL 4 . S - Vltvo:to". fin. Dcito na supljim vratilima, tankim cevima, voJruca prstenovima itd. Zavrtnji sa ovakvom zavojnicom podesni su za naizmeni~o opterecenje i udare, po~to izazivaju rel.ativno slabiju kon~entraclju napono u navrci i u zavrtnju nego sto je slu~) sa proshm Z8VO)ru cama . Dve su vrste Vitvortove fine Z8vojnice standardizovone. jedna u precnike od 56 do 499, druga za preenike od 20 do 189 rom; za. O\'U drugu
71
ti su potrebni podaci u tablici 4.2. Kao 5tO se vidi, broj hodova na vrs tu da . 'X d t' 1" - z, - iznosi 10, 8 ill 6. Karakterlsb"ne su vre nos 1 2 h, ~- H 3 Z"" 0,074 P H= 0,96049 P h,= 0,56633 P H= O,49233P R= 0,13733 P Pz, = 1" = 25,4 mm
TabUca U
Vitvortova zavojnica
JUS M.BO 051
I d;;
1/4 5/16 38 (716/ 1 1/2 .
mm
d,
mm
A,
em' I d, mm
5,537 7,"31 1 8,509 9,951 11.345
=, IP",m in,mm I smm Ik mmlmmm

20 18 16 14 12 II 19 9 8 7 7 6 6 5 5 41 /2 41 ,2 4 4 3'/, 1,270 1 0,813 1,411 0,904 I 1,588 1,017 1,814 1,162 2,117 1,355 II 14 17 19 22
6,350 7,938 9,525 lI,il3 12,700
4,721 ' 6,131 7,492

8,7~9
9,990
0.175 0,295 0,411 0,607 0,784
I I
5 6 7 8 9
5,0 6,5 8 9,5 II
~
3/4 7/8 I I ' /. I 3/8 I \12 I 5/8
15,876 12,9181 1,iii' ' -11,397 19,051 15,798 1,960 17,424 27,226 18,611 2,720 20,419 25.401 21,335 3,575 23,368 I 28,576 23,929 !~497 26,253
2,309 1,47927 2,54011,617 32 2,~22 1,8n7 ~6 3,175 2,033 41 3,62912,;)24 46 3,629 2,321 4,2331 2,711 4,233 2,711 5,080 I 3,253 5,08013,253 5,645 3,614 5,645 3,614 6,350 4,066 6,350 4.066 7,2.';7 4,6H 50 55 60 65 70 75 80 85
~5
11 - -- - 13 13 16 16 18 18 20 20 22 24 27 30 28 ;)0 32
~ 31;N; 27,104 1 5,770 ~1~452

(I 2 2 2 2 34,926 , 29,505 38,101 32,680 41,277 3l.771 6,837 8,388 9,495
~ 29,428
32,~ 15
---:n--'25
~ ~
34 36 38 .0 45 50
37,9~1_"~~g9_
40,398 43,573 49,020 55,370 60,558 I 66,909 72.544 78,894 84,410 90,760 12,818 14,9 12 18,873 24,079 28.804 44,012 47,187 53,086 59,436 65,205
:15,391 38,024
-3
7/8) 47,627 50,802 1/4 57,152 1/2 F3M2 3/4 69,853
76,203 3 1/4 82,553 31/2 88,903 3 3/4 95,251 4 101,604
- - ---- ---35,161 41,333 48,885 55,959 64,697
.71,556_
77,548 83,899 89,832 96,182 102,297 108,6li 114,740 121,090 121,109
31 /2 7,257 4,647 110 31/4 7,816 5,005 120 31/4 7,810 5,005 1 130 3 8,467 5,422 135 ~ ~4~7 5,422 145 27/8 27/8 23/4 234 25/8 8,8:!5 8,835 9,217 9,237 9,677 5,6!;7 1 5.b57 5,915 5,915 6,196
- - - -,-
105 I
5~ --60
65 70 75 80 85 90 95 lOO
4 4 4 ,5 i5
1/4 107,954 1/2 114,304 3/4 120,655 127,005 1/4 133,355
96,63g 102,990 108,825 115,176 120,963
73,349 83,307 93,014 104,185 114,922
155 165 175 1 180 t 190 . _ _ 200 210 220
~:
5 1/21"9,705 127,313 127,304 IJ3,509 25/8 9,677 6,196 5 3/2 ' ,,6,055 133,043 1139,022 139,.'>19 12 1'2 10,160 6,506 16 152,608 145,900 2 1/2 10,160 I 6,506 1 152.406 , 139,394 Napomenc uz tab1Jcu 4.1. 1) Vrednosli U 7.agr4id.-ma trcb", po mogw:nosti izbeg.watL 2) Znacenje oznaka data je u l:1. 4.1. 4.1 1 4,1.4.2 i s1. 4.14.
110 115 120 ,
72
TabUc. 4.2
VitvoTtova fina zavojnica (Bi tm 11.avo;l
I-:-:-;--~-:---;---:-----
_ _--L-_ . _
10 10 10 10 10
20
D, mm
17.122 19.122 21,122 24.122 27,122 30.122
22 24 27 30
32,401
R
K
ij
fi
- 68 - 89 94 99 104 109 114 I 119 124 129 72 76 80 84
- -
67,374 71,374 75.374 79,374 83.374
62.580 66.,580 70,580 74.580 78,580 82,580 88,580 93.580 98.580 103,580 108,."80 I 13,5S0 118.580 123.580 128.580
30,76 34,82 39.12 43.69 48,50 54,86 61,63 68.78 76,33 84.26
- I
.
.
6,),290
52 56 bO 84 68
'8
3S,404 88,404 41404 ,404 48,404 SI,zJ6

~,zJ6
190 69.~
--
73,. 290 77. 290 81,. 190
88,371 93.374 9S,374 103.374 10S.374 113.374 118,374 123.374 128.374 133,374 138.374 143,371 148.374 153,374 158,374
I
,
I
.
---
-92,60
101.32 110.44 119.95 129.85 140,14 loo.f3 161.91 173.38 185.25
86.290 91,290 96.290 290 101 . 106.290
IJ
6 6 6
1-
~,206
72 76
80 84
89 94
m:
7~,zJ6
63,zJ6
711,zJ6 8II,zJ6 91,206

~.208
6 6 6 6 6
6
6 6
U.206
104 109 II. 119

J~4
99
104,zJ6 109,206 114.2116 1111,206 124,206 129,206
~I
139 144 149 154 159
Ill.:no 116.290 121._ 290 126. 290 131,_ 290

136, .... 290
6 6
6 ti
129 134 139 144 119 154

I;,g
---
- -.- 164 169 174 179 184 189

I
133.580 138,'.80 143.580 148.580 153.580 15l.580 163.580 168.580 173.580 178.580 183.580
I
I
16.1,174 I 68,:l7 4 173.374 17S.374 183,374 188.374
-- - -
141.290 146. 290 1.~1. 290 156_ 190 161. 290 I tiC, 2110 171.290 1;6, 290 181,290
6 6 6
ti
134,206 139.206 144,206 1411.206 154,2Oci
197.51 21ll.16 223.20 2.16.6'

~oo. H
6
6 6
I
1,9
18 I 189
16-1 169 174
l59.206 16.)06 169.206 174.'06 1<9.206
--I
!
--
284,69
_ 1 186 "911 -
---6 -
1~4,m
Napomena uz tabllcu 4 . 2 : . . ' 1) Znafenje oznaka dato )e u tl. 4.1.4.1 ,4.1.4.3 1 03 &.I. ".15.
73
Za narocite potrebe mo!e se Vitvortova fina zavojnlca praviti kao Zavojniea sa punim profilom. Nomina1ni pre~nlk d. ove vrste fine zavojniee je navge zaokrugljena vrednost precnika zavojnlce d u eelim milimetrima ; npr. zavojnlca preclllka d=44,530 mm ima nomina1ni precnlk d. =45 mm (nlje izraien u eolovima). 4.1 .4.4 Vitvortova eevna zavojnlco Cevna zavojnica je tako<!e trouglasta i po obliku odgovara Vitvorto'voj normalnoj zavojnlci (sl. 4.14). Razlika je uglavnom u tome, sto Vitllortova cevna zavojnlea ima nile visine hod a P i manje Irine H,pa je sa toga razloga podesna za zldove cevi koji ne treba da budu mnogo oslabljeni zavojcima. Cevna zavojnica moze Be upotrebiti, osim ZR eevi, I za druge elemente ma~ina koji ne smeju da budu zavojclma osetno oslablJeni. Cevna zavojnlca ima redovno pun profil i to omogucava da se postigne hermeticnost u zavojeima; da bi se i u zavojnici sa skracenim profilom koja se re<!e nalazi proizvela potpuna hermeticnost, potrebno je da se u zavojke umetne zaptivna materija (kuNna). Podaci 0 Vitvortovoj cevnoj zavojnlci sa punim profilom nalaze se u tablici 4.3. I za nju vrede odnosi kao i za Vitvortovu prostu zavojnicu (v. 4.1.4.2). St&ndardizovana Je cevna zavojnica za nominalne precnlke od 'I." do 18". Cevna zavo. nlea nosi ime po unutraiinjem precniku cevi; dakle ovde i je n~~alni ~r~cnik - unutranji precnik cevi. Primer: cevna zavojnica od 2 Je zavolruca spoijanjeg precnlka d=59 ,614 mrn urezana oko cevi eiji je unutraiinji precnik 2"=50,8 mm.
SI. 4.16 -
Pore<1enje Vltvortovlh ZIlvojnloQ prl je<1nakom pr~nlku cI.. (1- proito, 2 - fino, 3 - cevna zavojnica)
Cevna z~v.ojnica Ima sl?lljl prom od tine zavojnlce. Na s1. 4.16 dati su uPkoredo p,:ofih proste (1), flOe (2) i cevne (3) Vitvortove zavojnice za jedna precruk zavojnlce d.
74
TobUco 4.11
VitvoTtOt'a cevna zavojnica
,
drs"
d mm
R R R R R R R R (R R (R R R R R R R R R R R R R R R
1/8 1/4 3/8 1/2 5/8

3/4 7/8 1 1 li8) 1 1/4 1 3,8) 1 1/2 1 3/4 2 2 1/4 2 1/2 23/4 3 3 1/4 3 1/2 3 3/4 4 4 1/2 5 5 1/2
9,728 13.157 16.662 20,955 22,911 26,441 30,201 33,249 37.897 41,910 44,323 47,803 53,N6 59,614 65,710 75,184
81,~34
I I I
d J mm
d. mm
:, I
28
19 19 14 14 14 H 11 11 II ,
II
JUS
P mm
0,907 1.337 1.3.17 1,814 1.814 1,814 1.814 2,309 2.309 2.309 2.309 2,31& 2.309 2,309 2,309
M.BO.~
I
I 111 1
mm
8,566 11.445 14,950 18,631 20,587 24,117 27,877 30,291 34,939 38,952 41 ,365 44.845 50,788 56,656 62,752 72,226 78,M6 84,926 91,022 97.372 103,722 110,072 122.772 135.472 148,172 160,872 185.978 211,378 236,778 262,178 286.764 312.164 313,406 368.806 394.206 419.606
445,006
I
I
9,147 12,301 15,806 19.793 21,149 25.279 29,0.19 31.770 36,418 40,431 42,844 46,324 52,267 58,135 64,231 73,705 80,055 86,405 92501 98.851
0,581 0.856
o.e~
-- - ,
, U,II\-I
I
O,I~ O.le~
R mm
1,1.2 1,lb2
0,249 0.249
1,1-;;;1,162 1,479 1.479 1,479 I
0:;;-1
U.249 0,317 0.'17 0.317
11 11 11 11
87.884 93.980 1OU.330 106.680 113.030 125,730 138.430 151,130 163.8-10 189,230 214,630 240,030 265.430 290,830 316.230 347,472 312,872 .98,272 423,672 449,072 474,472
I
I
11 1 2.309 11 2,309 11 I 2.309 11 2.109 11 2.309 I

II
1,479 , () 317 1,479 0.517 1,479 0.317 I,H9 0.317 1 479 0.317 1--. I.H9 r 0.317 1,479 0.'17 0,317 1.479 0,317 1.479 0.J17 1.4i9 1.479 1.479 1.479 1,479 1.479 -1 . 1.628
I,' 26
_00.317 0,311 11.317 0,l17 0,317 0,317 0 9 0.249 0.349
105.201 111.551 124.251 136,951 149,651 162.351 187.604 213,004 288.404

263,80-1
II
II
II II
- i - - -11 10 10 10 10 8 8 8 8 8 8
2.JOQ 2.309 2309 2.309 2.309 2.309
R 6 R 7 R 8 R 9 R 10
R R R R R
11 12 13 14 15
I
I
7i!
2.~0
UtO 2MO
2.~0
o,.~9
I I
288.797 314,197 345,439 370,639 396.2. 9 421.639 447,039

472.~39
----- - 2,0:\3 3.175 8

3,175 3,175 3.175 3.175 2.033 2.03.1 2.033 2.1XSJ
1.626 I,!m
0.4lo 11.4 )6 0,436
0.4.16 0.'36
R 16 R 17 R 18
a
I
+3.175 3.175 3.175 2.03.1 2.1X'3 2.1133
470.406
0.436 0.436 0,436
Napomene u.z tabllcu 4.3: 1) Nomlnaln] p~nlk u co1ovlmQ je prlbUlAn unulrUoJl ~JIr. ~vl . 2) Vrednostl U Ul(Todama po mO&U~DOSti l1be1avatL 3, V~nosti u tabUel vate 1 E.Q konJfnu zavojnieu 4) z, je broj zavojnlkn nl du1lnl I". S) Zna~nje omak. dato je u tl. 4.I.U I tl. '.1.U I DO.t. oj It.
7S
4.1.4.5 Metricka zovojnica ISO Metricka zavojnica je trouglasta zavojnica. Teorijski joj je profil ravnostrani trougao: p= 60' (sl. 4.17). Stvarno, vrh profila je skracen za jednu osminu teorijsKe sirine. H, a dno zaobljeno. X" K onsna .mna H,= - 5 H<II,.
Redovna upotreba metricke zavojnice pocinje 1898. g. kada je usvojena na jeelnom medunarodnom kongresu u Ciribu; glavna je teinja bila da se izbegne col kao neprakticna jedinica za merenje duzina i zavede i za zavojnice milimetar odnosno metar kao jedinica za duzine. Metricka zavojnica dozivela je od tada niz promena usavrsavanja - i njen danaiinji oblik prikazan je na sl. 4.17. Podaci 0 metrickoj zavojnici sredeni su u tablici 4 .4. Za sada je standardizacija obuhvatila precnike d=O,25 do 300 mrn. Za metricku zavojnicu vrede oelnosi:
H I2
H
H = +pcotg
=0,8660 P
17 ", = - H =0,6134 P 24
zavojn!c. ISO
SI. 4.17 -
Metri~ka
H,= -
5 5 H= -O,8660P=O,5412 P 8 8
1 Z=-H=0072P 12 ' 1 R=(jH=O,144P
Prema podacima u tablici 4.4 izlazi da je nagib npr.:
~ zavojnicu precnika 1 mm tg a; =
za zavojnicu preenika 6 rom tg a; = za zavojnicu preenika 24 rom tg a;
0,25 = 0 095 0,838 " '
5I = 0,059 ,35 " = 3 = 0 043 22,051 " '
76
6 72 mm tg et = - - - - =0 028 ' 68,103 It 6 za zavojnicu precnika 160 mm tget = =0,012. 156,103"

za zavojnicu precnika
TabU..
4.'
Prem. JUS M BO 012
MetTicka zavojnica ISO (metricki navoj ISO)

Mere u mm
dn d
I
,
d,
0.153 0,202 0,277 0,317 0,416 0,.155 0,693 0,893 1,17 1 1,509 1,918 2,387 3,141 4,019 4,773 6,166 8,160 9,853 13,546 16,933
I
I
tlem',
0.00020 0,00032 0,00060
0,0009~
Id, = D, I
0,201
0,2~8
P
0,075 0,08 0,1 0,125 0,15 0,2 0,25 0,25 0,35 0,4 0,5 0,7 0,8
I
0.25 0,3 U,4 0,5 0,6 0,8 1 1,2 1,6
D,
H,
0,().I6 0,061 0,077
0,00136 0,00241 0,00378 0,00628 0,QI08 0,0179 0,0298 0,0447 0,0775 0,127 0,179 0.328 0,523 0,762 1,44 2,25 3,24 5,19 7,59 10,45 13,75 19,05 25,19
0,335 0,4 19 0,503 0,670 0,838 1,038 1,373 1,740 2,208 2,675 3,545 4,480 5,350 7,188 9.026 10,863 14,701 18,376 22,051 27,727 33,402 39,077 44,752
0,169 I 0,213 0,292 ,
9,365
0,438 0,584 0,729 0,929 1,221 1,567 2,013 2,459 3,242 4,134 4,918
O,().I~
0,123 0,153 0,153 0,215 0,215 0,276 0,307 0,129 0.491 0,613 0,7b7 0,920 1,014 1,227 1,534 1,840 2,117 2,454 2,760 3,0,7
1~92
2
2,5 3
---0,45
4
5 6
8
10 12 16 20 24 30 36 42 48
1,25 1,5 1,75 2, 2,5
-- -6,617 I
8,370 10,106 13,835 17,294
20,320 25,709 31,093 36,479 41,866 49,253 56,639
3, 3,5
4,
4,5 5, 5,5 6,
56
64
I
I
20,752 26,211 31,670 37,129 42,587 5O,().I6 57,505
I--
52,428 60,103
3,374 1,681
Napomena uz tabllcu 4.4:

1) Zna~enje' oznaka dato je u B. 4.1.4.1 i ~l. 4.1.4.5 i na sl. 3.17.
Kada se ove vrednosti uporede sa odgovarajucim vrednoshma Ul Vit vortovu zavojnicu (vidi Cl. 4.1.4.2), vidi se da su nagibi metrickih zavojnica manji od Vitvortovih, to je narocito za manje preenike od presudnog znacaja zbog slabije teznje ka odvrtanju. Mana metricke zavojnice iz 1898. g. bila je 510 joj je po1upreenik zaobJjenja dna profila bio ma1en (R=O,0633 P), dok Vitvortova zavojnica ima znatno veei poJuprecnik zaob1jenja (R=O,137 P), pa su zato zavrtnJI sa Vitvortovom zavojnicom bili izdrlljiviji. Stoga je u pos1ednjem standardu ISO po1uprecnik zaob1jenja profila za metricku zavojnicu poveean na R ~ = 0,144 p.
71
Pregled
Mere
U mID
pre~ika i
koraka metrickih zavojnica

Prema JUS M.B 0 011
Nnmlnl)n) prefmk
Korak z4voJnicn
normaJne
u\,oJnice
3. 2. slepeni prlorileta
I.
I
I
I(
I
0,25 0,25 0,25 0,3 0,35 0,35 0,4 0,45 0,45 0,5 0,6 0,7 0,75
"" i h
III
IV
':~ I
1,6 2 2,5 3 4 5
1,1 1,4 1,8
0,2 0,2
O~
0,2 0,2 0,2 0,25
--
2,2
3,5
00~o
0,35 0,35 0,35 0,5 0,5 0,5 0,5 0,75 0,75 I I

1~5
4,5
-,
0.70 0,75 I I 1,25 1,25
S,5
7
O,B
1 1
1.25
-- -12 14
10
-II
IS
1,25 .1,5 -1,5 1,75 2 2
I
0,75 0,75 I 1 I I 1 1 1 I I 1 I
--
- - -18
16
17
20
22
25 27
- 24
30
33 - - --
2,5 2,5 2,5 3
1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 2
I
--
2
2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4
1,5 1,5 1,5 1,5 1.5 1,5 1,5 1,5 1.5 1,5 2 2 2 2 2 3 3 3 3
.J 3,5
36
~I 35
40
3,5 4 4 4,5 4,5 5 5
39
42
48
45
~ ~
1,5 1,5 1,5 1,5 1,5 2 2 2 2 2 2
1,5
52
56
60
I:5
1.5 1.5 1,5 1,5
5,5 5,5
4
4
3 3
78
TahlIea U
Nomlnaloi pre~ni k
(DUtavall)
lJvojnlce
I.
1
Korak norma'nel
1
I
z~vojnica
2.
3.
fin i h
slpena prionleta
11
4 4 4
4
111
3 3
IV 2 2 2
V 1.5 1,5 1,5
64
65 68
I
I
d
6 6 6 6 6 6 6
6 6 6 6 6
6 6
70 72 80
---76 75
I
,
I
I I L-!3
1_2_~'_
2 2 2 2
SS
95 105
lIS
4 4 4 4
4
---90 100 110
I
1
3 3 3 3 3
I
1
2 2 2 2 2 2
1,5 1,5 1,5 1.5
I I
4
4 4 4
-- -120 125 130
I
I
135 145
I,.)
4
4 4
-1-1 140
150
6 d 6 6 6 6 6 6
6 6 6 6 6
I
I
I
1
I ,
3 3 3 3 3
3 3 3 J 3
,-- - 2 I 2 2 2 2
4 4 4 4 4 4
4 4
I
1
- -'- 170 1 180

1
160
J 3 3 J 3
--
,
1
165 17.)
1
3
3 3 3
4 4
4
-1--
ISS
190
---;001
200
I
I
3
3 3 3
1205
1'210 I
.)
6 6 6 6 6
4
4
1 ---,-I
1
I
I
,
I
4 4
4 4
4 4
I
I
3
3
3 3 3 3 3 3 3
5 -I-~
220
__ 1 -;:;01
250
235
rs
6 6 6 6 6
I
I ,
4 4 4
I
260
124 25
,
j
I
,
6 6
I
I
-'
6 6 6
4
4 4
-'-
,'I
Tabllea t.5 (_val<)
I Nomillaln~ ~re~nik zavoJnlce

I.
Korak z8 vojnica
2.
3.
nOnn.3Jne[
fin i h
sfepena priorlleta
II
4
4
, III
28; '- - - - - 300
280
I 27"
~70
I 265
I ,
,
IV
I
!
I
I
I
I
6 6 6
6
6 6 6
4 4
4
4
290 I 295 I
. --
,
I
I
I
Napomena uz tabHcu 4.5: 1) U narocitim slul!!ljt:vima po potrebi mogu se kortstiti korae! iz ovog niza.: 3, 21,5, I, 0,75, 0,5, 0,35, 0,25 1 0,2, prtlom za pre<'nlk 300 nun korak ne !reba da je manil od 3 mm; z.a 200 mm: 2 mm; za 150 mm: 1,5 m.m z.a 80 mm: 1 mm; za 33 nun: 0,75 mm i za 22 mm: 0,5 rnm.
Po predlogu ISO (JUS M.BO.Oll) postoje tri niza prebrlka zavojnica; temja je da se prvom nizu da prioritet. U tablici 4.5 data su sva tri niza preCnika sa odgovarajucim hodovima. Preenik metricke zavojnice je jedH novremeno i njen nominalni preCnik (d=d..). HIs His 4.1.4.6 MetriCke fine zavojnice Presek profila ovih zavojnica sliean je preseku metricke proste zavojnice (sl. 4.17). Drugim reeima, njihov teorijski profil je ravnostrani trougao sa uglom ~ = 60, a vrh profila skracen je za jednu osminu teorijske Sirine H; dno je zaobljeno. Metricke fine zavojnice upotrebljavaju se za elemente koji ne treba da budu osetno oslabljeni zavojcima. po~ su im Sirine i visina hodova roanje nego D kod proste z3vojnice. Pregled koraka 51. 4.18 - Selersova (ASA) zavojnica finih roetrickih zavojnica dat je u tablici 4.5. 4.1.4.7 Selersova (Sellers} zavojnica CASAl Zavojnica ASA (American Standards Association) postala je od Seleri upotrebljava se u Americi. Njen teorijski profil je ravne.traru trougao sa ugloro ~=60 (sl. 4.18). Vrh profila skracen je za jednu
SO", ~avojnice
80
o~min~teorii~ke sirme: Presek zavojnice ASA prikazan je na sl. 4.18. Spo-
lJaSnJI precruk zavoJruce uJedno je i nominalni preCnik i izrdava se u colovima. 4.1.4.8 Trapeznn zavojnica Trapezna zavojnica (sl. 4.19) nosi ime po svome profilu: trapezu sa uglom pri vrhu (3=30. Dna se upotrebljava uglavnom za pokretne veze, vretena na dizalicama i presama, lokomotivska vretena itd.; moze se upotrebiti i za cvrste veze kada se radi 0 jako opterecenim zavrtnjima velikog
TabUca '.6
TTapezna zavojnica
Premo. JUS M. BO. 062
vi sina boda
P I 3 ....... 4 mm
0,25 0,5 0,25
I 5.;. 12 mm
0,25 0,75 0,25
\ 14.;. 26 mm 0.5 1,5 0,5
zazo r a zazar b z8oblJenost R
d.= ~ mmd\
10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32 36 40 44 48 50 52 55 60
A,
\
em'
0,33
O ,~7
\ ~~ I I
mm
3 3 4 4
4
H, mm 1 mm
1,2; 1,25 1,15 1,75 1,75 1,75 2 2 2 2 2,5 2,5 2,5 3 3
Il d.-d I mm I
d,
90 95 100 110 120 130 140 ISO 160 170 180 190 200 210 220 77,5 82.5 87,5 97,5
A,
em'
47,17 53,46 60,13 74 ,66 86,59 103,87 122,72 138,93 160,61 183,85 203,58 229,66 257,30 280,55 311,03 343,07 369,84
~04 , 71
6,5
8,5 9,5 11,5 13,5 15,5 16,5 18,5 20,5 22,5 23,S 25,S 29,5 32,5 36,S 39,5 41,5 43,5 45,S 50,S 54,5
0,71 1,04 1,43 1,89 2,14 2,69 3,30 3,98 4; J4 5,11 6,83 8,30 10,46 12,25 13,53 14,86 16,26 20,03 23,33 27,8 1 32,67 37,94 41 ,28
8,5 10,5 12 14 16
I
I
I
I
, d mm
8< 89 94 104 113 123 133 142 152 162 171 18 1 191 200 210
, mm
1
H, mm
5,5 5,5 5,5 5.5 6, 6 6 7 7 7
12 12 12 12
14
lOS
115 125 133 143 153 161 171 181 189 199 209 217 237 237 2 15 255 265 273
- -I- -,
18 19,5 21,5 23,S 25,5 27
4 5 5 5 5 6 6 6 7 7
I- -'- 16 16
14 14 16
29
33
36,~
40,S 44 46 48 505 55,S 60 65 70 75 79
- - -- - 3,5 230 8
8 8 9 9 1 010 10 10 12
65 70 75 80 85
- - ~o 4,5
4,5 4,5 4,5 5,5
290 300
3,5 3,5 4 4
240 2SO 260 270
441,15 471,44 51 0,71 551,55
220 229 239 249 258 268 279 287
1-I
nr I
22 22 24
18 18 18 20 20
-9
10 10 10 II
II II
8 I 8 9 9
59,5
64,5 69,5 72,5
585.35
24 24 26
12
Napomene uz tabUcu 4.6: 1) Dvohode, trobode itd. z.avojolce imaju dva, tri . .. puta vtli hod P dok su osl3le mere jednake kao i za jednohodu zavojnicu. 2) Znacenje oznaka data je u fl. 4.1.4.1 i M. 4.1.4.8 i aa sl. 4.19. 3) Pretnik zavojnlce d ujedno je i nominalnl prern.ik d..
precnika iii kada veza treba da se cesto razdvaja. ~rapezna . z~voJnica sasvim je isti, mula plosnatu kvadratnu zavoJ111cU, posta. lma Jatl koren, c dakle veeu moe nosenja, bolje joj je medusobno naleganJe zavojaka, a za izradu je podesnija od kvadratne. Podaci 0 prostoj trapeznoj zavojnici nalaze se u tablici 4.6. Moze se pretpostaviti da je teorijski profil uzduinog preseka trapezne zavojnice takode trougao, kome su vrhovi jako skraceni. Prema tome je teorijska sirina zavojnice
H=O ,5 P cotg
= I,866P .
Ostali su karakteristicni podaci ",=0,5 P+a H, =O,5 P+a-b
D =rI+2a D, =d,+2b Pored proste postoje jos i fina i gruba trapezna zavojnica, koje imaju jednak profil kao i pro.ta (tablica 4.6), no razlikuju se od proste trapezne
D~
S1. 4.19 -
Trapezna zavojnica
zavojnice sarno po tome sto za istu visinu hoda fina zavojnica ima veci, a gruba, manji precnik d od proste zavojnice.
4.1.4.9. Testerasl. zavojnica (kosi navoj)
k . TeSlerasta zavoJnica doblla . Je lme po 0 bl I u uzduznog preseka prohla (s1. 4.20); upotreblJava se na j ako opterecenim vretenim a teskih presa, lokomotJvsklm vreteni ma i 51., a podes na je za sile koje deluju sarno u
82
jedn?m smeru: Na jace nagnutoj strani i>r?fJla Je akslJalni zazor, minimalne VP. heme. 0,2 mm. U tablici 4.7 sredeni Sl.: 0 0 glav,:u podacl.o prostoj testerastoj za- ~!::) vOJnlCl. OdnOSl su ovi ~) ~
~=33; y =3'
H= 1,73205 P; H, =0,75 P a =0,62607 P; b =0,45698 P
hJ=f!,+Z Z=O,11777.P; R =0,12427 P
~~.*" "r-~'--c-Y~_ ~ '9?ff~~ d

<:t
~ ~
~ ~ /;>(;~h1~~--~
;:
~ ~
d,=D+2a - H=D-O,6819 1 P
a..
Pored proste postoje jos i tina i gru-~ ba te~terasta zavojnica koje imaju jedA4r~,4.~f+~~~ nakprofil kao i prosta (tablica 4.7), no razhkuJu se, sto pri istoj visini hoda finaL..<'--"-4''-"'-"'i':-H b ima veti, a gruba manji preenjk d od a proste testeraste zavojnice. Spolja5nji H precnik zavojnice d=D ujednq je i nominalni precnik testeraste zavojnice d". SI. 4.20 - Te Itn~t:. u\"oina.
TabU.> 4.7
Testerasta zavojnica
(Kosi nonnalnl navojl)
".,0 -d l mm
22 24 26 28 30 32 36
~O
mm
13.32l 15,322 17.322 19,322 19.5B6 21586 25,586 21.852 31 .852 3'.116 36.116 38,116 39.380 44 .380 41 .644 52.6H
~7,6H
dJ
I I I If'! dl
A,
em'
Prema JUS M. BO. 072
P mm
~
~
0, mm
d,
mm
79.114
~9.174
A,
em'
,9.23 62.46 71 9) 81.75 105.14 117.34 137.33 I': .69 173.1 197.96 223611 241.33 269.65
I mm
12 12 14 14 14 16 16 16 18 18 18
0,
18m
1,39 I,BI 2,36 2.93 3.01 3 '70

~,14
14.~
44 48 50 52
55
60 65 70
7~
BO
B~
90
95
62.61l 64.174 fi9.174 74.174
6,09 7,97 9.14 10.24 11,4 I 12,IB 15.47 17,09 21.77 26.10 3O.H2 32.35 37 .i8 43.21
5 5 ti 6 6 7 7
16.5 185 205 21 23 21 29 .> 33.5 . 36
100 110 IlO 130 WI

I~O
In
82
gg
95.702
lU~ . 7n2
1011
8 B 8 9 9 IU 10 IU 10 12 12 12
41 ..> 46.7
~
16U 170 IBO 190 200 210 220 230 240

2~
115.701 122.232 132232 142.232 14V60 15'.760 1611.751)

11~.290
IIi
I
I
126 136 I'153 163
173
180
185.29<) 195.29<) 201.g1B

211.~18
299.54
319.90 352.:16 3%.11
409.~1
20 20 20
22
19o
200 '1f17
5>
60 65 67 72 17
200
270 2RO 290 300
22
22 21 21 24
'2'j
221.818
226.,.R
236.3IB 218.3IB 2;4876
134
,
217
446.18
~IO
244
'~l.41
21
Napomcne uz tabllcu 4.7 : I) Dvohodc. trohode .... zJvoJn!ce Imaju dva, tn, . put. VlJl hod. P od jedDo-hode, a oslaJe mere su istovelne. 2) ZnOeel\.je oznaka dato je u eJ. 4 .1.4.1 I tl 4 1.4 .9 1 na 51 .. 20 3) Pretn!k zavCljnicc d je ujedno nominalnl pretOlk d..
-3
2M 'lill
4.1.4.10 Obln z3vojoica .' ki iil ''-Ie zavoJ'nice (51. 4.21) je ravnokraki trougao sa uglom T eOrlJs pro v~ . k' d' h' d ri \'rhu ~= 30'. no stvarno taj profil je tohko 5 racen.. a t vr I . no p~ feka imaju gotovo izgled polukrugova. Ovak\ a zavoJ~lca otpo~a le protl~ hab.nja i upotrebljava se za zavrtnje i. delove tzlozene praslnt, pesku I uopste pr I' s'tl'n't, npr . za vatrogasm pnbor, creva, cevnu armaturu, vaJav gonske spojnice itd.
H
SI.
~ . 21
Obla zQvc-jnica
Dve su vrste oble zavojnice standardizovane : jedna za op~tu upotrebu (bez aksijalnog zazora) i druga ugla\' nom za zeleznicko masinstvo (sa aksijalnim zazorom). Za lorvu vrstu izneseni su u t.blici 4.8 glavni podacl. Ostale potrebne mere mo:;u se odrediti iz ovih jednacina: p_, = 1" = ~5.4 mm H = 1,86603 P H, =O,08350 P iI) = 0,5 P R = I,,255Y7 P R,=0.22105 P ,. = O,238f" P Z = n,05 P Spoljasnji precnik zavojnice u ujedno je i nominalni preenik oble U1vojnice duo 4.1.4 .11 Obelcinvnnje znvojnicn Za svaku vrstu zavojnice tacno je prupisan naein obelezavanja. Za obelei..vanje je usvojena neka karnktensltena ncdnost (nonunalni pretnik). ponekad i sa naroi:itom oznakom itt viSe oznaka. Kada je za neku 84
zavojnicu data ozna~a sa karakteristltnom VT'MnoSCu kOla Ilutl ~a r znav~le veh~lDe, n.t)e potrebno nllvodili OItal~ r.ooalk<, 0 zavojnlcl, ~ se oru mogu nacl u tablicama 58 standardnim pod.rlma, Proplsl za obelezavanje zavoJnicn po JUS-u JUS ;\1 BO.003 '" OV1: 1) V~lvortova prosta zavojniea obplciAvn . ' 5pol)nlm procnlkom d Ii eolovuna~ npr. na 51. 4.22 data le Vllvorlova pmSla zwoJnica pretlllu 2h, 2) Vltvortova. fma zavojnica ob~l~favA se pr"~OIkom l.D\'O)IlIC I V1 1_ nom hoda u eolovJrna; npr. na sl. 4 .23 prika7.ann J~ V,lvottov. fin uvo" niea 5poJjnjeg pre~nika 2 1/2" 1 vlsine hoda P - I 6" (uporMI tablicu 4 i).
!
I
II
1-
2"
1
rJ-1:- T.
f
I I
R]"
liT -
I I 'j
7:...,)
:
,
I
H2~rl.5
I
I
I:
'i
I
I
1.-
LJ U
I
:
I
I-
Tr
?1,
.s 7C~1I!.
~d~~l
I
1
I
I I
51. ..
I
I
I
II
.J
:
Z:
~
19
3) Vitvortova eevna zavojnlca obelefavl om&kom R I ",,,ulrUnJIm preenikom cevi u colovlma, ,. koju J" z.vo]nic pre<h1d ,npr na d 4.24 predstnvJjena je VitvorloV8 Ce\'nR Z \'O)filCa U C'" unu ) ~ nika d. = 2" - prebtik zavojnice d 5~ 611 mm (.. 'd, Ubhcu 4 ) 4) Melri~ka ISO zavojnica obdrb"a .. o1n3itom I I rum precnikom d.=d u mm; npr. na sl 4 .25 pokez,,"a j pr vOjnie8 prernika d . 80 mm. 5) Melrifka finn Z8\,0JOIca olwl<!1a\'a onWtOlD I preenikom d. ~ d u mm 1 visinom hodft II mm. npT na a1..; 2 pzlu.u nbele1avanJe metri~ke finE' zn\,0Jnic<, pmnlka d-2~ mm a VI In P=1,5 mm. 6) Trapezna zavoJnlca obo-ll't.a\1I "rlLnakom TT. InJm metlru.. kom d. d u mm i vlsmom hoda It mm ' npr al. 4 27 prUt zuje oM va~ trapezne zovoJOIce <pcJjnJeg pretnlka d-~8 rom a na 1'-8 mm (uporedl Leblicu 4.6).
7) Testerasta zavojnica obeldava sc oznakom S, nominslnim pre~ nikom d,.=d u mm visinom hoda h u mm; npr. na sl. 4.2S obelefena je testerasta zavojnica spoljnjeg pre~nika d=70 mm i visine hodn P=10 mm (upored.i !ablicu 4.7). 8) Obla zavojnica obeletava se oznakom Rd, nominalnim pre~nikom d,.=d u mm i visinom hoda h u colovima ili u milimetrima; npr. na sl. 4.29 predstavljena je obla zavojnica pr~nika d = 44 mm, a visine hoda P=7 rom. Za oblu zavojnicu Rd 44X7 je norninalni pr~nik d,.=d' =44 nun, a visina hoda je 7 mm. Kada je zavojnica leva, stavlja se iznad oznake , re~: leva, a kada je zavojnica dvohoda, trohoda itd., stavlja se iznad oznake r~: 2-hoda, 3-hoda itd.; na sl. 4.30 obelezena je trohoda leva trapezna zavojnica p~ika d = 30 mm, i visine hoda P= IS mm uporedi tablicu 4.6 - ovde je P=3X6=ISmrn).
4.2 A NAUZA SILA
I .
I
J'hoda
4.2.1 OSNOVNl ODRASCI
I
I'va
TrJO.f8
Na sl. 4.31 predstavljena je kvadratna (pljosnata) zavojnica sa eJementom navrtke opter~e nim sHorn F. Za kretanje navrtke uz za~ojnicu, Ij. uz nagnutu ravan, potrebna je. teorijski, sUa F" kada se zanemari otpor trenja. Navrtka ce se, pri )ednom punom obrtu, diei za P; iz jednakosli rada obeju rua Ft . d.,,= FP
TabllM 4.1
SL 4.30
Obla zavojnica
cI,.-d
mm
8
Prema JUS M. BO. 081

a>m
d3
I" I
10 10 10 10 10
8 8 8 8 8
8 8 8
d.-d
mm
30 32 36 40 44
d, mm
26,825 28,825 32,825 35,767 39,767 43.767 47.767 50.767 55.767 60.767 65.767 70.767 75.767
I" I
8 8 8 6 5 6 5 6 6
6
cI,.- d
mm
d3 mm
80,767
I"
6
9
10
\I
5.4150
6,400
85
12
14 16 18 20 22
7,4150 8,4150 9,460 10.62S 12.825 14.825 16.825 18.825 20.625 22.825 24.825
80
95 100
\I~
85,767
90,767 95,767 103,650 \13.650 123,650 133.650 143.650 153.650 163.650 173.650 183.650 1113,650
6
6 6 4
48 52 55 60 65 70 75 80
120 130 140 150 1150 170 180 190
--4 4 4 4 4
4
24 26
I
6
28
6 6
4
4
200
H pameno uz tabllc:u u . 1) ZnafalJe omab dato Je u a 4.1.4.1 I a . \,4.10 1 na aI. ."1. 2) ~ zavojnl .. d Ie nomlnalnl premjk cL.
dobiva se izraz za odredivanje sHe F.,

F,,=F- =Flg u nd, gde je a' srednji ugao nagiba, a d. srednji precnik zavojnice. . Stvarno, pri kretanju navrtke po zavojp
Clma rada se trenje. Otpor koji potice od tre- "-'J_~F;~~~~t::~~ nja uzece se u obzir time sto ce se nagnuta IF,.} ravan nagiba u fiktivno zarnenili nagnutom ravni nagiba a + p, gde je p ugao trenja . Prema tome je stvarna sila, potrebna za kretanje navrtke uz zavojnicu (zavrtanje) F
F, =F tg (u+p) Za kretanje navrtke niz zavojnicu (odvrtanje) potrebna je sila F',=F tg (a p)
F;
d,
tj. nagnuta ravan je sad a fiktivno zamenjena nagnutom ravni nagiba rx - p, posto otpor od trenja otezava silazenje navrlke .Ovde mogu nastupiti tri slucaja:
....... "
IF;,J
51. 4.31
1) a> p; navrtka ce se spustati niz 7.avojnicu sama ad ,ebe pod utlcajem opterecenja silom F, jer Je ugao nagiba zavojnice veei ad ugla trenJa F 2) a=p; tada je F', = O; navrtka se jos moze da odrh na zavojnici. iako je opterecena silom F. Ovakvo stanje, pri kome se navrtka ne odnce sarna po sebi, zove se samokocenje - na granici klizanja. 3) a<p; u ovorn slucaju navrtka se sigurno neee od\'1'tati sarna od sebe pa cak treba upotrebiti silu suprotnog smera -F', radl spu~tania adn. odvrtanja navrtke.
I
aJ
SI. 4.31
bJ
Gornja izlaganja vrede za kvadratnu ~avojnicu kojoj jt! akt1vna strana profila upravna na uzduznu osu zavrtnja (sl. 4 .3~a). Aktl\'Tla .trana prahla trouglaste zavojnice nagnuta je za 90 -
prema uzdulnoj os; untn)a
kv~ ~bjaSnjenja: Komponenta sUe F, upravna na akllVnu stranu profila

zavojnice
51 4 32b) pa je zbog toga otpor od trenja veei nego na 'plosnatoj zavojni~.
izaziva otpor protiv klizanja _.c,F:--" F F
"=
Nl'
Q'"
cos 2"
P
I' cos .!:: 2
gde je Il koeficijent otpora protiv klizanja, a 1" =
1; .1' ekvivaI'll cos 2 lentni koeficijenl otpora' za ostre zavojnice; 1" > 1', . Ovome koeficijentu Il' odgovara fiktivni ugao trenja p'>p: I"=tgp'. Prema tome, za oslre zavojnice izgledaju ranije izvedeni obrasci
F,=F tg (a.+p')
F',= F tg (a. - p').

Vrednosti ekvivalentnog koeficijenta otpora protiv klizanja I" = ~I' iz nose za zavojnicu:
metri~ku
sa
~ =600 1" =
I' cos 300
_ 1'_ = 1,151' 0,866
Vitvortovu sa trapeznu
P=55
1" =
I' = _ V_ = I 131' cos 27 30' 0,887 ' I' cos 15 _ 1'_ = 1,0351'. 0,966
13=30' 1"=
lz ovoga se pregJeda vidi da je ~=J,15 za metri~ku i ~=1,13 za Vitvortovu, tj. za ove dYe vrste zavojnica, koje se upotrebljavaju kao zavojnice za ~vrstu vezu konstruktivnih elemenata, povel:anje otpora protiv klizanja iznosi 150/. odn. 13%; to svakako oleiava navrtanje navrtke, ali je ujedno i korisno posto pruia vel:u sigurnost protiv nezeljenog i samovoljnog odvrtanja navrtke. Za trapeznu zavojnicu, koja najce!\ce sluii za pokretne veze, ~ = 1,035, tj. povecanje otpora proliv klizanja iznosi svega 3,5"/0 U poredenju sa kvadratnom zavojnicom, pa se za nju moze usvojiti bez vece grelike da je 1" = 1'. Moment sile potreban za kretanje navrtke uz kvadratnu iii trapeznu zavojnicu iznosi
<. d, d. T = . , - = F tg (a+p)--
88
pa kada se stav! tg IX-
n d
~! tg P=11 dobiva'8
"""""'
a za kretanje niz zavojnlcu

T=
2. Fd, P-1fd,p.
2
Itd. +Pp.
Za kretanje uz trougJastu zavojnieu moment sile je ndto veei i iznosi

T= I Fd, P+ltd, p.' 2 :rd, -Pp.' a za kretanje nlz zavojnleu T= _1 Fd, P-ffd. \1' _ 2 "d. +P\1'
Ovi obrasei za odredivanje T potrebni su naro~ito pri prora~unavanju zavoJmea za pokretne veze.
'.2.2 STEPEN ISKORISCENJA
Stepenom
iskori~cenja
~= - =
zavrtnja F,.
F,
zove se ig IX tg (a +p)
1)
koJi~ik'
Ovaj izraz, koji se odnosi na zavrtnje sa kvndratnom zavojnicom, prelazi u
~' =
ig a tg(a+p')
za zavrtnje sa trouglastom zavojnicom; 1')' <T}. Na sl. 4.33 iznesen je dijagram zavisnosti stepena iskorgcenja 1) ad srednjeg ugla nagiba zavojniee a; linija a odnosi se na kvadratnu, 3 Iinija b na trougJastu metri~ku zavojnieu; u oba sJu~aja pretpostavJjeno je cia je p '" 6" ill'" 0, 1, ~to se za podmazane ~eJicne zavr\nje moze usvojtti kao prosetna vrednost. Najveea vrednost stepena iskoricenja 1)_. dobi'la
se, kada se stav!
d~ = 0. t' J. da
da
d~ =sln(a + p) cos(a +p)-sin a cosa=O
Odatle izJazi
sin 2 (lX+p)=sin 21X pa poSto je p.. O, biee ovaj usJov ispunjen kada je sin 2 (IX + p) =sin (180 - 21X)
ili kada je
a = 45' -
p
2
100
80
a I~
1;"'"
~-
60
;/
W[\b
,
~
2a
'" ~~
~~
Ii '"
10'
20'
.:.
30'
<i:
40'
50'
81. 4.33 _ Stepen iskori~tenja zavrtnja " U z3vlsnosti ad ugla nagiba (a-za ~adratnu, b-za metri~ku z3vojnicu)
Ova vrednost a. daje najvecu vrednost 'Ilmu

t g ( 45'lm.% =
~)
p ) = tg' (45 -
2 Za p= 6' iznosi maksimum stepena iskoriScenja kvadratne zavojnice, pri a.=42' 'Ilmu=tg' 42'=0,81, a maksimum stepena iskoriilcenja metricke ISO zavojnice, pri a.=41' 43' 'Il'mu=tg' 41' 43'=0,79, Trouglaste zavojnice imaju niske vrednosti 'Il, posto im je ugao nagiba a < 6', Radi orijentacije dati su uglovi nagiba za nekoliko velicina standardnih zavojnica u ovom pregledu:
tg 45+ -
..!:..),
2
I
90
Metrl~ka
Z3\fojnica
1 mm
6 mm 3' 25'
1/4"
24 mm
76 mm
l' 33' 3"
10 SO'
5' 25'
2' 30'
ISO mm oa 45'
VitvoriOV(l z8vojnica
I~I~
4' 12'
I~
2' 30'
6"
l' 14'
Stepen iskoriscenja Tj za najmanju standardnu Vitvortovu zavojnicu d = I/4" ne dostize ni 40%; npr. za d=l", odnosno d=24 mm iznosi 11'" = 28"10, tj. p:i navrt"!'ju navrtke gubi se na trenje 72"10 uloze~e energlje. U gramcnom slucaju samokocenja, kada je a.=p, stepen iskoriscenja je
Igp 1- IgOp = tg2p 2 sto pri p= ,s' za k,;:,adrat.nu zavojnicu iznosi Tj,=O,495, dok Tj, za trouglastu
J1, - --
zavoJnlcu Ima nesto nlZU vrednost.

4.2.3 ODNOS SPOLJNfH I UNUTRASNJIH SlLA
Spoljne sile koje deluju na z8vrtanj mogu biti privrernene, redovne I izuzetne. Sila na kljueu kojim se navrtka priteze je privremena i prestaje pO zavrsenom pritezanju. Promenljiva sila koja potice od pritiska pare u cilindru parne masine (ili motora sa unutrasnjim sagorevanjem) pa opterecuje zavrtnje na poklopcu (s1. 4 .36) je redovna i zove se "sila u radu"; ona deluje dok god je masina u radu. Izuzetne sile su one koje dolaze npr. od trenutnog iznenadnog udara ill drugih uzroka: npr. rdavog sklapanja. Posledice ovih pobrojenih sila mogu po zavrtanj biti privremene i trajne. Pobrojane vrste sila, koje mogu delovati na zavrtanj, izazivaju i u zavrtnju i u vezi unutrasnje sile, a ove opet raznovrsne privremene ill trajne napone. Poznavanje odnosa spoljasnjih i unutrasnjih sila, i izazvanih napona, od narocite je vaZnosti za proraeunavanje. U tome pogledu mogu se zavrtnji svrstati u nekoliko glavnih grupa, od kojih su cetiri grupe opsirnije razradene. U I grupu ulaze zavrtnji koji se uvrcu neopte- SI. 4.34 - ZavnanJ sa uJ receni iii cije se navrtke navrcu neopterecene. K ao korn za prcno!enje lereta primer neka posluzi zavrtanj sa uskom za prenose nje tereta (s1. 4.34) . Ovakav zavrtanj uvrce se rukom - ruenom silom; moment rucne sile moze da se pojaea umetanjem eelicne poluge koja igra ulogu kljuca. Zavrtanj se ne priteze narocito jako: unutrasnje sile izazvane privremenom ruenom silom neznatne su i mogu se praktieno zane mariti. Kada se 0 usku obesi teret G, a to je ovde redovna spoljna sila, izlozen je zavrtanj uzduznoj sili F koja u njegovom jezgru izaziva napon istezanja
p
d, = -
p
= - - 2"
A,
--;r-
~dJ
gde je F=G . . .. .. Karakteristika je zavrtanja II grupe sto se uvrcu Ih nJlhove navrtke pritezu pod odredenim opterecenjem. Primer pruza zavrtan.j za dizanje tereta (s1. 4.35). Uzduzna sila F koja se stvara u. za~rtnJu 'prJ d,zanJu tereta G i koja je prema tome odre<1ena (F=G), IZaZlva u jezgru Z8vrtnJa napon od pritiska p
91
i napon od tonije zbog trenja i momenta

f,=
w. =
Fd, tg (a + p)
"dl
2 Hi
. . gde je Wo = nIP, polarru otporru momen t pres eka ]ezgra za vrtn aT _ Ja, 16 tonioni moment. Jos jedan primer zavrtnja II grupe naJazi se u mehanizmu za koeenje (S]. 3.10). KoCiono vreteno obrce se u svoj oj navrci koja se dize iii spuSta -
=====-=;===~ F
F VRE: T~N
I
I
T, VRHeNO
I
.
.
F
POSTOL )
I . I
I . I
I
Tl
POSTO
S1. 4.35 - Ru~a dizalica sa vrelenom (desno: dijagram aksij al nc sUe F i dljagrarn momenta T1 ; Tl je moment potreban za savladivanje otpora trenja nosal"a tereta koji se ne okreCe po vretenu kaje se okreCc)
u zavisnosti od smera obrtanja vretena - i pri dizanju je naro<!ito optereeena, posto se zatezanjem ko~ione poluge ostvaruje kocenj e. Tu je jezgro zavrtnja, slieno gornjem primeru, izlozeno jednovremeno istcz80jU i torziji (uvijanju). U III grupu idu zavrtnji izlozeni jednovremeno uzdui.nim silruna i uvijanju, posto se oni zavrcu pod opterecenjem, no s tom razlikom od za92
vrlnja II grope slo uzduina sila nije odredena vec moze b:!l prmz\,oljr.a cak i lolika da se pod njenim uticajem zavnanj prekine Primer UP. avo pruz.aju zavrtnji za vezu poklopca sa cilindrom klipnog motora (i!l klipnog kompresora) (s1. 4.36) ill za medusobnu vezu ceV) s.:. obodom (s1. 4..3;/. Zavrtnji SU, po pravilu, ravnomerno rasporedeni po obod" cilindra h ce'oi. Potrebna hermeticnost postiZe se ili jakim prilezanjem glalKo obrade:-:!h metalnih dodirnih !X>vrS1na ill, 510 je ceSce i balje, urnpt3::jem 1 pntezanjem zaptivaca kao na sl. 4.36 i 4.37. Zaptlvati moga b!ti tvrdi, npr bakar, mek cetik, ili mekSi, npr. olovo. azbesl, klingerit
<
o
e
I
/ .
81. 4.36 - Veza cillndra i poklopt"S tavTtn)irr..a Sl. ... 31- Vez;a ~vl. z.avr-..nJ~ poClbodu
Zavrtnji treba da budu !X>djednako pritegnuh 1 to tohko ~a bU,de obez~ dena potpuna bermeticnosl. cak i kada deluje n3jveCl pr:nsak .lulda U <."1lindru maSine ill najved pria i tisak l.,cnosti ili gasova u cevi. Prema lome, zavrtnji treba da budu pretbodno zateg(~E nuti do !X>trebne mere; dru~ gim recirna, u njima vlada, jos pre nego slo meSina ~e da radi, prethodna uzduzna " ~ sila koja se naziva prethod- ~ ' //,nim zatezanjem. ZatezanJe se ostvaruje kljucem (s1. 4.38). Ukoliko je radni krak !djuea r--_ _ _=-L.::c-US - ZOcl duii , u toliko se jab moment . . prilezanja maze ostvantl .. Moment sile na !dJucu treba da savlada 1) moment -otpora u zavojnici T, i 2) moment otpora trenja izmedu /' navrtke i !X>dloge T, tj. T= T, +T,
a ++ -
--==:=::::==::::::::33
-- ----
Prema C1. 4.2.1 je
T, = F, tg(a
gde je Fo d. -
+ p,) -2
d,
prethoclno zatezanje u zavrtnju, sreclnji preCnik zavojnice, a ugao nagiba zavojnice i P' - ugao trenja zavojnice. Za zavrtnje srednjih prefuika (veee od M 24) rnoze se usvojiti da je proseCno d,~ 1,08 d a a + P' = 10', tj. tg (a +~,) - 0,18. Sa ovim vrednostima je " T, ~ 0,1 Fod,. Moment otpora trenja ispod navrtke koji stvarno nema nikakvol( uticaja na naprezanje u jezgru zavrtnja, ni na prethoclno zatezanje Fo iznosi (51. 4.38). T, =Fo a tg P'!=w Fo a gde je: Fo a tg p'=\'u prethodno zatezanje u zavrtnju, rastojanje ose zavrtnja od sredine dodirne povr~ine navrtke i podloge i koeficijent otpora pri klizanju izrnedu navrtke i podloge.
Koeficijent otpora 11,=tg P'! tesko je taeno odrediti. Otpor pri klizanju navrtke po podlozi obieno je najrnanji pri prvom pritezanju navrtke. Prerna ispitivanjima Debusa (Debus), posle 200 uzastopnih odvrtanja i pritezanja navrtke, otpor je oko dva i po puta veei nego pri prvorn pritezanju - zbog babanja dodirnih povrsina. Kao sreclnja vrednost moze se usvojiti da je \.U = 0,1, a krak a ~ d , pa je tada T, =0,1 Fo d , . Iz svega ovoga izlazi T= T, + T, =F. L=0,2 Fo d , gde je: F. L Fo ruena sila na kljucu, radni krak kljuea, prethoclno zatezanje u zavrtnju i d , - preCn.ik jezgra zavrtnja. Gomji izraz daje
F,= 5F.L
d,
Klada se uzrne da je raclni krak kljuca L=15 d, gde je d preenik zavojnice

12 az1
F.=75 (
pa kako je za metricke zavrtnje :,
:JF.
1,16, dobiva se najzad
F.=87 F. ~o pri umerenoj ruenoj sill na kl jucu F . = 100 N d aje Fo = 8,7 leN. 94
Ova bi uzduzna sila izazvala napen od iSLeZAIl)'a npr. u zavrlnlu MIG F 8700 a, - A, 0.0000523 ~ 16.63 . 10' Pa ~ 166.3 MPa, gde je A, ": 0,523 em' (v. Tab. 4.4), odD. A, ~ 0,0000523 m'. . Dobl)ena vredno~l je dosla blizu napon. na granici mzvlatenja uobil!.>. )enog ~e"ka za zavrtn\e 3.6 .. Kao sto se vidi iz ovih izlaganja, u zavrtnjima malog preenlka vI!<! pnhko,,: pntezan)a na\'rtke kljucem mogu lako nastupiti preteranl naponi u maten)alu zavrt.n)a koji .mogu dovesti i do kidan)a zavrtnja. Stag. male zavrtnJe treba pazl)lVO pnt!"zati. posta su za n)ih kJjucevi ",la~ivno duga~ki .. Tr:ba svakako imatiu vidu da ee ovi zavrtnji bili pored taga opterecent JOS 1 redovnom spol)nom silom u radu. Posledica ovoga je pravilo da treba po moguonosli izbegavati upotrebu mali'> zavTtanja. ispod .'Y.12 ill M14 odn. 112" ili 5/8", na odgovorrum mestima u konstrukcijama, kad ovi zavrtnji treba da se za,' reu pod prethodnirn opterl!<!enjem (prethodno zatezanje) i kad 5U iZNu1eni od mekog celika za 2.3vrtnje. U velikim zavrtnjima nece se pojaviti preterani naponi. posto se rukom 1 kljuteID normalne duzine ne mogu ostvariti relati,'no Jaki momenti; ZB\-rtnji veltkog preenika ne mogu se cesto ni pritegnuti do potrebne mere kJjutem normaIne duzine pa se lada radni krak kljuCa po,..cava natiClln)em cevt na kljuc. Dva su pravila 0 kojima treba voditi racuna pri konstruisanJu: I) da se za zavrtnje manjih preenika mogu dopustili man), napan! I 2) da je u 5tatickom pogledu balje, pa mogucnosti, uzimati za vcze sliene 51. 4.36 i 4.37 manji braj jaeih zavrtan)a, tj. vl!<!eg prl!<!nika, pOOto im je relativna moe nosenja veca, ukoliko drugi konstrukcioDl raxlozi Iii dinamiCki uslovi ne nameeu supratno resenje, u kome bi slu~aju trebalo 1& dva u510va celishodno pomiriti (npr. od ovoga je supratan zahtey, koji se ponekad postavlja, da ose zavrtanja budu sto bli!e sredini cilindra, ceVl ltd. pa je tada potrebno uzeti Veel broj zavrta.1lJ3 manjeg preenika). Za zavrtnje III grope naroeito je vaZno pozna"ali, kakav ce utical imati 5poljne sileo koje deluju za vreme rads, i na za\"Ttanj i na celu Ve%U koja je vee prethodno napregnuta ("naponska v ..za"). Elemenll kOje z,avrtanj priteie neka budu nazyani ploeama (51. 4.39). Prilikom pritezanja nRvrtke ra(!A se u Z3\'TtnJU, na kraju pntnanja. unutr.snja sila Fo koja ga rasteze i izduiuje, a ploee sablJa 1 SkrACu\@. Posto naponi ne treba da pr~u granicu elasticnosti pa ni granicu proporcionalnosti (11<11, - 51. 1.2), vaz;ce Hukov zakon proparcionalnostl Izmedu napona odn. pretl)odnog zatezanja i izduienja ili skratenJ3. Po zaY~m pritezanju navrtke kljucem u zavrtnju ostaje prethodno zate:!aI1je F, kole izduzuje zavrtanj za iznas ).,
F.=c, ).,
J ednovremeno na ploee deluje prethodni pntisak is,e \elic,~.e F, koji skratuje ploce za M F.=C! A.. .
Ovde su c, i co konstante rnaterijala odn. elemena!a. koje pred$ta\'ljaju jedinitne sile - 5yaka za S\'oj malerijal. Jedinitna ~lla. (Iuu I je sila patrebna da se ostvari izduzenje 'll s!<:raCen)e ravno )edlruCI.
6 Malinski element( I
Ove deformacije mogu se predstaviti dijagramom (s1. 4,~9), .. Kada pocne da deluje jos i spoljna sila u radu F" pr~~emce se gornJl .. ' Sil d F pOJ'aeace zatezanJe u zavrtn)u kO)1 ce se naknadno di)agram aura u , , 't' , +A' 0 k , duiiti z~ t.>.. tako da ce ukupno izduzenje .'znosl I 1\1 , 1\, vome ,u, uplZ ' d' ' dgovara po zakonu proporclOnalnostl, slla F1. Za Isb Iznos nom IZ uzen)u 0 , . ' 1 x b ' ti >.." t.>.. a 0 0 t.1.. izduiice se i ploce pa ce definitivno skracenJe ,P .oca I , . , ':' 'e opet po zakonu proporcionalnosti, Izazvah sarno neka slla ' skra C enJe moz , " ' t" plocama od F Prethodna unutraiinja sila Fo promeruce se I u zavr nJu I u , t:~utka kada veza bude izlozena spoljnoj sill u radu F,; zatezan)e u za-
F
..:' ,
t.O
~
~
~
~ fk'
/
~
t.:'
-A
IlA
A2
fA
PLOCE
81. 4.39 -
A1
ZAVRTANJ
LlA
Deformacioni dijagram veze zavrtnjem
vrtnju poraiiCe od Fo do Fl, a pritisak u plocama pasce sa Fo na F" Jasno je da i zavrtanj i pIeCe, srazmemo jedinicnim silama, uzimaju ucesea u primanju spoljne sile F, i da u novorn ravnoteznom stanju Fl "" F" odakle se logieno mo~ zakljueiti da je F,= Fl - F" Iz iznesenog izlaganja izlazi cinjenica da definitivna, stvarna sila istezanja, kojoj je zavrtanj izlozen i koja je rnerodavna za proracun zavrtnja, nije ravna zbiru prethodnog zatezanja Fo i spoljne sile u radu F" vee nekoj drugoj vrednosti Fl<Fo + F,; Fl moze se odrediti na os~_o''ll dijagrama (sl. 4,39), kada su poznati AI, A, i Fo na ovaj naein: iz dijagrama (s1. 4.41a) vidi se da je sila Fl=Fo+t.F" gde je AF,=Clt.A. Sila F, moze se izraziti kao zbir F,=Clt.A+C,t.A, odakle je t.>"=F,/(Cl+C') , Ako se ovako izrazeno naknadno izduzenje AA zameni u izraz za silu t.F" dobiva se
t:,. F, = _.:..1 - - F, c,
(",+(',
Ovaj izraz pokazuje da ee za neku silu F, dinamicko opterecenje zavrtnja biti utoliko manje ukoliko je krutost zavrtnja Cl manja, a krutost ploca cr
96
veea. Optereeenje zavrtnja za vreme rada varira od minimalnog F mI. = F. do maksimalnog F mu = F. + ll.F, = F J. ~q:r~",'00:',"""-~~-l,ttJl,r'l avo je obj asnj enje jos oNglednije kada se ~retpostavi da su ploee potpuno krut~ I . da su lZmedu njih, namesto F, elasti~ruh zaptiva~a, umetnute opruge YI-Hl,( (sl. 4.40) . Po l zvrsenom pritezanju navrtki kljucem opruge ce se skratiti a zavrtnji izduziti. Kada spoljna sil~ F, optereti vezu, pojacace se zatezanje u zavrtnj ima, a opruge ce se malo 51. 440 izduZiti, tj . u njima ce popustiti unutra.snja sila . avo poptiStanje prethodnog pntIska u oprugama vrsi se na ra~un spoljne sile F, .
t.::
0
<I ..
A,
oj
A 0 A
J
ti
.A
S1. 4.41 - Deformacloni dijagram veze zavrtnj em (a - Tadnl dijagram. b-utac.3J prrthodnog z.atezanja na odr!ava nje hennetifnosti i dopuUenih n3poru u u\'rtnJu)
Stvarno zatezanje zavrtnja u radu treba da je utoliko ja~e, ukoliko su ploCe ill umetn uti zaptivaci istegljiviji i elasticniJi. Svakako je valan uslov da preth odno zatezanje bude toliko da se pod uticajem spoJjne sile F, pJo~e ne rastave potP,uno, posto tada ne bi bila odriana potrebna herm eticnost veze (sl. 4.42) .
Prethodno ~tezanj8 F. zaviJ\ ad Iile F. Ve60j sill F, odgQv&l8 jlte prethoclno uteunje Ft. SUa pritislca FI, koja preostaje \I ploelUDa posle PQjllve we u radu F" mol e se izraziti zavisno ad sile F. ovako:
F.-F,-F,=F.+ t,F.-F,=F.+
c, +c.
_c,_ F. - F,~ F.- c, +c. F,. -=17
8vakoj sill u radu F, odgovara odredena minimalna sila prethodnog ute&&nja Fo... za koju je sila F. = 0(sJ.4.4 1b),
Sl. 4 4:! _ DeformaQlQ :';:\Ttnja lsranje pre pritezanja navrtke, posJe prirez.anjlll. n;vrti:e i poIIt pojave ,il e u radu)
S druge strane opteretenje zavrtnja ne sme da izazove u m9.terijalu zavrtnja plastiene deformacije. Maksimalna sua F ..... treba, stoga, da je
FOM~ < A"'II OR p 0' , ,gde je: A ~~ - najrnanja povrSina popreenog preseka zavrtn ja na njege>vom onterecenom delu, a <1R"o,~ - napon "na granici razvlaeenja pri istezanlu. Obicno se zbog sigurnosti usvaja da je
FI ,.az= (0,5 '7 V, 7 5) A.nll 0 ~O.1 Prema tome sUa prethodnog zatezanja treba da je u ovim granicama
F.= <F.<F._,. _.
Obieno ie, na osnovu is1.'llstva, Fo=(5-;-7J F,. Melr sim a1n j normalni napon u zavrtnju iznosi. F.+ /::,.F, c, 0, MCU= =0,50'p(+
A"",,
C1
F,
I
+ c.
A.-ifl
Odnos krutosti zavrtnja prema krutosti ploca, cl /e., obieno ie u granicamn cd 0,5 do 0,08, tako da ie odnos C1I(Cl+C.)=0,33-;-0,074.. Posle pritezani a navrtke zavrtanj ostaje opterecen na uvijanje usled momenta T,. Napon cd uvijanja je d F. tg (a+p,)-1
T,
2 = ---,:;;;---
d~
16
lzvedeni normalni napon u zavrtnju biee, prema tome
98
6,
1,
a;~t -
(:Jill =,) ;..
10
~:;lh
_ . Za\-rtn)i kOji, se pntci:t: pod op~e"ece"Jem, a :co;U ;>li - e ~U ili>zeru prOlZ\'O]lDO )akoj :.t;;':;cinoj ~i., DC s::le-" se rahmati c.;>' spol)ne sile u radu ~.]u sarno ;u, osno~." neko!! p=zvollno r..s<"~J is pffihodnog u.tezanja, vee na osnovu sile oJa 'e, bo ;;:0 'e~, ~ do 3 p:;ta \'eea od sile u radu F,. Kada se u yen r.alAZi z.a\7t.!..."'l.': .. po :;:']og'JCnoSti tre:" d. b:uta istog konstruktivnog oblika, I). ill sarno !:4n~.;i be;: g;a,,~ r.a ..1. 4.36 ili sarno za\TtnJi sa gla\'OIn kao na s1.. .. a ne... ja,!<ada 50 :r:avrtnJi jedne I druge nste lZIIleSani. ?OSto sn a.--:-.Jl sUa ::.=.a : naprt2&l1je nisu jednalo 1.. Z3\Ttnjirr.a .amog ebbra.
'\*
rao
lzuzetne
n"pre::an)a, mog.., biti vr~o ~tetne pa ::aU> ::......,ba ;rr'.=>eruti ...'" mere da lie C:1e otklone ili, kada Je to ne:noguCe, da se h;.:- :t"\'eoa:l na rr - .... nm.. Tw, npr., kad podloge n&\"rtke i glave Z3\-rtr;)a rU-.cu paraleln~ po,a''itf! lie U za\TtnlU napeD od sa\iJanja i 2\7=) te se defO=.lS4t1 (s:! . 3). I:raz je za moment savija.:'lja --s!-
rue.
kOJe
tzazlYar.J ..." je.zgr.l
::.&\-T1r.ja :-~knaG..:a, selrundama
M
gde ie: E 1 -
=-R
j
EI
modal ela;tiCnosti, moment inercijl! preeka R - polupTeen:J< knv.ne. Iz s1ibosti trouglo\'" ulazl
R = ::d
c
pa kako se moment inerc:je 1 ::lc!e otpornim momentom preseka W
d
1=-11 ~ " -3 - z.a~..&llJ 4t:tom'fen 1 ;x>C! U'.1a!= oao1jaJlja dobiva se da ie napo." ad "";j&:lja .~\ Eo:; II .c EJ:c ' 1 = W = ~.1IW - -.'-:1
~to za a-2d daje
Be 15,=""I
Na pnmer, za modul elastiCn~ti 1: - 210 G Po, ~panletm.t pndlap c=0,1 mID i raspon ::a\'rtrl)a 1=10 aa ;a :,' ,... p:-.hlibla :-recInost liekundarnog Dapona ad sa''l)Il!l)a po gornJe:::> obnoscu
21~ 100,o.~1 -5. :5 10'''''-. 2,5 lOs 4 40,1 0\'8j selrundarni nspan ad sa'-:Jc.:a utoliK~ .~ ~~ kraci i ukoliko je neparaJ ...:nn>: pu.:;.lor;. ~lave . nil cnk~ ~ % ~:: prunera \idi se da "ee neko '0 d~ de :n;;:...-..,t:> rpL"l
cr~ r
moze ponekad izazvati u zavrtnju ~elike nal'0n~, cak.i iznad granice elastienosti. Stoga je od najveceg znacala da dodlrne povrsme podloga navrtke i zavrtnja ili kosog podmetaca (v. 61. 4.93) burlu obradene lacno upr~vno ,,:a uzdumu osu zavrtnja i olvora u koji se zavrtanJ umece; IS to tako 1 zavoJnice treba da budu pailjivo izradene. Posledice od savijanja trpe narocito zavrtnji cije se ns.vrtke snRino priteiu, a tu spadaju na prvom mestu zavrtnji III grupe.
d
SL 4.44 -
Nepode~eni zavrtanj izlote.n poprocnim sUama
S1. 4.045 -
Pode~eni
zen popre!;nim silama
zavrtanj izlo-
Ponekad se, slo se opet najvise odnosi na III grupu, moze u zavrtnjima pojaviti sekundarni napon pod uticajem toplotnih dilatacija zavrtnja i ploca . NaroCito pri visim temperaturama ove dilatacije mogu biti osetne pa sekundarni i ukupni naponi matni, a to je utoliko nepovoljnije sto pri viSim temperaturama jacina celika opada. Tada treba birati manje dopustene napone iii materijal poslojan i na vBim temperaturama, npr. hrommolibdenov celik 10.9 LJ IV grupu idu zavrtnji koji su izloieni poprecnim sllama. Iako je zavrtanj po svojoj konstruktivnoj sustini uglavnom odreden da prima uzdume sile, ipak je ponekad izlozen poprecnim silama koje mogu u njemu, prema prilikama, izazvati napone od istezanja, smicanja i savijanja. Pitanje savladivanja ovih poprecnih sila resava se uglavnom na tri nacina. Prvi je nacin da se zavrtanj umetne u otvor koji j~' veeeg preCnika (51. 4.44) pa limovi iii ploce pritegnu navrtkom u tolikoj meri da se ostvareni otp~r P!otiv ~j~ limova s~protstavlja popreenoj sill F . Zavrtanj Ie tada lzlozen uzduznol sili F kOla se moze odrediti iz uslova: p.F> F,
F= F,
U_ovo~ je izrazu IJ. koeficijent otpora protiv klizanja; iznos njegov je 1l-:-0,}~O,2 u za~nosti od finoce obrade. Posto se ovde navrtka sna:zno pnteze, odnos spollnih 1 ~utraS.njih sila slican je kao i kod zavrtnja III gr.upe, pogotovo k';-da delulU lOS 1 uzduzne sile ns. zavrtanj. Zavrtanj je izlozen naponu od lStezanja
100
)1
d.= _ F ndj
"4
Ovakvi zavrtnj~, koji se obieno zovu "nepode~eni zamnji", mogu se upotrebltl za poprecr;e ~I le same kada je opterecenje mimo ili neznatno promerujlvo. U slucajeVlma promenljivih opterecenja iIi udara navrtka bi popustlla zbog sta!nih potresa, opala bi uzduzna sila F pa bi, prirod'lo, i otpor p~otlv kllzanja \.1F postao manji; 10 bi izazvalo relativno pomeranje hmova I .zavrtanj bl bio izlozen smicanju i savijanju. Stoga se, za slueaj promenljlvog oplerecenja iii udara, upotrebljavaju za pnmanje popreewh sila "podeseni zavrtnji". To je drugi nacin resavanja ovoga pitanja. Zavr~j se umece u otvor bez zazora (cak sa malim zadorom) i naltacnije je podesen prema otvoru (sl. 4.45). Pod uticajem poprecne sile F, j3vlja se u stablu zavrtnja srednji napon od smicanja
'f J
= -
Fr d'
" s
gde je d, precnik stabla zavrtnja koji je ravan preeniku otvora: J.=dt. Ovde zavojnica igra sporednu ulogu. stablo zavrtnja glavnu. Navrtka ne priteze limove znalnom silom; ona treba da bude toliko pntegnuta, da spreei ispadanje zavrlnja i onemoguCi labavljenje veze. Mesto ebicnog cilindricnog stabla moze se upolrebiti i znalno ,kuplje konieno .nabla (konicnost 1 : 50 do 1 : 20) u konienom otvoru, eime se moie postiei mnogo ravnomernije nale~anje.
,
b)
-/
vJ
81. 4.46 - Sredstva za rasterecenje zavrtnja od poprern..!b 5113
Nije cellshodno da za"rtanj bude !edn~vre~eno izlozen uzduinim I poprecnim silama. To se resava, na treel naem, time sto se zavrtanJ rasterecuje oslobada delovanja poprel:nih sila. Kao sredstva za rastereCenJe sluie: 'cilindricni (sl. 4.46a) ill koniCni prslenovi, okrugle ~Ipke (51. 4.46b), klInovi itd. iii sami delo"i podesnom konstrukcijom primaju popre<'ne sile (s1. 4.46v). Zavrtnji primaj u na sebe sarno uzduinu sllu koja deluje na vezu i koja je za njih podesnija.. . . . . .. . . . Za"rtnji ostalih grupa (Izlozem. udanma, nalzmcmcmm dlnam,ck,m oplerecenjima) nisu obradeni u OVOj knJIZI.
4.2.4 OPTERCENJE ZA\"OJNICE I NAVRTJU:
Zavrtnnl I navrlka dodiruju se po z~vojnici. Pod uhcajem uzduine sile u zavrtnju F zavojnic,a i na zav:~J u I u navrct lzlofena Je st, lno saa vljanju smicanju i povrSmskom pnbsku (sl. 4.47.>. Sa pret!"'sta, kern d. je sila F ravnomerno f Rsporedena po svima zavoJclma unutar n;;.vrt (', do101
biee se ovi izrazi za pojedine vrste napona za met rick:, zavojnicu: U pogledu savijanja zavojak se moze smalrat! uklJe~tenom gredom sa . eim momentom savijanja na mestu oznacenom tackama na sl. 4.47. naJve .. . . t d . Moment savlJanJa Je a a
M =F 1ft =0,2706PF
2
posto jelft=0,5412 P (v. cl. 4.1.4.5), a otporni moment jednog zavojka pravoug"onog preseka osnovice "d, i vi sine = 0,9 P
W=
~Jfd, . (O,9P)'.
6
Napon od savijanja u zavojcima zavrtnja iznosi, kada ucestvuje z zavojaka u primanju 1ft d, sile F, M 6 . 0,2706 F P 0,637 F 0,= - - = ~ 51. 4.47-0pterecenje zavojnica W zr.d, (0,9 P)' d, pz gde je uzduzna sila u zavrtnju, precnik jezgra zavrtnja, z - broj aktivnih zavojaka i P - visina hoda zavojnice . Proizvod z . P=/n predstavlja ujedno visinu navrtke. Napon od savijanja u zavojcima navrtke iznosio bi, kada akti.vno ucestvuje z zavojaka,
d, -
F -
0',= .,;,;0,,-6_37_F_
ctzP gde je d precnik zavoJruce. Posto je O'/>rr/, jer je d,<d, merodavan je napon od savijanja u zavojcima zavrtnja. Zavojci mogu biti smaknuti po povrsini os novice "d. i visine 0,9 P. Prema tome je srednji napon od smicanja u zavojcima zavrtnja, kada aktivno ucestvuje z zavojaka
F
'(1'= - -
F
z1td, (0,9 P)
r = _ ,3_ _ 0,-,- 5 I:
0,35F
d, z P
a u zavojcima navrtke
dzP
pa posto je d,<d, dakle 't,>'t' merodavno je 't, kao nepovoljnije. . Za povrsinski pritisak merodavna je projekcija radne povrSine zavojnIce ~a ravan upra\nu na uzduznu silu F ; to je povrsina kruZnog prstena srednJeg precnika d, i sirine b, kada se, sa minimalnom greskom, usvoji da svaki ""vojak lezi u jednoj ravni. Povrsinski pritisak p n a zavojcima bilo zavrtnja bilo navrtke iznosi, kada akti vno ucestvuje z zavojaka,
p= _ = F
A'
102
F = F = _,--,5_88_ _ 0,588 F O F zrtd,H, zrtd,(O,5412P) d, z P d, In
Ako se odbaei navrtka kao slabije naprernuti elemenat izlazi da je napon od savi.janj~ zavrtnja crf jaci od napona ~d smieanja ... : i pored toga lito Je "'d.<crdf, oblCno Je lzmedu dopustenth napona pri smicanju i savijanJu za cehk odnos ..",=0,8 crd/ Kada bi se oba napona crf i .. , svela na fiktivni napon koji 5e smatra kao normaini napon cr, po obraseu
d.
,...----_,o_ a~ + I -lL t ,
,"
Td~
)'
dobilo bi se kao rezuitat povecanje napona od savijanja pribiiZno za 21';. tj. cr,=1,21 crf. Napon od istezanja u jezgru zavrtnja iznosi f
d , = --:-,.,.- ,
u;r.
4 a napon od savijanja u zavojniei zavrtnja, zajedno sa ekvivalentnlm naponom od smieanja,
",= 1,21
0,637 f d, In
Kada se fell da zavojei i jezgro zavrtnja budu jednako napregnl._ treba uzeti cr.="f tj. ~= 1,2 1 0,637 f
d," 4 d,ln
odakle se dobiva kao najmanja visina navrtke In =0,605 d,. Radi sigurnosti i zbog neravnomernosti naJeganja pojedinih zavoJaka usvojena je kao standardna visina celicne navrtke In =0 ,8 d gde je d precnik zavojniee. ZahvaJJujuci ovome nastupa. u siucaju preoplerecenja, kidanje zavrtnja obicno pre u jezgru nego u w\'ojnici. Isto tako popustice u vezi zavrtanj pre navrtke. Kada zavrtanj i navrtka nisu od istog materijala, mcfe se na O$novu napona od savijanja u zavojeima zavrtnja 0,737 F
"1= - - d, In
napona od savijanja u zavojeill\a navrtke , 0,637 F ", = dl'

n
odrediti vis ina navrtke od drugog materijaia deljenjem olfln dvcJu Jednacina:
103
Posto je In = 0,8 d i posto ovde treba zameniti napon a, dop~stenjm vrednostima za savijanje adl za materijal od koga Je zavrtanl (celtk), IzlaZl nalzad
1~' =O,8 d, a~f

<Jd(
preenik jezgra zavrtnja, dopusteni napon za savijanje zavrtnja, dopusteni napon za savijanje navrtke visine I~. Povrliinski pritisak p u zavojcima, s obzirom na dovoljnu duiinu zavojniee u navrei standardne vi sine In = 0,8 d, uvek je ispod dopu;;tenih vrednosti, kada je zavrtanj izlozen mirnom opterecenju. Medu ~im,. dopustene vrednosti Pd mogu biti lako prekoracene, kada Je optereeenJe pro~ menljivo, a narobto kada je zavrtanj stalno u pokt-etu pod opterecenjem iii kada je navrtka niia od standardne. Pojedini zavojei nece stvarno nikada biti podjednako optereceni, eak ni kada su obe zavojnice - i na zavrtnju i u navrci - precizno izradene, zbog cega bi na prvi pogled trebalo ocekivati polpuno ravnomerno naleganje. Svaki zavojak prima deo sile F koja isteze zavrtanj, a pritiskuje navrtku; prema tome, na rnestu prvog aktivnog zavoika. naibliZeg podlozi navrtke, i zavrtanj i navrtka izlozeni su celokupnoi sili F . Na tome mestu. dakle, i zavrtanj je izlozen najjaeem istezanju i navrtka najjacern pritiskivanju pa ce stoga tu nastupiti i najjace deformacije, zbog cega neee biti optereeenje pojedinih zavojaka podjednako. Prema ispitivanjima, koja su izvrSili MaduSka (Maduschkn) i Mice (MOtze), na lrapeznoj zavojnici iznosi opterecenje prvog zavojka 520f0, drugog 250f0, treceg 13"/0 itd., ana trouglastoj zavojniei oplerecenje prvog zavojka 340f0, drugog 230f0, treceg 16'10 ltd. Naroeito prva dva zavojka, zbog preopterecenja, znatno ce se deformisati, elasticno, a ponekad cak i plasticno, pa ce se zbog toga ravnomernije podeliti optereeenje na ostale zavojke. 1z ovoga izlaganj a moze se izvesti zaklj ueak da se nikakva korist nece postiei navrtkama sa brojem zavojaka mnogo veCim od uobicajenog, jer poslednji zavojci praktieno vise ne ueeslv\!ju u primanju opterecenja. U tome pogledu broj zavojaka ne treba da prelazi 6 do 8 u navrtkama sa trapeznolTl zavojnicom, odn. 8 do 10 u navrtkama sa trouglastom zavojnicom jer je kod ovih poslednjih podela opterecenja ravnomernija. U metrickom nizu broj zavojaka u navrci standardne visine kreee se od 4.8 do 13,3, pre-rna ovom ogledu:
d, adl a'dl -
gde je
~Z~av-:-rt:-.n-:-J- ''7:MC-:6:-lIC-:M7":':12"I""CM:-:2:-:-j'I"-:-:1-=56-:-01M:-:-::-so"I-::M I '"'\=oo'

z;
-1-
4,8
I I
5,5
6,4 \ 8,15\ 10,6 \ 13.3
Za z:,-vrtnje iz~ozene dinamickom naizmenic.nom optereeenju i udari",;a naroclto Je. vazno d~ podela opterecenja na pojedine zavojke bude uJednace,:,a, kohko god le moguce. To se moze postiei raznovrsnim konstruk.l lvrum meram~ I tako znatno pojacati dinamicka izdriljivost zavojruce I lavrtnJa. Radl prlmera data je na 51. 4.48 konstrukeija navrtke po Soltu. Izmet1u zavojaka n~vrtke urezan je zleb koji je sve dublji iduei od poslednJ~~ do prvog .zavoJka .pa su zbog toga prvi zavojei savitljiviji , poPUStlJ.1VlJI !,rem~ savIJa,nJu, Time ~e postize znatno vcea ujednacenost optereeenJa poJedinih zavoJaka, lakO I ovde prvi zavojak ostaje relativno naj104
81. 4.48 -
Navrtka sa savltljlvlm zavojelmB
SI. 4 .49 - Izdubljena. nBvrtka Wo!ena ~
viSe optereeen. Drugi primer resenja ovoga zadatka profa konstrukcija navrtke na sl. 4.49, po Tumu (Thurn) i Vigandu (Wiegand) . Navrtka je izdubljena, a polozaj prvog zavojka malo izdignut. Ona je u oblasti prv!h zavojaka izlozena istezanju, a u oblasti poslednjih zavojaka pritiskivanju 1 time je ostvarena bolja ujednacenost optereeenja zavojaka. 4.3 KONSTRUKTIVNl OBLICI
3.1 MATBBJ.JAL JUS M. Bl.023 I 028
Simbolicko obelefavanje kJasa kvaliteta Celika za zavrtrUe prema ISO S1andardu sadrfi dva broja odeljena tatkom. Prvi se odnosi na jaQnu pri lcidanju u MPa podeljenu sa 100, a drugi, iza tacke, na deselOstruld odnos napona na granici razvlacenja prema jacini pri lddanju. Tako npr. ce!ik jaCine R ~ - 400 MPa. sa granicom razvlaCenja ~,2- 320 MPa ima oznaku 4.8 gde ja 4 - 400/100, a 8 - (320/400) ,10, Prema ISO standardu Celici za zavrtnje imaju ove oznakc ldase kvaliteta: 3.6, 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8, 8.8, 9.8, 10.9 i 12.9. Najvafniji podaci za ove materijale dati su u Tablici 4.9.
Tabllca 4.9
Karakterisr!cn! podac! za celike za zumnje prema JUS M.Bl.023 I 028

Simbol. oznalta kvalil
~
::;
0-
0::
" '11"! "

-~ 0::
--'"
0
J!
0.
a;;
C 1'01 max. m,".

U,2
P 1"1 max.
0.05 0.05 0,05 0,05 0,05 0,05 O,G4
S1 %1 max.
0,06 0,06 0,06 0,06 0,06 0,06 0,05
I .. ,
3.6 4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 8.8
300 400 400 500 500 600 800
180 240 320 300 400 480 640
0.6 0,6 0,8 0,6 0,8 0,8 0.8
'" 25
n
IK/
(otpu!wual
0.55 0,55 0,55 0,55 0,55 0,35
0,15
14 20 10 8 12
691 (425)
lOS
Nastavak tabUce 4.9
8.8 9.8 10.9 12.9
800 900 1000 1200
640 720 900 1080
0,8 0,8 -0,9 0,9
0,55 0,35 0,35 0,50
0,25 0,15 0,15 0,20
0,04 0,04 0,04 0,035
0,05 0,05 0,05 0,035
12 10 9 8
723 (450) 683 (410) 613 (340) 653 (380)
Napomcna Ul lablicu 4.9 : 1) Standard '" odno~ n. zavrtJ1ie p~ M5 do M39. 2) Celik 9.8 primenjuje sc za prcauke do M16. 3) Celici simbol~e olnake kvalitela 3.6 do 6.8 su ugljenifni tetici, a ad 8.8 do 12.9 termifki obradeni Iqtirani ~Ud . 4) Podaci u posledqjoj koloni dati u zagradama predslavljaju temperaturu u 0 C.
Manji zavrtnji prave se ~esto i od mesinga i bronze, narocito kada postoji opasnost od r"anja. Zavrtnji od lakih metala, narocito legura aluminijuma, bakra i mag nezijuma - jacine do RM =350+450 MPa pa i vise, podesni su, kada portoji opasnost od korozije ili kana se radi 0 malim opterecenjima; oni se narocito upotrebljavaju u lakim konstrukcijama (avionima, motornim vagonima i sl.), Liveno gvoMe nije pogodno kao materijal za zavrtnje; izuzetno prave se ad njega navrtke. Temperisana liveno gvazae upatrebljava se za kljuceve i navrtke sa uSkama. Najbalje je kada su zavrtanj i navrtka ad is tog materijala, iii kada je navrtka ad nesto malo slabijeg materijala ad materijala zavrtnja. Ovo narocito onda kada je zavojnica izlozena ostecenju zbog cestog u.v rtanja i advrtanja; tada se navrtka, kao element koji se lakSe moze zameniti, pravi
d
d;
e
81. 4.50 - Norm.lnl zavrtanj (desno: Ilava
la
Izblnom)
106
-od slabijeg materijala. Upotreba razlicitog materijala opravdana je I onda kada se moze ocekivati oksidacija (korozija) zavrtnja.
4.3.2 ZA VRTNn
U zavisnosti od namene i uslova rada izrat:len je ~itnv niz zavrtDnja raznovrsnog konstruktivnog oblika. Ovde je izneseno ,amo nekoliko oblika zavrtanja, uglavnom i7. oblasti opsteg maSinstva. Osnovni ,)blici nvrtanJa za pricvrseivanje elemenata u masinskim konstrukeijama su ovi: normllni zavrtanj (vijak sa sestostranom glavom za opstu primenu) (51. 4 .50 i tabUea 4.9), zavrtanj bez navrtke (51. 4.56) i goli zavrlanj (51. 4.58). 1) Normalni zavrtanj (51. 4.50) ima glavu i navrtku standnrdno~ ~to ugaonog oblika i najcesee 5e upotreblj ava. Delovi koje vezuje imaju neita. sid otvor od prernika zavojnice d pa i od precnika stabla d" tj. Oo>d I Do> d,. Radi smanjivanja koneentraeije napona zaobljen je prelaz izmedu stabla i glave (51. 4.51); poluprecnik zaobljenja iznosi 0--(0,06 +-O,l)d; za zavrtnje manjih precnika je veti, a veeih precnika manji (v. tnblicu 4.10) Precnik stabla d. maze biti jednak iii man ji ad precnika zavrtnja d; ponekad je ovaj precnik veei ad precnika zavojniee d ($1. 4.45). Kada je zavrlanj namesten, prelazi mu zavojnica navrtku za x = 2+ 10 mm pa I yJJe (manje vrednosti za manje zavrtnje). JUS predvida tri klase izrade zavrlanja i to sa za"ojnicamn u toleraneijskim poljima Sh 8, Sh 10 i Sh 11.
I
SI. 4.51 _ Zaobljeni prelaz sa stabla na gtavu
J
SI. 4.5, - ZavrtanJ sa kvadralnom &I.vom
SI. 4 .52 - Istegljivt zavrtanj
Normalni zavrtanj zove se podesenim (51. 4.451 ka'!..a s~ bez ;:azo~ uti5kuje u olvor precnika jednakog precmku stabla (Dc;; d.). naJ~~ )e cak precnik stabla d. veei od precnika olvora d. zn H- 2 o. pa se utisku!.e pod priti5kom u otvor. Podcieni zavrlanj pod~san Je. za !,rLmanJe poprec~ nih sila (v. cl. 4.2.3). Precnik zavoJnlce nesto Je manJ' QQ preCnLka &tabla. d < di~tegljiVi zavrtanj (51. 4.52) pogodan jeza naizmenicna opten..oC('n)a i d Precnik 5tabla manji mu je od precnlka zavoJnlce pa Je z~ toga ~a::~j ravnomernije optereeen i izdrtlJiviJi S obz.rom na zamaranJe materijala. . t obltka Propisana visina slandardne gla,'e sestougaonog pflzmaU no
107
je In 1= (0,6 -+- 0,7) d, gde je d precmk zavojnice. Pri navrtanju navrtke pridrZava se glava kljucem i tako sprecava obrtanje zavrtnja. Kada je glava nepristupacna kljucu ill kada se zeJi da se spreci obrtanje zavrtnja bez pomoci kljuca, primenjuju se razne konstruktivne mere koje su u glavnom dovele do naroCitih oblika glave pa je tako nastala npr. kvadratna (51. 4.53) i pravougaona glava (51. 4.54) koje, oslanjajuei se 0 zid obliznj eg konstruktivnog elementa, ne dopustaju obrtanje zavrtnj a. Tu je n ar ocito znacajna pravougaona (pljosnata) glava koja omogucava da se zavrtanj !lirom stranom glave viSe primakne nekom konstruktivn om elemen t u, sto je cesto vrlo korisno. Obrtanje zavrtnja, prilikom navrtanja navrtke, moze se spreciti i civijom iii rebrom (51. 4 .55) koji zadiru i u konstruktivni element; to se radi kada je glava npr. cilindricna (51. 4.55a), iii polulopta5ta 51. 4 .55b) .
81. 4.54 - Zavrtanj sa pra~ vougaonom glavom
HmB
a)
b)
81. 4_55 - Zavrtanj sa okruglom 1 polulopta stom glavom
Zavrtanj bez navrtkc
51. 4.56 -
21 Zavrtanj bez navrlke (51.4.56) ima standardnu sestostranu glavu pomocu kOle se kljucem uvree neposredno u konstruktivni element, kon108
51. 4.57 - Caura sa s polinom i unutra.njom za vojnicom
struklivni, element ovde igra ulogu navrtke, ]'e zavrtan' uvrnu t, prl!Kada ] ' , j azl zavoJmca na stablu zavojnku u konstruktivnom elementu za x' .. , (~,6";- 1) d; vece vred~osti uzimaju se za manje zavrtnje, Za zavrtnje lzlozene ]a~~m promenl]lVlffi opterecenjima i udarima XI=d, Zavrtn]l bez navrtke upotrebljavaju se kada je veza stalna, tj, kada se zavrtn]l vrlo retko odvrcu, teSce odvrtanje ostetilo bi unutraSnju zaT.btl..
4.10
Prema JUS M 81 060
Norma!n; zat:rtnji (vijci sa sestostranom glavom)

Mere u mm
Nomlnnlnl
_n_~
prtt. k
5__ 6 8 10 12 (l4) 16 (18) 20 (22)
-'1- -'1---+-'1--'1-.. ,: . . .-..,.--1 1 _l~_~~_J~_a_+-k_+-'I-,-+-_'.11_d_'-+I_ml_'_n--.-_m_ox_ I~_ml_n- -, :. . .__'__

zavoJnlco m
-7
Duflna de la sa
DirnenziJe glave (nomlnllne

mere)
1 - - - -1 0,2 0,3 0,5 0,5 I
~orm.lne
dullne
C 1: l_b- t_ _:. I
17
22
2l 25 29 33 37 41 45 49
53 55 65
26 30 34
44 48 52 56 60 64
68 74 80 86 92
+ l,2 + 1,5 + 1,9 + 2,3 + 2,6
3,5 1 4 5,5 7 g
0,4 0,5 0,6 0,6 0,6
8 10 13 l7 19
7,6 \ 8,6 I 0,4 9,5 10,8 0,5 12,3 l4,l 1 16,1 l8,6 1 18 20,7 1,6
20 25 30 35 40
do ~ do 110 do 100 do 200

do 7JO
- - - - - - - -1 - - -1-38 42 46 50 54
58 64 70 76 82
0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 22 24 27 30 32 36 41 46 50 55
-- - 20,9 22.8 25,6 28,5 30,4 34,2 38, 43,7 47,5 52,2 57 61.8 66,5 71,3 76
- --\----\
1,6 1,6 1,6 2 2 2 2,5 2,5 2,5 3
3
+3 +3 + 3,8 "' 3,8 ... 3,8
9 10 l2 13 14 15 17 19 21 23
23,7 25,9 29,3 32,7 34,7

39,2 44,8 50,4 54,9 60,3
65,9
1 1 I 1,2 1.2
1,2 1.6 1,6 l,6 2
45 do 220 ~ do 220 55 do 220 6IJ do 7JO 6IJ do 220 60 do 220 70 do 220 jj() do 7JO lOO do 220 100 do 220 lOO l20 140 ISO
Ijj()
24 (27) 30 (33) 36
- - - 1- - -1 --1- +4,5
+ 4,5 + 4,8 + 4,8 +6
- - ----\
(39) 42 (45) 48 (52) I
88 - 98 1 - --+-- 1 2<'6 -94 l04 + 6,8 26 100 110 + 6.8 28 l06 Il6 + 7,5 30 114 1124 +7,5 33 1
-1-- - 71,5 77,l 82,7 88,3 3 3 3 3
-2
0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 I
60
65
70 75 80
2 2
2 2
do do do do do
220 220 220 220 7JO
Napomene uz tnblicu 4.10 : 1) Nominalne prel:nike u zagradama po mogu~nOlU ltbegavaU. :!) Duiine dela sa Z3vojnicom b navcdene pod a) odnose se na zavrtnje duiiDe , do 80 mm, pod b) za zavrtnje duflne 1 od 80 do 200 mm, a duiine na\~ pod C) u duzlne l iznad 200 mm . 3) Slvam~ mere z.avojnice moraju leta.ti unutar tolerandJsito, polja , 4) Znatenje oznaka obja~njcno je na 51. .. SO.
vojnicu u konstruktivnom elementu, Da bi se izbeglo oSteeenje, kOle b. moglo nastupiti zbog ceSceg odvrtanja za\'rtnjn, moie se uvrnul! u konstruktivru element celicna iii bronzana caurn sa spoljnom i unutralnlom zavojnicom, narocito kada je taj konstruktivru element cd liveno!! gvotdl ili od mekog metala (sl. 4,57), Ova caura mora se OSlgurah protiv cdntanj3 Zavrtanj bez navrtke ne moze se praviti kao pod~ru zavrtanl 1 ne sme biti izloien popreenirn silama. 3) Goll zavrtanj (sl. 4,58) irna dye zavojnice na stablu : redo\'T\u 1 OSlIO 'nu ; na redovnu zavojnicu navrce se nnvr~ka, a osnovna Ul3Z1 u koJUtcuktivni element. Primer veze golim zavrln]em pokazule sl. 4.59. )man)e
10'1
rastojanje od ose zavrtnja do ivice konstruktivnog . elementa, je a.... =d. Kada se gali zavrtan) jedared uvrne u konstru..1,.-tivru element on osta)e stalno u njemu; veza se razdvaja odvrtanjem navrtke. Prema tome zavojniea u konstruktivnom elementu nije izlozena troSenJu. Sa toga r-azloga goll za\'I1anj je mnogo balji od .zavrtnja b"f navrtke. (sl. 4.56) za konstrukth-ne eJemente od livenog gvozd.a Iii mekSeg maten)ala.
1
5 1. 4.58 -
Goli
%8-
yrtanj
S1. 4.59 -
Veza golim
zavrmjE"m
5L 4.60 -
5 1. 4.61 -
51. 4.62 -
S1. 4.63
Zavrtanj sa dve navrtke
Veza golim zavrtnje.m cesto se upotrebljava, iako je skuplja ad veze zavrtnjem bez navrtke, a pogotovo od veze normalnim zavrtnjem. Goll zavrtanj omogucava da se ostvari zbijena veza, ali je nepodesan za primanje popreCnih sila; on se ne moze upotrebiti kada je potrebno da se, prilikom rasklapanja, konstruktivni element ispod navrtke pomera popreko na osu zavrtnja. Zavrtanj sa dye navrtke - goE zavrtanj (sl. 4.60), kao varijanta normalnog zavrtnja, upotrebljava se kada se normalni zavrtanj ne moze umetnuti u otvor zbog ogranicenog prostora. 4) Za vezu lakih delova i prenosenje malih sila upotrebljavaju se zavrtnji naroCitog oblika glave sa otvorom ill CeSCe prorezom (sJ. 4 .61 do 4.66) u koji se radi uvrtanja ill odvrtanja stavJja advrtac ill izvojae (sJ. 4.11.6). Ovakvi zavrtnji. ne mogu se odvrtacem nikada preterano pritegnuti. Glave un mogu blti po polozaju spoljne, poJuukopane i ukopane (v.
110
51. 4.61), a po obliku cilindri~e, konicr,e, polu1optaste !td. Za >tanda.rd.'le oblike zavrtanja po);az:mih na sL 4.~, 4.65 i 4.b6 dati su glaml podad u tablicama 4.10, 4.11 i 4.12. 5) Zavrtanj sa uSkama (s]. 4.67) upotrebljava se kada se fell da se rukom, brzo i lako, veza delova sklopi ill rasklopi. Propisane mere za zavrtJlje sa 1Iskama date su u tablici 4.13. 6) Radi uStede u prostoru danas se cesto upotrebljavaju zavrtnji sa unutraSnjom ruporn ( u glavi, za kljuc (sL 4.68) . Podaci 0 ovim zavrtnjima dati su u tablici 4.H. 81. 4.69 daje porelleoje zaprernina pri upotrebi 01>0renog kljuCa za zavrtanj bez navrtke, cevastog kljuCa za zavrtanj bez navrtke i specijalnog kljuCa za zavrtanj sa unutramjom rupom. 7) Zavrtnjima se eesto podeeavaju i osiguravaju kon4.65 - Zo,'Tta!:j sa pol;;loptutcm &lav"" struktivni elementi protiv obr- ;donja s:.ila; p~. :;aT:".."j fija je a'lOjmea :zradtna valji.:l em) tanja, ispadanja, izvlacenja iz
,, c
"
b
.,,' ,;
SL i>4 Z-:lrnanj .. "kc~ &10
L-___ ;
_ ______________________________ Ma11nI.k1 elemer.U 1
III
veze itd. Ovakvi zavrtnji imaju oblike koji najbolje odgovaruju numeni. Naj~e~ce je u nj ih vrh naroMog oblika kojim se prenosi pritisak na susedni element; stoga se vrh obi~no eementuje. Nekoliko ovakvih zavrtanja poka~
.;, !/I
c
I
,
1-- . -
- - .b
,,1
",
fl
k
..,
ti+--&
1:1
~~I
Sl. 4.66 -
Zavrtanj sa ci1indrifnom glavom
zuju sl. 4.70 do 4.72 a primer primene vidi se na sl. 4.105. Za zavrlnje 11a sl. 4.70 do 4 .72 dati su propis.ni podaei 0 merama u tablieama 4 .15 do 4.17. b e
"
~
51. 4.67 -
r
u~k a m a
Zavrtanj so.
Za vece zavrtnje i ja~e sile glave su sestostranog prizm ati~nog oblika . Za manje sile zavrsava se zavrtanj obi~nim prorezom za odvrta~ (izvojae
11 2
...:.~ ~-.
y-
</
n
-~,
1- . _
b
!
.-
..,
"
k
51. 4 .68 -
Zavrl.mj sa
unutra~niom
rupom u glnvl
'-
'-
QI < a ,
a,
5 1. 4.69 _
Pot"ed~njc zapremina pri. upolrebi raznlh :tavrtanja J kljuOevD
}\t._.JX
30
e
(~
=,1).c
.- .,;
c
"
1
51. 4.70 _ Zavrtanj za o,lguranj_ n
,.
c
c
-- --
.,.
Sl. 4 .7 1 _
Zavrtanj Ul osiglJr'cr.je sa ~Ulkom
113
__ s1. 4.70 i 4.71). Zbog ostecenja zavrtnja oko proreza prave se, kada je potrebno jace pritezanje iii cesce odvrlanje, unulrasnji otvori u zavrSelku zavrtnja (sl. 4.72). Zavrtnji se mogu upotrebiti i za odiznnje utisnutih (upresovanih) Hi razdvajanjc slepljenih, zaglavljenih delova. Tako se zavrtnjem moze, radi rasklapanja (demontaZe), odici poklopac cilindra klipne masine koji ima za to predvidene otvore sa zavojnicom.
51. 4.12 -
Zavrlanj
I3
oslgurnnje
SOl
unutra~njom
ru?om
7) Podesnom konstrukcijom mogu se zavrlnji prilagoditi i potrebi da velie ulogu zapusaca iii zalvar"ca na cevima, otvorima u konstl'uktivnim elementima itd. Tri oblika ovakvih zavTtanja poka7.uje 51. 4.73.
Tabllc. 4. 11
Zavrtnji sa ukopanom gla uom

Mere u mm
l\~R1lnal01
Premo JUS M Bl 130
pred
Du1ina dela sa
zav ojn lcom
D,menzije
/,
glav~
min
Normalne
r
dutine
cnik
1,6 11,8} 12 (2,2} 2,5 3 (3,5
4
I
I
b
9 9 10 10 11 12 13 14 16 18 22 26
toleranc.
+0,5
.J. O,5
D
3 3,5 < <.1 5 6 7 8 10 12
I(In
0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0.25 0,3 0,3 0,3 0,4 0,5 0,' 0.5 0,5 0,6 0,6 0,8 0,8
I
'I
max
I
I
'\9
+ 0,6 +U,7 +0,7 +0,8 +0,9 +1 + 1,2 + 1,5 + 1,9 + 2,3
1,0 1,2 1,3 1,5 1,7 2 2,1 2,8 3,3 4,4

5,)
0,45 \ 0,65 0,75 0,5 0,8; 0,6 0,7 1 0,7 1 0,9

I
0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,2 0,2 0,2 0,3 0,5 0,5
12 12 Ii 14 14 16 16 18 2) 25
do do do do do do do do do do
14 16 18 20 25 30 3; 40 :;0 50
1,3 1,< .
I ,~
5 6 8
1.2 1,6 2 2,5
1,2 1,5 1,8 2,3 2,7
2 2,3 2,8 3,2
\0
16 20
30 do 55 35 do 70
Nnpornene uz tablicu 4.11: . lJ

Zavrtnj~
nominalnih pretni ka tijc su vrednosli date u zagradama po moguc-
nosh lzbcgavah.
2) Zavojni~e zavrtanja treba da se nalaze u lolerancijskom polju 4 h 3) ZnatenJc oznaka obja~njen o je na sl. 4.64 .
1 (4
T.bli.a 4 .12
Mere u mm
Za''Ttnji sa po!uloptastom fllavom

.
DU~lna
Nominalni pre-
del a
DimcnziJa glave
---
Prema JUS ., . "181 160
--
cnik
sa zavojnicom
---
b
9 9 10 10 II 12 13 14 16 18
to ler.
+0,.1 + 0,5 + 0,6 +07 + 0,7
"
1,6 1,8 2 2,1 2,3
1D
3,2 3,6
-I
1,6 (1,8) 2 (2,2) 2,5 3 (3,5)
I I
I
I
"
0,5 0,5 0,5 0,6 0,6
R
1,6 1,8 2 2, 1 2,3
,.
01;5 0,45 , 0, 5 t 0,75 0,6 I 0 .1:15 0,7 I 0,7 I I 1.2 15 1,8 1.4 1,6 2 2,1
~ormalnc
r IttSolJl'
I min
max
I
duline I
12 12 12 II 14 10 16 18 20 25 do II dol6 do 18 do 20 do 25 do do do do do 30 lS 40 50 50
0,2 0,2 0.3 0,3 0,3 0,3 0,3

O,CI,)
4,2 4,6
4 5 6
8 10
+0,8 + 0,9 +1 + 1,2 + 1,5
2,7 I 3 ' 3,5
I 7,5 Napomene uz tablicu 4.12:

26
22
- - - - - -, - - -- - - - - -6 13 16 2
4,) 5
5,5 1-0:8 ,2.75 6 0,9 3 7 3,5 I 9 4,5 1.2 10 1,6 5
0,91-;-:3
,
O,lS 0,4
'" 1,9 + 2,3
2,5
6,5 8
2,3 2,7
2.8
3.2
0,6 0,6
30 do.).) 35 do 60
1) Zavrtnje nominalnih pretnilta i'!ije su vred~osti date u zagr.lJama po DlOI\ICnosti izbegavati. 2) Znal:.... .. je oznaka objasnjeno je n3 sl. 3.65.
T abU.> 4 .\3
Zavrtnji sa cilindrirnom glavom

Mere u
,
U&lIl
Prema
Du!ins dela sa zavojnicom DimenziJe glove
"
rus
M.Bl.:OO
Nomlnalni
precnlk
. 'ormalne
d
1,6 (1,8)
b
9 9 10 10 II
"I I I
D
n
I 1,15 1,3
1,5
min
f max I max
0,2 0,2 0,1 0,85 0.3 I I I ~ 1.3 1.4 1,6 2 2,3 0,3 0,3 0.35 0;15
min
0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,2 0.2 0,25
2
(2,2) 2,5 3 (3,5)
~.4 1 3,8
4 4,5 7
1,6
- - - - --- - 5,5 6 8,5 !O 0.8 0,8 I 1,2 1,6 2 0,9 I
0,5 05 0,5 0,6 0,6
I 0,4\ i 0,6\ O,?5 0,5

I
0,6 0,7 0,7
-,-
du210e I
12 12 14 14 14
do do do do do
I' 16 18 20 25
4 5 6
12 13 14 16 18 22
I
I
- - ----- - - - - - 5 6 13 16 2,1
?' _ ,J
2 2,4 2,6 3,3 3,9
1.2
1,5 1.8
0.4
16 do 30 16 do lS I do 40 2QdolJO ~5 do
is
--
8
!O
26
2.7
2,8 3,2
0,6 0,6
n.'"
0"
--
26 do 75 30 do
Napomene liZ tablicu 4.13 : 1) Zavrtnje nominalnih prefnika fij e su vrednosti da te u UiJ'8dama po nosti izbeg3vatl. 2) Zn3eenje oznaka objdnj eno je ns 51. '" .66.
mocu~
JlS
Tl.bUca 4.14
Zat;Ttnji sa ukama (Vijci sa krilastom glavom)

. ere u m.m
Prema JUS M B1 230
I .\\2 i(,\\2.3)1 ,\12,5
.\13 1(~13,5}
1
.\\4 : ,115 1 ,1\5 1 ,\18 1,6
,1112 1 AI16 AI20 ,\121 ,\\ 10 1
I b b, 1 1,2
I 1,2
D D,
H
5
4
12
R r, r, I r,
3 5 2
5 4 12 3
6
1,5 1.2 \ 1,2 1 2 1,5 1,6 8 5 5 .) .) 6 20 16 16 8 , . I 2,5

- ,~
2
0":;
1,2
10 3 0,5
~
2 R 5 20 5 10 3 0,5 2
,-
2 2,5 2,5 ~ 10 1 12 10 8 _ 1 32 6 8 15 I 12 4 5
0,5 ,
I
3
~
5 16 20 12 I 16 40 50
10
~2
I
I ,
I5 5
23 19
6-4
7 9 28 131 22 2.
5 7
72
9
11
45
20 5
I
25 8
I
14 3! 10
I
15 36
11
190
I 14
35 ,
112 20 24 45 1 55
18
I
I
i\' i c~
zaoblili
1,2
0.5 1,5
0,5
1,6
2,5
I 4 ,5
1.2
~,2 1
1,2 1 1,5 2,5/ 1,6 ~ 1 3 i . 9 11
Napomene U2 tablicu 4.1-4: 1) Zavrtnje nominalnih preCnika ~je su vrednosti dale u tabUci u z.aifI"Bda.ma pe
mO~Cnosti i.z.bega\~aU .
2) Zna~enje oroaka objamjeno je ns $1 . .; .67.
8) Menjanje i podeSavanje duiine poluga, vretena i s1. omogucavaju zatege. Zatega se sastoji iz navrlke naroeitog obJika i dva zavrtnja, od kojih jedan nosi desnu zavojnicu, a drugi levu. To dopusta da se obrtanjem navrtke zavrtnji iIi priblizavaju ili udaljavaju . Primer pr imen .. iznesen je vee ranije na s1. 4.10.
Tl.bUC& 4.15 Zavrtnji sa unutrafnjom rupom u glavi

Mere
d
U mID
1 ,\\4
AI5 ,M6 10 5,8 5 18 4 0,3 0,5

5
,\\35 M30 A\l5 AIS\ ,\110 A\l2 Al20 Al24 AI8xl ,IIl0xl ,\\l2xl,5 A\l6xl,5 AI20xl,5 AI24x2 A\30x2 M35x3
Premo JUS M B1 120
D 7 9 e' 3,5 4.7 h 4 5 I, 13 1 15 n 2,5 3 r 0,2 0,2 r, 0,4 \ 0,4 3 ;;
13
8 22
U
5 0,> 0,8 6
15 9,4 10 25 5 0,5
I
18 11,7 12 32 8
I I
24 15,5 15 38 11
I
30 19,9 20 45 12
I
10
2 14
2 17
35 22,2 24 5) 15 1,5 2 19
45 25,7 30 55 18 1,5 3
22
54
31 ,2 35 75 22 1,5 3 27
Napomena uz tablicu 4 .15 :

Zna~en j e
oznaka obja!njeno je na &1. 4.68.
116
TabUea 4.16
Zavrtanj za os;g!,ranje (Uvrtni vijak sa cilindrienim zavrs-etkom)

Mere u mm
p"""" JUS 1>1. Bl.:I91
~, I ~'; 1 ~,4 ~,5 1 ~5 ~:~ 0,7 ~,9 ~: I ~:~ ! l'S :,7 1 {: 2,.> ~,S I 3,;
3,:,
1.5 ;
6
I ;,
u 0,3 0,4 0,4 0,4 Napomena uz tablicu 4.16:

Zna~nje
I~:~ I ~~ ~:~ : ~:~ ~:: g:: ~::

0,6 , 0,6
_'--'---=-'-'-''--'''''-c...:'''-......:~~-.:.._....:~-.:~
0,8 , 0,
L ~:: , L I~
1,2 I";
45
~:~,2 7 9
~,6
2,3 9 12
I?
I~
~&
1~,5 3
cznaka objam;eno je na sL 4.70.
TabU... 4.17
ZoVTtnji za osiguranje sa Siljkom

Mere u m.m
d 1,1-\1,\\1,2
.~\I,4) ,I11,7 1.V'2
P"',n .ruS 1>1. BI. 2110
1 --(,112,3)1 .1-12,6 '013 (,\\3,5) 1/4 1/5 1(6 \/8 'olIO .\/12 1t1 6 M7O:
0,4 1,15 I 2 0,4
c
"
r
0,2 0.5
0,2 0,6 0,6 0,6 0,8 I 0,25 0,25
0,3 0,7 0,7 I 0,3
0,3 0,4 0,8 I 0,8 0,9 I,' 1,5 0,3 0,3
I 0,5 1,3
I
I'
0,5: 0,6 0,7 10,9 1,5 1,75 12 2.; 1,1 1,2 1,01 1,4 I, 2 2,,1 3 3 4 0,4 0,4 , 0,6 0,6, 0,
I 1,5 1,7 2,5 3 4 2 2,5 3 5 6 0, 11.2 1,5
2 2 3 5 6 7 4"; 10 IS 18 2 2 3
Napompna uz tabllcu 4.17: Z-narenje oznaka objah1jeno je na sl. 4.71.
TabUea 4.18
Zavrtnji za osiguranje sa unutraSnjom roPO'"

Men u mrn
Prenuo
,1\6
n;s
lo1. B 1. 2'11
.0\18
.~1I0
A'12
.'116
.'1~
I! .4 1,5
,
" " n
min
0,5 2,5 3,5
0,6
3 4,7 5 4,02 4,05
4 3,02
3,05
max
0,8 4 5,8 6 5,02 5,05
5 7 S 6,02 6,05
1,1 6
g.~
1.1 ;
1! ,i
10 8,04
,I
12
1ll,Q.4
10,1
14 15 1=,, 04 ,:' 1
Napomena w; tablicu 4.18: Znarenje omaka obja~jeno je na sl.4.n.
Dva oblika zatege pokazuje sl. 4.74; jedan je oh-oren b oblika (sL 4.748), a drug; zatvor enog (51. 4. 7~ b). 9) Fundamentnim zDvrtnjima priC\7Stuju se maru.e ::a :e:nelj~, On! se umecu u oh'ore predvidene u lerneljima; on'Ori re, pos!e t gJl, ali -aju cementom ili olovom . Stabla ovih ulVrtanja imaju nar06:e c>bll'<e oji spre&ovaju izv18cenje zaVTtnjB iz temelja.
11'
" ,
0> <0
,
1
~ ~
SI. 4.73 -
'; s >
Zo.\rtnji kao zapuacl ill 1.3lvara~1
a
,
,
1 .
leva
01
/
I- - -
,,r===
=
~\
desna
'+-- - - -\.
-_._- r../
le vQ
bJ 1-- - I-- - -
----------""'-----.,
, -- -
_-_-_*--=-.=:!J
----L ----4
I f-
L
1
t"-- -I \l.- - L -~-....,
;r~ -="-'i-
-- r--- -\-
desna
51. 4.74 -
Zatega (a-otvorene, b-zatvorene konstrukcije)
I I I \ )
01 51. 4.75 118
bl Fundamentnl Z8vrtnjl
SI. 4.76 - F~n damentnl ZD.vrtanj sa !piralno uvljenJDl
stablom
Nekoliko konstrukcija pokazuju sl. 4.75 do 4.77. Fundamentni zavrtanJ na sl. 4.75a l"2a raseceno stablo sa krajevima savijenim D3 suprotlle strane, a na sl. 4.7~b okruglo stablo savijeno na kraju. Za. temelJe teZlh I Jace opterecenih masina sluze kotveni (ankerni) zavrtnJ!. To su uglavnom zavrtnji normalne konstrukcije stabla sa jakom gla,:,om kOJa se oslan]a 0 plocu (sl. 4.78), nosac ili slieno koji se opet oslanJaJu 0 temelJ. ' 10) Zavrtnjima je ponekad zadalak da vezuju limove iii druge elemente na odredenom odstojanju. To su distantni zavrtnji iii sprefnjaci. am se nalaze cesto u konstrukeijama parnih kotlova.
';- -r-~-(
81. 4.77 - l"undamentni zavrtanj sa stablom u vidu piramide
51. 4.78 -
Kotveni zavrtanl
Na 51. 4.79 pokazane su cetiri konstrukcije spreznjaka. NepromenljlYO odstojanje limova maze se postiCi iii umelnutom eevi (s1. 4.79a) iii stablom podesnog oblika (s1. 4.79b). Odstojanje izmedu limova moze se podeSa\'sti kada se upotrebi spreznjak sa celiri navrtke (s1. 4.79v). Sprefnjak sa dYe zavojmee, uvrnul nepos red no u limove (sl. 4.79g), daje hermeti~nu vezu i stoga se upolrebljava u parn im kotlovima ; kada se uvrne, prelszi spolja sa obe strane limova pa se ad toga "vika" udarcima prave poluloptaste glave kao u zaki vaka. 11) Zavrsetak zavrtanja je najceSce ravan iii zaobljen (s1. 4.80 i 4 .8 1). Prelaz na ravni zavrsetak izveden je s kratkim konusom. Zahvaljujuci
110
-l-
,
~1
"-
, , I I
"I
I I ~.
/
/
//
//
:/ / I /::
/
I !
I
I
I ,
.I
ri'1
I I
~
aJ
51. 4.79 -
I
vJ
bl
9)
Spn&nja ci (za\'rtnji za VeZU na odstojanju)
i
S1. 4.80S1. 4.81 S1. 4.82 -
I
I
I
I
I
I - - - - - - - lJ-.-+--l1
!~
Zieb
-+S1. 4.83 N,,-
I
S1. 4.84 Cr-
1
d'
SI. 4.85 -
PTUvilnost prclaznog del a 2.avojnice
tanje prelaznog de1a 7.avojnice
ns zavdetku
zavojn1ce
120
tome lakSe se nasaduje navrtka i maze sc, bez ~tete po zavojnicu udarcima ~eklea izbiti zavrtanj kada je potrebne> Kod zaoblJenoll za;"""'tka polupre~nik r=d ill je nesto veCi. ZavrSHak z"ntnja mof" biti i pro<luzen (~1. 4.82) kada je imad navrtke potreban . ':or za umetanje osigura~3 (uporedi 51. 4.99) . 12) Zavrsetak zavojnice, rezane nozem n trugu, mje pravilan zoog povla~enja noza, tj. na prelazu izmedu dela .~ zwojnicom i "latkog stabla zavojnica nema pravilan profil (51. 4.83) '1" '""telima Je to prik07.anO mal om krivinom na prelaznom delu stabla I 1. -I 84) Prela7_~i dec zaVO]nice sa nepravilnim profilom proteie sc OblC u .3 Jedan do dva zavojka; zato ispod navrtke treba uvek da osiane 'OJ,:18 l" 3", mm duzin~ stabl. sa zavojnicom. Da bi zavojnica bila pravilna po cclc.j O"LL patn'bno JC do ae na njenom zavrsetku napravi kru1ni zleb (5 1 48;;, ra], 171aska oo1a. Pre{'mk zIeba jednak je precniku jezgra zavo]nicv ,I: je nesto manji. d' < d, Pc>Iupr~nik zaobljenja je p=0,2 d (d=prec"". L. JOice' DZina 1leba I, 1Z101ena mirnom opterecenju, Itreee se izme(Il;. 14 mm (manic vrednosll za zavojnice manjeg pr~nika). Za za,.,.tnJe 1_.07ene promenlJlvom optereeenju, savij anju i udarima, treba da bud( d Jtma lleba nlljmanJe ravni' polovini precnika zavojnice; Iml = 0,5 d.
,.s,3 NA VRTKE
Navrtka u pravom smislu reCi je zas(:bd, l.'ment. no ulogu iU!vn.k~ moze vrsiti i konstruktivni element, koji tI ':"." .Iutaju im3 owor sa urezanom unutraSnjom zavojnicom (v . s1. 4.5 5 . 5 Q \. Materijal za ~elicne navrtke je CA. ( t t, t ., C 10 . C I ~.I C 14
' , [OJ
,
. .... t
51. ~ .86 -
Navrtka staodu.:1n
blU:3
1.1
tand::rdna nS\Ttka j2 es;ougaonog prizmatiCn g oblika sto olakSaya ruko\-anje )LCeln radi ::antanja iIi od\Ttanja. Tacan crt2Z i naCin konstnllSaJ1ja "a.,dardne nantke da; je na 51. 4.86. Vrhovi Davrtke ocisecaju se Doem nagnutim pre:na 051100 ped ug!om 30"; dobivene hiperboUcne lirJje prese1;:a konusa. ke>ji noi ftkti\"tlo opisuje, $a stranama na\ rtke, :tarne., elu se kruini.rn Jucima r~di prosti)eg crtanja. Odsecanje "rho\J. pot",bno je da se spreCi habaDje na\"I"tke i podloge prilikom prito2anjJ.; sa spoll"e (gornje) strane navrtlte time se izbega\'aju nepociesne O~tricc. Za\-rSeCi unutraSnje zaYoj:1ice u na\7ci redo\'no su zaseceni pod ugbm L!O.
81.
~.t'8
Navrtka kao
(z.&tYQ ra~ )
zapus.af
,
!(
~I
I
II II
L.
1\ IJ
S1. 4 . ~ -
Cettcrostr:ma
n2vTtka
81. 4.89 -
Navrtka sa u!kama
. Propisar.a \isina celicne navrtke je k = 0,8 d, gde je d preCni.k zavojmce .. Kana se navrtka ceSce odvrce, korisno je uzeti k = d (visoka n8v1'tk~);. lzu~e::.'o :n?~e biti k ~O,S d (niska navrtka). Za navrtku od livenog ~ozda. p,,;'"_) d, a na):nan)e k ml'. 1!8d. Kada je navrtka od drugo~ rnaten)ala, sto Je dosta relko, treba )0) \lISmu proracunati prema postu.,ku lZ!lesenom u cr. 4.2.4. Razmak izmedu paralelnih strana navrtke zove se otvor kljuca ('J. Oh'or kl)uca e tre~a da se nalazi u toleranci)skom polju h14 za s ~ 19, a za ,>19 u poIlu hI" za nantke za opstu primenu.
Kada je navrtka od jaeeg materiiala, mote se uzeti I n&lblila =i3 vrednost za odret1eni precnik zavrtnia prema abllci ".lB. Postoje tri klase izrade navrtki, sa zavO)nicama u tolerancijsk.:::l pc>Ijiroa S.H, 7 H i 8H. Podaei 0 navrtkarna dati su u tabhCl ~.18. Re<1e su u upotrebi cetvorostrane (s1. 4.87), a pogotovo =ostr=~ navrtke. Sl. 4.88 pruia primer navrtke u uloli ~atvaraCa ili zapuSa.Ca (,.slepa navrtka"). .' avrtka sa uft.ama (s1. 4.89) upotrebljava se kada je potrebno cia se bno i lako odvrte ili zavrte bez kljuCa. SliCnu namellU imaju i navrtke sa )ednom (s! .... 90) ill sa dye siroetriene rucrce. Podaci 0 navrci sa uSbrna nalaxe se u abhei 4.19. o navrtkama naroCitog oblika bite reO u 1'1. 4.3.5. Dubina unutraSnje zavojniee' u konstruktivnom elementu (,,zamiSljena navrtka") za.isi od materijala. Korisna c!uZina zantn)a, C>dno-<no Irorisna duZina zamiSljene navrtke u konstruktivno:n ele:nentu uzima se (.1. 4.56 i 4.59):
(6 -7Jd
-1. _ _
'~S-2
~
ru~com
SL . :. -. -
51. 4.90 -
Navrtka sa
t=!;:;)~
Zleb na dnu unu:.avojnice
1. = (1 .;.1 ,2) d za eelik ; bro:>z..." [,=(1,3.;.1',5) d za livena gvoMe, If=25 d za meke metale (alwr.L-ujurn i sl.), '. gde d mac; p~ecnik za\ajniee. Manje \Ted~osti bir~ju se,za_ ~~e zavrtn)e (51. 4.59), \'ece za zavrtn)e bex navrtke (s1. - .56). po!;to gem >:3,. ",jl ostaJU stalna uVTnuti pa zavojnica nije izlozen1i t.aba.'1)u. . Dubina rope sa unutraSnjorn zavoJrucom u, konstruktlvnom eleme,ntu treba da je nesto veea od korisne d:lzL'1e. 1.> <.t. Tako se u = 51. -.56 4.59)' za rnanje zavrtnje za vece zavrtnje za eelik i branzu 1.=(1.;.l,2)d-O,OIS m 1.=(1,5.;.1,7) d !o=(l,3.;.l,5)d-O,015 m za li ve:10 gvoide 10=(1,8.;.2) d za rneke rteta'e 1.=2.5 d- 0,015 r:l 1.=3 d Zleb na dnu rupe (sl. 4.91) predv;t!a se kada se i.eh da :::a\'ojnica :,:ui~ ?,avilna po eelai dulini.
..3.t PODMETACI
. oblik podmetaCa ko)'i se stay ja 1=et!" :>.\7'.)<e : podlogt! U o b lea)eru . ad Ce]-k.:: COO :::e5ln -a ... " ',. po kazan J' e na sl. 4.92. PodmetaCi su "" t .... -br: 'OQC.3Cl' "'"'') ue se - melalll, ponekad i od presovar-1 h m&Sa r~_,~ ",: .4.20. Po potrebi imaju podmetati 1 cir'JkCi}l 0:'.]<.
TabU .. 4.19
" M erc u n \.
SestostTane navrtke za optu primenu

Premo JUS M. BI. 800
S
'omlnal"1
preemk
I"
~
t ,..,..
Nommajni pretn'k
s
:;.;
60 6, 70 7, 80 8,
I"
29 31
3~
l' ,." ..
II , II 1110 .11 I 1 (
I\I~ I
.I\I~
8,63
IO,R9 14 ,20 18,72 20.83 23.91 26,17 29,56 32.9, 35.03
3Q,~
'I 6
10 13 17 19 22
2~
5 6,5 10 II
.1136 (,1139) ,1142 (,114,) ,1148 (M,2) M16 (,1160) ,1\6 1 ,1172 .\/ 80
60,79 65.H 72.09
:\6
77,74
83,39
S~,04
9~,H
3!1
42 4, 48 51 ,8 61 72 80
(.11 IS' II I (1\21) 1\24 (.'117) 11;\0 ( ',133)
3U
32 36
H
2.
15 16 18
90
95 105
100,12 105,77 117,07 128.37 145.09 162.27
46
:;0
19
11,
130 14,
45.20
21 26
,0.85
:;';,:17
A\ 90 ,II I UO
1\'3pomene uz tablicu 4.19: l} Upotrebu novrtki ~iji su nominalni pre~nici u zagradama po mogu~nosti izbegavati.
2) Znarenjc oznaka
obja~njeno
:e na 51. "' .86.
TabUc. 4.20 NauTt/:e sa Ukama
(krilast.e navrtke)
Mere u mm
~Ominilll1l
Prema JUS M. BI. 680

h,
pretnlk
I I
1,'2
n
I
i
n,
4
~
r
12 \2 16
H
6 6 R 8 10 10 12 16 20 25 32 36
/,
,.
2 2 2" 2.5
;J
"
r,
0,5 0,5 0,5 0,' 0,5 0,' 0" I
"
1.2 1,2 1,6 1.6 2 2 3
,\\ 2
(lin)
112,b ,\\1 (AIV ,\\ 4 ',1 :, ,\\ 6 "I 8 ,\\ 10 ,1112 AilS M20 ,1\24
1.2 1,6 1.6 2

~,~
1.2 1.2 1.6 1,6
,
5 6 6 8 8 10 12 16 20 23 28 36 45
.) .)
4
~
Hi
20 20 25 31 40
2
2 2" 3
6 6 8 10 12 16 19 22 28 36
5
.)
:0
0
~
.N
:\
~
4
5 6 7 9 11
,0
64
72
6 8 10 12 14 16 20
24
,
S 8 10 II 14 18 I 1 1,2 1,6 2"
3 4
2"
1
1,2 1,2 1,6 2 3
4
5 6 7 9
5
6 7 9
90 112
45
56
11
Napomene uz tablicu 4.20: 1) Matcrijal za navrtke sa u~kama je temperisanl 11v (po lzboru) &llk C.4 i me~ing .. A:ko nlje navedena oznaka materij ala , podrazumeva &e da je ~aterijal tempcrlsam hv. 2) Znaccnje oz.naka objamjeno je na s1. 4.89.
124
or.bUea 4.21
Mere u rom
Nominllnl pretnik
Podmer.uti (Podlozne plot ice)
Premo JUS M. B' 011
..
I I i
c
D
0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 0,3 0,4 0,4 0,5 0,5 0,5 0.5 05 0.5
I I
zavoJnicu melr. , vitv.

ZLl
Nominalni l eT 0
pretnlk
j
lJvojnicu
Yitv.
metr.
7 ' 42 7 I 45 8 4~ 8 , 52 9 56
I
,
1,8 2,2 (2,5) 2,8 3.2 (3,7) 4,3 5,3 6,4 8,4 10,5 13 (13,5 ( 15) I7 (19) 21
(23)
4.5 5,5 6 7 7
8 9 II 12 17
0,3
O,~
1,7 2
0,5 0.5 0,5 0,' U,8 I 1,5 2

2,S
2,3 2,6 3
3,5 4 5 .6 8 10 12 14 16 18 20 2'2 24 26 27 28 30 32 33 36 39
43 H5) 50
(54)
I 1,5
1 1 I,) ,5 1,5 1.5
1 1,5
58
(60)
9 98 105
I 5/8" I 3/4"
2" 2 114"
3 ' 11)"
5116"
(02) 66 (70)
I,' 1,5 2
74
(78) 82
(88)
'1 '1
2 2 12
110 9 58 110 9 1 tiD liS 9 61 120 10 68 125 10 72 135 140 145 ISO IO' 12 12 12 1'55 12 76 80 85 9)
95
2 I, -,
2 3.4"
21 21 24 28 30 34 33 40 44 50 50 50 56
3/8"
I ''2
I
3 3 3 3
3"
3 I 2"
5fS"
3,4" 7/8"
I"
93 (9S) 101 (It 9) I 14 1119) 124 (129) 134 (139) 144 ( 14~) 155
'1
25 (27) (28) (29) 31 (33) (34) 37 (40)
I I I I I I I
I
4 4 4 4 5
5 5 5 5 5 6 6
2,5 2,5 2,5
:~~ 14 I 5' 14
210 l :i
1751
14
100
I v.)
4' 4 I 'r
.) . ~
}
:1
13
~
2.5 2 Jll 14 220 Iii 220 16
110 115 12J

1'1'>
bO
i2
I 1 S" , I I ;4"
60 68
a
3 3
13 }
)1-,
230
I:;
210 :~ 230 I
1411
I~;j
:;12'
1.5
I.';
I 112"
'3
25JI
I i' I~ '
Napomene uz tablicu 4.21:

1) Nominalne prefnike u zagradamo po mo:;:ucnosti izbegav.1ti. 2) Znacen;e oznaka obja~njeno je n3 61. 4.92-
Podmetaci su potrebni: 1) kada je dodirna povrlina navrtke i podloge mala, npr zbog veli kog preCnika otvora u kome je zavrtanj, pa se umetanjcm podmetaC3 ,manjuje povriiinski pritisak (vaino kada se navrtka jako priteie); 2) kada je ispod navrtke podloga od mekSeg mnterijnln, npr. aluml nijuma, drveta , koji ne podnosi jak povdinski pritisak;
1' -
.,
3) kada je podloga nagnuta prema osi z:,:vrtnja, da bi se izbeglo sav:janje (v. Cl. 4.2.3); tada podmetac ima naroclt oblik (sl. 4 .93).
:$>
Cl
4) kada je pomina podloge brapava, neobradena, pa hi prilikom jaceg pritezanja navrtke zbog jakog povrSinskog pritiska nastupilo preterano habanje navrtke i podloge.
-- ~
51. 4.92 -
Podmetaf
51. 4.93 - Cetvrtast podmetal: sa nagnutom stranom
U.5 OSIGURACI
Zavojnice zavrtanja za evrste veze imaju ugao nagiba manji od ugla trenja (v. el. 4.1.3) pa se navrtka neee advrtati sarna ad sebe bez spoljnjeg unaka. Otpar prativ klizanja po za"ajnici ill, drukeije reeena, atpar protiv odvrtan]a navrtke utalika je jaei, ukalika je navrtka jace pritegnuta, tj. ukoliko je veCa uzduina sila u zavrtnju. Kada je zavrtanj izlazen promenlji\irn silama, moze nastupiti i takvo stanje da uzduzna sila pastane jednaka null; tad a nestaje otpora protiv odvrtanja i navrtka se moze odvrnuti sarna od sebe. Ista pojava na;tupa kada su zavrtnji izlozelli vibracijama iii udarima. U takvim slucajevima treba s?reciti samovoljno odvrtanje navrtke: osigurati navrtk-u prativ odvrtanja. Svakaka treba nastojati, pri projektovanju maSina, da se uzroci patresa svedu na najmanju meru (npr. uravnoteiavanjem masa). 1ma veCi broj sredstava i moguenosti da se navrtka osigura protiv odvrtanja. Pri izboru osiguraca treba voditi ra~una a nameni i palozajl1 zavrtnja i navrtke i paziti da osigurae mnogo ne otezava razdvajanje veze. Najprirodnije je sredstvo ukloniti mogucnost da uzduzna sila u za.\Ttnju postane jednaka nuli. To 'e maze ostvariti ela~ticnim podmetacima raznog oblika. Primer daje sl. 4.94. Elasticni podmetac, r asecen - sa krajevima pavijenim na suprotne strane (sl. 4.95), c('sto se upotrebljava. ElastiCni podmetaci obezbeduju dovoljan pritisak izmedu zavojaka. Elasticnost podmetaea treba da bude tolika da pritisak izmedu zavojaka ne prest~e ni kada uzduzna sila postane jednaka nuli. Osiguraci u vidu elasticnih .podmetaca ne magu se upotrebiti za veze u kojima navrtke nisu Jako pntegnute, ru za v('ze izlozene udarima.
126
Prost, ali odlican osigurac cine dye navrtke (sL ~.96J. I lu je ~-uStm.a - obezbedenje pritiska izmedu zavojaka. Primena osiguraca sa d':e n.amke naroblo je umesna i opravdana, kada delo"i k'>Je zavrtanJ vezuje ne smeju biti sume slegnuti. Medutim navrtke su snaZno pritegnu~ jedn.a uz drugu, zbog cega postoji pritisak izmedu zavojaka i onda kada je uzduma sila u zavrtnju jednaka null. :-ialeganje zavojaka u gomjoj i doojoj
" ,
. /
SL
~.94
E1asti<!ni podmeta~ kao osigurac

I
,
I I
S1. 4..93 - Rasei:en! ebsllOl: osigunt
;>od.'n~t.l!
430
.,
,
/
S1. 4.96 Osigura~ u vidu dve!u na\rtki
'~~~
/
%l
~ ?f~~
/://
,
??f
,
/
[1$1J
JI ;
'-
l-lJ
,;;.
'l~
,
$1. -197 _ Presek
// / /'"/ /'
E
+S:.... ~ .. :!..av:o:.<e
~ ~
~
r~
..-.\
:".P... .,j n u,; J csgur-.Jb 53 dl,re navrC.:c
'"
1':"'
i Mdrnskl elemenU I
navrci je na suprotnim stranama profila (sl. 4.97). Zavojnica gornje navrtke oslanja se 0 zavojnicu zavrtnja onako kako bi se oslanjala kada ne bi bilo donje navrtke. To ma~i da je gornja navrtka glavna navrtka, po~to ona prima opterecenje od uzduzne sile u zavrtnju, dok donja igra ulogu osigura~a, po~to obezbe<luje pritisak u zavojnici gornje navrtke. Zbog toga donja navrtka maze imati visinu manju ad standardne, a gornja mora imati standardnu visinu In =0,8 d. 1z prakticnih razloga naj~e~ce se uzirnaju obe navrtke jednako Yisoke, tj . standardne. Osigura~ sa dye navrtke je pouzdan osigura~; on se ne moze preporuciti jedino kl'.da je veza izlozena vrlo jakim potresima. - Dve navrtke zauzimaju relativno mnogo prostora i povecavaju tezinu konstrukcije. ~ U;>otrebom finih zavojnica. u kojih je ugao nagiba manji, moze se matno pojaea!i sigurnost navrtke protiv odvrtanja.
81. 4.99 -
Osiguranje navrtke klinom
Sl. 4.100 -
Navrtka
S$
kru-
nom
o
u
120'
120'
e
e
Za ',( 20
SI. 4.10 I -
Za
,= 22~60
Za
,-64+100
Obllci navrtke sa krunom
128
Cesto primen)' enn sredstvo Je neposre dno spre~avanJe obrtan' a navrt. . . . . .. ke. ~o Je naJslgu:n~)e sredslvo, .ali je ovim sredstvom tesko ostv~rili fino podesavanJe poloza)a navrtke tJ. regulisati proizvolJ'no J'aX:~u '1' . navrlke. Cu. pn ezanJa Najprostiji osigura~ ?ve vrste je rascepka (sl. 4.98), mali koni~lli klin (sl. 4.99), ClVl)a 1 sliello. Navrtka i zavrtanj probuseni su i u otvor J'e tnuta rascepka (sl. 4.98) malo raurne stavljenih krajeva da ne bi ispalao Otvor se moze nalazi!i sarno u stablu nj zabija iznad klin (s1. '" ~l pa se u zavrtnja npr. navrtke 4.99). U prvoJ konstrukciji zavrtanj je oslabljen u opterecenom delu. Ni prva ni druga konstrukcija ne dopustaju da se polozaj navrtke podesava.
1~~~[~===$====fPj' 4 p I .,,1'
'
-I,,!-
S1. 4.1 02 -
Rascepka
~
/
,.,()
51. 4.103 -
Isecena plOt.:a kao osiguraC
Navrtka sa krunom (sl. 4. 100), danas vrlo cesto primenjena, dopu~ta da se njen polozaj podesava u izvesnim granicama pa time reguli;e i jaeina prilezanja. Navrtka ima pri vrhu ,est iii deset izrez3 (sl. 4.101). kada ih je sest ugao'podesavanja je 60', a kada ih je deset, ovaj ugao iznO,l 36", Ugao podesavanja moze se upola smanjiti kada se u stablu zBvrtnja izbuse dva unakrsna olvora (retko u upotrebi). Podaci 0 standardmm navrtkama sa krunom nalaze se u tablici 4.?1, a potrebne oznake na 51. 4.101. Poda" o rascepkama sredeni su u tablici 4.22, a potrebne oznak" date su na 51. 4 .102. Rascepka je najeesce od celika C.OOOI, C.OH5 i C.0146. OSiguraci u vidu navrtke sa krunom i rascepke su praklu'ni. posto 'e elementi l~ko mogu rasklapa!i. Vrlo dobar osigurac, ali slozeniji I ,kuplji od na\Ttke sa krunom, pokazan je na sl. 4.103. To je ploea isecena kao klju~ koja delimic':no obuhvata navrtku; ona mora bili pncvrscena malim zavrtnjem uz korutt"uk-
,.
1::9
tivni element. Ponekad je potrebno osigurati ovaj mali zavrtanj podbijanjem glave. Ugao pod~savanja o,:akvog oSiguraca iznosi 60'; on se moze smanj iti kada se ploca 1Znutra lZreze prema sl. 4.103.
Tab Uca
4.22
JUS M. Bl. 631
Navrtke sa krunom (kruna~te navrtke)

Mere u nun
Nomi n.-'
Ini
1 8,1 5 \ 3,2 7\ 1,2 lxl0 \ (M39) 55 69,3 42 30 \ 60 9 8x70 9 1,2 lx12 'J\l42 581 75.0 44 32 65 9 8x75 \10,4 5,5 4 11,5 7,5 5 10 12 1,5x 15 (J\l45) 62 10,8 47 35 70 9 8x75 '\<148 65 86,S 50 38 75 9 8x80 16,2 9,5 6,5 14 2,5 2xl" 19,6 II 8 17 12,5 2x22 (M52 ) 70 92,4 52 40 80 9 8xOO 1 - - - - -- --1 - -:- - - -1-- ---- -- -- - - --1 - - 1 --1 21,9 14 9,5 I 19 ~,5 3x25 II Moo 751 98 60 44 85 II 10xl00 M12 22 3,5 ;'x28 ('\\60) POI 104 65 48 90 11 lOx 100 (M 14) 2J 21,4 16 II 22 27,7 19 13 24 4,5 4x32,5' M64 85 , 110 65509511 10x i00 MI. 31,2 (,\<168) 90' 116 6852 100 II 10xl00 (,\<\ 18) 25 1 \21 15 27 4.5 4x35 70 55 10" 11 10xi00 28 3 1,6 22 16 30 4,5 4x40 '\<\72 9i 121 M20 1 ____ 1._ - - - - - - - - --1 -- 1 - - 1-- ---- - - -- - - f - - - I (,1122) 30 36,9 25 17 32 6 5x40 (M76) 100 127 75 60 110 11 10x120 1 3. 41,626 18 36 6 5x45 ,~80 105 133 7862 115 11 IOx140 M21 (M27) 38 47 ,3 28 20 41 6 5x50 (iI\85) 110 139 80 65 120 11 IOx140 M30 42 1 53,1 31 22 46 7 6x55 MOO 120 150 ;0 70 130 14 13x140 (M33) 46 57,7 34 25 50 7 6x60 (M95) 125 156 95 75 J35 14 13x140 1
M4 M 5 J\I 6 M 8 MI 0
_p_re_t_ni_k~-+__~-4__~-+-4__p_k_a-+_p_re_t_n_Ik-+~,-~,,--~1 ~I~~_~______
asce-
Nomina
lni
H h
u Rascepka
!-i- ,-M:;: :3-):. .- =-~5~0~--~51!::.37~~2-8::-,i~55~~7....L., 6x65 '63~ , - 1

1
M 100
i~35 -;;;)i;oo 78 ~1:-1-41--13-X-16-0-
Napomene U:t tabhcu 4.22: 1) Pretnike u zagradama po mogucnosti izbegavati. 2) Zna(:enje oznaka objasnjeno je na sl. 4.101.
T abll ea
4.23
JUS M B2 300
R.tu<cepke
Mere u mm
Nomin31ni prefnik.
ujedno
p re~ nik
otvora 0,61 0,81 1 1 1,5 1 2
d
to lerallci ja
0,5 1 0,7\ 0,9 \ 1,3 i 1,8 2,7 13,7 14,7 1 5,7 1 7,7 \ 9,7 112,6115,6119,5 -0, 1 -0,2 13 4 5 6 8 10 - , 16 0,5\ 0,61 0,8 1,2 1,6 2 3 I 1,3 1,7 2,51'3:4'4:7 6:7 18.7110,7113,7\77,7 22,6 28,6135,~ 1+0,5 2+ 1 \ 1 2,51 2.8 ' 313.71 4,5 1 6 8
I
I I
3
4 1 51
8 1 10 \13 1 16120
,
\
d,
D"II'"
k
I I I -I
I
I I
130
I,
2,5+ 1,5 10 \ 12 1 15 1 19
I 24 I 30 I 38
Napomena uz tablicu 4.2 3: Znafenje oznaka objanJeno je na sJ. 4.102.
O~i~ranj~ sli~ne vrste postife se nnrocrtim limenlm podmeta~em ~iJi se kraleVl saVllalu tako. da se na jednoj strani savijeni kraj oslanja 0 ~tra nu navrtke, a na drugoJ 0 konstruktivni element (sl. 4.104).
SI. 4.106 - Oslo guranjc navrtke pntenom od U bera
SI. 4.104 - Sav!jena kao oS!iUra~
pl~a
SI. 4.105 -
Penov
oslgura~
SL 4.107 - KOl1la1o ,pro!l.re.nJe otvora U zallTtanj
~kih masina, sastoji se od navrtke narocitog oblika i malog zavrtnja koji
Penovo osiguranje, oesto primenjeno na motornim polugama brod-
sprecava odvrtanje navrtke (sl. 4.105). Vrlo cesto potrebno je osigurati i taj mali zavrtanj. U tome cilju uvrne se u konstruktivni element jos jedan zavrtanj pa se glave u oba mala zavrtnja probuiie i kroz otvore u glavarna proYUce fica, koja se zategne, a krajevi joj se uvrte. Praktican osigurac je navrtka sa cvrs(o usa<1enim elastienim prstenom ad fibera prl vrhu (sl. 4.106). Pri navrtanju navrtke sabija se prsten od fibera i svojom elasticnocu koci navrtku, oslanjajucl se 0 zavojke zavrtnja. Jednovremeno prsten od fibera vri uJogu hmnetienog zap~Ca pa Je zavrtanj zaticen od uticaja vode i vlage. Ima Jo citav niz osiguraca; svi se oni osnivaju uglavnom na naeelu odrlavanja pritiska me<1u zavojcima iii neposrednog prinudnog spr~ava nja obrtanja navrtke.
403.6 OTVORI ZA ZAVRTNJE
Otvori kroz koje se provlace zavrtnji dpbijaju se b~enje.m i livenjem. retko probiJanjem. Precnlk otvora do (sl. 4.44) neto le veCl ad preCflIka stabla zavrtnja d" izuzev za podesene zavrtnje. Prema vrst! izrade i obrade razllkuje se pet vrsta Olvora: Vrsta izrade 1. - vrlo fini otvori, vrsta izrade 2. - fini otvori, vrsta izrade 3. - obieni otvori,
131
vrsta izrade 4; -- grubi otvori i vrsta izrade 5. -- vrlo grubi otvori. Vrste 1., 2., 3. i 4. dobivaju se buSenjem, a vrsta 5. livenjem. Precnici otvora do su standardizovani za svih 5 vrsta: podaci nalaze se u tablici 4 .24. ., . Vrlo fini i fini otvori -- vrsta 1. i 2. -- upotreblJavaJu se za fmu mehaniku i precizne alatke. Obicni otvori -- vrsta 3. --. upotrebljavaju se u opstem masinstvu. Grubi otvori -- ,:,",sta 4. -- IskoriScavaJu se u gra: denju cevnih vodova. Vrlo grubi otvon -- vrsta 5. -- su otvon doblvem livenjem. Redovno se zavrsetak otvora prosiruje konicno (s1. 4.107), koliko je potrebno zbog zaobljenja izmedu glave i. stabla ~avrtnja; izuz~tak moze biti jedino grubo izliven otvor, kada mu Je precnik znatno vecI od precnika stabla zavrtnja.
4.3.7 KLJUCEVI
KJjucevima se zavreu ili odvreu navrtke ili zavrtnji. Kljuc se sasto.h iz kraka i celjusti (s1. 4.108). KJjuc je prost kada Ima celJust sarno na Jednom kraju, a dvostruk.kada ima celjust na oba kraja. Kljucevi mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni kljuc obuhvata navrtku delimicno, zatvoreni potpuno .
--_ .--_ .--_.--_ .--_ .----.---.

L
81. 4.108 -
Prosti otvoreni klju{:
Duzina kljuca iznosi L=(15721) d, gde je d precnik zavoJUlce (s1. 4.108). Debljina celjusti obicno je oko 0,7 d, dakle nesto je manja od redovne visine navrtke. Otvor kljuca s ima za svaku zavojnicu propisanu vrednost (uporedi tablice 4.1,4 .9, i 4.18). Vrednosti s su nominalne vrednosti po kojima se kljucevi imenuju. Stvarne vrednosti za s nesto odstupaju od nominalnih, prema propisanim tolerancijama za s; one se nalaze u tolerancijskom polju H. Otvoreni kljucevi, koji se testo upotrebljavaju, zahtevaju dovoljno ~esta;:a rukovanje. Osa celjusti moze se poklapati sa osom kljuca (s1. 4.108) lli m~ze bIt! nagn'!ta pren;a osi kljuca (s1. 4.109). Ugao nagiba iznosi 30' II!.15 .codnosno 45, tJ. 30 + 15"). Za ograniceni prostor bolji je ugao od 15 ,.posto ~e u tom .slucaju,.po izvrsenom okretanju kljuca i navrtke za 30"moze klJuc obrnut! za 180 i produiiti okretanje navrtke jos za 30' -- sa
132
Tab1!c. 4.24
O~1:ori
za zaVTtnje
Z~~-;;;------;;~;;;-;:--;;=:;:-n__-;;-_____"":Pr~e~ma JUS :vI. 81.004 I ZovoJllicl1 _ _ _ p_ _f lik olvora Do _ rct_ Z _ ~\'OJflIc.::::I pre, nik oh"ora Do
Metrifk.
MI
I
Mere u mm
ViI- " vorl I.

1
Vrstaizrade -2. 3. 4.
1,2 1,4 1,6 2 2,3
I}
M 1,2 M 1,4 M 1,7 M1
1,1 1,3
I,.,
1---1--------M 2,3 I 2,5 2,6 2,8 M 2,6 2,8 3 3, I I

M 3 M 3,5
1,8 2.2
1,5 1,8 2,1 2,4
1-1-'
I
I
5:-1 Metnik.
AI 30
ViI\' Oft
I 1 12.
I' -
V r~ta
Izrade 3. 4. 5.
----':---Ild"
M 3.3
ft.1 35
1/4"
1------- 3 8"
30 3231135 31 32 33 ,1', 36 35 ,I, 31! 33 , :14 30 3A 40 36 38 ' 3 II 36

-IU
I 3,2
3,7
4~
3,5 4,5
4~
3,6 4,2
1\1 36
l ,c2"
I 37
38
.;"
10 4 I
H
M 4
M M 5
4J
1
M 39 58"
40
43
4,5 --'1 ----.;;- -5-'511- --','

5,3 5,5
~5
11 -4,s 42 H 15 145 18 49
\ 45' 4
4R 50 52
39 40
~~~ ~:~ ~~'_l_

i
ft.1 7
5J
,I
5:~
~
AI 42
,1\
, I 3/4"
1 7,811
45
43 46 46
49
50
ISO
M 5 -2
~2 ~ 1 5j ,2 :;1 56
48' 50 '>2
M8 M9
M 10 M 11
5, 16"1
--- -- , M 12
M 14
318"
7,4 8,4 8.4 9,5 10
7,8
9 10
II
8
9,5 9,5 10,5 11,5 11,5 13 13
1l~
-,"2" -, ~
2 I I 4"
10,5
M 56 M 60
,
I ~~
uv
55 51! oG 61 '5; I 61 ti5

.>0
88
60 6
6A
10,5 12 7/16" 12 13 1/2" 13,5 15 17 17 19 20 21 23 23 25 26 26 28 31
- - - - -1- - - - - - - - 2 1/2" 125

, I'
12:5
1_2 6
6S
70
70
7'1
13,5
~_~~~I~= ;~,
,1\ 76
14
1\1 64 M 68
66 66 1 70
68
1; ~
1S an' 71 78 '! II iR ,.c2 "~I

'IS 9Q
7,'. 1 ; 4 iti
;2
5/8"
M 16 M 18
314"
M 20 AI 22
7,18"
I"
15,5 1 16 18 17,5 18 19,5 20

, 22
78
3" 7A
F'
19 20 19 20 21 22 2J 24 26 26 28 30
29 32 35
,II 80
22T23 -;- -;;--24 26 ' 27 29 32 '
I AI 85
3 I} 4"
3 I 2" 3 3/4"
.2
8:; 88
82 85 9Q -6 Ii'J 95 8~ 9:s
91
I
'W
105 105
!r.'
9:'
M 24
M 25 M 27 M 30
25 25 27' 28 28 30' 33'
27 ,II 90 27 I ,1\ 95 30 31 ,II 100
93 98
9 10";
Ill'.? ,lilt;
I
!I~
II I
110 llO I IS
1----1-- - - - - ' - - - ' - - , - -
31 33
4"
II 105
105 IO!>
J6
Napomena uz tablicu 4.24: PM upotrebi zavrtanja sa glavom pmnici otvora 1. vTSte izrade i onl pretnicl 1. i 3. vrsle izr:tde koji su obeleieni zvezdlcl.1m moraju $-e izve5ti $:l z.1koknJem od ,,~. u dubini koja odgovara polup~niku z.aobljenJB izmedu gla\'e i stabla z..1vrtnJa.
133
i.'tim parom obuh\."oenih strana navrtke. Tu mogucno t ne dopu.sta klju~ sa nagibom ose eeljusti ad 30'. s ni potpuno prnv klju~, koji zahtevaju slobodu kretanjs ad 60'. Dyostruki ot,'oreni kljuc (51 4 .110) ima naj~ece nejednuke otvore ~e Ijusti i to otvore za d,'e susedne. uzastopne vredno~ti preCnika zavojnice (npr. 13 i 17 - uporedi tablicu 4.9). Kada je raspploiivo mesto vrl0 ogranirena, olvori Celjusti d"ostrukog klju~a su jednaki, ali osa jedne ~eljusti nagnuta je prema osi klju~a za 22'/" a osa druge &>ljusti 1eii u osi kljuca. pa se pri rukovanju !1aizmeni~no iskoru~cuj u obe ce1justi za istu naHtku.
~--' ---- - ~
1. 4.109 Presti otvoreni kljue
~ljustl
58
2ookrenutom
Jedan krak ~eljusti pravi se kraci od drugog kraka (s!. 4.111), kad se ,eli da se ubrzs skidanje klju~a sa jednog para strana navrlke, i namicanje na susedni par strana. Kad je mesto ograni~eno, a nije potrebno jako pritezanje navrtke, mogu se upotrebiti l.:ukasti klju~evi (s1. 4.112); u ovom slu~aju potrebne su i navrtke naroCitog oblika: okrugle, sa nekoliko otvora (obi~no 4) po ohadu. u koje ulazi kuka na klju~u.
~~----- ~-@
51 4.110 Dvostruki otvorenl klJut
SL 4.111 -
K.lju~
sa nejednaldrn krac.ima reljustt
~ =-=-=-===-L r=-='
SI. 4.1" Kukasti klJuf
SI. 4.113 - N.vrtka sa kllnom za pritezanje g oiog 2';8.vrtnja
iii
o~~~vrtanje ~olo~ zavrtnja u~otrebljava se iii narociti kljuc (s1. 4.113)

Z tv otvoreru kljuC uz pomoc dveju navrtaka (sl 4 114) a orem cevasti kljucevi upotrebice se kada je ~a~tka' ukopal1H.
134
Za manje zavrlnje predviden je kJjuc na sl. 4.115, U zatv~reno,,:, kJjucu postoje dva unakrsna otvora u radl pntezanJa, a pored toga mofe biti i ~estroslrana se pritezanje vrli obicnim kJjucem. Jo~ jedan oblik kljuca pokazuje sl. 4.117.
a za vel:e na sl. 4 .116. koje se \l1neee ~pka standardna glava pa zatvorenog cevastog
S1. "'.114 -
Uvrtanje lola, zavrt.nja sa dve Mvrtt-e
51. 4.11 5 -
Ccvastl
klju~
Zidovi celjusti zatvorenih kljuceva SU tanji od zidova otvorenih Idjuceva, po!to je optereeenje podeljeno na vHe elemenata. SpolJdnji prebIllt cevastog kljuca izn05i oko 1,4 s .
51. 4.116 -
Ce\1 astl kljuc!! U veCe preblike zavrtanja

klju~a
Na 51. 4.69 dat je izgled
za na\'I"tke sa unutraSnjim ot\'orom.
Osim opisanih oblika posloje i drug; obliCl kljuee\'a, priJagoderu polofaju i obliku navrtaka kojima su namenjeni.
lJS
Za zavrtnje sa prorezom u glavi iii pri vrhu (51. 4.61, 4.62, 4 .64 do 4.66) upotrebljava se odvrtac iii izvojac (51. 4.1 t8).
51. 4.118 SI. 4.117 Savijeni cevasti

klju~
Odvrta~
(izvojac)
4.3.8 IZRADA
Izrada zavojnice moze biti rucna i masinska. Maliinskim putem izradena zavojnica tacnija je i bolja od zavojnice izradene rukom. Rucno se pravi spoljna zavojnica rucnim rezacem-narezacem, a unutraSnja zavojnica burgijom za zavojnice-urezacem. MaSinski se zavojnica izraduje reza- rc"',",", njem, glodanjem, presovanjem. Pojedinacno se zavojnice prave rezanjem na strugu. Stablo zavrtnja, ukIjesteno izmedu stezaca i Siljka (sl. 4.119), obrce se, a profilisani noz pomera se translatorno i urezuje zavojnicu; noz se mora pomeriti za visinu hoda zavojnice pri jednom obrtu zavrtnja. Radi made unutraSnje zavojnice
S1. 4.1 ) q - Izrada zavojnice na strugu
51. 4.120 -
Izrada
unutra~nje
zavojnice na strugu
u navrci .ili konstrukt~~om elementu potrebno je najpre obicnom burgiJom lZbuSllt z:upu precruka Jezgra pa zatim urezati zavojnicu. Unutrasnja zavoJmca moze se urezati na strugu nozem (sl. 4.120) iii burgijom za za136
vojnice. Glodanje zavoj~i~e vdi se tako<1e profilisanim glodalom koje se translatorno pomerI za vismu )ednog hoda zavojnice, dok se zavrtanj obme )edanput. Masovno prave se zavojnice na narocitim automatirna masmama za rezanje zavojnica i :evolverskim strllgovima. Kao alat za' rezanje sluZe rezael. Na Istim masmama, )ednovremeno sa zavojnicom izraduju se i drugi oblici na zavrtnju. ' Da bi zavrtnji bili izdrlljiviji, eesto se rezane i glodane zavojnice bruse na masmama za brusenje zavojnicB. Valjanjem se zavojnice izraduju brzo i u velikom broju. Valjanje se vrsi pomoeu dveju ploca, od kojih je donja nepokretna, a gornja se kreee naizmerucno translatomo, pritiskujuei stablo zavrtnja ka donjoj piOCi. Glatko stablo zavrtnja, ubaceno na jednom kraju medu ploce, biva na drugom kraju izbaeeno sa gotovom izvaljanom zavojnicom. Zavrtnji sa valjanom zavojnicom izdrzljiviji su od zavrtanja sa rezano!l1 i glodanom zavojnicom; zbog toga se, ponekad, rezane i glodane zavojnice naknadno valjaju . Presovane zavojnice dobivaju se iz presa profilisanim obrtnim kalupima (za tanke limove). Manji zavrtnji sa glavom dobivaju se iz cele sipke, a za vece za\Ttnje glava se kuje ili presuje zasebno i privaruje za stablo ill se izra<1uje u kalupu pod presom iii cekieem. Standardna sestostrana navrtka iseca se sa propisanom duZinom iz sestougaone sipke pa je po izvrsenom busenju i urezi'.'anju zavojnice gotova za upotrebu (neobradena navrtka) iIi joj se strane obraduju glodanjem (obradena navrtka). Kada navrtka ima cesto da se odvree, mogu joj se strane cementovati. Povrsine naleganja glave i navrtke moraju biti obradene tacno upravno na uzduznu osu zavrtnja. Doptlsteno odstupanje od upravnosti (90") iznosi za normalnu klasu izrade 2", a za srednju i finu klasu izrade I". Kljucevi se ili presuju od topljenog celik ili se prosecaju od debelog celicnog lima; prave se takode od temperisanog livenog gvozc!a.
4.4 OBELE2AVANJE Zavrtanj se obeleiava nazivom i karakteristicnim vrednostima: pr~ nikom zavojnice, duzinom stabla i odgovarajucim brojem standarda r.pr: Zavrtanj M 12 X 60 JUS M.Bl.050 Iza oznake duzine zavrtnja dodaje se po potrebi jos i slovna oznaka i to R ako na stablu treba izbusiti rupu za rascepku, G ako se rupa za rascepku busi 11a glavi, i U ako Da glavi treba izraditi urez. Navrtka standardne visine obelezava se precnikom zBvojnice, Ozn3kom materijala i brojem odgovarajuceg standarda: kada nema uobicajenu visinu, mora se visina narocito naznaciti. Tsto to "redi i za glaVtl zavrtnja. Rascepka (sl. 4.102) obeleiava se nominalnim preenikom, nominalnom duzinom i brojem standarda, npr. Rascepka 6 ,' 60 .JUS M B2.300. Standardni podmetac (sl. 4.92) obelezava se precnik>Jm ot\'ora d; npr. oodmetac 31 ima precnik otvora d = 31 mm. , Kljuc se obeleiava otvorom celjusti. Dvostruki otvoreni kljul: 75 .80 ima jedan otvor celjusti 75 mm, a drugi 80 rom i sluii za zantnlc l>1 48 i M 52 ili Vitvortove od 17/8" i 2". Dvostruki otvoreni kljuc 75 .75 ima jednake' otvore celjusti i slulii samo za zavrtnje 111 48 iii 1 7 8".
137
4.5 PRORACUN ZAVRTANJA

(.5.1 OPSTA
RAZ~lATRANJA
Najvainiji je zadatak pri prora~unavanju zavrtnja svrstati ga u jednu od grupa opisanih u rl. 4.2.3, posto od toga zavisi nacin prora~unavanja . Po izvrsenom izboru materijala (v. ~l. 4.3.1) treba pristupiti drugom zadatku: pravilnorn odre<l.ivanju dopustenih napona materijala. Vrednost dopustenih napona (fd zavisi od vrste rnaterijala, vrste napona, vrste opteretenja i nafua izrade zavrtnja. Izbor dopustenih napoM moze se izvrsiti neposredno prerna podacima iznesenim u tablici 1.4. Ovo je polama vrednost dopustenog napona; neka ona bude obelezena sa (fdo. S obzirom ns uticaj naCina izrarle zavojnice treba vrednost (fdo da se srnanji. Smanjivanje je potrebno zbog toga sto vee i sam oblik zavojnice izazivs koncentraciju napona u jezgru zavrtnja, a pored toga obi~o zavoinice nije pre~izno izradena, ~ak ponekad biva pri obradi i o~teCena nozem ili rezaeem. Prema tome, u svakorn slu~aju, odrediee se dopusteni napon, meredavan za prora~unavanje zavrtnja, iz izraza
ad =~JC"do
faktar za popravku i (fdo tabelarna vrednost dopustenog nspona (prerna podacima u tatablici 1.4). Za vrednost faktara za popravku moze se usvojiti: ~, = 0,9 - za precizno izradene zavainice, ~, = 0,8 - za prose~u, dobru izradu (najeesCi slueaj) i " = 0,7 - za ru~o ill uopste povrmo izradene zavojniee. Prema prilikama potrebno je ponekad smaniiti dopuSteni napon i viSe nego .to odgovara obrascu (fd = <, (fdo.
1.5': ZAVRTNn IZLOZENIISTEZANJU (L GRUPA)
gde je ~, -
Za prora~un zavrtanja izlozenih cistorn istezanju merodavan je izraz (v. B. 4.2.3)
".= -F Al
A, [m'] d,
= -
F
dllt 4
[Pal
gde je: F [N] - uzduZna sila u zavrtnju, povrSina preseka jezgra zavrtnja
[m]
- precnik jezgra zavrtnja.
Hadi n~posrednog odredivanja povrSine preseka jezgra zavrtnia upotreblce se lzraz

F A,= __ [m ']
ad.
gde je
138
(fd.
"(fho
[Pal daptiSteni napon pri Istezanju.
. Kad je ~-:rsina AI prora~unala, nalazi se prernik zavojnice d iz Iabhee za zavolnlee (v. odelJak 4.1.4) pa je time zavrtanj lJOtpuno odroden. Iako je povrsinski pritisak p n" zavoicima gotovo uvek daJeko manji od dopuStemh vrednosti 1'" ipak ie korisno proveriti ga narocito kada ie optereeenie promenJjivo. Radi toga potrebno je odrediti stvami povrlinski pritisak po obraseu (v. ~. 4 .2.4) p= 0,588 F [Pa] d,l. gde je d, [m] - srednji prernik zavojniee, a In [m] - visina navrtke iii, kada nema navrtke, visoa "zamiSJjene" navrtke u konstruktivnom eiementu, npr. t. na sl. 4.56 i proveriti, da li ie ispunien usJov I' S 1'" DopuStena vrednost povrtinskog pritiska p. odredice se iz izraza
p. = ~'Pdo
gde ie 1''' tab lien a vrednost dopuStenog povrlinskog p>itiska (po lablici 1.4); podaei 0 faktoru ~I nalaze se u ~1. 4.5.1. Opsti ie izraz za odredivanje povrlinskog pritiska
p=
gde Ie: z -
F
zod.HI
[Pal
broj aktivnih zavojaka, a HI [m] - korisna fuina zavojniee.
P rim e r 4.1: Zavrtanj sa uskom stalno nosi tere! (s!. -1.34), F = 5. 10' N. Materijal zavrtnja je C.4.6 ; dec u koji je zavrtanj uvrnut takode ie od ~elika. Zavoinica ie metrieka prema JUS M.RO.OJ '!. 1) PoJazna vrednost dopustenog napona za istezanje nalazi se u tabliei 1.4 i imosi za ~elik C.4.6 , iacme pIi kidanju Rm = 400 M Pa, pri mimom optereeeniu (1. slu~ai optereenja) r1... = 100 MPa. Sa pretpostavkom da ce zavojniea biti kvalitativno dobro izradena usvojiee se 2) Potrebna povrsina preseka iezgra iznosi
AI =
-r-- =
".u
510' 8010'
6,25 10-' m'.
3) Prva veea "redoost, po tabliei 3.4 je AI = 7,59 IO-'m' lito odgovara zavoinici M36; dakle, usvaja se zavoinica preCnika d=M36. 4) Stvami napon od istezanja iznosi a =~ =
AI
510' _ 6,588.10' = 65.88 MPa 7,5910-'
5) PovrSinski pritisak u zavojcima ie
0.588 F p= ,,/
... . ,
Za zavojnicu M 36 je d ~ 33.402 mm (tab. 3.4). a = I, je korisna duzina uvrnutog dela zavrtnja. P:cma podacima u ~1. 4.3.3 je ova duzina '2 ~ d; po~to je d~36 mOl, to je i '2~36 mm. Dubina unutrasnjc zavojniec je
'. ~ d.,. 0,015 m ~ 0.036 + 0,0 15 ~ 0,051 m ~ 5, I em. Sa ovim podacima je
'n
p= 0,588 F = ~~88. 5 10' ~ 2,445.10' Pa ~ 24,45 MPa d, I, 0,03340,036 sto je znalno niie od dopust.ene vrednosti Pd=~l pd.=O,8. 9010' = 72 MPa. P rim e r 4.2: Kada bi opterecenje zavrtn ja iz primera 4.1 bUo jednosmerno promenljivo (2. slucaj opterecenja), proracun zavrtnja dobio bi ovaj tok: O"'I, =~1 0",,, = 0,8 . 7 , 10' ~ 5,610' Pa = 56 MPa.
2) Potrebna povrsina preseka jezgra zavrtnja
A, = -
F = -=........:.=-:510'
5,6 10'
8,928 10-' m2 ~ 8,93 em'.
eld,
3) Po tablici 4.4 je najbliza veca vrednost A,=10,45 em'; njoj odgovara zavrtanj precnika zavojnice M42. 4) Stvarni napon od istezanja u jezgru zavrtnja je
0,= -A,
~---.:---.:.:....-
510' 10,4510 - '
4,7810' Pa ~ 47,8 MPa.
5) U ovom slucaju je l!=42 mm, 10=57mm, d,=39,077 mm pa je p=

S
0,588 F
eI, I,
0588510' . , - -= 1,79 10' Pa = 17,9 MPa, 3,908.10-'.4,2 . 10- 2
obzirom da je Pd ~~, p",, =0,8.6 IO' ~ 4,8IO'Pa=48MPa, zna~i da je P <Pd'

~5.3
ZAVRTNJI IZLOZENI ISTEZANJU I UVIJANJU (2. GRUPA)
. . Kao sto je izneto u 01. 4.2.3, zavrtnji 2. grupe zavrcu se pod outereeenJe.m pa. su .izlo";ni jednovremeno istezanju (odn. pritisku) i uviJanju; uzduzna sila Je tacno odredena. Napon ad istezanja (iii pritiska)
,..
0",= d~n
-4i napon od uvijanja

T, =Fd....:',-t",-g-'.. _ ( u",,+,-,p-,-)
lTd' 2 __ '
16
140
mogu se sloziti u zamiSljeni nonnalni (imaginarni) napan
IJ'.
(J,=
Vo~+ (~: r,r
gde jc F d, -
d. et -
p -
uzduina sila u zavrtnju, precnik jezgra zavrtnja. srednji precnik zavojnice, ugao nagiba zavojnice i ugao trenja.
Precnik zavrtnja ne moze se nepasredno proraclmati po gornjim obra~cima, zbog njihovog slo!enog matematakog obllka; stoga se mora preinaCll! metod proracunavanJa na nacin koji je dalje objaSnjen. Za trapeznu zavojnicu. koja se naji!eSCe upatrebljava za zavrtnJe 2, grupe, moze se kao cesta srednja vrednost usvojiti
d.-I,ld"
tg (et + p) =0,14. Sa ovim vrednostima je odnos tangencijalnog i normalnog nspana r. 2d, tg (a+p) - = =0,3 (J. d, OOnosno 1:,=0.3 <7" a zamiSljeni (svedeni) napan za OOnos - =2 r.
0,
a,
= Vo;+ (2.0.317,)' =
1.17 (J,
je za 170/0 vece od normalnog napana 07, Ili 07. U zaVlSnOSti ad vrste i 'Ielicine zavojnice kreCe se ovo paveeanje 00 11 do IS'/,. Prema tome, dovoJjno je racunati zavrtnje 2 grupe sarno na osnovu uzduzne sile odn. normalnog napana, no pod usJo\'om da se dopu!teni napan nesto smanji. Ovo smanjivanje pastiZe se mnoienjem palazne IJ'.vrednosti faktorom za papravku ~; dakle, za zavrtnje 2. grupe
a, = 1;. ~. IJ'".
dopusteni napan, faktor za papravku s obzirom na izradu (CI. 4.5.1). faktor za papravku s obz1rom na Z3JT1"nu sloienog napooskog stanja ekvivalenlnim zamiSljenim normalmm naponom, 07.0 - paJazna vrednost dopuStenog napana prema tabhe; 104. Faktor 1;. moze se uzimati u ovim granicama
1;.=0,76 ~0,85;
gde je 07< 1;. 1;. -
vece vrednosti uzeee se za trapezne, roanje za trou.'llas:e zavojmce, a osIm toga za manje preenike vrede veee vrednosti.
,. I
Prema i%lo!enome ra~naju se zavrtnji 2. grupe po prostom obrascu

F ..1 1 = - ,
OJ
gde je A, povrlina preseka jezgra za~a, ' a CT~~~I ~ CT!". .. P<l izvrlenom prora~unu potrebno ]e svakako proventi veliCinu stvarnog napona a to je moguee poMo je prefuik zavojnice poznat. Proveravanje se vrti po pomatom obrascu
al= Va~+( :: r,f
~ (j" ad=~' ad"
Za zavrtnje 2. grope na.rOCito je vaZno proveriti povrSinski pritisak, poSta su resto zavojci jako optereeeni, a zavrtanj se zavree pod optereCenjem; j~ je nepovoljniji slu~aj sa zavrtnjima koji su stalno u pokretu. Proveravanje povrSinskog pritiska ide ovim redom
p=
Ovde je F -
zlfd.b
~ ~Pd.
uzdu!na sila, broj aktivnih zavojaka, d, - srednji preenik zavojnice, H, - korisna Sirina zavojnice, Pd -dopuSte.ni povrSinsJri pritisak.
z-
Vretena sa zavojnicom i zavrtnji koji su stalno u pokretu (vretena dizalica, presa) podrnaruju se radi smanjivanja trenja i habanja zavojnica. Zavojniee su im obi~o trapezne ili testeraste. Za njih se mogu usvojiti ove vrednosti dopu~tenog povrSinskag pritiska Pd. (za zavrtanj od celika)
Pi>; 12..;-15 MPa za navrlku od ~lil>a j~ine 500..;-700 MPa po.; 10..;-12 MFa za navrtku od ~lika jacine 300..;-500 MPa iii ad bronze, p.. = 7..;- 9 MPa za navnku od ~licnog Iiva, i p .. = 4..;-6 MFa za navrtku od sivog liva.
Za zavrtnje koj i se relko nruaze u pokretu ill sluie za podeSavanje polohja delova mogu se usvojiti i do 2,5 puta veee VTednosti doputenog pominskog pritiska. . P rim e r 4.3: Zadatak j~ da se prora~unaju osno~e mere ruene dizalice sa vretenom (sL 4.35). Vreteno sa zavojnicom je od ~ C. 0545, a trup dizalice ad livenog j(Vof"a SL. 20; trup je iskoriten kao navrtka. Zavojnica je sa samoko~njem . Dizalica !reba da elife lere! do 50 !tN.
1) Potrebna povrSina preseka jezgra
vretena je
51()4 7,8 10-' m' = 7,8 em' 6,4 . 10' jer ie dop\lStenj napan za pritisak fI_, za 2. slu~lIj oplereeenja a de = -~, ~,a.... _0,8.0,810. 10'= 6,410' Pa.
A,= ~=
a"
142
2) Prerna podacima za trapemu zavojnicu u tablict 4.6 nalazl se prva veea yrednost A, = 8,30 em', ~to odgovara nominalnom prebllku d,,=40 mm; lzabrana je, dakle, zavojnica Tr 40.7. 3) Napon pritiska je 0,= 4) Napon od uvijanja:
ft
F
A,
5 10' = 610' Pa = 60MPa 8,3 /0 - ' .
= Fd, Ig (a+p) .
2_3~
"d'
16 sa d,= 36,5 mm, d 3 =32,5 mm, F=5IO'N, tg(Cl+p) = O,162 (racunalo sa P ' 1'- = O,I , Ig!X --~= 0,007 = 0,06 I) dale rt d, "0,0365 510'0,03650,162 "'00325' 2 - - ' ~-16
5) Svedeni napon
C,
~to
2,210' Pa ~ 22 MPa.
= =
I \IIa,, + (ad)' = V (6 . 10") Td T,

6,8 10' Pa = 68 MPa.
+ (10. 10' .2,2. 10')' 6,5. IO'
Ovde je ad = 10 10' Pa i "t",= 6,5 10' Pa. Dobijena vrednost a, - 6,8 10'P. manja je od dopullene vrednosli ad, - 1;, adm = 0,8 10 10' = 8 . 10' Pa.
6) Proveravanje samokocenja sastoji se u tome da se utvrdi da Ii je
a<p. 'Ovde je
P 0,007 , t an = - = - - - = 0061 nd. ,,0.0365 pa polto se moze racunali sa koeficijenlom Irenja I"' = 0, I. ~osloji sa moko~njc (lgCl<I"') i pod ulicajem Icrela vreteno dlzal,ce neee se spuSI.tt sarno do Stbe.
~
7) Potrebna visi na navrtke odredujp se iz izrRza F
p =--
=jfdl~
pa kako je In=zP, o~Fosno == In ' P

In =
.. !
I-I 0
0.007.5.10'
~d H; p = ,,0,0365 0.0030,81.510'
0,0 48 m.
Usvaja se In = 85 mm .
II MaJln.lk\ elcrncnU [
143
8) Kada je visina dizanja velika, postoji opas.nost da se pritisnuti dec vretena izvije. Tada treba .proveriti i napon od IzvlJ~nJa :... . . Ako se pretpostavi da Je maksunalna VISlna dlzanJa h- 2~.em 1 ako Je visina dela vretena u nosa~u tereta hl=5 em, eelokupn.a du.zIn~ vretena izlozena izvijanju l=h + hl =20+ 5 = 25 em. Slobo:!na duzm3 IzvIJanJa I, = =2 1=2.2 5=50 em. Oyde se dec vretena unular llaHtke smatra da je ukljesten, a na gornjem delu, gde F vreteno ulazi u nosa~ tereta, da je veza zglobn. (sl. 4.121). I, _ _..::.'0,~5_ _ 61,54. Vitkost yretena ). = . _-'--0,25 d, 0,250,0325 Kako je ).<93 u obzir dolazi metod proveravanja sigurnosti prema izvijanju po Tetmajeru. Krilieni napon '" iznosi za celik C.0545
"k~3,35.10' - 6,210' A = 3,3510' - 6,210,.61,54=
2,968 . 10' Pa ; Napon priliska

CJ ~-'=
A,
510' , __ =6 IOPa 8,310-'
stepen sigurnosti prema izvijanju

"k =
81. 4.121 - lzvijanje vretena dizal1ce ((-duIlna. vretcna Izlozena lzvijanju, I,-siobodn a duiina izvijanja)
CJ k 2.:.,--68 10_ _,9 ,--_'...:...:. ' - == 4,95. CJ. 610'
sto zadovoljaya.
Da je, medutim, maksimalna visina dizanj a bila veca, npr . h = 40cm, i duzina lu=5cm, kao i ranije. ce)okupna duzina vrelena izlozen~ izvijanju bLia bi 90 em, pa bi viucost f.. iznosiJa
A
1= 4S em, odnosno
', =
I, =, _ _ _= 110,77 0,9 0,25 d, 0,25 0,0325 a slepen sigurnoSli trebalo bi proverili prema Ojleru (Euler) ,,'El, 9,872 10" 5,48 10 -' v.=-= 2,67 FI,' 510'0,81 sto pokazuje da preenik vretena (reba pojacali.
U gornjem obraseu
j~ 1 ~ d,'" ~ 0,0325' 7t
'64 64
5,48. 10-' m'
moment
inercije prc!ieka jezgra vretena.

Sa pojacanim vretenOln na prvu vccu vrcdnost nominal no r. precnika d = 44 mm, dobijaju se vrednosti: I. = 98,63, I, _ 8,7 10 -' m' j v. = 4,24, sto 7.adovoljav~. P?Jacanje vrelena na sJeaecl nomlnalni precnii< d = 4B mm, dalo bl JOS Vel"U slgurno,( prema izvijanju. U 10m bi .e slueaju clotile llve vrednosti: 1. - 91,14 < 93, pa bj prema Tetmajeru btlo CJ. = 2,78.10'Pa, CJ, - 4,0810' Pa i - 7,27.
v.
144
9) Ru~iea ~a pokre!anje vrelena proracunava se na osnovu dopuAlenog napona za savI)a.n)e. Slla na rubei F, deluje na kraku L momentom saVI)an)a M = F, L 1 Ireba da savlada olpor trenja na podnolnoj povclini nosacn tereta I otpor u zavojniei. Usled prvog otpora javlja se moment T.. a usled drugog moment T,. Prema tome moment nn ruciei je M= T, + T, = 0,5 FUulm+d,tg(l1+p)] Ovde
)' e
d m-
2 d: -dl 3" d'-d', ,
" 1'k . sre d n)1 preem trenJa na podnoinoj povriini no-
saca tereta. Precnik d, je spoljni precnik, a d, unutr!iSnji preenik podnotja nosaca tereta. Znacenje drugog clana u obraseu za moment M poznalo je od ranije (v. cJ. 4.2.3). Na osnovu momenta M proracunava se precnik rucice cI.
d, ~
V it a,a V
'132M _ '110M [m].

ad!
Dopusteni napon t7dl usvaja se jednak ill noSlo vee; ad napona za slue.j jednosmerno promenljivog naprezanja. ' Duiina ruciee
L~
M I F, [m],
gde je F, ruena sila koja se kre"e od J 00 do 250 N. U datom primeru moment na rucici iznosi
M- T, + T, - 0,5 F[JLdm T d, tg(,, +p)]
- 0,5 . 5 . J ()< (0, I 0,0408 + 0,03650,162) - 2,498 10' Nm. Ovde je racunato sa d, _ 0,05 mid, 0,03 m. Ako se za rucieu predvidi celik C.0545, za koji je dopuSteni napon za avI)an)e 100 MPa, precnik ruciee iznosice
"dI-
d _ '110M _
r
ad
'/10-:-249,8 - 292./0-'
10. 10'
t
m,
usvaja se standardni precnik d,=30 mm. Kad bi se ispod nosaca tereta stavilo odgovarajuce lefi!te sa loptlcama, moment na rucici bio bi znatno manji . U tom slucaju mogao bi se moment T, zanemariti. Tada bi moment na ruciei tznosio At - 147,8 Nm, pa bi racunski precnik ruciee bio 2,45 em i, najzad, standardru preCnik ruCice d.=25mm.
'.5.' ZAVRTNn IZLOZENl ISTEZANru I UVUANJ'V (S. GaUPA ZAVJlTANJAl
Kako sto je vee obja!injeno u cJ. 4.2.3 u 3. grupu S\'rstam su zavrtnji koji s u izloieni Jednovremeno istezanju i uvijanju, ali uzdutna stia u OVlm zavrtnjima moie blti proizvoljno velika . Uzduina sila kojol su zanlOjl ove grupe izlozeni od prethodnog zatezan)a pojacava se, kada potne delovati na vezu i spoIjna sila u radu . Za ta~no odredl\'nnje uzdu!ne slIe kOloj ie zavrtanj izloien za vreme rada potrebni suo sa i"dne strane, lSerp"' padaci 0 osobinama upotreblienog materi)ala, a sa druge strane, I podacI 0
14S
stvarnoj sill prltezanja koje mogu dati kljucevi snabdevenl dinamometrom III manomelrom (kontrolnl klju~evi). Medutim, u praksl ~esto ne stojl no raspolaganju kon5truktoru prvo, a monteru drugo. Stoga se obi~no zavrtnjl ove vrste racunaju prema 5poljnoj sili u radu F R , a dopu.teni naponi ~ biraju po dljagramu na 51. 4.122, sastavljenom na osnovu ispitlvanja i u duhu objanjenja u cl. 4.2.3 za ~ellke C.4.6 i C. 6.8 . Ovi dijllgrami prof1
i
6",
(kN/Cm
..... ~
1 1
8
7
I'f1/
I
b''/,'
V
~
6
5
17
/
otV
/
/
/
3
2
1
o
i S1. 4.122 -
10
20
30
-'10
50
70
80
90
100 10' Pa )
.,j (m m )
Do~uttcnl
napont
~rJ
istezanju z.n zavrlnJe 3. grupe (I
~-
p.suju vredno5h '7J .za zav~tnJe za vezu cevi - u zavisnosti od precnika Z31 ,:,ogu se pnmemh 1 n3 ostale. z~v.rtnje 3. grupe koji rade pod sli~ nun uslo\lma (npr . za vezu poklopca 1 clhndra klipnog motora). Dijagrami na 51. .4:lJ122 vue za sluea) kada protiee kro7. cevi voda, a kada proticu vreli gasOVI 1 para, treba vrednosti smanji ti:
v~tnla
.
gde
)C ad<,
[Pal
dopu~telli napon za istezanje prema dijagramu na
UJoI=~:J
U'd,o
~. -
sl. 4.122, a laktor za popravku; ~,= 1 z~ vodu do 120C. ~" = = 0,8 kada s.u ~ cevima gasovi ili para zagrejunosh do 300 C I ~.=O , 64 kada se ladi 0 pregl'c-
146
j~~oj pari do 400C. U svakom slucaju treba vo dltl reeuna 0 kvalitetu obrade zavojnice (taktor Ii, - e1. 4.5.1). Postoji i empirijski obrazac, resto primenjen za nepo,;redno odredivanje preemka )ezgra z.vrtnja 3. grupe
d J ~ ~ V + 0,005 [mJ, FR goe je FR [NJ - spoljna ,ila u radu, a ~ - faklor tija vrcdnost iznosi: ~ "'" 1,27. 10 - -4 pri vrlo ta~noj izradi zavojnice i povrsina naleganja, ~ = 1,58 10-' pri ' Iaboj izradi i . ': = 1,43. 10- ' pri osrednjoj (prosetnoj) izr.di. Poto )e nemo~6e odmah unapred odrediti a", iz dijagrama, dok joA I)reemk zavrtn)a ~I)e .poznat, najbolje je proraeunati zavrtanj prema ovame obrascu pa zatlm ,sp,tat, da Ii napon od istezanja odgovara dijagramu; ako n~ odgov~a, treba preenik menjat! dok se postigne podudarnost sa podaclma u dl)agramu. Ovo ispitivanje vrli se po obrascu :
a,=
nUj
'j
F: [kN/cm'j
pa kada je a,~ ad, po dijagramu, usvaja se proraeunati p~n1k zavrtnia. Staticno proracunavanje zavrtnja 3. grupe na osnovu deformaclonoll dijagrama svodi se na proveravanje maksimalnog slofenog (izvedenog) napona u stablu zavrtnja. Ovaj napon treba da je manji od napona na granici razvlacenja. Pri tome treba voditi racuna 0 promeni napona nl fP'&nici razvlaeenja zavisno od temperature. Za vezu cevi (51. 4.37) ill poklopca sa cilindrom (sl. 4.36) uzima Ie nlz zavrtanja. Razmak izmedu znvrtanja e (51. 4.36) ne SIne biti pmerano v~ lik, poto bi se ploea, izme<lu zavrtanja, mogla saviti i tako prouzrokovaU nehermeUcnost; cak bi pritisak medijurna u cilindru mogao istisnuti zaplivac. Kao opte pravilo za odre<livanje razmaka maZe poslunti:
e ~6d,
gde je d nominalni precnik zavojnice, a e razrnak i2:me<1u au dvaJu IUsednih zavrtanja, meren po kruznom luku srednjeg (osnog) kruga mvrtanja precnika Do. Za poklopce klipnih mdina sa pritiskom f1uida do 10 bara(=IMPa) ie emu=150mm, a pri visim pritiscima ._=120mm. Za vezu cevi sa obodom propi.sani ou ra7.maci s Iv. odeljak Cevi) i korilno je priddavati se ovih propisanih razmaka i u drueim slicnim ironstrukcIlama. P rim e r 4.4: Treba proracunati zavrtn)e za vem poklopca sa cillndrom klipnog kompresora. Zavrtnji su od celilca C.4 .6 ,cilindar i poklopac su od livenog gvoMa. Temperatura vazduha na kraju sab1lanja je ISOC. Ostali su podaci (sl. 4.36 i 4.59): pre~nik cilindra . D = ~90 mm, precnik osnog kruga zavrtan)a Do = 700 m, debljina poklopca b, = 30 pritisak pare p= 12 bar . Tok proracuna bio bi ovakav: .. .. 1) Broj zavrtanja za vezu poklopca sa clhndrom pn na)veeem dopu~tenom razmaku izme<lu zavrtan)a e_ = 120 mm l = nD, = dO = 18,~. e 12 Usvojeno z= 20. 147
=,
D~ff
2) Povrina poklopca izlozena pritisku pare je - 4- ' Medutim, posta
p'ara prodire i u zaptivac, pa njen. pritisak postepeno opada od unutra.snje do spolja~nj e ivice zaptivaca, aktlv~a povrsma poklopca Je veea. Zato Je potrebno uvesti racunskl precruk D > D D'=!;' (DD-D)+D guc jc ~' ~ 0,2 .;- 0,3 . Ovdc jc D' ~ 0,25 (0.,7 :- 0,59).+ 0,59 ~ .O, 6~ m. Pre ma to me su zavrlnji izlOleni ukupnom oplcrccenJu kOJe pOllee od pnl lSka vazduha ( .. slla u rauu") D" " FR=-4- P - 0,62'" I ,2.1O ' = 362 ' 10'N . ,
- -4 -
3) Sila koja napada jedan zavrtanj:
FR
,= FR =
z
3,62 10' 20.
1,8 1 . ID'N.
4) Precnik jezgra zavrtnja pri dobroj izradi
d 3 = E FR, + 0,0.0.5 ~ 1,43 10. - '
V1,1lT:-'o' .;. 0.,0.05 ~ 2,424 10-
m.
Ovoi vrcdnosli odgovara zavrt. nj M 3D.

5) Proveravanje napona prema dijagramu na sl. 4 ,122.
1,8110.' 3,487 10.' ~ 34,87 MPa , A, 5,19 1 0. - ' a ad' ~ ~. ~J ad,. ~ 0.,80,85,4 I 0.' ~ 3.4 56 . I 0' ~ 34,56 MPa , 510 pokazuje da zavrtanj nc odgov.ra i da !reba birali prvi .veei M 36. 6) Radl saielosli konslrukeije upotrebicc se goli zavrtanj, za nj treba iza brali jos i ove mere I, I, i I, (51. 4.59). AKlivna duzina zavojniee za uvrtanje (el. 4.3.3) je 1, ~ (1,3 ';- 1,5) d ~ 1,4D,036 ~ 5,04 1O - 2m ", 5em ; usvojeno je I, ~ 50. mm. Ukupna duzin. I ~ In + b. + I, + 11; gde je visina navrtke In = 29 mm, b, ~ 30 mm, I, ~ ~O mm, a dodal3k 11 sastoji se iz zazora izmeelu poklopca i eilindra (debljin. sabijenog zaplivaca), koji se moze uzeli da je uko 3 mm, i OSlal.k zavrtnja, iznad navrlke, oko 3 mm. Prema tome je I ~ 0,029 + 0.,03 + + 0.,0.5 + 0,0.03 + 0.,00.3 ~ a, 115 m. Usvaja se I ~ 115 mm. DUlina dela sa zavojnieom za navrtku neka bude takoele I, = 50 mm. Prerna tome je izabran goli zavrtanj M 36.115.50..50.. JUS M.B 1.261. 1) Precnik' otvora za zavrtanj pri vrsti izrade 3. (tabliea 4.24) je do= = 39rnrn. 8) Povrsinski pritisak u zavojeima je racunski znatno ispod dopustene vrednosti za liveno gvoide:
CI,= =
FR.
0,588 FR, P= -'---"'-d, In
0,588 1,81 10.' 0.,0.3340.,0.29

U
1,0.99
la' Pa,
medutim, treba imati u vidu da ovde nije uzeto
obzir prethodno zatezanje
u zavrlnju. Sasvim grubo moze se uzeti da je prethodno zalezanje dva do tri puta jaee od spoljne sile u r.du, tj . Fo,,"(2.;-3) FR , . Sa ovom, sasvim proiz voljnom pretpostavkorn, bllo bi u najnepovoljnijem slueaju p = 3,3 I a' Pa. a 148
dopustena yrednost Pd ~ ~, Pdo ~ 0,866 I 0' ~ 4,8 Pa. OYde je prelposlavljeno da je Po ~ 6 10' Pa, posto je promenljivost opterecenja lakYe prirode da so moie smatrati da se oplerecenje nalazi izmedu mirnog i jednosme rno promenljivog (izmedu slu~aja Jill prema lablici 1.4). 9) Proveravanje na osnovu deformacionog dijagrama vrmo bi se ovim tokom: Maksimalna sila prethodnog zatezanja, zavisno od napona na granici razvlacenja, iznosi
Fo "ox = 0,75 A ml ",, = 0,75 A, RpO.2 = 0.75 7.59 . 10-' 2,4 10' = 1,366 10' N.
Napon istezanja u zavrtnju izazvan ovom maksimalnom silom prethodnog zatezanja ",= F, mu = 1,366 ' 10' = 1,8' 10' = 180 MPa A, 7,5910-' Maksimalni napon istezanja dobija se kad se ovom naponu od prethodnog zatezanja dod a napon izazvan viskom opterecenja usled dejstva spolJne sile u radu. Ovaj visak opterecenja ilF R iznosi (v. N. 4.2.3)
b, IR=
L'
C,
L,+C,
R,
Krutost zayrtnja e, = A, E, /I. = 7,59 10-'206 10'/0,033 = 4,74 10' N/m. '(e + 8)' - do' (0,055 + 0,033)' - 0,039' a krutost podloge cp = Ap Ep/lp = 4 "Ep/lp = 4
1<
96. 10' 0,033
1,42 ' 10" N/ m, pa je, prema tome

t>F =
R
4,74.10' 1,81.10'=4,53 IO"N. 4,74.10' + 1,42 ' 10"
Napon koji izaziva ovaj visak optereeenja

0'
t
= ",FR = 4,53.10' = 5,97.10' Pa.
75910-'
'
Maksimalni napan istezanja
O"mll.l'
at + a/ - 1.8 10&+ 5.97 . 10
6 :;:
I 00
10' Pa .
Napon od uvijanja F'me, tg ( u+p )d f , = - 2 _,_ d'n
= ~::':::~~';:;'~T:::-=::..:c.- =
1,366 ' 10' 0,23090,0334 0,03109'" 2 -".'-::..:c._ _ 16
, 8.93 10 Pa.
16
Maksimalni slozeni napon ") \J, "~ox + (~ T, ' = \J,- 1, 86 (
0" (~893'107)' _ 2.1 7 'I O'pa'IIOje . I ) + 64 ' Td . . l'nJ'aR _ 24,10'Pa. manje ad napona na granici razva",e pO.2 . _. . 44 . P ekad se des.va da, lZ naro~l(jh razloga, Napomena uz prlm~r ... ~~ti toliko malen da se navrtke ne mogu razmak izmedu za~rtanJa mora tome se slu~aju ~esto normalne na.vrtke pntezall standardmm klJu~em, U za otvor kljuca smanji na naJbliiu abrade taka da 1m se proplSana mer,a manju standardnu meru za otvor klJuca, H9
(j I
P rim c r 4,5: Odrcdili nnjpovoljnijl mntc.rijal za Ulvrtnnj M 16.2 z.n vczivanjc poklopca motome polug:e :.3 polugom ako jc siln u rJdu po jed nom UlVTtnju FR = 8000 N. Pri rdavanju ovoga zadotka potrebno jl.". k30 pf"\'o. dn Sf' proracunaju krutostl z:lvrlnjo i pod loge i da sc ilI3cunn din:l.miek-n komponcnln optcrctcnjc ~FR/l.
I:.tc~ljlvi
mens
~utcno,
Ulvrtnnj na ~1. 4.113 je rclntivno dugacnk i stab lo mu jc na dclu bez Zcllvojnicc nn dva Svakom de-Iu stabill. znv1(nO od povrline preseka I dulinc. odgovarn druga krutost.
SI. U 23 - Dctalj khpnj:H~c i lavrtnja iz primcra 4,5. Krutost l.IJ\rtnja Ilracunace lie ako lie d d' d" . .. L = L L po C 0 IZ uzenJa la\TtnJ3. Njcgovo celokupno izdutcnjc II I + II - + ., + I:J. L gdc 1>U 6.L ~ ,. I ' , Prema lome J ccl~kup . d tn., 'e ' . I," n parelJa na IzduienJ3 delova razlicilog prcsekn. no 12 u cnJe zavrlnJa. lzaz.vano jcdinitnom silom:
AL = Il c, + llc~ + ,., Ilc n
i=J
I: t /cj= Ezi (L ilA, +L~/Al
+ .. , +Ln /An l =
4 dl'+d~. l = - - (L I I I /d 4 + L 1 /d' + L 4 I( mm I d; + L _nun )= _ 1
Ezor
=-- 10' 206 .

= 3.368 ' 10 - ' mIN odno\oo
+:-::------
2 . 0,005
0,0145P + 0.0132431
C'z = 2.969' 10' N/m.
U obtQ~ou jc d, prctmk jczgf3. :I d Srcdn'j tee 'k . , kvahlCl7h, 3 za preenik d, 6h. OdgOV3r:tjut~ 10icraJnXe s~120~av~J;l eC .. Ako ~e z:l pree nik d l uwojl =J3,2-12mm ld 2mtn = I-I .5 4Imm. \,. Tab, 12.7,l J I Omlkromct:ltal3kod:ljcd lmin = Kruiosl pod loge c =: E . A I L M d P P p Z" ero a\lna po\lr~tna Ap = (D" - d~) ' rr/4.gdejc Ohr:l1..3C
150
za D' ck .. pcrimcntalno dobijcn. D' :- 1.2 . dO + 0.14 . Lz. = 1,2 = 628.3 mm } , tako da jc
C
17 + 0,14 . 90 = 33 mm. PJ je A p .
p = 206 . 10' . 628.3 . 10 '/(90' 10 .) ) = 1,44
10' N/m
Sa o\'im vrrdno~hma jl' Vlb k optcretenja b F R = C z FR / (c z + Cp ) = 2,969 10' 8000/ / (2,969' 10' + 1,44 ' 10')= 1367 N. Silu nn granici razvlaccnja F F = R pO.2 ' A mill' gdc jc...l mm povriin3 preseka ~tabl3 1.anlnja n3 meshl mmimalnog prccnika . Mont ain:l sila (\113 prelhodnog 1..3 tcza nJJ J moie hltl najviie F om.n = 0.7 FF ' Sivarna mon lai nl ~ i1:J Fo trehl d3 je manja od O\'e mlk<.lmalne "lie 117nO\1 Fo = 0.75' . Fom .. = 0.7 ' 0,75' FF = 0,7' 0,75' Amin . RpO,l = 0.7' 0,75 1,227 10 " RpO .2 = = 6,44 . 10 '5 . RpO.2' Mnksi m31no optcretenje zavnnja Fm:!x = Fo + 6 F R dok je mmlnuino OpICret-enje jcdnako F min = Fo (v. ~1. 4.41) . Amplitudno opleretenje F3, = lI. FR / 2. Optereclt'nJt FO +
+ !!.FR/2 je srednje opleret\cnje iii
~ t3ti ckn
komponenl3 opterecenja. a I
l FR
je
dmamu~lu
korn-
ponenln optcrccenja . Radi provc rc sI3tic kog slepena sig urno stl Ss u odnosu na gramcu r3lvbtenja RpC)) potnt.. no je da ~c luatuna svedeni napon . koji UZlffia u obzu n:lpon lonije i7..azvan pnteunJem navrtke:
OJ =
j ~max + 2.25 ' 1~
d,
gdc je 1t = T/ Wo = Fo tg (Q +Pl 2
1( -
d:nln 1T
Z3 t.an~n'
0"
+ P
16
Fo(\fe dnjl~c!nlk
=0 17', d l rr/ 16 =O.0 I2S) ' " / 16=<3.83' 10 ~ m) pajc Tt=3.2610 1 .. mm

d, 12 = 7,35 10 - ' m) .
Stcpcn sigurnosti Ss = RpO.2 /0I' a stcpc n sigUIn o~h SO::: 0Arrd t 'Oa- ~3ron 0Aredjc ndukovana amplituda irortljlYosti OAred .= ~I . OA / fJk, ,'rednost kOjJ. sc uz.ima 11 SmitoVOJ dljaJ::rama za zavrtnje ($1. 4 . 124), a faklor ~l' kojl uz.lma u obzir vclit mu prc<,ekJ 7.1.vtlnja. IZ sJ " 12S U DYI" tanj Mt6jc ~l =0,9.
,"'J,
6fX) ,
aD
""',
-100
I
La
SI. 4.124 _ 5m110\1 d iJa~raffil
maltr1Jak:
La
UWTII1JC a A red " I C am I
I 51
~Z
0,5
16
d(mml
2t
32
SI. 4. 125 - Faktor prctnika U1 Z3VrtnjC
U donjoj tabhd dati Sll rClultati prorlll!un:t z..a nckoliko m3terijaia z.t1VTlllnja.
Materijnl zavrtnj:t
10.9 900 57960 59327 484 277 638 5.57 70

1,41
9.8
8.8 640 412 16 42583 347 197 456 5.57 40

1,40
6.8 480 30912 32279 263 148 344 5.57 40

1,40
5.8 400 25760 27127 221 123

288 5,57
5.6 300 19320 20687 169 92,5 219 5,57
3.6 240 15456 16823 137 74 176 5,57 27,5 1,36 4,4 1.93
RpO.2 IMP'I F,INI
no
46368 47735 389 222 512 5,57 50
1.41
Fmax INI
Oe (MPa\ TllMPal OJ (MPal 0 3 1MPn\
OAredlMPaJ
S, So
Fo l FR
11.3
1.25
8.1 5.8
6,46 5.15
6,46 3,86
30 1,39 4,8 3,22
JO
1,37 4.8 2 ,42
11. prikazanog pregleda izgleda. na prvi pogled, da svi materijaii zadovoljavaju. MetJulim. pre kona~nc odluke , potrebno je da se proven odnos sile prethodnog zatezanja prema sili u radu Fa / FR . koji se post3vija,na osnovu iskustva, u cilju obezbeoenja veze ad evcntualnog labavijenja. Ovaj odnos treba da je Fo/FR ;;.- 4 i njega ispunjavaju materijali 10.9,9.8 i 8.8. Kakoje lll11terijal8.8 najjcftiniji ad ova tTi onje i najpodcsniji U ovom slueaju.
U .5 ZAVRTNJI IZLOZENl POPRECNIM SILAMA
(4.
GRUPA LA VRTANJA)
Kao sto je receno u CI. 4.2,3, tri na~ina, lri mogucnosti posloje da se zavrtnji osposobe za savladivanje poprecnih sila. Po prvom na~inu (sl. 4.44) ra~unaju se "nepodeseni" zavrtnji prem~ uzdui,noj oili
152
gde je: F, [N) - popre~na ,ila kOja otpad~ na jed"n zavrtanj 11 _ koeflcijent otpora protiv kUzanja (I-'=O,H-O,2). Polreban presek ~avrtnja dobija se iz
gde je oJ, - ~L
Cdl'O
dopustcni napon za istezanje.
Poo~eni zavrlnjl (drugi na~in) prora~unavaju se prema smicanju.
Povrsma preseka slabla zavrtnja odre<1uje se prema obraseu

II =
_
Xf,.
$_
[m'l
gde je
broj preseka izlofcnih smieanju (na sl. 4.45: x~l) ~d' [Pal dopusteni napon pri smiean)u, F, [N] - popre~na sila za jedan zavrtanj. Na osnovu prora~unate vrednosli za II odre<!u)e se pre~nik stabla
X -
d, =
V4 , 1 Iml
n
ko)i se mora prilagooiti slandardnim pre~nieima (tabliea 1.1) I p~nicim. olvora za zavrtnje do (tabUea 4.23). Kada je usvojen pr~nik stabla, bira se zavojnica: njen pr~ bite najbmi manji pre~nik prema tabliei za zavo)niee. Proveravanje povrsinskog pritiska u za"ojeima ovde niie potrebno, posta navrtka obitno nije jako pritegnuta. Me<1ullm, provera\'anje povrsinskog pritiska izme<!u stabla zavrlnja i zidova olvora u konstruktivnim elementima mora se izvrsiti; to se vrsi po izrazu
gde je:
b Cm)
sumarna aktivna debljina plota, opler~enih silom F. u jednom srneru; na 51. 4 45 su svega dye pl~ sa aktivnim debljinama b' i b pa te se u rntun un~ti ona vrednost koja je manja,
H
PdCPn) - dopusteni povrnski pritisak. Zavo)niea ispOO navrtke ne sme da ulan duboko u olvor, po!lo bi
Ie
tada IlOvetao bOCni povrsinski pritisak izme<!u stabla i ~idova ot\'ora. Zbog toga sto je vrlo teSko podesiti stablo mvrtnja prema olvoru ta~ po ceIoj duzini, !reba vrednosti za p, birati obauivo I skromno. Sto se tite tre~eg natina savla<1ivanja popretnih sila uz pomot .amnja !reba naglasiti d. sami zavr!nji tu igraju sporednu ulogu. Del 0"" kOJI prima)u popretnu silu (prsten, ltlin itd. - 51. 4.46) !reba proratunati prema smiean) u i proveri Ii povrlinski pritisak na povrlinam.a naJegan)a. Sam .avrtan) se uops!e ne prora~unava prem" popretnoj 51h. vet sarno prema uzduZnoj sili ukoUko ova poslo)i.
ISJ
5. ZAKIVCI
5.1 OSNOVNI PO.TMOVI
5.1.1 ZADATAK
Zakivcima se c:vrsto vezuju delovi Sfazmerno male debljine -
uglav-
nom limovi. Da bi se "eza ost"arila, stavlja se zakivak sa jednom gotovom glavom u nesto sire otvore u limovima. fijc se ose taeno poklapaju (sl. 5.1). i udareima iii pritiskom pravi zavrsna glava. Glave zakivaka s!ezu limove i tako spreeavad' , c ju njihovo rela!ivno pomeranje. Dakle, otpor protiv klizanja je sustina vezivanja limova
b
zakivcima.
Otpor protiv klizanja limo va znatno je poj aean, sa jedne strane, sto se zakivak zakiva u usijanom stanju pa zbog skupljanja pri hi adenju pritiskuje snaino limove, a sa drugc strane sto se zakivanje vr,i pod jaklm pntlskom. Kada bi sila F (sl. 5.23) postala vee a od olpora protiv kllzanja izmedu limova, nas_tllpilo bi klizanje limova i zakivak bl blO lzlozen
SI. 5.1 _ Zakovana
smicanj u u ravni dodira Hmova. ~ade. se ~:l.i. ~a.zd~oji~i. z~kov.ana .ve~a , tina stabla zakivka pre zaki_moraJu se umstllt Ih ostetIh bllo hmovl bIla vanja - ;zrade druge glave, a-zakivci. Prema tome, veza zakivcima ubraja oblikat, b-zavdna glava) se u "nerazdvojive veze".
VCZ3
(l -du-
5.1.2 VRSTE SASTAVAKA
Zakivei se zovu jednoseeni, dvose~ni itd, prema broju preseka u kojima bi bili izlozeni smie.nju kada bi nastupilo kHzanje limova. Na primer, zakivei na sl. 5.2 su jednosecni, posto mogu biti smaknu!i po jednom jedinom preseku koji lezi u ravni X - X ; zaldvci na 51. 5.3 su dVQsecni, pos ta mogu bili smaknuti u dva preseka koji leze u ravnim3 X - X i Y _ Y. Raspored zakivaka u zakovanom sastavku mo'le bili: 1) po broju redova zakivaka: jednoredan (sl. SA); dvoredan (sl. 5.5), troredan (sl. 5.2) itd.; broj redova racuna se sarno sa jedne strane rastavka, npr. na sl. 5.3 sastavak je jednoredan. 2) po medusobnom poloiaju zakivaka: paralelan (sl. 5.5) i naizmenican (sl. 5.2).
154
Sastavci se mogu ostvariti neposrednim i posrednim vezivanjem. Radi nEposrednog vezivanja krajevi limova se preklapaju; to su preklopni sa-
lJ
81. 5.2 - Jednose~cni troredni preklopni sastavnk sa naizmenl~nim rasporedom zaklvaka
" "
.],
Ii
o
:r
155
51. 5.3 _ Dvosetni jednorednl sastavnk sa dva podmctn~a
"tavci (s1. 5.2, s.4 i 5.5). Posredno vezivanje vdi se pomo~u podmeta~n, 11 krajevi limova se su~eljavaju; tu se .razlikuju jedno~trano pokri,:,enl 5astavci sa jednim podmeta~em (51. 5.6) I ob05trano pokrlveni s,stavcl sa dva podmeta~n (sl. 5.3). Kada su dva podmeta~a, oni mogu bili jednako iroki (sl. 5.3) iii je jedan, uvek unutranji, iri (51. 5.19). Prem. zada lku koji treba da vr"e sastavci se dele na : 1) ~vrste sastavke, 2) nepropuslijive (hermeti~ne) sastavke I 3) ~vrste i nepropusUjive sastavke. 1) Cvrsti sastavci izlozeni su Jakim sHama i nalaze se na ~el\~nim konstrukcijama (mostovskim dizalicama, ~eli~nim mostovima, ~eMnim krovovima ltd .).
,
,
I I I I I I I
I
r---
..
0, 0
Gi~
I
I I 0
I ~:~
51. 5.6 ~nl
51. 5.4 - Jcdnoscent jednorednl prcklopnl saslavok
51. 5.5 - Jednosc ~ nl dvorednt pl'cklopni snstavnk sa para lcInlm rasporedom zoklvokl'
Jednorcdnl Jcdno.e,ostovak sa jednlm podmetotem
2) NepropusUjivi sastavci izloieni su rela\ivno malim silama, aU trebn da budu tako ura".nl da obezbede hermeti~nu vezu limova; takvi sastave! upotrebljavaju se na rezervoarlma te~ nosti i gasova, koji nisu pod Jakim pritiskom. 3) Cvrsli i nepropustljivi sastavel izloieni su jaklm silama, no pored toga rhoraju obezbediti i polpunu h ermeti~nos t veze. To su sastavci parnih kotlova i rezel'voara pod priliskom (sudovi pod priliskom). Ovde te bili prou~avani uglavnom kotlovski sastavei , koji Idu u tretu grupu, a prve dve grupe saslnvoka idu u predmel "Celi~ne konslrukeij e".
5 .1.3 ZAKIVCI (ZAKOVICE)
Znkivei su od topljenog celika C.0246 joci ne pri kidanju R _ 340+ 420 MPa, zUlim eclika C.0247, C.024B, C.0446 I C.0447, izuzetno".;d celi kn sa niklom (ponekad za celicne konstl'ukcije). Zn male sile oni mogu bili od bakra, a zn lake konstrukcije od aluminijuma. . Najbolje je kada su limovi i znkivei od jednorodnog mnterijala. NeJednake toplotne dilatacije zbog raznorodnosti mnterijala zakivaka i limova mogu bi ti uz~ok n.ehermeli~nostl. Osim toga, kada su ~eli~ni kotlovi i rezer,:,.oan, u kOllma Je tec,:,ost, zakovani znkiveima od drugog materijala, posto~~ opasnost od stvarenJa termoelektri~nih strujn koje mogu bit! uzrok korozlle.
156
I
Mere u mm
Nomlnalnl pretnlk
TabU ... 5.1
Zakivci sa poluokruglom glavom za kotlove i !udove pod prltilkom

JUS MB3.023
d'i
1 -
10 18
13
I 16
\19 1l/2
~O
2~
0
I,
Mere ghlVt:
R
Zoobljenjc
Pre~nlk
2313013; 9 12 -1 14 7 9.5 12-l5.5 18 1,5 2 17 2 14
128 ful3 1 ~7 4~ 50 ~5 -6~ ~ 22 25 , ""231- ,5 . 28

2,~
'wi
2 23
16
18
20
-j'
11 26 30.5 1-34~ ,
~ 3,6
32 35
otv or8
II
I 20
26
29
38
Tabllca 5.1..
Dutina zakivaka 1 virno od deb!jine limova s

Mere u mm
d
.JUS M D3n23
II
II
, 17 , 20 ,
s
8
23 IOutlnoI 26
29
f
I 32
I i~-I J!\
J'JklVka
-- -13 14 15 16 17 32 34 34 36 38
9 10 II 12
26 28 28 30 30
32 32 31 34
35
- - ---- .. - . .- - SO
~j
16 19 20 22 24 26 26 30 32 34 36 38 40 42
44
38 10 42 45
- -
38 38 40 40 41 42 45 48
,~2
45 45 48 48
52 55
~~
r62
6.~
,.
I-
50 52 55 60 62 65 65 68
58 62
6~
bO
-48
50 52 55 58
60 62 65 68
'-'
4~
- - - - --.
50 65 68
72
ti; GlI
7~
55 58 60 62 65 68 70 72
70 78
75 78 60 80 85
70 72 75 78 80 60 85
80 80
46 48 W 52 54
-- - 85--75
g1
go
70 75 78 80 80 85
as
8;
90
9U 95
60 80 85
as
90
!JO !J.>
R;
S5
Clt, \10
90 90
9U
gO
95
95 Illl)
95
9~
100
100 100
9~
100 10;
9; 100 100 10, 105
95 IOU 9) ---- lun 100

IOU
Ill';
lOll
1Il,j
II).)
HI';
Ilu liD
115
II \
IIU
--
Nastavak tabHce S.l.a
I II
14
17
20 100 105 105 11 0 110 11 5 115 120 120 125 130 130 135 135 140 140 145 145 150 150 150 155
I
I
23 105 105 105 11 0 11 0 11 5 115 120 120 125

p_J '
26 10} 105 11 0 11 0 11 5 115 129 120 12\ 12j 130 IJO IJ5 135 140 140 140 145 145
I ~o
29 105 110 110 115 11 5 120 120

125 p' _J
32 11 0 110 115 11 .\ 120 120 125 12\ 130 130 130 135 135 140 140 145 14 5 150 150 1.55 1:;5 155 160 160 165 165 170 170 175 175 170 180 180 185
35 11 0 11 5 11 5 120 120 125 125 130 130 130 135 135 140 140 145 145 150 150 155 155 160 160 100 105 165 170 170 17.\ 175 175 180 1BO 185 185
38 120 120 125 125 125 130 130 135 135 140 140 145 115 145 150 150 155 155 160 160 165 165 165 170 170 175 175 180 180 185 185 185 190 190
I
I
55 58 60 62 64 66 68 70
72
I
I I
74
130 130 135 135 140 140 140 14 5 14,\

150
1 76 I 78 80 82 84
86 88 90 92 94 96 98 100 102 104 106 I 108 I 11 0 11 2 I 114
,
I 125
130 130 135 135 140 140 145 145 150 150 150 155 155 160 160 165 165 170 170 175 175 180
150 155 I 160
I
, ,
155 155 155 160 160 165 165 165 170 170
17.1
155
I 160 160
165 165 170 170 175 175 180 180
11 8 120 I 122 I
, 11 6
I
I
I
175 180
Na pomen a uz tabli cu 5.1:

Zn a ~ e nje
oznaka obja snjeno je na 51. 5.7.
Zakivak ima ave elemente: gatavu glavu, stabla i zavrsnu glavu kaja se dabija prilikam zakivanja. Stabla zakivka je mala kanicna. Naminalni precnik zakivka je precnik stabla nezakavanag zakivka, meren na adstajanju ad 5 mm ispad gatove glave. Naminalni preonici zakivaka za kotiove i rezervoare su d' = 10 + 37 mm; uzastopne vrednosti standardnih precnika razlikuju se za 3 mm. Precnici otvora za zakivke su za 1 mm veci od nominalnih precnika, Ij. d = 1l+38 mm, apet sa razlikom uzastopnih vrednasti za 3 mm (v, tablicu 5.1), Za praracun meradavan je precnik olvara d, sa jedne strane, sta je lim za tu vrednast aslabljen, a sa druge strane, sta zakivak, kada je zakovan, gatava patpuna ispunjava otvar pa mu se precnik paveeava ad d' na d.
158
a. on se u proracununa kratko zove prel'nik zaki k . Podae~ 0 standardn~ zaki veima izneseni su u t~b~'ei 5 liS I a Cetiri oblika zakivaka upotreblJavaju se za cvrste i nepropustljiv~ kotl~v;ke sas stavke: zakivct sa punom glavom (s1. 5.7), zakivc, sa delimicno ukopanom 5 glavom (s1. 5.8), zakivei sa potpuno 'hI ukopanom g13vom (sl. 5.9) i zakivei r
~r~a tome, prec~U< otvora d je jednovremeno "racunski" pre~nik zakiv-
, I '' , 7
I
,~
R_ ._ ._ .
I , 1
I , ,
SI. 5.7 - Zakivak sa punom glavom
51. 5.8 - Zakivak sa delimicno ukopanom glavorn
51. 5.9 _ Zakivak sa po_ tpuno ukopanom glavorn
~a poluukopanom gla~om (sl. 5.10). Poslednja tri oblika upotrebljavaju se ,zuzetno, '. to kada. b, pu.n a gl~va ~vojim poloZajem stvarala smetnje; oni su , sku!?IJ' , slab'Ja 'm Je moe pntezanJa lunova i stoga ih treba izbegavatl. Duzma stabla nezakovanog zakivka sa punom glavom ne treba da prel8Z1 4d, a za ostala tn obhka 5d. Kada bi bila potrebna veea duzina zakivka, treba ga zameniti zavrtnjem.
h,
d
81. 5.11 -
SI. 5.10 -
Zaklvak sa poluukopanom glavorn
Oblik otvora za zakivak
se~ak.
Zakivei sa pun om glavom imaju zaobljen prelaz ka stablu radi smanjivanja koneentraeije napona. Zbog toga, i radi odstranjivanja ~eli~nih opiljaka koji ostaju oko iviee otvora posle bu~enja, otvor se obicno konieno prosiruje pri zavrsetku prema sl. 5.11. Glava zakivka je loplin Od-
Stablo nezakovanog zakivka duze je od surname debljine limo va kOJi treba da budu vezani (51. 5.7). Taj visak duzine potreban je radi popunjavanja otvora i radi izrade zavr~ne glave. Dutine zskivaka, propisane standardirna, zavisno od debljine limova date su u labliei 5. La. Zakivak se obelezava nominalnirn pr~nikom i duzinom nezakovanog stabla, brojem standarda i oznakom mateIijala; npr. "Z.,kivak J9 :< 62 JUS M.B3.023 C.0246" ~to znaci da je pre~nik stabla nezakovanog zakivka 19 rom, a duZina 62 mm. Ovakvo obelezavanje potrebno je radi porudZbine. Kada zakivak nema punu glavu, treba pored reCi "zakivak" staviti i podatak 0 obliku glave. 159
S.U KOTLOVSlU SASTAVCl
Parni kotao sastoji se iz nekoliko cilindrl~nih dobo~a (na sl. 5.12 tri cloboSa) i dva danceta (dna, eeona lima). Dobooi se dobijaju savijanjem ravnih limova eiji se krajevi prekJapaju na izvesnoj ~irini i vezuju zakivelma. Ovakav sastavak zove se uzdUZni s!lStavak kotla po~to je paralelan uzduZnoj osi kotla (s1. 5.12). Za kotlove izlozene ~im pritiscima, Jerajevi limova se su~eljavaju i vezuju zakivcima preko podmetaca (s1. 5.13). Dva susedna dobo~a vezuju se u jednu celinu na taj na~in ~to se jedan dobos uvla~i u drugi na izvesnoj duZini (s1. 5.12). Prema tome, spolja~nji pr~nik manjeg dobosa jednak je unutraSnjem preCniku veceg susednog dobosa. Krajevi dobo'a vezuju se zakivcima, rasporet!enim po obimu; ovako dobijen sastavak zove se poprecni sastavak, jer leZi u ravni upravnoj na uzduinu osu kotla. Rede su konstrukcije gde se dva susedna dobosa jednakog preCnika sui'eljavaju i vezuju ?akivcima pomocu spoljnjeg prstenastog podmetaca (s1. 5.14).
I-j
A
.8.
Pr~se><
I
~::::'!';::I
II
~t ~.i...i";_:_:_:_. i.!
_ ._ 1
I:
1
,~ ,
I--1
t' --'--L
Sl. 5.12 -
Sastavci parnog kotle (1, 2 j 3-dobo~i, 4 i 5-danca, A-uzdu!ni sastavci, B-popreeni sastavci)
Krajevi limova i podmetaca. izuzev mesta suceljavanja, koso su sas~em prema s1. 5.15 radi podbijanja (v. c1. 5.1.5); nagib iznosi 1 : 3 do 2 : 4, odnosno 15.;. 20.
_ _ . _ _ ._ .. ..!
I!
I"
I
I
- i-!- _ ._ L
1
sastavak)
81. 5.13 - Uzdui.n1 sastavBk sa sureIice vezanim !imom do~ (sa. dve podmeta~a)
51. S.H - Su~ce veumi dobo~i (pop~ni
~astale nago~lavanle elemenata kOli se vezuju i to stvara izvesne kon-
Na mestu gde sesastaju odnosno ukrStaju uzdufni i poPt'~ni sastavak
.truktivne teSkoce. Da se to na,gomilavanje elemenatn ne bi pojaealo bez potrebe I time stvo.rile Joo veCe konstrukcio.ne Wkoee, uzduj.ni sastavci dvalu susednih do.boSa pomereni su met!usobno. po. o.bimu kotla, tako da 1m se ose ne pokJapaju (s1. 5.12). 160
Na s1. 5 .16 dat je kanstrukciani crtez mesta na kame se ukrStaju lIZduilll i paprecni sastavak katla. Uzduzni preklapni sastavak A dabose S nle ide nepramenjcn do kraja, posta bi se izmedu dabosa a. i preklopa na 5'~2d dobosu ~ pojavila supljina (s1. 5.17) . ~bog toga je po-
tTebno da se unutrasnJl kraJ hma, kOJl pnpada doba'iu ~, stanji u duhni kOJa je jednaka duzini uvlacenja manjeg dobosa a. u veei dobos fl; ova stanjivanje je postepeno od pocetka do kraj a preklopa (51. 5.17). Konstrukcija kotlovskog sastavka na mestu ukrStanja uzduznog sastavka sa dva podme!aca razlicite sirine SI. 5.15 - KOSi Ul1 popreenag sastavka pnkazana je na sl. 5.18. Uzduzni sek na kraju lima sastavci At i A:!, pomereni medusobno radi olakSavanja konstrukhvnog resavanja cvoro\~a, izvedeni su S3 spoljnim uZlrn i unutrasnjin1 sinm podmetacem. Sastavak A1 ne maze ici do kraja nepromenjen, jer bi se tada unutrasnji, siri podmetac sudano sa limom doboSa a. na mestu paprecnog sastavka. Zbog toga se unutraSnji podmetac stanjuje i malo sin, i to obicno do polov:ile sirine poprecnog sastavka, i ulazi izmeuu 11mo\'a dobosa a. i fl. No islom mestu gde je podmetac stanj.n lim do-
,,'==
"res<k 'HI
r-
III Il
::A 11~
II
--:-- -- - ---~--=t\... t- - -----~~-- -@-~

. 'II
110
, , (@ (~\,~
II
1.;-----~ --~
!.. -
I A
-f=!t
~II ~
SI. 5.16 _ Ukrltanje llzdutnog (A)

JO M3SUlSkl elemeott J
~nog (B) popr~
preklopnoe .sas!a\ka
161
bosa IJ. je u potrebnoj meri udubljen, ulubljen. To .se vidi jasno .na popre.~: nom preseku I - I slike 5. 18; to je pokazano ~ nesto ~relerano) ..razmen. 1 :1a slici 5.20 . Stanjivan je je izvedeno tako da hm dobosa. 1J. bude sto man)e -avljen' to je bolje i u pogledu smanjivanja koneentraCl)e napona 1 U po, , gledu polozaja glave zakivka na savijenom mestu. - Drugi ~vor je izveden analogno. Tu bi se spoljasnji, uzi podmelac sudario sa Iimom dobosa ~ na mestu poprecnog sastavka B, pa zbog toga uzduzni sastavak A, ne moze iei nepromenj en do kraja. Da bi se to izbeglo, stanjuje se ovde spolj3snji podmeta~ i uvlaci izmeclu oba lima doboa IJ. i ~, a lim dobosa ~ mora bi ti na tome mestu malo ispup~en. Moze se i izbeCi stanjivanje podmeta~a i deformaeija dobosa na mestu ukrstanja. To se postize time sto se lim dobosa na kraju raS!. 5.17 - PrII agod avan je sastavak. suse- stavka zavari (na duzini veeoj od dn lh dobo~a sirine poprecnog sastavka), a podmeta~ ko)i bi se sudario sa susednim doboem ne stanjuje se ni ne uvla~i, vee prekine tako da se 5u~elice dodiruje sa limom sU5ednog doboa (51. 5.19) . Na s1. 5.16 poprecni preseci II - II i III - III dati su onako kako stvarno izgledaju, tj . nacrtani su limovi sa potrebnim poluprecnikom krivine. Me~utim, najcesce se limovi i pod met aN u poprecnom pres;,ku crtaju u rektifikovanom obliku. to je mnogo prostije i ni najmanje ne smeta ispravnom ~itanju erteza. Kotlovski limovi su od toplj enog aelika; u/1'avnom do!aze u obzir ove vrste:
Tabllcn 5 .2
Oznaka matcrijala
I I
\
Granica razvlaeenja R pO ,2 [MP'I nn radnoj tempcratufJ I {0C)

200 160 180 180 210 230
C. 1200 C. 1201 C. 1202 C. 1204 C. 1206
C.
100 I 180 210 , 200 \ 230 250
7130 13 Cr Mo 44 (po DIN-u
300 120 140 140 170 190 210 240
400
500
550
600
I
90 11 0 130 170 2 10
I
37 50 20
120 170
Napomena :
Po.lednjl f eUk je hrom-moUbdenov feUk za koj ~ za sada, ne posto)1 odlovara J u~a omaka po . tandardlma JUS.
162
J3
+ + + + + - -+ - -+ + + ~ -+ - - - -------111:+ + ''', + + + + + :::u.. I~ II",:=+==+==+~=-"-==> II '\~~II ~;r + + + II il +' ====-==':======'=-":"---~r++

..L
" " +, , '+' II 1-/ "11'+ '" ,,'" + 1111+

"
-+~~~-~--+~~~=;J-
I
\
~1
II
~ r1~:--~+=-------+::;=~+'~-~+
Ir~
I: + " ++ ':
H++ II I' ++
\ 1--
~======~=====;==:::~J:
----r -"-Presek 1-1
+ + + + + 'I' + + + + + + +::i + : -----------------j1r--H'+ + + + + +,,, \ +++++:::'I ,+
- ____ ...E
R
--- -
_ _ _ _-J
51. 5.18 _ Konstrukcija uzduinih sostavaka (AL 1 At) i popre-!Dog sastavka (B) dvaju susednih dobo~a (1 1 Ii
Presek ;I- A
Presek B-B
81. 5. 19 -
Ukdt anje sast3\'ak3. SOl zava nvon jcm uzduinoC' sas t ?\' k~ na dui in i > 1,5b.
51. 5.20 -
Det.1j stonj!vanja UrnG

5.1.5 IZRADA
Dtvori za zakivke buse se iii probijaju . Probijanjem se materijal kvari, a probijen olvor nije potpuno cilindrican. Za limove parnih kotlova dolazi prema tome busenje u obzir, iako ova operacija zahteva vise vremena od probijanja . Radi ubrzavanja rada cesto se limovi nnjpre probijaju na manji precnik pa zatim buse na tacan precnik. Vazno je da se ose otvora svih limova koji treba da se Ve7.U tacno poklapaju. U protivnom (s1. 5.21) bio bi zakivak rdav i izlozen koncentraciJi napona na prelaznom mestu . Krajevi olvora se koniono prosiruju (s1. 5.11) . Pre zakivanja zakivci se zagreju do svetlog usijanja (vruce zakivanje) i u takvorn stanju umecu u olvor pa im se udarcima ili pri tiskom pravi zavrsna glava. Golova glava mora pri zakivanju biti poduprla osloncem koji ima oblik gotove glave. Pritiskivac sa gomje slrCUle pritiskuje Iimove
164
a oblikQC izraduje mugu gla (I 5 1) HI " 6e za evrste i nepropustljive~as~~vke. adno znklvanJe ne upotrebli~va 0 Satnda ~akivanje izvodi se ruello iIi maSinskim putem. RuCno zakovanl akIVCI z JU slablJU vezu sastavaka od m- x l1lS' ki zak nih I "" ova - ug aV1)om
SI. 5.21 -
iz razloga !ito su pri moSinskom zakivanju limovi jaee pritisnuti, priljubljeru jedan uz drugi. Pritisak se proizvodi presama, koje su u sasta\'Il masina za 7.aki vanje. Rueno zakivanje (izrada 51. 522- PodbijanJ. glave ukJvlc. I lim. zavrsne glave) vrsi se udarcima rUCnog iii pncumatienog cekica, a masinsko maSinama za zakivanje (hldraulicrum, pneumatskim, parnim ili elektricnim). Iskustvo i ispitivanja pokazali su da pritisak pn zakivanju treba da se kreee izm~u 60 I 80 kN /cm' preseka stabla zakivka. Zlkiv"e preCnika d' > 25 nun ne valja uopste ruCno zakivati. Kao sto Je vt!c napomenuto, ivice lima treba rendl5ati sa nagibom (s1. 5.15) radi podbijanJa. LIm se podbija (51 5.~2) podbijacem. P .' .-';:anjem se priljubljuje koso za,ecenj lim uz susedni lim i lime pojabva h~metic nost u znalnoj meri. Isto tako podbijaju se i glave zakivaka radi hermetienosti. Pri visokim pritiscima p3re, mesto podbijanja, zavaruju se lvice limova i glave zakivaka.
,1.6. ULOGA ZAIUVKA U SASTAVKU
Zakivak je, zbog hladenja po zavrSenom zakivanju u vrucem stanju. izlozen uzduznoj sill - zatezanju Fo. Istom ovoJikom silom F. on pritete, pritiskuje limove, ukljestene izmedu glava. ZahvaJjujuti ovom pntiski\'anju rada se izmedu litnovs otpor protiv klizanja F,; otpor F, supro:stavlja se SlJi F, posledici unutrsilnjeg pritiska pare p (be rJ u kotlu, koja nastoji da razdvoji lim na sastavku, tj. da izazove klizanJe limova. Ove sUe pred,tavljene su na s1. 5.23, gde su, radi jasnoee. debljine limo,'a i podmetaca nacrtane u relativno vetoj r87.meri . Pri zakivanju u vrutem stanju moze se racunati sa sHorn F.'R p :' I Gde je'\oo.2"apon na granici razvlacenja, a A po\T5ina preseks olvora racunska povrsina preseka zakivka. Napon koji se lav]la u slsblu zaki.. ka usled hladenja mote se izracunati prirnenom Hukovog 7.~kona.
CT.=EE
1 5
gde je , -
E-
relativno izdidenje, l=exM. Ovde je ex temperaturni k?eficljent linearnog skupljanja, a At razlika temperatura .tt 1 to; tl je temperatura na koju je zakivak bio za~j~. na pOCetk~ hlac!enja, a to je temperatura vazduha u radionICl gde se m, zakivanje, je modul elasticnost! ( - 2 10" Pal Ako se pretpostavi da je napon usled omete,:,og skupljanja rr. = R 0 , dobi6e se temperaturna razhka tt -to: P ,tJ.i=-=--
RpO .2
Ea
F,
Za obieao i!elik za zakivke (C.0246)RpOf2IO MPa , koeficijent '" = 11 . 10 - ' K -1 take d a je ova razlik a
_--, 1_ 10_'_ 2._ ' _ = 95 ' C 2 10" . II . 10-'
sto je daleko manje od temperaturne razlike prilikom stvarnog zakivanja. Prema tome se sa sigurnoS6u moze racunati sa silom F. =RpO.2 J1 kao sto je u pocetku reeeno. 51. 5.23 - SUe na U cvrstim i nepropustJjivim kotlovskim sastaveima koUovskom glavnu ulogu u odrlavanju veze igra otpor proliv klisastavlru zanja F" a ne otpornost zakivka protiv smieanja. Smieanje bi moglo biti merodavno tek kada bi nastUpilo klizanje i kada bi zakivak potpuno ispunjavao otvor. Vruce zakovani zakivak ne moze potpuno ispuniti otvor, posto se on, po izvrsenom zakivanju, skuplja i zbog pad a temperature j zbog poprecne kontrakeije koju izaziva uzduzna sila Fo. Jedino hladno zakovani zakivak moze potpuno ispuniti otvor, ali hladno zakivanje ne dolazi u obzir za kotlovske sastavke. Otpor protiv klizanja moze se ovako uraziti
F,=f1Fo
F,=2~.
prema tome da Ii su zakivci jednosecni iii dvoseenl; tu je \.I koefieijent otpora protiv klizanja ("koefieijent trenja"). Otpor F" zavisi od stanja dodirnih povrsina limova, od materijala limova i zakivaka, od duzine i precnika zakivaka, od nacina i kvaliteta operacije zakivanja. Podbljanje limova i glava zakivaka' utice pozitivno na otpor F,. Sve o\'e cinioce nemoguce je poznavati, pa se prema tome otpor F, ne moze racunski odreditL Iz toga razloga moralo se pristupiti labcratorijskom odre~vanju sHe F pri kojoj nastupa prvo klizanje; ta vtednOst sile F neka bude oznacena sa F" - otp~r na granici klizanja. Da bi se omogucilo porec!enje zakivaka ra:nog precnika, racuna se otpor protiv klizanja u odnosu na jedinicu povrsme preseka zakivka [em'). Tako se dolazi do pojma specifienog otpora protiv '<lizanja
-~ f,- lid'
166
[Pal
-4-
koji se na granici na koj oj po~inje klizanje obeleiava sa f,i. Ne SIDe se dopustiti da sila F izazove kJizanje limova pa su stoga propisane vredrtosti dopustenog specificnog otpora proliv klizanja fd, < f" za kotlo vske sastavke. Prema tome, u kotlovskom sastavku mora bili stvarni specUiCni otpor Proliv klizanja manji od'doptiStene vrednosti; dakle
f,~h
Dopustene su ove vrednosti Id, = 60-;-70 MPa za sastavke .sa jednosecnim zakivcima, Id, = 100-;- 140 MPa za sastavke sa dvosecnim zakivcima . Otpor protiv klizanja nije svagde jednak. On je najjaci u neposrednoj okolini zakivka, a utoliko je slabijl , ukoliko je rastojanje od zakivka vece. Vrednosti sa kojima se racuna prema tome su srednje vrednosti u polju uobicajenog razmaka izmeau zakivaka. Otpor protiv klizanja gotovo je dvaput veN u sastavcima sa dvosecnim zakivcima nego u sast.a vcima sa jednosecnim zakivcima. Sasta"ci sa dvosecnim zakivcima pogodnij i su za jace sileo 5.2 IZBOR 1 PRORACUN SASTAVAKA
5.2.1 OPTERECE:-'-JE KOTLOVSKOG SASTAVKA
U kotlovima iii sudovima pod pritiskom nalazi se para ill gas pod pritiskom koji opterecuje zidove kotla ili suda. Na 51. 4.24 predstavljen je jedan dobos ci lindricnog kotla, unutraSnjeg precnika D [m], izloien pritisku pare P [Pa]. Pri tisak pare deluje podjednako u svuna praVClma na kotao. Kada se zamisli da je gornja polovina kotla odvojena od donle,
2F
f-. F
51. 5.24 _ Opteretenje uz.duinog SBslavk2
moie se deJo vanje pritiska pare na donju .!?"Jovinu zamerub delovanjem dveju sile F na krajevlma. Ove dve 511: lstezu kotlovskl lUll na mestu odvajanja. Sila F moze se ovako odredib (sl. , .24!: .. . Pritisak pare P na eJementarnu POVTSUlU d.... lZllOSl p: d .... Ron. . din 'nih tisaka pobru se sa IStovelrum PTI zontaJne komponente oVlh pOJe a~
167
!<Om entama na 6UprotnOj strani kolla. Vertikalne ko.mponente, sabra ne, raJu uJrupnu sIlu 2F koja deluje na gornJu polovmu kotla. PremJ tome je on
2F=2JP dA sina
u
adA =
.,1
-eda
.,2
D 2
2F-2p dA sin a~Dep sinallu o 0

Zblr sv1h eJementamih horizontalnih povrlina dA lavan je pravougaoniku kome je jedna strana D, a druga e, kada je u7.et u razmatranje pojas ~i rlne e. lz toga Izlazi
2F=Dep
ukupDa sUa kOja optereI:uje polupojas sirine e, D [m] - preenLlt kotla, [m] _ proizvoljno uzeta sirin a ( pojasa - obicno se U7.ima e jednako razmaku osa dvaju susednih zakivaka, Bl 5.25 - OpteretenJo poprekoji se zove korak zaki&>01 IUtaVk;a vaka, p [pa] - pritisak pare u kotlu (manometarski pritisak). Sila po jednom em tirine pojasa bil:e
--C>-
I !
I
pa Je
F = Dep [N]
gde je: F, [N] -
F,=
~p
[N/m]
i ovom sUom je optereCen svaki duZni em uzdufnog sastavka cilindricnog kotlovskog doboSa. PopreCni sastavak (sl. 5.25) Izlozen ie ukupnoi sill od pritiska pare
p [N] . 4 SUa po jednom em obima kotla dobiJa se kada se sila F' podeli sa oblmom !<Otia 1m, tj. - D"" F'- - -
4 1 ovo Je sI1a kojom Je optereeen svakl em obima popreenog sastavka cillndrl~og kotiovskog dobo$a,
168
P,,= Dp
[N/m]
Poredcnjem izraza za Fl I F'1 vidi se da' je uzduZni ~astavak dvaput iace optereeen od poprecnog; a to znaei da je proracun uzduinog sastavka kotla vainiji i merodavniji od proraeuna popreenog sastavka. Popreeni sastavak, u opstem slucaju, na kotlovima izvodi se sa slabijim elementima od uzduZnog sastavka. Tako npr., ako je uzduini sastavak izveden sa dvosecnirn zakivcima, moze poprecni izdriati sa jednosecnim; ill ako uzduZni sastavak ima dva reda zakivaka, za poprecni sastavak moze biti dovoljan jedan red zakivaka.
5..2.2 PRORACUN DEBWINE LIMA
Lim dobosa izlozen je naponu od istezanja pa ga treba tako i racunati. Napon od istezanja najjaci je na najslabijem mestu, a to je mesto gde su izbu!leni otvori za zakivke. To mesto merodavno je za proracun. Kada sc u opsti izraz za napon od istezan]a
CJ,, =
F.
stavi za aktivnu povr~inu (s1. 5.26) duzina e i debljina 5

A = (e-d )1l
c_ -------~~r ~ ~FT--~---------~
IJ
I
Presek I-I
a za silu F sila F, koja deluje na lim duzine e istezuci ga
F = Dep 2
dobija se
d, = -~=-
Dep
2(e - d)b
a odatle
o=
Odnos
-.=..:."----2(e-d)od.
q:o =
-
Dl'p
;,
, V'II
e-d
e
-
zove se
.,.,.
"
-/ ft:
I
.'-
"
,,( '/'~//>V //A / I I
,,' l:'-" 'l'.:"'.
'"
l'1
koeficijent slabljenja lima zbog otvora za zakivke. Kada se uve51. 5.26 - Kotlovskf sastavak de ovaj koeficijent i doda 1 mm .. zbog korozije po propisima za parne k0 tl ove,.do bl]a se definitivan izraz za odredivanje debljine lima kotlovskog dobosa
0= Dp
Gd,
+ 0,001 [m]
gde je: D [m] p [Pal e-(/

'P=~-
2q:o _ unutrasnji preenik dobo~a, - pri tisak pare u kotlu, koeficijent slabIjenja lima,
169
napon pri istezanju; ovaj napon prora~unava se na osnovu granice razvlacenja na radnoj tcmperaluri dF~ Pri prora~unavanju debljine lima veli~ine e i d.nisu. poznate, post~ one mogu biti odredene tek na osnovu utvrdene debl)me hma 0; dakle m q> nije pozna to. Stoga se za q> uzima kao pretpostavka neka vrednost dobijena poredenjem sa slicnim, vee izvedenim sastavclma (v. ~1. 5.2.4) pa se docnije proverava tacnost ove prelpostavke. Za uobi~ajene kotlovske saslavke koeficijent slabljenja kreee se obicno u granicama cp= 0,58 -7- 0,79). Dopusteni napon
0d .
dopu~teni
= ~O,2. gde je RpO.2~[Pa]

F
napon na granici raz-
vJa~enja pri istezanju, a SF stepen sigurnosti u odnosu na granicu razvlacenja. Stepen sigurnosti Sr kret'e se u ovim granicama SF = 1,5 za viseredne obostrano pokrivene s3,lavke, SF = 1,65 za jednoredne obostrano pokrivenp sastavke i za saslavkc "a dva red a zakivaka, oboslrano pokrivenc kod kojih je )edan od podmetaca UZI, SF =I,8 za preklopno zakovane sastavke, ili sastavke jednostrano pokrivene. Iz obrasca za proracunavanje debljine lima vidi se, da debljina lim a zavisi od precnika kotlovskog dobosa, pritiska pare i dopustenog napona za i.slezanje. Ovaj napon zavi si od vrsle malerijala, njegove g ran ice razvlacenja, i radne temperature ; podaci 0 kotlovskom materijalu dati su u c1. 5.1.4. Za parne kotlove ne dolazi u obzir lim tanji od 7 mm. Debljina lima kotlovskog dancctu racuna se po obrascu
0' = Rp +O,OOI [m]

2CfJI
gde je R [m] poluprecnik krivine dancela (s1. 5.25). Debljina podmetaca za jednosecne zakivke je 01 = 0, a za dvosecne 01=(0,6+0,8) 0 (s1. 5.3).
5.2.3 PRECNIK I KORAK ZAKIVAKA
Precnik zakivaka odreduje se, u zavisnosli od debljine lima po en. :lirijskom obrascu '
d~ VO,OSo -e [m] 8 [m] - debljina lima, e [m] - vrednost zavisna od vrste sastavka. Po Bahu (Bach) je: e ~ 0,004 za jednosecne sastavke, e ~ 0,005 za dvosecne jednoredne sastavke, e ~ 0,006 za dvosecne dvoredne sastavke, e= 0,007 za dvose~ne troredne sastavke (cak i do c=O,008) . . Po~lo se ~o obrascu ne ?obijaju tacne vrednosti slandardnih precnika zakivaka, uzece se prva veca vrednost za slabijc (npr. jednosecne), a
gde je:
170
Tabli"" 5.3
Kotlovski sastavci
Red broJ
y"ta ,tovk.
.P; (~p)
(kN/emJ'
(:m(
t (em)
~ 1\
~L
~
"+-+-+ - ---
2,75
Ug 4,30
4,85
I:?
t3
0,618
~:~
oc
"
11 9) 0,587 21 0,580
'"
- -1 - - - - - - - -1 - - - 1 - - 1 - 1 - - , - . _ - 1 I 5,00 17 0,712 "l 5,70 119} 0.7051 'I 21 0,698 :.!; :ll .:; I 6,50 2 23 0,694 <D .,; 7,20 8,00 25 0,687 '"
.-----3
+ +
-1,70 5,4.1
6.20
I - -----1------
U otb
~F'
ITn--t--~
+
I (IS) 17
5_1
7.00 7.70
0,694 0,685 (19) (1,680 21 O,h7 .) 23 (1,671
--14
,
"1
+ + + ~EII un--:~-r, + + + + \
~FII
7,35 8,20
9,10
21 23 25
0,753
O,H8 0,742
I
~
M
"
I "'~ -- ---
--- --.--,
7,10 7,85 8,90
23 25 28
0,671
0,677 0,663
" .....
<D
+
.I
, ,
- - ._- -
- -+--
0,763
O,7~8
fl,7S's
0,752
:ll
-r
0,750 1 M
14,00 10.60
7
17,;10 19,10 21,60
I (19) O'7~ '

21
23
25 28
0,7 13 0,709 0,706
-1--,I
0,702
.., "
;.
I
Pt
1 kN/em
10' N/m
N ... I... ak tabUce 5.3
!led brol
Vrsta saslavka
DP .( Dp \ -2 -~ ) IkN leml
d 1m]
e
[em]
a,
a,
+ + }--~--t--4
+ +
do
16,00
o.
0,82
+ .,
""
"l. "" -
... " o
23,UO
do
00
0,85
'"!
"
Dopu..teni specijiCni OtpOT protiv klizanja
fu, [MPa.]
Popretnl sastavak Vrsl"
Dpl'2(Dpll) Ik N/em l
4,75 do 4,75 -4- 7,75 7,75+ 9,UO 7,75 -;.. 9,00 9,00 -;. 14,00 1',00 .;. 22,00
Uzdutnl s tavak Vrst.

pre- {Jednoredni
klop- dvoredni
Id,
pre-
'd,
I ,
60-;. 70
lodnorednl
01 sa
troredol
dV8
podme tat a
rednoredni
dvorednl
troredni
5S-;.6S 50-;.60 50-;.60 47 -;. 57 4S-SS
klop nl
.. .,
60-;. 70 60 -;. 70 60-;. 70
dvoredni dvoredni
troredoi
SS -;. 6S SS -;. 6S SO-;.60
prva manja standardna vrednost za ja~e sastavke (npr. dvose~ne). Radi priblizne orijentacije pri izboru 'moze de. posluzi ovaj pregled:
6
d
Imml Imml
58
13
610
(1 5)
713
17
9-14 ( 19)
11-16
21
14-19 23
17-22 2'>
20:26 28
23-29 31
27-33 (34)
Kao to se iz pregleda vidi, za deblje limove blifno je jednak debljini lima.
pre~nik
zakivaka pri-
Korak zakivaka e, tj. razmak izme~u osa zakivaka parale]no sa ivlcom odn. rasta"kom limova (sl. 5.5) bira se izme~u grani~nih doputenih vrednosti e,= i em'n, utvr~enih iskustvom i rczultatima ispitivanja. S obzirom na potrebnu hermeti~nost sastavaka i otpor protiv klizanja treba teziti da korak bude to manji; utvr~ena je gornja granica e,;,.,=(6+8) d. Sa druge strane povoljnije je ukoliko je korak Yeti, poto je lim utoliko manje
172
oslabljen otvorima z~. ~akivke. Najmanji dopwteni korak ogranj~en je uslovom da. se omogucl lzrada zavr~ne glave. S obzirom na standardni alat (pr~sa, ~eklc) z~ lzradl1 zavr~~e glav.e, koji zauzima izvestan proster prj zaklvan)u. (sl: ).1), utvn1ena Ie donIe granica za korak e~I.=(2-;..2,5) rl. Rasto)an)e ose zaklvaka od ivlce lima ill podmeta~a je obimo a = I ,5 d. R~mak iz,?eOu :edova zaklvaka iznosi al = (2,2.;- 3,5) d; on se naj~e~ce odre(\ule u zavlsnosh od koraka: prl paralelnom rasporedu zakivaka a, ~ '" 0,8 e, a pri naizmeni~nom rasporedu al = (0,4 -;.. 0,6) e.
5.U IZBOR SASTAVKA : PRORACUN
U tablici 5.2 iznesen je pregled uobicajenih i ispitanih kotlovskih sastavaka sa glavnim obelezjima i podacima za proracun. Sastavci pod br. 1-;..4 su jednoseeni i upotrebljavaju se obi~no kao popreeni sastavci parnih kotlova sa pritiskom pare najviSe do 25 bar- a . SastaYci od 5-;..9 su dyeseeni iii jednovremeno jednoseeni i dvosc~ni; oni slu!c veeinom kao uzduzni sastavci parnih kotlova. Za svaki navedeni sastavak date su vrednosti Dp/2 (Dp/4), d, '1', e, a, al
2 svaki sastavak postoje odre(\ene vrednosti FI. Za izvesnu vrednost 1"1 u obzir dolazi vise vrsta sastavaka; bira se onaj sastavak koji najvise odgevara prilikama, po nahodeniu konstruktora. - Za popreeni sastavak merodavan je izraz F'1=Dp/4 [N/mJ. Pri proracunavanju debljine lima 8, uzima se obi~no vrednost ... iz tablice; ovo je orijentacion~. vrednost za nekl sastavak. Kada se prora~una 5, pa na osnovu toga die, treba svakako tacno cdrediti 'I' tj. naci stvarnu vrednost 'I' za taj slueaj. Za sastavke sa vise redova zakivaka vrednosti 'I' odnose se na onaj red zakivaka koji je najviSe udaljen od rastavka limova.
Za lim na tom mestu je '1'= - - . U opHem slucaju je '1'=
e-rl
~-
i at. Vrsta uzduznog sastavka bira se prema vrednostiF, =
Dp [N/mj. Za
rrl
gdc je
:c broj zakivaka na duiini e. Npr., za sastavak broj 9 je x= I za red jedno: secnih zakivaka, koji je najudaljeniji od rastavka limova, :r-:2. za Hednll red dvose~nih zakivaka i za red dvoseenih zaklvaka naJbllil rastavku Iimova. Kada se proracuna debljina lima 8, potrebno je proverili 'Japan cd istezanja lima za svaki red zakivaka ako ih ima visEl. Na primer, za sasta\lak br. 9 proveravanje se vrsi za najudaljeniji red zakivaka po obr3SCU
", - --::--:-'-~--::-::- "'" "d, .- (0-0,1) (p-d)

a za srednji red po obrascu
0'
F.
___
F;
(Ii-O, I) (e
2d)
~ ad,
gde je [NJ sHa kojoj je izlozen lim u ravm srednjeg reda U1kivaka Sila F',<F" posto jedan dec sile prima pcdmetaf ; tal deo slle srazmeran
F:
In
je broju zakivaka i njibovib aktivnih preseka u najudaljenijem redu zaki-
"aka. Za sastavak br. 9 je F'.= : F., poSto u najudaljenijem redu dYe poJo\'ine, odn. jedan ceo jednoseCni zakivak na duzini e prenosi srazmerni deo sHe na podmetace, a u celom sastavku ima na duiini e jedan jednosecru i eetiri dvoserna zakivka; to je isto kao da ima devet jednosecruh
zakivaka.
Za red zaki\'aka najblifi rastavku limova bite F" r"'= ~ ~a'!l , (0-0,1) (e-'ld)
4 gde je F." [N] sUa koja istefe lim u ravni toga reda zakivaka F",= gF..
rum i sa dva dvoseCna zakivka,
poSta je do toga mesta na podmetaee vee prenesl"ns. sUa jednim jednoseetj. sa pet jednosecruh zakivaka ad ukupno de\'et jednoseenih zakivaka. Napon poSto je F; F;, a imenitelj u oba slu~aja jednak; stoga nije ni potrebno proveravati a;', kada a', zadovoljava. Za sastavke je svakako najvainije da se proveri da Ii je specifieni otpor protiv klizanja u dopulitenim granicama (v. Cl. 5. 1.6). Ovo proveravanje vrii se po obrascu
0;' < a;
<
f,=
gde je:
F. ltd' 5:.J., iy+lz)4

sila koja deluje na pojas k"tla
~rine
F = Dep [N]
, 2
e,
z
d [m]
f.
[Pal
fa. [Pal
broj jednose~ zakivaka u celom polju dunne koraka e, broj dvbseCnih zakivaka u celom polju duZine koraka e, preenik zakivaka, specifieni otpor protiv ldizanja Iimova, dopusteni specificni otpor protiv klizanja za jednoseene zakivke.
Broj zakiv3ka )' odnosno ;: racuna se, prirodno. sarno sa jedne strane ad rastavka za sastavke sa podrnetaCima. Neka to bude objasnjeno na neko liko primer:!. Za popreeni saslavak br. 3 y = 2 i = 0, a fd. = 60 -;- 70 MPa.
merodavno je [." ~ 45 -,- 5 5 MPa. Za uzdufui saslavak br. 9 l' I i == 4: merodavno je fd. = 45 -;- 55 MP. P rIm e ~ S.l: Treba proracunati uzdufni i popre~ni sastavak parnog kNia unulrasnJeg precDika D = 2000 mm: prilisak pare je p = 16 ba.ra (= 1,6 . IO'Pa), pn lemperalun () 300 C( 573,6 K). Priblizna dillin. jednog
Za uzduini sasl.vak br. 7 y = 0 i
== 3:
koLlovskog dobo;a lzmedu najbliiih osa zakivaka u popreenim S:lstavclma neka bud. L'= 1880mm (v. ,I. 5.12). KOllov,ki lim je od celika C . I~06 sa graOlcom razvlaeenJa na 3 = 300 C, err 3 - 190 MPa (v. lablicu 5.2) .
A) Uzdu!ni sastavak.
174
I) Prema iznosu proizvoda
Dp 2 1,61 ()6 - 16 1()6 ,'m - 16kN,cm 2 2 ' bi ra se vrsta sastavka po tablici 5.3 ; usvaja se ssstavak br. 9. . 2) l.l izabrani sa t,v:k je srednji. koef.c.jent slabljenja '? = 0,8 5 a st.pen s.gurno II F= 1,65 (v. cl. ) .2 .~); 0 dale dopu~teni napon Z3 istezanje t1 RpO.~ l)j SF = 190'1 ()6/ 1.65 = 115 10' Pa. Debljina kotlO\'SKog lima
-- =
< u= -
Dp
-
2", "J,
+ 0,00] =
21610' ' + 0,001 = 0,01737 m. 2 . 0,85 . 115 I ()6
zaokruglice se na 0= 18 mm. 3) Precnik zakivka, proracunat po obrascu d= ,0,05 0 - 0.007 = "0,0 - . U,OI - 0.007 - 0,023 m 4) Racun;ki korak zaki\'aka je e=6d- 0,02 6 0,023 + 0.02 = U,158 m. Na dulini L' = 188 em biee ukupan broj jednoseCnih zakivaka u krajnjelll r edu uzdu2.nog sasta\'ka (v. sl. 5.1 9)
X = - -1 = - - - 1- 10,9
" 0,158
L'
I, 8
dakle X =I I zaki\'aka, sto daje slvarni korak

I, L' 0, 1566 m. X+ I 11 + 1 5) Na osnovu stvarnog koeficijenta slabljenja, bliskog pretjXta .... Ijenom, <p= 2- d = 0.1 566 - 0,023 _ 0,853 e 0.1566
L'=
moze se vee zakljuCiti da je napon od istezanja lima u ravnl r eda jednos"Cnih zakivaka u dopustenim granicama, ~ se vidi Iz Of'd sil. koja opterecuje uzduini saSl3vak kotl. n. 'in ni k mka jednaka je
knN"
F=
Dep
10. ~66 :..! .6. 10' _ ~,5 06 .IO>N .
21
Ova sila izaziv3 U limu u ravni jednoselnih Uki\.1 k3 napon od i tela. '50610' ,, _ _ _ _F' _ _ _ = .: ' _ _ _. -_ I,IO).IO"Pa.
, (o-O,OO I )(r-d)
(0.018-0,001)(0,1566-0,013)
a to je manje od dopuStenog a. = 1.1 5 10 Pn . . SUa koja optereCuj e lim u r avni srednJeg reda zakivaka
F" = ~ F=- 1.506.10> ~,11 10> '

9 9
I
izaziva napon od istezanja a = , F, = 2,22810' - - = 1,185 IO Pa , , (~-O,I)(e-xd ) (0,01 8- 0,001 )(0,1566-2 0,023)
pa posto je to vece od dopuStenog napona <1;,= 1.1510' Pa. moze se, prcma prilikama, iii uzeti neka druga vrsta sastsvka, iii povecati dcbl j ina lima raeunajuci je prema sili F'. u srednjem redu zakivaka. U ovome slu'laju, prema tome, merodavna je r avan srednjeg reda zakivaka . U ovom primeru izvrsiee se pokusaj sa drugom " rstom sa s ta"ka . Na osno vu proizvoda Dp/2 i tabliee 5. 3 n eka to bude sastsvak br. 7. Za ovaj sastava k moze se zadriati precnik zakivka d = 23 mm, sa koefieijentom slabij en ja '1'-0,709 i korakom e _ 3d + 0.01 = 3 0,023 + 0,O l = O,079m. Za L' = I,8 8 m, x = L' /e- I - I, 88 /0,079-1 - n .8. usvojeno x = 23 , pa je stvarni korak e jednak
e=
x+ I
a, =
~.88. =0,0783 m. 23 + I Napon od istezanja u najjate napregnutom preseku lima

L'
1,3DIO' Pa,
20.07831.6 1 0' Dep 2 (0.018 - 0,001) (0,0783 - 0,023) 2 (8 - O,OO I)(e- d) Mo je takode veCe od do pu~te ne vrednosti.
_-::-_':-"":0......_ __
Ako se zadrzi vrsta sastavka i svi proracunati podaei osirn debljine Ijma, dobice se, ako se debljina lima poveea na /) = 21 m m, 20,07831,610' G = _.-- - - - - I , 132 10' Pa , 2 (0,021 - 0,00 1)(0,0783 - 0,023)
~to
je manje od ad, - 1,15 10' Pa. 6) Specifieni olpor proliv klizanja 1,253 1 0' F _ _...:c.:~~__ = 5,026.10' Pa j, = ll d' (0 + 2.3) 7! 0,023'
(y+2.T)- 44
!ito zadovoljava jer je
f,<f", (t" se kreee u granieama od 45-7-55 MPa) .
Prema tome se usvaja 0=21 mm d=23mm e=78,3mm 7) Ostali su podRei potrebni za konstruisanje sastavka prema tao blici 5.2: a =1,5d=I,5 2,3=3,45 em u svojeno a = 35mm al=0,6 e=0,6 . 7,83 =4,698 em " al=48 rom a~=a " at=35 mm Duiina zakivaka za nabavku iznosi prema tabliei 5.1 za s=0 ';' 20'=21 -"+~. 17=55 rom: 1=105. Ovde je o' debljina podmetaca 0'=0,8 0=0,8 . 21-16,8 rom zaokruglJeno na 0'=17 mm. Broj zakivaka jednak je broju
176
Sirine
x pomno!enom brojem zakivaka na pojasu mine ~. Broj zakivaka Z= . ~ . n= 233=69 zakivaka 22.105. Ovde je n broj zakivalta na pojasu
~.
B) Poprecru sastavak I} ()dlu ka 0 izboru vrste popreenog sastavka donosi se na osnovu

proizvoda
Dp
4
2, 1,6 10' ~ 8.IO'N/m ( ~ 8kN/cm)

4
Sto odgovara sastavku hr. 4

2) Deb Jjina lima i precnik zakivaka ostaju nepromenjeni, tj. 0=21 mm i d= 23mm.
3) K orak zakivaka je za popreCni sastavak br. 4

e=3d+0,022 ~ 30,02 3+ 0,022 ~ 0,091
pa je potreban broj zakivaka u jednom redu poprecnog sastavka, racunat za srednj i preCnik kotlovskog doboSa y= (D+&) 1t = (2+0,021 )TC~ 69,77.
e
zanj a =
0,091
Radi pojatanja hermeticnosti i smanjivanja specificnog otpora protiv klija se Y=Th, sto daje stvarni korak
e=
(D+&) "
(2 + 0,021 )!f ~ 0,08466m. 75
4) Silom F, koja optereeuje poprecnik sastavak 11a sirini e
F = Dep = 2 0,08466 1,6 10'

'4 4
prouzrokovan napon od istezanja izn06i
F,
6,773. 10' N
a,
(S _ 0,00 I) (e _ d)
6.713' 10' ~ 4,98. r01Pa, a to je (0,021 - 0,00 1)(0,091 - 0,023)

ad, ~
manje od dopu ~tenog napona
1, 15 10' Pa.
5) Specificni otpor klizanja F, 6,773 10' f. = nd' = '" 0,023 ' (y+2 Z) - 4 (HO} '-4 -
5,43410' Pa
sto se nalazi u dopustenim grankama (f" = (5.;-6) . 10'Pa). 6) Konstruktivni podaci prema tablici 5.2 i 5.1 usvojeno a = 35mrr. 0. - 15d=1I 5.23=345cm , 1 , - 05 e- , . 846=4,23cm -05 " a l = 45mm &1 , , . d bI "" J' s=2 0= 221 = 42 em iznosl 1= DuZina zakivka 1 za . e, ,Jllla . "5 . 3 = 225 ;akiv~ka 22 X 85. = 85 mm. BroJ zakivaka Je Z - Y n , 177 11 Ma!inlJki ~lemenU I
w;a
Ugaoni sastavci mogu takode imati r azne vidove, sto zavisi s jedn e strane od debl]me luna, a s druge strane od n aoina delovanja op ter eeenja. Za jednosmerno opterecenje m oze se prirneniti jednostrano zavareni sastava k. Pri tome treba voditi rac una da sira strana p reseka Sava prima opterecenje od istezanja, a koren sava b ude opterecen sarno na pritisak (sl. 6 .3) . Za naizmenicna opterecenja primenjuju se obostrano zavareni "astavei, koji su jaci od jednostrano zavarenih sastavaka.
F F -F F
1 / V
l'\. ",
\ '\. '\."
f:::
'\. ~
'\.
S1. 6.3 -
Ugaoni sastavci
Preklopno zavareni sastavei, kvalitetno najslabiji, p rimenjuju se relle, sarno onda kada je njihova primena opr avdana. Ovi sastavei podsecaju na zakovane. Preklapanjem delova povecava se tezina konstrukcije, podela napon a postaje slozenija i stoga ove sastavke treba izbegavati. 6.3 STATICKI PRORACUN ZAVARENIH SASTAVAKA
Staticki prorac1..ln zavarenih sastavaka zasniva se na primeni obrazaca iz Otpornosti materijala i statickih karakteristika materijala. Tablicn e vredncsti dopustenih napona za osnovni materijal umanjuju se pri p roracunavanju zavisno od vrste sastavka i nacina opterecenja pomocu faktora zavarivanj a l (l< 1); dopusteni napon aJ =~': ado, odnosno t"d=; .: fdo
Faktor zavarivanja ~, iznosi za ceono zavarene sastavke l= O + 0,9 , ,65 jzuzetno za odlicno zavareni sastavak maze l: biti ravan jedinici, za ugaone sasta~ke ~,=0,6+0,7, i za preklopno zavarene sastavke .l=0,6. Veee vrednosti treba usvajati kada je u pitanju opterecenje na pntlsak, a ~ le ako je sastavak opterecen na torziju. Srednje vrednosti odgovaralu IStezanju i savijanju. Nominalno opterccenje zavarenih sastavaka I?nozi ~~ pri proracunirna faktorom neravnomernosti opterecenja cp, kO)l zaVISl od karaktera opterecenja (v. tab lieu 6.1) .
Tabllc. 6. 1
Faktor neravno1n.e1"1tOsti opterecenja

Karakter op teNcenja
F3ktor 9
I : 1,1
1) Mirno opterecenje 2) Opterecenje sa umerenim udarima 3) o pterecenje sa Jakim udarima

11'
1.2 -;-. 2
2-;-.3
179
6..J.1 MATDUAL ZA ZAVABENB KON8TBUKClJIl
Za zavarene konstrukcije priroenjuju se u prvom redu razne vrste '",1ika, kao npr.: C.0360, C.0460, C.0461, C.0462, C.05~O .C.0561,. C.0562, C.0245, C.0345, C.0445, zatim C.1200 do C.1208; le~ relict, npr .. C.~ 12.0, C.1220, C.4120, C.4320, C.4720 i C.5420, I:eli~ liv 1 r~e vrste o~oJenih metala i njihovih legura. Neki od pomenutih ~atenJala zahtevaJu pr!menu narOCitih metoda zavarivanja, npr. zavanvanle ~ zaStitno~ gBSU: Za neke su potrebne narocito skupe elektrode. OVakVl speciflcru usloVl poskupljuju konstrukciju i 0 tome treba VOdltl racuna .
8.J.2 8A8TAVCI OPTERECENl NA ISTEZANJE ODN. PRlTlSAK
Kod podtrlnih, ceono zavarenih sastavaka, ogranicene duZine, r~Cun ska duZina sastavka h manja je od stvarne duZine I, h=!-2a
-F
bljina sastavka a uzima se obi~no jednaka debljini lima S, a kod ugao" nih odgovara visini zamiSljenog tro-F ~ ugla upisanog u poprecru presek sa ~ stavka. Skra6ivanje stvarne du~ine = na korisnu duZinu vcli se s razloga " _L Sto na pocetku i ns kraju sastavka . Sl. 6 .4 _ Ceoni aas ta v ok op t It:rl:\,:en na kvalitet vara nije tako dobar kao u istezanie srednjem delu. Ova slabije zavarena mesta, tzv. p&etni i zavrSni krater, prostiru se na duZini a ns jednom i drugom kraju sastavka. Kod odlieno zavarenih sastavaka, sa homogenim kvalitetom duX cele duZine sastavka, moze se racUDati sa 1= h. I kod ugaonih k:ruZni.h sastavaka 1=1. Ovde je l=d", ako je sa d obele!en unutramji pr~nik sastavka. Kod "preklopno zavarenih sastavaka opter~enih na istezanje za proraeUD le merodavan dopuSteni napon pri smicanju.
~ ~
*;~J;
L
?/2T~ 6.4). Za reone sastavke ra~unska de-
F gde je a debljina sastavka
(~va)
(51.
~ ~ ~
t--f.
~ ~
8.3.3 SASTAVCl oPTEIlECENI NA SAVIJANJE
Kod zavarenih sastavaka opter~enih na savijanje za prora~un je merodavan otporni moment zavarenog sastavka. Kod ceono zavarenog sastavka otporni moment sastavka manji je, po pravilu, od otpornog momenta lima zbog umanjene duZine 1.<1. Za nosac na 51. 6.5 otporni moment
~I otporni moment sastavka Kod ugaoru: sastavaka W

saslavak opteri!ten nn
W.
(b-2a) 6
[mll
(s!. 6.6)
SI.
6.5 - Ceon!
W.= 1, -1.
sav!janje
[m'l
180
gde je I, [m'] moment inerclje preseka defjnisanog spoljnum konturom sastavka, a I, [m'] moment Inercij e preseka defjnisanog unutrdnjom Ialnturom sastavka. Sa e je obele!ena udaljenost najudaljenlje taate konture od neutral.ne ose (v. a1. 6.8). Kod preklopno zavarenih spojeva ra~un se mote obaviti na dva naBna. Po prvom, sastavak se ra!~lani na delove pod pretpostavkom da svaki deo sastavka nosl odgovarajuB deo op~ja (~ 6.7). Za aluaj ~
,~
S1. 6.6 -
UIlBonl SBBtavak op~ oa ..vijanje
savijanja moment 58.vijanja M=M.+M., gde je moment M,~(lC(h+(J)~ ah' i odgovara horizontalnim delovima sastavka,a ,1\,= -~J I odgovara ver6 tikalnom delu sastavka. Kod primene drugog natina ra~ Be sa polarnim otpornim momentom zavarenog sastavka. Maksimalni napon javi6e
a
r
~H
C
~
..----llllllli )}) ))) Illll
1l111ll11ll ))) III
.'"!!!!i,,iIl
S1. 6.7 _ PreklOPDO uvareni sutavak op~ momentom)of
se u vlaknu oojudaljenijem od teillta sastavka. Ovaj maksimalnl napon mora bit! manji ill jednak dopuStenom naponu. U oba slubl]a merodavan je dopuMeni napon za smicanje.
6 ..... 8Al1TAVCI OI'TDECKNl NA TO&ZlJU
Za sastavaJc: optereeen na torziju merodav~ ]e poJanll otporni moment sastavka. Prema s1. 6.8 po\arni moment ]ednak ]e W = (d +2D)' ,,-d'" [m']. .. 16 (d+2a)
I I
Primer 6.1: Nosa~ prikazan na s1. 6.9 zavaren je preklopno primenom ugaonih sastavaka, dva horizontalna i jednog vertikalnog. Sastavak jo optereeen momentom savijanja M . Koliki je maksimalni napon smicanja prora~unat na osnovu polarnog momenta zavarenog sastavka?
)'
.~
Ic
51. 6.8 _ Sastavak opterecen na ton.iju

1) Poloiaj teii~ta sastavka oareden kordinatom X" dobijen na poznat
I -1 _~~w= (Wl~"-:,-::::::::- -r=--~~'I }l
Ltpo
__
>I
n::.cin, imosi
X,=
2ac (a+c/ l )+aha/2 [m]. 2ac+ah
inercije zavarenog sastavka s obzirom na osu X je
2) Moment
*
y
It'a 1, = - + 2 - + a~It+a) -12 2
[ca. 12
'J
[m'].
S1. 6.9 -
Preklopno zavareni sastavak
uz primer 6.1
obzirom na osu y
ha' ac' Iy = 12 +ah (.>.,-a/2)'+2 [ 12 +ac (a + c/2-x,)' ] [m']. Oba ova momenta inercije dobijena su primenom Stajnerove teoreme. Polarni moment inercije sastavka
'.=', +1 ,
[m'].
3) Maksimalni napon bice u tacki najudaljenijoj ad teiista sastavka. Polarna koordmata ove tacke je
r
M~= V-c- -'-)'-+ (-;--~-+-a~r~[ m] ( +-a=--x M

t,
""0% = -
Prema tome je maksimalni napon smicania Ip

r",ox [Pal
6.3.5 SASTAVCI OPTERECENI SLOZENIM NAPONIMA
Kod sloie?th naponskih stania .. svedeni norrnalni napon" nava se na)cesce po obrascu
1 ";= -o + _21I 0'+4,' ""' 0 ...... 2 '
d'
<11 prora~u
182
6.4 DINAMlCKI PRORACUN ZA VARENlH SASTA VAKA

Na dinarni~ku izdltliivost zavarenih sastavaka uti~e niz faktora ito:
~l
~2
~J
~4 ~,
faktor sastavka, usvaia se iz tablice 6.2, faktor kvalite ta (kJase zavarivania), za kvalitet I on ie iedan (naibolii kva. litet), za kvalitet II on ie 0,8, a za kvalitet ILl ie 0,5, faktor koncentraciie napona ,iednak ie recipro~ noi vrednosti stvarnog fakto. fa konce ntracije 13k "Odreauje se putem analogije , faktor radnih uslova pri zavarivaniu, krefe se ad 0,75 . .. I (za zavarivanie iznad glave on ie 0 ,75), faktor ostalih eventualnih uticaia kao Ito su npr. koroziia, eksploataciia na poviSenim temperaturama itd . izdrZliivost sastavka data ie izrazom
Dinami~ka
a dinamitki stepen sigumosli izrazom
Za dinami~ki opterefene sastavke obi~no se propisuie kvalitet [ pa ie dcpu.lteni napon ad,,, ~ ~l b aA/SDz; meilutim prora~un se nai~ eUe svadi na proveru sastavka prora~unatog statitkim metod am.
Tablica 6.2 Podaci to [aklor fl

Sastavak
Tip sastavka
Opteretenje Isteunje-pritisalc
~l
Ceoni
V S3...101avak sa zavarenim korenom
Savijanje
Smicanje (torzija) Istezanje-pritisak
0,7 0,85 0,.\5 0,7 0,85 0,55 0,6 0,8 0,5 0"\ 0,85 0,.\
Ceoni
X sas lavak
Savijanje
Smicanje (tortija)
Ceoni
Obostrani Y sastavak bez zavarenog korena
hteunje-pritisak Savijanje Smicanje (tonija)

lstezanje-pritisak Savijanje
Smicanje (Iomja)
Upon;
Obostrani izdubljeni
183
Nasta vak t.bli ee 62
Ugaoni
K saslavak. obos lrano izdubljen
Istezanjc - pritink Savijanje Smicanje (toulja) Isteza nje- pritisak Savijanje Smicanje (torzija)
0,8 0,9 0.7 0,3 0.2 0.2 0,35 0,25 0,25
Preklopni
l cdnostrani
PrekJopni
Obo'trani
Istcz..1 nje -pri t isak Savljanje

Smicanje (torzija)
Napomena uz tablicu 6.2 : Za ceono zaV3lcne s.'1Stavke lija je povr~ina obrndena mJuo m c!cli~nih lopti ca a potom i mehanitki skidanjem strugo lme ovaj faktor jednak je 1.
P rim e r 6.2: Praveriti dinamitki stepen sigumosti zava renog s.s tavka za vew t!Upa zup tanika i glavtine (sL 6. 10), ako su poznati ovi podaci : materijaJ C.0370. pret nil< glavtine D = 100 mm, ratunska debljina sastavka a = 4 mm , kvalitet zavarivanja I, maksimaJni obrtni moment T max = 10 kJ, minimalni obrtni moment T min = 5 kJ. Svaki var nosi 1/ 2 opterecenja.
SI. 6.10 - Zavareni zuplanilc iz primera 6.2
~atunski pretnik sastavka D z =D + 2 . a = 0,1 + 2 . 0,004 =0, I 08 m (slika vara A =D z . 1f/4 - D' . 1f/4). Polanti otpomi moment pomine var. Wo =0,2 D4) / /Dz =0,2 . (0,108 4 - 0,14)/0,108 = 6,67 . 10- ' m 3 .
cLf. _
Naponi Tmax =0,5 ' T max/ Wo = 5000/6 ,67 ' IO- s Tmin = 3,75 ' 10' Pa , Tm = 5,625 la' Pa i T. = 1,875 ' la' Pa.
,"
=7,5 10' Pa,
ZalT m = 5,625 . la' Pa u Smitovom dijagramu nalazi se T A = 110 . 10 Pa. Za izdubljeni ugaoni sastavak ~I =0,5, faktor b = 0.6 (procenjeno). Sa ovim vrecinostirnaje
. SDz = 0,5 . 0,6 '110 . 10 /(\ ,875 . 10') = 1,784.

184
Za slutaj da u zadatku n ijc ladata debljm. vara prvo bi se izratunao dl'pu.\tem
na ponT dw Zatim bi se za proizvoljno odahrane podatk.e za a izracunaJi Olpoml momenti Wo i pomoO" njill, i amplitudnog obrtnog momenta T" amplitudni napon ~a i za svaku
dob ijenu vredn ost na.\ao dinamicki stepen sigurnosti Na "'novu najpo\'Oljnljeg Slepella gu rn osti usvojiJa bi se deb ljina vara a.
51
6.5 TACKASTO ZAYARENTSASTAVCI

Brz i ekonomitan metod elektrootpornog ,avanvanja Je tatka.,to lavanvanie Sa;. t avak podseca na lakovani sastavak kod koga su zakivci zamenjonl zavarenim Ulkam,1 Pretnil< tatke d lavisi od debljine lima s. Podaci l:il d ~ f(s) dati su u lablici 6.3 Tablica 6,3
Precnik racke d i dopu5rello sral1cKo oprerec:en;e
/ lQ
smican;e F za celik C.0360
s[mm]
0,5
I
d[mm]
2,5 4
6
7
F[kNI
j(-dno~eenl
dvos.,."tru
0,7
1,5 2 2,5
3 3.5 4 4,5 5
0.5 1,5 1.5

3,4
I 7 J,I 4.8
7,0
4.4 5,3
6,2 7,0
9 9,5 10 10,5
I1
0.2
11.6
14 16
7,9 8,5
L1~Ic("
11
prtUzin Je nJ .1.
6.11 ~
Napomcna U2 I.nblicu 6_3 : Jzglro l.lvarene
Podaci 0 r.sporedu lacaka, njihovom medusobnom r""tojan)u I r..nojanpRII od' ivica lima odgoyaraju podacima za zakova.ne veze (y. 51 5.~, 5.4, 55'15.6) Zayacene tatke izazivaju nepogodan tok naponskih hmjl u hlllu Lb~ zagrevanja. Posledtca je jaka koncenlr,,-cija napona. Sloga, u uslmirna dtnll111klh lIplene tenja , nosiyos! sastavaka znalDo opad. i iznosi svega 5. . 20'" od j.tlll< pri ISleuslJU OInovnog mate rijaia, lim n.
'ok,,,,,,,
Fit)
d
oj
. : l..d
b)
F
I
...
I '
7. STEZNISKLOPOVl
Stezni sklopovi slufe za ~vrsto vezivanje ; mogu d. se ostvare na dva natina : a) pri men om tesnog naleganja i b) prime nom sile proizvedene pritezanjem zavrtanja.
7.1 PRESOVANE VEZE OLINDRlCNIH ELEMENATA

Presovani sklop nastaje kada se u dec sa otvoTom, koji je manji od pretnika stabl. , utisne stablo . Za sklapanje mora da se upotrebi ill sila (uzduzno ostvarena veza) iii topla ta, zagrevanje dela sa otvorom odn. h1aaenjem 'tabla, taka da se izmeau sklopnih povr ~ina stvori zazor i veza ostvari bez upotrebe sileo Posle izjedna~enja temperatura veza je cvr;ta (popretno ostvarena veza). Deformacije nastale posle presovanja mogu biti u oblasti elastitnosti i u oblasti plastitnosti. Plasticne deformacije javljaju se obit no sarno u delu sa otvorom (sl. 7.1 i 7.2).
S1. 7. 1 - D~fo~acij e elcmcnata presovanog sklopa : spoljni e lemcnt je pr o~ire n usled t:mgencijalnog napona oe 1 radljalnog Or. a unutrasnji sabijcn usled tancijalnog napona Uc i radj alnog napona - ar
S obzirom na natin opterecenja postoje uzdumo opterecene i tangencijaino opte

recene veze ; prve prenose sile, a druge momente. [rna slutajeva karla veza prenosi i sile i
momente .
186
..
oj
bJ
cJ
SI. 7.2 - Naponi istczanja u spoljnjem eiementu: 3J U oblasl1 elaJtlfn~tt. b) delcm u oblad' eJasticllosti a delom u pla.'ItH~no~tl. 1 c) potpuno u oblasti pLast,tnosll Oe 1> Rpfl:,2
U presovanoj veti oba su elementa ravnomemo opteretena po celOj dodlmoj pow" lini. Za ovakve veze nisu potrebni klinovi taka da otpadaju sve nezgode koje .. !tod veza pomotu klinova javljaju. Obrada delova je prosta, jedino Ito .. trati je odre4enl tatnoat radi postizanja potrebne no,ivosti. Mana im je oteUno razdvajan]e I ananjena mot nolenja poole ponovnog sldapanja. Sem toga za presovanje su potrebni u,eda]1 U upe_ nje iii hlanenje, odn. p,ese. Uprkos toga ove veze nailau n. eestu primenu jellu ~I.tiy" no jeftine. Presovane veze slule za vezivanje glavtina sa vratiluna iii osovinama, 7..a YelJVanje venaca odn. bandata sa telima IOckova.za sastavljanje sloteruh elemenata kio npr. kole nastih vralila itd.
7.1.1 Osnovru pojmovi, definicije i ozoak. U ovom poglavlju usvOjene su ove oznake' spoljn i precnil< spoljnjeg elementa (51 7 I). unutramji precnile spoljnjeg elementa; ovaj pretnik ]ednak Je poaIe skJ.ope. nja pretniku sklopa d. spoljnji precnil< unutralnjeg elementa; posle sldapan)a jlnak j. pretniJeu sldopa d, unutralnji precnik unutralnjeg elementa. pomotna velitina 'iI. =D,I D . pomotna velitina, 'ii, =d,l d . stvami zador (prcldop) pre sklapanj. (P = d. - D,), visina neravnina oa povrlini unutra!njcg tlemenla visina neravnina na povrtini spotjnjeg elemenu. ratunski zador. zamijlje ni z:ador tp~klop I kOji bi .. doblo rzr.VUI .....JOm neravoina tako d. b~govi popone dolme (s1 7.3) P, = P , t~ + N,c)' a kako je NI, = 0.6 h, , Oh. = 0 .6 h. to je P, - P I ~ (h,' Jt./ I 7
S1. 7.3 - Visinc ncravnina: pre sklapanja he i hi i njihovo smanjenje posle sklapanja Me i 6hj; ra ~ unski zador Pr i stvarni zador P
Fs
Fp
Ovde je l'J'i srnanjenje pre~ nika stabla, a {;he povecanje pre~nika otvora posle sklapanja. relativni zador X = P/ d; za pre~nike preko 500 rnrn ~esto u primeni, stati~ka otporna sila , lj . sila pri kojoj p o~inje relativno porneranje sklop ljenih del ova pri progresivnorn opterecenju prilikorn razdvajanja sklopa, sila utiskivanja ill presovanja (s!. 7.4) ; ova sila je rnerodavna za kapacitet prese.
(Fj,)
oj
b)
SL 7.4 - Sila utiskivanja Fp. statitka sUa Fs (polazna sila pri istisk ivanju) i Fk sila klizanja prilikom istiskivanja
Fk
/.I
sila klizanja ; to je sila koja razdvaja sklop posle dejstva sile F" koeficijent prionljivosti sklopa. Ovaj koeficijent je ~isto ra~unski podatak i odreduje se merenjima na osnovu merenja sila Fs. Fp i Fk . Prema tome postoje koeficijenti /.I" /.Ip , i /.Ik , a zavisno od toga da Ii dejstvuje aksijalna iii tangencijalna sila postoje npr. /.Ik, i /.Ikt. pritisak na dodimoj povrlini ; postoji Pm.x za slu~aj rnaksimalnog zadora i Pm in koji odgovara rninimalnom zadorn. Pritisak P jednak je
188
~j
pomocna ve li tina :
~, = l (m j - I)+(m, + IH; lIlm,E,
(I - .p,)] [Pa-') ,
~e
po mocna ve lieina:
Ej.Ec - mod ul elas tic nosti za ma terijal un utral njeg odn . spoljnjeg dela , o. napon istezanja u spoljnjem eleme ntu
mj,m c- Poasonov broj za mate rijal unu t ra!njcg i spolja!nJeg elementa ,
.p; . (R ~ + R')'
o
c
R' . (I _ .p' )
e
, gdeje R , <:' R <:' R.,

unutr~ njeg
ac
napan pritiska u rnaterijalu
elementa
Pc max- maksimaln i pritisak na dodimoj povriini .poljnjeg element. za,uno ad

R pO ,2
j
K e =(J+.p') / ( I - .p')+ l / mc.' e e

Pj max-
maksimalni pri tisak na dadimoj povriiru unutrunjeg elemenu zamno od
RpO. 2
Pj rna.,
=R pO ,2/ K ,. K , = 2/( 1 - .p'). ,
gde je K j pomocna velieinl ;
Za pun unu tra!nji elemenat P, max = RpO,2 1X: .
K' =(m , ,
I) ' m
Za liveno gvotde ratun a se sa R p 0 .2 =
to,S ... 0 .6) . Rm.
7.1.2 Proraun presovanib skJopova Faktori 0 kojim a treb. vodit i rat una pnlikom proratun'V3flJI p'eJO''MIili opova su o velitina i karakte r opterece nj a, eve nt ualno dej tvO ""ntnfugalne nle (b3l1JaI na toe ku linskog vozila) , tempera tumi ullc.ji i njiliov efekat (\eza topo" e <e I J n.l<nc koluljice) , oblik delo .. koji odstupa ad idealnog (np r robra ill p'OCt nJ gI.-,mum lIX' koval, kvalitet obraa ene povrii ne. nat in zagrevanj. pnlikom id.Ipanjl (u truJI IPU U ulju . primenom elektritne muje). i, najL.d, d. Jj Je skJop u obwtJ .1.btJ~n tJ II, tinosli .
I
'I
Pri prorat unavanju pre,ov.nih sklopov. pO' loje dva pUI. : I) za usvojene konslruk tivne podat1c:e i malerijale i za dato opleretenje izabere se sklop i proverava da li ovaj skJop zadoyoljava u eks tremnim slueajevima; pro,"crava se nosivost sklopa za sluf aj miniroalnog zadora (preklopa), odn . naponi u elementima sklopa za slu t.j maksimalnog zadora. avi naponi treba da su manji ad napona oa granki razvlatcnja, aka se radj 0 sklopu u oblasti elastifnosti i 2) 7.3 zadane uslove prorafunava sc minimalni potrcbni zadoc, na osnovu podalaka 0 malerijaiu , maksilani dopwteni lad or, pa se zalim lra2i odgov . rajuee naleganje. Ako se u prvom slutaju pokale da provera ne zadovoljav. , podaci se menjaju. Tu posloji vile mogucnosti: iii se mellja skJop (nalcganje) , ili se povct.v. povrlin. naleganja skJopa , ill se usvaja jat j materijal . iii se propisuje finija ob rada sklopnih povrlina.
7.1.2.1 Proracull presovallog sklopa
oblasti e!o.sticllosti
Promena dimenzija izazvana presovanjem ima za posledicu naponsko stanjc u elementim. sklopa (sl. 7.1). Za pror.tunavanje naponskog slanja , odnosno defonnacija, lreba poznav.ti karakleristikc sklopa, zn.ti n.leganje, i karakteristike malerijala (Ee, Ei. me. mil. Za telik i legure magnczijuma je m ;:: 3,33, za mesing, dural i bronzu je m = 3, a za sivi liv je m = 4. Posle presovanja unulraS nji pretnil< spoljnjeg elementa i spolj ni pretnil< unulraSnjeg elemenla se izjednatc lako da je Dj = de =d. Povetanjc pretnika spolj njeg elemenla iznosi prema Felpu (Foppl):
t.D . =~ D. p
I
'
a 'manjenje , poljnjeg pretnika unutraSnjeg elementa, takode prema Feplu je :

t. d e = ~ . de ' p tI
Ako se ave deformacije sabccu dobija sc ratunski zadoc Pro Prcma tome je Pr ::; tJdj + + &1e = (e D; + (; de) . P = (e + (;) . d p . Pri unapred izab rallom ratunskom zadoru P, mofe se sad a odrediti pritisak na dodimoj povrnini 'klopa
p =-"":""'(e + (j)d
P,
ovo je jednatina prave p ~ a P , gde je [(e + (;) . dr' = a, koe ficijenl smera (sl. 7.S). r . Slla kOJu sklop sa slgum otu prenosi odgavara minimalnom pritisku koji sc ostvaruJe za slut aj minim al nog zadora'F = P m ln ... . A gde J c A -'TT' L pov,,)lOa ndJega, - d ~. -, . . . "'k , nJa delova u sklopu. Podaci 0 koefic ljentu prio!lljivosti i 0 visini neravnina IJ . i II nalaze se U la blici 7. 1 i 7.2. 1 C
190
JI
i
P,P
P,
SI.7.5 - Zavi3:nost pritiska od zadora (prekJopa)
Tablica 7.1 Faktor prioTlijivosli skwpa

Mal erijal unuuaJnjeg deb C.0545
Mattrijal
spoljal nj eg <lela
C.0545
SL.20
Cu58 ZnPb
AlCu5Mg2
Pllll t.
masa
CL.
A) Uzduino presovanje
S ta nje povriillC
11,
Podmazivanje maJinslrim uljem
Suva
Suva
Suva
UIJc + 60j
Ilk IIp
0 ,08 . . . 0,25 0,05 .. . 0,19 0,054 . . . 0 ,22
0 ,09 .. . 0,17 0,04 . . . 0,10 0,Q3 .. . 0,09 0,33 0,Q7 ... 0.12 0,03 . . . 0,Q7 0,Q2 .. . 0,06 0,07 . . . 0,13 0,05 .. . 0,10 0,02 .. . 0,08 0 ,5-4
B) Poprefl\o preso vanje
0,1 .. . 0.2 0.08 . . 0.10 0 ,08 .. . 0,10
Stanjc
povrlinn
Podmauno
Suva
Suva
Suva
SU'f'O
Jls
Ilk' f'ka
0,13 . .. 0,24 0.08 . . . 0,19 0.055 . . . 0,12
0,13 .. . 0 ,18 0,17 .. . 0.25 0.10 .. . 0,15 0,Q7 .. . 0,09 0,05 ... 0. 14 0,05 ... 0,06
0,35 ... 0 ,40 0. 14 ... 0,16
Napomcna uz tabLicu 7.1:
Za poprec!:no prcsovanc vezc kolenastih vrolila aka su povdint rlap"akne btbonandwaom 11, = 0 ,65 .
TabUca 7.2
Visine Ileravnina u mikromem'ma

N3i!in i vesta
abrade
Struganj c
gruba
obic!na
nn.
6 . . . 16 6 ... 10 2,5 . . . 6 5 ... IS
VIla [uu.
najfuuja
Razvrtanje BruJenje
ProvlD.c!enjc
16 . .. 40 10 ... 25 16 .. . 40 15 . . . 25
IS .. . 25
Glodanje
6 . .. 16 1,6 ... 4
2.5 . .. 6 2.5 ... 6 1 .. . 2.5
0.5 '" 1,.l 0,.l . .. 1,.l
191
Maksimalni napon istezanja na unutr3!njoj povr! ini spoljnjeg elementa a e ma x = (I
+ ,p~). P max ./ ( I - ,p!).
Maksimalni napon pritiska n. unull njoj povrlini unutr3!njeg elementa
ac max = 2 P max /(1 - ,pi),

gde je P ma maksimalni pritisak na dodimoj povdin i. ~ba ova napona lIeba da su manja ad odgovarajuteg napona na granici razvlatenja R pO,2' Na osnovo prorat una tv" toce elemenata i no osnovu izabranog naleganja dolaz i se do ovih podataka: Dc, Di , de, d i, P max , Pmin , L, Eo, Ei m e, mi , R pO,2,i i R pO,2,i zotim he i hi, 0 za usvojc.u natin presovanja izabere se podatak za Ilk. Sa ovim podaeima odrea uju se sve pomot ne velitine, rat unski preklopi , povdina sklop. i minilani prilisak Pm in, pa se prove rava da Ii je sila Fk = Pmin . Ilk . A ;;. F, gde je F sila koju sklop treba da prenosi. Cesto se zahteva, cadi sigumosli, da sila Fk bude u odreUenom odnosu veta ad sile F , pa sc stoga u ra t un uvodi faktor opteretenja 'I' ill slepen sigumosti Sk . Zatim se proverav3 da li su naponi 0emax i 0emnx manji ad odgovarajutih nap ana no graniei razvlaenja RpO ,2' Kada je pOlIebno da se za prorat unate preklope, maksimalni i minimalni, odredi nalegan]e postupak je ovaj. Tole raneija sklopa T, = P max - Pmin deli se na toleraneij u olvora Tr i staola To i to ill taka da su u oba sluaja kvaliteti jednaki, pa je Tr = To, ili taka da kvalite t mere OIVora bude za jedan kvalitet grublji ad kvaliteta mere stabla, Tr = 0 ,6 . T, i TO = 0 ,4 . T,. Da se odredi naleganje po trebno je d. budu ispunjcna ova dva
uslova :
ad
<:>
+ To '" Pmu 1
ad - Tr ~ Pm in .
}-- - _ Pmo, - -- -1
<:>
51. 7.6 - Uslov za dor\ie odstupar\ie presovanog skJopa u oblasti elastifnosti:

G'd + To < Pmax i ad - Tr :> Pmin
Na osnovu ovako odr~denih toterancija i nalcganja prora~ unava se , ila presovanja F

odn . temperatuma razlika potrc bna da se sklapanjc obavi termikim
~utem. Pri prora~.
navanJu sile Fp ratuna se sa stvamun zadorom Psmux koji odgovara izabranom naleganju
192
po ISO. Za popretno ostvarene veze razlika u preCnicima nastaia zagrevanjem (iii hla ~ denjem) treba d. je tolika da sc skpaianje ostvaruj. sa zazorom. Kao orijentacionl podotak za vclitinu zazo ra Zp moie se uso vjili Zp = p, m /3, gde je p ,m.x stvami m3kJimalni zador usvojenog nal.ganja. Prema tome je polr.bna temperalumn radika:
Ie - 10 = (P, max + Zp)/(a' d) [oC].
Ovde je Ie temperatura na koju je zagrejan spoljni elemenl, 10 tempe ratura okoline, a a [oC- I] lemperalumi koeficijenl Iineamog ~ire nja (iIi skupljanja) materijala elementa Temperatura zagrevanj a Ie ne lreba da prede 300, odn . 350'C.
Tablicu 7.3 Temperaturni koejicijeflli lilleam og !irellja

Malcrijal
Aluminij um
Kocficijc:nt
Q '
6 10
Duralwnin Bcrilijum SiJ umin Sivi Uv

Ugljcnitru Cclik
23 ,8 23 12,3 22
9
II, I JO ... 16
Lcgiranitclik
CeliCru liv
Titan
Volfrum (tungsLon)
Bronz:l Mcsing 58
Plrutitnc moue
13 10,8 4,5 18 18 46 ... 70
Izrat unati, odn. odredili naleganje, toleran cije sklopnih mera i temperaturu zagrevanja spoljnjeg elemenla sklopo prikazanog na 51. 7.7, ako je ladano: Fk,l = 12 leN, De = 240 mm , de = 120 mm di = 0, L = 140 mm, h,
P rim e r
7.1 :
=he = 15 JUlI ,
R P0 2 ,e
I
=360 MP.,
RP02 ,.. =275 MPa, Ee =Ei
=200 GP. , me = m, = 3,33 lS'k =0,1.
51. 7.7 - Sklop
It
pnmcril 7.1
Pomocne veH cine :

~. = [(me
+ I) + (m e - I) .
o/I~JI[ Ee . me . (I - I/I~) j = (4 ,33
+ 2 ,33 . 0,25)/(2 . lOll
3,33 '0,75) = 9 ,84 ' 10- 1 ' p,- t,

~l=lmi - I)/ (E , ' ni,) = 2 ,33 / (2 '10 " 3 ,33) = 3.5 10- " Pa " l
PavrSin, nJleganja sklapa A =". d L =" . 0 ,12 . 0 ,14 = 5,28 . 10- ' m' pa je minimalni patrebni pritisak POlin = F k . 1 I (Pk . A) = 12 . 10' 1(0 ,1 . 5,28 . 10- ') = 2,273 . 10' Pa. Minimalni ratunsld zadar i', = (~c + ~i) . Pmin . d = (9,84 . 10- J1 + 3,5 . 10- J1) . 2,273 . 10' . 0,12 = 3,64 . 10- 6 m.
~1inJl1lalni st v,rni Lador Pin In : = 39 .64 ' 10-' 40 11 m.
1',
+ 1.2
. (hi
+ "e) :
3.64 . 10-' + 36 . 10- 6 =
l}ol11oene vclicillc'
K c = (I + 0/1; )/( I - Ut~) + l i m e : 1,25 / 0,75 :- 0,3 : 1.97 ,
Kj: (mi - 1) l mi = 2,33 13.33 : 0.7 (za puna vfaWa).

Maksima1ni dopuSteni pn lisak nu dodirnoj povrsini spoljnjeg element a je Pe m:IX ;: RpO,2/ I Ke : 36 10' 11.97 = 18,3 . 10' I'a, i no dodirnaj povrsini unul,asnjeg elementa Pi max: = RpO.2/ Ki = 27 ,5 . 10' 10 ,7 : 39 ,3 . 10' Pa. Za dalje prara~unavanje merodav,lO je Pe ma:\' zato Slo jc manji .
Makoimalni racullski zador i', max : (~e + U . Pc ma < d : (9.84 + 3.5) . 10- " . 18,3 . . 10' . 0 ,12: 2 ,93 . 10-' m = 293 11m , pa jc maksimalni zadar (preklar) P max : 1', "'ax + + 1,2' (I" + he): 293 + 36: 32911 1TI . T a leraneijo sklapa (n.legaoja) T,: P", ax - POlin = = 329 - 40 = 289 11111 . Talerancija pre~luka a tvara T, = 0.5 . {, : 0,5' 289: 144 ,511111. Toj taleranciji adgava ra najbliza vredllaS! 14011111 za kvalitet IT 10. Akas. za slabla us vaji prvi manji kvalit.1 to I;e To biti 8711111. Minim .lna donje adstupanje stabla ad on in = T, + Pm in : 140 + 40 : 18011111 . [ z adgava
rajuce tablice u Dodatku vidi se da je prva veta poluiajna oZllaka x sa donjim odst upanjem ([u :;: 210 11m. Prcma tome je trazeno nalcganje
cp 120 HIO /x9

Naleg.njtl 120 HI 0 /x9/ odgavaraju ave >tvame vrednas ti preklapa: I'smi,,=ari - ITI O:2 10 - 140=70I1Jn.iP,mox=a.t+ [T9 =29711111.
Temperatura ngrc\';)nja spolj lljeg eiemenla jc:

te : to
+ (P s max + Zp)/ (Ct. d): 20 + (297 + 100)/(1 I . 10- 6 . 0.12): 300,76C.
194
7.1.::.2 PrOrUc.(wl pre5 0vDnog sklopa
Ob/aSII piollitllOlti
Idealizirani dijagram oblasti plasticnosti prikan je na sl. 7.8. Pntisak n. do<llf' !'lim povr inama clel1lenata u oblasti eiasliCnosti raste lineamo !a poraslom prekJopa ne dutle dok so u jed nom od elemell ata ne prekorate naponi na gr.fiIci r.lvlaCenja Posle ovog pr.koraCenja deformacijo u ovom elementu preiale u plastiCne i, kao Ito se ,'- dij. grJma vidi, pri tisak opada. Kincle (Ki nzie) preporu t uje da se kriva pntiska u loni plastic nosli nadomesti. zbog sigurnosti , dvema pravim linijama , jed nom sUnelriCnom u odnCMiu na Iiniju P = f(P) za oblast clasticnosli i drugom P = .x/2 =const Prema tome presoPM vCl ni sklopovi ll10gu se primcnj ivati sarno onda kada obJ pntiska: Pma )( = Pf'olax/2 i Pm m obezbeduju noscnje sklopa . Ovo co biti objalnjono na mo<lHiciranom primeru 7 I Daje u tom primeru bilo zadato naleganje 120 I I I 1/ I.a 10 bili bi maksirnalni i mimmal n, preklopi 504 i 144 1'111 . Odgovar.juci pritisci su 314 i 90 MPa. Maks,majni napon 0. n"x = 523 MPa . SIO je vece od Rp O,2 =360 MP. i I to uka1Uje da je sklop u oblasti plast,C n"'ti. Mot lIosc nja na osnovll PM " /2 = 157 MPa je 8 ,29 10' N, a no osnoyu Pm,n je 4.75 . . 10' N sto pokazujc da su obe ra e unskc moti n",cnja vece o<l sile F k ., = 12 10' . kojl jc zad:lUl
p
"
51. 1 B
....
7.2 STEZNl SKLOPOVI OSTYARENI POMOCU ZA VRTNJ 7.2. I Koniena veza

KOllicni sklop kod koga se pritisak na dodirnoj povriini ostvacuJe pntezanjel11 na vrtkc u cilju uvlafenjn ko ni t nog stabla u konitnl olvor spolJnjeg element3 gla ... eme pn kal.On je na sl. 7.9. Konitnost je slandardilOvan. i ilJ10si 1.10. SIO odgovar. uglu konusa ff = 5.73 (5 43' 30"). Ohrtn i momen! koj' sklop mole da pren"" lallValjUju<' "onju
T r = I' p' lI <im/c.
gcle je: I'
koe ficljCI'I I trenju, pomi nski pri lisak.
dodirnn povrSlna.A ;; d m n L. II srednji precni.k J." O n o~ dela stabla Ill <i mIQ
51. 7.9 - Konil!na
VCl.3
Sila koja se oSlvaruje prilezanjem navrtke 2 F, F z = - - tg (.6 / 2 + p), /l" d m

i ako se ovaj izraz za sHu uvrsti u ranije navedenHzraz za moment Tr dobija se zavisnost priliska pod sile prilezanja zavrlnja F z
p = A tg (p/2+ p)
Za standardni ugao ~
=5,73
i koeficijenl Irenja IJ
=0,065 (podmazano)
Radi izbegavanja proklizavanja T, treba da je vece od T, gde je T zadati obrtni moment. Slepen sigum osti kojim se uzima u obzir proldizavanje S, krece se od ) ,2 . .. ) ,4, tako da je T, =S, T. Spoljnji preenik glaveine De zavisno od srednjeg precnika konusa d m usvaja se na osnovu iskuslva prema donjem pregledu
P,e~nik
M aterijal
SL. e L.
De
Duiina glavi!:inc L
1,2 ... 1,5 0,6 . . . I
2,2 ... 2,7 2 ... 2,5
7.2.2 Sldop ostvaren porooeu slnnih prstenova Najprostij i slezni element sasloji se od dv. prs lena, od kojih je jedan sa unulras njom a drug; sa spoljasnjom konic nom pov ~ in om. Sila kojom zavrtnj i pritiskuju slezne pr.;lenove rasle prilikom prilezanja poslepeno. U prvoj fati, koja Iraje sve dotle dok sila ne postigne vrednost Fo I sila sabija sklop p on ~ tavajuci zazore i ne utice na stvaranje pri. 196
tiska na dodimim povrninam. sa glavtinom odn . vr.lilom. Posle ove pocctne vrednosti sile , u drugoj fazi pritezanj. , javlj. se pritisak p na navedenim povrli nama koji raste 've dotie dok sila ne postigne svoj maksirnum Fr. Razlika Fr - FO = FA jc kompanent. sile koja je jednaka
gde je FN zamil ljena normalna sila koj. se dobija iz iz raza FN = P . A , a p priti!ak na dodirnim pominama. Povrtina A d rr' I, gde je d prctnik vra tila. Za proracun zavrtnja mcrodavn. je sila F r , a za mo6 nolenja sklopa sila FA . Za vredn ost ugla ~ = 16 ,7 (v. ,I. 7. 10) i ugla trenja p = 6,82 , ciji su tangensi tg p = 0,3 i tg p = I' = 0,12 nonnalna sila FN FA / 0,44. Obrtni moment sile trenja Tr = 1" FN . d /2. Ako se sa T, oznaci obrmi . moment jednog elementa tada 6e moment koji preriase dva elementa biti , na os novu opi ta oT, = 1,55 . T" tri elementa T3 = 1,85 . T, i cetiri elemen ta T, = 2,03 . T, .
I 4
SI. 7.10 - Stezni prstenovi, desno: sila FA iF
Kada u nekoj konstru kciji scm obimne sile dejstvuje i aksijalna sila Fa tada)e ratunski obrtni moment TR dat ovim izrazom
TR =
T' + (Fa ' d /2)'
gde je T zadati obrtni moment, a d precnik vratila.
I kod stelO il, elemenata. kao i kod konusne veze , treba racunati ... mogutnDltu proklizavanja i stoga uzimati u obzir stepen sigurnost i Sr tako daje Tr = T . Sr , odnosno
. Sr Stezni elementi su standardizovan i (interni fabricki standard). 'jihove mere, li potrebni podaci dati su u tablici 7.4. Tr
= TR
OIta-
7.2.3 Stez.ni sldop sa procepam Stemi sklop sa procepom predstavlja jednostavno rdenje koje se pnmenju)e ZI vezivanje rucica ili poluga sa vratilima bez primene finih tolerancija. Pritezan)em UVlm)1 celjust polugc cvrsto obuhvata vralilo i na bazi Irenja omogutuje prenaten)e ud3l08 . T - . F . d Iz odnos. F" I, = F - I, VIobrtnog momenta (sl. 7.11). Moment tren)a r -I' N - ' disedaje FN~Fz ' I, /I, paje
197
Tr
=Fl
(I"I,)'p'd
'Ioment Tr treba dJ je veel od 7adatog momenta T pa ~e. kao j u prelhodnim sluCajevim3. u ratun u\'odj stepen 1igurnosti prou\' prokliz3\,Mlja Sr. kojl se krece od I.3 (1.5). 1.: Tablica 7.4
Prsfenosfi stezn; element; (izvod)
dlmml D(mml L (mml

10 15 20 30 40 50 60 70 80 90 100 150 200
250
f ImmJ
F, IkN) FAlkNI
6.95 10.75 12 .05 B.5
13.B
T,
iJ I MaS3 (kgl d,lmml 1o.lmml

0.00182 0 .00526 O,OOBI7 0,012 0.023
0.047 0.012 0,111 0.188
0,216
13 19 25 35 45 57 68 79 91 101 1\4 16B 114
4.5 6.3 6.3 6.3 B 10

12
3.7 5.3 5.3 5.3 6.6
6.3 13.5 IB
27
45
7 22.5 40 90 199 405 705

1120
10.1 15.1 20,2 30,2 40.2 50.2 60.2 70.3 80.3 90,3 100.3 150.4
200.6
12.9
IB ,9
:!4,8
3'.B
44.8
B.6
10.4
11.2
14 17 17 21 28 3B 48 53 65 65
15 15
lB.7 25,3
23.5 27.4 ,I 48
43.4
13
106 145
20~
56.B
67.8
7B.1
229
1810 2290 3520 10700
90.7 100.7 11 3.7 167.6 223.4

279.2 332.2
lEoO
3)~
300 400 500
34.8 44 49 59 59
60.i 84.5 134 190 214

256 229
317 643 1180 1870 2490 4000 5000
26200
52000 83000 178000 278000
O,3B 0,967 2. ..12

~.68
6.74 13.5 16,6
250.8 300.8
401 501
440 540
439 539
Napom!!na LtZ tahlicLt 7.4:

II Podia ~Lt iz k.ataloga fuml' RINCl-"'EDER GmBH. Nerdd BRD. 2) Sib FA 1 moment Tr dohljtni SLt n3 bazl pritl,l..a p '" 100 MPa 3) D, 1 d. )U odgova13ju(; rrrtnici di~tancionih prstrnova
SI 7.11
SInO!
~klop ~a
ptoc('pom
198
8. LEM LJEN II LEPLJENI SA "TAV

8. 1 LEMlJENl SASTAVCI Lemljenje !llu!i Zli spajanje dclovoi od tehka i gvo/d:a. !.lom h fa '" It: .. ") em a kao i plemenitih TlletaJa Spaj.mje ~ n::'1 plUnenom meraJmh \<'tl.)\"' tV J n I)I Je tatka lopljenja relalivllo niska. I)ostoje mela i 1",'rd:a It'tTUia i le":ila I ... hlll :. 11 ~r:U lemHa tope se na ICmpl!laturi ispod 450(" (uda Ill' Itmpeu.~ur Ifl4 41 :5 t I I. J ! na bazi srebra na 740 t 120or. PovrsutC koje ~ spajaju lemlJenJcm trd I d. IU tu:\t I d~ se bo takvc odraz3vaju III \"feme raJa Ova Sf pO:loUU primen(JfT1 '''Pit }i J'lrl NJ borata. bromida, nuorida, koiofonijuIIl3 itd l.3tim 'lone lbthne Iii r Ibor 1enu1. vrsi SC .lavisno od melaIa ko}i se Jeml , l.aum l.3\'isno r.d radot temrera: Jr(' I e.. utote If' se ad saslavka traJi. Sas lavci Ireba da 'liU tuo pOSlavlJcm da bud., ~ rrna ij"ID!t iZllzrtno, i 10 samo kod (vrdog lem1Jenja. mogu d3 budv opttn:c4ni 1 ~ , ... J..:Jt
flY,
8. 1.1 Pror.fun lemlj.:nih ... "", .

Proratull sastavak3 Vrsl:.t na 0 1I0\'U shem!!' prikll.1ne
tu
I J;: J ~[':'-"""'ID ul:ruJCO
iz Otpomosti matenjaJa. F
=:.
A " Td,' gd( je A ;.. It I povRm3 I T~"
(4 ... 6) . s, gde jc s deblJina osno\nog malcrijab Ja Cmn no ml..:tD;,
ad ~
51. 8.1
u:mIJ~m .3\' .'},; Gill," Cl'I&lJ

\ ~.
I"
I"thlki
~
"bn 11
. - (20 80) MP. JC r ~t .. I

TW"::;'
l..J
",do , .. . (140
f
:-,,)'11'.
- JO MPa. po
H.lrnJI 'WI -
65 \W .. I rn Sl\lJ nJ
gumostt je obitno oko ::! , najteste yet i ad 2. Ceoni s3Stavci ne dolaze U obzir, U primeni su sarno preklopni sa dutinom prckJop:1 (4 ... 6) s. Vatno je da se vodi ra tuna 0 razlici u kotficijenLima lopio lnog $irenja iJi sk upljanja zbog pojave zaostalih napona . Debljina s1oj' kmil. kroce so od 20 ... 500 ~ m. najcele je oko 100)l!11 (0 ,1 mm) . 8.2 LEPUENI SASTA va Lepljeni sasta\"ci poCinju da se primenjuju od 1934. godine , na ~iru prim enu naiJaze lek tokom drugog svt. L skog ra la , a n3 naj~iru poole 1946. godine . 1958. g. proizveden je pm telic!ni most u Znpadnoj Nemac!koj cija je konstfukcija sastavljena lepljenjem. Danas se on~ primenjuje u gradnji ielelica, automobila, mopeda i u nilu drugih industrijskih grana. Lepljenj c konstIukclJc odlikuju se ravnomemom podelom opterctenja, njima se posuze mteda na te1.ini (olpada pOlreba za zak.ivcima), ne izaz.ivaju koncentraciju napona, olpome su no korozjju , nepropustljive su, primenljive su za raznorodne materijale i , naj zad. ne iziskuju sk upu opremu scm, eventualno , prese i urcdaje za zagrevanje. Nedosta tak im je nemogut nosl ispith'anja razaranjem i ogranic!ena cvrstoca na povi!enim tempera lurama. Vet na oko 100C neke nagIo gube na c!vrs toci, metlutim ima ill koje jzdr1avaju 300, p. f ak i 500'C, 1(0 je jo! uvek u fazi ispitivanj . U (.blici 8. 1 d.t je pregled pod taka II ntkoliko mtl lepkova.
T.blk.8.1
Vnte lepkovQ prefTUl sastavu i njihove osobine
Le",k
Uslovi spajanja
Oblik lepka
t
Otpomost
iMs IJ,1Pa1
Tmax lOCI
premn
lO CI
ISO 20 300
175 165 20 175 20 20 120
T (hi
P IMPa)
0,8
d d
rastvaratima. 17 .. . 35 IS ... 45 100 ... 130 80 ... 175 vtlo dobra

dobra
FenoJ..vmil Epohid
Epobid -najlon
Epok.~ifenol
I I (2)
r ,
20 min
24 h 3 min
PoUuelin
Clanoakrilat Poh.aknlat
I I 2 I I
f
r.{ r r r
I h Ih
0,05 0,8
d
25 . . 42 20 35
90 ... ISO 260 90 80 90 ... 200
dobrn
dobra
dobra
24h
Ih
do 10 min d 1.. ,2'4 h d 1 min d
"
10 . . :20
5 ... 40
slnba
dobm
Nnpomena uz tablicu 8.1:
oln.u:a K - b . Ie: . . . . rOJ . omp~menata , I - tec!nost,' - SVI oblicl (Ietnasl, ('I3....la. praJalc. , dru~:~~V(.J~~J: ,d - .s~al,a~JC d ~dtf~m. ~od dvokomponentnih Icplc.ova jedna komponent3 je lcpak :I
rolf
Zn.1~ enJ e
, MsJCJ3 m a pn s mlC3nJu.
I duma
Sastavci su redovno preklopni !a odnosom I/s = IO 30 . .x ~A 20 0 d . reklo .... . .. , naJl.Oe;, ... e . v e Je " p pa t a s deblJlfl:l lima. Jatll1:l na smicanje opada sa debljinom sloj a lepka, kOJl se krete ad 0 ,1 ... 0,3 mm. U tablici 8.2 dati su podaci 0 jafini sas tavaka.
200
Tobli ta 8.2
luCille /epfienih saSlovakq
Cvrsto:J na I 1-(5iVid<;;a;iOihlid;;n,::!: '!'!'...,"":r.:::-:::-::=,--1 OI VTdnjaV3 na hladno V "~"rl<,!, k vrdnJIY nll top iI na 1micanjc I)yo~ t n i DvO$Ctnl Jed nosecni J edno~ e nt MPo
'111
TJ 1\V
6,' 4.8
2,4
13
8
4
21 13
33 19 10
Ntl pomcna uz l :JbUcu 8.2 :
1) J cdnO ~ C ni ~~ od nolil na p ~k1opni ~2 ; ta vak Ui tu. s.uunk jodrum podrne:ut~m . 2) OtvrdnJ3va na hladno znat:i da olvrdnjil .... n3 nonnalnoj ttrn peraluri (20"'q.
SL. 8 .2 _ Lepljeni S3stavci. Go re : pri meti u.~l.vaka . dole: b ka \..ORit.ruLClJ. tzJa4eJ:u kp,e:DJrm
Stepen sigumosti zavisi ad konstrukcije i uslova rad a. Obltno jt S. aka 2.
f-e
Ie
0 1.5 . .. 2,5, a i vi~e. a dinami eki SD ~ 2. Nosivos t sastavaka z.a\'isi u znaln oj meri od pripre me povdina t to hemij ' e u .. l1w cuce nja (odmascivanje. nagrizanje i anodna oks.id acija) i menanitke pllprer.te hrapa\IJe njem povr~ina. Postoje i naroc iti pOSl upc i kao np r. ,.plkling SJ: tatrum pallUT! 0C1I priprcmanja rastvo ra i propisanim natinom radil..
:III
9. OPRUGE
9.1 ZADI!.TI!.K, PODELl!. I MATERIJAL
Oprugama se elasticno vezuju masinski delovi. Stoga je elasticnost gla\'T1o obeJeije opruga. Uglavnom se opruge dele nn flck sione i torzione. Tme im dolazi od vrste naprezanja kame su izlozene. Fleksione opruge. koje se najcesce nazivaju gibnjevima, izlozene s u pretezno savijanju (s1. 9.1l , Torzione opruge izloiene su prelei;no uvij anj u (51. 9.2). Glavne su namene opruga: 1) amortizacija (prigusivanje) energije udara, npr. kad vozi1a: automobila, lokomotiva, vagona, zatim spojnica, odbojnika itd .;
51. 9.1 -
Flekslona opruga (gthanj)
2) akumulisanje energije, npr. u casovinicima., SI. 9.2- Tortatvaracima kad peSadijskog i artiljerijskog a ruda; ziona zavojn3 3) merenje sile, npr. u dinamometrima; opruga 4) prinudno kretanjc lTIaSinskih delova, npr. ventila u motorima sa unutra.snjim sagoreva.njem; 5) ogranicavanje pritiska pare, gasova, tecnosti, npr. pomoeu ventila sigurnosti; 6) elasticno medusobno pritiskivanje del ova, npr. u brava ma. Opruge su elementi sposobni da mehanicki rad pret varnj u u potencijalnu energiju, i obrnuto. Svaki materijal je u izvesnoj me ri elastican. Za apruge se bira materijal koji je sposoban da izdrli jake elasticne dcformacije . Opruge se prave uglavnom ad celika. lzbarom pogodnog sastava materijala i termickom obradom mogu se znatno pojacati elasticne osobine celika. Za izradu opruga upotreblj ava se bilo ugljeni~ni biJo legir.oi ~elik. Opruge za sporedne ciljeve i mala. opte recenja prave se od u gljenicnog celika sa 0.3 + 0,60/ 0 C,
202
jatine p~i k id an ju ~m . 550. 800 M1).1. Za jata 1 promenljiva opt.erKenjD upotreblJava sc legJ~anl l:~bk u..kome ,Pored ugljenika mote bitt sUici)um:l, man gana, Morna, mkla, vanad11uma 1 volframa. Take )e. npT. uobibjem sastav i:elika 7.a zeleznil:ke gibnjeve: 0,4+0,55e 1,5 + 1,8'/. Si, O ,5~ -'c 0,75'/, Mn; fosfora i sumpora felik ne sme sadrtali vUe od 0,05'/,. NaJmRnJ a mu )e lacma pn ktdanJu Rm = I~OO \1P.t. sa n.3.jmanjom granlcom razvlacen jaRp u.2- I IOO MPa. Za automobilske gibnjeve upou-eblj:w a se teJik j.tine pM kidan ju Rm = 11 5 0 ~ I J50 ~ira . lma i drugi h v.. to 101(1ranog telika za gib njeve za ' koje jatina pri kidanju lmosi I do RAt -, ~('II.) 1800 \1 1 a za Lieu \1. i do 270U ' 3100. 1Pl Zlce:r.a opruge man)t' vred nosti Izv late se u hladnom stanju, 3 za opruee veUke vrednosu termJ elo so obra<luju bilo pre bilo posle urade; poslednje je boljo. Limovi "" oprug. valjaju s. u hladn om stanju. IzdrtlJivost o"ruge mot .., znltllO 1'0)0tali obr adom povrline m lazom celicnih loptiea i nal finijom obradom spot ne povr~ine. Modul elastifnosti telika za opruge je E ~ 210 GPJ ( 2) 0 iI~ Poi J modul kll13 l1j3 G ~ 8 1 GPJ . Kao ma tcrijal za orrugc mogu ~e pond-ad upcHrebltl i "run1a J mc~n@. l..'l brclIl7u jc jaclna pn kldanju R" 900 \1Pa. :1 r 11 GP. odD(hOO G :.. -t 5 GflJ, a ~ a mc ~i n g je R\, __ 700 MPa, E .. 95GPa I G 35GPJ. Ulogu opruga mogu da vrle i druge vrste e1astitnog materijala Uo' guma npr. kod fundame n ta maSina, zatim pluta, vazduh npr. u lupl)im gumenim toekovlma motornih vozila ild. . lzlaganja ovog poglavlj. odnose se sarno na /oeUtn. opruge , to opte-
,.C ,
T e!!\." 1,It/ cld i dinamitkJ. ee
T3blica 9.1
CeUci :. upmg< J ~S CBO.551
Ij/Il J \... J
Rill
RpO.2
fiB
~-IOO
C.! 1.$1
C ~l.' [
1200
[)OO .
. 14()(l
1050
:n10
150 0
C ~ I 32 C.2 J:U C 23.\0

(' 2.13 1 (' 2 134 C 4 2.'0 ( 4!-1.:0 ( .1 ~-' I
13(10
I J II!)
. 1500 1500
I ~{I0
11M 1100
1100
25(1
2Joo
2700
2900 ..
1100
H.~O
1J IlO .
1100 1100
120U IISO 1100 1350
)100 3100
) 11)('1
1400
"00
1)00 .. 1500 1 100 . 1600 1700 150(1 I 35 U .. . 1700

1 ,\<'0
2400
3100
) , 0$
~"'" !J~O
. 1700
)100 _ lJ
\: :In,\ l1k ll~ UJ
lablu:u 9 I :
1/ /'odati 7 Rill I KpO,2 .,... .h u u~1l(J 0lru)ltno.l la ... 1l ro,ba :r;a H O u p:JTO) k-olonl ..xJnll ,," ~ n'1Ji..t'
,1IIj-
o.u
GLAVNA ollELEUA OPRUGA
Opruge 50 pod uticajem sils el8Sti~no deforrni!u. Ova de!onnacija je ugib f Z8 f1eksione oprul1e (51. 9.3) ill skral'enje -.f. odnosno izduienje. + f Z8 torrione opruge (51. 9.4). Kakva I'e I kolika bIt! deformSel)a. zavlSl od " F
F F
til 9.3 -
Ulib prw1.e ne1a1one
sUe kojoj je opruga izlo!ena i od materijala, oblika preseka i dufute opruge. Zavisnost deformacije od sila rove
ns
0""".
se karakteristikom opruge. Karakte. tika mote biti prava iIi kriva lini)' a.
.'
51. 9 4 - ZavoJna tordona oprup Clevo: opt.ereeena na pritiaak, u nedlnl : aeopt.ereeena. d~o : opt.ereeena na lst.eu-
Karakteris tika opruge je prays JiIU)a aj.) ksda je ugib proporcionalan sill (51. 9.5); ugao nagiba karakteristiJre a.
je nepromen1jiv
f, - f, = const. F,-F, JedinJcrtim ugibom (skrsl'enjem ill izdufenjem) opruge rove se odnos
19 a=
C=f,-f, [miN)
F.-FI
i on pokazuje koliki ugib u m izaziva sila ravna jedinici (obi~no 1 N ill I kN). Zs gibnjeve na vozilima ova 50 vrednost resto izrafava u mmfk N ill mm/I O kN. Recipro~n. vrednost naziv. se kruto!l'u opruge 1 F
c= - = - fN lmJ C f
i .ona ~kazu je kolika je sila potrebna da izazove ugib ravan jedinid dulin. (Obl~ O 1 em). Za oprug. sa pravolinijskom karakteristikom IIU C I c konstante.
( ",,)
J
F.
F_
51. 9.5 K ar aktubUk.a OPl'UIe : pray. Unlj.
F(WlI
F,
F.-F,
F,
I
opru,re:
51. 9.6 -
Jaiva J..lDJJa .
204
. ~a op:uge n~enjene prigu!1van'u' ko]. ]e, pn pravolinljskoi ,,_'-'~~, :, et1Ug1l~ ~ ma an )e nd - - ~UCI prem.e. sl.. .. ..:.. }fda ....
1\
Fj [. m].
Kada se izraz z.a rad npr. flelWonih opmg. l'~ (v. B. 9

'~-= ~
Vo'
E
gde ie: TJ
- fakwr Wwru6enja Z4pr~. Or.!p. V[m'l - zapremina opt"~g .. o ([Pal - capon opruge pn savifanju, [Pal - mOOn! elasni!no5ti. . Faktor TJ ~visi od "blika i pi ~j. opruge I polraDlle. kW ~ PDjMinim alub.jeVlIna ISkori!een mateti}al upotnbl "" z:a opn;.gu. -
Kruia je karakteristika opruge kriva lml~ (01. promenJjlV pa le

tga =
.61, ugao ug.ba
U ovom s1u~ju n osti.
F.-F, su i jedm;mi ugib C i krutost opruge c pI O~}~ :e -."J"el:!-
f. - ~ ;" cons!,
Karakteristika opmge ie u veCini .Iu~a eva pt'Z\"a lici!a. Za proraWn opruga je vainD da se pr.1VilDD =ben ~:.en; poni. Za mirno ill nem.atno promenljivo opter~!e :nogu se ':JS'l":)ll" O\~ vrednosti dopuStenib napona za savijanje 1:",: z;a opruge od s!Jtbi;eg neb Ijenog uglienirnog relika, pri mirnom optere6enju 0.,= J:lOfPa. ;:. ' ~ menJj ivom oprere6enju ""1= 200 MPa. Za stubj UYlla:l;. ov" v~_ treba mnoi:iti sa 0,8. Za opruge 0Cl dODrog kaljenog ugJ e:>imo" f:e!!k.a 1>:-' mimom optereeenju 0q- 750 MP", i pri promecljivom 01'-<" ~ = 500 MPa. Za sJueaj uvijanja navedene vrednooti ",oote . . 50 O,B. z.:. glbnjeve za voziJa, od dobrog bIjrno& 0eIIka . ,- 55O-600MPa.. 3 za gibnjcve za vozila, od odlitnog kgirZllOS ~JIb a.. - 0.35 .,.0.5 51 ~>lr !\1:aLerijalj z.a opruge obuh\'a.CenJ su ~rwhrdlmA IUS CBO.~SI I 1
=-
oznaku C.2130, C.2 131, C.2132, C. ~133 , t.2I>O, C. ;3Jf, C . ~ H, C . " tABlO i CA83!. Jac;na pt'i kidanju O\'jb l!Ulerijab bet. '" od 1_ 1700 MPa. a granica razvJaeenia od 1~ do 1350 MPa.. Ukoliko postaj; mogui:nost da opruga DUde u toku rada . !at"'N i temperaturi, \reba smanJiti dopuStene napoae. ls'..o t.UD t."eDe sr.>atl ' dopuStene napone k.ada su opruge izlofene 1 seku:ldarnim capreza..,.im&.
9.2 F!'FKSIO. /E OPRlN.E
Glavni preqst.ovniti fleksionih opruga su gilm~~ , orJ U ;m0i sloZeni. prost; giban] je obifuo pnl\'OUgaonog pop~ p: b , m5e k:I\l. mog. Napon od savijanja je na prol Z\'OJ]DO:n ~ na ods'.o.a.."l,. :r mesta ukJjeStenj a Csl 9.7)
//
.."
"
1
1,/
T
F
...
gde ie: M = F (I-x) -
F(/ -
xl
w
moment sa-njanja, a
W Sl 9 - - Shemn Pl"OQto& glbnjo
otporni moment preseka.
Za pravougaonik sirine b i visine h je
NajveCl napon od sa.vijanja je n3 mesttl uklj e~tenia gde je x=O

/~u=FI/W
Tabllco 9.2
PTOSli
bh' w =-- o 6
gibnjev'
I~
\'utl grostog 21 ni'
.<:1
I I~
,
//
~
J ~~
, -;';
o r
I ~
I
$1. 9.8
V 1'7
51. 9.9
I
0", _ - -
51. 9 10
Napen od savlJanJa of:. (PlI

NaJvec!i n'pon
o/~ (Po)
Dopu~teno
6FI 1,. _ -( 1- - X)
bhl
6 FI
b h'
OJm..s:. .-
bt -
-bh'
bhlOdl
6FI
optert-
I
_
6FI /_1l - bh' F_ - - bIz ' od]
6FI b hi 61
6FI 1_ - bh 1 FM<I% - - til
_ bhlOdl
ten Ie F-.s r;)

J ~dn.ttn.
61
eluli tne
II nlJe
bill
2Fa~)'(3_ ~) t t
4 Fl' 2ttol bh'E - 3hE V- bh I
f.-
- 6FI' (~r bh'E I
l:t - t;;;;E .
4Ft'
[(I-f)"'+6~ -4]
8PII _ 4ilol I bh' E 3i1E 2bhl V - -3
A~
U"b I 1m)
1-
/ _ 6Ft) ... POl

M IE bhl V_ -hE
Zlpremln. V 1m')
FI
RadA--INmi 2
f. ktor Iskorl!tenJa IIpremlne II Krutoll c_ F
A - - - -. - 18 E 18 E I " ",18
c_ - 41'
bhlo,'
voj
A- -
bhlo/ '
12E
VOl' 6E
"-c- - 61'
bh'E
I 6
bhto,' VOl' --- -9E 6E I 6
"-81'
bh' E
bhlE
c~ --
-- [N/mJ
I
206
Jedna~ina elastlrne l~je daje ugib f, na proizvolloom mestu uglb je naJ~1 OB kraju gd. je :r - I, i iznosi e '
!
gde je:
= 3EI [m]
FI'
F[N] - slla koja deluje na glbanj, /[m] - dufina glbnja,
modul elastirnosti naterlJaJa, I [m'] - moment Inercije popremog preJ to glbnja. Moment inercije je za pravougaoni preJek
J - - fm']. 12
bh'
E [Pal -
lz izraza za uglb f vldl se cia je karakteristika glbnJ.a prava linija, jer su I, E i I za odre<!eni glbanj konstante. Prema tome t:tlOU It' nap1SAti f-CF gde je jedini~ uglb
I' C - - [m
3EI
konstanta.
Tri osnovna oblika prostog glboja pohnna su na .1. 0.8, .9 I .10. Padae! potrebni za prorarun ovlh triju ob1ika imeseni su u tablicl .1. Pravougaoni gibanj (s!. 9.8) ima nepromenij v presek, dakle i otpomi moment W konstantan, pa je .toga napon v, zavisan od odstojanjl od mesta ukljdtenja; on je najveei na mestu ukIje!teoja, a na kraju I_ ravan null. lz toga se vidl da materijal nije dobro iskoriMen. Faktor tSkorutenja zapremine !%nosl samo '1')=1 /18. lpak se ovaj gibanJ ~o upotrebll"a, pOOto je prost I 18k za izradu. U pogledu iskoriStavanja materijala bolj i je trougla.sti gtban] (sl ~ i) nepromenJjive debljine h, all pravolinijski promenljive fuine b, koll III kraju opada do b=O . Otpomi moment tako<le opada od W - W_ na mem. uklje!tenja na W ~ 0 na kraju. Isto se tako smanju]e i moment ..,1janja sa M ~M _ na mestu uklje!tenja na M -0 na knju. Stoga}e oapoo na svakom mestu jednak
i materlJal Je obmom na naprezanje odlirno iskonJo!en. F~ IIko-
.meenJ. je 'I') -116. Jot je povoljniji gibanj stalne ~irlne p.reseka b (al. ~ .10) kod IIop <lebljina h srnanjuje od meata uklje!tenja prema kraju po Diem... pnIl. parabole (ill kubne parabole). r za nj je napon 0<1 SlvtJUIja ... Ii .... meatu jednak v,-v,-. a faJrtor isI<o~nja zapreuune ......... J-
,,-111.
S
B
iznosi
1 p k k . It I.k ugaonog para ba1. og 0" len mbn). mora se pri kraju . malo odstupltL ad teorl]skog ohlika. lzrada gibnja tacno parsbolicnog obhka sva a 0 za 1 eva ve 1 U pafnju i skupa je. .. DD bi se izbeglo slabo iskoriscav:mje matefl]ala praste p!avougaon7 1 . maze se upolreblti trapezash opruge 1 nepra kt nost trouglastog gibn]aI . h;. Z t. b . (I 9 11) kod koga su oba nedostatka malo ublazena. a trap,:zas.l ~b:j j~ ' n~jv~ce naprezanje na mestu ukljestenja gde napan s avlJa nJa
~~ie da
~e?~in":' ~~ !~~~~~O~tr zaJ~setak mor~. bit~ .udese~
p a
r ktieno gledilta je pogodniji gibanj sa para~~li~nom promenom g 'bn ' 8 kad kega se teonJskl zavr~etak _
taka da stvarno rimi optereeenje, tj . on je iIi savIJPn III pros lte?" I kod
~~avo-
a najveci ugi b na kraju
S;J======1=!9
.,i ~-----r<>r L~ I ._-----'--.. . .,
51. 9.1 J Trapez.asti gibanj Sl. 9.12 - RU('nI s tczac (m engelicill S3 prostim glbnjcm
'2;3
J ~. bl,' Cgde
4Sl' F
ic
S""
3b 2b+b'
Svi dosada opisani oblici idu u grupu jednokrakih prastih gibnjeva. Oni se ugl avnom upotrebljavaju radi elasticnog priljubljivanja iii razmicanja delava, naracito u bravarstvu i preciznoj m ehanici. Jedan kraj im je prifvrScen zavrtnjem (sl. 9.12) iii je ukljesten izmedu ~eljusti. fino obrad:enih, cesto sa podmetacima od mesinganog lima , karton s. koze i s1. radi zaitite povrSina ukljestenog dela opruge. Kada opruga treba da budc na mestu uklj estenja probusena, patrebno je udaijiti otvor od ivice mesta ukliestenia najmanje za 3h, gde je h debljina opruge (sl. 9.13) . Drug; je kraj opruge, prema potrebi, savijen, ispupcen iii snabdeven uskom radl mogucnosti vesanja tereta iIi vezivanja. Dvokraki gibnjevi su ukljesteni Hi pricvrSceni na cba kraja. Jedna vrs!a dvokrakog prostog gibnja d~ta je no sl. 9.14; ovakvi gibnjevi se upotrebljavaju za delove i postolja koja osciluju. Prora~un dvokrakih gibnjeva moze se svesti na jednokrakc pravougaone gibnjeve. Moze se uzeti, posta
208
je moment savijanja u sredIni rDVan null, da se dvoknld glbonj _ tojl ad dva jednolcraka sa upola manjom duflnom. Tada I_
0, ... = 3Fl _
a ukupni ugib
bh '
f ravan je zbiro dvalu iednakib pardjalnth ugtbe

FI'
I-
bll E ,
J
1
8 'h'1- ---- - -
l' I' ~ 3h
SI. 9.13 -
I
Uk.1je~te nj e probUSeDOg gibn ja
'F .
..
'/'
, /,-;;;r
r
2F
SL 9. 15 _
~tanak alotenOl glbaja
iatih lIa:illrih ooobma Prr:zti trouglasti glban) na dva OOon .uh ~r~ (sI. 9 15), podrb .... fiktiVDO, na cekoW<o traka iIi 1ameJa, ao. > 0 ~;-me . ~= <E oribnp, ad ko):b ,",<in)a una fuinu b sur.etnblo raspo, ru!l,..-_" ~ __ . b 2 Ove trake suter: br.l' __ a 0S'"..a!r j """': aju up>l.3 manju .u.LLUU, t ) . . : . ""'"...Ie tako 'd,ag: -=~- ~ '--'a se lOye .&~l'\"DOm trakom i koJa Ie ml dufa, sla1u u--.a.... AUJ , ,
"'1..:
~~~=-:::=-=:":-=l:i@+ -- -
- -~
.------
s ;~
'1 I '" -
G .ba:1. u
ie:ezru~k.a. ~ (dol~
prom lr.Ike sa U.ebom
1 lSpu;itoc'l z.a voden Je I
~mazhanJe
zauzme gomJ: polDZaj. a ostale se redom slaZu ispod n;e i to elementi 2 1 2' ltao ledna traka, element; 3 i 3' opet kao ledna tmb i tako redom dal). kada ih )e viSe (51. 9. 15). To je teori jski postanak sloienog glbnJa. Tako dobiJ~n sloZeni gibanj nije pogodan, pOOto svaka tral<a ima trouglast, oSta: zaYrietak !rojl mote lako da zadre i aStA!ti t.raku
iIpod koje se naI aD ; to oSteCenje bi vremenom osetno SIna.'ljilo izclr!Jjivoot glbn ja, naroCito na \"0zilima gde se glbnjevi neprest.ano 1datA! pri vamji. Sloga kraje-
vi traka imaju redovno oblik tnpe2a (s!. 9.16), iz1l2ev gam je \rake koia ima nepromenjenu fuinu. ugiavnom iz razloga, Sto se njen za",Ietak mora osposobtti za ....e:zi~lanje sa kolskim sandukom . karoserijom. Ha sI. 9.16 za",!etak )e sa \'i.jen i pretvo ren u uSku. Kada 5e mogu oeekivall jab udari, iata uglbanja, prva pa Olk i druga i treea tTaka ispod glav210
S1. 9 IS _ Au"'mobu..1ri gibanj
ne imaju jed nalru dufinu Do 1 g1avna, a zavrietak 1m nile tnl"',Ht (ol. 9.1 i 9.17). U Tadu, pr! aavljonju, poj~ trUe taru .. ~; avo =je pomaie prigu!iVllllju ~enjL Primer gibnia za ieJeznlfu vozila dat je na sl. 9.17. Pram poj&eQq preseka ima naroCit oblik; tu su i kana li za mazivo. Sw tnke 50 U sredini ukljeMene. u glav&ti. Sirina glav&e ne SlIl@ biti !U~ velika, pelto bi se time matno smanjila eJastialost gibnja; ana De !me da prede deseti deo duline glavne trake. Cesto Je potrebno !preati popnmo reJativno pm=ranie traka. To se moie postifi sa nekoliko drlata Iuo na .l 9.18, koja p,-"dstavlja automobilski gibanj kame su trake stegnute zavrtn.." umesto glavtinom . Naponi, ugib i drug. veliane (sl 9 .1~) rafunaiu se isto l<ao za prost, ali dvoknl< F gibani . Napon ie ad sav\jonJa: bFI
4 zbht [Pal ,= -
a naivefi ugib
J : zbh'E
SL ., 1S _
WI'
[m]
gde ie z ulrupan broj. traka, a ~ koefidjent

Shem.a aloienoi libnla korekcije koji je ranl]e Cltiran.
Rad ~bnj a pri ugibu
iznosi
A=FJ ~zbh l41 [Nm]. 9E
a faktor iskori~cenja :zapr.mine

~ ~-
Z'
9 1+z
gd.e je z ulrupan broi. traka koje imaju jednaku dulinu kao i &lavna traka :zaledno sa glavnom trakotIl. Krutost slozenog gibnja
c=~ = zbll'E [N/ ml.

[' Kada se leli da se poi aca elastiCn1lSt gibn j. , t j. ost~ ve0. ugib, mogu se upotreblti dvo: struki gibnjevi (51. 9.20). Moe , tn ...... nnSeni a d vostrukog i jednostru51. 9.20 - ~ z" vee> kog glbnja Je Jednaka. all Je .. ad u 'ba jednOstrokog glbe]-ugi b dvostrukog gibnja d"aput~ 'bnf u dva, tn 1 v~ redo''' . Dp<. e,'! optereCenJ'a nameStalu se dvos gl d Je ad ttl re a. ' glbanj na sl. 9.20 sastav IJen ! II
4~
"baLl
Glbnjevi se gotovo uvek prave tako da su savljen! u neoptereeenom stanju, pa ukoliko se ja~ opt~ju , utolilro se vUe ispravljaju. VIalna lIpupi!enja 1> merena od ose u!ke do lvic:e gJavne !rake pre optereeenja Cal. 9.18), smanjlre se na f" posIe oplHeeenja.
1 = f.- 10'
KarakterisUk. gibnja je teorijski pray. Ilnija,
po~o
je
f_~~I'F ~ CF.
2b/,' E
cde je Jedinlfnl ugib C konstantan. Stvamo, karakteristlka slofenog gibnja odstupa od prave Iiulje, n.jv,ile zbog otpora trenja izme<!u pojedJnih trak&. Postupak prora~unavanja slofenog gibnja ug)avnom 'je ovaj: najpre treba usvojiti osnovne mere gibnja. tj. !irinu b i debljlnu h. prema uoblajenim ill standardnim momma %a ioljenl tip vozila. Zatlrn se odre(!uje.
braj Inka
> z_
-
61'1 bh'Odf
,de je "" dopuSteni n.apon "" savljanje. }.Iajzad so odre4uje jedinia,! uglb C j pomotu njega stvamJ uglb t.
a debeo 2 mm. Nalv~ 10 Optl:,reeenje kome ovaj glbanj sme da bude izlolen, ako je od kallenOl ~!ika i ako je optereeenje promenljlvo: 0,02 0.002' 5 10' F ...... ,.", bh' - ._- - - - - - - "" 66 67 N 61 60.1 "
P rim e r 9.1: .Prosti. pravougaon! gibanj jo dug 100 mrn, irok 20 """
0.,
Gibanj ~ se pod oviln opteree'''''jem ugnuti za
f _ 4FI' _ __
'bh' E
J edinlbll uglb je-
4.66.67 0.1' 0.02 . 0,002' .2.1 ' IO,i = O,0079m.
f 0,0079 C--_ -66,67' 8 . lO - ' mj N . - 11 F

9.3 TOBZIONE OPBUGE Prootu IDI2lceu oprugu pokuuje 51. 9.21. To 'e okrujJ ~_elastiena tiplca (pol~,ga). Napon od Uvljanj~ na spo~jn:j~~r-vo - - . ~ZVaD monpntom uVlJ&nja T , iznosi preT.
T. - - .
IV,
[Pal
Ide je:
T [Nm] IV. [m']
moment uvljanja T = F Q INm], polarni otporn! moment preseQ .
212
Pod uticajem momenta T opruga ~ .., Uv!jati, tj. njen krajnj! pr~ sek okrenute ~.e za ugao ;j. premn preseku na mestu ulcljeil<!nj Ov ona de!ormaclja ill ugao uviiania IjI iznost a. a uga
t -~
I, G
gde ie: 11m] - dulin. opruge, T [Nm] - moment uviiania, I, [m'] - polarni moment inerelje preseka, G [Po] - modul klizania. Za krufni presek pr~nik. d Im] je
1'~ - "' - lm'l

32 10
1fd'
d'
Karakteri stika toruone opruge j e linija koia pokazuie .. mnost ugla .jI od momenta uviianj a T . Iz izraza za IjI vidl se d. ie karlllrtensllka proY'
T, T,
51. 9.2 1 -
Presta tonlona opru.co. (torzi- 51. 922 _ Kanklut,Ulu. ont ttap) OPr"UI'!
pnIlte toniCDt
ste torzione op ruge prava liniia (s1. 9.22), jer su vndnosti I, I. i G u d:enu oprugu konstantnc. Prema tome mote se napisati
IjI-C T
od~
gde ie iedinitni ugao toruie

Iz slike 9.22 izlazi
C_
..i. - _I.-. [- ~ ] T I,G

con.t.
TI
k o<lAo!.>
tg~ _
t. - t, _ C
T'l -
Kada se izraz za .jI preinao zamenom i W., dobija se:

~I . . . . _ _
r - W. 't, i uvtdu
Vl't'dnoftl 1.1
1,
nV,I, - 21f,
1,13
dG
IJ
t' rufnon pre s ckn. analogno rndu rerlek sione opru ge Rad lonio ne oprugc " :!
JC
A- - - 2
Y a- r. ,,/
16 G
. ovaJ se lzraz, k.da 50 zapremina opruge obelefi sa V
==
d'.
~
I, pretvarB U
A - V" (Nml
40
Kl da se ovaj izraz uporedi sa izrazom ~a rn~ fleksio~ opruga u ~l. ~. L2 i u t.nblici 0.1, izJazi da je faklor iskoriSCenJB zapremln~ proste tornone opruge TJ = 1/ 4, tj . veti oct naj vete vrednosti Tl za flekslo~e opr~ge. Proste torzione opruge upotrebljavaju se uglavnom za tol"Zlone dinamometre; red.e se upotrebljavaju i u gradnji 8uto~obUa.. .
Glavni predstavruk tornonih opruga je tilindn~n. lavojna oprug. (s!. 9.2) koia im. F najAiru primenu u ma!inslvu. Ona postaie od 1:s=;;;j""'~1J--l fiee, krubog iii pravougaonog proseka, kada ~ .J)
se ova uvije u vidu Z8vajnice . a Opruga na ,1. 9. 23 nalazi se na podillOzi'F
odozgo ie, preko plore, opterel:ena ,. om . Pod utie'iem sile F opruga fe se skratiti, ugnuti za neku veli~u f. Kada se nB proizvoljnom preseku dod,ju dYe iednake sile F suprotnog znaka, dobija se momenal T =F . T, koji w ale presek uvijanju, i sila + F. ko]a sa- lot bill ill skraruie oprugu, priblifuiuti me<lu- " sobno susedne zavoike. Napon od pritiska pod uticajem sile +F je neznatan. pa se pri uobit:ajenom, priblifnom na~inu prora~unavanj a ne uzuna u ohm . Napan ad torzije je glavno abeldie avih opruga i pa njemu one nose ime. Rafunanje napana od torzije svodi se na slu-
ct
j) j)
(
-F
-F
,.. S1. 9.23 _ CllIndrU':na uavojna oprugn
aj prost. tonione opruge, ti . pretposla\"\ia se
d. je uvojnica opruge isprnvljena i pretvorena u prostu tomonu oprugu

dutine L = 2 .. , gde je z broj aktivnih zavojaka; ovakvo ral':unan je je a uobitajeno i za praksu dovoljno ta~no, iaka je u osnovi., sarno pribll!no.
Premn tome je napan ad torzije
', = - T W.
!Yo (mJ)
[PaJ
Ide ie: T l mJ - moment uvij anja; T - Fr

- polarni otporni moment preseka.
PoUo je ugao uvijanja
LT
t
214
= I.G '
blce ugib Opruge, lZazvan momentom r _ F-
=11'/32
" za knIInJ
praek ..
1.-
f - rt = l2rLFr
~d'G
ill kada se zameni dutin. hce sa L _ 2 rItZ f 64zr' F 4nzr'r = d' G ~ dO' [m) gde ie: z - broi aktlvnih zavoiaka. r [m) - srednii poluprecruk opruge, T, [pa) - napon od u-n janja, dIm) - prelnik hce, G [Pal - moduJ klizania. Z. rad oprug. dobiia se
A=~
"t
40
odakle izlazi da je !aktor iskoriltenja zapremine ~ = 'I,' materiJal Je dakle, takod:e odli~o iskori.Cen. I I Iz izraza za ugib f izlazl, po!to su Z, r, diG stalne vrednooti %a odte(!enu oprugu, da ie karakteristika opruge prava lInIio f - CF, gde ie iedinicrti ugib C = 54zr' kon,lanla . d' 0 Tok prora~un a cilindrirne zavojne opruge bio bi uglavnom ovaj: poto se najpre izsbere srednji poluprecruk opruge , premA konstruktivnim potrebama (npr. raspolohvom mestu), odre(!uje so precrtik hce d iz obruca
d - 1'/ 16Fr '"
V ",UJI
SFr [m]
f.,
iii
gde ie T", [Pal dopWteni napon za u-nianie. Na]tdte 50 urima po nekoliko vrednosti za T, zatim prorafunava d i izaberu iz toga niza one vredn~ stl za rid koje su, po nabo(!enju konstruktora, naJpogodnIje za dati duaJ. Broi zavoiaka odre(!uje se obirno iz usIov. da opruga pod delovanjem. sile F Ima ~eni ugib, Ii. fd'G z64r'F
Zu::
fliG
4J1'r*t4f
-'
Korak zavojaka opruge ~ !reba da ie toliki da .. %avoJd De dodImll kada so oprug. ugne pod opterelenjem. Drugim retIma, '""",,,, %avojota mora uvel<, i pod opterelenjem, do pootojl mlnimal nl ....... bjl -.,. = 0,1 d, 8 ne sme biti manji od 0,5 mm. Ovaj '!'int..... Jnl IUD!' potreban ie utoliko pre to razmacl izme<lu zavojaka n1bd DlIU jednak~ I zboI. nehomogenostl materijala, i zbog netarne izrade opnIIe.
:15
pravilnl 1 nemaju Lstl nagib kao oataU. On! III prUag04eni I jednoj I drugoj podlozi oproge tako da opruga na kra~. bude ravna radl boljeg naJeganja (s1. 9.23). Za ovo prilJlgodavanje jeva opruge oblblo je iskori.!&!n ukupno jedan 1 po zavojak; proma tome ie ukupan broj zavoiaka ~ - z + 1,5,
Prvi I posIednjl zavojak
m.u
Ide ie z broi praviJnJh, aktivnlb zavojaka. Stvama dufina neoptere&!ne

opruge je (s!. 9.23)
1 ~ (z
+ 1,~) d + ..
dutina
opter~ene
opruge
h -I-f.
11 jednaeIne
U
II:
f + UI,
Ide je s. zozor lzmedu preseka dvaju susednlh zavojaka u opt~enom ltanju. izlazl ualov
SI ....
zs-J
z
~s t .
..
Pritisnute torzione optuge veCih dulina potrebno je proveravati na 1zvIjonje. SUa koja prltisJruje oprugu i koja izazlva nieno lzvijanje zove ae kritlflla .Ua Ft. Odnos kritible sUe 'F, prema stvarnom optere<!enj u F je llepen Slgurnosti premo izvijanju
y--
f.
F
1 kreOe se oblblo oko 2.
Obrud za prorafunavanje kritible sUe zavlsno cd preselta !lee cd IIDje je oprug. napravljena su ov!:
.. oprugu cd !lee krulnog preaeka. prebllka d
F. - _ _
.:. 4:;.4_.::1 I,~ O:..I0...:d:..'~~
zro'L(I+4.3~) til Ll
+ 3,88 -~) 1
.. 0IJlUiU od lice kvadratnog pre.se.ka sa slranicom a
F __~2~.~:..1'...:1~0~IO~a~'~_ .- 2
ZTfi
v Ll .. oprugu od lice pravoUilog .preoUa. ako je b> h F. _
L (I
2,605 10" ~ h' 14,57,') zr;o'L ( 4,63 +.- + _ _ ~, .r L'
216
aka je II > b (h je DOrmaJnO na

p. =-
OSU
opruge)
2,605' 1011 f.o b 4

Z-'L ...
(4,63 - 14:57" ') --+- +

~' ~,
-;>L'
Ovdl! i e:
brai zavojaka, v - koeficije.nt (v. sl. 9.28 i 9.29), LIm] - visma apruge, dIm] - prel!nik ficc, a 1m) stranica kv.drata preselui fice,
h [m] -
b 1m) ~.
visina pravougaonog preseka Hee, vra ltRnl, debljin. pravoug.onog prese"" bee,
odnos hfb
~, ~. -
- koeficijenl (v. ,I. 9.2n xoeficijenl (v. ,I. 9. 27)
ovde je "
F,
~,
I;" b'
l.&pttDllQt
Na ,51. 9.27 najnifa kriva predslavlja fakt or is:kori!&nja

ge '7). UlVJsn o od odnosa h/ b.
opru.
U tablici 9 .2 d.ti su pO<I.aci za prorafunavanje tomonih opruga. I to za tri osnovna tipa ovih opruga: Z8 cilindrienu zavojnu opru,gu kru!Dos prosek. fice (51. 0.24), za konifnu zavojnu oprugu kru1nog p.......ka ti~ (sl. 9.25) i za cilindrifnu ""vojnu oprugu pravougaonog preseka bee (II. 9.26). Za oprugu pravaugaonog preselui fice dati su na d.jasnmu (sl. " 27) potreb~i podaci za odredivanje Iaktora ~, t. i tt u zavisnoatl 00 00'-' dufe i krafe strane preseka ~. = hfb iii ~. = blh, tim Ito je u brople1)u uvek du!a 5trana preseka. Nekolilto primera ltonil'nih oprup data ~ III 51. 9.30; one se upotrebljav.ju za jafa oP~J .. ~to poaledn). 00 dva pokazan. tipa (npr. za vagonske OObojnike). 52a kOja deluje Da oprugu mot.! imatJ te1nju da rU'Nkne .. vaJb da razvufe oJirugu. Zavojci oVlh op.r uga dOOuuju .. u neopIfnteaom alIIDju, a luid. se opterete, ani 50 razmJru Krajm ovalm! op-uce COl 9.l11 !reba da budu izra~eni tako da mogu da prime sI1u ruv~ . ~o oblika zavrletaka opruga za razvlafenle doto le DO II. ' .31
T,bll", 9.3
TOTzione zavojne oprugt
"T "T "T

z,onc
~rsl' tor~
.
~
"T
oprule
r.
51. 9.24
N.pon od ' lorzlJc "
51. 9.25
51. 9.26
[Pal
., --- --16F,
~d'
SF,
dl
. ----16Fr,
:ld)
'SFr,
d'
Fr
II
Nllvcc!e opterctc-
nJe
FIN]
F:-"W-16r Sf
.d' f4
cP'tti
F- - - _ --
tcd' rtl
d'f'd
16"
Sri
2xzr' F
U,lb f
/-
16z(r, + f,)(rl" + r,r) F
Iml
V ~ -L ~
d'G L(r,' + r,t'fr
t- ......b'G
'ldG
_11'
- E,
v.
A-
Lrt',
I.b G
Zapreml-
_11'
na V [m'J
V- -
-L
b L
'I
Rae!
II: F/
!
A=
lid' L
f,'
~
E,'bhLt'1
21. G
V't ,'
-
[Nml
Flktor isl.ull!l'e
11)1 Ulpre-
16G
A_
_d L(r,' +
f,')f,,'
'G
32,,'G
- -G
flVr,1
q- -
mine 'I
c-
q- - - ---
"'+'.'
8r,'
q--
I.'
21.
Krulost
c-I (NI"I
d'G c- - ... Od'G IS'zr' . I..r'
d'G
ISz(r, + r~)(r ,I + , ,1)
c-
!. 1.I1'G 2.11z'" !.!.I1'G

Lr'
218
7, (" (.
0,30
I?"'"
0,20
/ Iff, / I
?j /
-;:/'
O.I~
~
1
J---2
J
~
51 . 927 -
Vrednosli (aklora T). ~I I ~I %0 pro-rat un tonlonf opruae pravoullaonOi prt"Seka
(.,"~
<2)
"
Q)
(9
....
,
.
]
/
/
//
./
.<1l5
vd
.... 'l'
v' Q666
::J
.;z5/9.]9
L;j\
SI. 9.28 _ Prlmcri 051011;0:1)a Cllindntnlh
,nih "true:.
~t
rcknl
~'rtlt!a'
(tl\ IJonjl ,
za 6
zo
2. 0
2~L ~--L-
1- 2tL
za
zo
CD
1-
tL
1+-t
@>'
I
y
f, 5
(0
,~
'S'
~
V ~ v
5
V
1
~
f-""
:...
./
0.5
~5
2,5 I t ~L (It 2fL ) __ ._
Sl. 9.29 - Vrednostl kocllcljenlll v :.-a SJutiljCV{' osl on!anjn 6 d o 9 11:l s 1. 9.28
S1. 9.30 -
Prim er! kontmLh zavojnlh opruga
@)~@~
5L 9.3J ObUd Ulvrlelaka oprula
4.
oPter~enih
na lste.zanje
220
P rim t r 9 .1 : Promtunatt i kon.'llrUI~Jll Cllindritnu ,,~vo u oprugu, opt tfctcnu IllI pi' l u.u .... Jn OY( rldne uslove : prt'thodno oplC~retcnje F. :: 400 N , Inllksinulno opteretcnje F ~ 1000 N I . . f. /. '" 20 mm, ,de jc ugib I . iUZVln 5ilom F" II ugib /, silom F Mau/9.l .' uglbl CABO . 5hemaliki prik:u opruge sa oznakarna dll t je nil sl. 9.34. " IJ oprugt JC tl:hk
La
' min
tg /J : c : FI I
51. 9.34 - S hcmatski prikaz cilindril! ne z.avojne opruge: u nCQptcrcenom ~ Ianju . S3bijrne dej~I\'o m silt: F o , z31im sile FI i dejslovrn sile F max , i odgovuajuti ugibi. Dole: d ijngram F:: r if)
1 odnosa (F I - F.) II'" F J If. dobija se da je I, ; F, . f l (F. - Fe) C 1000 ' 20 . JO ' I 1. /(1000 _ 400) '" 3.33 . 10 -1 111. OprUtla jt d ina mit:ki optc reeena pa jc pol rebno da sc iU:H~ U.n:aju srednjc i amphludno optcrctcnjr . Sred njc optclctcnjc Fm :: (F I "t Fo)/ 2 :: 700 N, il nmrlJtl.ldno Fa (1-. 1 - Po )/ 2 '" 300 N. S obzirom dOl Sf: U obrascu Z.:l prccnik lice juYljllju dve nc!X'zn:J l e: pretnik b et 1 .rcdnJ] precmk op r u~e D 10 Cc se uvesti pomoclli faklor'P = DId p.l &- ~C. u odabranc ",c Jn o~li o~ug faktora , koji mo..: dOl bud~ u Ill lc(V311.1 od -I . 20. pror:l1! unJll OV3 dY3 prccnika. Proe lpo'H3 vljuju ~e ~ vrcdnosti faktorn 'P: 4 . 5 , 6,) i 8 lSl3ndlud ni brojcvj), U )t3 lickom delu prorJc Il n3 TJCU n!l ltt! Sll dOpu.\ ltnim nJponom OJ torziJu Tdt "" 500 MP:l , i to odgo\'ara I!cliku C.4 2JU.
III Stll\lc!kl
prol"lc!un
l
P'ttttul. titt d
--S ' F, D
-d.
S F,r.p
Broj ZJ~ojakJ. .: ... d I, . G/(S ' ~' F, ),0. :' - .: + 1.5 .

\hmmJ.lJU dubn')'
opru~t u sabljl:nom \ I:mj u 1m in ~ : "
Du1uu 0PfUIt: I, '" I _ I, '" fm in'" AI. gde jr 6 /zbrrno minimalno f:tStojanj e z..avojaka o p. n&l:e.. PodDuk u AI, UYlSno od pfl'lnib fJl'e d i odnos:a r.p ,. Di d. doti su u lablici 9.4 .
Ou hnl oprugt' u nt'Oplt~e(nom )I:anju f .. I , .. I,
'" t, + I .,
T.blica 9.4 lbirno minima/liD rostojollje 6[ premo stondordu DIN 2095

Prttnik
ObraLlCu
!if
Pod:aci 111. flIt tor x zavisno od rllk loro. r.p,. D i d

4. .6 0,50 0,20 0,05 0,035 0,Q2 0.015 0,01 0,005
prell:o . .. do
prrko . .. do
6 ... 8
0,75 0,40 0, 15 0,10
0,04
8 ... 12 1,00 0,60 0 ,25 0 ,20 0,06 0,045 0 ,030 0,D!8
12 1,50 1.00 0,40 0,30 0, 10 0 ,06 0,04 0,022
0.1 ... O~ O~ ... 1,0

1,0 . .. 1.6 1,6 .. " 2,5
... 4,0 ".0 ... 6.3

6.3 " . " 10 10 , .. 17
1~
O,5 ' d+x ' d" : O,4 d+x tf z 0,3 ' d+ x " d1 . : O,2 ' d+ x ' rf : l +x ' d1- :
l -tx ' d": I+ x ' d": I-+ x cfl z
0,oJ
0,02
0,0 1
~pomenil uz Iilbbcu 9.4 .

Obr.nac O/-0.11 ' d :.1.3
61 nti
u. oprugt itndene u hl 3.dnom stanJu. Z3. opruge i.tradcnc u toplom SI3.nju "
Odnosi ugiba i du1.ina vid e se na sl. 9.34. 6 f I ill dobijcni su rezultati prikazani u Pomocu obraz3c3 za d, D, 1, z 1 donjoj tabUci: 'mm ' . I
'I'
d Iml D lml
4
4,5 ' 10 -)
6,3
5,6 ' 10..J 35 - 10- )
8 6,3 ' 10 '

50 10 J
5 ' IO -J
25 ' 10 "
" Imml 'min

oflmml
18 ' 10 -1 23,5 15
111~
" Imml limml S,
7,14 119,64 152,94 2,68

4~ 9
12 13,5 67,5 4 ,5
72
III.
105,3 2,65 3,16
7,5 9 50,4 8,06 58,46 91,76 2,64 2,7
4 5,5 34 ,65 5,76

40,41
73,7 2,63 2,16
222
Statieki sttpen sigurnosti u odnosu na granicu razvlatenja 5 s = RpO)/r . gdeje mu mu = 8 . Fl ' DI(d' . 11') = 8 . Fl ' 'P1(tf ' 11') . Odnos I/fl je mtrilo stabilno$li prema izvijanju i t.reba da je 1 t .; 2,5 . UkolIko to nije slueaj treba predvideti vodenje oPruF. 1f
Tt
b) Oinamitki pIOraeUn
Dinamjtki proraun JYOdi se na proveru dinarnitkog s-teptna sigumos ti So = =!. ' ! . TA/(flk . T,) , gde je T. = 8 . F . op/ (rf' . rr). Dinamifk. izdrtljivost m'Ie"jala z.a opruge izlottne toriziji '0 kreee se u granicama cd 340 ... 450 MPa , a amplituda iz. drtljivosti 'A = 360 MFa. Futon h i Ilk. dati su u taboo 9.5. Faktor ~I lLSV2ja se dajc , s obzirom na kvalitet obrade, jtdnak jtdan.
T.bUca 9.5
Fakron' h i Ilk zo cilindritne zavojne opruge

d
2
1 4 1,4
8
0,65
to
0,58 10
1,14
12
14
17
~
Di d
0,9
5 1,31
0,78
6,3 1,24
0,7
0,55 U,5
I,ll
0,5]
16 1,09
0,49
8
1.18
~k
Za 4 izabrana odnosa Di d dobijeni su ovi rezultati z.a 50 : 1,3.1 ,35,1 ,36 i 1,37. Da jt bila upotlebljena ob rada opruga mlazom elitnih loptica avi steptni sigumosti poveali hi SoC z.a 38%.jer je faktar t .. u tom sJuaju 1,38. Dobijeni rezultati pokazuju da ,ve etiri opruge zadovoljavaju S obwom 03 stepene ~igumosti , me4utim S obzirom na stabilnost zadovoljava sarno orpuga prenika D = 50 nun, d = 6,3 mm, du1ine I = 73.7 ~ ~ 74 mm,!3. brojem zavojaka z' = 5,5 . Ova opruga prikaz.anaje na sl. 935. Korak: opruge P jednak je l t d , gde je I =Imox / z (z je broj aktivnih tavojaka) . Imu =I - 1m ' Z. izabranu oprugu je 1m .. = 74 - 34,65 = 39,35 mm, p. je 1= 39,35 / 4 = 9.84 mm i n.jzad P= f+ d =9 ,84 + 6,3 = 16,14 mm.
s;:
1
d
Z"
~
-t'
"-
z',5,5 Imin ,3'p5

1 =60,4 0 F.. :l150N max
--! ,
~
.56,5
\ etJ,:_ 1
51. 9.3 5 - Orpup
tZ pruner2
9.2
223
t.e T . 'JIRA TE OPRUGE

Tan ''''' U opru~ jt oproga kOja Itt, na omotnt zarubljene kllpe sa UC lorn P" rhu .,)nu,", (01 ' . 3~) . Ove opruge opteretene su nn ~ /\II fru .. hi ,manJUje ..., pod opteretenjem on visinu h. l'Terna
J' UIlb
t-lu-h(m]
TanJ\! ' pru obit-no se primenjuju u parovirna i sluf e kada se tra}.e malt u"b, pod vthk,m opt_ret.nj,m. (ve lka krutost) . Parovi se skla paju b>o tako da 1m .. dod'fUJu tire strane Prem. polrebi mo?e se s klopiti .. parova u jronu oprugu, a i vI!e pojedina~nih opruga u j ed . n par (,. d. 9 33).
Prontun ovlh opruga dosta je slolen. Za prakti~nu upotre bu obi~no udovoljava pribU.ln prora~n po Olmenu I Laslu (Almen i Laszlo). Za"".",.l Ill. od uglba data je ovom relacijom
F
226~ ~?' [ (I,. -JJ ( ho ~ ) + s -
](N]
Mak.sirnalni normalni napon deluj. u oblasti manjeg olvora i iz nosi
e_ !_2~~r~~'f- [~(ho- ;)+ rs [P' i ]

gde su: "-. ~ i r koeficijenti koji zavlse ad odnosa preCnika d,/cl. I t a '" " .3).
" W 9, 31 cbte: \u odgovarajucc oloake. Konstnnta 226 . 10 9 kOla !\C javlja II obrm rna la silu (mot Doicnja opruge) j napon dobijc na je iz: rcbcijc
81. 1 J} -
SloIeo. t.an]ltU\a opl'Ula
Em' . 206. 10'.(1001' m I '( IO ll' I / - 226 . IO'Pa

Ovde je E modul tI ..lieno, .. 6e101t&, a ,. p ._ _. 1><0)" tid" . S obziroOl na , Iol.eno" lornjib obrazaca prClbod f asflh opru ga. vrlj ~ pnmenom navedcnlh obrlUCl pforKuaa .... tall" l lan. u uglu loj zagradi. Premo lome je; uz UJ>clnlfJ~ .......
F_
22~ I~fr
~ r ,'
a _ ~2 6 :..' 0'h
!.
ba i
\J
r,'
Jz ovih jedna~i na dobija se napona i o plerctenja :
ZlV"DDSt inned&!
II
Il f, l
22610'.,'
F _-
T 22610',
~.!.-- a '
, 1
TaW ... 9.6

KotJidjtnri ZQ proralUTll1'lQllft 'DItIJrtu.1 OJN'fIp i1t
d.ld,
1,2
0.29 O.'S 0)6 0,64 0.69 0.73 0,15
/I'
1,00 1,07 1.11 1.17 l ,ll 1,21 I ,l l I .H 1,39 1.0
I.'
1,6 I.! 2.0 2.2
1,04 1.11
l.ll
1,)0
I.JI
t,n
I.
2.'
2.6
1.44 1.61 ),1.
o,n
0,18 0,19
2.8 l,O
Oplima ln, odnos pretn,k. d.ld, ltre6e .. od 1 do J. Proea. Ii, aa~ je od 8 do 250 mm . Oprugo Ie i.raduju od ,." ... 6e (OlJOU -u: C. 4830 presovanjem iz "mi . Tlnjirule oprv.. I.od 04_ ... 28 zO Vu se mc kim, a kod kojih je d '... II knm oprv
110,
P rim e r 9.3: I. ralu nali opiereeenje kOlC mou cia II" opruga spo ljnjeg prrfnika d, - 200 mm, uDulCaIn,... ptr'Q I , - 100 ... bljine , 10 mm, od ~I,ka za opru~ sa dopulten'JII aapo .. _I," 10' I'll Ak o je prelhodna derorm,c,)" jedDe oprup .... - , ta, ugib pod izratunatim opl crc~ njcm1 I) Pomo<'ne vtlil,ne: Odnos d, /d, 0,2 /0, I 1. N I OlnOVll 0'0. wtIIcJ podaci za IX 0,69, ~ _ 1,22 i y - l.l8.
2) Prethodni proratun on osnOVU priblifnih obrazaeD.: a ) ugib fl ' po jednoj opruzi izoosi
f '226 . 10'ys -
.. r.'
ad-
0,690,1' 1,5 10' - 0,00318 m. 226.10' 1,38 0,0 1
b) optercCtnjc kame oprugn moze dOl se izlofj

F - 226 . 10' Is' _ 226 10', 0,003 18 . 0.0 I' - I,04IO'N . a.r,~ 0,69.0,1 2
Provera napon a daje
a~ 226 10'I
a.r/
-
[~ ( h _ o
L) . . y s]_226 . 10'0,00318 [ 1,22 (0,005 _

2 0,69.0,1 2
0,0~318) + 1,38.0,01] _
1,871 10' Pa,
~to je veee ad dopu~lenog naponll 1,5 . 109 Pa. Aka sc ranije proratunati ugib
um llnji mnofenjem odnosom naponll ad/a, dobija se ugib 1,5/1,87 1 - 0,00255 m.

a..r~l
f. ""II ' ad/a -
0,00318
F_ 226 10' Is' [(h o-f) (ho _L) + s] _ 226 10'0,02550,01 '
2 0,69.0,1 2
[(0,005 -0,00255) ( 0,005 _
0,0~255) + 0,0I] _ 8,32 ' 10'N.
Napon pod ovim opteretepJem ie

a~
226'1 [" I) 0'/ "(,

a,.r,2
'0 - -
...
y s - 226 10' 0,00255 [ I 22 ( 0005 " 0,69 .0,1 2
- 0,00255) + 1,380,01 ] - I,50210' P" - -2 S,lO

prakti~no
odgovara propisanoj vrednosti pOl se mol e smlllr:ui da ladovo-
IJava.
Cclokupni ugib nasuprot spregnutih oprug. 1- 0,0051 m ' (- 5,1 mm).
2/, = 20,00255 -
226
9 .S OPRUGE OD GUME
Materijal za izradu opruga od gume su produkti vulkanizacije priroo nog iLi sintetit. keg kauuka . Zavisno ad postupka vulkanizacije dobija sc guma razliCitih kvaliteta. Jed. na od najvat nijih osobina je tvrdoe3 , za lim jaina, mot prigu~ivanja. otpomost prema hemij skim uticajima, otpomOSI peema slarenju , ponaSanje na pov~enim tempera lurama itd . ZahvaljujuCi razvoju Jepaka guma se dobra lepi za elik, iegu re lakih me tala i Icgure bakea . Opruge ad gume proizvode se u obliku oprut nih elemc nata koji se grade na osnovu sherna prikatanih na s1. 9 .28 . Pri konstruismju Dvm elemenata mora se voditi rat un. 0 nekompresibiln osti gume , ~ to znati da guma mote da radi kao opruga sarno aka joj je om oguCeno slobodno defomUsanje , pri Cemu joj zapremina ostaje nepromenjena. Gum a stan pod uticajem dugotrajnog izlaganja svetlu , toploti i kiseoniku (ozon). Opterecenje n3 istezanj e ubrz3va starenje . Sinteli~k.i kaueuk otpomiji je od prirodnog. medulim pri tempe r:l:turi ispod - JOC i on postaje tvrd i krt. Temperaturni interval upo lrebe gume krece se od - 30 do + 85 c (izuzetno i to sarno kratXotraj no ad _ 60 . . . + 220 e. Cuma je osetljiva na konccntraciju napona pa s tim u veri treba izbegavati o~ tre h'ice i prel.a1.e pod uglom bez odgovarajucih za obljenja. KJasiflkacij a gume mi se na osnovu tvrd oce izratenelLSlcpenima Sora (Shore) od o .. . 100. ..; primeni su tvrdote od 30 .. . 70, lvrdota 30 odgovara mekoj gumi a 70 Ivr doj . U tablici 9.6 data je zavisnost gustin e, modula elasti c! nosti i modula klizanjtl ad Slepena tvrd otc.
Tablica 9.6 Zavisnost modu/a E i G i gustine p od tvrdoCc

Tvrdot:l po Soru
Gustina
--,---,
G [MP.]
0.3
0.4 0.55 0 .8 1.3
[t / m
E [MP,]
1,1 ... 4,5 1.6 ... 6.5 2,2 ... 9,0 2 ,3 ... 13 5 .2 . . . 20
30 40
0.99
1,04 1,10 1.18 1,27
SO
60 70
Nllpomcna liZ lilblicu 9.6: Modul ciaSlil! nosli l.3vi ~i od rl1kI O~:l oblilGt k d / (4 . h), gde je d prc!!nik cilindtl!!ne opI"\I.F II h njenll visina. Us lvari k je odnos povr~in!l d'l ' 1114 premB d ' rr ' h .
la eina gume pri iSlezanju . zatczna tvntoe3 , Rm = (S . . . 30) MPa , izuzetno i do 55 MPa . zavisno od vrsle . Prorat un oprug3 od gume VIii se prime nom obraznca 12 tablice
9 .7
227
Obrasel
.-PIA - ' llh

I'P hilA E)
A d'. "/4
f 0.2 h E - f(k) k d/(4.h)
1--"---'"1 :
F
2
A j", d i '1T ' h
-F
T/tAi " i); Ai ;:: 2 ' 1T' ri '
(J
f
r =F/A j
..
'i'-
T
4 '11" C '
If! - 1/,;)[radj
"",0.70 "d (40)
Tmax '" I{J. de ' C / (2 ' s)
'i'=2 T '/[" ('~ - ,i) Gj[adj

"",0.35 nd
T:E 1T ' (, : -
,i) ,Tmax / dc
4 500 0.025 /(35 ' 10- , 0.005) .. 7.14 ' lOS Pa, Ako se naerta dijagnm C dobija IC da je: lnUn.2 tvrdota 58 Sorovih Uc pc:nL
, I mer 9.4 : OdredJlj tvrdotu gume ne oprugc ptcma she mj 2 u tablici 9.6 akojezadBta ILlaF "' SOO N,pomennjej - 5 mm, povri ma Icplje nja A "35 cm 2 (A "' J ' h "" 2,5 '1 4 :: 35), Napon smicanjJ T FrA "" 500 /(35 . 10- 4) - 1,429 ' lOS Pa; it obruca G .. F' ,/(.It , f) '"
IE
I (tvrdo~e po Soru)
218
10. CEVI
10.1 OPSTA OBEI.E2JA
Cevima se sprovode teblostl, gaaovi, para, ponekad ! ~vnta tel. Cevi odret1ene dufine pa se, kada je potrebno, nastavljaju obodima, n&glavClD'la, navrtkama sa zavojn!com ! zavarlvanjem. Niz opojen!h ctvi &l cevn! vod. Na ograncima, priklju~c!ma ! krivinama cevnJh vodov. naIaz& se cevnJ element! na~ltog oblika: ra~ve, lukovi, ukrmjac! ltd. o Cevi ! cevni elementI, koj! se ~esto upotrebljavaju, dobili 5U v~ ustaljeni oblik ! mere obuhva~ene standardizac!jom. Cev! su u ma!!nstvu gotovo redovno metalne: od Hvenog gvol/!a, ~el!~nog I!va, C!elJlca, zatim mes!nga, bakra, kalaja, clnka, olova ltd. Od nemetaln!h cevi treba !staH staklene, gumene, drvene !, nar~to u novij. vreme, cevi od plastlbl!h mass (kapron, devkon ltd.). Standardi za cevi ! cevnu o armaturu (slavine, vent!1e !td.) o o.m!vaju se na skaU nomlnaln!h pritlaaka (tabUc::IIO.I). Nomlna!81. 10.1 Liven. cev sa obodom nim prlt!skom p. [bar] zove 81! onaj prlt!aak za koj! "" raeunaju cevi ! cevna armatura. Stvarn! radni prltlssk u cevi p [bar] mo& b!li najvi!e ravan nomlnalnom pritisku ill niH od njega, u zavisnOltl od toga da Ii su teenost !I! gas koj! prot!~u kroz cevi vi!e iii nife zagrejan!, jer to ut!~e na ja~!nu materijala. Predvidene su tri grupe najvifih dopuAtenih radn!h prlt!saka: 1 - za te~nost!, gasove ! paru do 120'C, 11 - ZIl te~nost!, gasove ! paru do 300'C i 111 - za ~nostl, gasove I paru do 400C. Nomlnaln! pritiscl p. poklapaju se brojno sa radnlm pritisc!ma II IN1'0 1. Npr .. cev ra~unata za nomlnaln! pritisak 20 bar. ( - 2 MPa). mo&
s~
...
229
~ upotrebiti za radn1 prilisak od 20 bara hda lroz nju protl~e
&3\ zagrejan najvik do 120'C ( 393 K). Ako je temperatura gas3 200 ..c, radnl pritisak u cevi ne sme preti 16 bara pn nominalnom prilisku od 20 bara. prema tablici 10. I.Radni pritisak grupe 11 dobiJ3. se priblitno kada se nominalni pritJsak pomnoi.i ~ 0,8, a radni pntisak grupe III kada se nominalni pritisak pomnoii sa 0,64. Za svaki nominalni pritisak propisan je probni pritisak Pp [bolr): 10 je proplsani pnl1sak za Ispilivanje ~vrstoce cevi iii cevnog elernenta (Ispitivanje vodenim pritiskorn). Probni pritisak je mahom za 50% veel od nominalnog. Za radne prlliske ispod 1 bara je probni prllisak za jedan ba r vi~i od radnog. b cevovode u kojima je vakuum probnl pntisk je 1.5 bar.
Kada je temperatura gasova ili . .. . . pare viSa od 400C, moie se upotrebiti ~pa radOlh pntisaka Ill, ali ceVl tada Ireba da budu od materijala izdrzlJlvog I na vlSim temperaturarna, ill se maze upotrebiti cev za prvi v~i
nominalni pritisak.
TabUu IO.l
SlI O.2 _ OboeS1 cevl .. upUv;t&:m u ud~bljenju (p~t.om kanaJu)
Skala nomin41nih prjtisalea

JUS C 85120
I
p,
(bul
I
I
P
I
La abode I
(borl
III
'J
III
p,
u
I c(vl
I
,
I
II abode
I cevl
1 obode ' 11
,
13
c~VI
(bar)
2.0 6 10 16 25 40 6. 110 160 2.10 400 640 1000
1 2.0 6 10 16 25 .0 64 100 160

2.10 '00 640 1000
2
4
2 5 8 13 20 32 .10 80
12)
10 16 25 40 64 100 160 250
10 16 25 .0 60 1.10 2'0 375 600 960 1.100

!16
.J
J bar - IO Pa
200 320 .100 800
I I
I
20 32 .0 64 100 160 2.10
U standardlzaciji cevi vainu ul . . . je skraceni nazi v za nom ' I' o~u Igra poJam n6mmalnog otvora; to . lOa m unulrasnJ' i p t 'k .D ' T1 s u standardlzovani i izvod lZ tih t d d re ru ceVl ... NomU'~~lni otvesan ar nth vred nosti dat je u tablici 10.2.
230
Tnblica 10 .2
N om inalni otvori cevi
D. Imm l
2 1.2 1,5 1.5 3
5 6
8 10 20 25
I,
32 '0 50
(60) 70 80
(90) 100 (110)
12, 200 1,0 (225) ( 175) 250
300 (325)
350
Cevi se obelei:avaju precnikom olv~ra (u nutrasnj im precnikom) i duzinom, npr. 40 . 2500, iIi spoljnim precnikom, debljinom zida i duzinom, npr. 108 . 4,5 . 2500. - Ovo narocito za celicnC" cevi. Uz ove pOdatke stave
/;:
.ci
Cl
51. 10 .3 -
Livcno ccv sa noglavkom
Ija se broj odgovarajuceg standarda i simholicka oznaka materijala, npr. l OB 4,5 . 2500 - JUS C.B5.221 - C.0560. Pod.tak 0 duzini cevi moze olpasti za standardne duzinc. U tablici 10.3 dat je prcgled primene cevi ad livenog gvozda i celikl . 10.2 CEVI OD LlVENOG GVOZflA Cevi od livenog gvoi:tla - uobicajen je nazlv "livene cevi" - upo trebIjavaju se za sprovodenje vode i gasova, rede i pare; one Sil otpornije protiv oksidacije od celicnih cevi. Pritisak u cevima obieno ne prelazi lOb ar. Dve su vrstt:: li\'enih cevi; sa ohodom i sa naglavkom. Podaci 0 Hvenim cevima sa obodom za I D. = 10+500 mm dati su u tablici 10A.Na , s1. 10.1 prikazana je cev sa obodom sa potrebnim oznakama. Obadi susednih cevi vezu ju se zavrtnjima; broj zavrtanja je deljiv sa 4 (4, B, 12 ... ) tako da obod u ravni 5 1 10 4 Nnstavljanje cevl zaltiglavnih asa (verlikalnc i horizontalne) ne .' vnnjem bude oslabljen otvorima za zavrtnjc. Uobicajene su duzine cevi, ad kraja do kraja obada, L = 2000 i 3000 mm za nominalnc olvore D,. < 200 mm, i L = 3000 i 4000 mm za D,, > 200 mm. Za Do > 1200 mm moze bi ti L de 5000 mm.
~_J
231
TebU.. 10.3
Oblast p'i~en! nekih
VTlt
cet:i
VR~A
CEvt
. M'I'''-' 1 Nom'n.'nl prlj~l
pnmenc:
Obi'" _
link p.. tbar)
P (""'J D, (mmJ ("J I 11 1111
I NomhWw prctnik
Standard
JUS
Ccvl,.
n.. lnkom livenc:
Cenlrlfuc.lIno 1h t nt
II ~'ku
I SL I
I ,
,
C.JI.OJO C.J6.101 do 115
SL II
"
.
,
Prob
oi
10 16 10
10 16 10
80- SOO 8J- seo 40-1200
Bel ta'" ZI\'.rc:nc
~L~
C.I2UJ
300-600
1'1.. -
enl sa laYtrcne uvoJnJcom Bel An.
BCI 11'11
ZavICroe
Bet In. ZlVucne Bu h\'.
.I?W (:0003 ~ 12'JO ,,0003 C. 12.)O C.OOU3
~0_'03
32
2';
1/2- 2"
11 '1- 2"
prill-
32 SIlk no 2; hlad .0 nu 32 I - 100 10 2S 100 100
100 80 64 10 25 100 100 100
I/H- 6" 118- 6" 1/8-- 6" 1/8- 6" 1/8-12"

IO-12~O
C.B5-221 C.BS 225
ICcvi sa obodom
QI.lkl: (tvi bu hva
SL 14
g1212 .1213
,, 02 C.I502 C. 121 2 C. "02
I
20 80 6' HO 6. 80 6.
M86.05 1
C.J 1.0 13 C.BS .226 C.BSun C.B;122 CBS.121 C as .OJO C 8 ;.230
.00
4..4-
500 500 500 500
OI.lke ctvl
prccl:r.ne
~z
s".
Obitnc Slroe:o Ie;lerlSine
'-120 '-120 6-2'00 105
Ol,tke enl Oblt.ne HI.dno vu, uv.rcnc tent

Vllulruko
C.\:: no ;1C. ~o 11oro
C. 1212
100 100 C.OS.oro C.055UO C- J 1.030 CCS.UJO C.es .e31 C,P.' .040 C . E~ . O' I O.C6-.l11
G.C'~\2
bJ.dno Vu-
tent
OI.lke
ttV!
bu tn.
Vatenc Vutenc
Vutenc PresoVinc
Cu 99,50
5- 80
4-250 2;-250 25-250 '-2SO IU-125
PruO"lnc
Vutcne
p
CUI cd pollvlnUblorid.
Cu80l n AIMJ(l AIM" M,AI6 ~AI 7

'0
5- 60
PVC
25-250
232
Na.sbvak tabllc:e 10.3 Materi pranica r.azvlaetnja R pO ,2[ MPal . Jal prj tempera turi l} rq
20 200 190 210 260 280 )00 400 110 1)0 190 210 2 10
VRSTA CEVI
SUlndard
JUS
SOO
GI!ltke cev l bel ~I1V;) sa gotantovnnim meh3 nit kim osobina.mo no po\'i!('nim Ie mpc ratu rnlna
C .1214 C .121S C.71oo C.7'OO C 7401
240
260
I SO
170 220 240 230
290 )00 270
I SO
ISO
190
D.1lS 022
HO
Prelaz izmed.u cevi i oboda m ora biti postepen radi smanjivanja kon-
eentraeije napona i livaeko tehnoloskih obzira. Radi lak.e obrade nije eel a
prednj a povrSina oboda iskoriscena kao dodirna povrSina. lzmc~ u dodimih povrsina susednih oboda stavljaju se zaptivaci ; kao zaptiva{: mogu da po-
"
-- ---'-
L_
____ L
S1. 10 .5 _ Nastavl ~ 8nje cevl za\"Oulvonjem (do)': slandnrdnl oblic l ileho\";l)
slute guma, klingerit, k. rton natoplj en lirnajzom, azbest, olovo. !>akar. 01>lik i more zaptivaca dati su u standardu JUS M.C4.100. Najveea debljina zaptiva~a je 2 mrn . Za pritiske vise od 10 at Slavlfa se zaptiva{: u naroata
U Mallnakl
~1~m~n tl
udu'>ljcnJa (s\.lO c); lime Je l.ptlva~ wtl~en od Istlsklvanja. Obllk I mere udubljen]a I od8avaraju~ih Iz~lna dati su II: st~ndordu JUS M.B6 ..027~ Polio se prl ....klap.nju maraju cevl sa udubl]tn]em I IlboNno.m nk.slj~ no pomerltl naj~ se upolrebljavaJu ""vi sa ravnlm dodJmllll povrslnama obod.' sa niwm urez.anih konc:entritnih. ! lebova koJt znatno osigura-
VIJU polauJ zaptlva~a. Za pritiske vi.., od 16 at ""vi sa obodom prove se od feUfnog liva.
'hbU... 10.4
Livene ccui sa obodom

Mere u mm
p",.".
Jus. IUI&O:IO do 053

;'. _ l6 bar .0
O.
10 15 20 25 32
f
2 2 2 2 2
p.. .. 6 bar
8 6 6
1 b1 , 0,1 0,
75 12 35
d
~IIO
M
7 7
--- - - - - -AII2 -------------'0 3 7':' 130 ' 6 10 ? 5 150 18 M AII6 7.5 150 18 M MI6
..
90 I. 50 4 ~IIO 6.5111.\ 16 A\lu 7 m 16 1011 14 to ~I 12 7 14U 18 12 16 7U
60 12 4u 4 MIO 6
-"-&
"'Io,TI-:-T\-=0',\-,'I:-:- -4-7-= : b l-=oC""".TI-zT!-:- I ::- b d : 10 d

90 I.
9,\
p. _ lO bar
.0
14
MI2 6
90 14
M I2
.5
58
Am 6
~I
: ~:~
A\I1
6,5 lOS 16
9; 14
.5
58
~:~
~ :!~:: ~
: ~m
M!~
50
tiS
10
100 125 150 (175) 2UO (22.\) 300
-- -3 12
13 3
7.5 \40 16 8 160 16 8.S 190l 18 ~ IIu! 18
90 4 Alil 7.\ 16.\:ro IIU , AII2 8 18,20 128 1 ,\116 ~.\1OO n 148 AI16 9 210 22
lUI
AilS ~1I6 8 AilS
12'1
133 153
Mlb 8
3 ~.5 240', 20 I7B 8 3 10 265 20:1<)2 8 3 II 295 n 233 8 3 II no 'll 258 8

375 24 "02' 100 2S 5.0 28 615, 30
~lIb 9.52.\U 2. 1&1 All, 10 285 21 ,09 All. IO.! 31526 239 ~1I6 II 340 161264 34522263 8 ~II. 1I.5~70 28 '191
----.
------ ---- - - - 8 M 16 8 MI6 8 AI20 8 M20

10
7,$ IGS 20 102 185 2U In M 2UO 21 133 ~.5 220 2. 158 250 2115 31S 3-10 370
4 M~~ M I~ 8 MI6 8 MI 6
II
12 12 8 MlU 13 IS 16 18 21
8 M 16 8 ~~~ 28 2.2 8 M20 30 1263 12 M20

30 'I9S 12 AI20
26 1811 26 212
-;;0- J
35U
.00
500
12 13 4 14 14 16
Ut
312 12 M 16 -;;- 395 M20 J6\ " AI2U I~ 44528 3,7 12 AI2J m 12 AllU 14 505 30 427 lti M20 .tiS 16 AI20 15 S65 32 ! .71 16 M2. S7U 20 MlU 17 6103. 58212UIM24
UI3i9 12
~ .OS 32 320 12-;rn

.60 32 378 12 S2U:W;.33 16 580 33 .90 16 715.261020
M21 MI' AI27 M30
Napomcmc
tabllcu 1004:
1) NomJnllne Pr"K:nlkc U UIl'Idama po moruOtOltl Ltbep.Vltl 2) Sa z Jt! obcldcn broJ 18vrtuoja, 11 II. d njlbov nornlnalnl preenlk. 3) Znatenjc OIlaUh otnaka vldl 18 It. al. IO.1.
Stika 10.J prikazujc Uvenu ccv sa nnglavkom: glavnl podacl 0 cevlma sa noglavkom za P. - 10bardall S~ u tabUclI O Kada Ie .use<lna cev uvu.5. ~e do dna nagl avka, nablja Ie kalranom natopljcoa kudelJa pa to zaUje olovom. Ovakav n.~ln zopUvanja omogu64va malu pokreUJlvost su.oednlh
234
cev!. K.o zaptlvaf moio se ,upotrebltl I gumenl prsten kojl se navufe na glatki Jaaj ceVl po se cev za)edno sa gumom utisne U olv~r naglovka. Za vi~e prltiske mogu i cevi sa noglavkom bill od fellfnog llva. 10J CELICNE CEVI Cellfne cevi, zbog veee jafine, lak~e su od liveni h l jeftinlje polio rnogu bili vrlo d~ga~ke. - d,D 16 meLara i vi~e - ~ lo znatno smanjuje broj mesta ze. nnsbvlJan) e 1 vezlvanje. One ~u pogodne gotovo za sve ciljeve upolreblji,v e su za ~~e pritiske i mo~ imati, pre~nike prakti~no od najm.: nle do naJv eee vehtme, lako su feht ne cevI mnogo vi~ podloine korozljl od Uvenih, ipak se danas one mogu osposobiti i u lorn pogledu (primenom raznih prevlaka). Standardizacija felie nih cevi odnosl se uglavnom na njihov spoljdnjl preenik; zbog toga se eesto "standardni otvori" ne poklapaju sa unutra~njlm stvarnim precnicima ~elif nih ce vi , poto debljina cevi varira prerna
pritLsku, a spoljaSnji prefnik je standarcUzovan.
Po n.einu dobijanja mogu se teliene cevl podeliti na a) cevi sa uzdu!nirn sastavkom ili uzduinlm bvom: zakovane, zavarene, zaJemljene i presavijene pa stisnute (ufalcovane") , b) cevi bez uzdumog sastavka ili uzdu!nog ~va; valjane i vu~ene. Zakovane cevi (sa uzdufnirn sastavkom zakovanim zakivcirna) upotrebljavaju se za umerene pritiske, sa pr~nicima vetim od 600 rnnl, npr. za sprovode nje vode:ta turbine. Zavarene cevi dobijaju se zavarivanjem uzdu!nog sastavka: elektri~ nim, gasnirn zavarivanjem S8 acctilenom ill vodenim gasom. Zavarivanje se vrli su~elice ili preklopno. "Gasne, cevi" zavaruju se su~elice, Q "kotlovske" preklopno. Gasne cevi, snabdcvene cevnom zavoj nicom (N. 4.1.4.4) rad! vezivanja t upotrebljavaju se za sprovodenje gnsova i vode i u instalacijama grejnnja t a nikako za paru vgeg pritiska. Uo bi~aj ene mere ~esto upotrebljavanih gas nih ccvi date su u tnblici IO.6. Gasne cevi ne prave se dufe od 6 metara. Kot lovske cevi, S8 preklopno zavarenim uzdulnim sastavkom, upotrebljavaju se i za kollove sa srednjim pritiscima pare. U tablici 10.7 dati su glavni podaci 0 ovlm cevima Z8 nominalne otvore D. ::. = 50+ 500 rom; oznake su ave: D [mm] spolj~nji pr eCnik, p. [ ba r] n<>min alni pritisak i & [rom] debljlna cevi, Cevi su obieno od f elika C.1212. Duiina im je naj f~te 4+8 m, Zalemljene cevi upotrebljavaju 50 mahom za porno grejanje, Uzdutni sastavak ovih cevi postife se tvrdim lemijenjem. Cevi bez ~va (Manesmanove valjane I vufone cevi) imaju najliru primenu u pnrnim kollovlma, parnim vodovima i u svima drugim obl",:Urna mdlnst v8 t narOCito kada se radi 0 visokim pritlsClln8. DuUna im Ide do 16 metara I v\!e, Glavnl podaci a cevlma bez ~va daU su u tablici 10,8 I to za nominalne otvore D. = 4+500 mm. Za vi~ temperature obltan fe11k C.121Z ill C.1218 nije pogodan. Tad. 50 upotrebljava folik leglran sa molibdenom i hromom koji ima dovoljnu Izdrlljivost na temperaturama I do 500' C,
235
Tablica 10 .5
Livenp. cev i sa naglavkom
Mere
\I
mm
I D. I D
40 50 70 80 100 12, 150 200
I
8
6
7" 7,'
5.\
6, 86 97 118
L I 2000 i D. I D. I
2,00 3000 2,00 3000 3000 3S/l0 3,00 ' 000 3500 . 000 69
I 11,
126 1.9 162 183 211 239
74
77
80 101 112 133 159 18, 238 265
82 8' 88 91 9' 100 100 103
8" 9 9,' 10 11 12 12
I"
. 000
. 000 , 000 .()OO SOOO
170
2?2
2'9 27<
296
325 353
1 m
1
.000
5000
250
. 000
5UUfI
I 291
TabU .. 10.6
Gasne cevi
Mere u mm I o:olovl:na linutrainji pretnik SpolJnJ I pretnik 1 /1" :i
6
.1\"
1/2" :i/l"
/:)
1'1
20
I" 1'14" )' /2" 2" 25 ,2 38 51
2'/2"
63
3" 76
102
."
.I"
12,
IJ5 17,2 21,3 2',9 33.7 '2,' '8,3
60,3 76, 1 88,9 11 4,3 139,7
Tabllc:a 10 .7 Preklopno znvaTcne ccvi Mere u mm (p. u bar-ima)
D.
,0 60 70 80 100
0
,7 60 76
I p.... 2.6 I
I,S 1,5 2 2 2 2" 2,.1 2,5 2" 3 3 3 3 3
Debl/ina zldll
p.. -6
I p,,=IO I P. = 16 I p._2, I P. - .O
2,5 2,5 3 3 3 3,5 3,5 3,5 3,5 4 S 5 5 5
,9
125
150 200 2'0
300 ' 00
350
I 500
236
' SO
108 133 159 216 267 318 368 '19 470 521
2 2 2,5 2,5 2.5 3 3 3
3
3,.1
' ,5 5 6 6 7 8
4 5 6 7 8
g 11
12
6 8
9
10
14
15 16
11
Taullca 10.8
Cevi bez ~ava (Manesmanove cevi)

)tere u mm (P. u b<1rjnu )
D.
4 6 10
I I a I
D
JUS C 85 .12l
Debljtna zidiJ 1I I D p. - 32Ip. - 40!p. _ ~Olp. _ 64!

I.~
I , DtblJLoa :l1d a 6 I p.:801p,, -100

2 2 2
2~
8 10 12
I .~
I,~
IS
I.
20 2; 32 40 50 (60) 70 80 100 125
ISO
200 250 300

J5j)
40U
1
.SO
500
20 2; 30 38 44 .5 57 70 76 89 108 133 159 216 267 318 358' '19' 470 521
4 '.5 6 6.5 7.5 8 9;\ 10.5 11.5
3 3.25 3.75 '.5 5 7 9 10

11
2 2 2 2.5 2.5 2.5 2,75 3 3.5 3.5 ' .5 5
10 12 14 18 25 30
38
04~ ,5
G
8 9
11
3 3.5 4 ' .5 5 6 7 9 11 14
:m
57 70 7. 89 108 133 159 216
3 3.5 ' .5 5 6 1 8 11 14
2.1 2..1 3 3
3..1
' .5 5 5.5 6 7 9 10
I.
12
I.
12
14
Napomene
U%
tabllcuIO.8:
1) Gde ntma mtra, on~ Ie uzim.ju z.a prvl vett p... 2) Podacl u tabUd vale z.a C.02Oe. 3) Za felik C.121S podad pod p. 31 vdt 11 pro 40. pod p._ IO u p,. - 50 II p. -6-4, pod P. 64 11 p,, -80, pod p.. =80 II p.. 100 4) Brojevt sa z.vez.dlcom prelau u 381 t 432 11 P. - eo
p . _50. pod:
10.4 MESINGANE, BARAHNE I OLOYNE CEVl
Meslngane cevi (materijal; Cu80Zn, Cu72Zn, Cu67Zn, Cu63Z11 I Cu60Zn) i bakarne cevi (materijal: Cu99,50 i Cu99,75) valjllJ u Ie bs .... ill tvrdo Ierne. Upotreblj&vaju se u helnljskoj industriji zbog odlitoe sprovodljivosti toplote, u hJadnjacima i kondenzalorima i, uop!te, u lZm8IjIva~ima. toplote, zatim na motoruna 1 ma!in:un3 %3 spro\-ooenje m.aJl"a zboI mogucnosti da se prilagode oSlnm krivinama. NaJm.nji polup 1aIvine P.... = (3+5) D" gde je D, unulraSnJi pre <uk oo\'i: mar,j" vrednDItI vale za manje pre~nike. Uobi~aiene mefe unose; '<1 spol]n. pf~ruke 5 do 100 mm, za debljino 0,5+ 10 mm i za duiine 3+7 melar . Olovne covi (maleriJal: PbSbl) upot.rebljav.ju se ,bog 0 pornostJ prerna kiselinama u hemijskoj industriji i zbo 6 S3\,ltlJlVOS:J u iruenUD vodovodnim instalaciJama. Uobifajene su mere. z.a pretmk 10+ 125 mm. a za ~ebljinu 1 + 10 mm.
10.5 CEVI OD PLASTI CNIH MASA
Ce\; od plastinih m:lS3 iaaduju se od lvrdog polivinilhlorida (PVC tip 100), peema JUS G.C6.502, od polietilena i ad akrilonitril-butadien-stircna (ABS) . Ovi materijali odlikuju sc malom guslinom lP =- 1.4 . 10 3 kg . In -3), modul elasticnosti im je E = 3 CPa, jacina Rm = 60 MPa , a Icmperatumi koeficijclll lineamog $irenja Q = 8 . IO- s C- I Primenjuju se za podzemnc vodove za pijatu vodu za pritiske do 10 bar-a i za otpadne vode za pritisak do 4 bllr-a , zatim U1 transport naftc, mleka itd. lzraduju se u raznim duzinama i to od I , 2, 5 i me mctarli. Cevi se proizvode sa naglavkom (51. 10.3) oa jcunoj strani pa se vezivanje u ccmi vod \'I1 i taka !to se kraj cevi na kame nije nagJavak stavlj a u naglavak druge cevi. Za zaptivanje slufe prstcnovi od kaucuka otpomog na starenj e. Spoj ni clementi su kratke ce vi sa obodom i sa nnglavkom , od plastitne mase iU sivog liva, zatim ..T" kOnladi, redukcioni komadi z.a prelaz sa jednog pretnika na drugi i lukovi
(sl. 10.13).
Glavna odlika ovih cevi jc mala m3S:l i s tim u "ezi olak!ano sklapanjc, zatim ctpcrnost no korozij u i mali hidraulit ni ot pori zahvaljujuti g1atkim zidovima . Sem loga otporne su na mineraJna ulja . masti . benzin i kiseline pod uslovom da je temperatu ra ovih fluida najvi~e do +40C. Nil tempe raturi ispod oDe ccvi postaju kr te pa su tada osc lljivc
na udar. Dimenzije cevi propisane su standardima JUS G.C6.50 1 i 505.
M u mm ere Nominalni pw!nik d j Spoljni prc~nik de

Pre~ nik
TabUca 10.9 Vodo~'odJ1e cell; cd piaslicflih maso

50 63
80,7 0 ,854
n:.g1avk:a D
65 75 92,8
1.21
Masa [kg / mJ
80 90 111 ,6
1.74
100 11 0 136 2,6
125 140 172 4 . 16
150 160 195 5,46
MCIe u mm
TabU .. 10.10 KOfUJlizacione cevi ad plasticn'-h maso

105 11 0 128 1.64 11 9 125 145 1,93 152,8 160 191 200 216 .2 4,59
237
Precnik d j Prccrtilr:: de PrdnikD
Mas:. (kg/ m]
174.3 2,88
250 283 ,3 8,33
299 315 352 ,1 13,53
380,4 400 444

22 ,35
4 75,6
~OO
551 36,31
599.2 630 691 ,6 50,05
N, po rnena u
Z lablku 10.10. Nommal m prccnik ovih cevi je spoijni prccnik de.
238
10 5 CEVI 00 PLASTI NIH MASA

(t'f1
od
Jl::, c..;
(to O:,
L... ruh "IW llraJuJu SC od tvrdeg polJvinilhlorida (PVC tip 100). prema od poLet.J~n.a) od tl:ri.1orutrilbulddlcn-stircnn (ABS) . Ovi materijali 00
0:
J.:UU tt: 00 \Ir. i lC'mpcnluml kOtfi..::ijent linelnlcg ! irenja Q' = 8 . IO- s 0(- 1. rl'llDlmiU~ K 'J POdUTUJlt YOOOyt 1.1 plJlCU \'oou La pntiske do 10 bar-a j za olpadne vode' u pntl\d do 4 bJr-.a.. ",lUll l.il traruport nanc:. mlekll itd . luaduju se u ratnim dut.inamA 1 to ad I ~. 5 I \-u,e mHlfll (eV) se proizvode sa naglavkom (sl. 10.3) 113. jcdnoj llrara PI It "Ul~Jn IC U CeYru .,OJ rni take Sto se kroj ccvi n3 kome nijc nagJavak slJvija U fU: 'uk Jf'\.Ilt "e\01 La l 3ptl Vanje stule prstenOvl od kau~uka olpomog oa starenj<". Spain.. eitmcnlJ 'JU kr~tke c(vi sa obodom i sa nag.!lIvkolll, od plaslicne masc jli sivog UV3, l.lb'll .,1"' komadL redukcioni komlldi za prelaz su jednog preCnika na drugj i lukovi
.1 nulom ,oI'lntJnOOl tp
1.4
10> kS
In -').
modul elasticnosti Un je E = 3 CPa,
1.1 10 J.11
GLHlU odlih o\-lh vi J( mala m.ua i slim u vezi olakSano sklapanjc , zatim otpornoll nJ korollJu i m.t.h hidraulttni otpori Lahvaljujuti gl:1tkim zidovima. Scm togJ o(por ne ),J PI mmerunJ ulja, m.1.SlJ. benzin i k..istline pod uslovom da jc temperatura ovih llm.lI IUIJVht do T40"C ~J lemperuluri ispod OC ..:evi postaju krtc pa su lad:! OSl'tijlvl' nJ uJ.I1. DuntnlJje cevi propisane su standardima JUS G.C6.501 i 505.
\tnt
II
mm
T.b~ca 10.9 Vodomdne UJ'i od plastienih nUlsa
~'-'aunalr'il
prctnli oJ
t
50 63 80.7 0$5'
65 75 92 .8
80 90 11 t ,6
1.74
100 11 0 136 2,6
SpoljfU ptctrut d
125 140 172

4.16
ISO
100
l'rKn.k n;.pafb D
195
SAb
.1U>o '",;rn'
1.2l
\f,,~ II
mm
Tablic:J 10. 10 KQflQlizacion~ cevi ad pUzstien;h masa

105 110 128 1,64 119 115 1'5 1.93
152 ,8
PrcCruk d. Putruk de. J,ctn.k D

'IN
191 200 216,2 4 ,59

>
237 250 283 .3 8,33
299 315
380 .4
4 75,6 500 55 1 36 .31
160 174,3 1,88
599.1
630 691,6
~O,O5
'DO
4.$4
[kJlmj
N..IpomtnllU ubhcu 10 10 ' N . I . . omma OJ prctnik
352,1 13.53
22.35
OVlh
cc.vi JI.'i spoijni prctnik d
>
238
10.6 NASTAVLJ ANJE CEVI
Za sastavl janje livenih cevi slui.e obodi i naglavci. kako je to vee uneto u cl. 10.2. Medusobna veza celicnih cevi i veza celicnih cevi sa arm aturom maze biti r azdvojiva i ner azdvoj iva. Nerazdvojive vezc ostva ruju se zakiv~njem
zavari vanjem i lem ljen jem, a r azdvojive u potrebom obada, cevnih navr~ taka i naglavaka. - Med usohna veza cevi m oze biti i okretljiva (zglav-
kastal Lemljeni nastavci cevi retki su i sluze sarno za sporedn e ciljeve. Zakova ni nastavci (sl.lOA) upo~reb l javaju se kad a su cevi velikog precn ika,
i to uglavnom za sprovoden)e vode
II
turbins ki rn instal aci jama. Zavareni
nastavci danas se najvise upqtrebl javaj u; oni su se dob ra poka zali i u instalacijama visokog pritiska. Upolrebom zavarenih nastavaka smanj uje se broj cevnih sastavaka sa obodom iIi naglo.v ko m, 5to zn:lt no olaksava nadzor nad cevnim vodom. Na s1. 10.5 pokazana su dva tipa zavar enog nastavka: jedan sa nepromenjenom i drugi sa pojacanom d ebljin om cevi n a mestu sastavka. Oblici zavarenih sastavaka obuhvaceni su standardima JUS M.B6 .025. Vezivanje ceVl pomocu oboda ima najsiru pr imcnu u masinskim instalacijama, cak i pri visoklm pritiscima 1I cevnim vodovima. Veza je pristupacna i hermeticna, ali skupa; ona nije pogodna k3.da zavrtnj lma koji pritezu susedne obode preti opasnost od korozije. Obodi mogu biti pr icvrsceni za CE'V iii slobodni.
--rr_f
r
i
I
I
r
I I
51. 10.6 - Prlmerl vezivanja eevi sa obodom putem uvaljh:a nja
Obodi mogu bili pricvrsceni uz cev: uval jivanjem, n~vr.tan) em ~a z~ vojnicu, zavar ivanjem, zakivanjem i lemJjenjem . LemlJ enJe 1 zakivanJe
239
.. u upotrt:bi, III VI:;(' pnt.i~ ~lcupotr~bljivi: Uvaljivanje ..J ubodom :tIl ~~ [Cle lzvodl za CCYI deblJe od 10 mm. -t!fi pnmer.) u\'JljanH: ced, U ~bode; u donja.. dVe: pri_~ ~ il~ :)
mt.'ra pojatann]e Slgurnost veze time sto je oboci JO$ I posavrnut odn . privaren liZ cev.
i _. . ,
~..:..._ _-+I....!.I.....:._":"'-"'--
.......-'
(sLID ). i pri visokim pritiscima. Obodi sa I za\'oj nicom (s1.l0.9), na vrnuti nil kraj cevi I podesni S ll i za te~e uslove rada; ~esto s~ I 1 _ Vwvan!e revl 1i.vari-ovakvi obodi pri varuju n a kraju.
I'm
,II I
!\JTl)\
vanj cm na razdvaL sast.lvljanjunaroeit oacin. Prilikomkasnijem janja uklanja se sav u koji se pri ---_ panova zavaruje. Zavarivanje
. 3. sl. lO.7dnt je primer cevi vezane zavari-
cclog trup' oboda da lo je odlicnc rezultate
n2 Inf."Shl II
(ptlJikon r lst41Yl;a nja vo: trcba uklonlli)
/
/
/
I I
Sit ('I b -
Trup oboda, z.lVaren U% c:ov
S1. 10.9 Obcd n av rnut na krn; ceVI sa z<l.voJnico m
51.10. )0- Prlmen ntllt av1) an ) a cevi primenCim sJobodnih cboda
240
Slobodni obodi upotrebljavaju se narocito pri visokim temperaturama i pritiscima. Cev ~e mo!e ~iri ti i skuplj ati nezavisno od oboda pa je uUeaj naprezanja ad taplote znatno oslabljen. Nekoliko primera cevi sa slobod. nim obodom dato je na 51.1 0.1 O Propisane mere za abode za nonainalne pritiske PIt = 6; 10 i 16 bar iste su kao za livene cevi u tablici 10.4, 8 za nominalne pritiske p.. = 25- 40 1 64 bar-a mere su date u tabl.l0.9. Celifni obodi 5U obifno od felika C.03Sl i C.046J i od feli f nog liva, narofito ZJ vl.!e pritiske. Obodi su redovno okrugli I snabdeveni otvorima ' .B.zavrtnJe fiji je br?j d.ljiv 5a 4 (v. fl.lO.2); za ni?. pntlSke obodl mogu bib I ovalnl sa dva III trouglasU .. trl otvora .. zavrtnje. Osnovne mere za prikljufivanje cevisa obodima date IU U tat-liellO.IO,
TaI>1Iea 10.11 Standardnl obod.
Mere u m m
Prema JUS M.st.OS.; OM 1 017
10 15 20
2
2 2
2
40 50 65 10 100 151) (II.; 20J

J,Jo)
32
25
2
3 3 3 3 3 3 3
65 90 16 6'5 9; 16 I ' 105 13 7,.\ 115 18 7,5 140 20 8 8\ S'.\ 10' II 13 14 1.\
1~
4 4 5
61, ~1
" RI 10l In IJ' 158
4 4 4 4 4 4 ' 8 8 8
,111 2 ~1 1 2 MIl
~1 1 2
hllE
M ,I, MI l Mil M 'I
6 9) 6 Y 6, 10 I II 7 14 ' 15 16 18: i!~ 23 21 30 35 31
lu 10 18 18 18 18 20 12 24 24 26 18 32 34
'0 45 58 61 78 81 102 121 138 158
4 4 4 4 4 4 4 8 8
loll ,\II loll: MI '
8 8 9 9 lu 10 II I 'J
100 20 105 2J 140 24 170 180 21l.j 2 15 26
40 45 65 85
4 10111 4 ' 10112 '

1
4 10118 4 10120 4 10110 3 10110 3 1 10110 I 10124 3 3 12 12 12 16 16 10127 10130 10130 10133 1013] 10133
Ml, '20 9l
150 \I;'; 185 lOO 231
20 22 24 26 2;
7, 8 8. 9 M J( 10
~\24 12
loll loll loll loll ! 10121
26 115 28 13J 250 30 16"
125 3 12
3
~ ;~ 18 188
I~, 30 218
B3 il
12 ' l8' 5j' ti2 IJ(
8 8 32 218 I I 34278 12 1 3; 12 39~ 10 150 16 505 16 _15 20
.,,24 II
.'1 14 13 fi12 . (4
188 8 M2 JJ 218 8 10124 14 :60 12 M2, 15 2;5 12 Ml 16.
29; 34 18; JH 36 1I5

315 40 245 415 42 210
2.10 3
4 2" , 50 4 21 41?J .. "] ~ ')1;:) 4 29
36 4J H 48 52
.' no
,\\l 7 16 ' 5 J! 345 12 .\I~ I ,\\27 II 515 42 410 10 MJ 19 5~C 46 461 16 , M1 .\133 21 GoO 50 .sJ5 16 ; M ~ ~ .'\ 3 .1 2 1 7755161 5 2J , Ml,
19 470 46 325 11 5.)0 52 JI~ 23 .00 56 4J5 1oI3ti '26 tHO liO 4R5 10139 1' 31 ~OO 61 590 20 1 10145
N.., pomE' ne uz ta bUcu 10 .1l.
1) Sa z je obeleten broj z&v rt anja. a sa d n jihov pretnik, ostale oznake date IU na sl. 7.1. 2) P retn lk da t u zagl'ad l po mosut nosti lzbegavatl. ) PCl<bci z.a P1 '" 2S bar-. odnosc sc na obode od SL, a. za Ptt - 40 i 64 bata od CL..
Zavr tnj i za p ri tezanje aboda mogu biti normalni iIi istegljivi, npr. sa dve na vrtk e, kao na s1. 10:7. OvaJ drugi oblik je bolji za viSe pritiske. ier je zavrtanj ela s ti~ niji i manje je izlofen uticaju koncentracije napona; prefnik stabla zavr tnj a d, manji je ad pre~nika jezgra dl i obi~no je d.= = (O ,B+O,9)d, . Zavoj ni ce su oblcne ii i fine, Fina zavojnica je pavoljna zbog relativrio veceg prc:~nika jezgra pa je moe nosenja veze veea pri istam pre~niku otvora. Cevnim navrtkama. se sastavljaju cevi manjeg pretnika, npr. u insta.. Jacijama vodovod3. i cen t ral nog grejanja. Krajevi cevi i cevna navrtka sna ... bdeveni su ccvnom zavojnicom ; hermeti~nost veze postife .se iii neposrcd
241
lIiln nl.il"gnnjm zavojnice koja je tada .n: ~.lo konic.na, i1~ u ~eta ll jem. n ~
topliene kudel]e medu zavoJke. Mo~ b,l, , Z1sobm zJ pl.'vac, na krJJeVlrna navrlke ili izmedu kraJevo cevl. Sh ema vezc pom?cu cevne !'3vrtke dala je na sl. 10.11. prJ raskl apanJu Ireba j e~nu cev aksijalno pomerali. To se mor// / / ////, ie izbeCi kad a se na jednoj cevi predvir/ / / di mnog o duza zavojn ica pa se pri od-
."'"'"'
.-
- - - - - .V/ /,
.-
vrtanju na\'rtka krcce po njoj; radi osi-
r/ / / / / / / ///I
"'''
guranja cevne navrl ke polrebna je u ovom sluea ju jo jed na nav r lka - kao osigurae. Na s1.1 0. 12 dal je primer vezivanja cev i dvema nav rtkarn a prema
'\
JUS M.B6.4 30.

Vezivanje cevi .,aglavcima upotre-
51. 10. 11- Cevna navrtka
biee se meslo oboda kad a ima opasnosli d. zavrlnji slradaj u od korozije. Osim za livene cevi (eI.1 0.2) mogu se naglavci l'potrebiti i za celicne cevi; tada su o ni U OS no vi slicni opisani m naglavcima za li vene cevi.
-tJ--j ._ ._ .
51.1 0. 12- V(>zlvanje ccvl dVemil nav rtkama za pretakanje ter:nlh goriva pomoc:u gumenog ereva
10.7 CEVI NAROCITOG OBLIKA

Ce.v~ im~j~ n..a~oc~Tte ob.like U k~i v in a r:na i na mes ti ma, gclp s u potrebni ogranc, , pnklJuccl. ~. ekohko takv,h obllka pokazano je na 51. 10. 13; tako
- -7K- I
bJ
vi
g}
dJ
eJ
51. 10.13 _ Raznl obllel cevi
je a-pr~ vougJa racva, b-kosougJa raeva, v-J uk g-reduk tor d- kole no, e-ukdn;ak ,td . (v" JUS C.JI.440, zalim 470 do 476). ' dut . Zbo~ ~afeJanosti izduiuju se cevni vodov i, ulol iko vis~ ukoJiko su
1 1 U 0 1
o Je telnperaturska raz ll ka vec a. 2 3 manit> tempe raturske
242
hbU 10.12 ..
Ol!mo vne mere za pri klju ~ke c:e vi Be obodom

M ere u mm
Prema JUs M.aa.oaG+1IM
D IP,. ' ,5ba' i p, -
D ld . ,
0,
I d, D, 1 D, id D, l d, 1D, Id, D, l d. D. ld 0, 1 ",1 , . "II,S

11 ,4
p ,O 6 b'1 " bar P"' 6b'1 P.-'Sb'~P~~Ie, ' 64I>'t-"'OOb. P, .,...,.' 60 65 15 85 100 I.
10 IS 20 '5 32 40 SO
6.~
SO 55 65 75 90
II ,S II,S
14
I, I.
18
"
60 1. 65 1. 75 14 100 18 110 18 125 18 145 18 160 18 190 23

SS I.
1~
125 ISO 200 2SO 300 3SO . 00 SUO 600 700 810 21 800 920 30 900 1020 30 1000 1120 30 1200 1320 30 1400 1520 30 1600 1730 30 1800 1930 30 2000 21 30 30 2200 2340 33 1 2400 2540 33 2600 2740 33 2'00 2960 36 3000 3160 36 3200 3360 36 3400 3S6O 36
100 14 110114 130 IS ISO 18 170 18 200 18 22S 18 280 18 335 18 395 23 600 70s 810 920 1020 11 20 1340 1560 1760 1970 2180 239U 2600
495 23
445 23 23 21 21
30 30 30 33
36
36 39 42
42
42
28 1o '8 302o 4. 3120 48 343 o 48 3640 48
11 0 18 115 18 145 18 160 18 160 18 180 18 180 18 210 Ig 21 0 18 220 240 23 24U 23 250 27 27 295 23 295 23 31U 27 3SO 23 3SS 27 310 30 400 23 41 0 27 430 30 460 23 470 21 490 SIS 21 525 30 550 33 620 21 650 33 660 36 725 30 170 36 710 36 840 30 840 36 815 39 42 9SO 33 9SO 39 990 48 1050 33 1050 39 1tJ\j() 48 1160 36 1170 42 121 0 56 1380 39 1390 48 1420 159U 42 1590 48 1640 56 62 1820 48 1820 56 1860 62 2020 48 2020 56 2010 2230 48 2230 62 2300 70 10 2440 56 2HO 6j 2650 56 2650 62 2850 56 2850 62 3070 56 3190 62
60 i ' 4 65 14 75 I. SS 14 100 18 110 18 125 18 145 18 160 18 190 23 2'/0 27 2;0 27 320 30 38S 33 4SO 33 510 585 670 795 9.10 1030 1140 1250 39 42 48 48
70 1. 70i " 7S 14 75 14 100 18 100 18 100 18 100 18 125 13\ 165 170 200 125 145 170 180 27 210 240 30 2SO 280 33 290 345 36 300 400 36 430 460 36 SOO 585 70S 82U 935 23 23 23 23
70 I. 75 I. 100 1& 100 II
'3 125 73 27 145 27 27 175 '17 27 1&0 27 30 210 30

13 250 33 33 290 33
36 5'5
1460 62 1680 62 1900 70
56 11 10 56 1290
56 1050
39 .30 '2 42 SOO .2 39 S60 48 42 620 48 .8 160 56 56 815 62 .16 1020 10 62 62 70
36 360 36
3600 3110 36 3860 56

Napomcne uz tabllcu 10 . 12:
-
1) Dt je pretnlk arednjcg (o$Oog) kruJIl Ulvrtnj R, ell p~ otvora LA zavrtnj.l u ualcunos ti sa o:r.n akama na 51. 10.1.
2) Za priliske p .. ;;i 2S bar

J) Zn pritisak p" ... 25 bar
podnci
&e
odnose na C(!vl od llvenoe CVo!da.
llva .
4) Za priti ske p" a 40 ba r
I D. ~ (;00 mm padaet $C odnOle no cevl od eellfDoC

liO&ac l IOC ndn~ l;.o mo n3 ccvl od
eeUtnoc liv3..
243
razlike i krace vodo\"e moie se ovaj uti~aj izravnati u .~amim. ~astifnim ti. "ma na sastavcima (guma, azbest ltd.). Kad. to nile do volJno, ume~ap \!&C'1 ,'ni vorl luk ill koleno iako orn ne bl hIli stvarno pace se nat:1erno u ce . .. ' t k . ti . tr~bni; luk i koleno imaju izYesnu elasl1cnost pa se a 0 uravnava u cal
:-...
I
I I
I
/
I
I
(
~
- '-
S1. 10.14- Kompcnzacione cevi
Sirenja. Ponekad se cevni vod sklapa tako da bude u hladn?m stanju i zloien prethodnom istezanju kaje u zagreJanom stanJ u ~~pusta . ~a veltkc temperaturske razlike i velike, ~ui.ine vo.do~.a s\:e ovo r:~Je dovollno p~ se stoga, lada. upotrebljavaju za lZJednacenJe SlrenJ3 narOClte kompenzaclOne
5U O .15- Oblic.i savitljivih cevi
cevi koje su elasticne i lako se prilagodavaju - skupljaju i sire. Na s1.l0.14 data su dva oblika kompenzacionih cevi. Kompenzacione cevi s u ad mekog celika ill bakra. Za izravnanje uticaja toplote mogu se upotrebiti i pozaunske cevi, tj. cevi kaje klize jedna u drugoj; u osnovi je ova reSenje odlicno, ali je prakticno tesko obezbediti potpunu h~rmeticnost na povrsinama klizanja. Kada je rastojanje izmedu rnasina iIi" ure<.1aja, vezanih cevirna. promenljivo, uJ50trebIjavaju se savitljive cevi (metalna creva). Ove se cevi prave od celicnih, bronzanih iii mesinganih spiralno uvijenih traka talasastog iIi zglavkastog (" falcovanog") oblika - sa medusobnim preklapanjem susednih zavojaka; izmedu zavojaka proteie se najcesce zaptivac. Primeri savitljivih cevi dati su na s1. 10.15.
10.8 PRORACUN CEVl

su glavna zadatka proracunavanja cevi: 1) proracunavanje unutr.snjeg precnika cevi da bi potr ebna koliclnu teenosti, pare ill gasa magla proci za odredeno vreme i
244
D v~
se
prlUsak u cevl. K.d se s.a Q [m'/s] obel.ii koli~l na teonos ti, gas. ill pare koji proll~ kroz cev 7a ledan sekund l a sa v [:nJs] srednja brzina praticanja dobil:e
jz jedna ~i n e
1
,2) prora~un~vanje deblj ine ccvi s obz irom na materijal i pretnik cevi
4
Izraz za
p rara~unavanj e
D'n ,
v =Q
unutra!njeg prccnika cevi
D Q ,-2V
Ovako proratunati
nV
[m]' '
p re~n ik treb a saobraziti standardnim nominalnim otvorima cevi. Kaa prihlifne vrednosti srednjih brz ina 11 mogu se usvojiti
za vodu u ulaznim cevima klipnih pumpa

za vodu u izlaznirn cevima klipnih pumpa za vodu u ulaznim cevima obrtnih pumpa
za vodu u izlaznim cevima obrtnih pumpa
za vodu pod pritiskorn z. vazduh

za komprimovan vazduh za zasicenu paru za pregrejanu paru za gasove u motorirna
Debljina cevi
ra~una
1 + 2 mIl 1 + 1,5 mil 2 5 +- 3 mil 15 .,.20 mi. 16 .,.20 mi.

1
0.8 + 1 mls
25 .,. 30 mi. 20 .,.30 mi.
40 .,. 50 mi. 20 + 30 mls.

ra ~ u na
bljina kollovskog lima (v.
se po slil:nom abrascu po kame se ~l. 5.2.2)
i de-
u - --~ +c,+c. [m; 2 pO.l" 'l' SF
D,p
gde su:
D, [m] p [Pal RpO 2 a[Pa1 . SF -
unutraSnji pretnik cevi,
nominalni pritisak, napan na granici razvlaeenja na te mperaturi ~C (v. t.blicu I03), stepen sigurnosti u odnosu na granicu razvh~e nja . Za cevi sa atestom: za mira n protok fluida,
SF = 1.6; za protok sa udarima SF =1,'; za ccvi bez atesta: za mi ran protok fluida bez udaro. SF :::111,8; za protok sa uda rima SF :a.;2. dodatak zbog netacnosti izrade, odn. toierancija u proizvod nji. Za cevi be? sava cl= (O,OO85+ 0, 022) 00, gde je OD prvi Nan na c!esnoj stran! U ob!'ascu za deblj inu cevl,
bez udarR
Ct
[em1 -
245
co [m] _ dodatal< zbog trosenja i korozije u vezi sa vekom cevncg vuda. Z3 celicne C7:--' l C 1 ~ O.~OI m; ~ \'0-
dove bez trosenja i kOrOZl)e ('1od o'/l za ul.J.e za podmazivanje i 51) .C!=O; za vodove u hemlJsko} industriji moie bltl ~> 0,001 m.
Koeficijent sJabJjenja Unasi 1 z;a cevi bez s a v a , . _ =0 7~0 9 za cevi uzdui zavarene (za Jednostrano zavarene cp<;I I" d t =07 - za obostrano Z3varene ili zavarene)c nos rano na b~k3rnom podmetacu fi)=O,8; za obostrano zavarene, zarene i ispil?ne ~=O, 9),
,=
9=057+063 za 7.ako\'ane cevi, sa jcdnirn redom zakiva~a. nopuS1~ni napon za' cevi ~d livenog g\'oida iznosi . 11. =2.~ MPa. Ob?d . JC optere<:en silom F~ koja ga savija. 1z momentne Jcdnacme za saVIJanJt:
~-----<
F'a= - - - u;1
D'nLl
jednacine
F'c.: D'n P _~ 1
izlazi (sl.lO.16) d. je debJjina abada
b=
11 Jl5',.Pti [m]
Y 2D'Odl
SI.l0 .16-
0'
gde ie: D. [ro] p (Pa)

D'lm)
srednji preenik
pre~nik
zaptiva~a,
nominaln! pritisak,
mesta ukljestenja, cJf [pa] - dopusteni napon za savijanje, a lm) - rastojanje ose zavrtnja ad mesta ukljestenja. Sila F' u zavrtnjima racunata je za srednji precnik zaplivaca V,I po!to pritisak u zaptiv2~u pribliino linearno apaea od unutrasnje ivice ka spoljaSnjoj. Aka se, sa malom greskom. us\'oji da je D,., """ D ', dobija se pribliian obrazac
b :::::
aO"pa 1 mJ.
2Cd!
Nominalni pritisak odreduje se na osnovu proracunskog radnog pritiska Ulvisno od temperature. Radni pritjsak p" obitno zadan, poveeava .:e na rae-un gubitaka pritiska u cevnom vodu pa jet prema tome, proracunski radni pritisak uvek veci od radnog pritisk<l na izlazu iz cevnog voda
p= p, + Llp
246
goo je Ap prltl.sak potreban .. Avlacllvan}e otpc:c. priltrul I n kroz ceVDI vod: aD II uJda
Ap-r;~P"' [PaJ
2
9
\
gde Ie: ~
koeflclje1t
\
7
\
\
,
\
\
./
o [mi.) p [q/m'l
otpora, brzina proti-
6
5
/
\:t
I
\/ \CfJ
,,
"
eanja, gIIIIIna
tluld&.
cev ~oo1 ~ -)JJD"
Koefidlent otpora -
za pnvu
gde Je: ).
ltoeficiJent koJI p~ Eberl"" tm.:.I
,
J
l.-O.Ozoe,
I [m) dnfln
en!,
D, lm) - UIlutrdnjl
probUk ceovI. OstaIe vrednooti koeficijenta otpora ~ date au u dllagnmll 2 na sL IO .17. P rim e r iO.!: Treba izraNnati prorafunski radii! "pritlJak za dobavljanj. kollfine Q-loo m'/h b 1edne vocIe na vislDu od 50 In. Du!IDa (J\. voda Je 100 m. U YOd au II5)0 klJul!ena 2 oblfDa venllla I 4 ~ JOO 0 100 200 kolena pod iO". UnoJeDa Ie (mmJ-bnlna stNjanJa 0 - 2 mt. ~ prttlab poSl. IO.IJ _ Koellcljent otpora ..v!mo ad protnlka c:evi (bin 1: za oormalnl ventil 'p nma aL l1.3!1, mbno za Avtamvanj. 011"*0 lain 2: q venW prana aL l1.3b, krtn S: D za aun, krtva t: u luk. lain I: D c.. cnd dulioe u c:rmom YOd\I 10 ED. i lain I : q ,u.o4 4u.t:me 100 m
I~
'0
--- --a.
Ap-().l/D,+ 2!..-.+
+4!.-)~ [Pa]
Preauk cevl D, Jednak Je
2
D,- ,/iQ _ ,I
y."
Y.MOil]
4100 _O,ISlIID.
U.".ja '" atandardnl prernlk D, J 50 mID. KodIrljetlt olpora 1;....M.-~,4 (v. d1JlI8rwn no !l.1O.17), Koo.!icl~"l oll"',a ~- O ,~ (v. d1jagram no 51.10.171, IUltina vud" p - I WO kg/m', po le, prema !.orne I1p _ [ O,D201i
Radru
p n tl ~k.k ~~
l lW
100 +2 ~,4+4 0,$ ]1000.2' -$3000 Pa.
siJ.vlaOivanje vlsinc h=50 m iznosi
p.= /i py=50 1000 9,81 = 490500 Pa.
Prema tom!: je proTa~un~-j radni pritisak:

p z p, +6p = 490500 + 5300 _ 54350U I'a _ 5,435 bar.
248
11. CEVNI ZATVARACI

11.1 OPSTI POGLED Zatva ra ci imaju zadat ak da 'c if ;!osti, gasov3, pare itd.) kroz cevi ~r{~~ 1 e ~ sck~ce proticanje fluida (let ciji i naeinu delovanj a razlikuju s c ~o~e a Je potrebno. Po konstrukpriklopci, zasuni i s lavine (51.11.1). e In osnovne VTste utvaraca: ventili,
- -f oJ hJ
-I
91
51.11.1- Shcme osnovnih vrsta cevnih zal\'ara ~a (a-vcnW, b-prildo~c. . v-z.asun, g-sJavina)
Ventili (sl.l1.ta) se krecu upravn o n a cavan sediSta Oei.iSta) bez klizanja, tj . odizu se sa sediSta. Nedostaci su ventila sto daju vel.Jke otpore pri prot ica nju zbog promene smera strujanja; u novijim konstrukcijama ovo je znatno ublaieno, pa cak gotovo potpuno otklonjeno. Zbog naglog zatvaranja i otvaranja prolaza ventill su resta uzrok jakih udara pokretruh masa u cevnom vadu. Duzina ventilskog zatvarata je relativna velika, a visina im je s r azm erno mala. Priklopci (sl.ll.l b) se obrcu aka ucvrscene ase i, otvaraj uCi prolaz, ne izazivaju osetnu pramenu smera kreta nja. Oni se odlikuju !'rostom kon strukcijam. Krecu se po sedistu bez klizanja. Zasuni (51. 11.1 v) se krecu paralelno sedistu, uz klizanje, upravno 1Ll uzduznu osu cevi j retko se krecu kruino. Otvaranje i zatvaranie prol:u.a ooze b iti i vrlo laga no, cime se m ogu izbeei udari pokretmh masa u cevirna. Zasuni om ogucuju n eposredan i pray prolaz bez promene pra\'~ I< retanja i go tovo bez poveeanja otpora. Duzina im je mala u pored.e.nJu sa ven tilima, ali im je rad i odizanja polrebna velika visina. Glavnc su m :Vle
2-1 9
zasuna: teska izrada i jako habanje zaptivnih povrsma, i velika sila potrebna za odizanje. Z3Suni se mogu upotrebiti sa uspehom i za najvete preseke cevi. Slavine (sl.ll.lg) se obrcu u sedlStu LIZ k1i7.anje i imaju otvor u svome trupu koji stvara prolaz. One su proste i jeftine, :1 upotrebljavaju se za male preseke; daju prav prolaz bez skretanja. Mana im je sto je polrebna relativno velika sila za obrtanje i sto se brzo habaju zaptivne pavrsine; osim toga, tesko je odrlavati henneticnast. Pod du zinam zatvaraca razume se duzina u pravcu ase cevi, a pad visinom - dUl-ina upravno na osu cevi. Kr~tanj e zatvaraca moze se ostvarili: 1) rueno, 2) 3utornatski pod uticajem razlike pritisaka sa abe strane zatvaraca 1.1 cevi i 3) prinudno-mehanicki - pomocu mehanizma koji nnjcesce periodicno U odredenim vremenskim r azmacima pokrece zatvarac. Zatvarac mora na prvom mestu da obezbedi hermeticno zatvaranje, a zaptivne povrsine moraju biti pristup3cne r<\di odrZavanja: drugi je vaian uslov pri konstruisanju zatvaraca da skretanje toka pokretne mase i promena preseka proticanja budu sto m anj i. Ovde su izneseni sarno opsti pojrnovi 0 svirna zatvaracima, i glavne karakteristike zatvaraca za cevne vodove, a proucava nje zatvaraca sa drugim namenama ulazi u sastav drugih predmeta (motora sa unutrasnjim sagorevanjem, pumpa, parnih kotlova, parnih turbina itd.). Na zatvaracima se nalaze ove oznake: nominalni otvor D n , norrtinalni pritisak p~ i strelica koja pokazuje smer proticanja. 11.2 VENTILI (JUS M.C5.020) Venti! standardne konstrukcije prikazan je na s1. 11.::2 gde su dati i nazivi svih elemenata njegovih. Duzinom ventila zove se mera L izmedu ivica oboda, a visinom mera H jzmedu ose ccvi i gornje ivice locka k~da je ventil zatvoren. Dn je nominalni otvor ventilske cevi, a S povrsina preseka prolaza.
I
7
~
6
:t
I
st 11 .2 - Normaln! ventil star ijeg obUka (l-ploca

250
lIt tnnjlr, 2-sed ine. 3-kutica. t-vreteno, S-pok!opac vcntlla, 6-poklopac z.aptivai:a, 7- rutni tol:ak)
KuCica ventil. je od m ..!Hruke bronze (do 22S'C za D :;; 100 I rI IIsak p < 16 ba r-a) ,lIvenog gvofda (do 22S'C za D. ~200 ~ IPS'l~'~'"_~ ,I: D. ,:;;; 100 mm _I p ~2Sba r-~) , ~Hfnog Hva (do ~OO"C za D. ,,; 300 mm I p _ _4U bar-a) 1 ~ehka (do 500 C za D. $: SO mm I p - 100 b",- keda N 1m! _ ralure vi~ I k. da ~sloji opasno.l od rdanja, upotrebljav~ R legiranl f~k (\egiran hromom, niklom, molibdenom). Oblik ventila prllag04en Ie tlo pogodnijem toku fiuld. (.1. 11.3). !ladl prlklju~b na cev ku~lca je ma~ vena oboduna.
a/
b)
v/
91
~-~.
Sl. 11 ) - Runt obUd ~ lca ventUa (u obllk a : koet1djnt otpon. b : ~ - 2.5, .. obllk .: ~-1", .. obllk , : t-I)
obWI:
Vreteno je od bronze kada je Woleno oksidadjl, III od 6tlIka; 0;,., ima trapeznu zavojnicu, re<1e oblu kad. je Woieno prljavttinL Navrtb )e ill zaseban dec cd mesinga, bronze, ~lJka, ill je urezana u spoIjnjem DOsa~ od felika iii ~lifnog liva; navrtb moie bit! I unulra, u poIrlopcu vmtila. Nosa~ navrlk. vezan je uvrtnjlma u pokJopac kuBce ill Ie tzr..sm izjedna sa poklopcem u vidu jarm. (. 1. 11A). Na vrh vretena stavlj. so ru&ti tOCak i pri~je u vrele:to Irl!wn iii je, ~!te , za~tak vretena kvsdratnog proseb sa nagibom ItnDa 1 : ZO pa s. na nj nami~ lOCal< I prif-vrifuJe uvrtnjem (sL 11 ). VreIe:to )e zaptiveno mekim ill, u vile prltiske I temperature, metalnlm zaptln&m. Ploca Je poluetljlvo vezana sa vretenom da bl JoJ ... 01 ....10 IItno naleganje n. se<iiAte; primer voze je no .LI 1.5. Plata Ie ravna, Jr.omtna ill loplasla na mestu naleganJ . Radl vadenj. plofe mogu a1u1itl rebra Iznad ill ispod nje ill plota Ima kraiko ci1lndrieno produUnle ka)e prt zamnnju ulazi sa zozorom u otvor sedi!ta (11.1 1. ). Rebra Jtv&raju wB otpor protic.nju. Plata je od ma1lnske bronze (do 22S'C), kalaj"" brona. leUb>o( 11... i ~lik. (do 600'C); ona je na mestu naJeganj. - na ..ptiwol poYIIIDI Imo ugl.~ana. Se<iiAte, koje Je takode fino uglleano Tadl henMtimo.tl. ~ Ie z"-"'ban prsten utisnut uvalj.n ill priv&ren. Ovaj prateD )e od ....... b!'onze, meslnga (do 27S'C), livenog gvoMa I ~lIka, .. YIk - . , . , _ l jOtt pri tiske od niklil; u vodu on mole bit! od rume III ...... Smer proticanja redovno je takav da pritlsak, prt ...---;: ':'~ d.lule odozdo na plocu Yel\tiJa. Kada pribS&k DB pIu .u!'~ ~ SMer proticanja je obmut; !.ada Be radl ~ja ~III'"= _IIIU _ _ Predvilla obilaznl kanal sa lIlanjlm ~ntilom ill Be \I .... ' lui manJI ventU pa Be manJI ventU ranlJe otvarL : I
Kucica venUla novijih kOl1strukci ja tako je !lr.dena da otpor pri proticanju bude sto manji. Otpor je zn~tan u ve~tIlu na 51.11.3a, man]l ]e u ventilu s1. 11.3b, jos je manji u vcntllu sa koslm vretenom prema 51. J l.3v,
I I
SLl1.4- Ventll preroa JUS M.C5.020
a najrnanj i u ventilu sa pravolinijskim proticanjem i takode kosim vretenom prema 51. I 1.3g. Ventili sa kosim vretenom omogucuju proticanje sa vrio malim skretanjem i sa mnogo slabijim kome~anjem; konstruktivno ani su nepodesniji, hod Un je veci a teze je izracliti i odrfavati kose zaptivne povrsine. Visina ventila H (s1.11.2) je promenljiva kada se pri otvaranju ventila odile vreteno sa ru~nim tockom, a navrtka je nepokretna, ill je nepromenIjiva kada se pri ohrtanju vreteno ne ollie, vel: navrtka koja je vezana sa p\o/:om. Pored ovih ventila-zatvaraca mogu se nalaziti u cevnim vodovima 1 drugi ventili sa naro~itom namenom, kao sto su npr. redukcioni ventUi koji
252
imaju zadatnk dD snlze, redukuiu prilisak u cevl, Ui venlUl slgurnosti kojima ie zadatnk da spre~ poras! priliska u cevi lznad doputtene vrednostl itd. Prora~un gJavnih eJemenata ventlln je ovaj, Hod ventila h - a to je naJv~ Izdinnj. nJogavo - ra~una se Iz uslova da pomin. naJveeog otvora ventiJa bude ravna povdinJ otvora u.!ta (aI.1 1 17)
tt;,.
odakle lzJazi
-~ -=.d.h
d h= ...!. [mj
gde je do [em] preroik otvora na uUu IOdl!ta

(51.! 1.7).
Sirina sedilia b mora biti to1lka d. pritlsak na dodlrnoj porninl ne pre<!e doputtenu vrednoIt:
nd~bp,'" 4 (d;-d')p
"
81.1 1.5 - Pokretljiva veza plole i yen tilskog vretena
gde ie, d. [m) dI m] d~ 1m] -
premlk venW.ko pl~, preCnik vretena, srednji premlk aktivn. povr~ine sed~ta,
p [Pal p, [Pal
p,_
p,_
- pritisak koji deluje na plofu 54 strano vretena, _ doputtenl pornlnski pritisak na mestu woganj .. Cij e su vrednosti : 1.5 Pa Z8 meku gumu, 5 MPa Z8 tvrdu gumu,
51.11.6 - Ploc.a ventUa
18
rebrlma u vodenje t .. knlkl.m
~ pi
CuSnI
'7
)em
p. p .. -
5 MPa za kofu,. ts MPa za S IVI hv,
Pd - 15 MPa za mali nsku bronzu. CuSn4 I Pd ~ 20 MPa za kalainu bronzu, cusn~Zn: Pd - 35 MPa za hrom-nikl ~Iik, C.5420
CuS b411 . jz....

n
Slobodni otvor izmedu ventilske

biti najmanj e ravan otvoru na
r.
u~cu
plo~e
I unutraSnjeg zld. sediSts.
ku~ice
mora
- (D'-d) = - d0
1f
'
pa ie odaUe unulr ~nii pre~ nik kuCice D oko yen tila
D~
Y di+df [m].
iIi aka se zanemari ~i rina sedi~ta b kao srazmerno mala pa usvoji do .... dl. izlazi
D -l,4 d, [m] Za ventile sa koni~nim sedinem treba pri odredivaS1. 11 .7 - Shema venWa nju ~irin e b uzeti proiekciju povrline sediUa upravno na osu vretena, a pri odred:ivanju hods h uzimati kao visinu otvora najmanje rastojanje izmet1:u potpuno razmaknutih koni~nih povrlina secillta i plote. Kada ventilska plo~a ims rebra za vod:enje. treba ra~unati sa korisnom ill aktivnom povdinom otvora sediSb, tj , oduzeti povdinu rebars. Ventilsko vreteno ra~ un a se ili ns istezanje iji na pritisak sa izvijanjem, prema tome sa koie strane deluje pritisak na plocu ventila Pii otvaranju. SUa koja istet. ventil pri otvaranju je, za p u [Pal
F-'4 (dJ- c1')p [N] "

Kada ie venti! za!voren, on ie pritisnut uz sed;!te sa p'= 5 + 6 Pa radi hermetitnost~ a za to je potrebna sila F. = "d.. bp' [N] . Vreteno ie izloteno pritiskivanju odn. i.zviianj u !<.!lela pritisak deluie oduzdo. Sila koia ga izviia ie
F. = F + F."" : (dJ-d') p+ nd,.bp'[N]

Obrtni moment na ru~om to~ku izaziva u vretenu i napon od torzije;
moment torzlje odre<1uje se po obrascu

T=I'. tg (a +p') d, [N m]
2
Ide ie: F. [N] d. [m] II -
ukupna sila koja pritiskuje vreteno, srednil preOUk zavojnice,

ugao nagiba zavojnice,
p'
254
ugao trenja.
11.3 PnIKLOP CI
Pr-iklopci su konstruktivno naJprostiji zah'3rotL Na 51. 11 .1$ prikazan je priklopac. Zatv3raC priklopca obree se aka osovine iii se odi1e zahva~ Ijujuci savitljivosti materijala od koga je naprav)jen. k 0 sto je sJut.<Jj kad priklopca sa gum.rum z3lvaT,cem <iji je jed,n kraj U(VTScen. Z.lvoraN priklopaca mogu biti od metala (bvena gvoide, ceIik, mesin,:, bronza) Iii oct k01e iii gume. Zalv.. rae priklopca naleie na sedite lU neposredno 1 tada mu je povrs-iHa naleganja fino ugla~n8 Hi ima utisnut fino uglacani prstcn natinjen od bronze. Priklopd se upotrebljavaju uglavnom pri niskim pritisrima: zatvaranje im ~esto nije polpun.o hermeticno. Da bi so obezbedio potrcban pntlsak na dodirnoj povdini naleganja, opteret~n je priklopac tegom izvan cevi, kada Je povdina nale.~a 81. Il.g - Shema rtnja zatvaraca uspravna . iIi se pov~ina nalt'ganja P pravi malo nagnuta prema vcrtikali. klopca
Priklopci se retko upotrebljavaju k~o s.tvarni z.atva.r~~ u ~evnjm vodovima' oni 'iU cesce namenjeni regulJsanJu protokn Iii unalu narol:ttu namen~ (automatski priklopci na pumpama i s1.).
11.4 ZASUNI Zasuni pruzaJ'u neznatan otpar proticanJu fluida. Oni ~~ upotre.blja. su vaju za nominalne otvore od 40 -;-] 200 mm, a 1 vi s '1 pegodm . za vlSOke e, pritiske i temperature. Glavne spoljne i priklJucne mere t...:lSuna date ~u u JUS M.C5.620.
I
81. 1J.9 _ Zasun S3 plotom U 0brku klinI I .
zasuOIl
Najprostiji z.sun pokazan Je na si, : . bi~no izmedu I .8 l I: lJ) ploea koja ovde ima obhk kh n a (nagl Je 0
I 11 9 0 5novn1 elemenal
Je
':.55
Obrtanjcm rUCnog locka podiie se navrtka, a s njom i plo~a koja se u pocetku odi ie sa klizanjem pa posle odvaja od sediSta (Ieii~t"). Visina H ovak vog zasuna je nepromenljiv3, jer se toCo.k nc podize pri otvaranju, Fino ugJacani prstenovi po obimu ploce, pritisnuti vretenom uz sediSte, obezbeduju hermeticnost zaptivne po\' rsine, Jednaki prstenovi nalaze se i u sedistu 5 jedne i druge strane ploce. Prstenovi su iIi utisn uti iIi uvaljani u plocu, a prave se od livenog gvozda za gas niskog pritiska, a od mesinga, masinske bronze iIi specijalne legirane bronze za vodu iii pam. Zavojnica vretena nalazl se spolja kada postoji opasnost ad oksidacije. Materijal pojedinih delova zasuna sHean je uglavnom materijalu koji se uzima za venUle pod istim okolnostima. Zasu ni sa plocom u obliku kHna upotrebl javaju se kao zatvaraci cevi za sprovodenje vode i gasov3, pa i pare niskog pritiska i niske temperatu re. P ri viSim temperaturama ploea se nejednako siri i lako moze da se zaglavi u sedislu; nejednako sirenje ploce moze biti uzrok neher mclicnosti. Za paru viseg pri tis ka i zagrejanosti, pogotovo p regrejanu , mnoga su balj i zasuni sa paralelnim plocam a (sl.1 l.1 0). Para jednostrana pritiskuje placu i pamazc adrZavanje hermeticnosli. Mana je ave kanslrukcije, sta se pri atvaranju zasuna dadirne pavrsi ne jaka taru i habaju. Vretena zasuna na sl. 11.1 0 podize se pri otvaranjl1 zasu na - navrlka se nalazi u rucnam tacku. Ku cice ovih zasuna su gatava r edavno ad celicn?g li va, a zap tivni prstenovi ad mkla, legura nikla iIi vrlo tvrcJag ~eHka kaji ne raa. Pritiskivanje ploce uz sediSta cesto je pajacano mehnnickim putern; nn laj na~ in maze s(: cak ostvariti pritiskivanje abeju plafa SI.Il.lO - Zasun .. por.lcln~n kllz:l~ lm' (plofama) uz sediSta. f Pri v~sokim prilisci m~ ~ veliki m na minalnim atva rima (D,,> 150 mm) pa~r~bn a J ~ pl.ocu rast~retlh pre otvaranja radi ] ak~g dizanja i r adi tllvanja zaphvmh pavdma; to Se pastize ill zaobilaznim kanalom molog
256
precnika koji se ranije otvara, iii mallm otvorom u ploCi. koji pri diz.a.nJu vre,ten,a prop~ta paru pre neg~ sto ~e dizanje ploce. Mof..e se 1.0 pitanJe re!;~ti , 1, nn ta~ n~~m. Sta ce se ~zazvan s}abljenje- pntlska na zaptivnoj povrSm~ 1 ~dva]anje ploca ad sed.l~ta pre dizanja plore; zbog toga nastUp3 ra. s te r cccnJC ploce, a plo{;a se w.e bez lrenja. Dop'Jsteni prtttsak na za ptt vnim povrSinama je za 60+70"/. niii od dopus tcnog pritiska Pd za ven tile.
11.5 SLA VINE
Sla\"ina je ko nstruktivno prost zatvarac. Primer je dat na sl.ll.l l. Cep ie karnesn ; konicnost ie 1 : 6. U ~pu je olvor sa u ob icajeni'n odnosom fuin e prema visini 1 : 2,75. Konicnost tepa prestaje izvan kuCice, a kucica, na donjem delu, nije konien3 od ivice cepa pa dalje; to jc potrebno radi naknadnog gla~anj a repa, kada u radu poslane nehermeli~an . Core cep ima ~t\Ttastu glavu na koju se natice klju~, odnosno rucica, a dole stablo sa za vOJnicom na koju se navree navrtka . Da se navrt.ka nt bi odvr tala u r3du, st3blo je ispod zavojrVce eetvrtast.o pa se podmCl3c obrce zajed.no sa n!lvrtkom i eepom. ZapO\'ne konicne povrline u kuc-ici i na eepu moraju bitt fino uglacane. Ku cica je od Ji\'enog ~'olt13, a e:ep od livenog gvol/ da, mesinga, maSinske iIi speciJalne bro~. Kada Je ~ npr. od bronze, bolje je u kucicu od li.v~nog g\:O!d.a s taviti cauru takut1c ad bronze. Pod.rnetac )e ~ ll\e~og , " g\'oida mesing3 111 cellka. Nominalni pr~rucl sla'\"lDJI krecu ~e od 20 do 125 mm. Gla\'ne spoljne.l pnkljurne mere slavina obuh\'acene su standardom J1.iS .:i.e 5.400. S0m ra\-nih sla\'ina (51. II.ll postoje ug~one I tro~ 5 1. II , II - S!a\'ina slavine. Trokraka 51a\'ina moi.e da dale llAlZIllerurno (go re: Z.ltvorena \'ezu u'iju cevi . dole : otvorenn)
12. TABLICE 1 DIJAGRAMl 12.1. STANDARDNI BROJEVl Osno~tu' n!dO)'; stamlardnih brojeJ'Q :0 illlcrvai od 1,00 do 10,00
Standudni tuOjcVl osnovnih redo\'2
Naz..ivni
brojevi
Mantise
tcorijskih brojcVll
R5 1 1.00
RIO 2 1.00
R20 3 1.00
1.12
R'O
4
I zr.u! urt3. ti brojevi
Relativne rnUkc u ...
6 000 025 050

1.1885
7 1.0000 1,0593
1,1210 - 071
8 0 - 0,07 - 0, 18
- 0.7 1 - 1,0 1 - 0.88
1.00 1,06
1,12
0
I
1,18
1.25
1,25
1.25 1,32
1.40
1.40 1.50 1,60 1.70

1,80
2 075 4 5 6 7 8 9 10
\I
100 125 150 175
1,2589
1.3335
1.4125
1,4962
1,5849
+0 .25
+0,95 T 1,26 + 1,22 + 0,87
1" 0,24
1,60
1,60
1,60 1,60
2,00
2,00
1.90 2,00
2,12 2,24
2,36
12 13
\4
200 225 250 275 300

325
I 6788
\ ,7783
2.24
2.50 2.50
2,50 2,80
15
350 375 400 425 450 475 500 525 550 575 600 .25 650 675 700 725 750 775 800 825 850 875 900 925 950 975 000
1,8836 1.9953 2.1135 2,2387

2,3714
+ 0,31 +0,06 - 0.48
2,50
2,65
2,80
3,00 3,15
3.15
3,15
3,35
3,55
3,55
3,75
16 17 18 19 20 21 22 23 24
25
2.5119
2,6607 2,8 184
2,9854 3.1623 3,3497

3,5481
-0,47 - 0,40 - 0,65 ... 0,49 - 0,39

+ 0,0 1
+0 ,05
3,7584
- 0,22
4,00
4,00
4,00
4.50
4,00
4 ,25 4,50
3.98 11
4,21 10
+ 0,47
... 0,78
+ 0,74 + 0,39
5,00
5,00
5,60
4 .75 5.00
5,30 5,60
6,00
6,30
6,30
2. 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
4,4668 4,7315 5,0 11 9 5,3088 5.6234 5,9566 6,3096 6,6834

7,0795
- 0,24
- 0 , 17 _0,42
+ 0,73
6,30
7,10
6,30
6.70
7, 10
- 0,15 + 0,25
... 0,29
... 0,0 1 ... 0,11 ... 1,02
1,50
8,00
8,00 9,00
8,00 8,50
7.4989 7,9433
8 ,4140
9,00 9.50
8,9 125 9,44 06
+0,98 +0.63
10,00
10,00
10,00
10.00
10.0000
Nlpomcna U% u blicu 2. 1.: Mantise leorijskih brojeva dalo.su z.:a buu 10,
258
f-
.I
I
Qo ~
I-;:
I
/.i.
j.
~It+' ! t~ f4
~
~
a.
b::
:1
v:
h I-
. a
.
.~ .,-
...
.::r: S
~
;
~
~ ~
/ ~S .J.TI
~
~ :i: -L.
~I
~
:!
:!
:!
)0
. -
>!!
,
~
4 =
~
~~
'"
~
~
~
.,;
.!
--
1 -'
, i
.
, I~ ~
l- '
~lt f-i ~1 7 ~
I
... a
,
:
,
f->. , t1-,
,.~
~
H+
'1
~
g:
~
.-..
.....
...
~
~ ~
2
c
~
,,~
....
"' , ....
T
ti .i.
,
~ .'
!:b ~
E if e c H =
H c
0 0
~
c " ~
H
I"
.
1-'
,
n~
- ~K
.
V;
~
-'.
'/
,
- "
a
~
~L~ ~ l ' ,-f- ,..
"
-.. ! : +! .:j -f"

0
f,
" " '" [

E
(j
~
~
l
E E
~
&
N
~
vi
.-
.'
.il
>:
~
... 2
0
" .J ,..
~
,l!.
~
~ c
SO
E E
~
1
~ 1l
>:
."s "
u
<;
&
~
:;.
.,
"
-'
"
:>
. "
- - -'
I .
I
~
t .
"
'-
"")-;
~
~
..
,
... ~ S:
~I
IJ
-2>:
. . ._ .,
I
"
""'-
I
I
~~
~
"-
t 2.3 Srniwvi dijagntmi
5 00 1/
1507/15
I I I
I....
17 17
1/
)
.
00
1/
II.O~
C. 0J1I.
V
C.08Jt5
V II
v
00
1/
V1
e.O'
V
V.
II
r."
I 00
I
.
17
.I
II
0
300
V 1/
~ 10
S(
r/
-/00
[/
am
["'Par '::
17
.~ - 1 II
I I
Isfezanje- priliSak
21>2
)0
51. 12. 3. 1 - Smitov dijagrom z.n ugijenib\i tellk
20
100
1
,~
,
,
90
.).,-!
VV V tS'I20 VI 1 / !/ v
'
!/1/
1/ C (10 1/ .s C. hJ2' V. II 1 / I 1/ II V
'/
J
700 00
I I
I
I
500
00
v.:
1V /
~ /
~
j
./ :;..- / 1/ 1/ V 1/ 1
1 /
C.
'/720 .:/;
1 /
Y
J
1/
, J
1/
1/
I I 1/
1/ II I I II if
/
II II ,
II I 1 /
1 v /
V
1/
I
3
200
10 0
1 /
1 /
1 / l/
1/
200
1/ 1/ " /
/, :/
,
I
1/1/
/ 1./1/
I , I
I
/ a1
- 1 00
1(0
1/V w !lj -3 00'1/ I iO

00 -500 -
- 200
Vy V
V
'/ V
400 500 600 700
6 0 ' 900 1000 " 0
rVm[Mp-(
' 0
V"
Isfezanje-priflSak ,
I
1
,
I
SI. 12. J. 2 - Smitov dijngram z.a legiran tdit
c.'O~II~
V
V VI V V II
06'1S .
'00
II I
V V
1...-
.
VI I
/J
II
'/
.
C. 05115
i
I I I
t..
C0'1'15, ' .
...1
V V
1....V
1/
6.03#5
II
.
II II
v
I II I
o .,
c: 200
.,!!
(5
-,. -
.
<'I
/ /
I I I ,I II I
3 0
~~
o 100
1/
, V
i7
0
V
)
I
if
IJI
I
lO ll
II IVI
I
'2OU
'51 0
am LNPoJ ~
1 /
100
IV
1/
1 /
200
1/
Savljanje
- 300
1 7
SI. 12. 3.3, - Smitov dijagram
1..11
ugljenieni Oelik
l0 I-+---I-!-+ --l-U++- +,/ /A~:::r:C~"==7.c'J2~::::;:11 ottt-H++-r.-;- + ' ~ . /. 1 ~

900tti~r+~~u1~ I ~~~177 V /~ ~~~
8
:7~ '/
C.5420
Y /!,-!/ / '
1-T-+-t-t-H/ ,.fIifrV..Li-\...-..j1 g
700
'(le
~6
1/ IA I, VY IA VI/ Il l--'
C,,720 '/!. I / . . 'f I ). I

1/'/ 1 1 V II 'I
1 .1- 'L /.
i!Ii
+-
cC>
IA 7 1/ 'I II 1/ '/b-1/ -+t+-.+-I. _ V 1S.f-- = 1 1 'I II 1/ / ' IlTf 400 ./ V I 'I V
5~1// 1/
"
.- . I-+-
.
I
f,
300 I-+-+-H-+~"'+-+l -lJ-t [7 + IV..A-,V4--l-+---I-!......!.---'--I , ,, ] 00 H-fI/-hl?-J-++-++--i/ ~f--!+..!.....1I-.!.--+--l.-J / ~V~V I I I 100
II
Ii
1/ /
1/
V / //'
VV A/
'/V
I / /1/
I
I ,
I"
I
'I
I
...A-. / II o , a 11 a I~ ~ 0 1500 ' 600 7 a , 81 a H+-t-:-jl.:..f-7F>4--A4 + ''--'-8-=-10 4

- ,00
1/
I
,
1~ IIt1D - j * lM~ --,

9011
t-- t-
.'
I
-]00
/ V / '/
-300
Savijanje
I/ i/ ;'/
~-'"--+-+-l
H-' . i
51. '1 J. 4 -
1D1\OV duocJ>m
.. -
, -n
V,
,C.0745TT
,
, , '-'-',
cos
, ,
., ~
-1-
, ..
Torz/ja
H=R
.! !
SL 12. J. 5 - Smitoy dijagram za ugljeniau telik
,
.L
I
I '
,
I
,
Q
W
"-4720
I
.
Torz/ja L) J",
C.m2 I
.,
I~
C.5420
I
'
JOO
'A'
I
'00
0
.,,,,,
1 0,p'
;
,
l'"lHPJ'
.~
~JOO
.
SI. 12. 3. 6 - Smitoy dijagram z.a legiIilI1 c.Xtik
266
/100
'1000
,
/ 17 1
/
-L
;
I I
t
800
./
,r:
./
:~
/
T/ 1 I
/7
/I
1, /
I
V
/
I
,
I
1
/-. 7 -t,
1
~-
I I
,-+-
600 ./
If
I I
1
/
,
/
,+ -riI
00
,/
1/ I
'I
1/
I I
I I I
I I
1
,
,
~
(J'" [I.;
;/
I I
.0V 00
,
I
18 ()
I I I
1/
/i
200 400
/
600
I}
,
I
1
Par I
/
/
-4
lelik za g~ 5red.njt! vr i
1
It
I
I
I
, ~
-6
'h
1/
"
Savijanje,
I
I
I ; ,
Ii
i I
I
lA
I ,
SL J2. 1. 7 - Smitov dija&rlm D
oJ'fUIt.
:.
It 00
TabUca 12.4
OS 'lovne (olerallcije u mikroflima
Obwl i gtiJ{>C men u milimelrim"
Kn' litel
I
(p r~ko
do)
r '-
1- 3 0,3 0,5 0.8 1.2 2 3 4 6

10
J4
3- 6
0 ,4
6- 10 0,' 0,6 I 1.5 2,5 4 6

9
10 - 18
18- 30 0.6 I 1.5 2.5

4
30 - 50
50 - 80 80- 120 120 - 180 180 - 250 250- 315 315 _ 400 400 - 500
01 0 I 2
]
0,6 I 1.5
2~
0.5 0.8
1,1
5 6 7 8 9 10
II
12 13 15 " IG
17
18
I
25 40 60 90 140 150 400 600 900 1400 0 .
5 8 12 18 30
2 3 5 8
II
0.6 I 1,5 2.
7
11
0,8
1,2
I 1.5
2,5
4
6
9
13
21
15
22
18
27
48
75 120 180 300 480 750 1200
1800
0,7 5
)6 58 90 150 220 ) 60 580 900 1500

2200
f),9
4) 70 11 0 180 170 430 700 11 00 1800

2100
33 52 84 1)0 lI O 330 520 840 1300 21 00
16 25 39 62 100 160
250
1 3 5 8 13 19 30 46
14 120
1,2 2 3.5 5
12
6 10 IS
22
2 3 4.5 7 10
14
2.5 4 6 8
J2
)90 "0
1000 1600 2500
190 )00 460

740 1200 !!JOr)
ncr
) 50 540 870 1100
2200
35 54 87 )' 0
llOO
1.3
3900 I.G
3000 4600 1,9
3500
5400
2,2
18 25 40 6) 100 160 250 400 630 1000 1600 2500 4000 6300
2,5
20 29 46
72
16 23
J2
115 185 290 460 720

11 50 1850
52 81 130 210 320 520 810 1300

2100
3 5 7 9 13 18 25 36 57 89
140
6 8 10 IS 20
27
2)0 )60 570 890 1400

2300 3600 5700
40 63 97 ISS 250 400 6)0 970

15 50
7 10 16 25 40 64 100
160
2500
2900 4600 7200 2,9
3200 5200 8100 3.1
8900 3,G
4000 .300 9700 4,0
150 400 64 0 1000

1600 2500
1.1
Tablica 12.5
GrQlli~IJQ ods tupanja to slabkJ (osovine)
Polo mjna
K\';lh
OdSIU -
Crupe i podgrupe nomwlruh men u mWme1.nma I
Lile1
oLnak..
panjc
predZ1lak
do
,
..
8
c d
h j
k
m n
,
t
P ,
16 1- 16 1- 16 1- 16 1- 16 1- 16 1- 16 1- 18 5- 6 7 8 9 10 II 5- 7 8 - 18 5- 11 5 - 11 5- 11
I
" .. .. .. . -
' 8
3 - 270 - 140 - 60 - 20
- I<
do
6 - 270 - 140 - 70 - )0 - 20 - 10 - 4 0 - 2 - 9 - 15 - 24 - 37 +1 0 +4 +8 + 12 15
do
10 - 280 - 150 - 80 - 40 - 25
do
I<
10
do
18 - 290 - ISO - 95 - 50 - )2
- Ib
..
18
do
2'
- )00
2.
do
30
- 290 - 150 - 95 - 50
- 300
- 160 - 110 65 40
- 32
- 16
.. ..
. .. . .. ..
ad.
.. .. ..
. .. . .
.. .. .. ..
..
..
5- 11
5 - 11
u ,. ,
Y z z.o zb tC
5- 11 5- 11 5 - 11
5 - 11
5555-
11 11 11 11
.. . .
5 - 11
+ + + + + + + + + + + + + + + +
- 6 - 2 0 - 2 - 4 - 6 - 12 - 20 - 30 0 0 +2 +4 +6 10
- 13
- 5 0 - 2 - 5 - II - 18 - 29 - 45 +1 0 +6 + 10 + 15 19
II
-.
I'
2l
- 6
-)
- 6 0
- )
- 160 - 110 65 40 20 - 7 0
- 6 - 13 - 21 -35
- 55
. 1 0 +7 + 12 q8 23 28 33 40
" 18
20
28 )5
28
- 6 - 13 - 21 - 35 - 55 1 0 +7 + 12 + 18 23 28
- 8 - 16 - 26 _ 42
. -.
- 7 0
- 20
I'
65 +2 0 .. 8
, IS
2. '2
65
2 0
.8
15
.. 21
'22
H
24
28 35 '8
)4
26 32 40 60
.2 52 67
42
50 80
97
no
50 64 90
33 )9 '5
60 71 108 150
'1 '7 54
6)
55
64 75
11
"
7J
9
116 188
160
"
1II
N3pomcila uz lab lieu II : UL ablici je otlst upanje obekuno sa E. I to'JOmjc puutno .. Ea. . don]t
e4.
.!t.Q
-.... ....
b , d r
)
Grupe I podp-upre nomuUllnlh
rruli~tnl1U
.. )0
do 40
:
- no
50
do
50
1>5
- 340 - 190 -
:
360 200 ISO 100 -
65
80 do 100 380 220 170 120
100 do
120 - 410
120 do 1'0
- 460
1<0 do 160 - S20 - 280 - 210

- 145
160 do 180 - S80 - 3 10 - 230

- 145
- no
- 120
. 310
-SO
-25 -9 0
-5 - 10 - I. - 31 - SO -80
- 180 - 1)0 - 80 -SO
2~0
- 1"0
- 100 -60 - )0 - 10 0 - 7 - 12
- 180
- 260 - 100
- 145
-60
- )0 - 10 0 - 7 - 12
- 71
- )6 - 12 0

k
m
- 25 -9
0 - 5 - 10 - I' - 3I - SO
- 120 - 71 - )6
- .)
- 14 0 - II - 18 - )1 - SO - 80 - 125 +J 0 +IS +27 +4) 6) 92 122 170 202
248
- 8S
-. )
-
- 8S
I~
- 85
- 43
- 14
- 12
0
- 9
- 15 - 27
- 9
- IS
')
.,
0
9
)4
- 23 - 37
- 60 - 95
- 23
- )7 - 60 - 9S
-.) -_27
>3
0 +13
+23
- SO
2 0 9 ' 17 .26
)4
.,
- 70
- 11 0
- 70
- 11 0
0 II 18 )I 50 80 .3 0
0 II 18 31 50 80
- 125
, ,
n P
- 17
_ 26 43 '8
<J
Y ,
zb ,.
60
68
SO
9. 11 2 1<8
"
200 2),
+S< +70 81 97 II< 1) 6 180 242 )25
0 II .20 + 32 'I 53 66 87 102 122 1<4

171 226
"0
+11 .20 + )2 43 59 7S 102 120 1'6 174 210 214
+) 0 I)
+23
- 125 .)
.IS .27
+4) + 6S + 100
+ 134
. IS
+ 27 + 43 + 68
+ 108 + 146 + 210
.37
51
300 40S
)60
' 80
71 91 124 146 178 214 25S 3) 5 445 585
)7 +54 + 7. 104
+ 144
+ 190
25 4 ) 10 400 525 690
f~
17)
300 36S 470 620 SOO
228 2S0 )40 41S 535 700 900
252 3 10 3S0
465
600 7S0 1000
270
Po lotltino. oznak.
Grupe I podgrupe nomuulnlh mna u mLlunn.nlN
' 80 do 200 - 660

- 340 - 240 - 170
200 do 22S 140 380 260 ,,0 . 00 - 50 - 15 0 - 13

- 21
225 do 250 820 420

280 170
250 do 280 - 920 - ' SO
2SO do 1. 5
- 1050 - 540
liS
do
155 - 1200 - 600 - 360

- 2 10 - 125
155 do ' 00
- 1150
<00
do
' SO
do
'50
500 - 16~O
,
c
d
f
-61>0
-400
- 210 - 115
'SOO
-300
- . 90 - li D - 56 0 - 16 - 26 - .0 - 65
- 105
- 330
- 190 - 110
- 160
,
J
....
lJO
- '9
.S<i
- . 00 - 50 - .5 0 - 13
' 00
- SO
- .5 0 - 13
.,
- 21
- 36 - 57 - 92
- 145
- 21
- )6 - 51 - 92 - loiS
0 - .6 -16
- .,
-56
- IlS
- 62
-18
0
- 62 - 18
0
-!O
0 -20 3'
- 'S
...
234 - 135
- 61
- !O
0 - 10
- )6 - 57 - 92
- 145 +4
- 40
- 65 - lOS - ' 60
-" -10
- I IS - . 80
-18 - 28
-18
- ....
- Ii
k
m
" P ,
," ," ," .lJ .lJ lJ

+50 11
.... 122
.,
0
84
- . 60
.,
u ,
x
,.
u
Y ,
.66 236 28' 350 425 520 610 880

11 50
"
.50 80 130 180 258 110 385 410 515 740 960 .250
.50 140 . 96 28' .340 '25 520 640 820

1050 1350
0 20 d . . 56 9' 1S8 21 8
0
)4
.20
t
0 .21 d7
... 62
-70 - I IS - . 80
-71
- 125
.56 98 110
240
-" ." .62

II '
-100
...
23
..
0
-!; -71
- 125
-200
l
.. .
0 ll
()
l IS
185 <15 580 71 0
920
1200
1550
1,0 '25 525 650 190 . 000 . 300 1100
. 08 .90 268 190 415 590
'I~
611
III
208
29' <15 ,34
660 0
:!J2
JlO
. 90 5" -'0
no
,20
20 1000 2.00 'OlIO
900
JlSO . 500
.000 1300
!tjO
~IOO
110<1
I "}O
ISO
: 4 ,)(1
:~
.900
Tabl; 12.6
Karokten$fit no grDnitflo O(/)"llpa"ie
Polo Kvahlet Jdslupa.nJ taJ O~ predlnalr:
Ii
miJ..701';nw ::.ootvo re
Cru!"! I poJgrupt' nomlnalmh ml!fA u milimelnmll
..'"
A
I do
6
do
10
do
do
do
3
2- 16
2- 16 2- 16
6 210 140 70 30 20 10
10
B C D E F
G H
J
Ad + .,
..
2-16
21t116 16
.. .
16
t6
7
6 7
8
." . .All
. .. . ..
+ + + + +
+
210 ,,0
60
20
"6
2
4
+
+
2 0
8 9 10
11 K
.
"
6 7 8 6 1 8
9 -11
P
R
6
7
8 6
7
8- 11
.. .. .. .. .. .. . .. -
.. - . .. .. .. ~
+ + + + + + + +
6 12
20
30 0 0 0 2 2
5 6 10 15 24 37 2 3 5
I
4 4
0 5 4 2 0
9
6 6 6 10 10 10
280 290 190 300 150 150 150 160 95 ,,0 90 ~ 65 0 SO '0 3l 32 '0 25 20 16 16 13 7 6 5 0 0 0 0 8 6 6 5 11 10 8 10 20 15 15 11 1I 26 18 1I 42 29 35 35 55 45 55 65 I I 2 2 6 6 5 10 6 8 8 4 3 0 0 0 0 2 2 I 9 7 9 4 1 5 5 3 3 3 3 0 0 0 0 12 15 15 18
"
" 18
18
do
l4
2'
do
30
do
'0
do
50
do
.5
do
30 300 160 110 65 40 20 7 0 8 20 26 .2 65 2 6 10
,0 310 170 110 80
50 320 180 130 80
65 340 190 140 100

60
,0 360 200 150 100 60 30 10 0 13

IS
SO
25 9 0 10
24
SO
25 9 0 10
14
" "
31 50 80 3 7
12
2' 31 50
80
30 10 0 13 18 28 37
60
3 7 0 5 11
95 4 9 5 0 5 14 9
28 37 60 95
4 " "1 " 8 3 3

0 18 14 22 2' 20 28 0
21
4 0 5
" "
8
I.
0 5
3 0
1I 17
9 , " 0 0 2. 21
J2
2.
8
12
15
"
II
15 16 13 19
18 20 16
23
" 20 22 " "

IS
17
14
16 23
20 28
2. 29 25 3.
2. 29 25 3.
" 35
12
30 41
31 32 .3
272
Polo-
Grupe I podvupe
nomlJllatb _ _ _h-...,. .
bJ
0 ......
80
do
100
120
do
140
do
160
do
180
do
200
100
A B
".
do
14{) '60 260

200
160 520
1JIO
180
200
660
3.0
.0
m
do
250
do
210
do
115
2.10 820
'20 1JIO
210
lIS S40
ns
600
do
380 220
<10
2.0 180
C
D E
170 120
72
110
72 36 12
22 34
I4S 8S
4l
F
G H
3. 12 0
22 34 4l
210 "5 85 '3 18 2.

41
580 310 230 I4S .3
74{)
380
260
920 1050 1200

410 JOO
use .soo
610
as
24{) 170 100
so
IS
170 100 SO
LS
170 100
so
IS
"
I.
0 10
70 110
K
'3 70 110
50 80 125
..
18 2.
"0
"0
"0
18
0
22 30
0
2l 30
2. 50 80
I2S
10
M
"6
0 16 10
30
, 0 0
36 28
4l 47
41

20 10
..
0
12, 12 12
20 8 0 8 20 12 0 36 28 .3 S8 50
6S
50 80 125
"
.,
22 30
190 110 5' 17 0 2.1

36
3lC 190 110

56
3M
210
125
... ... '''' ..

110 12.1
.. ... .. ..
)U
...,
451
4SO
SUO
1650
ZJI US
no
J1I
1O
..0
.2
II
17 0 2.1
36
0
29
"
29
)t
II
. ..
0 JJ
0 JJ
57 92 145 S
13 2l
'7
57
20 8 0 8 20 12
4
20 0 8 20 12
8 0 9
22
92 145 5 13 22 8 0 9
2l
'7 57 92 145 5
13
55 .5 lOS 160
, ,
2S "
55 .S 105 160
39 60 70 115 180 7
17
4l
CJ
70
lIS
180 7
17
'" " "

77
11
12.1 :100
II
)t
115
:100
P
R
.
2 .
37 38 51
0 3. 28
4l
0
3'
21
14 S 0
14
41
,
0
22 8 0 9 22 14 5 0
41
2S "
21
21
II It
9 0 9 2.1 0 .7 36
IS
",
0 9 2.1
14
10 0
II
10 0
11 16
It
10
0
II
21
26
5 0
47
.3
61
53 68
so
60 77
<I Jl
,0
71 6l
33
so
75
67
33
"
56 .8 63
68
80
84
94
" 101 111 " u " ,. " " ,. ,. I.' 101 " I
36
OJ
5 0 51
"
51
" , 5 0
11
19
97 11
.. .. ..
'7
11
J1
os
II'
lit U2
II'
zn
'.:: K_
5
T
U
V
X Y
,
predmak
GNpe I podpupc nomllulruh men u ruiltmc:tnrn3
1
do
)
6
do
do 6
10 do
10 20
17 23
6 1 I-II 6 1
AI
t-11
6 1 1-11 6 1 1- 11
6
.. .. .. .. .. .. .. .. .. ..
1 I-II 6 1 I-II 6 1 I-II

6
-..
ZA
ZB
ZC
1 I-II 6 1 I-II 6 1 I-II
.....
..
..
.. .. ..
--,
\4 I' \4
.-
16 IS 19
" 25
21 28
30 26 33
do 18
"
21
18 do
25
21
" 31
27 35 )7 33
4\
24 do 30 31 27 3S 37 33
30 do '0 38 3'
43
.0 do 50 38
34
50 do 65 '7 42 S3 60 55 66 81 76 87 96 91 102 \1 6 I II
122
65 do 80 53 .8 S9 69
64
ta
II
20
2S
19
23
II
20
20 20
,.
2S
22 28
)0 26
H
36 32 39
42
31 28
34
26 26 26 32 )2 )2 40 40 40 60 60 60
28
32 31 35 39 )8
42 47
39 36 42 49 '6 52
64
37 33 40
38 '5
'7 .3 50 61 57
64
57 53 60
74
70
77
46 50 77 76 80
61 67 9. 91 97
87 8)
90
127
123
130
105 101 108 I" 143 150
43 39 '7 50 46 5' 59 55 63 69 65 73 9' 90 98 135

128
136 184 180 188
'0 '8 51 47 55 60 56 6. 7\ 67 75 8' 80 88 114 110 11 8 156 152 160 214 21 0 218
.
4\
43 39 '8 55 51 60 63 S9 68 75 7\ 80 89 85 94 107 103

11 2
.3 .9 'S
54
65 61 70 76
72
75 96 91 102 114 109

120
81 92 88 97 109 \05 \14 131

J 27
140
138 133 166 161

172 220
'"
143 139 148 195 191 200 269 265 27'
136 175 17\ 180 237 233

242
135 146 \68 163 174 20' 199 210
268
263
215
226
320 316 325
294 289 300 399 39' 405
27'
354
349 360 474 469 480
274
"'...
ovub
erupt: i podp'upr nomJftIlnab ..... IllIIiIilDdli.
'"
80 do
100
do
100
S
120
72
120 do "0 85 71
02
1<1)
eo
160 9) 5 100 121 119 1).1 183
I7S
160 do 180
180 do 200
200 do 225
III
225
do
250
do
210
do 3IS
250 I) I
III
210
)1 5 )55 400 '50 do do do do lS5 400 '50 500 197 187 208 28) 219 209
212 3t7
239
64 58 71
84
T
U
78 91 11 7 III
124
"
X
139 \33 1'6 171 165 178

207
66 79 91 91 1()4 137 \3 1 144 165 119 172

203
197 "0
247 24 1
201 21 '
11 5 107 122 16) 115 170 191 187 202 2' I 233 2<8 293 285
JOO
190 221
213
228 27 l 265
280
lS5
l
ZA
15I
JOJ
291 310 393 387
400
lB
ZC
145 25 B 328 322 335 ')8

')2
5 578 572 585
518 512 525 683 671 690
35B 350 365 .63 4S5 470 61l 605 620 793 785 800
333 325 l 'O '08 .00

41S 528
520 535 693 68S 100 893 8 5 900
101 III 9) 105 108 122 139 \5 7 1) 1 \4 9 \4 6 166 20) 227 195 21 9 210 236 245 271 237 267 262 284 303 341 295 333 310 310 l73 41 6 365 408 380 425 45 8 511 450 SOl 4 65 520 593 661 585 653 600 670 713 871 165 863 180 880 993 1141 985 1133 1000 1150
\49
Il8
II) 1)0 171 16) 180

24 9
1<1) 187
IJ9
\58 209 198
2'1 258 lO I 293 310 316 368 385 461 453 410 566 55B 575 13 1 123 ,' 0 95 I
943
960
1241
1233 1250
196 218 294 275 306 '2' 267 291 4\4 284 )\5 .ll III 376 119 323 361 10. 3. 0 385 510 416 .66 649 408 '11 619 47S 660 '21 571 809 SII SOl 560 799 820 520 580 989 611 101 919 623 690 1000 640 110 1181 BII 911 1279 SOl 900 1300 820 920 1()41 1191 12.91 1489 16)9 1033 1180 1180 4790 1629 1050 1200 1300 \500 U50 1341 154 1 1691 188' 2089 Illl 1530 1680 1879 2079 tlSO 1550 1700 1900 2100
161 179 ISO 169 170 190 ll\ 257 220 247 2'0 268 34 1 )79 )30 l69 llO 190 '16 .64 401 .25 '71 116 579 SOl 169 525 190 641 719 630 109 650 130 18 1 889 710 819 190 900 991 II 39 980 1129 1000 1150
307 330
471
229 252 347 137

360
127
.,.
467 '90 182 172 1.1 727
m
7<1) 907 891 920
540 647 617 660 S07 797

820
981
971
1000
1081 1237 1077 1227 1100 1150 1431 1587 1427 )577
1450 1600 1837 2037
1827 18S0 233 7 2327 2400
2027
2100
2587
2571
2600
, 5 -
12.7 Toiemncije za zavrtnje

Tablica 12.7. 1 Osnovne lolerancije zo srednji precnik d 2 u mi/..7ometn-'na (izllod)
Kvalitet
NomirWni
pn:~niI<
Konlt
p
mm
Fini
Srcdnji
Slepen toletancije
Grubi
dmm
3
Preko . . . do
4 63
71
5 BO 90 95 106 95 106 112 liB 125

III
6 100 112 11 8 132

II B 132 140 150 160 170
7
125 140 150 170
8
I SO
9
124
236
265
0.75
I
5.6
1l.2
1.25 1,5
I
50 56 60 67 60 67
72
75 85 75 85 90 95 100 106
190
::!12
11 ,2
22.4
1.25 1.5 1.75 2 2.5
75 BO 85
150 170 180 190

200
190
21 2 224
236 265 180
212
236 250 265
.100 )15
33 5
Napomena uz tablicu 12 .73.
Oblasti prec!nib. Iamnja, obuhvatene standardom JUS M.BO.320 su ove: 1.5 . . . 2,8 , 2, 8 ... 5,6 .
5.6 . . .11.2. 11.2. . .22.4. 22.4 . . .45. 45 . .. 90. 90 ... IBO. i 180 .. .355.
Tablica 12.7.2 Osnovne toleronelle to srednji precnik Dl u mikrome/n'ma (izllad)

Nominalni
preC!nik
d mm
Koruk
p
Kvalitet
Firti
mm
Sred nji
Gru bi
Preko . . . do
5.6
11.2
0.75 1 1.25 1,5 1 1.25 1,5 1.75 2 2,5
4 85 95 100 112 100 112 . 11 8 125 132 140
5 106 118 125 140 125 140 150 160 170 180
6 132 150 160 180 160 180 190 200 212 224
7 170 190
200
8
236 250 280
224
200
250
11 .2
22 ,4
224 p6 250 265 280
280 300 31 5 335 355
276
Tabuca 12.7.3 Zavisnos( slepeno lolerandie ad dutine nolerti6

J(valilct toleran cijc
DuiiN. nok nja

S
N
d,
3 I
d,
3 I
0, 0, d
4
d,
4
d,
4
0, 0, d
4
d, d,
I 7 9
I
0, 0,
I
Fini
Srcdnji
Grubi
4 5
6
8
6
8
6
8
6
7
I 6 7
4 6 8
7 9
7 8
Napomena uz tablicu 12.1. 3: Oznak3. S znati kr.J. tku dufinu nok nja . N normalnu , I L duptu.
Vllta SQJtavka
...
fill '~'
ffI]')
l" reIQllj.
so..tJ GJlj~
~
~<>t
n.
!!<_4$. { -,,\ ....
~
i~
m
F
!h-m
t:"--k.
~.6,
JL~ .r
;n
~;~ It.-'!! !?-t

loo t
t1i.t
f)=o
i1~
44-')
lj
f .J;
a: _, It
-9'
41
... ..,
i
,~ ~
,~~~
i"~ " ~
12. I .
! .'O:ti '"
%
'iii I
Obrasci 1.8 izrawnav&l\ie nomiMbrib ~ UtS
..,
LITE RATURA
D t'C\r:er. K.H.: l-otll sc!nnenelcl1lente. 3 Auflage. Carl Hanser Verlag. Munchen, 1966.
Dubbel. TIlchcnbu ch fur den M:l<c!unc nb:ltu , 14 . Aunage. Spn nger- Verla.g. Berlin, H eldel~r . Sc" York . 198 1. FaIres. V. M.: Dcs ~n o f Machme Elc m ~nt (. Thl' Macm illa n Company , New York, 1955. Gross, S.: Bercchnu ng und Gedall ung d ~ r Fede rn, Springer- Ve rlag, Be rlin. J966. H ~II , A.S .. Ho lo " cnko . .,. .R .. Langh lin, H.C . : S c h a un1' ~ Outline of Theory and Pro bl em~ of Machme Design. Sc:l hu m P ubli ~ h i n g Co . New-Yo rk. 1961 . Icko\it. G.. Cc rn3 v ~ kjj , S .A . K I ~c l cv . V.A ., Bo ko\,. K.N. i Bont.()smoloVlkij. ~'- A .: Sbornlk zadat I
prclIlt."IOv ra ~ t O l 3 po ku,,,u de talcJ mas- n. lzda IClslvQ Masinoslrojenija . ~I oskva. 1965 .

Tuch... nbuch M3(cillnbau. Band 1, 2,d ufCh bcl'chene AU n3{!~ . VEB VC Tla gl ~ chmk. Berhn . 1961 . Toch t t rm3nn / 8 od('n ~ t c m : Konot.truk h o nsclemcn t(' d es ~fJ ~c1l1n c n b.:lu e~. Er ~ t e r tt il . Spnnger erla,. Berlin. H ~ l1delbc rg. Nl'W Yo rk . 1968. Vita.... OJ .: M 3!i ll ~ kl clemt:1I11 I. N3 u ~n3 knJlg3 . Bcogr3d, 1965. Vilas, OJ .: Osnovi n13 sm ~ k lh k o n ~t r ukclj a 1111. N3 U en3 knjigl . Beop1l d. 198-4 . Schult. W" Dlc tma nn. 1-1 ., Remer. G .. R3d3j. D.: Zu m l 11c ml " Schwingfe$ t igkCJt gehrbter Bautellc" Konstruk. lio n 9 / 85, S pn n!!cr - Vc rJat:. Standard i: J US I ISO.

MašInski Elementi I - Vitas

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MašInski Elementi I - Vitas

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MASI SKI ELEME 1 r I

Dldan 1. Vitas Milan D. Trbo jevi!!

Tirat 1000 primeraka

pored "kiloponda" (kp).

Decembra 1966. g. Beograd

Tahe/arni preg/cd lehJlickog i 51 ( I\l K5A) sistema mera

Mcdusobn i od nosi si<; tema

"osnovnc Jcdlnlcc z.a Tn Du zinu M:ls U Vrcme Duunu Silu Yrcmc kg kp m m

kp (osnovna jcdinica) kp slIm (iz\lcdcna jcdinica)

N (izvcdcna jedin;ca) I N 1 kg m/':>!

I ~8 (~ <; novna jed inlca) -------kg/ m'

kp slIm al (kp/cml) 1 at ... 1 kp/cm! 1 kp/mm l ... 101 at

I kg/m' .. 0,102 kp slim'

1 Pa _ I,02 9,SI'104 pa l IO -'a l 0,981 bar 1 bar - 1,02 al

11 - 0,102 kpm - 3,777, 10- 1 ksh

Sn3ga Dinllmic!ka viskoznosl

k5 - 75 kp m/s _/ 1 W _ 1 N ru/s _ J/SI ~kP m/s - 9,8 1 W

Prefiksi ; oznake decima/Ilil, umno! aka

c (centi) _ 10 -' l m (mili) _ 10 - J

n (nano) _ 10-' p (piko) _ 10- 11

1.2 ' St:lndard, 13 prl'tnike I 2.2 ~t1ndJrdl la 7aohlj~'nj3

I .:: 3 Pro pi', I: ,

IJ mlJll1 l1!b iz.driljivo,,", 0 111:'01,('10 ,II.'pcn ,ic.llrno~tl

2. SISTEM TOLER ~NCIJA ISO ...

2.2 Izbo. tolc lan..:ijc . . . . . .

3.3.3. 1 Obelc1avnnje Ch'ija ..

4.3.1 ~l3lcrijal. 4.3.2 Zavrtnji .. 4.3.3 Na\'rlh.

5.2 Izbor i proracun !-a.\13Vuka . . . .

6.3.2 Sas tavcl 0p ICtCCcm na ISlezanje adn p nllSllk

6.3.3 Snst3vcI op lcrecc m 0 3 Sl1\'lJ<lIIJe 6.3 .4 SasI3Vc1 op tere6:nt na tOt1.1jU .

Dln am i ckl proratun Ulvarcnih 'k!\laVilka

7. STEZNI SKLOPOVI .... .

pojmoVl, dcfiniclJt I oznake. 1. 1.2 Proracun presQvanth ~1..Iopo\B . . . . .

IS. 190 195

7.2. 1 Konicn3 \leu.

7.2.3 Stezn! sklap u procepom .

8. LEM UE NI I LEPUENI SASTA VCI

8.1 I Pronc u n lem ljenih Le.p ljeni sastavci.

10. CEVI ...... .

Oplta obe le:f.jn

12. TAB LI CE 1 OIJAGRAMI . . . . . .

1 1,1 1.2 1,4

480 500 530 560 600

950 1000 1000J 1120 1'80 12.1() 1320 1400 1500

Obelei.ja komtnost! 1 nagiba

( 1.2) )0 (36) lOll

1,6 (12) 40 () 10)

obelci.ava bilo uglam

D-d (s1. 1.1). CCI'IS h 0 d no ]c na crlezlma , OSlm k onl(:... '. -1

0 -11 ozn acill. l7.nO~ DO I o\'me . ' - I .

1 lZVQunlCe prema S, 1 "1

Naglb se obelezava langcnsom ugle IJ. tg

za kosu ravan (sl. 1.1).

(I :0,652) 1:0,866 1:1,207 (1:1500)

i6' 35' 40"

4' 46' IS" (3' 49' 6")

(I ' 16) 1:20 1:30 1:50

1.3 OBELEZAVANJE MATERIJALA

napon na granici proporcionaJnosti Up napon na granici ela&ti~osti

Najveei nominalni napon R ,kOll se zo\'e jatlnom p:. kl-

uliCe pored drJgl1i faklCra. nalY>

' -100 53-67

010-.0 J<l-40 :0-:1

~a~~ to:. b~ll:o.;.