Jerusalimska articoka, mada ovo krtolasto povrce nema nikakve veze ni sa Jerusalimom, ni sa articokama.

Ono je, naime, u rodu sa suncokretom. Cicoka potice iz Amerike. Njene vrednosti su poznavali Indijanci koji su je nazivali "suncani koren". U 17. veku dobija svoje englesko ime. U to doba cicoka je u Evropi bila popularnija od krompira, ali kasnije krompir je potisnuo, pa je postajala "interesantna" samo u vreme velike gladi. U novije vreme sve cece se koristi i u svetu, i kod nas. KLJUCNI SASTOJAK - INULIN Cicoka je vrlo hranljivo povrce niske energetske vrednosti, samo 79 kalorija u 100g. Ona je i bogat izvor kalcijuma, gvoda, cinka, vitamina B1 i B2, belancevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, a dobar je izvor vitamina C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata... Krtola cicoke moe da se jede sirova, kao salata, a moe i da se pri, kuva ili pece. Mlade stabljike, s licem visine do 30cm, mogu da se koriste u ishrani ljudi, kao salata i varivo. Za razliku od krompira koji sadri skrob, krtole cicoke sadre polisaharid inulin. Valja istaci da krtole izvadene u prolece imaju manje inulina, ali su zato slade. Inulin, kljucni sastojak cicioke, je polisaharid koji sadri fruktozu. To je probiotik, to znaci da stimulie razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju viestruko delovanje na zdravlje: eliminiu tetne mikroorganizme crevne flore (npr. sa lmonela, kandida...), sprecavaju crevne infekcije, poboljavaju apsorpciju minerala za 20% (posebno kalcijuma, magnezijuma i gvoda), same proizvode vitamine B kompleksa, smanjuju proizvodnju toksina jetre, jacaju imunitet i poma u u prevenciji raka debelog creva. Inulin, dakle, normalizuje varenje, revitalizuje crevnu floru kod primene antibiotika, pomae kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, cime sprecava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa ecera i insulina u krvi, cicoka je odlicna namirnica za dijabeticare. Osobe koje jedu sirovu krtolu cicoke manje oboljevaju od karijesa zuba. Cicoka poma e i kod alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, a preporucuje se i malokrvnim osobama. SVEA, KUVANA, PECENA?!?! Cicoka podseca na krompir ili koren dumbira. Ima slatkast ukus. Najcece se priprema kao krompir, kuvana (najbolje neoljutena) i pecena, ali se moe pripremati i sirova, kao salata, sa ostalim povrcem, ili kao zimnica. Poto se vecina njenih hranljivih sastojaka nalazi neposredno ispod koe, najbolje je da je ne ljutite,

nego samo da je dobro operete pre kuvanja. Ako je secete, secite je neposredno pre pripremanja, da ne bi potamnela, ili je poprskajte vodom sa limunom ili sircetom da biste sprecili oksidaciju. Kuvanje sa koom moe da dovede do njenog tamnjenja, zbog visokog sadraja gvoda. Ako jedete sveu cicoku, najbolje je da je isecete na tanke renjeve, dodate u salatu i uivate u njenom hrskavom ukusu. Ili, da je isecete i marinirate u malo ekstra devicanskog maslinovog ulja i soka od limuna ili pirincanog sirceta. Kada pripremate supu od sveeg povrca, dodajte i cicoku u blender. Ako je prite, iseckajte je i proprite zajedno sa drugim povrcem u malo maslinovog ulja. Cicoka ce omekati za 4-6 minuta, a ako elite da bude hrskavija prite je 2-4 minuta. Cicoku moete peci celu ili iseckanu. Zamocite je u malo maslinovog ulja, pa je stavite u pleh. Pecite na 200 stepeni 30-45 minuta ako je cela, odnosno 20-25 ako je isecena. Povremeno je okrenite. Dodajte so i biber po elji. Na pari, isecenu cicoku treba kuvati na visokoj temperaturi 5-8 minuta. Moete je zaciniti po elji ili od nje napraviti pire, kao od krompira. Cicoku moete da kuvate celu ili isecenu. Ubacite je u vodu koja vri i kuvajte 10-15 minuta ako je cela, a 5-8 ako je isecena. Moete je zaciniti po elji ili od nje napraviti pire, kao od krompira. Moete je cuvati do dve nedelje u friideru, ili u papirnoj kesi na hladnom, tamnom mestu. U NARODNOJ MEDICINI: Viegodinja zeljasta biljka koja se gaji zbog krupnih ru icastih oslatkih krtola u kojima nema skroba, nego inulina, zbog cega ih za ishranu koriste osobe obolele od ece rne bolesti. Slui i za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glikozu, nego fruktozu, zbog cega se i preporucuje za ishranu dijabeticara, najbolje presan.

RECEPT ZA SUPICU SUPA Delimicno skuvajte 750g cicoke u ljusci (ili pomeajte cicoku i krompir), pa je tek onda oljutite. Isecite je na krupnije komade. U meduvremenu, na malo ulja blago proprite 1 iseckan crni luk i 1 cen belog luka. Dodajte 1 iseckan celer i cicoke. Sipajte 1 l tople supe, pustite da provri, pa smanjite vatru i kuvajte pokriveno oko 20 minuta. Stavite povrce u blender, ako volite krem supu. Posolite i pobiberite po elji.

ioka - pomo za dijabetiare

Petar Vasi iz Kikinde nam je poslao e-mail u kom nas je zamolio da napiemo neto vie o ioki. Mi smo konsultovali literaturu ("Povrtarstvo" - prof. dr Branka Lazi, prof. dr Vladan Markovi, prof. dr Mihal urovka, prof. dr arko Ilin) i prenosimo najzanimljivije delove. ioka predstavlja veoma kvalitetno povre visoke hranjive vrednosti jer sadri suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamine A,D i C. Osnovni sastokak ugljenih hidrata je inulin koji je veoma vaan u ishrani dijabetiara. ioka je viegodinja vrsta, ali se gaji kao jednogodinja biljka. Odlikuje se monim i jako razvijenim korenom vretenastog oblika koji prodire duboko u zemlju. Formira jednogodinje, u poetku zeljasto stablo, koje kasnije odrvenjava (visine 1,5-3,5 m). Stablo, grane i lie obrasli su grubim dlaicama.

Cvetovi izrastaju na vrhu stabla u obliku glavice i slini su cvetovima sunco kreta, ali su znatno sitniji. U naim uslovima ioka kasno procveta i obino ne donosi seme, pa se uglavnom razmnoava krtolama. Krtole su deo zbog ega se ova kultura i gaji, sline su krtolama krompira, duine do 10 cm i irine 5 -7 cm.

ioka je vrsta skromnih zahteva prema toploti. U naim uslovima vrlo dobro prezimljava. Mlade biljke mogu veoma dobro da podnesu prolene mrazeve bez ikakvih posledica. Zahteva intenzivno osvetlenje, a tipina je biljka kratkog dana. ioka je jedna od najotpornijih ko renastih kultura prema sui. Ima veliku otpornost prema sui, pre svega, zbog vrlo rauzvijenog korenovog sistema koji je za 10 puta razvijeniji od krompira. U naim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo. Posebno je intersesantno njeno gajenje na siroma nim zemljitima i u suvim reonima, gde se drugo korenasto povre teko moe gajiti. Posebno su pogodna peskovita i ljunkovita zemljita jer se na njima lake mogu vaditi krtole. Obrada za ioku je slina obradi za krompir.

ioka se sadi u prolee im je to mogue. Krtole ili delovi krtola se sade oko 7cm duboko, na razmaku oko 90-100 cm red od reda i 60-70 cm u redu. Za ostvarenje visokih prinosa zahteva slinu negu kao i krompir. Krtole se vade posle izmrzavanja nadzemnih delova od prvih jakih jesenjih mrazeva, a vaenje moe da se obavlja do poetka porasta novih nadzemnih delova, u prolee. Krtole izvaenje u prolee imaju manje inulina, ali su slae. Pre vaenja nadzemni deo se uklanja, a krtole se vade vilama, aovima lli se izoravaju. Neizvaene krtole ili delovi krtola daju nove biljke tako da se teren moe lako zakoroviti iokom. ioka se moe vaditi cele zime ili uvati u trapovima, podrumima ili spremitima, u pesku ili tresetu. Prinos je od 20-40t/ha. Neunitivi sunani koren Istine i zablude: ioka Pie: D.Z. Kod nas se zove ioka, a na engleskom njeno ime je jerusalimska artioka, mada ovo krtolasto povre nema nikakve veze ni sa Jerusalimom, ni sa artiokama. Ono je, naime, u rodu sa suncokretom. ioka potie iz Amerike. Njene vrednosti su poznavali Indijanci koji su je nazivali "sunani koren". U 17. veku dobija svoje englesko ime. U to doba ioka je u Evropi bila popularnija od krompira, ali kasnije krompir je potisnuo, pa je postajala "interesantna" samo u vreme velike gladi . U novije vreme sve ee se koristi i u svetu, i kod nas.

KLJUNI SASTOJAK - INULIN ioka je vrlo hranljivo povre niske energetske vrednosti, samo 79 kalorija u 100g. Ona je i bogat izvor kalcijuma, gvoa, cinka, vitamina B1 i B2, belanevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, a dobar je izvor vitamina C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata... Krtola ioke moe da se jede sirova, kao salata, a moe i da se pri, kuva ili pee. Mlade stabljike, s liem visine do 30cm, mogu da se koriste u ishrani ljudi, kao salata i varivo. Za razliku od krompira koji sadri skrob, krtole ioke sadre polisaharid inulin. Valja istai da krtole izvaene u prolee imaju manje inulina, ali su zato slae. Inulin, kljuni sastojak iioke, je polisaharid koji sadri fruktozu. To je probiotik, to znai da stimulie razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju viestruko delovanje na zdravlje: eliminiu tetne mikroorganizme crevne flore (npr. salmonela, kandida...), spreavaju cre vne infekcije, poboljavaju apsorpciju minerala za 20% (posebno kalcijuma, magnezijuma i gvoa), same proizvode vitamine B kompleksa, smanjuju proizvodnju toksina jetre, jaaju imunitet i pomau u prevenciji raka debelog creva. Inulin, dakle, normalizuje varenje, revitalizuje crevnu floru kod primene antibiotika, pomae kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u

krvi, ime spreava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa eera i insulina u krvi, ioka je odlina namirnica za dijabetiare. Osobe koje jedu sirovu krtolu ioke manje oboljevaju od karijesa zuba. ioka pomae i kod alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, a preporuuje se i malokrvnim osobama.

SVEA, KUVANA, PEENA?!?! ioka podsea na krompir ili koren umbira. Ima slatkast ukus. Najee se priprema kao krompir, kuvana (najbolje neoljutena) i peena, ali se moe pripremati i sirova, kao salata, sa ostalim povrem, ili kao zimnica. Poto se veina njenih hranljivih sastojaka nalazi neposredno ispod koe, najbolje je da je ne ljutite, nego samo da je dobro operete pre kuvanja. Ako je seete, secite je neposredno pre pripremanja, da ne bi potamnela, ili je poprskajte vodom sa limunom ili siretom da biste spreili oksidaciju. Kuvanje sa koom moe da dovede do njenog tamnjenja, zbog visokog sadraja gvoa. Ako jedete sveu ioku, najbolje je da je iseete na tanke renjeve, dodate u salatu i uivate u nje nom hrskavom ukusu. Ili, da je iseete i marinirate u malo ekstra devianskog maslinovog ulja i soka od limuna ili pirinanog sireta. Kada pripremate supu od sveeg povra, dodajte i ioku u blender. Ako je prite, iseckajte je i proprite zajedno sa drugim povrem u malo maslinovog ulja. ioka e omekati za 4-6 minuta, a ako elite da bude hrskavija prite je 2-4 minuta. ioku moete pei celu ili iseckanu. Zamoite je u malo maslinovog ulja, pa je stavite u pleh. Pecite na 200 stepeni 30-45 minuta ako je cela, odnosno 20-25 ako je iseena. Povremeno je okrenite. Dodajte so i biber po elji. Na pari, iseenu ioku treba kuvati na visokoj temperaturi 5-8 minuta. Moete je zainiti po elji ili od nje napraviti pire, kao od krompira. ioku moete da kuvate celu ili iseenu. Ubacite je u vodu koja vri i kuvajte 10-15 minuta ako je cela, a 5-8 ako je iseena. Moete je zainiti po elji ili od nje napraviti pire, kao od krompira. Moete je uvati do dve nedelje u friideru, ili u papirnoj kesi na hladnom, tamnom mestu. OPREZ Zbog velikog sadraja kalcijuma ioka se ne preporuuje pacijentima ija je ishrana bazirana na smanjenom unosu kalcijuma. ioka moe da izazove pojavu gasova. Ako je nikad niste jeli, probajte prvo malu koinu, dok ne vidite kako e da reaguje va organizam.

Nutritivne vrednosti ioka, svea, 150g 114 kalorija, 3g proteina, 26g ugljenih hidrata, 0,015g masti , 2,4g hranljivih vlakana, 5,1mg gvoa, 643mg kalijuma, 6mg vitamina C , 6mg natrijuma , 0,3mg tiamina , 20mg kalcijuma, 20mcg folata, IOKA U NARODNOJ MEDICINI Viegodinja zeljasta biljka koja se gaji zbog krupnih ruiastih oslatkih krtola u kojima nema skroba, nego inulina, zbog ega ih za ishranu koriste osobe obolele od eerne bolesti. Slui i za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glikozu, nego fruktozu, zbog ega se i preporuuje za ishranu dijabetiara, najbolje presan. Dr Jovan Tucakov, Leenje biljem RECEPT SUPA OD IOKE Delimino skuvajte 750g ioke u ljusci (ili pomeajte ioku i krompir), pa je tek onda oljutite. Isecite je na krupnije komade. U meuvremenu, na malo ulja blago proprite 1 iseckan crni luk i 1 en belog luka. Dodajte 1 iseckan celer i ioke. Sipajte 1 l tople supe, pustite da provri, pa smanjite vat ru i kuvajte pokriveno oko 20 minuta. Stavite povre u blender, ako volite krem supu. Posolite i pobiberite po elji. Napravite pire od krompira i ioke! Ispecite ioku sa belim lukom, maslinovim uljem i zainskim biljem. Operite, oljutite i izrendajte ioke, dodajte sire i so. Pre serviranja, ostavite ovu salatu da malo odstoji. Nastavak: IOKA - Razne recepture IOKA IOKA, topinambur, slatki krompir (Heliathus tiberosus L.) kultivisane krtole ioke su veoma hranljive i korisne, nepravilnog su oblika sline krompiru, grozdaste, duguljaste ili okrugle. U sirovom stanju umaju prijatan ukus nezrelih lenika, a kuvane podseaju na artioku. Po boji i veliini zavise od sorte. Boja moe biti u razliitim nijansama, od bele do ljubiastocrvene. Masa krtola je od 10 do 100 g. ioka sadri 2% belanevina, vrlo malo skroba, a od ugljenih hidrata najznaajniji je inulin (ak do 20%). Za vreme kuvanja i razgradnje prelazi u fruktozu (najbolji prirodni eer kojeg organizam lako usvaja). Krtole imaju dost a mineralnih materija: kalcijuma, gvoa, kalijuma, cinka, fosfora i silicijuma. Bogata je sa vitaminima: A, B1, B2, H i D, a manje vitamina C. Prilikom varenja i razgradnje prelaze u organizmu u fruktozu, prirodni eer koji mogu da koriste svi dijabetiari. Smatra se da je fruktoza najbolji prirodni zaslaiva, koji je dva puta slai od eera. Gomolji imaju prijatan ukus nezrelih lenika. Pre upotrebe ioku treba dobro oprati, a zatim u to tanjem sloju oljutiti ljusku. U ishrani se koriste kao i krtole krompira, kuvane ili peene. Soni deo se koristi za pripremu orbi, salata, slatkih namaza i drugih jela. Cele zime moe ostati u zemlji

iji je hranljivi sastav potpuno ouvan. Najpoznatije su sorte bianka, topianka, violet, komunes, bela i dr. Pre upotrebe krtole se peru i odstranjuje im se pokorica i manje izrasline. Koriste se za kuvanje (orba, pire, salata, pekmez, prenje (kao pomfrit), dinstanje, peku se na rotilju. Posluuju se i kao dodatak jelima, na isti nain kao i krompir. Koriste se i za peenje rakije. Lekovita svojstva: inulin deluje na u i pankreas, smanjuje krvni pritisak, eer u krvi, poboljava izluivanje mokrae. RECEPTURE Klasina salata od ioke 20 dg krtola ioke , 4 kaike kisele pavlake , 2 kaike limunovog soka , 1 kaika maslinovog ulja,

1 kaika sitno seckanog luka vlaca, Oprane i oljutene krtole narendati na tanke rezance. Sitno seckani vlaac posuti po rezancima i sve preliti meavinom od umuene pavlake, ulja i limunovog soka. orba od ioke Potrebno: 4 krtole , 2 argarepe , 1 koren peruna sa listom ,15 dg kuvanog krompira , 1 kaika

bezglutenskog brana , 3 kaike maslaca , 2 dl pavlake Priprema: argarepu i perun oprati, oistiti, iseckati na tanke kolutove i propriti na mas lacu da porumene, dodati brano i litar osoljene vode. U meuvremenu ioku oprati, tanko oljutiti i isei na kockice. U kljualu vodu dodati ioku, kada omeka dodati krompir iseen na kocke. Gotovu orbu zainiti pavlakom i seckanim liem peruna. Aromatina kaa od ioke Potrebno: 1 kg krtola ioke,1 dl kokosovog brana,1 kaika maslaca,malo mlevenog kima i toliko pimenta,so, mleveni biber, malo cimeta Priprema: ioku oprati, tanko oljutiti i razrezati na krupne delove, staviti da se kuvaju u oso ljenoj kljualoj vodi. U meuvremenu na otopljenom maslacu propriti kokosovo brano da se dobije zlatno uta boja. Skuvanim i izgnjeenim krtolama dodati zaine, ispreni kokos i malo maslaca. Pekmez od ioke Potrebno:,3 kg krtola ioke,1 limun Priprema: Oprane krtole oistiti i nastrugati, dodati oceeni sok limuna i 2 dl vode. Kuvati 30 minuta na umerenoj temperaturi da se masa ujednai. Meati da ne zagori, povremeno doliti tople vode. Posle 30 minuta temperaturu smanjiti i kuvati jo desetak minuta jer e inulin poeti da se razgrauje, a pekmez e biti sve slai. Pekmez sipati u iste manje tegle, hermetiki zatvoriti i utopliti. Pekmez se koristi za namaz ili kao dodatak za slaenje raznih jela.