Promocija knjige Razvoj pijanistike tehnike mr Aleksandra Serdara Pozivamo vas na promociju knjige Razvoj pijanistike tehnike mr Aleksandra

Serdara, u utorak 8.05.2012. sa poetkom u 12:30 asova u Velikoj sali Fakulteta muzike umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na promociji de govoriti:

dr Mirijana Zakid, docent uvodni govor

dr Dragoljub obajid, red.prof

dr Sonja Marinkovid, red. prof

mr Aleksandar Serdar, red. prof.

"Na renomirani umetnik, pijanista Aleksandar Serdar, ved vie od jedne decenije ivi i radi u Beogradu, posle dugogodinjih studija i usavravanja u Americi, Italiji, Francuskoj ...Na Fakultetu muzike umetnosti prenosi svoje bogato profesionalno iskustvo mladim pijanistima, od ove godine ne samo kao profesor klavira, ved i na predmetu Metodika nastave klavira za studente osnovnih i master-studija. Od velikog je znaaja za na fakultet pre svega prisustvo umetnika internacionalnog renomea, laureata prestinih meunarodnih konkursa kao to su A.Rubinstein/Tel Aviv/,Vercelli, Monza, ina Bakhauer i iji su profesori bili i najeminentniji umetnici i pedagozi kao to su L.Fleicher ,S.Perticarolli... Nastupao je na najznaajnijim evropski m i svetskim festivalima , sa renomiranim orkestrima i dirigentima, kao solista i u saradnji sa mnogim uglednim naim i inostranim izvoaima.

Posle viegodinje izvoake karijere koja pre svega opstaje kod linosti koje su do kraja posvedene muzici kao ivotnom opredeljenju, prirodno se javlja analitika faza, proizala kako iz sopstvene potrebe za stalnim usavravanjem, kao i za prenoenjem i pribliavanjem tih iskustava mladim generacijama.Kroz rad sa studentima na Fakultetu i na brojnim kursevima , pokazalo se da bi veoma korisno bilo uiniti dostupnim pre svega razliite pristupe radu na tehnici , kao nezaobilaznom putu ka dostizanju viih pijanistikih i umetnikih stremljenja.Aleksandar Serdar se i kroz sopstveno kolovanje susretao sa razliitim kolama za usavravanje klavirske tehnike, a sada ih je prikupio , proanalizirao i priredio za potrebe , kako je sam rekaosvakog profesionalnog muziara koji izuava klavirsku tehniku, bilo da je predaje ili svira sam. Treba istadi da vedina ovih knjiga napisanih o klavirskoj tehnici od kraja XIX veka, ukljuujudi radove najpoznatijih pijanista i pedagoga kao to su Leschetizky, Cortot, Safonov, nisu lako dostupne na naim prostorima niti su prevedene na na jezik. Izuzetno je korisno imati pred sobom uvid a takoe i mogudnost poreenja ovih kola, kao i odlian izbor tehikih vebi , gde svako moe da, pre svega, vidi kako su do reenja dolazili oni koji su se kroz istoriju izvoatva najozbiljnije bavili ovom problematikom. Takoe,svako moe da odabere i pronae meu brojnim primerima, one koji de mu najcelishodnije pomodi na putu ka dostizanju visoko profesionalnih pijanistikih rezultata. Svoju potpunu posvedenost muzikoj umetnosti Aleksandar Serdar prikazao je i kroz rad na prireivanju ovog prirunika koji predstavlja zanimljiv, iscrpan i pre svega, koristan vodi kroz istoriju pijanistikih kola za nae mlade pijaniste i pedagoge, kroz praktine primere vebi kojima su se bavili i oni najvedi , od Rusije i Francuske do Amerike... Veliki je posao bio napraviti ovakav jedan izbor i pregled, uz dodatak da je tu veliki deo saznanja iz sopstvenog , praktinog izvoakog iskustva i linog usavravanja koje je u klavirskoj umetnosti nezamenljivo. Zato najtoplije preporuujem Razvoj pijanistike tehnike svima koji imaju potrebe za proirivanjem znanja i praktinim usavravanjem rada na klavirskoj tehnici, i pozdravljam ovaj prirunik kao izuzetno koristan doprinos u nastavi klavira i stvaranju novih generacija uspenih profesionalnih pijanista". - Nevena Popovid, redovan profesor na FMU-Beograd i Akademiji umjetnosti-Banjaluka

"U dananjoj klavirskoj pedagogiji kojom suvereno vlada govorna re, kao to se to na oigledan nain ispoljava kroz sve popularnije majstorske kurseve, pojava jednog pisanog rada pobuuje utoliko vie panje. Tekst naeg pijaniste i pedagoga meunarodnog renomea Aleksandra Serdara Razvoj pijanistike tehnike, predstavlja pokuaj da se ublai ova oigledna nesrazmera

izmeu rutine svakodnevne pedagoke prakse i teorijskog promiljanja njenih osnova. Uzroke ovog nesklada treba traiti u optem stanju dananje umetnike, estetike i filozofske misli. Autorov tekst predstavlja pokuaj obnavljanja pokidanih veza izmeu repetitivnosti muzikog izvoakog ina i pouzdanih teorijskih osnova na kojima je on donedavno stajao. U ostvarenju tog zadatka on se obrada kako osvedoenim autoritetima prolosti tako i svom bogatom pijanistikom iskustvu oformljenom pod uticajem nekih istaknutih dananjih pedagoga svetskog glasa. Ovakvo proimanje linog autorovog uvida u tehnike probleme izvoatva sa nekim od kljunih didaktikih radova na kojima poiva savremeni pijanizam, daje poseban peat Serdarovom radu. Njegov tekst pokazuje da je u dananjem svetu relativizovanih pojmova, relacija i sudova mogude obnoviti vezu sa tradicijom i njene vitalne delove povezati sa sopstvenim pedagokim i izvoakim iskustvom.

Serdarov tekst Razvoj pijanistike tehnike sastoji se od sedam poglavlja: Razvo j pijanizma u Rusiji, Vasilij Ilji Safonov, Razvoj pijanizma u Francuskoj, Isidor Filip, Alfred Korto, Teodor Leeticki i Moje iskustvo i zapaanja o metodi Doroti Taubman. U prvih est poglavlja autor razmatra pisane radove o klavirskoj tehnici V. Safonova, I. Filipa, A. Kortoa i T. Leetickog. Ovi istaknuti predstavnici ruske, francuske odnosno nemake kole delovali su u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. Nakon izlaganja osnovnih karakteristika kola kojima su pripadali, navedene su njihove krade biografije za kojima sledi podrobna analiza jednog do dva njihova rada. Ovi radovi predstavljaju zbirke tehnikih vebi u kojima autori na iscrpan nain predoavaju svoje metode rada na klavirskoj tehnici. U zavrnom poglavlju Serdar daje svoje vienje problema razvoja tehnike. Ono se javlja kao plod njegove kontinuirane koncertne delatnosti, desetogodinjeg pedagokog rada na Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu i kolovanja kod istaknutih pedagoga kao to su Leon Flajer i Johaved Kap linski.

U prvom poglavlju Razvoj pijanizma u Rusiji autor daje kradi prikaz istorijskog razvoja ruske pijanistike kole i genealogiju njenih znaajnijih predstavnika. Drugo poglavlje posvedeno je istaknutom predstavniku ove kole Vasiliju Safonovu i njegovom radu Nova formula koji predstavlja sintezu psihotehnike kole pijanizma i ruske pijanistike kole s poetka 20. veka. Serdar, kao to to ini sa delima ostalih autora, analizira sadraje ovih radova i prilagoava ih praktinoj upotrebi u dananjim muzikim kolama i akademijama. Notne primere tehnikih vebi koje on navodi u ovom kao i u ostalim poglavljima svog teksta, imaju dvojaku ulogu. Prva je da potkrepe njegovo izlaganje, a druga, da poslue kao zaokruen praktini prirunik namenjen savladavanju tehnikih problema izvoatva.

Slededa tri poglavlja posvedena su predstavnicima francuske kole I. Filipu i A. Kortou. Posle kradeg poglavlja o osnovnim karakteristikama i istorijatu ove kole, sledi najobimnije poglavlje u tekstu koje je posvedeno delatnosti Isidora Filipa i njegovim prirunicima Kompletna kola klavirske tehnike i Vebe za nezavisnost prstiju. Izborom niza tehnikih vebi iz radova ovog autora koji je dao znaajan doprinos osavremenjavanju tradicionalno orijentisane francuske kole pijanizma, dat je zaokruen uvid u sadraj i namenu ovih prirunika. Peto poglavlje, posvedeno je delatnosti Alfreda Kortoa kao najistaknutijeg predstavnika francuske kole i njegovim radovima Racionalni principi klavirske tehnike i Dnevna klavirska gimnastika. Serdar je uspeo da predoi uzornu Kortoovu sistematinost rada koju je ovaj metodiar ostvario primenom metoda tehnikih varijanti.

U pretposlednjem poglavlju koje je posvedeno Teodoru Leetickom, autor se posluio dvema knjigama njegovih asistentkinja Melvin Bre i Mari Prentner, s obzirom da Leeticki nije ostavio nijedno pisano svedoanstvo o svom pedagokom radu. Visoka podudarnost gledita ovih autorki o sadraju rada njihovog profesora, potvruje verodostojnost njihove rei i opravd anost njihovog izbora. U poslednjem poglavlju teksta Serdar izlae svoj pristup razvoju pijanistike tehnike. On izmeu ostalog predoava istraivanja Doroti Taubman i njenog Centra za klavir (Meduza, SAD) u kome se timskim radom, uz primenu rezultata naunih istraivanja pristupa reavanju problema pijanistike tehnike.

Autor u sredite svojih razmatranja postavlja anatomsku stranu funkcionisanja klavirske tehnike. Iako on po svom pijanistikom obrazovanju pripada tradiciji psihotehnike kole pijanizma (njegov uitelj Leon Flajer bio je uenik Artura nabela, a ovaj Teodora Leetickog kao jednog od utemeljivaa ove danas uticajne kole koja u centar interesovanja postavlja mentalni pristup interpretaciji muzikog dela) on se u svom radu bavi prevashodno spoljanjom, dakle skeletno-muskularnom stranom funkcionisanja klavirske tehnike. Zahvaljujudi takvom pristupu on prua itaocu detaljnu sliku fizikog aspekta proizvodnje tona na klaviru. Ukazivanjem na niz suptilnih i za oko uglavnom neprimetnih detalja funkcionisanja pijanistikog aparata, Serdar se prikljuuje danas aktuelnom pravcu pijanistike misli ija se saznanja zasnivaju na rezultatima istraivanja iz biomehanike i psihofiziologije. On, na ove nauno verifikovane injenice, nadograuje svoja metodika uputstva koja su po sadraju i nainu izlaganja namenjena irokom spektru kolskih uzrasta: od uenika nie muzike kole do naprednih studenata klavira. Na taj nain on je obuhvatio vedi deo problematike razvoja pijanistike tehnike to ovaj tekst izdvaja od niza slinih radova koji problemu pristupaju palijativno, bavedi se korekcijom ved oformljenih loih svirakih navika, umesto celovitim sistematskim pristupom razvoju klavirske tehnike.

Serdar polazi od temeljne pretpostavke da se u osnovi savremene pijanistike tehnike nalazi manji broj principa koji prevazilaze okvire razmatranih metoda i obrazuju skup univerzalnih pravila neophodnih za pravilno funkcionisanje tehnike. Ovom injenicom u njegovom radu se moe objasniti odsustvo nekih slinih zbirki tehnikih vebi podjednako znaajnih autora kao to su Johanes Brams, Franc List i Erne Donanji. Meutim, ova okolnost ne umanjuje upotrebnu vrednost ovog teksta koji je prvenstveno namenjen praktinoj primeni u dananjoj nastavi klavira.

Uvid u postojanje navedenih optih principa rada na razvoju klavirske tehnike Serdar je, bez sumnje, stekao kroz svoju koncertnu i pedagoku delatnost. Meutim, on se nije zadovoljio primenom ovih saznanja samo u svojoj izvoakoj i predavakoj praksi, ved ih je svojs tveno analitikim linostima teorijski obrazloio, primereno sistematizovao i adekvatno prezentirao u pisanoj formi mladim pijanistima. Otuda ovaj praktino-teorijski rad, s obzirom da je nastao iz pera aktivnog koncertnog pijaniste neospornog meunarodnog ugleda, predstavlja dragocen doprinos savremenoj, inae veoma oskudnoj literaturi iz ove vane oblasti klavirske pedagogije. to se tie nae sredine, vrednost ovog teksta uvedava injenica da su u njemu po prvi put sabrani i obraeni radovi etiri vodeda metodiara razliitih provenijencija koji do sada nisu prevoeni kod nas.

Na osnovu svega reenog, tekst Aleksandra Serdara Razvoj pijanistike tehnike ocenjujem vrlo povoljno i najtoplije preporuujem za objavljivanje s obzirom da de naidi na panju ne samo uenika i studenata klavira kojima de biti od neposredne koristi prilikom rada na klavirskoj tehnici, ved i klavirskih pedagoga kojima de posluiti kao korisan prirunik za proirivanje sopstvenog strunog znanja i kao zahvalan instruktivni materijal". - Dr Dragan obajid, redovni profesor na Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu i Muzikoj akademiji u Sarajevu