Beseda 40.

prepodobni Simeon Novi Bogoslov

Uzdr ae je jedan od plodova Svetoga Duha. Onima koji veruju u Hrista potrebno je da znaju da su od ega zadobili darove Sv. Duha, tako da (oni) koji ne znaju da od Hrista primaju darove, uzalud su poverovali. Bogonosnii oci govore, da je Hristos prixao u ovaj svet i darovao udima izbavee i oproxtaj (ot tie) grehova. Dakle, ako je Hristos izbavio ude od greha i olakxao ih, onda kako oni opet govore da veruju i umrtvuju stremea i pokrete strasti kroz uzdr ae? Na to odgovaramo da su obe ove reqi (stava) istinite. Jer krxtavaju i se u Hrista u Hrista se oblaqe; oblaqe se, pak, u Hrista blagoda u od Oca ishode eg Duha, a (jedan) od plodova sv. Duha je i uzdr ae. Plod Sv. Duha, govori bo anski Pavle jeste ubav, radost, mir, dugotrpee, blagost, milosr e, vera, krotost, uzdr ae (Gal. 5;22,23). Zato, kada se neko uzdr ava od greha, to se on ne uzdr ava, nego je to plod Duha, koji jeste uzdr ae. dakle, koji se uzdr ava neka ne misli, da je to xto se uzdr ava delo egove sopstvene sile, ve delo Hristove blagodati. Jer Hristos Duhom svetim daruje uzdr ae onima, koji su prethodno po eleli da se oslobode od strasti i izbave od greha, i poqeli da mu se protive, ali su uvek bivali pobe ivani po svojoj slabosti i ote ani - takvima, ka em, Hristos daruje uzdr ae, da bi znali, sude i po uzdr au kojim se uzdr avaju od svakog greha, od kakvog su velikog zla izbaveni, i kada u ima bude zaustaveno (vezano) i samo pokretae na zlo (simpatija prema zlu), smirenoumno proslavili Boga i Oca Gospoda naxega Isusa Hrista, koji Ga je poslao radi izbavea svoga naroda. Kao xto Hristos ne uqini greha, tako i onaj ko se obukao u Hrista - kako mo e da grexi? Ko, pak, grexi, taj jasno da nije obuqen u Hrista. Neka se takav hrix anin podvizava da se opet obuqe u Hrista, i neka dan i no moli verom, postom i suzama da bude udostojen opet navu i na sebe ode du opravdaa Hristovog. Jer je on ve bio odenut u Hrista na svetom krxteu, ali ili nije to poznao ili ga je prezreo i zbog toga ponovo postao obna en od Hrista i zbog ovoga (obna enosti) ponovo poqeo da grexi. Uostalom Hristos ne ostava ovakvog potpuno, ve mu dopuxta da pri e u ose ae, da pozna svoju obna enost i mole i se skruxenim duhom potra i da ponovo bude odenut u ega, jer ko nije obuqen u Hrista, kako mo e da vrxi egove zapovesti? On sam govori: bez Mene ne mo ete qiniti nixta (Jn. 15;4,5). Hristos nam je zapovedio (naredio) da verujemo u ega ne prosto, kako bilo; 1

ve da verujemo da onima koji u ega veruju, On daje darove, tako da oni koji nisu zadobili te darove jox (uvek) nisu poverovali u Hrista. Hrix anin se i naziva vernim zbog poverenih mu darova. Hrix anin se naziva vernim ne samo zato xto veruje u Hrista, nego i zato xto su mu od Boga poverene tajne koje ni An eli nisu videli pre nas. U tom smislu je i Gospod rekao: koji je veran u malom i u mnogom je veran (Lk. 16;10). Vidix li da je veran onaj kome je povereno? A (onaj) koji ne ose a i ne zna da mu je povereno bilo xta taj ili nije dobio blagodat Svetoga Duha ili je bezose ajan i zbog egovog je neose aa (ova blagodat) odstupila od ega. Jer Duh Sveti, koji udima daje mudrost i znae i vrline i strah Bo iji i veru ne eli da prebiva u bezose ajnima (onima koji Ga ne ose aju). Poxto niko ne mo e trgovati bez novca, Gospod svakome vernome daje po egovim mogu nostima i sposobnostima, duhovne talante (dinare), t.j. darove Svetoga Duha koji svagda prebivaju s im, u svako vreme i u svakom poslu (delu). Kome su povereni ovakvi talanti i ko ih zadobije, taj treba dobro da ih quva i sa svim usr em i trpeem da se stara da ih umno i. A posluxaj kako ih on mo e umno iti. Ako neko naprimer dobije dar vere i dar trpea: verom poveruje onome xto mu je Bog obe ao, a trpeem pretrpi nevoe i napasti koje nailaze na ega. Vide i da na ega nailazi (doqekuje ga) mnogo protivno onome xto mu je Bog obe ao, on blagoduxno trpi, oqekuju i da e na kraju do i vreme ispuea Bo ijih obe aa. Mada se na osnovu vidivog ka e da qovek sam trpi, a ustvari sila blagodati Sv. Duha koju je zadobio, ona sa im svezuje trpee i nepokolebivost (u veri). Ako on ne zaboravi na ovu silu blagodati, koja mu je darovana, darovi u emu se umno avaju i on se udostojava da zadobije ono xto je Bog obe ao da mu daruje: jer hri71ani verom i trpeem nasle uju obe aa Bo ija. A ako on zaboravi na blagodat i pomisli da sam svojom silom nosi breme ispitivaa i trpea, a ne silom blagodati Bo ije, onda gubi blagodat i ostaje obna en od e; i avo, nalaze i ga obna enim od bo anske blagodati, vodi ga kuda ho e i kako ho e i biva poslede gore od prvoga. Dakle, oni koji se po blagodati nazivaju vernima, potrebno je da se udostoje da dobiju i blagodat razuma, da zaista razumeju da trpee i blagoduxije u ima qini bo anska blagodat, i da prinose blagodaree Onome, Koji je blagoizvoleo da dejstvuje u vernima na takav naqin kako je sam On zasvedoqio: sila se moja u nemo i pokazuje (2.Kor. 12;9). U drugim podvizima onaj koji ih izvrxava (dejstvuju i) postaje pobednik, a u poodvizima vere i blagoqex a pobednik biva onaj koji strada i trpi do smrti. Koji pretrpi do kraja spasava se; ne onaj koji iznema e i ostaje na sredini ili na kraju podviga, nego onaj koji pretrpi do kraja. I nax Bog ne zove se Bogom praznoga bezdejstva i utehe, ve Bogom trpea i dugotrpea. On na delu proizvodi trpee i blagoduxije u onima koji Mu predaju sebe same, da bi oni odr ali divnu i novu pobedu, sliqnu onoj koju je odr ao Hristos Gospod. Bivxi raspet i okusivxi smrt, On je pobedio Svoje ubice i svet, i sada udeuje od Svoje pobedniqke sile i onima koji stradaju za ega, i kroz ih opet pobe uje one ubice i svet. Ovu tajnu treba da zna svaki hrix2

anin, da se ne bi pokazao uzalud veruju i u Hrista, kao ne uvedeni u tajnu hrix anstva. Jer ne samo svaki, nego Hristos sa svakim ponovo ulazi u raj, kada se (oni) naqine priqasnim Hristovoj bo anskoj blagodati i verom opet steknu ono xto su imali u poqetku i xto su izgubili neverovaem, ne poverovavxi reqima Bo ijim nego reqima zmije. Muke i trudovi svagda vode qoveka kroz ovaj ivot, po promislitenom ustrojeu qovekoubivog Boga, da inaqe on (qovek) ne bi opet izgubio ono xto je stekao trudom i mukom. Dobara, (koja su) sixla radi nas, odnosno blagodati Hristove duxa se duhovno udostojava svetim krxteem: jer qim se krsti, istovremeno se u oj izobra ava Hristos. Ali kako ve ina ne prepoznaje blagodat primenu na ovaj naqin, posebno oni koji su krxteni kao mala deca, onda malo po malo vremenom se u ima java promena i u jednima se sasvim ugasi Bo ija blagodat, a u drugima jox ostaje, premda ena mala iskra, koja po velikoj milosti Bo ijoj, nekada se opet razgori u ima verom, pastirskim poduqavaem i rukovodstvom. U onima koji se bivxi izobliqeni i nauqeni pokrenu (uzniknu) ka veri i nadi spasea blagodat se za kratko vreme opet razgara i daje osmatrae sebe u duhu. Zatim, ako ko tome pridoda s radox u i ruqicu (drxku) smirenouma i milostie (smirenouma zato xto takva milost nije od nas nego od Boga; milostie, zato xto zadobivxi milost, na kraju krajeva i sam je du an da bude milostiv), onda se u emu razgara veliki plamenm, koji osve uje jox i sve one koji ga se dotiqu - u Hristu Isusu, Gospodu naxem, Kome slava i mo u vekove. Amin.