Brana organskog porekla (organska brana)

ta je zapravo organska hrana? Postoje mnoge dileme o tome ta je a ta nije organskog porekla. Jedno pogreno miljenje je da se to odnosi samo na praksu zemljoradnike proizvodnje. Organsko je pridev koji nije samo odgajivaima dobro poznat, ve i preraivaima i prodavcima. Na primer, organsko brano potie od organski uzgajane penice, koja je organski samlevena. Iako to nije zvanina definicija, koncept organske hrane tei da se usredsredi vie na celokupni poljoprivredni i preraivaki pristup pre nego na hemijske i fizike karakteristike hrane. Stavlja se akcenat na odriva poljoprivredna pravila tehnike eksploatacije kao to su smena useva, ubrenje, ouvanje energije i spreavanje erozije, radi obezbeenja dueg perioda zatite zemljita, ekosistema, i navodnjavanja zemljita. Taj pristup podravaju svi oni koji cene ekoloki kvalitet. ta su neki od kljunih zahteva organske proizvodnje hrane? Uopteno govorei, proizvoai organske hrane ne koriste vetake supstance za suzbijanje tetoina i koriste smenu useva da smanje napad insekata i oboljenja prinosa. Posebno se istie: - izbacivanje vetakog ubriva - herbicida - insekticida - sredstava za stimulisanje rasta - ili fungicida (nisu na odobrenoj listi) minimum tri godine pre etve; Mora biti voena istorija arhive useva i stanja zemlje za poslednjih pet godina, ukljuujui i finansijsku arhivu. Potrebne su laboratorijske analize hranljivih materija zemljita kao i njegovog sastava. Za sertifikaciju nekih useva moda e biti potrebno uraditi i analizu biljnog tkiva i analizu vode. Mora se uspostaviti dug period planiranja za organsku proizvodnju. Ovo ukljuuje planove za ubrenje, upotrebu pesticida, unitavanje korova i navodnjavanja. ta su neki od kljunih zahteva organske prerade? Mlinari moraju biti sertifikovani kao organski preraivai. Ovo zahteva: - godinju proveru proizvodnog pogona od strane eksternog sertifikacionog tela i usaglaenost sa standardima; - tokom procesa se ne smeju dodavati vetaki sastojci. Inspektori takoe proveravaju higijensku praksu tehnike eksploatacije i trae potencijalne kontaminacije zabranjenim supstancama, ukljuujui pakovanje i skladitne kontejnere; - da sve proizvoake specifikacije ispunjavaju standarde za organsku hranu ; - moraju se voditi dokumenti koji obezbeuju usklaenost sa preporukama za organsku proizvodnju. Ovo ukljuuje procedure za uvanje organske hrane odvojeno od neorganske hrane i arhivu koja dokumentuje lanac nadzora nad sirovinom.

ta nam znai sertifikovana hrana? Da bi koristili etiketu za organsku hranu to mora biti i naznaeno na njoj; sertifikaciona agencija mora potvrditi da proizvod zadovoljava, ili prevazilazi specifine organske standarde. Standardi i kriterijum za mnoge od ovih agencija su veoma slini. Da bi se ustanovili minimumi standarda za organsku hranu i da bi se kreirao program za potvrdu organskih namirnica, Kongres je usvojio uredbu o proizvodnji organske hrane (OFPA) kao deo od 1990 Farm Bill. Federalna definicija i nacionalni minimum standarda e obezbediti sigurnost kupcima i ouvae integritet iskaza: sertifikovan organski proizveden. Na alost, OFPA jo uvek nije u primeni, ali to se oekuje u skorijoj budunosti. ta je to ovlaena agencija? Ovlaena agencija je neprofitna agencija ukljuena u istraivanja i edukaciju koja je vezana za odrivu poljoprivredu. Trenutno 44 drave u SAD-u imaju agencije za sertifikaciju organske hrane. Postoje takoe razliite meunarodne, dravne i regionalne sertifikacione agencije. Da li organsko brano ima viu cenu? Posle svega, cene za organsku hranu su razumljivo vie od cena neorganske hrane. Vie cene proizilaze iz strategije dugorone planske proizvodnje zemljoradnika organskih poljoprivrednih proizvoda, a takoe i usled veeg rizika i ulaganja. Cena je takoe optereena znaajnim trokom dobijanja i odravanja sertifikata za organsku hranu za obe strane uzgajivaa i preraivaa, kao to je prethodno opisano.