Fizicka Elektronika Cvrstog Tela 2010

Jelena Radovanovi, Vitomir Milanovi
FIZIKA ELEKTRONIKA
VRSTOG TELA

UNIVERZITET U BEOGRADU - ELEKTROTEHNIKI FAKULTET
BEOGRAD, 2010.

Jelena Radovanovi, Vitomir Milanovi
Fizika elektronika vrstog tela

Recenzenti
dr Dejan Gvozdi
dr Milan Tadi

Odlukom Nastavno-naunog vea Elektrotehnikog fakulteta
broj 1349 od 02. 06. 2010. godine ova knjiga je odobrena kao
udbenik na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu

Izdava
Elektrotehniki fakultet

ISBN 978-86-7255-044-2
PREDGOVOR

Fizika elektronika vrstog tela je savremena nauna disciplina koja je u intenzivnom usponu,
sudei po istraivakoj aktivnosti i broju publikacija objavljenih na godinjem nivou. Fizika
vrstog stanja poela je da se formira kao posebna oblast na poetku XX veka, a ubrzan razvoj
doivela je u njegovoj drugoj polovini, prvenstveno zahvaljujui praktinim potrebama za
sintezom materijala sa unapred zadatim karakteristikama. Sa otkriem tranzistora, 1948. godine
raa se poluprovodnika elektronika, kao deo fizike elektronike vrstog tela koji e odigrati
ogromnu ulogu u naunom i tehnikom napretku

Ovaj udbenik nastao je na osnovu dugogodinjih predavanja u okviru kursa Fizika
elektronika vrstog tela na Elektrotehnikom fakultetu u Beogradu. Nivo sloenosti i nain
izlaganja materije podrazumeva da su itaoci ve upoznati sa osnovama kvantne mehanike na
nivou osnovnog univerzitetskog kursa. Radi prilagoavanja novom nastavnom planu i
programu kursa, kao i radi boljeg i lakeg usvajanja izloene problematike, u ubenik je
ukljueno preko 60 reenih problema i zadataka koji su dati na kraju svake oblasti. Knjiga je
prevashodno namenjena studentima Odseka za Fiziku Elektroniku na Elektrotehnikom
fakultetu u Beogradu koji prate pomenuti kurs Fizike elektronike vrstog tela, ali moe biti
korisna i sluaocima predmeta na viim godinama osnovnih studija, master i doktorskim
studijama smera za Nanoelektroniku, optoelektroniku i lasersku tehniku. S obzirom da fizika
vrstog stanja predstavlja osnovu za dublje prouavanje mnogih pravaca u savremenoj nauci i
tehnici, nadamo se da e tekst biti koristan i odgovarajuem krugu istraivaa i inenjera.

Zahvaljujemo se profesorima Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu Dejanu Gvozdiu i
Milanu Tadiu na izvrenoj recenziji i korisnim sugestijama koje su dali.

Beograd, maj 2010. Autori

i
SADRAJ

1. ZONSKA TEORIJA VRSTOG TELA 1
1.1. DOZVOLJENE I ZABRANJENE ZONE 1
1.1.1. Reenja Schrdinger-ove jednaine u dozvoljenim i zabranjenim zonama 9
1.1.2. Oblik zavisnosti E(k) i odreivanje granica zona 13
1.2. GUSTINA STANJA. KONCENTRACIJA ELEKTRONA 15
1.2.1. Pojam efektivne mase 23
1.2.2. Gustina stanja za sluaj elipsoidnih i sfernih ekvienergetskih povrina 27
1.2.3. Koncentracija elektrona u sluaju elipsoidnih i sfernih ekvienergetskih povrina 30
1.3. BRZINA ELEKTRONA U PROVODNOJ ZONI 35
1.3.1. Kretanje elektrona u spojanjem polju 38
1.4. POJAM UPLJINA 40
1.4.1. Izraunavanje koncentracije upljina 44
1.5. SOPSTVENI POLUPROVODNIK 48
1.6. VRSTO TELO KONANIH DIMENZIJA. POVRINSKA STANJA 53
1.6.1. Tamovska stanja 55
1.7. PRIMESNI POLUPROVODNIK 58
1.7.1. Koncentracija nosilaca u primesnom poluprovodniku 62
1.8. ODABRANI PROBLEMI 70
2. TRANSPORTNI PROCESI 135
2.1. BOLTZMANN-OVA KINETIKA JEDNAINA 135
2.2. GUSTINA STRUJE NAELEKTRISANJA I GUSTINA STRUJE ENERGIJE 141
2.2.1. Gustina struje naelektrisanja 141
2.2.2. Gustina struje energije 142
2.3. KINETIKI KOEFICIENTI 143
2.3.1. Termoelektrine pojave 143
2.3.2. Struja u poluprovodniku. Einstein-ova relacija 153
2.3.3. Galvanomagnetne pojave 156
ii
3. GENERACIONO-REKOMBINACIONI I DIFUZNI PROCESI 191
3.1. GENERACIJA I REKOMBINACIJA 191
3.1.1. Direktna rekombinacija 192
3.1.2. Indirektna rekombinacija 202
3.2. JEDNAINA KONTINUITETA 210
4. POVRINSKE I KONTAKTNE POJAVE. HETEROSPOJEVI 237
4.1. HETEROSPOJ METAL-VAKUUM. TERMOELEKTRONSKA EMISIJA 237
4.2. HETEROSPOJ METAL-POLUPROVODNIK. SCHOTTKY-JEVA APROKSIMACIJA 241
4.3. HETEROSPOJ POLUPROVODNIK-POLUPROVODNIK 250
4.4. NEHOMOGENI POLUPROVODNIK 256
4.4.1. Kapacitivnost p-n spoja 268
4.4.2. Odreivanje profila primesa na osnovu merenja kapacitivnosti p-n spoja 270
4.1.3 Proboj p-n spoja 272
LITERATURA 297

INDEKS POJMOVA 301

iii
iv

Zonska teorija vrstog tela

1. ZONSKA TEORIJA VRSTOG TELA

Pod vrstim telima podrazumevaju se materijali koji imaju sposobnost suprotstavljanja
spoljanjim promenama (oblika, zapremine) i odgovara im najvei stepen ureenosti osnovnih
strukturnih elemenata. Najee imaju kristalnu strukturu za koju je karakteristian pravilan
raspored i periodinost najmanjih gradivnih elemenata u svim pravcima. S druge strane, kod
amorfnih vrstih tela raspored osnovnih strukturnih jedinica je promenljiv i razliit u okviru
uzorka zbog ega ovakvi materijali nemaju fiksnu temperaturu topljenja. vrsta tela kristalne
strukture sreu se u vidu odvojenih, pojedinanih kristala monokristala, ili u vidu polikristala
koji predstavljaju klastere nasumino orijentisanih malih kristalita tj. zrna koja su po strukturi
bliska monokristalima.

Prouavanje osobina materijala u okviru fizike elektronike vrstog tela uobiajeno je zapoeti
razmatranjem idealizovanog modela u vidu savrenog besprimesnog monokristala beskonano
velikih dimenzija. Pojave defekata, primesa i granica strukture se zatim razmatraju kao mali
poremeaji (perturbacije). Taj opte prihvaeni pristup usvojiemo i ovde, zapoinjui analizu
elektronske strukture vrstih tela uz sledee pretpostavke:

1) pri kretanju elektrona, joni koji su rasporeeni tano u vorovima idealne kristalne reetke
tretiraju se kao nepokretni izvori polja koje deluje na elektrone

2) uzajamno dejstvo elektrona izmeu sebe, kao i sa jonima kristalne reetke, zamenjuje se
efektivnim poljem tj. pretpostavlja se skup nezavisnih elektrona koji se kreu u datom polju
(jednoelektronska aproksimacija)

1.1 DOZVOLJENE I ZABRANJENE ZONE

U skladu sa prethodnim pretpostavkama, posmatraemo idealno, homogeno i beskonano
vrsto telo kristalne strukture. Zahvaljujui idealnoj periodinosti, podrazumevamo da
translacijom jedne elementarne elije moemo preklopiti itavu ovu kristalnu strukturu.
Ovakva periodinost kristalne strukture ima za posledicu periodinost potencijalne energije
elektrona koji se nalazi u polju kristala. Koristiemo jednoelektronsku aproksimaciju, koja
podrazumeva da su svi slobodni elektroni u vrstom telu ekvivalenti, prema tome, ono to vai
za jedan posmatrani elektron, vaie i za sve ostale. Efektivno, u okviru ove aproksimacije
uzimamo da su jezgra nepokretna i posmatramo jedan reprezentativni elektron koji vidi
kristalnu strukturu kao periodini potencijal. On ima nerelativistiku masu slobodnog elektrona
i naziva se provodni elektron.

Podrazumeva se da je svako (idealno) vrsto telo trodimenzionalno (3D), meutim direktna
analiza trodimenzionalnog problema je izuzetno sloena. Zbog toga je uobiajeno da se
razmatranje zapoinje polazei od jednodimenzionalne (1D) strukture (ilustrovane na Sl. 1.1),
ija konstanta periodinosti iznosi d, a da se odgovarajui izrazi za 3D sluaj navedu
1

uoptavanjem, bez dokaza. U dananje vreme opravdanost 1D modela je sve oiglednija, to se
moe videti na primeru superreetke kod koje se potencijalna energija (u smislu profila dna
provodne zone) menja samo du jedne koordinate, pa se kompletna analiza svodi na reavanje
problema jednodimenzionalnog vrstog tela.

... ...
z
d d d

Sl. 1.1 Idealizovani jednodimenzionalni kristal

Pretpostaviemo takoe da zavisnost potencijalne energije od rastojanja predstavlja parnu
funkciju u okviru jedne periode, to je realna pretpostavka, a ilustrovana je na Sl. 1.2, dakle

) ( ) ( d z U z U + = periodina funkcija (1.1a)
) ( ) ( z U z U = parna funkcija (1.1b)

Sl. 1.2 Periodina potencijalna energija kristalne strukture

Schrdinger-ova jednaina koja opisuje kretanje provodnog elektrona u periodinom
potencijalu je oblika: ) (z U

) ( ) ( ) (
) (
2
2
2
0
2
z E z z U
dz
z d
m
+ = + +
+
h
(1.2)

gde je m
0
masa slobodnog elektrona. Ako je ) (z + jedno reenje gornje jednaine, tada
naprosto izvrimo smenu promenljive d z z + i posmatrajmo Schrdinger-ovu jednainu za
funkciju . ) ( d z + +
2

) ( ) ( ) (
) (
2
2
2
0
2
d z E d z d z U
dz
d z d
m
+ + = + + + +
+ +
h
(1.3)

Poto je , ova jednaina postaje ) ( ) ( d z U z U + =

) ( ) ( ) (
) (
2
2
2
0
2
d z E d z z U
dz
d z d
m
+ + = + + +
+ +
h
(1.4)

Vidimo, dakle, da su jednaine (1.2) i (1.4) istog oblika, to znai da njihova reenja moraju
biti linearno zavisna, odnosno da se razlikuju samo na nivou multiplikativne konstante:

) ( ) ( z d z + = + + (1.5)

Posmatraemo dalje talasnu funkciju samo na domenu ] 2 / , 2 / [ d d z e . Poto u svakoj taki
talasna funkcija mora biti neprekidna i diferencijabilna, to vai i za taku : 2 / d z =

) ( ) (
2 2
+
+ = +
d d
(1.6a)
2
'( ) '( )
d
2
d
+
+ = + (1.6b)

Koristei relacije (1.5), i (1.6) moemo pisati:

) ( ) (
2 2
d d
+ = + (1.7a)
) ( ' ) ( '
2 2
d d
+ = + (1.7b)

U posmatranom domenu
2 2
[ ,
d d
z e ] , pretpostaviemo talasnu funkciju u sledeem obliku:

) ( ) ( ) ( z By z Ay z
n p
+ = + (1.8)

odnosno, dato reenje reenje Schrdinger-ove jednaine prikazaemo u formi linearne
kombinacije dve realne funkcije, od kojih je parna funkcija koordinate a neparna
funkcija (Sl. 1.3). Funkcije i su reenja koja ispunjavaju fundamentalne
granine uslove u obliku:
) (z y
p
) z
) (z y
n
) (z y
p
( y
n

0 ) 0 ( ' , 1 ) 0 ( = =
p p
y y (1.9a)
1 ) 0 ( ' , 0 ) 0 ( = =
n n
y y (1.9b)

Ovo vai za sve energije ) , 0 [ + e E
) (z y
n
. Ako ne bi bila parna funkcija, onda ni
fundamentalna reenja i ne bi imala definisanu parnost.
) (z U
) (z y
p
3

Sl. 1.3 Ilustracija parnog i neparnog dela talasne funkcije

Napisaemo sada relacije (1.7a) i (1.7b) sa talasnom funkcijom datom u formi (1.8):

| | ) ( ) ( ) ( ) (
2 2 2 2
d
n
d
p
d
n
d
p
By Ay By Ay + = + (1.10a)
| | ) ( ' ) ( ' ) ( ' ) ( '
2 2 2 2
d
n
d
p
d
n
d
p
By Ay By Ay + = + (1.10b)

Koristei osobine parnosti i , tj. ) (z y
p
) (z y
n

) ( ) ( ' ), ( ) (
2 2 2 2
d
p
d
p
d
p
d
p
y y y y = = (1.11a)
) ( ) ( ' ), ( ) (
2 2 2 2
d
n
d
n
d
n
d
n
y y y y = =
(1.11b)

gornje jednaine se mogu izraziti u obliku

| |
n p n p
By Ay By Ay = + (1.12a)
| | ' ' ' '
n p n p
By Ay By Ay + = +
(1.12b)

gde je ) (
2
d
p p
y y , ) (
2
d
n n
y y , ) ( ' '
2
d
p p
y y i ) ( ' '
2
d
n n
y y . Posle sreivanja, ove jednaine
poprimaju sledeu formu:
| | | | 0 ) 1 ( ) 1 ( = + +
n p
y B y A (1.13a)
| | | | 0 ) 1 ( ' ) 1 ( ' = + +
n p
y B y A (1.13b)
4

Da bi ovaj sistem imao netrivijalno reenje, potrebno je da determinanta sistema bude jednaka
nuli:

0
) 1 ( ' ) 1 ( '
) 1 ( ) 1 (
=
+
+
n p
n p
y y
y y
(1.14)

0 ) 1 ( ' ) 1 ( '
2 2
= +
n p n p
y y y y (1.15)

odnosno,
0 ] ' ' [ ] ' ' [ 2 ] ' ' [
2
= + +
n p n p n p n p n p n p
y y y y y y y y y y y y (1.16)

Dakle, u opsegu energija reavamo Schrdinger-ovu jednainu uz fundamentalne
granine uslove a dobijena fundamentalna reenja su realna za sve vrednosti energije, tj.
, pri emu koeficijent moe biti i kompleksan. Lako se moe pokazati da
je Wronski-jeva determinanta, odnosno Wronskian, za dati oblik Schrdinger-ove jednaine
konstantan du zose:
) , 0 [ + e E
, , ', '
p n p n
y y y y e1

Const z y z y z y z y W
n p n p
= = ) ( ) ( ' ) ( ' ) ( (1.17)

Za fundamentalne poetne uslove (1.9a) i (1.9b) Wronskian sistema je jednak jedinici:

1 ' ' = =
n p n p
y y y y W (1.18)

Imajui u vidu (1.18), sada jednainu (1.16) moemo napisati u obliku:

0 1 ] ' ' [ 2
2
= + +
n p n p
y y y y (1.19)

Neka su reenja ove kvadratne jednaine
1
i
2
. Na osnovu Viet-ovih pravila postoje sledee
veze izmeu njih:
1
2 1
= (1.20a)
) ' ' ( 2
2 1 n p n p
y y y y + = + (1.20b)

Poto su ' uvek realni, to je realan i izraz , ' , ,
n p n p
y y y y ) ' ' (
n p n p
y y y y + i obeleiemo ga sa f(E)
jer je funkcija energije:
9 e + =
.
) ' ' ( ) (
n p n p
y y y y E f (1.21)

Uslove (1.20a) i (1.20b) piemo sada u obliku:
1
2 1
= (1.22a)
5

) ( 2
2 1
E f = + (1.22b)

Reenja u formi
ikd
e =
1
(1.23a)
ikd
e
=
2
(1.23b)

oigledno zadovoljavaju prvi uslov (1.20a), pri emu je k u najoptijem sluaju kompleksna
veliina. Funkcija f(E) za periodini potencijal koji se razmatra, izgleda kvalitativno kao na Sl.
1.4.

Sl. 1.4 Kvalitativni oblik funkcije f(E) sa oznaenim oblastima dozvoljenih i zabranjenih zona

Dalje emo posebno razmotriti dva mogua sluaja:

1) 1 ' ' ) ( s + =
n p n p
y y y y E f (1.24a)
2) 1 ' ' ) ( > + =
n p n p
y y y y E f (1.24b)

1) 1 ' ' ) ( s + =
n p n p
y y y y E f (dozvoljene zone)

6

U ovom sluaju je talasni vektor k u reenjima
1
i
2
(datim izrazima (1.23a) i (1.23b))
realan, tj. . Ovo je oigledno poto na osnovu (1.22b) sledi , a kako je 9 e k cos( ) ( ) kd f E =
( ) 1 f E s , to proizvod mora biti realan, a samim tim i k . Prema tome, nema nikakvih
prepreka da se elektron nae u ovim stanjima, odnosno njegova talasna funkcija zadovoljava
potrebne uslove, kao to emo pokazati kasnije. Ukoliko bismo pretpostavili u
jednoelektronskoj aproksimaciji da je posmatrani provodni elektron potpuno slobodan (to
odgovara graninom sluaju ), tada bi zavisnost energije od talasnog vektora bila
parabolina:
kd
) (z U E >>
0
2 2
2
) ( ) (
m
k
k E k E
h
,
= = (1.25)

gde je m
0
masa slobodnog elektrona. U svim ostalim sluajevima moramo posebno odrediti
zavisnost E(k) za datu kristalnu strukturu. Oblasti energija u kojima je ispunjen uslov (1.24a)
nazivaju se dozvoljene zone i sa Sl. 1.4 se vidi da su dozvoljene energije u oblastima ,
, , . Dozvoljene zone su sa porastom energije sve ire, jer elektron sve
manje vidi zavisnost , to se takoe moe videti sa Sl. 1.4.
) , (
2 1
E E
) , (
4 3
E E ) , (
6 5
E E
( ) U z

Uslov (1.22b) sa reenjima za i
1
2
datim izrazima (1.23a) i (1.23b), za , postaje: k e1

) cos( 2
2 1
kd e e
ikd ikd
= + = +
(1.26)

Poreenjem izraza (1.25) i (1.22b) zakljuujemo da je

( ) cos( ), f E kd k = e1 (1.27)

odakle jednostavno sledi da je ( ) ( ) E k E k = . Izraz (1.27) naziva se disperziona relacija za
energije u dozvoljenim zonama.

2) Razmotrimo sada drugi sluaj:

1 ' ' ) ( > + =
n p n p
y y y y E f (1.28)

U ovom sluaju je talasni vektor kompleksan ( k eC), kako bi reenja
1
i mogla da zadre
istu formu datu izrazima (1.23a) i (1.23b). Oblasti energija elektrona za koje je talasni vektor
kompleksan nazivaju se zabranjene zone. Na Sl. 1.4 zabranjene zone nalaze se u intervalima
energija , , , . Poto je
2
) , 0 (
1
E ) , (
3 2
E E ) , (
5 4
E E k eC, napisaemo ovaj talasni vektor u
obliku
I R
ik k k + = (1.29)

gde je realni, a imaginarni deo (bez gubitka optosti uzimamo da je ). Reenja za
i sada moemo napisati u formi
R
k
2
I
k 0
I
k >
1

7

( )
1
R I
i k ik d
e
+
= (1.30a)
(1.30b)
( )
2
R I
i k ik d
e
+
=

Na osnovu ovoga, uslov (1.22b) postaje:

) (
) ( ) (
E f e e
d ik k i d ik k i
I R I R
= +
+ +
(1.31)
tj.

) ( )] sin( ) [cos( )] sin( ) [cos( E f e d k i d k e d k i d k
d k
R R
d k
R R
I I
= + +
(1.32)

Poto je realna funkcija, tj. ) (E f ( ) f E e1, imaginarni deo izraza na levoj strani mora biti
jednak nuli pa zakljuujemo da mora vaiti:

0 ) sin( = d k
R
(1.33)

. , 2 , 1 , 0 , = t = n n d k
R
(1.34)

Uz uslov (1.34), realni deo izraza (1.32) se moe napisati u obliku:

) ( ) cosh( ) cos( E f d k n
I
= t (1.35)

odakle dobijamo disperzionu relacija za energije u zabranjenim zonama u konanom
obliku:

) ( ) cosh( ) 1 ( E f d k
I
n
= (1.36)

Talasni vektor u zabranjenim zonama moemo napisati u obliku:

I d
n
I R
ik ik k k + = + =
t
(1.37)

Iz izraza (1.36) sledi da je , kao kod dozvoljenih zona. Dakle, energetski spektar
elektrona u kristalu koji predstavljamo periodinim potencijalom je trakast, sa dozvoljenim i
zabranjenim zonama. Poreklo zonskog, odnosno trakastog spektra, moemo objasniti na
sledei nain: svaka potencijalna jama obezbeuje jednu energiju elektrona (diskretno stanje
izolovane jame), odnosno jednu liniju u spektru energije. Ako imamo dve spregnute
potencijalne jame, onda imamo dve bliske linije, a sa porastom broja potencijalnih jama raste i
broj linija u spektru, pa diskretni spektar prelazi u trakasti kada ovaj broj tei beskonanosti.
Ovo vai za energije elektrona manje od visine potencijalne barijere, ali interesantno je da vai
i za energije vee od visine barijere to je malo sloenije objasniti, a potie od rezonantnih
stanja u kontinualnom delu spektra pojedinanih jama. Na Sl. 1.5 prikazan je dijagram energije
i potencijal kristalne reetke.
( ) ( ) E k E k =

8

Sl. 1.5. Zonski (trakasti) spektar

1.1.1 REENJA SCHRDINGER-OVE JEDNAINE U DOZVOLJENIM I ZABRANJENIM ZONAMA

Analiziraeno posebno sluajeve kada je k e1 i k eC, odnosno traiemo reenja
Schrdinger-ove jednaine u dozvoljenim i zabranjenim zonama.

1) Kada je , u dozvoljenim zonama imamo reenja k e1
1
i
2
u obliku i
. Njima odgovaraju dve talasne funkcije
ikd
e =
1
ikd
e
=
2
) (
1
z + i ) (
2
z + . Napiimo talasnu funkciju
elektrona u dozvoljenoj zoni u obliku:

(1.38)
ikz
k k
e z u z ) ( ) ( = +

i odredimo osobine funkcije . Prema relaciji (1.5), ) (z u
k

) ( ) ( z d z
k k
+ = + + (1.39)
9

pa je
ikz
k
d z ik
k
e z u e d z u ) ( ) (
) (
= +
+
(1.40)

odnosno,
) ( ) ( z u e d z u
k
ikd
k
= + (1.41)

Ako je , onda je
ikd
e = =
1
) ( ) ( z u d z u
k k
= + (1.42)
to dalje znai da je ta funkcija periodina, sa osnovnim periodom koji je isti kao osnovni
period kristalne reetke (dokaz da je funkcija periodina predstavlja Bloch-ovu teoremu
u fizici vrstog stanja). Dakle, talasna funkcija koja odgovara reenju
( )
k
u z
1
je oblika
ikz
k
e z u z ) ( ) (
1
= + (1.43)

i ima formu modulisanog ravanskog talasa
1
koji se prostire u pravcu z-ose, u pozitivnom
smeru. Formirajmo sada drugu talasnu funkciju

ikz
k
e z u z
= + ) ( ) (
2
(1.44)

Istim postupkom kao u prethodnom sluaju moe se pokazati da je ,
uzimajui u razmatranje reenje . Schrdinger-ova jednaina za talasnu funkciju
je oblika:
) ( ) ( z u d z u
k k
= +
ikd
e
=
2
) (z
k
+

) ( ) ( ) (
) (
2
2
2
0
2
z E z z U
dz
z d
m
k k k
k
+ = + +
+
h
(1.45)

s tim da je, ponovimo, . Ako ovu jednainu konjugujemo, vodei rauna da su
i realne veliine, dolazimo do izraza
ikz
k k
e z u z ) ( ) ( = +
) (z U
k
E

) ( ) ( ) (
) (
2
* *
2
* 2
0
2
z E z z U
dz
z d
m
k k k
k
+ = + +
+
h
(1.46)

odnosno, poto je (k je realno jer analiziramo elektrone u dozvoljenim
zonama), dolazimo do jednaine po :
ikz
k k
e z u z
= + ) ( ) (
* *
*
u
k
) (z

1
U sluaju da je , onda je Const z U = ) ( const z u
k
= ) ( , pa je to odgovara
ravanskom talasu
ikz
e z = + ) (
1

10

) ( ) ( ) ( ) (
) (
2
) (
2
* * * 2
*
2
* 2
0
2
z u E z u z U z u k
dz
z du
ik
dz
z u d
m
k k k k
k k
= +
(

h
(1.47)

Ako sada u jednaini (1.45) zamenimo k sa k, vodei rauna da je , kao i
da je (to je jasno iz (1.27)), dolazimo do jednaine koja je potpuno ista kao (1.47),
samo je umesto funkcija . Odavde se moe zakljuiti da je
ikz
k k
e z u z

= + ) ( ) (
k k
E E
=
) (
*
z u
k
) (z u
k

*
( ) ( )
k k
u z u z
= (1.48)

sa tanou do multiplikativne konstante. Napomenimo da ova relacija vai ako i samo ako je
k realno. Dalje moemo zakljuiti da je

) ( ) (
*
1 2
z z + = + (1.49)

Na osnovu prethodnih izraza jasno sledi:

2 2
1
) ( ) ( z u z
k
= + (1.50)

kao i
2
*
2 2
2
) ( ) ( ) ( z u z u z
k k
= = +
(1.51)

odnosno, kao to je oigledno i iz (1.49),

2
2
2
1
) ( ) ( z z + = + (1.52)

Moemo zakljuiti da je za a) talasna funkcija periodina, b) kvadrat modula talasne
funkcije takoe periodian i da je c) talasna funkcija konana u celom opsegu
k e1
) , ( z + e .

2) U zabranjenim zonama je talasni vektor kompleksan, tj.

n
I d
k ik
t
= + eC , (1.53)

gde emo, kao to je ve napomenuto, pretpostavljati da je (bez umanjenja optosti). I u
ovom sluaju su reenja Schrdinger-ove jednaine date prema Bloch-ovoj teoremi, tj. u formi:
0 >
I
k

z ik k i
k
I R
e z u z
) (
1
) ( ) (
+
= + (1.54a)
z ik k i
k
I R
e z u z
) (
2
) ( ) (
+
= + (1.54b)

11

gde je takoe , to se pokazuje na isti nain kao kod dozvoljenih zona.
Prema tome, moemo pisati:
) ( ) ( z u d z u
k k
= +

(1.55a)
d ik k i
I R
e z d z
) (
1 1
) ( ) (
+
+ = + +

d ik k i
I R
e z d z
) (
2 2
) ( ) (
+
+ = + + (1.55b)

S obzirom da je k kompleksna veliina, tada jednaina za analogna jednaini (1.47),
dobija oblik:
) (
*
z u
k

) ( ) ( ) ( ) (
) (
2
) (
2
* * *
2
*
*
*
2
* 2
0
2
z u E z u z U z u k
dz
z du
ik
dz
z u d
m
k k k k
k k
= +
(

h
(1.56)

dok je jednaina za oblika: ) (z u
k

) ( ) ( ) ( ) (
) (
2
) (
2
2 *
2
2
0
2
z u E z u z U z u k
dz
z du
ik
dz
z u d
m
k k k k
k k

= +
(

h
(1.57)

Iz prethodna dva izraza se vidi da u sluaju kada je k kompleksno (
*
k k = , ), ne vai
uslov (1.48), tj.
2 *
k k =
2

), ( ) (
*
z u z u
k k
=
k eC (1.58)

pa ne vai ni veza (1.49), tj.

) ( ) (
*
1 2
z z + = + (1.59)

Proverimo da li su i u ovom sluaju kvadrati modula odgovarajuih reenja Schrdinger-ove
jednaine ograniene funkcije na celom domenu (to je uslov za normiranost).

z k
k
z k z ik
k
I I R
e z u z e e z u z
2
2 2
1 1
) ( ) ( , ) ( ) (

= + = + (1.60a)
z k
k
z k z ik
k
I I R
e z u z e e z u z
2
2 2
2 2
) ( ) ( , ) ( ) (
= + = + (1.60b)

Vidimo iz izraza (1.55a) da kada z , + +
2
1
) (z , a na osnovu (1.60b) sledi da kada
, z + +
2
2
) (z , to znai da se ove funkcije uopte ne mogu normirati. Zboga toga te
funkcije ne mogu biti talasne funkcije elektrona i zato smo ovakve intervale energija kojima
one odgovaraju nazvali zabranjene zone.

12

1.1.2 OBLIK ZAVISNOSTI E(k) I ODREIVANJE GRANICA ZONA

Zavisnost E(k) za slobodan elektron je parabolina i data izrazom (1.25). U graninom sluaju
kada su energije elektrona u kristalu veoma velike, on se praktino ponaa kao slobodan i
njegova disperziona relacija se pribliava navedenoj funkciji, tj.

0
2 2
) (
2
) (
m
k
k E
z U E
h

>>
(1.61)

gde je m
0
masa slobodnog elektrona. Uoimo da je energija u ovom sluaju parna funkcija
talasnog vektora, to znai da je dijagram E(k) simetrian. Granice zona se na osnovu izraza
(1.24a) i (1.27) izraunavaju iz jednakosti

1 ) cos( ) ( = = kd E f (1.62)

odnosno odgovaraju vrednostim talasnog vektora

. , 2 , 1 , 0 , =
t
= n
d
n
k
E
(1.63)

Potraimo izvod relacije (1.27) po k:

dk
dE
dE
E df
kd d
) (
) sin( = (1.64)

Na granicama zona (gde je 1 ) cos( = kd
(
), leva strana izraza (1.64) je jednaka nuli. S obzirom
da sa Sl. 1.4 moemo zakljuiti da je 0 / ) = dE E df u ovim takama, sledi:

0 =
=
E
k k
dk
dE
(1.65)

odnosno, u tim takama funkcija E(k) ima ektremume. Na osnovu prethodnih razmatranja,
moemo ilustrovati zavisnost funkcije E(k) na nain prikazan na Sl. 1.6.

S obzirom na periodinost funkcije po talasnom vektoru, oigledno je da vrednosti k i ) cos(kd
. , 2 , 1 , 0 ,
2
= +
t
n k
d
n
daju ekvivalentan rezultat i da je dovoljan jedan osnovni opseg talasnih
vektora irine
d
nt 2
da se pokriju sve mogue vrednosti , odnosno prema (1.27),
funkcije f(E).
) cos(kd
13

Sl. 1.6 Opti oblik zavisnosti energije od talasnog vektora u periodinoj kristalnoj struktruri

Za ovaj osnovni skup neekvivalentnih talasnih vektora uzima se opseg |
d d
k
t t
e , | i on se
naziva prva Brillouin-ova zona. Analogno tome, oblast | | | |
d d d d
k
t t t t
e
2 2
, , predstavljala bi
II Brillouin-ovu zonu, itd. Zbog ovih osobina periodinosti, moe se izvriti pomeranje
celokupnog dijagrama prikazanog na Sl. 1.6 u I Brillouin-ovu zonu, transliranjem
odgovarajuih segmenata za
( 1) n
d
t
levo i desno, ukoliko je n neparno, gde je n broj zone, a ako
je n parno onda transliranje treba izvriti za
n
d
t
. Ovakav dijagram redukovan na I Brillouin-ovu
zonu prikazan je na desnom delu Sl. 1.7.

Sl. 1.7 Redukovanje dijagrama E(k) na I Brillouin-ovu zonu

14

Napomenimo da i za trodimenzionalnu strukturu vai parnost energije u odnosu na talasni
vektor, tj.:

) ( ) ( k E k E
, ,
= (1.66)

I u ovom sluaju se po analogiji definie prva Brillouin-ova zona, koja sada predstavlja
geometrijsko telo (videti primer na Sl. 1.8), a za odreivanje njenih granica izvedena su u
literaturi odgovarajua pravila.

Sl. 1.8 Ilustracija I Brillouin-ove zone kod nekih materijala

1.2 GUSTINA STANJA. KONCENTRACIJA ELEKTRONA

Posmatrajmo jednodimenzionalni model kristala prikazanog u obliku kruga, kao to je
ilustrovano na Sl. 1.9. Beskonani 1D kristal predstavili smo lancem elija (tj. vorova na
rastojanju d) koji se zatvara sam u sebe. Neka se u tom lancu nalazi N elija, gde N .

Sl. 1.9 Beskonani 1D kristal u formi prstena

Koristiemo Born-von-Karman-ove granine uslove prema kojima se 0.-ta i N-ta elija
poklapaju, tj. ekvivalentne su. Tada su oigledno i talasne funkcije 0.-te i N-te elije identine.
15

Zbog periodinosti strukture, talasne funkcije uzimamo u Bloch-ovoj formi:

talasna funkcija u 0.-tom voru , ) 0 ( ) 0 (
0
= +
ik
k
e u
talasna funkcija u prvom voru, ... , ) 1 ( ) 1 (
ikd
k
e u = +
, ) 2 ( ) 2 (
2d ik
k
e u = + (1.67)

ikNd
k
e N u N ) ( ) (

= +
.

Na osnovu Born-von-Karman-ovih graninih uslova imamo

) ( ) 0 ( N + = + (1.68)

a zbog periodinosti funkcije vai ) (z u
k

) ( ) 0 ( N u u
k k
= (1.69)

Prema tome,

1
) 0 ( 1 ) 0 (
=
=
ikNd
ikNd
k k
e
e u u
(1.70)

odakle zakljuujemo da je

1 0,1,2, ,
2
2
= =
=
N n
N
n
d
k
n Nd k
n
n
.
t
t
(1.71)

Sa obeleiemo ukupnu duinu kristala, pa je Nd L =

1 0,1,2, ,
2
= = N n
L
n k
n
.
t
(1.72)
Duina u k-prostoru koja odgovara jednoj moguoj vrednosti vektora k
,
odreena je kao:
L
k k k
n n
t 2
1
= = A
+
(1.73)
Gustina stanja u k-prostoru se definie kao broj stanja u elementu prostora dk, podeljen sa
veliinom tog elementa prostora. U naem primeru se na duini k A u k-prostoru nalazi jedno
k-stanje, pa e gustina stanja iznositi:

16

t 2
1
) (
L
k
k g =
A
= (1.74)

U trodimenzionalnom sluaju, u zapremini k-prostora
k
V A se nalazi jedno stanje. Pri tome je

z y x k
k k k V A A A = A (1.75a)

z
z
y
y
x
x
L
k
L
k
L
k
t t t 2
;
2
;
2
= A = A = A (1.75b)
pa sledi

8

) 2 (
3 3
V L L L
V
z y x
k
t t
= = A (1.76)

gde je V zapremina celog kristala. Gustina stanja sada predstavlja broj stanja u
elementarnoj zapremini dV podeljen veliinom te zapremine, tj.
*
k
dN
k

3
*
8
1
) (
t
V
V dV
dN
k g
k k
k
=
A
= =
,
(1.77)

Broj elektrona koji imaju talasni vektor k ( u 1D sluaju) u intervalu dobijamo
kada pomnoimo verovatnou da elektron ima talasni vektor u intervalu , odnosno
energiju u intervalu ( sa brojem stanja u
) , ( dk k k +
) , ( dk k k +
) ( ), ( ) E k E k dk + ) , ( dk k k + , to iznosi:

( ) ( ) ( ) ( ) k
e FD
dN k f E g k dk = (1.78)

gde je Fermi-Dirac-ova funkcija koja odreuje verovatnou da elektron ima talasni
vektor u intervalu i data je izrazom:
)) ( ( k E f
FD
( , ) k k dk +
1
1
) (
+
=
T k
E E FD
B
F
e
E f (1.79)
pri emu je energija Fermi-jevog nivoa, T je temperatura, a k je Boltzmann-ova
konstanta. Ako zamenimo izraz za gustinu stanja (1.74) u (1.78) dobijamo:
F
E
B

( ) ( ) ( )
2
k
e FD
L
dN k f E dk
t
= (1.80)
17

Ukupan broj elektrona u 1D sluaju dobijamo integracijom po svim vrednostima k, to daje

( ) ( )
2
k
e FD
L
N f E
t
=
)
dk (1.81)

s obzirom da vai
t 2
) ( ) (
L
k g k g = = . Koncentracija elektrona se moe izraunati kao

( )
1
2 (
e
k
FD
N
n f E
L t
= =
)
)dk (1.82)

gde je izraz (1.81) dodatno pomnoen faktorom 2 da bi se uraunala injenica da elektroni
mogu imati dve razliite orijentacije spina. U prethodnim izrazima postojanje spina nije bilo
uzeto u obzir, odnosno analiza je sprovedena samo za elektrone sa jednom vrednou spina, pa
je zbog toga ovakva multiplikativna korekcija neophodna. Naravno, smatra se da se elektroni
obe orijentacije spina ponaaju ekvivalentno.

U prethodnom izvoenju, koje je opteprihvaeno i standardno u literaturi dui niz godina,
pretpostavljeno je da koncentracija elektrona ne zavisi od koordinate z, to nije najegzaktnija
pretpostavka. Naime, broj elektrona koji imaju talasni vektor u intervalu ) , ( dk k k + , a
verovatnoa za to je [ ( ), ]
FD F
f E k E , i koji se nalaze na poziciji izmeu z i (za ta je
verovatnoa
dz + z
2
) dz ( , k z + ) iznosi:

2
,
( ) [ ( ), ] | ( , )
e k FD F
dN z f E k E k z dz = + (1.83)

Zadraemo se na modelu prikazanom na Sl. 1.9., kod koga su sve vrednosti talasnog vektora
pozitivne. Ukupan broj elektrona u intervalu ( , ) z z dz + dobija se sumiranjem po svim moguim
vrednostima k u opsegu . Svakoj vrednosti k odgovaraju dve talasne funkcije: ) , 0 ( +
1
( , ) k z +
i , pa se izraz za broj elektrona u opsegu moe zapisati
u formi:
*
1 1
( , ) ( , ) k z k z + = + ( )
e
z dN ( , ) z z dz +
2
1
( ) [ ( ), ] | ( , )
k
e FD F
k
dN z f E k E k z dz
=
=
= +
_
(1.84)

Poto elektron moe imati dve orijentacije spina, ako pretpostavimo da su talasne funkcije
i energije nezavisne od orijentacije spina, koncentraciju elektrona na poziciji
z moemo pisati u formi
( , ) k z + ( , )
F
E k E
2 ( )
( ) 2 [ ( ), ] | ( , )
k
e
FD F
k
dN z
n z f E k E k z
dz
=
=
= = +
_
(1.85)
18

Kao to je ve navedeno, u izrazima (1.83)-(1.85) veliina predstavlja
verovatnou da se elektron nalazi u intervalu
2
| ( , ) | k z dz +
) , ( dz z z + , to dalje znai da se talasna funkcija
mora normirati na jedinicu:
2
0
( , ) 1
L
k z dz + =
)
(1.86)

pri emu ( L ), kao to je ranije objanjeno. Podelimo ceo domen na elije
duine d, gde je d period jednodimenzionalnog kristala. Vodei rauna da je
, gde je konstanta koja se odreuje pomou uslova normiranja, izraz
(1.86) moee se napisati u obliku:
L +
(
ikz
k k
C e u z
Nd =
) ( , ) k z + =
k
C
2
2
0
| | ( , )
L
k
C u k z dz 1 =
)
(1.87)

Napiimo promenljivu z u obliku ' z z ld = + , gde ' [0, ] z d e , a 0,1, 2, , 1 l N = . . Tada (1.87)
dobija formu:

1
2 2
0
0
( ) 1
d
N
k k
l
C u z dz
=
=
_
)
(1.88)
odnosno

2 2
0
( ) 1
d
k k
C u z dz N =
)
(1.89)

Kako je L Nd = , konano se moe zapisati:

2
2
0
1
| |
( , )
k d
d
C
L
u k z dz
=
)
(1.90)
odnosno:
2
2
2
0
( , )
( , )
( , )
d
u k z d
k z
L
u k z dz
+ =
)
(1.91)
pa je
2
2
0
( , )
( ) 2 [ ( ), ] |
( , )
k
FD F d
k
u k z d
n z f E k E
L
u k z dz
=
=
=
_
)
(1.92)
19

Ako se sada pree sa sumiranja na integraljenje (uz 2 / k L t A = ), izraz za koncentraciju dobija
konani oblik:
2
2
0
( , )
( , )
( ) [ ( ), ]
d
u k z
FD F
u k z dz
d
n z f E k E dk
t
=
)
)
(1.93)

Iz izraza (1.93) vidi se da koncentracija zavisi od koordinate z i da je ta zavisnost periodina, sa
osnovnim periodom d, to je posledica periodine zavisnosti potencijalne energije.

Uvedimo sada srednju koncentraciju u okviru osnovnog perioda duine d:
SR
n
2
0
2
0
( , )
( , )
0
1 1
( ) [ ( ), ]
d
d
d u k z dz
SR FD F
u k z dz
n n z dz f E k E
d t
)
= =
)
) )
dk (1.94)

odnosno:
1
[ ( ), ]
SR FD F
n f E k E
t
=
)
dk (1.95)

to se u potpunosti poklapa sa izrazom (1.82). Imajui u vidu da d iznosi nekoliko desetih
delova nanometra, ovo usrednjavanje se vri na vrlo maloj duini. U daljem tekstu e biti
oznaeno sa n.
SR
n

U 3D sluaju broj elektrona koji imaju talasni vektor u intervalu ) , (
x x x
dk k k + , ) , (
y y y
dk k k + ,
je ) , (
z z z
dk k k +
3
( )
( )
( ) ( ) k
e FD
k
N g k f E d =
)
,
,
k
,
(1.96a)

gde je
3
( ) / (8 ) g k V t =
,
po analogiji sa 1D sluajem, pa dalje imamo

3
( )
3
( )
( )
8
k
e FD
k
V
N f E
t
=
)
,
,
d k (1.96b)

3
( )
3
( )
1
( )
8
e
k
FD
k
N
n f E
V t
= =
)
,
,
d k (1. 96c)

Kao i kod (1.82), zbog postojanja spina elektrona poslednji izraz neophodno je pomnoiti sa 2,
ime dobijamo izraz za koncentraciju u obliku:

20

)
t
=
) (
3
) (
3
) (
4
1
k
k
FD
k d E f n
,
,
(1.97)

Odredimo sada energetsku gustinu stanja, odnosno broj stanja u intervalu energije ) , ( dE E E + .
Broj stanja u zapremini V, u intervalu energije ) , ( dE E E + je jednak broju stanja u onoj
zapremini u k-prostoru koja odgovara ovom intervalu energije

k
V k g dE E g A = ) ( ) (
*
,
(1.98)

gde je energetska gustina stanja, a ) (
*
E g
k
V A je odgovarajua zapremina u k-prostoru. Da bi
odredili posmatraemo dve ekvienergetske povri u k-prostoru, koje su definisane sa
i (kao to je prikazano na Sl. 1.10). Ekvienergetske povri
predstavljaju skup taaka u k-prostoru koje odgovaraju konstantnoj vrednosti energije.
k
V A
1
Const E =
2
Const dE E = +

Sl. 1.10 Ekvienergetske povri u k-prostoru

Uveemo komponentu talasnog vektora normalnu na ekvienergetsku povr
k
,
i element
povrine na toj povri. Tada moemo odrediti elementarnu zapreminu upljeg tela u k-
prostoru izmeu dve uoene ekvienergetske povri:
k
dS

= dk dS dV
k k
(1.99)

gde je promena komponente talasnog vektora normalne na ekvienergetsku povr. Traena
zapremina u k-prostoru koja odgovara promeni energije izmeu E i
dk
dE E + iznosi:

)
=
= A
) ( const E
k k
dV V (1.100)
21

Poto je vektor
k
,
uveden kao normala na ekvienergetsku povr u k-prostoru, moemo pisati:

) (k
k
E
dE
dk
,
,
V
=
(1.101)
Tada je

dE
E
dS
dV
k
k
k
k
) (
,
,
V
= (1.102)

Konano, zamenom u (1.98) dobijamo broj stanja u zapremini V, u intervalu energije
: ) , ( dE E E +

)
=
V
=
) (
) (
) ( ) (
*
const E
k
k
k
dE k g dE E g
E
dS
,
,
,
(1.103)

Skraujui konstantu dE sa obe strane izraza (1.103) dobijamo izraz za energetsku gustinu
stanja u zapremini V:

)
=
V
=
) (
) ( 3
*
8
) (
const E
k
k
k
E
dS
V
E g ,
,
t
(1.104)

Deljenjem zapreminom dobijamo konanu formu:

)
=
V
=
) (
) ( 3
8
1
) (
const E
k
k
k
E
dS
E g ,
,
t
(1.105)

gde je . Ukupan broj elektrona u posmatranom kristalu zapremine V je: V E g E g / ) ( ) (
*
=

*
( ) ( )
2 ( ) ( ) 2 ( ) ( )
e FD FD
E E
N g E f E dE V g E f E = =
) )
dE (1.106)

a koncentracija elektrona iznosi:

)
=
) (
) ( ) ( 2
E
FD
dE E f E g n (1.107)

Koncentracija se moe izraunavati na osnovu izraza (1.107) i (1.97), oba izraza dae naravno
isti rezultat. Ako se koristi izraz (1.97), potrebno je znati zavisnost , pa zatim izvriti
trostruku integraciju. Izraz (1.107) je pogodan ako je poznata zavisnost jer izraunavanje
zahteva samo jednostruku integraciju. Ako se meutim zna samo
( ) E k
,
) (E g
) ( E k
,
, tada je broj potrebnih
integracija isti kod oba izraza poto odreivanje zahteva dvostruku integraciju. ) (E g
22

1.2.1 POJAM EFEKTIVNE MASE

Posmatrajmo prvo jednodimenzionalni kristal. Neka je taka u k-prostoru u kojoj funkcija
ima ekstremum. Sa Sl. 1.7 (desni, redukovani dijagram) vidimo da je
0
k
) (k E 0
0
= k ili
d / k
0
t = .
0
0
=
=k k dk
dE
(1.108)
Izvrimo razvoj funkcije u Taylor-ov red u odnosu na taku ekstremuma : ) (k E
0
k

0
0
( ) ( )
k k
dE
E k E k
dk
=
= +
0
0
2
2
0
0 2
1
( )
( )
2 k k
d E
k k
k k
dk =
+ + . (1.109)

Imajui u vidu uslov ekstremuma (1.108) i zanemarujui sabirke vieg reda, dobijamo:

2
0
2
2
0
) (
2
1
) ( ) (
0
k k
dk
E d
k E k E
k k
+ ~
=
(1.110)
Slobodnom elektronu odgovara parabolina zavisnost pa u tom sluaju moemo pisati: ) (k E

0
2
2
2
0
2 2
) ( d

2
) (
m dk
k E
m
k
k E
h h
= = (1.111)
Po analogiji sa drugim delom izraza (1.111), formulu (1.110) moemo prikazati na sledei
nain:
0
0
2 2
2 *
2
* 2 2

1 1

k k
k k
d E
dk m
d E
m dk
=
=
=
=
h
h
(1.112)
Odnosno, mozemo pisati:
2
0 *
2
0
) (
2
) ( ) ( k-k
m
k E k E
h
+ = (1.113)

gde je veliina koju nazivamo efektivna masa i ona je pozitivna ako funkcija ima
*
m ) (k E
minimum u taki . Za , funkcija dobija oblik paraboline zavisnosti koji je
0
k 0
0
= k ) (k E
23

potpuno analogan odgovarajuem izrazu za slobodnu esticu:

*
2 2
2
) (
m
k
k E
h
= (1.114)
nimu

ukoliko se kao referentni nivo za energiju uzme ba taka mi ma, tj. 0 ) (
0
= k E .
Napomenimo da Schrdinger-ova jednaina za elektron u potencijalu glasi

) (z U
2 2
0
0 0 2
0
( )
2
d
U z E
m dz
+
+ + =
h
+ (1.115)
de je masa slobodnog elektrona, dok u aproksimaciji efektivnim masama ima oblik

0
m g
2 2
* 2
2
d
E
m dz
+
= +
h
(1.116)
to zna sluaju elektr

i da je u ovom on slobodan ( 0 ) ( = z U ), ali sa efektivnom masom
*
0
m m = . Pored toga je
0
( ) ( ) z z + = + . Kao to se vidi iz Schrdinger-ove jednaine u
aproksimaciji efektivnim masama, potencijalna energija je konstantna pa je i ) (z u
k
konstanta,
to dalje znai da je koncentracija nezavisna od z, tj. da je u ovoj aproksimaciji izraz za
oncentraciju (1.97) potpuno taan.
nkcije
k

Ponovimo sada navedeni postupak za 3D sluaj. Neka se jedan od ekstremuma fu ) (k E
,

) , , (
0 0 0 0 z y x
k k k k =
,
nalazi u taki . Tada e u posmatranoj taki ekstremuma vaiti:

0 ) (
0
= V
=k k
k
k E
, ,
,
, ,
(1.117)

azviemo funkciju ) (k E
,
R u Taylor-ov red u okolini take ekstremuma:

.
,
, , , , , ,
, , , ,
,
+
c c
c
+ V + =
=
e
=
_
) )( (
) (
2
1
) ( ) ( ) ( ) (
0 0
) , , ( ,
2
0 0
0 0
| | o o
| o
| o
k k k k
k k
k E
k k k E k E k E
k k
z y x
k k
k
(1.118)
, imajui u
idu da je drugi sabirak jednak nuli zbog uslova ekstremuma (1.117), pa dobijamo:

Zanemarujui lanove vieg reda, zadraemo samo prva tri sabirka u ovom razvoju
v
) )( (
) (
2
1
) ( ) (
0 0
) , , ( ,
2
0
0
| | o o
| o
| o
k k k k
k k
k E
k E k E
k k
z y x

c c
c
+ ~
=
e
_ , ,
,
, ,
(1.119)

24

Ponovo, po analogiji uvodimo:

0
0
k k k k
2 2
0 0 0
( )
( )( ) ( )( )
E k
k k k k k k k k
m
o o |
o |
= c c
, ,
| o o | |
o|
c
=
,
h
(1.120)

pa relaciju (1.119) moemo napisati u obliku:

_
e ) , , ( ,
2
z y x
m
| o
o|
de je komponenta tenzora inverzne efektivne mase.
+ =
0 0
2
0
) )( (
1
) ( ) ( k k k k k E k E
| | o o
h
, ,
(1.121)

Iz (1.120) sledi da je
odgovarajua komponenta ovog tenzora jednaka

o|
m / 1 g
) ( 1 1
2
k E
0
2
k k k k m
, ,
,
h = c c
| o o|

i vrlo vano je napomenuti da se koristi samo tenzor inve
koje jedine imaju odgovarajui smisao, a da tenzor ef
c
= (1.122)
rzne efektivne mase, tj. veliine
ektivne mase ne bi imao fiziki
smisao. Prema tome, izraz (1.121) moemo napisati u formi:

| o
m / 1
1 1 1
0
2
1 1 1
0 0 0 0
1 1 1
0
2 T
0
( ) ( )
2
1
xx xy xz
yx yy yz
zx zy zz
m m m
0 0 *
2
x x
x x y y z z y y m m m
z z
m m m
k k
E k E k k k k k k k k k
k k
k k k k
m
(
(
( =
(
(

( ( =
, ,
h
, , , ,
h
(1.123)

ao to moemo videti na osnovu prethodnog izraza, tenzor inverzne efektivne mase u optem
sluaju ima oblik:

K
2
z z
zz zy zx
k k
m m m
c c

pri emu komponente zadovoljavaju uslov
|o o|
m m / 1 / 1
2 2 2
2
2
2 2
2 2
2
2
1 1 1
1 1 1
1 1 1
*
1
y z x
z y y x y
z x y x x
yz yy yx
xz xy xx
E
k k
E
k
E
k k
E
k
E
k k
E
k k
E
k k
E
k
E
m m m
m m m
m
c
c c
c
c
c
c c
c
c
c
c c
c
c c
c
c c
c
c
c
= = (1.124)
= (simetrinost u odnosu na glavnu
dijagonalu). Ovo je ispunjeno pod pretpostavkom da je posmatrani materijal beskonaan,
homogen i izotropan, to je sluaj na koji smo se ograniili na poetku izlaganja.

25

Ukoliko koordinatne ose u k-prostoru postavimo u pravcu glavnih osa ekvienergetskog
lipsoida, tada e vandijagonalni elementi biti jednaki nuli, tj. , a tenzor
inverzne efektivne mase dobie formu

e | o
o|
= = , 0 / 1 m
zz
m
1
0 0

Ako je u pitanju beskonani poluprovodnik ili dielektrik, uvek se moe tenzor
yy
xx
m
m
m
1
1
*
0 0
0 0
1
= (1.125)
*
1
m
predstaviti
u dijagonalnom obliku (1.125). Meutim ako to nije sluaj (npr. polubeskonani materijal, spoj
va ili vie materijala, ...), tada je
*
1
d
m
elementima.
dato izrazom (1.124), znai i sa vandijagonalnim
oto razmatramo beskonani poluprovodnik, tada je zavisnost energije od talasnog vektora, na
osnovu (1.125), data izrazom:

P
zz yy xx
m m m
k E k E
2 2 2
) ( ) (
0
,
z
y x
k
k k
2 2 2 2 2 2
h
h h
,
k u k toru pomeren u taku minimuma, tj. da
. Ukoliko je ispunjeno , tada su ekvienergetske
o parabolinu zavisnost

+ + = (1.126)

gde se podrazumeva i da je koordinatni poeta -pros
je
0 0 0
0
x y z
k k k = = =
povri sfere, tj. imam
*
m m m m
zz yy xx
= = =
) (k E , tj.
* 0
2
) ( ) (
m
k E k E
,
2 2
k h
,
= (1.127)

odnosno, u tom specijalnom sluaju efektivna masa postaje skalar:

I
m m
m
1
*
0 0

Smisao metoda efektivne mase ogleda se u tome da se sloene funkcije ) (k E
m
m
*
1
1
*
1 1
*
*
0 0
0 0
= = (1.128)
,
aproksimiraju
tako da se elektron tretira kao slobodan ali umesto stvarne mase
0
m , pripisuje mu se efektivna
masa
*
m - parametar koji nosi informaciju u periodinom potencijalu koji odreuje kretanje
lektrona. Validnost ove aproksimacije zavi e
(p
si od posmatranog materijala i odabrane zone
rov ili valentna). Kada su u pitanju elektroni, jasno je da aproksimacija vai samo za
redn
odna
osti energije u okolini minimuma zone. v

26

1.2.2 GUSTINA STANJA ZA SLUAJ ELIPSOIDNIH I SFERNIH EKVIENERGETSKIH POVRINA
sluaju elipsoidnih ekvienergetskih povrina zavisnost energije od talasnog vektora je data
izrazom (1.126), tj.

U
zz
z
yy
y
xx
x
m
k
m
k
m
k
E k E k E
2 2 2
0
) ( ) (
2 2 2 2 2 2
*
h
h h
, ,
+ + = = (1.129)

Ovaj izraz napisaemo u sledeem obliku:

1
2 2 2
2
2 2
h h h
*
2
*
2
*
2
= + +
E m
k
E m
k
E m
k
zz
z
yy
y
xx
x
(1.130)

to predstavlja jednainu elipsoida u normalnoj formi. Ovu jednainu moemo zapisati
skraeno kao:
1
2
2
2
2
2
2
= + +
c
k
b
k
a
k
z
y x
(1.131)

de veliine , i
2 *
/ 2 h E m c
zz
=
2 *
2 E m a = / h
xx
,
2 *
/ 2 h E m b
yy
= g predstavljaju poluose
lipsoida (videti Sl. 1.11).

e

i
Zapremina elipsoida u k-prostoru izraunava sa pomou formule:

Sl. 1.11 Elipsoidne ekvienergetske povr

2 / 3
*
2 / 3
2
3 3
zz k
. \ h

2 4 4
E m m m abc V
yy xx
|
|
|
= =
t t
(1.132)

27

) , ( dE E E + Deo zapremine koji odgovara intervalu energije nalazimo kao:

dE E m m m dV
zz yy xx k 3
h
= (1.133)
*
2 4t

roj stanja u ovoj zapremini k-prostora izraunat preko energetske gustine stanja i preko
gustine
B
) (k g
,
mora biti isti, tako da moemo pisati:

k
dV
V
dE E g
3
*
) 2 ( t
) ( = (1.134)

Pri izboru referentnog nivoa za merenje energije

0 ) (
0 0
= = E k E
,
, iz (1.134) sledi:

dE E m m m dE E g
zz yy xx 3 2
*
2
) (
h t
=
V 2
(1.135)

Dakle, gustina stanja za elipsoidne ekvienergetske povrine im

a formu:
E E g
3 2
2
) (
h t
= (1.136)

Kod materijala kojima odgovaraju elipsoidne ekvienergetske povri, u okviru I Brillouin-ove
zone moe postojati vie ekvivalentnih minimuma funkcije ) (k E
m m m
zz yy xx 2
,
pa se izraz za gustinu stanja
(1.136) mora pomnoiti brojem tih minimuma koji emo obeleiti sa A, kako bi se uraunali
svi elektroni sa energijom u okolini posmatranog minimuma. Prema tome, konaan oblik
izraza za gustinu stanja glasi:
E
m
E Ag E g
n
g
A 3 2 1
2
) (
h t
=
=
(1.137)

gde param
2 / 3
) (
2
) ( =
eter

3
3 / 2
yy xx
m m lja prividnu masu gustine stanja i uvodi se
radi analogije sa sluajem s
zz g
m A m
n
= predstav
fernih ekvienergetskih povrina (npr.
Si
6 A = ,
Ge
4 A = ). Naime, ako
je , funkcija
*
m m m m
zz yy xx
= = = ) (k E
,
ne moe imati vie ekvivalentnih m ma (tj. inimu 1 = A )
i formula (1.136) postaje:
E E g
3 2
2
) (
h t
= (1.138)
m
2 / 3 *
) ( 2

Prethodni izraz mogli smo dobiti i polazei od opte
(1.105), tj.
g izraza za energetsku gustinu stanja
28

)
=
V ) ( k
k
k
E
dS
,
,
=
) (
3
8
1
) (
const E
E g
t
(1.139)
uzimajui u obzir da je sada

*
2 2
2
) ( ) (
m
k
k E k E
h
,
= = (videti Sl. 1.12).

ne ekvienergetske povri

Povrina ekvienergetskih sfera iznosi
(1.140)
a takoe je
Sl. 1.12 Sfer

2
4 k S
k
t =

*
2
) (
m
k
E k
k
h ,
,
= V (1.141)

Zamenom u (1.139) dobijamo:

k k
S
k
m
dS
k
m
E g
const E
2
*
3 2
*
3
8
1
8
1
) (
) (
h h t t
= =
)
=
(1.142)
i konano:

E
m
E g
3
2 / 3 *
2
) (
2
2
) (
h t
= (1.143)

Napomenimo ne npr. kod
i i Ge, za dovoljno male vrednosti energija u okolini odgovarajuih minimuma.
da se sferne ekvienergetske povrine sreu npr. kod GaAs, a elipsoid
S

29

1.2.3 KONCENTRACIJA ELEKTRONA U SLUAJU ELIPSOIDNIH I SFERNIH
EKVIENERGETSKIH POVRINA

Prilikom izraunavanja koncentracije polazimo od izraza (1.107), odnosno

)
) (
) ( ) ( 2
E
FD
dE E f E g (1.144)

gde emo za gustinu stanja koristiti prethodno izvedenu formulu (1.137), ali uz napomenu da
ovakva zavisnost, tj. srazmera sa
= n
E , ima ogranienu oblast primene na energije u okolini
minimuma funkcije ) (k E . Dakle, ovaj izraz za gustinu st vai samo do onih vrednosti
energija gde se u Taylor-ovom redu (1.118) mogu zanemariti lanovi vieg reda od kvadratnog,
a za vee energije, zavisnost ) (E g gubi oblik korene funkcije. Meutim, ono to nam
omoguava da ipak izvrimo integraciju u izrazu (1.144) na celom opsegu energija od interesa,
je injenica da Ferm rac-ova funkcija kojom mnoimo ) (E g jako brzo opada se porastom
energije i praktino anulira p
anja
o alnu funkciju pri energijama (videti Sl. 1.13).
rema tome enom formule (1.144) postaje veoma mala, a oblik
podintegralne funkcije nam om ava jo jednu aproksimaciju pomeranje gornje granice
integracije u taku i, gornju granicu da predstavlja maksimalna
energija u posmatranoj zoni).

i-Di
, greka koju pravim
+
dintegr
o prim
ogu
(strogo govore
veim
treba
P

Sl. 1.13 Skica a) Fermi-Dirac-ove funkcije i b) podintegralne funkcije u izrazu za
koncentraciju

Na osnovu prethodnog, izraz za koncentraciju moemo napisati u obliku

3/ 2
( )
2 g
m
2 3
0 1
n
E EF
k T B
E
n dE
e
t
=
+
)
h
(1.145)

30

Zamenom sledeih bezdimenzionalnih veliina:

T k
E
T k
E
x
B
F
B
= = q , (1.146)
u (1.145) dobijamo

)
+
|
|
.
|
\
2
h
|
=
0
2 / 3
1
2
4 dx
e
x
T k m
n
x
B g
n
q
t (1.147)

Ovaj izraz se uobiajeno zapisuje u obliku

) (
2
2 / 1
q
t
F B n
c
= (1.148)

gde konstanta

2 / 3
2 |
.
\
h
c
2
2 |
|
|
=
T k m
B
B g
n
t
(1.149)

ima smisao gustine stanja svedene na dno provodne zone, a

)
+
0
2 / 1
1 e
x q
= ) ( dx
x
F q (1.150)

predstavlja Fermi-jev integral indeksa . U optem sluaju, Fermi-jev integral indeksa i
definie se na sledei nain:

)
+
0
0
1
0
e
z z i
=
A
) ( dz
z
z F
i
(1.151)

teristina sluaja:
U ovom sluaju smatramo da je ispunjen uslov

Detaljnije emo razmatrati dva karak

1) sluaj potpune nedegeneracije

0 0 < < q
F
E (1.152)
ali tako da je

Praktino, potrebno je da je

q
1
q q q
~ + >> >>
x x x
e e e e 1 1 (1.153)
1 < q da bi greka u izraunavanju ) (
2 / 1
q F bila zanemarljiva
(manja od 1%). Fermi-jev integral (1.150) na osnovu ovoga dobija oblik:
31

q t q
q e dx e x e F
x
)
= =
0
2 2 / 1
) ( (1.154)

Zamenom u izraz za koncentraciju (1.148), dobijamo

q
e B n
c
= (1.155)
odnosno,
T k
E
c
B
F
e B n = (1.156)

Uslov (1.152) je ispunjen kod izolatora, gde se Fermi-jev nivo E
F
nalazi u zabranjenoj zoni
ispod pomatrane dozvoljene zone, a takoe i kod poluprovodnika koji nisu suvie jako
dopirani. Fermi-Dirac-ova funkcija raspodele u ovom sluaju izgleda kao na Sl. 1.14.

Sl. 1.14 Sluaj potpune nedegeneracije

2) sluaj potpune degeneracije

U ovom sluaju smatramo da je ispunjen uslov

0 0 > > q
F
E (1.157)

ali tako da moemo pretpostaviti
1 <<
q
e (1.158)

to je praktino ostvareno za 5 > q . Tada se Fermi-Dirac-ova funkcija raspodele moe
aproksimirati kao na Sl. 1.15b), kao to e biti pokazano u nastavku.

Posmatrajmo integral
32

1/ 2
0
( )
1
x
x
F
e
q
q
=
+
)
dx (1.159)

i uvedimo smenu q = x t . Integral (1.159) sada postaje:

1/ 2
( )
1
t
t
F
e
q
dt
q
q
+
=
+
)
(1.160)

Sl. 1.15 Sluaj potpune degeneracije

Parcijalnom integracijom izraza (1.160) dobijamo:
( ) ( )
3/ 2 3/ 2
1/ 2 2
2 2
( )
3 1 3 ( 1)
t
y t
t t
F d
e e
q
q
q q
q
+ +
= +
+ +
)
e
t (1.161)
Prvi sabirak je naravno jednak nuli, dok emo u integralu aproksimirati lan
zakljuno sa linearnim sabirkom po y. Za uticaj kvadratnog lana i opti oblik podintegralne
funkcije koji nam dozvoljava da donju granicu integracije pomerimo u
( )
3/ 2
t q +
pogledati problem
P.1.41. Dakle, uzimajui:
( )
3/ 2
3/ 2 1/ 2
3
2
t t q q q
q
+ ~ +

(1.162)
dobijamo
3/ 2 1/ 2
1/ 2 2
2
( )
3 ( 1) ( 1
t t
t
e dt e t dt
F
e e
q q q

~ +
+ +
) ) 2
)
t
(1.163)

Oba integrala su analitiki reiva, prvi je jednak jedinici a drugi nuli (zbog neparnosti
podintegralne funkcije), to daje:
33

3/ 2
1/ 2
2
( )
3
F q q ~ (1.164)
a to je ekvivalentno kao da smo integraciju (1.159) izvrili samo za q s x , uzimajui u tom
intervalu , a za 1 ) ( ~ x f
FD
q > x uzimajui 0 ) ( = x f
FD
(kao na Sl. 1.15b). Izraz za
koncentraciju je sada oblika
2 / 3
3
4
q
t
c
B n = (1.165)
odnosno
2 / 3
3
4
|
|
.
|
\
|
=
T k
E
B n
B
F
c
t
(1.166)

Ovakva situacija, gde se Fermijev nivo nalazi u posmatranoj dozvoljenoj zoni tako da je
ispunjen uslov (1.158) javlja se kod metala.
Postoje materijali koji se ne mogu svrstati ni u jedan od ova dva asimptotska sluaja i tada se
moraju koristiti drugaije aproksimacije za Fermijev integral. Navodimo jedan od primera
aproksimiranja Fermijevog integrala sa tanou do 1% (videti Sl. 1.16).
+ e
e
e
=
+
] , 5 ( ,
] 5 , 1 [ ,
) 1 , ( ,
) (
2 / 3
3
2
25 . 0
1
2
2
2 / 1
e
F
e
q
q
q
t
q t
(1.167)

Sl. 1.16 Aproksimacije Fermijevog integrala

34

1.3 BRZINA ELEKTRONA U PROVODNOJ ZONI

Oznaimo sa kvantno-mehaniki operator brzine. U posmatranom kristalu zapremine V,
kvantno-mehanika srednja vrednost ovog operatora definie se na sledei nain:
v
,

dV v v
V
+ + =
)

) (
*
, ,
(1.168)

Operator brzine uveemo preko operatora impulsa:

p
m
v
0
, ,
= (1.169)

gde je masa slobodnog elektrona, a operator impulsa koji je po definiciji jednak
0
m p

r
p i = V,
,
,
h (1.170)

Prema tome, srednja vrednost operatora brzine se izraunava kao

*
0 0 ( )
1

r
V
i
v p
m m
= = + V +
)
, dV
,
h , ,
(1.171)

Talasne funkcije elektrona u kristalu sa periodninim potencijalom ) (r U
,
dobijaju se
reavanjem Schrdinger-ove jednaine u obliku:

) ( ) ( ) ( ) (
2
2
0
2
r E r r U r
m
, , , , h
+ = + + + V (1.172)
odnosno,
| | 0 ) ( ) ( ) (
2
) (
2
0 2
= + + + V r r U k E
m
r
, ,
,
h
,
(1.173)

Na osnovu Bloch-ove teoreme, talasna funkcija elektrona koji se kree u ovakvom
periodinom potencijalu ima formu:
r k i
k k
e r u r
,
,
, ,
, ,
) ( ) ( = + (1.174)

Diferencirajmo Schrdinger-ovu jednainu (1.173) po komponenti talasnog vektora :
x
k

| | 0
) (
) ( ) (
2
) (
) ( 2 ) (
2
0
2
0 2
=
c
+ c
+ +
c
c
+
c
+ c
V
x
k
k
x x
k
k
r
r U k E
m
r
k
k E m
k
r
,
,
,
h
,
,
h
,
,
,
,
(1.175)
35

Na osnovu (1.174) sledi:

) (
) (
) (
) ( ) (
r ix e
k
r u
e r ixu e
k
r u
k
r
k
r k i
x
k r k i
k
r k i
x
k
x
k
,
,
,
, ,
,
,
, , ,
,
,
,
, , ,
+ +
c
c
= +
c
c
=
c
+ c
(1.176)

Primenom Laplace-ovog operatora na (1.176) dobijamo;
x
r
i r ix e
k
r u
r ix e
k
r u
k
k
r k i
x
k
k
r k i
x
k
c
+ c
+ + V +
|
|
.
|
\
|
c
c
V =
|
|
.
|
\
|
+ +
c
c
V
) (
2 ) (
) (
) (
) (
2 2 2
,
,
,
,
,
,
,
,
, ,
,
,
, ,
(1.177)

Uveemo sledeu oznaku
r k i
x
k
e
k
r u
A
,
, ,
,
c
c
) (
(1.178)
Sada jednaina (1.175) dobija oblik:

| |( ) 0 ) ( ) ( ) (
2
) (
) ( 2 ) (
2 ) (
2
0
2
0 2 2
= + + + +
c
c
+ V +
c
+ c
+ + V r ix A r U k E
m
r
k
k E m
A
x
r
i r ix
k k
x
k
k
, ,
,
h
,
,
h
,
,
, ,
,
,

(1.179)
Pregrupisaemo sabirke na sledei nain:

| | | |
0 ) (
) ( 2 ) (
2
) ( ) (
2
) ( ) ( ) (
2
) (
2
0
2
0 2
2
0 2
= +
c
c
+
c
+ c
+
+
)
`
+ V +
)
`
+ + + V
r
k
k E m
x
r
i
A r U k E
m
A r r U k E
m
r ix
k
x
k
k k
,
,
h
,
,
,
h
, ,
,
h
,
,
,
, ,
(1.180)

U prvoj vitiastoj zagradi prepoznajemo izraz (1.173) pa je taj sabirak oigledno jednak nuli.
Definiimo operator koji je slian Hamiltonian-u i izveden je iz njega, u obliku:

| | ) ( ) (
2
2
0 2 '
0
r U k E
m
H
,
,
h
+ V (1.181)

Na osnovu toga izraz (1.180) moemo skraeno zapisati u formi

{ } 0 ) (
) ( 2 ) (
2
) (
2
0 '
0
0
'
0
= +
c
c
+
c
+ c
+ + + r
k
k E m
x
r
i A H r H ix
k
x
k
k
,
,
h
,
,
,
,
,
(1.182)

Pomnoimo prethodni izraz sa i potraimo integral po celoj zapremini V
*
+
0
) ( 2
2
1
) (
*
2
0
) (
*
) (
'
0
*
= + +
c
c
+
c
+ c
+ + +
) ) )
_
,
h
, ,
,
, ,
dV
k
k E m
dV
x
i dV A H
V
k k
x V
k
k
V
k
(1.183)
36

Poto je operator Hermite-ov operator, onda vai:
'
0
H

0 )
) (
* '
0
) (
'
0
*
= + = +
) )
dV A H dV A H
V
k
V
k
, ,
(1.184)

s obzirom da je na osnovu (1.173). Prema tome, jednaina (1.183) postaje 0
'
0
= +
k
H
,

0
) (
2
0
) (
*
=
c
c
+
c
+ c
+
)
x V
k
k
k
k E m
dV
x
i
,
h
,
,
(1.185)
odnosno,

x V
k
k
k
k E
dV
x m
i
c
c
=
c
+ c
+
)
) ( 1
) (
*
0
,
h
h
,
,
(1.186)

Poreenjem sa (1.171) zakljuujemo da leva strana gornjeg izraza predstavlja x-komponentu
srednje vrednosti operatora brzine
2

x
x
v v
,
, pa je dakle
x
x
k
k E
v
c
c
=
) ( 1
,
h
(1.187)

Analogno se izvode odgovarajuu izrazi i za druge dve komponente i , pa je prema tome
srednja vrednost operatora brzine jednaka
y
v
z
v

1
( )
k
v v E k = V
,
, ,
, ,
h
(1.188)

Izraz (1.188) vai za bilo kakvu zavisnost ) (k E
,
. U takama ekstremuma funkcije ) (k E
,

ispunjen je uslov , to znai da je i srednja vrednost brzine elektrona u tim takama
-prostora jednaka nuli.
( ) 0
k
E k V =
,
, ,
k
,

0
0
( ) 0 ( ) 0
k
k k
E k v k
=
V = =
,
, ,
, , ,
,
(1.189)
Izraz (1.188) izveden je polazei od talasne funkcije
r k i
k k
e r u r
,
,
, ,
, ,
) ( ) ( = + . Ako bi se pak polo od
druge talasne funkcije
r k i
k k
e r u r
,
,
, ,
, ,

= + ) ( ) ( , tada bi se dolo do izraza
k k
v k E
, ,
h k k k
k E k E v
,
h
,
h
,
,
, , ,
,
= V = ) (
1
V = V =

) ( ) (
1 1

, to je i oekivani rezultat.

2
U daljem tekstu emo pod pojmom brzina elektrona podrazumevati kvantno-mehaniku srednju vrednost
operatora brzine pa emo nadalje izostavljati oznaku operatora
i oznaku za usrednjavanje
37

1.3.1 KRETANJE ELEKTRONA U SPOLJANJEM POLJU

U skladu sa Ehrenfest-ovom teoremom, moemo relacije izmeu kvantno-mehanikih srednjih
vrednosti posmatranih veliina dovesti u formu analognu zakonima klasine mehanike. Npr., u
klasinoj fizici trenutna snaga izraava se kao proizvod spoljanje sile i brzine elektrona, tj.

v F
dt
dE ,
,
= (1.190)

U vrstom telu energija elektrona predstavlja funkciju talasnog vektora , pa emo dakle
analizirati funkciju
k
,
) (k E E
,
= i izraunati njen totalni diferencijal:

z
z
y
y
x
x
dk
k
E
dk
k
E
dk
k
E
k dE
c
c
+
c
c
+
c
c
= ) (
,
(1.191)

Na osnovu toga sledi:

dt
dk
k
E
dt
dk
k
E
dt
dk
k
E
dt
k dE
z
z
y
y
x
x
c
c
+
c
c
+
c
c
=
) (
,
(1.192)

odnosno

( )
k
dE k dk
E
dt dt
= V
,
, ,
,
(1.193)

Zamenom izraza (1.188) u (1.193) dobijamo

F v
dt
p d
v
dt
k d
v
dt
k d
v
dt
k dE
,
,
,
,
,
h ,
,
,
h
,
= = = =
) ( ) ( ) (
(1.194)

gde k p
,
h
,
= predstavlja impuls. Podsetimo se da podrazumevamo da su sve veliine
predstavljene kvantno-mehanikim srednjim vrednostima po celokupnom prostoru. Izraz
(1.194) je u potpunoj saglasnosti sa izrazom (1.190).

S druge strane, posmatrajmo formulu za ubrzanje:

dt
v d
a
,
,
= (1.195)
koja na osnovu (1.188) postaje

38

(
V = ) (
1
k E
dt
d
a
k
,
h
,
,
(1.196)
ili, razloeno na komponente

|
|
.
|
\
|
c
c
=
|
|
.
|
\
|
c
c
=
|
|
.
|
\
|
c
c
=
z
z
y
y
x
x
k
E
dt
d
a
k
E
dt
d
a
k
E
dt
d
a
h h h
1
,
1
,
1
(1.197)

Ove izraze dalje moemo napisati u obliku:

2 2 2
2
2 2 2
2
2 2 2
2
1
1
1
y x z
x
x x y x z
y x z
y
y x y y z
y x z
x
z x z y z
dk dk dk E E E
a
k dt k k dt k k dt
dk dk dk E E E
a
k k dt k dt k k dt
dk dk dk E E E
a
k k dt k k dt k dt
(
c c c
= + +
(
c c c c c
(

(
c c c
= + +
(
c c c c c
(

(
c c c
= + +
(
c c c c c
(

h
h
h
(1.198)

S obzirom na definiciju komponenti tenzora efektivne mase (1.122), dalje imamo

1 1 1
1 1 1
1 1 1
y x z
x
xx xy xz
y x z
y
yx yy yz
y x z
z
zx zy zz
dp dp dp
a
m dt m dt m dt
dp dp dp
a
m dt m dt m dt
dp dp dp
a
m dt m dt m dt
= + +
= + +
= + +
(1.199)

Uzimajui u obzir da je
dt
p d
F
,
,
= , konano dobijamo izraz za ubrzanje u matrinoj formi:

(
(
(
(
(
(
=
(
(
(
z
y
x
m m m
m m m
m m m
z
y
x
F
F
F
a
a
a
zz zy zx
yz yy yx
xz xy xx
1 1 1
1 1 1
1 1 1
(1.200)

Odavde moemo uoiti analogiju sa II Newton-ovim zakonom iz klasine mehanike, ako
formulu (1.200) krae zapiemo kao:
39

F a
m
,
,
*
1
= (1.201)
Naglasimo da ovaj izraz ne moemo napisati u formi a m F
,
,
*
= s obzirom da samo veliina
*
1
m
tj. tenzor inverzne efektivne mase ima odgovarajui fiziki smisao, dok bi
*
m bila isto
matematika tvorevina, a u optem sluaju
1
1
*
m
nije jednako
*
m .

Ako posmatramo sluaj elipsoidnih ekvienergetskih povrina (videti Sl. 1.11), tako da se
koordinatne ose u k
,
- prostoru poklapaju sa glavnim osama elipsoida, tada e elementi van
glavne dijagonale biti jednaki nuli (izraz (1.104)). Ukoliko su dijagonalni elementi meusobno
jednaki (izraz 1.127), tj. ekvienergentske povrine sferne, samo u tom (specijalnom) sluaju
efektivna masa postaje skalar pa moemo napisati
* *
1 1
m m
I = gde je I jedinina matrica i tada
se izraz (1.201), izuzetno, sme napisati u prepoznatljivom obliku a m F
,
,
*
= .

1.4 POJAM UPLJINA

U daljem razmatranju ograniiemo se na dve specifine energetske zone u poluprovodniku, i
to poslednju zonu koja je u potpunosti popunjena elektronima na temperaturi apsolutne nule
( ) i prvu narednu zonu koja je potpuno prazna, videti Sl. 1.17. Najvia zona koja je u
potpunosti popunjena elektronima na temperaturi apsolutne nule naziva se valentna zona
(engl., valence band), dok se naredna via zona koja je u istim uslovima potpuno prazna naziva
provodna zona (engl., conduction band). Izmeu ove dve zone nalazi se odgovarajua
zabranjena zona odnosno energetski procep (engl., energy gap). Najnia energija (dno)
provodne zone obeleava se oznakom , dok se najvia energija (vrh) valentne zone
obeleava sa . Razlika ove dve vrednosti energije daje veliinu energetskog procepa , tj.
.
0K
=
g
E
c
E
v
E
0 >
g
E
v c
E E

Sl. 1.17 ematski prikaz provodne i valentne zone u poluprovodniku
40

Na nekoj temperaturi , deo elektrona iz valentne zone e zahvaljujui dovoljnoj
termalnoj energiji uspeti da pree u provodnu zonu ime e se situacija po pitanju popunjenosti
zona promeniti. Smatraemo da je ovakva termalna generacija trenutno jedini mehanizam
prelaska elektrona iz valentne u provodnu zonu, pa je prema tome broj elektrona koji
popunjava stanja u provodnoj zoni jednak broju upranjenih mesta koja su oni ostavili u
valentnoj zoni.
0 T K >

Definisemo gustinu struje koja potie od jednog elektrona sa talasnim vektorom : k
,

( )
k k k
e
j ev E k = = V
, , ,
, ,
,
h
(1.202)

gde oznaava kvantno-mehaniku srednju vrednost brzine, a je elementarno
naelektrisanje. Podrazumevaemo da se radi o jedininoj zapremini pa otuda izostaje faktor
. Ukupna gustina struje dobija se sumiranjem po svim stanjima zauzetim od strane
elektrona, odnosno po svim vrednostima talasnog vektora k
k
v
,
,
0 e >
V / 1
,
koje odgovaraju zauzetim
stanjima:

k
k k
J j e = =
k
v
_ _
, ,
, ,
, ,
,
(1.203)

Podsetimo se da je energija parna funkcija talasnog vektora, tj. ) ( ) ( k E k E
, ,
= , a brzina
neparna funkcija, odnosno:

k
v
k
v =
, ,
, ,
(1.204)

kao to je objanjeno posle izraza (1.189).

Pretpostavimo da izraunavamo vrednost izraza (1.203) za valentnu zonu koja je u potpunosti
popunjena elektronima. Tada e suma po svim vrednostima talasnog vektora, s obzirom na
simetrinost vrednosti (videti npr. Sl. 1.7 koja ilustruje jednodimenzionalni sluaj) biti
jednaka nuli, tj. ukupna gustina struje bie jednaka nuli:
k
,

0
k
k
J e v = =
_
,
,
,
,
(1.205)

S druge strane, posmatrajmo situaciju kada valentna zona nije u potpunosti popunjena ali je
uzrok delimine nepopunjenosti iskljuivo termalna generacija (ne postoji nikakvno spoljanje
polje, ve elektroni prelaze u provodnu zonu zahvaljujui dovoljnoj termalno energiji). Tada e
simetrija popunjenosti stanja po ostati ouvana, tj. ako je popunjeno stanje koje odgovara
nekoj vrednosti , bie popunjeno i stanje
k
,
k
,
k
,
, pa e ukupna gustina struje i dalje biti jednaka
nuli. Meutim, ukoliko je prisutno spoljanje polje koje doprinosi prelasku elektrona iz
valentne u provodnu zonu, tada e ova simetrinost biti naruena i ukupna gustina struje
41

postae razliita od nule. Da bismo analizirali ovaj poslednji i najvaniji sluaj (delimino
popunjena provodna zona, tj. postojanje nepopunjenih stanja u valentnoj zoni, ali u prisustvu
spoljanjeg polja), uveemo nekoliko pomonih veliina na sledei nain:

1, ako je stanje opisano sa zauzeto elektronom
( )
0, ako stanje opisano sa nije zauzeto elektronom
n
k
k
k
v
,
,
, (1.206a)

0, ako je stanje opisano sa zauzeto elektronom
( )
1, ako stanje opisano sa nije zauzeto elektronom
p
k
k
k
v
,
,
, (1.206b)

Ove dve veliine slue kao indikatori zauzetosti posmatranog stanja od strane elektrona i
oigledno je da su to komplementarne veliine:

( ) ( ) 1,
n p
k k k v v + =
, , ,
(1.207)

Ukupnu gustinu struje elektrona sada moemo da izrazimo na sledei nain:

( )
( ) 1 ( )
n k
k k
J e k v e k v v v = =
_ _ p k
, ,
, ,
, , ,
, ,
(1.208)

Na ovaj nain se sumiranje vri po svim moguim stanjima tj. vrednostima , pri emu
nepopunjena stanja ulaze sa teinom 0, tako da ukupni zbir ostaje nepromenjen u odnosu na
izraz (1.203) gde se sumiranje vri samo po popunjenim stanjima.
k
,

Izraz (1.208) izraz moemo dalje razviti u obliku:

k
k
J e v =
_
,
,
,
,
0
( ) ( )
p p k
k k
e k v e k v v + =
_ _
k
v
, ,
, ,
, ,
, ,
(1.209)

gde se sada sumiranje vri po nepopunjenim stanjima uz promenu znaka naelektrisanja. Prvi
sabirak u (1.182) se anulira iz razloga simetrije jer je analogan sluaju potpuno popunjene
zone. Uporeujui (1.208) i (1.209) zakljuujemo sledee:

( ) ( )
n p k
k k
J e k v e k v v v = =
k
_ _
, ,
, ,
, , ,
, ,
(1.210)

Dakle, sa stanovita izraunavanja ukupne gustine struje potpuno je ekvivalentno da li
sumiranje sprovodimo po stanjima koja su popunjena elektronima, uzimajui u obzir njihovo
stvarno naelektrisanje , ili po nepopunjenim stanjima tretirajui ih kao da imaju pozitivno
naelektrisanje. Jasno je da je ovaj drugi nain izraunavanja daleko pogodniji za valentnu zonu
jer je ona u praksi skoro potpuno popunjena elektronima, tj. broj praznih stanja je prilino
mali pa ih je mnogo lake prebrojati prilikom sumiranja. Ovako definisana nepopunjena
e
42

stanja moemo smatrati fiktivnim esticama ije je naelektrisanje suprotnog znaka od
naelektrisanja elektrona dok im je brzina ista, a nazivamo ih upljine (engl., hole). To su
kvaziestice koje fiziki ne postoje ve predstavljaju model za jednostavnije tretiranje
elektronskog transporta kroz valentnu zonu.

Definisaemo sada fluks ukupne energije kako bismo uspostavili relaciju izmeu totalne
energije elektrona i upljina, a zatim emo dati izraz za izraunavanje koncentracije upljina.
Fluks ukupne energije napisaemo na sledei nain:

( ) ( )
n tot k n
k
k E v v I =
_
,
,
, ,
,
(1.211)

U ovom izrazu lan ( ) ( ) ( )
tot
n
E E k e =
,
r
,
oznaava totalnu energiju elektrona, gde drugi
sabirak reprezentuje neku dodatnu potencijalnu energiju koja potie od primene spoljanjeg
polja. Iskoristiemo sada vezu (1.207), to daje

( )
1 ( ) ( ) ( )
( ) ( )
p k
k
k
k
k E k e r v
E k e r v
v
( I = =

( =

_
_
,
,
,
,
, , ,
, ,
,
, ,
0
( ) ( ) ( )
p k
k
k E k e r v v (

_
,
,
, ,
, ,
(1.212)

Zbog parnosti funkcije ( ) E k
,
i neparnosti brzine
k
v
,
,
, prilikom sumiranja po svim moguim
stanjima (simetrine granice po ), prvi sabirak u gornjem izrazu se anulira. Ukupan fluks
moemo sada predstaviti na sledei nain:
k
,

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
p p k n
k k
k E k e r v k E v v v (
tot k
( I = =

_ _
, ,
, ,
, , , ,
, , ,
(1.213)

Poto se sumiranje sada vri po nepopunjenim stanjima (stanjima koja zauzimaju upljine),
sledi da i odgovarajua energija u izrazu za fluks predstavlja totalnu energiju upljina ( )
tot
p
E ,
pa se gornji izraz moe prikazati kao

( ) ( )
p tot k p
k
k E v v I =
_
,
,
, ,
,
(1.214)

odakle jednostavno zakljuujemo da je totalna energija upljina jednaka negativnoj vrednosti
totalne energije elektrona (u valentnoj zoni):

( ) ( )
tot tot
p
E E =
n
(1.215)

43

1.4.1 IZRAUNAVANJE KONCENTRACIJE UPLJINA

Razmotriemo sluaj kada su disperzione relacije (zavisnost energije elektrona od talasnog
vektora) paraboline, i u provodnoj i u valentnoj zoni, kao to je prikazano na Sl. 1.18.
Energiju elektrona u provodnoj zoni opisaemo izrazom

2 2
*
( )
2
n
n
k
E k
m
=
,
h
(1.216)

uzimajui dno provodne zone kao referentni nivo za raunanje energije. Veliina
predstavlja efektivnu masu elektrona u provodnoj zoni.
*
n
m

Sl. 1.18 Ilustracija paraboline zavisnosti ( ) E k
,
u provodnoj i valentnoj zoni poluprovodnika

U odnosu na isti referentni nivo, energija elektrona u valentnoj zoni moe se izraziti kao

2 2
*
( )
2
v
v
n g
n
k
E k E
m
= +
,
h
(1.217)

gde
g
E oznaava veliinu energetskog procepa koja se uvek definie kao
v c g
E E E = , tj.
obavezno je pozitivna, dok je efektivna masa elektrona
*
v
n
m u valentoj zoni. S obzirom da
valentna zona ima maksimum funkcije ( ) E k
,
u taki 0 k =
,
(videti Sl. 1.18), prema definiciji
parametra efektivne mase (1.112), ova vrednost e biti negativna . Meutim, u
*
0
v
n
m <
44

prethodnom izlaganju je zakljueno da je mnogo pogodnije valentnu zonu tretirati analizom
upljina, ija energija je suprotnog znaka od energije elektrona, pa se dakle izraunava u formi

2 2 2 2
*
( )
2( ) 2
v
p g g
n p
k
E k E E
m m
= + = +
,
h
*
k h
(1.218)

Parametar predstavlja efektivnu masu upljina u valentnoj zoni. Dakle, ova
reprezentacija upljinama podrazumeva estice sa pozitivnom vrednou naelektrisanja i
efektivne mase. Radi jednostavnijeg izvoenja, tj. direktne analogije sa izraunavanjem
koncentracije elektrona u provodnoj zoni, referentni nivo za energiju upljina pomeriemo u
vrh valentne zone (taka 0' na Sl. 1.18), pa izraz za energiju upljina postaje
*
0
p
m >

2 2
'
*
( )
2
p
p
k
E k
m
=
,
h
(1.219)

Napomenimo da ovakav opis valentne zone pomou skalarne efektivne mase u praksi nije
adekvatan i potrebno je ak i u gruboj aproksimaciji koristiti dva parametra (dve parabole
koje bi reprezentovale tzv. lake i teke upljine).Radi jednostavnosti izvoenja privremeno
emo se zadrati na izrazu (1.219) a kasnije objasniti razlike koje nastaju kada se koristi
sloeniji izraz za opis valentne zone. Dalji postupak izraunavanja koncentracije upljine
obavlja se na identian nain kao u poglavlju 1.2. Po analogiji sa (1.107), za koncentraciju
upljina moemo napisati izraz

' '
( )
2 ( ) ( )
p
p p FD p p
E
'
p g E f E dE =
)
(1.220)

gde je energetska gustina stanja za upljine, a
'
( )
p p
g E
'
( )
p
FD p
f E funkcija raspodele upljina u
valentnoj zoni. Gustina stanja ima formu ekvivalentnu sa (1.136)

* 3/ 2
'
2 3
( )
2
( )
2
p
p p p
m
g E E
t
=
h
'
'
(1.221)

Poto upljine predstavljaju odsustvo elektrona, onda je i njihova funkcija raspodele
komplementarna onoj za elektrone, tj.

'
( ) 1 ( )
p n
FD p FD p
f E f = E (1.222)
odnosno,

' '
'
1 1
( ) 1 1
1
1 1
n F g p F p g F
B
B B
p
FD p E E E E E E E E
k T
k T k T
f E
e
e e
+ +
= = =
+
1
+ +
(1.223)

45

Oznaka predstavlja, kao i svuda do sada, Fermijev nivo za elektrone koji se uvek izraava
u odnosu na energiju dna provodne zone. Prilikom analize provodne zone, pod Fermijevim
nivoom smatrali smo veliinu
F
E
F
E E
c
, uz referentni nivo 0
c
E = . Ukoliko bismo hteli da
definiemo analognu veliinu za upljine tada bismo prethodni izraz preuredili na sledei
nain:

'
'
1
( )
1
p
p F
B
p
FD p
E E
k T
f E
e
=
+
(1.224)

gde bi predstavljao Fermijev nivo za upljine, odnosno poloaj Fermijevog
nivo izraen u odnosu na vrh valentne zone (uzimajui referentni nivo energije
p
F g
E E E
F
0
v
E = , i
usmeravajui energetsku osu nanie, Sl. 1.18). Zamenom izraza (1.221) i (1.224) u (1.220)
dobijamo:

'
'
'
* 3/ 2
2 3
( )
( )
2
1
p
p
p
E E p F
k T B
E
p
E
dE
m
p
e
t
=
+
)
h
(1.225)

Uvoenjem smena
'
p B
x E k T = i
p
p F B
E k T q = , prethodni izraz se svodi na

3/ 2
*
2
0
2
4
1
p
p B
x
m k T
x
p dx
h e
q
t
| |
= |
|
+
\ .
)
(1.226)

a uobiajeno se zapisuje u obliku

1/ 2
2
( )
v
p B F
p
q
t
= (1.227)

gde je veliina
3/ 2
*
2
2
2
p B
v
m k T
B
h
t | |
=
\ .
|
|
ima smisao gustine stanja svedene na vrh valentne zone.
Prema definicionom izrazu (1.151),
1/ 2
( )
p
F q predstavlja Fermijev integral indeksa :

1/ 2
0
( )
1
p
p x
x
F
e
q
q
=
+
)
dx (1.228)

koji se moe aproksimirati na identian nain kao za elektrone. U sluaju potpune
nedegeneracije, kada je ispunjeno 0
p
F
E < , tj. 0
p
q < (u odnosu na referentni nivo i smer
energetske ose za upljine), imaemo sledee:

46

1 1 1
p p p
x x
e e e
p
x
e
q q q
>> >> + ~
q
(1.229)

Prema tome, Fermijev integral se moe aproksimirati vrednou

1/ 2 2
( )
p
p
F e
q
t
q = (1.230)

Konano, izraz za koncentraciju u sluaju potpune nedegeneracije dobija oblik:

p
F g F
p B
E E E
k T k T
v v v
p B e B e B e
q
+
= = =
B
(1.231)

pri emu se rauna u odnosu na referentni nivo 0 sa Sl. 1.18. Kao to je ve naglaeno,
opisivanje valentne zone izrazom oblika (1.219) je veoma neprecizno za uobiajene tipove
poluprovodnika kao to su GaAs, Si, Ge, InSb. Aproksimacija efektivne mase za upljine po
pravilu nije adekvatna, ali se ipak koristi za kvalitativnu ocenu jer su drugi metodi analize
daleko sloeniji. Neto precizniji opis zavisnosti
F
E
( ) E k
,
za npr. GaAs ukljuivao bi tri
parametra tj. tri paraboline zavisnosti, koje predstavljaju grane lakih i tekih upljina i
otcepljenu zonu koja potice od spin-orbitne interakcije (nalazi se ispod prethodne dve, kao to
je prikazano na Sl. 1.19).

Sl. 1.19 Uproeni prikaz zavisnosti ( ) E k
,
u provodnoj i valentnoj zoni GaAs

Poto kod najpoznatijih poluprovodnika i jedinjenja u valentnoj zoni imamo i lake i teke
upljine, ukoliko zanemarimo otcepljenu zonu, efektivna masa u izrazu za koncentraciju
p
m
47

upljina iznosi
3/ 2 3/ 2 3/ 2
l
p p
m m m = +
h
p
(1.232)

gde su i efektivna masa lakih i tekih upljina, respektivno.
l
p
m
h
p
m

1.5 SOPSTVENI POLUPROVODNIK

Kod sopstvenog (nedopiranog) poluprovodnika, koji se nalazi na nekoj temperaturi 0 T K = ,
mehanizam termalne generacije dovee do prelaska odreenog broja elektrona iz valentne u
provodnu zonu. Jasno je da je u ovim uslovima koncentracija elektrona u provodnoj zoni
jednaka koncentraciji upljina u valentnoj zoni. Pretpostavimo da su ispunjeni uslovi potpune
nedegeneracije, odnosno da se Fermijev nivo nalazi u energetskom procepu, i tada se
koncentracije elektrona i upljina mogu izraziti formulama:

c
n B e
q
= (1.233a)
g
p B
E
k T
v v
p B e B e e
q q
= = (1.233b)

Kao to je objanjeno, poluprovodnik je elektrino neutralan i ove koncentracije su meusobno
jednake
i
n p n = = (1.234)

a njihova vrednost zove se sopstvena (ili intrinzina, engl., intrinsic) koncentracija i
obeleava se sa . Izjednaavanjem izraza (1.233a) i (1.233b) dobijamo
i
n

p
c v
B e B e
q q
= (1.235a)

odnosno,
2
3/ 2
2
*
p
F F
B B
F g
B
F g
B
n
E E
k T k T
c v
E E
k T v
c
E E
p k T
g
B e B e
B
e
B
m
e
m
+
+
=
=
| |
= |
|
\ .
(1.236)

48

Odavde se direktno moe izraziti vrednost energije Fermijevog nivoa u posmatranom sluaju

*
3
ln
2 4
i
n
g
F B
g
E m
E k T
m
| |
= +
\ .
p
|
|
(1.237)

gde indeks i slui da naglasi da se radi o sopstvenom poluprovodniku. Oigledno je da se na
temperaturi apsolutne nule Fermijev nivo nalazi na sredini energetskog procepa i da od
temperature zavisi na priblino linearan nain (s obzirom da i efektivne mase u principu zavise
od temperature). Meutim, i na sobnoj temperaturi vrednost termalne energije je prilino mala,
, a odnos efektivne mase za elektrone i upljine je reda veliine 10, tako da ceo
drugi sabirak u izrazu (1.237) ima vrednost koja je reda par desetina meV (npr. ). S
druge strane, veliina energetskog procepa kod veine standardnih poluprovodnika (Si, Ge,
GaAs) je reda veliine 1eV (videti Tabelu 1), tako da se drugi sabirak ak i na sobnoj
temperaturi praktino moe zanemariti u odnosu na prvi
26 meV
B
k T ~
20 meV ~
3
. Dakle, poloaj Fermijevog nivoa
kod sopstvenog poluprovodnika priblino odgovara sredini izmeu dna provodne zone i vrha
valentne zone:

2
i
g
F
E
E ~ (1.238)

k to je ilustrovano na Sl. 1.20.

Sl. 1.20 Poloaj Fermijevog nivoa kod sopstvenog poluprovodnika

Vrednost sopstvene koncentracije
i
n p n = = , pod pretpostavkom da je poluprovodnik idealno
ist (bez dodatka bilo kakvih primesa) i totalno nedegenerisan, izraunavamo mnoenjem
izraza (1.205a) i (1.205b):

2
g
p B
E
k T
i c v c v
n B B e B B e
q q
+
= = (1.239)

3
Ovo je opravdano prilikom izraunavanja
i
F
E ; meutim ako se u nekoj relaciji pojavljuje izraz tipa
tada se drugi sabirak ne sme automatski zanemariti.
/
F B i
E k T
e
49

gde se podrazumeva da je . Odavde sledi: 0
g c v
E E E = >
2
g
B
E
k T
i c v
n B B e
= (1.240)

odnosno,
( )
3/ 2
3/ 4
2 *
2
2
2
g
B
n
E
k T B
i p g
k T
n m m
h
t
| |
=
|
\ .
e (1.241)

Zavisnost sopstvene koncentracije od temperature je dominantno odreena poslednjim
iniocem, dakle priblino eksponencijalno raste sa porastom temperature. S druge strane poto
se sopstvena koncentracija poluprovodnika moe ekperimentalno izmeriti, na osnovu toga,
preko izraza (1.241) mogue je odrediti veliinu energetskog procepa na datoj temperaturi.
Vrednosti energetskog procepa, sopstvene koncentracije i efektivne mase elektrona za nekoliko
najpoznatijih poluprovodnika prikazane su u Tabeli 1.1.

Iz izraza (1.241) vidi se da je sopstvena koncentracija proporcionalna sa
( ) 2
exp
g
B
E
k T
.
Vrednosti energetskog procepa za veinu poluprovodnika su reda 1 eV. Ako posmatramo
vrednost na odreenoj temperaturi, tada e promena 1 eV
g
E =
g
E od svega 1% prouzrokovati
promenu od 21% na sobnoj temperaturi, odnosno 210% ( dva puta vea vrednost) na
temperaturi tenog azota (77 K). Energetski procep se moe odrediti sa konanom tanou, pa
je gornje izlaganje ujedno i objanjenje zato se podaci o sopstvenoj koncentraciji pojedinih
poluprovodnika u literaturi znaajno razlikuju.
i
n

Poluprovodnik
Energetski procep
na 300 K , [eV]
Prividna masa gustine
stanja m
g
n
, [m
0
]
Sopstvena
koncentracija
i
n
na 300 K, [cm
-3
]
Relativna
dielektrina
konstanta
Ge 0.66 0.55 2.3310
13
16
Si 1.12 1.08 1.510
10
11.9
GaAs 1.42 0.067 1.8410
6
12.9

Tabela 1.1 Vrednosti odabranih parametara za Ge, Si i GaAs,
4

Izveemo takoe i izraz za sopstvenu koncentraciju u sluaju kada je valentna zona opisana
sloenijom zavisnou od one date izrazom (1.219). Prema takozvanom
,
modelu,
zavisnost energije upljina od talasnog vektora u blizini ekstremuma valentne zone u taki
,
, data je sledeom formulom:
k p
,
0 k =

4
Vrednosti parametara su preuzete iz 1) S.M.Sze and Kwok. K. Ng, Physics of semiconductor devices, 3
rd
Ed.,
Wiley-Interscience, 2006. i 2) J. Singh, Semiconductor Devices: basic principles, Wiley, 2000.
50

( )
2
2 2 4 2 2 2 2 2 2 2 2
1 2 3 2
0
( ) 4 12( )(
2
p x
E k k k k k k k k k
m
= + + +
,
h
y y z z x
(1.242)

gde se znak + odnosi na lake a znak - na teke upljine (videti Sl. 1.19). Problem je
najjednostavnije reavati u sfernom koordinatnom sistemu pa emo zameniti sin cos
x
k k u = ,
sin sin
y
k k u = , cos
z
k k u = , gde | | 0, u t e , | | 0, 2 t e , |0, ) k e . Na osnovu toga
dobijamo:

( )
( )
1,2
2 2
4 2 2 2 2
1 2
0
( , , ) 2 1 sin cos sin sin cos
2
p
k
E k
m
u u u = + O +
h
u (1.243)

gde je
(
2 2
3 2
3 O =
)
1 . Koncentraciju upljina u jednoj grani valentne zone (za lake ili teke
upljine) izraunavamo na osnovu izraza

1 3
( )
( )
1
4
FD x y z
k
k p f dk dk d
t
=
)
,
k
,
(1.244)
Pretpostavljajui sluaj totalne nedegeneracije
1
( )
( )
p
F
B
E E k
k T
FD
k f e
~
,
,
, gde je
p
F g F
E E E = , a
Fermi-jev nivo izraen u odnosu na dno provodne zone, i prelazei na sferne koordinate,
dobijamo
F
E
1
2
( , , )
2
1 3
0 0 0
1
sin
4
p
F
B
B
E
E k
k T
k T
k
p e k
e
t t
u
u
dk d d u u
t
= = =
=
) ) )
(1.245)

Prema tome, ukupna koncentracija upljina u valentnoj zoni po ovom modelu iznosi:

| |
1 2
1 2
2 2
( , , ) ( , , )
2 2
3
0 0 0 0 0 0
1 2 3
1
sin sin
4
1
4
p
F
B
B B
p
F
B
E
E k E k
k T
k T k T
k k
E
k T
p p p
e k dk d d k d
e e
e I I
t t t t
u u
u u
k d d u u u u
t
t

= = = = = =
= +
(
= + (
(

= +
) ) ) ) ) )

(1.246)
Odrediemo prvo vrednost integrala
1
I , zamenjivanjem zavisnosti energije od talasnog vektora
u formi (1.243):
( )
2 2
1 2
0
2
2 2 ( , )
2
1
0 0 0
sin
B
k
m k T
k
I k dk d d
e
t t
u
u
u u
+ u
= = =
=
) ) )
h
(1.246)
51

gde je
( ) (
4 2 2 2 2
1 2 1 2
( , ) 2 1 sin cos sin sin cos / 2 ) u u u u
(
u = + + O + +
(

. Uzimajui u
obzir da je
2 2
2 3/ 2
0 a >
0
/ 4
a x
e x dx a t
=
)
, , integracija po k e dati:

( )
| |
3/ 2
2
0
1 3/ 2 2
1 0 0 2
sin 2
4
2 ( , )
B
d d m k T
I
t t
u
t u u
u = =
| |
=
|
|
+ u
\ .
) )
h
(1.248)

Uveemo oznaku ( )
1 0
2 LH
m m
2

+
i zameniti rezultat (1.248) u (1.245), to daje

3/ 2
1 2
2
2
p
F
B
E
k T
LH B
m k T
1
p e R
t
| |
=
|
\ . h
(1.249a)

| |
( )
( )
2
1 3/ 2
0 0
3/ 2
2
1 2
3/ 2
4 2 2 2 2
0 0
1 2
1 sin
4
( , )
2 sin
2 1 sin cos sin sin cos
d d
R
d d
t t
u
t t
u
u u
t
u
u u
u u u
= =
= =
=
u
+
=
(
+ + O +
(

) )
) )
(1.249b)

Na slian nain dolazimo do izraza za koncentraciju u drugoj grani:

3/ 2
1 2
2
2
p
F
B
E
k T
HH B
m k T
2
p e R
t
| |
=
|
\ . h
(1.250a)

( )
( )
3/ 2
2
1 2
2 3/ 2
4 2 2 2 2
0 0
1 2
2 sin 1
4
2 1 sin cos sin sin cos
d d
R
t t
u
u u
t
u u u
= =
=
(
+ O +
(

) )
(1.250b)

gde je ( )
1 0
2 HH
m m
2
. Ukupna koncentracija upljina prema tome iznosi:

( ) ( )
3/ 2
3/ 2 3/ 2
1 2
2
2
g F
B
E E
k T
B
LH HH
k T
2
p e m R m
t

| |
R
(
=
|
+

\ . h
(1.251)

dok je koncentracija elektrona jednaka
( )
3/ 2
3/ 2
2
2
2
F
B
n
E
k T B
g
k T
n m
t
| |
=
|
\ . h
e (1.252)
52

Sopstvena koncentracija dobija se kao
i
n n = p , to daje

( ) ( ) ( )
3/ 2
3/ 4
3/ 2 3/ 2
2
1 2 2
2
2
g
B
n
E
k T
B
i g LH HH
k T
n m m R m R
t
| |
= +
|
\ . h
e
3
(1.253)

Ukoliko je
2
= , odnosno , sledi 0 O =
1 2
1 R R = = , a izraz za sopstvenu koncentraciju
dobija uobiajeni oblik. Interesantno je uporediti rezultate dobijene primenom izraza (1.253) sa
rezultatima koji se dobijaju korienjem obine paraboline zavisnosti za valentu zonu.
Posmatrajmo kolinik:

( ) ( )
( ) ( ) 0
3/ 2 3/ 2
1
3/ 2 3/ 2
LH HH
i
i
LH HH
m R m R
n
n
m m
+
O = =
+
2
1)
(1.254)

gde je odreeno na osnovu (1.253), a
i
n
1 2
0
(
i i
R R n n = = = . Vrednosti O za neke od najee
korienih poluprovodnika date su u Tabeli 1.2.

Poluprovodnik Ge Si GaAs AlAs InAs AlP InP GaSb AlSb InSb
1.44 1.34 1.47 1.38 1.32 1.34 1.37 1.55 1.37 1.38

Tabela 1.2 Vrednosti konstatne definisane izrazom (1.254) za nekoliko poluprovodnika

1.6 VRSTO TELO KONANIH DIMENZIJA. POVRINSKA STANJA

U dosadanjim razmatranjima pretpostavljali smo da je vrsto telo idealno, beskonanih
dimenzija i da je kristalna reetka strogo periodina. Pokazuje se da bi svako naruavanje
peridinosti rezultovalo pojavom diskretnih stanja u zabranjenim zonama. Mi emo ovde
analizirati samo jedan specifian sluaj: polubeskonani kristal polubeskonani vakuum.

Jasno je da u realnosti vrsto telo ne moe biti beskonano i da je na graninoj povrini
periodinost naruena pa se moraju koristiti drugaiji granini uslovi. Razmotriemo uticaj
granine povrine na elektronsku strukturu. Posmatraemo vrsto telo sa jednom graninom
povrinom u ravni , tj. polubeskonano vrsto telo, kao to je prikazano na Sl. 1.21.
Smatramo da se ovakvo vrsto telo granii sa vakuumom (leva polovina prostora, za vrednosti
koordinate ). Pretpostaviemo da se daleko od razdvojne povrine (velike vrednosti
) uticaj te povrine ne osea i da su u vanosti periodini granini uslovi, a naravno da je
u okolini ravni situacija bitno izmenjena i mora se detaljnije razmatrati.
0 z =
0
0 z <
z =
0 > z
53

Sl. 1.21 Polubeskonano vrsto telo

Ovakav model polubeskonanog vrstog tela kao to je prikazan na Sl. 1.21, analizirao je I. E.
Tamm 1932. godine, polazei od Kronig-Penney-jevog pravougaonog modela (videti probleme
1.1-1.5) i prikazao uticaj granine povrine na elektronska stanja. Kao to emo pokazati, uticaj
povrine ogleda se u egzistenciji dodatnih diskretnih stanja u okviru odreenih zabranjenih
zona idealnog kristala. Potencijalnu energiju polubeskonanog kristala ematski emo prikazati
kao na Sl. 1.22.

Sl. 1.22 Energetski spektar polubeskonanog vrstog tela
54

Pretpostavljamo da je daleko od povrine energetski spektar elektrona zonski, sa istim
poloajem dozvoljenih i zabranjenih zona kao kod idealnog beskonanog kristala iz ranijih
razmatranja. Vakuum opisujemo konstantnom vrednou potencijalne energije , a
rezultujui spektar energija je ilustrovan na Sl. 1.22.
1.6.1 TAMOVSKA STANJA
istemu vakuum polubeskonani kristal,
avaemo standardnu Schrdinger-ovu jednainu:

0
U

Da bismo odredili dozvoljene energije elektrona u s
re
| |
2
0
2 2
2 ( )
( ) ( ) 0
m d z
E U z z
dz
+
+ +
h
= (1.255)
aljem

Bitno je napomenuti da emo se u d razmatranju ograniiti iskljuivo na vrednosti
energija ispod vakuumskog nivoa, tj.
0
E U < , i to na one oblasti energija koje odgovaraju
zabranjenim zonama. Tretiranje svih oblasti je veoma sloeno i izlazi iz okvira ovog teksta.
Deo spektra koji razmatramo, u malo optijoj formi od one sa Sl. 1.22, prikazan je na slici 1.23,
gde sada smatramo da se granina povrina nalazi u proizvoljnoj ravni
0
z z = , kao i da u se
posmatranom opsegu energija moe nalaziti vie zabranjenih zona u zavisnosti od parametara
trukture.

s

3 Profil potencijalne energije u modelu polubeskonanog vrstog tela za oblast en Sl. 1.2 ergija
ispod vakuumskog nivoa; n je redni broj zabranjene zone, a m redni broj periode
Pretpostavimo u prvom trenutku da je 1D om domenu
) . Tada je u opsegu ] talasna funkcija data izrazom (1.8):

kristal idealno periodian na cel
( , + [ / 2, / 2 z d d e
55

) ( ) ( ) ( z By z Ay z
n p
+ = + (1.256)

eza izmeu konstanti A i B je prema (1.12a) oblika

V
| | ) 2 / ( ) 2 / ( ) 2 / ( ) 2 / ( d By d Ay e d By d Ay
n p
ikd
n p
= + (1.257)

vodei rauna da je u zabranjenim zonama
I
n
k ik
d
t
= + , ( 0
I
k > ), 0,1, 2 n , = .,
domenu [ e
kao to je v
idu prethodne izraze, talasna fu se
oe napisati u formi:

e
pokazano. Imajui u v nkcija u / 2, / 2] z d d
m
( )
( / 2)
( / 2) 2
tanh
coth
( ) ( ) ( )
p I
n
y d k d
p n y d
z A y z y z

`

)
(
+ =
(

(1.258)

gde je
( ) 2
coth
I
`

)
u parnim zabranjenim zonama ( 0, 2, 4 n
tanh k d

= .) jednako
( ) 2
tanh
I
k d
, a u neparnim
abranjenim zonama postaje
( ) 2
coth
I
k d
, dok je A leksna konstanta. komp z

Ukljuimo sada vakuum u oblasti
0
z z < , (
0
0 z > ). U taki
0
z z = veliina logaritamskog
voda talasne funkcije mora biti neprekidna

iz
0 0
'( ) '( )
( ) ( )
z z z z
z z
z z +
= =
+ +
=
+ +
(1.259)

oblasti talasna funkcija je oblika

0
z z < U
( )
0
2
2
0 0
( ) , = ,
m z
z Ce U E E U
k
k + = <
h

de je C komp
(1.260)
leksna konstanta. Uslov neprekidnosti logaritamskog izvoda (1.259) sada
oprima oblik:

g
p
( )
( )
( / 2)
0 0 ( / 2) 2
( / 2)
0 0 ( / 2)
n
p n y d 2
' ( ) (c) tanh ' ( )
( ) (c) tanh ( )
p I
n
p I
y d k d
p n y d
y d k d
y z y z
y z y z
k
+
=
+
(1.261)
druge strane, ve je pokazano (relacija (1.36)) da je:

(1.262)
oto je za , jednostavno se dolazi do izraza:

S
) ( ) cosh( ) 1 ( E f d k
I
n
=

( ) | |
1/ 2
tanh / 2 (cosh 1) / (cosh 1) x x x = + 0 x > P
56

( ) 2
tanh
coth
( ) 1
( )
( ) 1
I
k d
f E
F E
f E

`

)
= =
+
(1.263)

Kombinujui (1.261) i (1.263) dolazimo do transcendentne jednaine za energiju diskretnih
stanja:
( / 2, ) ( ) 1
0 ( / 2, ) ( ) 1
( / 2, ) ( ) 1
0 0 ( / 2, ) ( ) 1
' ( , ) ' ( , )
( )
( , ) ( , )
p
n
p
n
y d E f E
p y d E f E
y d E f E
p n y d E f E
y z E y z E
E
y z E y z E
k
+
+
=
+
0 n
(1.264)

Ovu jednainu treba reavati za sve energije
0
[0, ] E U e , osim za energije koje pripadaju
dozvoljenim zonama. Neka su reenja jednaine (1.264) energije
0
E ,
max
1
, , E . , ,
i
E .
i
E .
Odredimo sada talasne funkcije koje odgovaraju energijama
i
E . Veza izmeu konstanti A i C
dobija se iz uslova neprekidnosti talasne funkcije u
0
z z = :

0
( / 2)
0 ( / 2)
( ) ( ) ( )
p
n
y d z
p i y d
Ce A y z F E y z
k
= +
0 n
(
(1.265a)

0
( / 2, )
0 0 ( / 2, )
( , ) ( ) ( , ) ( )
p i
n i
y d E z
p i i n i y d E
C Ae y z E F E y z E Ag E
k
= + =
i
(
(1.265b)

Konano, talasna funkcija se moe napisati u obliku:

0
( / 2, )
0 ( / 2, )
( ) ,
( )
( , ) ( ) ( , ) ,
p i
I
n i
z
i
y d E
k md im
p i i n i y d E
Ag E e z z
z
A y z md E F E y z md E e e z z
k
t
<
+ =
(
>

(1.266)

pri emu je m redni broj periode ( 0,1, 2, m = .), kao to je prikazano na Sl. 1.23. Konstanta A se
dobija na osnovu oubiajenog uslova normiranja:

2
( ) 1 z dz
+
+ =
)
(1.267)

Analizirajmo ponaanje talasne funkcije u oblasti . Kao to se vidi iz izraza (1.266)
0
z z >

( ) ( ) ( )
I
m
k d
z p z e
+ ~ (1.268)

gde je ( ) p z periodina funkcija sa periodom d. Faktor ( )
I
m
k d
e
odreuje opadanje talasne

funkcije u periodi sa rednim brojem m u odnosu na poetnu periodu ( 0 m = ). Jasno je da kada
i m , pa i ( z + + ) 0
I
m
k d
e
, to znai da je talasna funkcija kvadratno integrabilna i da

odgovara diskretnom stanju.
57

Dakle, kao rezultat postojanja granine povrine vrstog tela (ukljuivanja vakuuma u taki
) dolazi do promene u energetskom spektru elektrona i pojave dodatnih vezanih stanja u
okviru zabranjenih zona, gde broj i raspored tih stanja zavisi od oblika posmatranog
periodinog potencijala. Talasne funkcije ovih stanja su lokalizovane u okolini granine
povrine (kao to se ilustrovano na Sl. 1.24 za sluaj
0
z z =
0
0 z = ), a sama stanja nose naziv
povrinska ili tamovska stanja (engl., surface states).

Sl. 1.24 Talasna funkcija koja odgovara povrinskom stanju

Kao to je ve objanjeno, stepen lokalizacije stanja u okolini ravni 0 z = na osnovu (1.266)
zavisi od veliine parametara i koji diktiraju brzinu eksponencijalnog opadanja talasne
funkcije u vakuumu, odnosno brzinu amortizacije oscilujue funkcije u vrstom telu,
respektivno.
k
I
k

Treba naglasiti da do pojave diskretnih stanja u zabranjenim zonama dolazi uvek kada je
naruena idealna periodinost kristalne strukture (odnosno potencijalne energije), a da su
talasne funkcije takvih stanja lokalizovane u okolini nesavrenosti koja je naruila
periodinost.

1.7 PRIMESNI POLUPROVODNIK

Prilikom analize sopstvenog poluprovodnika, pokazali smo kako se izraunava sopstvena
koncentracija i utvrdili formu njene zavisnosti od spoljanje temperature. Numerike vrednosti
pokazuju da je ova koncentracija prilino mala (nekoliko redova veliine manja nego kod
metala) i vrlo osetljiva na promene temperature. U cilju poveanja koncentracije elektrona u
58

provodnoj zoni i upljina u valentnoj zoni poluprovodniku se dodaju odgovarajue primese.
Polazi se od idealnog (istog) materijala, a primesni atomi se ugrauju u kristalnu reetku u
meuprostor izmeu atoma tog osnovnog materijala, naruavajui na taj nain idealnost
kristalne strukture. Koncentracija primesnih atoma je veoma mala u poreenju sa
koncentracijom atoma osnovnog poluprovodnika ali se pomou njih postie znaajno
poveanje koncentracije elektrona ili upljina, u zavisnosti od toga koji tip primesa se koristi.

Pretpostavimo da je osnovni materijal poluprovodnik koji pripada IV grupi periodnog sistema
(Si, Ge,...), a da su atomi primesa koje ubacujemo petovalentni (npr. P, As, Sb). Dakle,
primesni atomi imaju u svojoj poslednjih ljusci jedan (valentni) elektroni vie u odnosu na
osnovne atome i ovaj tip primesa nazivamo donorskim primesama. Atom primese
modelovaemo po uzoru na model atoma vodonika (videti Sl. 1.25), dok emo sopstveni
poluprovodnik u kome se ta primesa nalazi tretirati kao kontinuum.

Sl. 1.25 Elektron u atomu primese koji se kree u sredini koju ini osnovni poluprovodnik

Kod ovakvog modela, dodatni elektron atoma primese kree se u Coulomb-ovom potencijalu
oblika
0
( ) / (4 )
r
V r e r tc c = , (potencijalna energija iznosi
2
0
( ) / (4 )
r
U r e r tc c = , ), gde je 0 e >
r
c relativna dielektrina konstanta osnovnog materijala, a r je radijalna koordinata.
Pretpostavili smo da vai aproksimacija prema kojoj je poluprenik orbite ovog elektrona
(Bohr-ov radijus prema modelu vodonikovog atoma) mnogo vei od meuatomskog rastojanja
u kristalnog reeci osnovnog materijala i da se zbog toga moe primeniti kontinualna
aproksimacija osnovnog poluprovodnika preko dielektrine konstante
0 r
c c . Energetski nivoi
elektrona u atomu primese se prema Bohr-ovom modelu atoma mogu izraziti kao:

( )
*
0
2 2
/
13.6eV
n
r
m m
E
n c
= (1.269)
gde je efektivna masa za elektrone u osnovnom poluprovodniku, a je glavni kvantni
broj. Referentni nivo za energiju je u ovom sluaju dno provodne zone osnovnog materijala, pa
izraz (1.269) predstavlja energiju koja je potrebna da bi se primesni elektron oslobodio,
odnosno preao u provodnu zonu.
*
m n

Bohr-ov radijus posmatranog elekrona izraunavamo po formuli
0 *
0
( / )
r
n
r r
m m
c
= (1.270)
59

gde je radijus osnovnog nivoa u atomu vodonika. Primera radi, relativna dielektrina
konstanta GaAs iznosi
0
0.5 r ~
13
r
c ~ , a efektivna masa (videti Tabelu 1.1), pa je
drugi inilac u izrazu (1.270) veliine
*
0
( / ) 0.067 m m ~
200 ~ , odnosno Bohr-ov radijus , to je
mnogo vee od meuatomskog rastojanja
100
n
r ~
6 d ~ . Prema tome, potpuno je opravdano
korienje aproksimacije prema kojoj se osnovni poluprovodnik tretira kao kontinuum. to se
tie energije izraunate na osnovu (1.269), numerika vrednost faktora
*
0
( / ) /
r
m m
2
c za veinu
posmatranih poluprovodnika iznosi
3
10
~ , pa je energija potrebna za jonizovanje atoma

primese prilino mala (desetak meV, to je manje od termalne energije na sobnoj
temperaturi). Dakle, svi atomi primese su praktino jonizovani ve na sobnoj temperaturi i na
taj nain smo kontrolisano poveali koncentraciju elektrona u provodnoj zoni.
B
k T

S druge strane, osnovni materijal moemo dopirati i trovalentnim primesama (kao to su Ga,
B,...), koje imaju jedan valentni elektron manje od atoma osnovnog materijala i ovakve
primese nazivamo akceptorskim. Lako se moe pokazati da je u tom sluaju potrebno dodati
malu energiju elektronu iz valentne zone (manju od termalne energije), kako bi on napustio
valentnu zonu i preao na atom primese, ostavljajui za sobom prazno mesto, tj. slobodnu
upljinu, u valentnoj zoni. Poto su na sobnoj temperaturi svi atomi akceptora jonizovani
(primili su elektron), na ovaj nain smo kontrolisano smo poveali koncentraciju upljina u
valentnoj zoni.

Prethodna razmatranja odnose se iskljuivo na tzv. plitke primese (engl., shallow impurities),
gde se prisustvo primesnih atoma modeluje jednim nivoom koji se nalazi u blizini
odgovarajue zone, kao to je prikazano na Sl. 1.26. Sluaj dubokih primesa (engl., deep
impurities), gde su odgovarajui primesni nivoi daleko od dna/vrha provodne/valentne zone
neemo razmatrati.

Sl. 1.26 Energetski dijagram dopiranog poluprovodnika
60

Donorski atomi predstavljaju se jednim diskretnim nivoom koji se naziva donorski nivo ( ) i
nalazi se nekoliko desetina meV ispod dna provodne zone. S druge strane, akceptorske atome
modelujemo akceptorskim nivoom ( ) koji se nalazi u energetskom procepu, nekoliko
desetina meV iznad vrha valentne zone. Ovakva reprezentacija primesa diskretnim stanjima
dozvoljena je u sluajevima kada je dopiranje umereno tj. kada je koncentracija primesa
mnogo manja od koncentracije atoma osnovnog poluprovodnika. Ako bi dopiranje bilo
preveliko i ove koncentracije uporedive, tada se atomi primesa ne bi smeli tretirati diskretno
ve bi formirali sopstveni zonski spektar i analiza takve situacije bila bi veoma sloena. U
ovom tekstu razmatraemo iskljuivo plitke primese normalne koncentracije. U tom sluaju,
funkcija raspodele elektrona na donorskom i akceptorskom nivou je Fermi-Dirac-ovog tipa i
glasi:
d
E
a
E
1
1
( ) , ,
1
i F
B
FD i E E
k T
i
g
f E
e
=
+
i d a = (1.271)
gde je faktor spinske degeneracije ije su vrednosti:
i
g
2,
1/ 2,
i
i d
g
i a
=
=
(1.272)
Gustina stanja na donorskom i akceptorskom nivou opisuje se Dirac-ovom o funkcijom, s
obzirom da se radi o diskretnim stanjima, ( ) ( )
i
g E E E o = , kao to je prikazano na Sl. 1.27.
za primer donorskih primesa. Gustina stanja za elektrone u provodnoj zoni opisana je izrazom
(1.137). Takasto isprekidana linija na Sl. 1.27 odgovara situaciji kada je koncentracija donora
vrlo velika i tada gustina stanja za elektrone na donorskom nivou znaajno odstupa od o
funkcije.

Sl. 1.27 Gustina stanja kod poluprovodnika dopiranog donorima. Takasta linija ilustruje
sluaj vrlo jakog dopiranja
61

Kao to je ve navedeno, donorske ili akceptorske primese biraju se tako da formiraju nivoe
neposredno ispod dna provodne, odnosno iznad vrha valentne zone, i tada su na sobnoj
temperaturi sve primese jonizovane. Energija jonizacije primesa je znaajno manja od energije
jonizacije atoma osnovnog poluprovodnika (kao to se vidi sa Sl. 1.26). Koncentracija primesa
se bira tako da znaajno prevazilazi sopstvenu koncentraciju osnovnog poluprovodnika na
sobnoj temperaturi, inae se gubi efekat kontrolisanog poveanja koncentracije slobodnih
nosilaca. S druge strane, mora biti dovoljno manja od koncentracije atoma osnovnog materijala
da se ne bi poremetila osnovna kristalna reetka to bi dovelo do formiranja komplikovanog
zonskog spektra. Optimalan izbor koncentracije dopanata vri se posle paljive analize
parametara osnovnog poluprovodnika i primesnih atoma.
i
n

1.7.1 KONCENTRACIJA NOSILACA U PRIMESNOM POLUPROVODNIKU

Posmatraemo poluprovodnik dopiran donorima koncentracije
D
N i akceptorima koncentracije
, smatrajui da je raspodela ovih primesa homogena. Atomi donora formiraju donorski nivo
u blizini dna provodne zone, a akceptorski atomi daju nivo neposredno iznad vrha
valentne zone. Odrediemo koncentraciju slobodnih nosilaca (elektrona i upljina) u razliitim
temperaturskim opsezima u funkciji parametara osnovnog poluprovodnika i korienih
dopanata. Uvodimo sledee oznake: predstavlja koncentraciju nejonizovanih donora,
odnosno koncentraciju elektrona na donorskom nivou. Izraunava se kao proizvod ukupne
koncentracije donorskih primesa (
A
P
d
E
a
E
d
n
D
N ) i verovatnoe da elektron bude (tj. ostane) na
donorskom nivou (to daje funkcija raspodele ( ( )
FD d
f E ):

1
2
( )
1
d F
B
D
d D FD d E E
k T
N
n N f E
e
= =
+
(1.273)

Koncentracija jonizovanih donora (koji su pozitivno naelektrisani s obzirom da je jedan
elektron otiao u provodnu zonu), prema tome, iznosi:

2 1
F d
B
D
d D d E E
k T
N
n N n
e
= =
+
(1.274)

Dalje, koncentraciju nejonizovanih akceptora oznaiemo sa
a
p i oni su elektrino neutralni.
Koncentracija jonizovanih akceptora (koji su negativno naelektrisani poto su primili po jedan
elektron iz valentne zone) odreuje se kao proizvod ukupne koncentracije akceptorskih
primesa ( ) i verovatnoe da elektron bude na akceptorskom nivou (tj. doe na taj nivo)
(
A
P
) (
FD a
f E ):

62

( )
2 1
a F
B
A
a A FD a E E
k T
P
p P f E
e
= =
+
(1.275)

pa je koncentracija nejonizovanih akceptora jednaka

1
2
1
F a
B
A
a A a E E
k T
P
p P p
e
= =
+
(1.276)

Koncentracije elektrona i upljina izraunavaju se na poznati nain:

F c
B
E E
k T
c
n B e
= (1.277a)

( )
F c g
B
E E E
k T
v
p B e

= (1.277b)

podrazumevajui sluaj potpune nedegeneracije. S obzirom da je osnovni poluprovodnik bio
elektrino neutralan, a da smo ga dopirali atomima donora i akceptora koji su takoe bili
neutralni, ukupna neutralnost mora biti ouvana pa moemo napisati jednainu neutralnosti u
formi:
a
n p p n
d
+ = + (1.278)

gde leva strana jednaine predstavlja ukupnu koncentraciju negativnog naelektrisanja, a desna
strana ukupnu koncentraciju pozitivnog naelektrisanja. U razvijenom obliku jednaina
neutralnosti glasi:
( )
2 1 2
F c g F c
B B
a F F d
B B
E E E E E
k T k T A
c v E E E E
k T k T
P
B e B e
e e
+
+ = +
1
N
+ +
(1.279)

Ulazni parametri koji zavise od izbora osnovnog poluprovodnika su
c
B ,
v
B i
g
E , dok primese
odreuju vrednosti
D
N
exp
, , i , a nepoznata veliina je poloaj Fermijevog nivoa .
Pomou smene
A
P
(
d
E
(
F c
a
E
/
F
E
) )
B
x E E = k T , prethodni izraz se moe prevesti u formu jednaine
etvrtog stepena po x ije reenje je mogue odrediti u analitikom obliku ali je rezultujui
izraz vrlo sloen i nepregledan. Zbog toga emo izraz (1.279) analizirati u razliitim opsezima
temperature gde je opravdano uvoenje odgovarajuih aproksimacija i zanemarivanje
odreenih lanova, tako da analitiko reenje rezultujue jednaine ima jednostavniju formu.
Posmatraemo sledee oblasti:
1) oblast vrlo niskih temperatura
Pretpostavimo da u posmatranom poluprovodniku dominiraju donorske primese tj.
D A
N P > .
Tada e se Fermijev nivo nalaziti negde u blizini dna provodne zone. Prema tome, veliina
63

( ) 0
a F
E E < ima relativno veliku vrednost, pogotovo kada se podeli faktorom
B
k T koji je u
prilicno mali, pa na osnovu izraza (1.275) moemo smatrati da su akceptori
jonizovani ( 0
a
p ~ ). Dalje, na vrlo niskim temperaturama koje su bliske temperaturi apsolutne
nule, koncentracije slobodnih nosilaca odreena prema formulama (1.277a) i (1.277b) bie
veoma male i moemo ih zanemariti. Dakle, uvodimo sledee aproksimacije:

ovom opsegu svi
0
0
a A
n
p
p P
~
~
~
(1.280)
ina neutralnosti svodi na formu

a se jedna p
a A d
p P n = = , tj.:

2
F d
B
D
A E E
k T
N
P
e
=
1 +
(1.281)

e jednostavno izraunati poloaj Fermijevog nivoa: odakle se mo

ln
2
D A
F d B
A
N P
E E k T
P
= + (1.282)

ijevog nivoa menja linearno sa temperaturom avisnost Odavde se vidi da se energija Ferm u z i
od odnosa
D
N i
A
P , kao to je ilustrovano na Sl. 1.28.

avisnost Fermijevog nivoa od temperature u oblasti vrlo niskih temperatura, u Sl. 1.28 Z

funkciji odnosa koncentracija donora i akceptora

64

Koncentracija elektrona se sada moe odrediti zamenom (1.282) u (1.277a) i iznosi:

2 2
d c d
B B
E E W
k T k T D A D A
c c
A
N P N P
n B e B e
P P

= =
A
(1.283)

de je uvedena oznaka . Iz gornjeg izraza se jasno vidi da koncentracija otro g 0
d c d
W E E >
emperature, tj. opada sa smanjenjem t 0 n kada 0 T . Koncentracija upljina u ovom
sluaju data je izrazom:

2
2
g d
B
E W
k T i v
D A
n PB
p e
n N P
= =
(1.284)

Kako je
g d
E W > , (
g
E je reda eV, dok je reda desetak meV), sledi da koncentracija
razitije o a
) oblast niskih temperatura
ovoj oblasti smatramo da je koncentracija elektrona dovoljno porasla tako da se vie ne
a veina donora nije jonizovana. Ove pretpostavke
d
W
upljina iz pad sa smanjenjem temperature od koncentracije elektrona.

2

U
moe zanemariti, dok su preostale dve aproksimacije iz izraza (1.270) i dalje na snazi. Poto su
svi akceptorski atomi jonizovani u prethodnoj temperaturskoj oblasti, a koncentracija elektrona
se poveala, smatramo da je ispunjeno
A
n P >> , ali takoe uzimamo i da je n daleko manje od
koncentracije donorskih primesa tj. d
uobiajeno se zapisuju na sledei nain:

0
, ( - )
a A
A D
p
p P
n P n N P
A
~
~
>> <<
(1.285)

U ovim uslovima, jednaina (1.279) dobija oblik:

2
F c
B
F d
B
E E
k T D
c A E E
k T
N
B e P
e
+ =
1 +
(1.286)

Uvoenjem oznaka
F c
B
E E
k T
x e
= i
d
B
W
k T
y e = prethodni izraz svodimo formu:

2
D
c A
N
B x P
1 xy
+ =
+
(1.287)
ili u preureenom obliku:

65

( )
( )
2 0
A A
c A c A D
n N P n P
xy B x P B x P N
<< >>
+ + + =
_ _
(1.288)

S obzirom da je , uz primenu aproksimacija (1.284), gornja jednaina se moe
staje:
c
n B x =
uprostiti, tako da po

2
2 0
A D
x y P N + = (1.289)
odakle se moe izraunati

2
D A
c
N P
x
yB
= (1.290)
Dalje sledi

2
2
F c d
B B
E E W
k T k T D A
c
N P
e e
B
= (1.291)

odakle se konano moe izraziti vrednost energije Fermijevog nivoa:

ln
2 2 2
d B D
F c
c
W k T N P
E E
B
A
= + (1.292)

Poto i parametar zavisi od temperature kao
3/ 2
c
B T ~
c
B , funkcija e u ovoj ( )
F
E T
temperaturskoj oblas za sluaj 3 ti
D A
N P > imati mak a temperatu , kao to je
prikazano na Sl. 1.30(a). Kada t poloaj Fermijevog nivoa moe se izraunati i
koncentracija elektrona u provodnoj zoni:

simum n ri
ext
T
je pozna
2
( )
2
d
B
W
k T c D A
B N P
n e
= (1.293)

Koncentracija upljina odreena je izrazom

2
2
g d
B
E W
k T c
v
D A
B
p B e
N P
(1.294)

sluaju 3
D A
N P < U , to se retko sree u praksi, je monotono opadajua funkcija.
) oblast srednjih i visokih temperatura
ovoj oblasti temperatura smatramo da su sve primese jonizovane, tj. da su koncentracije
( )
F
E T

3

U
66

nejonizovanih atoma primesa jednake nuli:

0
0
d d
a a
n n
D
A
N
p p P
~ ~
~ ~
(1.295)

Jednaina neutralnosti sada dobija oblik:

A D
n P p N + = + (1.296)
Iskoristiemo injenicu da su koncentracije elektrona i upljina povezane sledeom relacijom

2
i
np n = (1.297)
koja vai i za dopirani poluprovodnik, kao to se moe videti na osnovu izraza (1.277a),

(1.277b) i (1.240). Odavde se (1.296) moe dalje napisati kao:

2
i
A D
n
n P N
n
+ = + (1.298)
Reavanjem ove kvadratne jednaine dobija se koncentracija elektrona

2
2
2 2
D A D A
i
N P N P
n n
| |
= + +
|
\ .
(1.299)

a prema (1.297) i koncentracija upljina

2
2
2 2
D A D A
i
N P N P
p n
| |
= + +
|
\ .
(1.300)

U daljoj analizi razlikovaemo dva posebna sluaja
) oblast srednjih temperatura

a , koje nisu preterano visoke tako da moemo smatrati da
sopstvena koncentracija elektrona nije previe porasla i da vai:

2
D A
i
N P
n
<< (1.301)
Ako izraz (1.299) razvijemo u Taylor-ov red i primenimo gornju aproksimaciju, dobijamo

koncentracije elektrona i upljina u obliku:

67

( )
2
i
D A
D A
n
n N P N P
N P
= + + ~
.
D A
(1.302a)

2 2
i i
D A
n n
p
n N P
= ~
(1. 302b)

Ova oblast temperatura u kojoj vai aproksimacija (1.301) se naziva oblast iscrpljenja i to je
najvanija oblast rada dopiranog poluprovodnika. Izjednaavanjem izraza (1.302a) i (1.277a)
dolazimo do vrednosti Fermijevog nivoa:

ln
D A
F c B
c
N P
E E k T
B
= + (1.303)

b) oblast visokih temperatura, na kojima je sopstvena koncentracija toliko porasla da je
ispunjeno

2
D A
i
N P
n
>> (1.304)

Tada se izrazi (1.284) i (1.285) mogu napisati u obliku

2
D A
i
N P
n n n
i
= + +.~ (1.305a)

2
i
i
n
p n
n
= ~ (1.305b)

Ova oblast temperatura naziva se sopstvena oblast i tu su koncentracije elektrona i upljina
praktino jednake sopstvenoj koncentraciji pa korienje dopiranog poluprovodnika u ovom
opsegu nema mnogo smisla u praksi (s obzirom da se dopirani poluprovodnik ponaa vrlo
slino nedopiranom). Fermijev nivo u ovom sluaju ima priblino istu vrednost kao kod
sopstvenog poluprovodnika
i
F
E E
F
~ (1.306)

Prelaz iz oblasti iscrpljenja u sopstvenu oblast je jedan od kriterijuma za maksimalnu radnu
temperaturu, a za dati osnovni poluprovodnik ova granica odreena je veliinom energetskog
procepa, pa se tako npr. prvo dostie za Ge, pa za Si, i konano za GaAs.

Dijagram zavisnosti koncentracije elektrona od temperature u analiziranim opsezima, skiciran
na osnovu izraza (1.283), (1.293), (1.302a) i (1.305a), prikazan je na Sl. 1.29.

68

69

Sl. 1.29 Kvalitativni oblik zavisnost koncentracije elektrona od temperature

Zavisnost Fermijevog nivoa od temperature za n-tip poluprovodnika koji smo analizirali (u
kome dominiraju donorske primese tj.
D A
N P > ), data je na Sl. 1.30a). Slina razmatranja za p-
tip poluprovodnika ( ) dovela bi do analognih rezultata koji su ilustrovani na Sl. 1.30b).
A
P N >
D

Sl. 1.30 Zavisnost Fermijevog nivoa od temperature (a) za poluprovodnik n-tipa i (b) za
poluprovodnik p-tipa

Zonska teorija vrstog tela odabrani problemi

1.8 ODABRANI PROBLEMI

Problem 1.1. Za jednodimenzionalni Kronig-Penney-jev model potencijalne energije, prikazan
na Sl. P.1.1, odrediti zavisnost energije elektrona od talasnog vektora (disperziona relacija).

Sl. P.1.1 Kronig-Penney-jev pravougani model (periodine) potencijalne energije

Reenje: Kronig-Penney-jev model podrazumeva aproksimaciju periodinog potencijala
kristalne reetke nizom pravougaonih barijera (visine i irine b) i jama (irina a, ije dno
emu uzeti kao referentni nivo energije). Oblasti jama odgovaraju pozitivno naelektrisanim
jonima kristalne reetke dok barijere reprezentuju rastojanje izmeu jona. Ovakav
pojednostavljeni profil potencijala omoguava dobijanje reenja u analitikoj formi. Konstanta
periodinosti strukture iznosi . Problem emo reavati analizirajui Schrdinger-ovu
jednainu (1.2) u razliitim oblastima i to prvo za opseg energija u podbarijernom deluju
spektra ( ). U oblastima I i II, Schrdinger-ova jednaina se svodi na:
0
U
d a b = +
0
E U <

2 2
2
0
( )
( ), 0
2
d z
E z z a
m dz
+
= + s
h
< (P.1.1a)

2 2
0 2
0
( )
( ) ( ), - 0
2
d z
U z E z b z
m dz
+
+ + = + s
h
< (P.1.1b)

Opta reenja jednaina (P.1.1a) i (P.1.1b) imaju oblik:

0
2
0 0
2
2
2 ( )
, , 0
( )
, , - 0
m E i z i z
m U E z z
Ae Be z a
z
Ce De b z
| |
o o
|
o
+ = s
+ =
+ = s
h
h
<
<
(P.1.2)

70

gde su A, B, C i D integracione konstante. Napisaemo granine uslove za talasnu funkciju u
taki : 0 z =

(0 ) (0 )
+
+ = + (P.1.3a)

'(0 ) '(0 )
+
+ = + (P.1.3b)

Time dolazimo do sledeih jednaina za integracione konstante:

C D A B + = + (P.1.4a)

( ) ( C D i A B) o | = (P.1.4b)

Dodatne relacije izmeu konstanti dobiemo primeniemo Bloch-ove teoreme (1.43) , na
osnovu koje reenje Schrdinger-ove jednaine u periodinom potencijalu moemo napisati u
obliku:

ikz
k k
e z u z ) ( ) ( = + (P.1.5)

gde je funkcija periodina sa periodom d. Na osnovu toga je ) (z u
k

( )
( ) ( ) ( ) ( )
ik z d ikz ikd ikd
k k k k
z d u z d e u z e e z e
+
+ + = + = = + (P.1.6)

Upotrebiemo izraz (P.1.6) da poveemo talasne funkcije u oblastima II ( ) i III
( ):
0 b z s <
a z a b s < +

III II
( ) ( )
ikd
z d z e + + = + (P.1.7a)

' '
III II
( ) ( )
ikd
z d z e + + = + (P.1.7b)

Na osnovu gornjih uslova napisanih u taki z b = imamo:

( ) ( )
ikd
a b + = + e
e
(P.1.7a)

'( ) '( )
ikd
a b + = + (P.1.7b)

Granini uslovi za talasnu funkciju u taki z a = glase:

III I II I
( ) ( ) ( ) ( )
ikd
a a b e
+
+ = + + = + a
'
a
(P.1.8a)

' ' '
III I II I
( ) ( ) ( ) ( )
ikd
a a b e
+
+ = + + = + (P.1.8b)

71

to zamenom (P.1.2) daje:

( )
b b ikd i a
Ce De e Ae Be
i a o o |
+ = +
|
i a
(P.1.9a)

( )
b b ikd i a
Ce De e Ai e Bi e
o o | |
o o | |
(P.1.9b)

Jednaine (P.1.4a), (P.1.4b), (P.1.9a), (P.1.9b) ine sistem linearnih homogenih jednaina po
konstantama A, B, C i D, a determinanta tog sistema ima oblik:

1 1 1 1
i a i a b ikd b ikd
i a i a b ikd b ikd
i i
e e e e e e
i e i e e e e e
| | o o
| | o o
| | o o
| | o o

(P.1.10)

Da bi sistem jednaina imao netrivijalno reenje gornja determinanta mora biti jednaka nuli.
Ovaj uslov, posle sreivanja, daje disperzionu relaciju koja povezuje energiju elektrona i
talasni vektor k:

2 2
0
sinh( ) sin( ) cosh( ) cos( ) cos( ),
2
b a b a kd E
o |
o | o |
o|
+ = U < (P.1.11)

Ovaj izraz predstavlja eksplicitnu formu jednaine (1.27) u podbarijernom delu spektra za
pravougaoni (Kronig-Penney-jev) potencijal, iji je opti oblik glasio

( ) cos( ), f E kd k = e1 (P.1.12)

Posmatrajmo sada oblast energija iznad vrhova potencijalnih barijera ( ). U tom sluaju
veliina
0
E U >
o definisana u (P.1.2) postaje imaginarna, pa emo je zapisati u sledeoj formi:

0 0 0 0
2 2
2 ( ) 2 ( ) m U E m E U
i i o o

= =
h h
(P.1.13)

gde je o realna i pozitivna veliina. Imajui u vidu da je sinh( ) sin( ) i b i b o o = i
cosh( cos( ) i b b ) o o = , disperziona relacija (P.1.11) dobija oblik:

2 2
0
sin( ) sin( ) cos( ) cos( ) cos( ),
2
b a b a kd E
o |
o | o |
o|
+
+ =
U > (P.1.14)

Sada je mogue prikazati oblik funkcije ( ) f E
0
za sve vrednosti energije koji odgovara
konkretnim vrednostima parametara a, b i U , kao to je ilustrovano na Sl. P.1.2.
72

Sl. P.1.2 Opti oblik funkcije f(E) odreen izrazima (P.1.11) i (P.1.14)

Problem 1.2. Elektroni se nalaze u jednodimenzionalnoj kristalnoj reeci okarakterisanoj
funkcijom potencijalne energije , koja je parna periodina funkcija sa periodom d.
Poznato je da se talasna funkcija moe predstaviti u obliku:
( ) U z

) ( ) ( ) ( z By z Ay z
n p
+ = + (P.1.15)

gde su i fundamentalno parno i neparno reenje Schrdinger-ove jednaine koja
zadovoljavaju granine uslove
) (z y
p
) (z y
n

0 ) 0 ( ' , 1 ) 0 ( = =
p p
y y (P.1.16a)

1 ) 0 ( ' , 0 ) 0 ( = =
n n
y y (P.1.16b)

kao i da se disperziona relacija iz koje se odreuju dozvoljene energije moe dobiti u formi:

2 2 2 2
cos( ) ( ) '( ) '( ) ( ) ( )
d d d d
p n p n
kd y y y y f E = + = (P.1.17)

gde . Za specijalan sluaj kada je pravougana funkcija irine jame a i irine
barijere b, a visine barijere (Kronig-Penney-jev model kao na Sl.P.1.3), odrediti eksplicitno
funkcije i u oblasti jedne periode, tretirajui posebno podbarijernu (
k e1
y
p
( ) U z
0
U
) (z ) (z y
n 0
E U < ) i
nadbarijeru oblast energije. Na osnovu toga, i izraza (P.1.17) izvesti disperzionu relaciju za
Kronig-Penney-jev model.

73

Sl. P.1.3 Parna periodina potencijalna energija-pravougaoni model

Reenje: Posmatraemo prvo oblast energija u podbarijernom deluju spektra ( ). U
oviru centralne periode
0
E U <
2 2
[ ,
d d
] , Schrdinger-ova jednaina dobija formu:

2
0
2 2 2 2
2 ( )
( ) 0, ( , )
a a
m E d z
z z
dz
+
+ + = e
h
(P.1.18a)

2
0 0
2 2 2 2 2 2
2 ( ) ( )
( ) 0, [ , ] [ , ]
d a a d
m U E d z
z z
dz

+
+ + = e
h
(P.1.18b)

Reenje jednaine (P.1.18a) je oblika:

0
2
2
2 2
( ) cos( ) sin( ), , ( , )
m E
a a
w w w
z A k z B k z k z + = + = e
h
(P.1.19)

odnosno, parno i neparno reenje se mogu napisati u formi:

1 2 2
( ) cos( ), ( , )
a a
p w
y z A k z z = e (P.1.20a)
1 2 2
( ) cos( ), ( , )
a a
n w
y z B k z z = e (P.1.20b)

Primenom fundamentalnih graninih uslova (P.1.16a) i (P.1.16b) dolazimo do vrednosti
konstanti, tj. ,
1
1 A =
1
1/
w
B k = . Zbog parnosti potencijala ograniiemo se samo na analizu
desne poluperiode
2
[0 . Reenja jednaine (P.1.18b) traiemo u sledeem obliku: , ]
d

1 1 2 2
2 2 2 2
( ) cosh[ ( )] sinh[ ( )]
( ) cosh[ ( )] sinh[ ( )]
a a
p b b
a a
n b b
y z C k z D k z
y z C k z D k z
= +
= +
,
0 0
2
2 ( )
2 2
, [ , ]
m U E
a d
b
k z
=
h
e (P.1.21)
74

Na osnovu graninih uslova (neprekidnosti ,
p
y
n
y , ' i
p
y '
n
y ) u taki
2
a
z = dolazimo do
vrednosti konstanti , , i , tako da konani oblik parnog i neparnog reenja
Schrdinger-ove jednaine u desnoj polovini periode glasi:
1
C
1
D
2
C
2
D

2
2 2 2 2 2
cos( ), 0
( )
cos( ) cosh[ ( )] sin( ) sinh[ ( )],
w
b
a
w
p
k
a a a a a
w B w b k
k z z
y z
k k z k k z z
s s
s s
2
d
(P.1.22a)

1
2
1 1
2 2 2 2 2
sin( ), 0
( )
sin( ) cosh[ ( )] cos( ) sinh[ ( )],
w
w b
a
w k
n
a a a a a
w B w b k k
k z z
y z
k k z k k z z
s s
+ s s
2
d
(P.1.22b)

Zamenom u izraz (P.1.17) dolazimo do traene eksplicitne forme disperzione relacije za
Kronig-Penney-jev model koja vai u podbarijernoj oblasti energija:

2 2
0
cos( ) cos( )cosh( ) sin( )sinh( ) ( ) ,
2
b w
w b w b
b w
k k
kd k a k b k a k b F E E U
k k
= + = < (P.1.23)

S obzirom na definisanu parnost funkcija
p
y i
n
y , za levu polovinu periode moemo direktno
pisati:

2
2 2 2 2 2
cos( ), - 0
( )
cos( ) cosh[ ( )] sin( ) sinh[ ( )], - -
w
b
a
w
p
k
a a a a d
w b w b k
k z z
y z
k k z k k z z
s s
+ + + s s
2
a
(P.1.24a)

1
2
1 1
2 2 2 2 2
sin( ), - 0
( )
sin( ) cosh[ ( )] cos( ) sinh[ ( )], - -
w
w b
a
w k
n
a a a a d
w b w b k k
k z z
y z
k k z k k z z
s s
+ + +
2
a
s s
(P.1.24b)

U nadbarijernoj oblasti ( ), slino kao u izrazu (P.1.13) uveemo oznaku:
0
E U >

0 0
2
*
2 ( )
b
m E U
k
b
ik = =
h
(P.1.25)

to zamenom u (P.1.23) daje disperzionu relaciju

2 2
*
* *
0 *
cos( ) cos( )cos( ) sin( )sin( ) ( ) ,
2
B w
w b w b
b w
k k
kd k a k b k a k b F E E U
k k
+
= = > (P.1.26)

75

i odgovarajua reenja Schrdinger-ove jednaine:

*
*
* *
2 2 2 2 2
2
* *
2 2 2 2 2
cos( ) cos[ ( )] sin( ) sin[ ( )], - -
( ) cos( ), 0
cos( ) cos[ ( )] sin( ) sin[ ( )],
w
b
w
b
k
a a a a d
w b w b
k
a
p w
k
a a a a a
w b w b
k
k k z k k z z
y z k z z
k k z k k z z
+ + + s s
= s s
s s
2
2
a
d
(P.1.27a)

*
*
* * 1 1
2 2 2 2 2
1
2
* * 1 1
2 2 2 2 2
sin( ) cos[ ( )] cos( ) sin[ ( )], - -
( ) sin( ), 0
sin( ) cos[ ( )] cos( ) sin[ ( )],
w
b
w
w
b
a a a a d
w b w b k
k
a
n w k
a a a a a
w b w b k
k
k k z k k z z
y z k z z
k k z k k z z
+ + +
= s s
+ s s
2
2
a
d
s s
(P.1.27a)

Problem 1.3. Odrediti disperzionu relaciju za Kronig-Penney-jev o -model potencijalne
energije.

Reenje: Kronig-Penney-jev o -model dobijamo daljim uproavanjem strukture sa Sl. P.1.3,
smanjujui irinu barijera b (u graninom sluaju ) a istovremeno poveavajui visinu
barijere ( ) tako da njihov proizvod ostane konstantan (
0 b
0
U
0
bU Const = ). Rezultujui
potencijal moe se prikazati nizom delta funkcija, kao na Sl. P.1.4.

Sl. P.1.4 Kronig-Penney-jev o -model

Konstanta obino se uzima u formi proizvoda irine jame a i unapred zadate veliine ,
tj. bU , a periodini potencijal sa Sl. P.1.4 se moe predstaviti u obliku:
0
bU
0
aV
0
V
0
=

( ) ( )
m
m
U z aV z ma o
=
=
=
_
(P.1.28)
76

Za odreivanje disperzione relacije iskoristiemo rezultat (P.1.11) s obzirom da pa
uvek vai . Takoe imamo
0
U
0
E U <
0 0
2
2 ( ) m U E
o
=
h
,
0 0
2
2 ( )
0 b
m U b
b b Const o =
h
, pa
prema tome sinh( ) b b o o , cosh( ) 1 b o , to zamenjeno u izraz (P.1.11) daje:

2
sin( ) cos( ) cos( )
2
b
a a
o
| |
|
+ = ka (P.1.29)

odnosno
0 0
2
sin( ) cos( ) cos( )
m aV
a a | |
|
+ =
h
ka (P.1.30)

Uveemo jo veliinu
2
0 0
2
m a V
P =
h
koja se naziva faktor neprozranosti, ime dolazimo do
finalnog oblika disprerzione relacije za Kronig-Penney-jev o -model

sin( )
cos( ) cos( )
a
P a
a
ka
|
|
|
+ = (P.1.31)

Problem 1.4. Odrediti granice energetskih zona u Kronig-Penney-jevom o -modelu.
Smatrajui da su prve dve dozvoljene zone vrlo uske, odrediti njihovu irinu.

Reenje: Funkcija ( ) f a | sa leve strane znaka jednakosti u izrazu (P.1.31) ima opti oblik koji
je prikazan na Sl. P.1.5.

Granice zona odreene su izrazom

( ) 1 f a | = (P.1.32)

gde znak + odgovara donjim granicama neparnih zona i gornjim granicama parnih zona, dok
znak - odreuje gornje granine energije neparnih zona i minimalne energije parnih zona.

1) Razmotriemo prvo sluaj kada je ( ) f a 1 | = . Tada uslov (P.1.32) dobija oblik:

|
sin( )
1 cos( ) 0
a
P
a
| a
|
|
|
= (P.1.33)
odnosno,
sin( / 2) cos( / 2) sin( / 2) 0
P
a a a
a
| | |
|
(
=

(
(P.1.34)

77

Sl. P.1.5 Opti oblik funkcije ( ) f a | odreene izrazom (P.1.31)

Reenja prethodne jednaine odreena su izrazima:

sin( / 2) 0 2 , 1, 2, a a n n | | t = = = . (P.1.35a)
v
tan( / 2)
P
a
a
|
|
= (P.1.35b)

Na osnovu izvoda funkcije ( ) f a | po a | mogue je odrediti da li posmatrano reenje
odgovara donjoj ili gornjoj granici zone. Kako je

| |
2
( ) cos( ) ( ) sin( )
sin( )
( ) ( )
d f a a a a
P a
d a a
| | | |
|
| |

= (P.1.36)

sledi

| |
2
( )
0
( )
a n
d f a P
d a a
| t
|
| |
=
= > (P.1.37)

Prema tome, reenja oblika (P.1.35a) odgovaraju odgovaraju gornjim granicama parnih zona, a
reenja jednaine (P.1.35b) daju donje granice neparnih zona.

2) Kada je ( ) 1 f a | = , tada se uslov (P.1.32) svodi na:

78

cos( / 2) sin( / 2) cos( / 2) 0
P
a a a
a
| | |
|
(
+ =

(
(P.1.38)

ija reenja su odreena izrazima:

cos( / 2) 0 (2 1) , 1, 2, a a n n | | t = = = . (P.1.39a)
v
cot( / 2)
P
a
a
|
|
= (P.1.39b)

Poto je
| |
(2 1)
( )
0
( )
a n
d f a P
d a a
| t
|
| |
=
= < (P.1.40)

moemo zakljuiti da reenja oblika (P.1.39a) odreuju gonje granice neparnih zona, dok
reenja jednaine (P.1.39b) odgovaraju donjim granicama parnih zona. Na osnovu prethodnih
rezultata zakljuujemo da vrhove dozvoljenih zona dobijamo za vrednosti:

, 1, 2, a n n | t = = . (P.1.41)

dok minimume zona odreuju izrazi:

| tan ( ( 1) ) / 2
P
a n
a
| t
|
= + | (P.1.42)

gde n sada ima ulogu indeksa dozvoljene zone. irinu prve, odnosno druge zone, obeleiemo
sa
1
E o i
2
E o , respektivno, gde je na osnovu Sl. P.1.5

1 1max 1min
E E E o = (P.1.43a)

2 2max 2min
E E E o = (P.1.43b)

S obzirom da je pretpostavljeno da su prve dve zone vrlo uske, moemo pisati:

1 1m
E E
ax
o << (P.1.44a)

2 2m
E E
ax
o << (P.1.44b)

Iz izraza (P.1.39a) ili (P.1.41) sledi da je

1max
( ) a | t = (P.1.45)
79

a poto je
2
0
2 / m E | = h , dobijamo gornju granicu prve dozvoljene zone u obliku:

2 2
1max 2
0
2
E
m a
t
=
h
(P.1.46)

Odgovarajuu donju granicu odrediemo na osnovu (P.1.35b), odakle je

|
1min
1min
tan ( ) / 2
( )
P
a
a
|
|
= | (P.1.47)

Pretpostaviemo da se
1min
( ) a | moe napisati u obliku

1min 1max 1 1
( ) ( ) a a | | t = = (P.1.48)

gde
1
oznaava neki mali ugao s obzirom da je zona uska (i na a | osi). Tada moemo pisati:

| |
1 1
1 1
1
tan ( ) / 2 cot( / 2)
/ 2
P
t
t
= = ~
(P.1.49)

odakle je
1
2
2 P
t
=
+
(P.1.50)

a na osnovu (P.1.47)
2 2 2
1min 2
0
2 ( 2)
P
E
m a P
t
=
+
h
2
(P.1.51)

irina prve dozvoljene zone iznosi:

2 2 2 2 2 2 2
1 1max 1min 2 2 2 2
0 0
2 ( 1) 2
1
2 ( 2) ( 2)
P P
E E E
m a P m a P m a P
2
0
t t
o
| | +
= = = ~
|
+ +
\ .
h h t h
(P.1.52)

Na slian nain dolazimo do granica druge dozvoljene zone. Na osnovu izraza (P.1.35a) ili
(P.1.41) sledi da je
2max
( ) 2 a | t = , odnosno
2 2
2max 2
0
2
E
m a
t
=
h
(P.1.53)

Pretpostaviemo da se
2min
( ) a | moe napisati u obliku

2min 2max 2 2
( ) ( ) 2 a a | | t = = (P.1.54)
80

gde je sada
2
neki mali ugao. Na osnovu (P.1.39b) imamo

2
2 2
1
cot( / 2)
2 tan(
P
t
t
= = ~
2
1
/ 2) / 2
(P.1.55)

odakle sledi
2
4
2 P
t
=
+
(P.1.56)

odnosno
2 2 2
2min 2
0
2
( 2)
P
E
m a P
t
=
+
h
2
(P.1.57)

Konano, moemo odrediti i irinu druge dozvoljene zone koja iznosi:

2 2 2 2 2 2 2
2 2max 2min 2 2 2 2
0 0
2 8 ( 1)
1
( 2) ( 2)
P P
E E E
m a P m a P m a P
2
0
8 t t
o
| | +
= = = ~
|
+ +
\ .
h h t h
(P.1.58)

Problem 1.5. Za Kronig-Penney-jev o-model izvesti disperzionu relaciju ne koristei
pravougaoni model.

Reenje: Posmatrajmo Kronig-Penney-jev o-model potencijalne energije koji je prikazan na
Sl. P.1.4. Schrdinger-ova jednaina u oblastima jama ima sledei oblik:

2 2
2
0
( )
( ),
2
d z
E z
m dz
+
= +
h
(P.1.59)

Reenje ove jednaine u odabranoj jami (npr. prvoj jami s leve stane koordinatnog poetka)
moemo napisati u formi:

( ) sin( ) cos( ), - 0 z A z B z a z | | + = + < < (P.1.60)

gde je
2
0
2 / m E | = h . Granini uslov za talasnu funkciju u taki 0 z = glasi:

(0 ) (0 )
+
+ = + (P.1.61)

Iskoristiemo injenicu da prema Bloch-ovoj teoremi reenje jednaine (P.1.59) ima opti oblik
, poto je potencijalna energija periodina funkcija koordinate. Prema tome,
ikz
k k
e z u z ) ( ) ( = +
81

funkcija (P.1.60) ispunjava periodine granine uslove: i
. Ove uslove primeniemo u taki
( ) ( )
ika
k k
z a z e + + = +
' '
( ) ( )
ika
k k
z a z e + + = + z a
+
= , to daje:

(0 ) ( )
ika
a e
+ +
+ = + (P.1.62a)
'(0 ) '( )
ika
a e
+ +
+ = + (P.1.62b)
odnosno,

| |
ika
(0 ) sin( ) cos( ) A a B |
+
+ = + a e | (P.1.63a)
| | '(0 ) cos( ) sin( ) A a B | | | |
+
+ = +
ika
a e (P.1.63b)

Na osnovu (P.1.63a) i (P.1.60), granini uslov (P.1.61) dobija oblik:

| | sin( ) cos( )
ik
A a B a | | +
a
e B = (P.1.64)

U taki , Schrdinger-ova jednaina ima oblik: 0 z =

| | ( ) 0 z + =
2 2
0 2
0
( )
( )
2
d z
E aV z
m dz
o
+
+
h
(P.1.65)

Integraliemo ovu jednainu u okolini 0 z = :

0
0
2
0 0 0
2 ( ) ( )
( )
z
z z z
m E d z d z
z dz +
dz dz
+
+
=
= = =
+ +
+
)
h
0
2
2m a
0 0
(0) 0
V
+ = (P.1.66)
h

Uz pomo (P.1.63b) i (P.1.60) dalje dobijamo:

| |
2
cos( ) sin( ) 0
ika
P
A a B a e A B
a
| | | | | + =
2
(P.1.67)

gde je faktor neprozranosti. Izrazi (P.1.64) i (P.1.67) ine sistem od dve
linearne i homogenih jednaina po konstantama A i B, ija determinanta mora biti jednaka nuli
da bi sistem imao netrivijalna reenja. Na osnovu toga dolazimo do uslova:
2
0 0
/ P m a V = h

sin( ) 1 cos( )
0
2
1 cos( ) sin( )
ika ika
ika ika
a e a e
P
a e a e
a
| |
| |
|
+
=
+
(P.1.68)

Koji posle sreivanja daje traenu disperzionu relaciju:

82

sin( )
cos( ) cos( )
a
P a
a
ka
|
|
|
+ = (P.1.69)

Problem 1.6. Smatrajui disperzionu relaciju u kristalu ( ( ) cos( ) f E kd = ) poznatom, nai izraz
za efektivnu masu u blizini ekstremuma zone. Posebno analizirati rezultate dobijene za vrhove
dozvoljenih zona, za sluaj kada se disperziona relacija odgovara Kronig-Penney-jevom o-
modelu potencijalne energije. Takoe, odrediti opti izraz za koeficijent neparabolinosti u
blizini ektremuma zone.

Reenje: Efektivna masa u okolini ekstremuma zone odreena je izrazom

0
2
*
2
2
k k
m
d E
dk
=
=
h
(P.1.70)

gde oznaava talasni vektor koji odgovara ekstremumu zone. Poloaj ekstremuma zone
odreujemo izjednaavanjem izvoda
0
k
dE dk sa nulom. Diferenciranjem disperzione relacije po
k dobijamo:

sin( )
df df dE
d kd
dk dE dk
= = (P.1.71)

odakle sledi

sin( )
/
dE kd
d
dk df dE
= (P.1.72)

Poto je
0
0
k k
dE
dk
=
= , zakljuujemo da je
0 0
sin( ) 0 0, , 1, 2,
n
k d k n
d
t
= = = . (P.1.73)

Daljim diferenciranjem izraza (P.1.72) po talasnom vektoru dolazimo do izraza:

2
2
2
2 2
cos( ) sin( )
df df
d kd kd
d E
dE dE
d
dk
df
dE
+
=
| |
|
\ .
(P.1.74)

S obzirom na (P.1.73), u taki ekstremuma imamo:

83

0
0 0
2 2 2
0
2
cos( ) ( )
k k
k k E E
d k d d f E d E
df df dk
dE dE
=
= =

= =
0
0
(P.1.75)

gde je . Zamenom (P.1.75) u izraz (P.1.70) dolazimo do formule za izraunavanje
efektivne mase u ekstremumu zone, u obliku:
0
( ) E k E =

0
2
*
0 2
0
( )
( )
E E
df
m E
d f E dE
=
h
(P.1.76)

Posmatrajmo Sl. P.1.2. Na dnu prve dozvoljene zone (energija ), a
1
E
1
( ) 1 f E = / 0 df dE < pa
je efektivna masa elektrona u okolini ove energije pozitivna. S druge strane na vrhu prve zone
imamo i pa je
2
( ) 1 f E = / df dE < 0
*
2
( ) 0 m E < .

U sluaju kada se posmatra Kronig-Penney-jev o-model, disperziona relacija je oblika

sin( )
( ) cos( ) cos( )
a
f E P a ka
a
|
|
|
= + = (P.1.77)

pa je

2
( ) cos( ) ( ) sin( )
sin( )
( ) ( ) 2
df df d a a a a a
P a
dE d a dE a E
| | | | |
|
| |
(
= =
(

(P.1.78)

U primeru P.1.4 pokazano je da se vrhovi zona dobijaju kada je a n | t = , , odakle
sledi
1, 2, n = .
max
max
cos( )
2
n
E E n
df P n
dE E
t
=
= (P.1.79)

Zamenom u (P.1.69), uz , dobijamo: d a ~

max
max max max
2 2
*
2
cos( )
( )
2 ( ) 2
n
n n
P n
m E
a E f E a E
t
= =
h
2
n
h
(P.1.80)
Poto su energije maksimuma zone odreene izrazom , dobijamo
konano:
max
2 2 2
0
/ (2 )
n
E n m a t =
max
* 0
2 2
( )
n
m P
m E
n t
= (P.1.81)

Prema tome, u vrhovima dozvoljenih zona efektivna masa elektrona je negativna, a njena
vrednost opada sa kvadratom indeksa zone.
84

Da bismo odredili koeficijent neparabolinosti u okolini ekstremuma zone, posmatraemo
razvoj u red funkcije u okolini ekstremuma : ) (k E
0
k

0 0 0 0
2 3 4
2 3
0 0 0 0 0 2 3 4
1 1 1
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2! 3! 4!
k k k k k k k k
dE d E d E d E
E k E k k k k k k k k k
dk dk dk dk
= = = =
= + + + + +.
4

(P.1.82)
Koeficijent neparabolinosti je odreen prvim lanom posle kvadratnog u razvoju funkcije
koji je razliit od nule. Potraiemo prvo : ) (k E
3 3
/ d E dk

( )
( )
2 2
3 2
2
2 3 2
sin( )
cos( )
/
/
d kd d f dE
d E d d E d kd d
d d
dk dk dk dk df dE dk
df dE
| |
| | | |
| = = +
| |
|
\ . \ .
\ .
(P.1.83)

Posle sreivanja dobijenih izraza, dolazimo do rezultata:

2
2
2 3
3
3
2 3 3
2 3
3 3 3
3 4 3
sin ( )
sin(2 ) sin ( )
sin( ) 3
2
2
d f
d f d f
kd
kd kd
dE d E kd d
dE dE
d d d
df
dk
df df df
dE
dE dE dE
| |
|
\ .
= +
| | | | | |
| | |
\ . \ . \ .
5
(P.1.84)

Na osnovu (P.1.73) zakljuujemo da je u taki ekstremuma:

0
3
3
0
k k
d E
dk
=
= (P.1.85)

to znai da se mora odrediti i sledei lan u razvoju u red. Jo jednim diferencijaranjem
(P.1.84) po k dobijamo:

2 2
4 3
2 2
4 3 4
2 3 4
2
2
2 3
4
sin( ) cos(2 ) sin(2 )
cos( ) 3
3
2
sin(2 )
9
2
d f dE d f d f dE
kd kd kd
d E kd d
dE dk dE dE dk
d d d
df
dk
df df df
dE
dE dE dE
d f dE
kd
dE dk d
df
dE
=
| | | | | |
| | |
\ . \ . \ .
| |
|
\ .
+
| |
|
\ .
3
3
3
(P.1.86)

U takama ekstremuma vrednost prethodnog izraza iznosi:
85

0
0
0
0
2
2
4
4 4 0
4 3
( )
3
k k
k k
k k
k k
d f
dE
f E d E
d d
df dk
df
dE
dE
=
=
=
=
=
| |
|
\ .
(P.1.87)

i uoptem sluaju je razliita od nule. Zavisnost energije od talasnog vektora u okolini
ekstremuma sada moemo prikazati u obliku:

( ) (
2
2
0 0 *
( ) ( )
2
E k E k k k c k k
m
~ + +
h
)
4
0
(P.1.88)

gde je odreeno izrazom (P.1.76), a c je koeficijent neparabolinosti:
*
m

( )
( )
0
0
4 2
4
3 4
1 1 ( ) 1
4! 24 8
k k
E E
d E f E d f dE
c d
dk df dE
df dE
=
=
(
= =
(

2
( (P.1.89)

Problem 1.7. Izrazi za koncentraciju elektrona
( )
F c B
E E k T
c
n B e
= i koncentraciju upljina
( ( ))
F c B
Eg E E k T
v
p B e

= izvedeni su korienjem 4 glavne pretpostavke. Navesti te pretpostavke,
motivaciju za njihovo uvoenje i argumentovati njihovu opravdanost.

Reenje: 1) Osnovna pretpostavka je da je kristal beskonaan, odnosno da broj atom u
kristalnoj reeci tei beskonanosti, i da su zbog toga dozvoljeni energetski nivoi beskonano
zgusnuti (spektar je kontiunalan) u okviru svake dozvoljene zone. Ovo omoguava da se
prilikom odreivanja broja elektrona koji popunjavaju dozvoljena stanja moe prei sa
sumiranja na integraciju. Pretpostavka je opravdana jer je koncentracija atoma u vrsim telima
veoma velika, npr. u Si ima atoma , pa je samim tim i broj dozvoljenih
stanja ogroman.
3
1 cm
22
4.99 10
A
N ~

2) Uvedena je aproksimacija efektivne mase koja daje parabolinu zavisnost energije od
talasnog vektora (elipsoidne ekvienergetske povrine). Na taj nain dolazi se do analitikog
izraza za gustinu stanja. Validnost ove pretpostavke zavisi od materijala i tipa nosilaca, i po
pravilu je znatno slabija za valentnu nego za provodnu zonu.

3) Pretpostavljeno je da je provodna zona dovoljno iroka (>> ) kada je granica u integralu
u izrazu za koncentraciju (1.145) pomerena u
B
k T
, da bi integral dobio oblik poznate i tabelirane
funkcije. Ovo je opravdano poto je proizvod gustine stanja i Fermi-Dirac-ovog faktora
( , )
FD F
f E E maksimalan na energiji koja je bliska , a zatim brzo opada do zanemarljivih
vrednosti na viim energijama. Dakle, potrebno je da je
/ 2
B
k T
max
( ) /
c B
E E k T 1 >> , gde je
max
E
86

gornja granica provodne zone. Na primer, za dovoljnu irinu provodne zone na 300 T K =
mogla bi da se smatra vrednost od 4 100
B
k T ~ meV.

4) Konano, pretpostavljeno je da vai uslov totalne nedegeneracije, odnosno da se Fermi-
Diracova funkcija raspodele moe aproksimirati Maxwell-Boltzmann-ovom funkcijom
( )
F B
E E k T
e

, to pojednostavljuje Fermijev integral
1/ 2
( ) F q u izrazu (1.148) i on postaje
analitiki reiv. Ovo je opravdano za nie koncentracije elektrona (i upljina), kada je
c
n B << ,
gde
c
B ima smisao gustine stanja svedene na dno provodne zone

Problem 1.8. Na Sl. P.1.6 je data zavisnost specifine elektrine otpornosti nekog vrstog tela
od temperature. a) na osnovu grafika zakljuiti da li se radi o metalu ili izolatoru b) Ukratko
opisati glavne fizike procese koji dovode do ovakve zavisnosti ( ) T .

Sl. P.1.6 Specifina elektrina otpornost nekog materijala u funkciji temperature

Reenje: a) Kao to se vidi sa slike, specifina elektrina otpornost posmatranog materijala
generalno raste sa porastom temperature, i taj porast je priblino linearan poevi od ,
pri emu je vrednost otpornosti na
25 K T ~
300 T K = i dalje relativno mala ( ). Na
osnovu toga zakljuujemo da se radi o metalu.
4
10
~ cm O

b) Kada bi kristalna reetka metala bila idealna i ne bi bilo termalnih vibracija reetke,
elektroni bi se transportovali bez rasejanja, odnosno otpornost bi bila jednaka nuli. U realnim
metalima elektroni doivljavaju rasejanje usled postojanja nepravilnosti, kao to su neistoe i
defekti kristalne reetke, kao i usled termalnih vibracija atoma u reeci (to rezultuje
efektivnom promenom (distorzijom) periodinog potencijala). Kao posledica ovih efekata
javlja se odgovarajua elektrina otpornost. Na niskim temperaturama ( ), dominantan
uticaj ima otpornost koja potie od neistoa i defekata i ona je nezavisna od temperature. Sa
porastom temperature raste i doprinos otpornosti koja potie od termalnih vibracija kristalne
reetke (fonona).
25 K T <
87

Problem 1.9. Na Sl. P.1.7 dati su grafici temperaturne zavisnosti specifine elektrine
otpornosti Cu i Ge dobijeni za realne uzorke visoke istoe. Objasniti ukratko osnovne
mehanizme provoenja u oba materijala i objasniti oblik dobijenih grafika. Voditi rauna da su
veliine na apscisama razliite.

Sl. P.1. 7 Specifina elektrina otpornost a) Cu i b) Ge u funkciji temperature

Reenje: a) Cu je metal (videti Problem 1.8). Na vrlo niskim temperaturama specifina
elektrina otpornost odreena je verovatnoom rasejanja na neistoama i ne zavisi od
temperature. Zatim se ukljuuje i uticaj termalnih viracija kristalne reetke (fonona) i u uskoj
oblasti niskih temperatura , dok na visokim temperaturama dominira uticaj fonona i u
tom sluaju
5
T ~
T ~

b) Ge je poluprovodnik. Sa grafika vidimo da na niskim temperaturama otpornost opada sa
porastom temperature, na srednjim temperaturama raste sa porastom temperature, a na
visokim temperaturama ponovo brzo opada kako se T poveava. Ovakvo ponaanje se moe
objasniti na sledei nain: na niskim temperaturama dominira jonizacija atoma neistoa koji
su uvek prisutni u realnim uzorcima, makar u vrlo malom procentu. Koncentracija nosilaca
dobijenih jonizovanjem atoma neistoa raste sa porastom temperature pa zbog toga otpornost
opada. U opsegu srednjih temperatura svi atomi neistoa su jonizovani pa se koncentracija
slobodnih nosilaca praktino ne menja sa temperaturom. Meutim, sa porastom T raste
verovatnoa rasejanja elektrona na fononima, to smanjuje pokretljivost nosilaca i poveava
otpornost. Na visokim temperaturama dolazi do naglog poveavanja sopstvene koncentracije
(prelaska elektrona iz valentne u provodnu zonu) videti izraz (1.241) to rezultuje brzim
opadanjem specifine elektrine otpornosti.

Problem 1.10. Posmatrati (dvodimenzionalnu) kvadratnu kristalnu reetku, konstante
periodinosti a. Kinetika energija kvazi-slobodnog elektrona u uglu prve Brillouin-ove zone
vea je od energije elektrona na sredini bone ivice zone b puta. Odrediti faktor b.

88

Reenje: Kinetike energija kvazi-slobodnog elektrona data je izrazom:

2 2
*
2
k
E
m
=
h
(P.1.90)

Prva Brillouin-ova zona za kvadratnu kristalnu reetku konstante a, predstavlja kvadrat stranice
2
a
t
u prostoru, kao to je prikazano na Sl. P.1.8. k
,

Sl. P.1.8 Prva Brillouin-ova zona za kvadratnu kristalnu reetku

Po uslovu zadatka je
M
X
E
b
E
= . Kako je
2
2
x M
X y
k E
E k
= (P.1.91)

a sa Sl. P.1.8. se vidi da je
2
2
2
M X
k k = , oigledno je da traeni faktor iznosi

2 b = (P.1.92)

Problem 1.11. Elektron se nalazi u jednodimenzionalnoj kristalnoj reeci konstante a kod koje
je zavisnost energije i talasnog vektora oblika:

( ) 2 cos( ) E k V ka = (P.1.93)

gde je V poznata konstanta. Slabo uniformno elektrino polje
z
K Ki =
, ,
primenjeno je paralelno
reeci. Opisati kvalitativno kretanje elektrona u k-prostoru i u realnom prostoru. Kakav uticaj
bi imalo ukljuivanje realnih procesa rasejanja elektrona? ta se podrazumeva pod slabim
poljem i do kakvih pojava moe doi kod realnih (viezonskih) kristala kada polje K
,
nije
slabo?
89

Reenje: U odsustvu rasejanja, jednaina kretanja elektrona pod dejstvom elektrinog polja
glasi: K
,

dp dk
F eK
dt dt
= = =
,
,
, ,
h (P.1.94)

Integracijom ove jednaine dobijamo reenje u obliku:

(0)
eKt
k k =
,
, ,
h
(P.1.95)

odakle se vidi da se talasni vektor menja linearno sa t. U k-prostoru svi elektroni bi se kretali
istom brzinom, u smeru suprotnom od polja
k
,
K
,
, kao to je prikazano na Sl. P.1.9a). Kada
elektron dostigne granicu prve Brillouin-ove zone (taka A), on se reflektuje i prelazi u taku
A , simetrinu u odnosu na koordinatni poetak (u redukovanom zonskom dijagramu). Stanja
A i A su u potpunosti ekvivalentna. Na osnovu ovoga zakljuujemo da se elektron kree
periodino u k-prostoru u funkciji vremena t.

Pod dejstvom elektrinog polja stanje elektrona se kontinualno menja, kao i njegova brzina
odreena sa
1 E
k
v
c
c
=
h
(P.1.9b)). Brzina elektrona osciluje izmeu pozitivnih i negativnih
vrednosti, pa je kretanje elektrona u realnom prostoru takoe periodino.

Sl. 1. P.1.9 Zavisnost a) energije i b) brzine elektrona od talasnog vektora u posmatranoj
kristalnoj reeci

U prisustvu rasejanja ne uoavaju se prethodno opisane oscilacije. U realnim kristalima
prisutni su razliiti mehanizmi rasejanja i jednaina kretanja (3) je u vanosti samo izmeu
uzastopnih rasejanja. Kako su vremena izmeu rasejanja veoma kratka, talasni vektor elektrona
se samo malo pomeri u k-prostoru pre nego to se elektron ponovo raseje, to onemoguava
izvrenje prethodno opisanih oscilacija.
90

Pod slabim elektrinim poljem podrazumeva se da ono ne omoguava elektronu da dostigne
dovoljno velike vrednosti energije za prelazak u viu energetsku zonu. U realnim kristalim kod
kojih postoji mnotvo zona, takvi prelazi su mogui pri jakim poljima.

Problem 1.12. Uzorak metala izloen je dejstvu konstantnog magnetnog polja
0 z
B B i =
, ,
.
Smatrati da se elektroni u provodnoj zoni mogu tretirati kao slobodni, i da ine elektronski gas
koncentracije n, karakterisan vremenom rasejanja t . Izvesti izraz za tenzor specifine
elektrine otpornosti ovog metala.

Reenje: Pri rasejanju provodnog elektrona momenta mv
,
, koji u proseku doivi 1/ t rasejanja
u jedinici vremena, srednja sila trenja koja na njega deluje iznosi mv t
,
. Na osnovu toga,
jednaina kretanja provodnog elektrona moe se napisati u obliku:

dv mv
m eK ev B
dt t
=
, ,
, ,
,
(P.1.96)

Kako je gustina stuje jednaka

J en = v
,
,
(P.1.97)

izraz (P.1.96) dobija formu:

m dJ J B mJ
eK
ne dt n ne t
= + +
, , , ,
,
(P.1.98)

Potraimo reenje u obliku
0
i t
J J e
e
=
, ,
(P.1.99)

Zamenom u jednainu (P.1.98) dobijamo:

2
1 m
K i J
ne ne
e
t
J B | |
= +
|
\ .
, ,
, ,
(P.1.100)

Prethodni izraz moemo razloiti na tri skalarne jednaine:

0
2
1
x x
B m
K i J
ne ne
e
t
| |
= +
|
\ .
y
J (P.1.101a)
0
2
1
y y
B m
K i J
ne ne
e
t
| |
=
|
\ .
x
J (P.1.101b)
2
1
z
m
K i
ne
e
t
| |
=
|
\ .
z
J (P.1.101c)
91

S obzirom da je prema Ohm-ovom zakonu J K o =
, ,
, odnosno K J =
, ,
, specifina elektrina
otpornost se dobija u matrinoj formi:

0
2
0
2
2
1
0
1
0
1
0 0
B m
i
ne ne
B m
i
ne ne
m
i
ne
e
t
e
t
e
t
( | |
| (
\ .
(
(
| |
=
( |
\ .
(
(
| |
( |
\ .
(P.1.102)

Problem 1.13. Jednodimenzionalna kristalna reetka sastoji se od pravilno rasporeenih
atoma, na meusobnom rastojanju b, sa jednim elektronom po atomu. Zavisnost energije
elektrona u provodnoj zoni moe se prikazati izrazom:

0
( ) 2 cos( ) E k E V kb = (P.1.103)

gde su i V konstante. Nai izraz za energetsku gustinu stanja.
0
E

Reenje: Broj stanja u intervalu talasnog vektora (k, k dk + ), po jedinici talasnog vektora, za
jednodimenzionalnu reetku duine L iznosi (videti (1.74)):
( )
2
L
g k
t
= (P.1.104)
S druge strane, poto je , promeni energije u intervalu (E, ) odgovara
promena talasnog vektora u oblasti (k,
( ) ( ) E k E k = E dE +
k dk + ) ali i (-k, k dk + ), kao to je prikazano na Sl.
P.1.9.

Sl. P.1.9 Zavisnost energije od talasnog vektora u posmatranoj kristalnoj reeci i ekvivalenta
promena talasnog vektora koja odgovara uoenom intervalu energije dE

92

Na osnovu toga moemo pisati:

*
( ) ( ) 2 g E dE g k dk = (P.1.105)

Odavde je energetska gustina stanje jednaka:

*
( ) 2
2
L dk
g E
dE t
= (P.1.106)
Kako je, prema izrazu (P.1.103):

2
0
2 sin( ) 2 1
2
E E dE
Vb kb Vb
dk V
+ |
= =
\ .
|
|
(P.1.107)

dobijamo
( )
*
2
2
0
( )
4
L
g E
b V E E t
=
+
(P.1.108)

odakle se za moe izraziti i energetska gustina stanja po jedinici duine

( )
2
2
0
1
( )
4
g E
b V E E t
=
+
(P.1.109)

Problem 1.14. Model slobodnog elektrona u metalu podrazumeva da se elektroni u provodnoj
zoni mogu aproksimirati gasom slobodnih elektrona, gde su glavni parametri tog gasa
koncentracija elektrona n, i vreme izmeu sudara . Pokazati da se u okviru ovog modela
specifina elektrina provodnost metala moe izraziti kao

2
ne
m
t
o = (P.1.110)

Reenje: Kod slobodnog elektrona, impuls p
,
i talasni vektor k
,
povezani su izrazom:

p k =
,
,
h (P.1.111)

Jednaina kretanja ovog elektrona pod dejstvom spoljanje sile F
,
, prema drugom Newton-
ovom zakonu ima oblik:
dp dk
F
dt dt
= =
,
,
,
h (P.1.112)

Talasni vektor elektrona u pravcu dejstva spoljanje sile se poveava sa vremenom i
93

ravnotena situacija e biti postignuta vraanjem elektrona u poetno stanje usled sudara sa
jonima kristalne reetke, nakon vremena koje je odreeno izrazom:

F
k
t
A =
,
,
h
(P.1.113)
gde je promena talasnog vektora u odnosu na ravnotenu vrednost. Odgovarajua promena
brzine iznosi:
k A
,

p k F
v
m m m
t A A
A = = =
, ,
,
h ,
(P.1.114)

Ako je primenjeno elektrino polje K
,
, tada je sila koja deluje na elektron F eK =
, ,
, pa se
odgovarajua gustina struje moe zapisati u obliku:

2
e n
J en v K K
m
t
o = A = =
, , ,
,
(P.1.115)

Odakle sledi da specifina elektrina provodnost, pod pretpostavkom da se moe primeniti
Ohm-ov zakon, iznosi:
2
e n
m
t
o = (P.1.116)

Problem 1.15. Zavisnost energije od talasnog vektora u jednoj zoni nekog materijala moe se
priblino opisati sledeim izrazom:

( ) ( ) ( )
(
1 2 2 2 2
3
( ) 1 4cos cos cos 2 cos
z
y y x
ak ak ak
E k A A ck
(
= + +
(

,
) (P.1.117)

gde su i konstante, a a i c su parametri reetke. Odrediti tenzor inverzne efektivne mase
elektrona za talasni vektor .
1
A
2
A
(0, 0, 0) k =
,

Reenje: Komponente tenzora inverzne efektivne mase odreene su drugim parcijalnim
izvodima energije po komponentama talasnog vektora (videti (1.122)):

{
2
2
0
1 1 ( )
, , , ,
ij i j
k
E k
i j x y z
m k k
=
c
=
c c ,
} e
,
h
(P.1.118)

Odrediemo prvo parcijalne izvode
i
E k c c , to daje:

94

( ) ( )
( ) ( ) ( )
1 2 2
2 2 2
3
3
3 cos sin
1 4cos cos cos
x
y x
y y x
ak ak
ak ak ak
a A
E
k
c
=
c
(
+ +
(

(P.1.119a)

( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
1 2 2 2
2 2 2
3
3
sin 2cos cos
1 4cos cos cos
y
y y x
y y x
ak ak ak
ak ak ak
aA
E
k
(
+
c (

=
c
(
+ +
(

(P.1.119b)

(
2
2 sin
z
z
E
A c ck
k
c
=
c
) (P.1.119c)
Ponovnim diferenciranjem prethodnih izraza uz direktnu zamenu 0
x y z
k k k = = = , to znaajno
pojednostavljuje dobijene izvode, dolazimo do odgovarajuih komponenti tenzora efektivne
mase:
2
2 1
2 2 2
1 1 1 1 1 1 1 1
, 2 , 0
2
xx yy zz xy yz zx
Aa
A c
m m m m m m
= = = = = =
h h
(P.1.120)

Prema tome, tenzor inverzne efektivne mase je dijagonalan i glasi:

2
1
2
*
2
1
2
2
2
2
2
2
2
0 0
0
0 0
1 Aa
Aa
0
A c
m
=
h
h
h
(P.1.121)

Umesto direktnog izraunavanja izvoda
2
i j
E k k c c c do reenja smo mogli doi i razvijanjem
funkcije (P.1.117) u okolini take na sledei nain: poto moemo smatrati da su u
okolini posmatrane take veliine
(0, 0, 0) k =
,
, x y
k a i male, primenom aproksimacije
funkciju pod korenom izraza (P.1.117) moemo napisati u obliku:
z
k c
2
cos( ) 1 / 2 x x ~

( ) ( ) ( ) { }
(
2
2 2
2 2 2
3
1 4cos cos cos 9 1
6
x y
y y x
ak ak ak
a
k k
|
(
+ + ~
(

\ .
)
|
+
|
(P.1.122)

kako je dalje 1 1 / 2 y y ~ , imamo

( )
( )
2 2 2
2
2 2
1 1
6 12
x y
x y
a k k
a
k k
+
+ ~ (P.1.123)
95

Konano, zamenom u izraz (P.1.117) dobijamo:

( )
2
2 2 2
1 2 2
( ) 3 2
4
2
x y
a
E k A A k k A c k ~ + + +
,
z
(P.1.124)

Odakle direktno moemo proitati vrednosti date izrazom (P.1.120).

Problem 1.16. Posmatrajmo metal kod koga postoje dve elektronske zone koje se meusobno
preklapaju. Neka je energija elektrona u prvoj zoni odreena izrazom:

2 2
1
( )
2
k
E k
m
=
,
h
(P.1.125)

dok je energija elektrona u drugoj zoni data u obliku:

2 2
2 0
( )
2
k
E k E
m
= +
,
h
(P.1.126)

gde je . a) Izraunati Fermi-jev talasni vektor ( ) za obe zone, ako je poznata Fermi-
jeva energija . b) Izraunati koncentraciju elektrona c) Odrediti izraz za gustinu stanja

0
0 E >
F
k
0 F
E E >
( ) g E

Reenje: Energetske zone opisane izrazima (P.1.125) i (P.1.126) ilustrovane su na Sl. P.1.10.

Sl. P.1.10 Zavisnost energije od talasnog vektora u posmatranim zonama

a) Fermi-jev talasni vektor odreujemo na osnovu izraza ( )
F
E k E
F
= , to e u posmatranom
sluaju dati
96

2 2
1
1 2
2

2
F
F F
k
E k
m
= =
h
h
F
mE
(P.1.127a)

2 2
0 2
0 2 2
2 ( )

2
F F
F F
m E E k
E E k
m
+ = =
h
h
(P.1.127b)

b) Koncentracija elektrona izraunava se na osnovu izraza (1.145) uz primenu aproksimacije
totalne degeneracije

(
min
3/ 2 3/ 2
3/ 2
min 2 3 2 3
2 2 2
3
F
E
F
E
m m
n EdE E
t t
= =
)
h h
) E (P.1.128)

gde je minimalna energija posmatrane zone (
min
E
min1
0 E = , ). Prema tome,
koncentracija elektrona u prvoj i drugoj zoni respektivno, data je izrazima:
min2 0
E = E

( )
3/ 2
1 2 3
2
3
F
mE
n
t
=
h
(P.1.129a)

( )
3/ 2
0
2 2 3
2 ( )
3
F
m E E
n
t
=
h
(P.1.129b)

Ukupna koncentracija elektrona predstavlja zbir koncentracija u pojedinanim zonama:

( )
3/ 2
3/ 2 3/ 2
1 2 0 2 3
2
( )
3
F F
m
n n n E E E
t
( = + = +

h
(P.1.130)

c) Gustina stanja u svakoj zoni odreena je izrazom oblika (1.143), a ukupna gustina stanja
dobija se sabiranjem po preklopljenim zonama i glasi:

( )
3/ 2
0 2 3
3/ 2
0 0 2 3
0, 0
2
( ) , 0
2
2
,
2
E
m E
g E E E
m
E E E E E
t
t
<
+ <
h
h
< < (P.1.131)

Problem 1.17. Dat je izraz za gustinu elektronskih stanja u nekom materijalu, u obliku

( ) g E C E = (P.1.132)
97

gde je . Odrediti vrednost Fermi-jeve energije ako koncentracija
elektrona u provodnoj zoni iznosi
66 2 3
1.95 10 J m C

=
F
E
28 3
5 10 m n
= .

Reenje: Poto je koncentracija elektrona u provodnoj zoni veoma visoka
jasno je da se Fermi-jev nivo mora nalaziti u provodnoj zoni, odnosno da je u vanosti
aproksimacija totalne degeneracije. U tom sluaju, veza izmeu koncentracije i gustine stanja
je oblika:
22 3
5 10 cm n
=
0
2 ( )
F
E
n g E d =
)
E (P.1.133)

Zamenom izraza za gustinu stanja za posmatrani materijal dobijamo

2
0
2
F
E
F
n C EdE aE = =
)
(P.1.134)

gde je . Na osnovu prethodnog izraza Fermijeva energija iznosi
22 2 3
5 10 eV cm a

~

1eV
F
n
E
a
= = (P.1.135)

Problem 1.18. Pretpostavimo da je energija elektrona koji se kreu u periodinom potencijalu
oblika

( ) ( ) ( ) ( ) 6 2 cos 2 cos 2 cos
x y z
E k C C ak C ak C ak =
,
(P.1.136)

gde je a konstanta reetke . Odrediti efektivnu masu elektrona na dnu
energetske zone (gde je , ).
4eV C =
10
2.5 10 m a
=
, , i x y z 1
i
ak < =

Reenje: Na osnovu oblika izraza (P.1.136) vidimo da e vandijagonalne komponente tenzora
efektivne mase biti jednake nuli, a dijagonalne meusobno jednake, tako da je efektivna masa
u ovom primeru zapravo skalarna veliine. Uzimajui u obzir da je veoma malo i
razvijajui funkciju (P.1.136) u okolini
i
ak
(0, 0, 0) k =
,
, dobijamo:

2
* 2
1 1 1 1 2
xx yy zz
Ca
m m m m
= = = =
h
(P.1.137)

Na osnovu toga se zavisnost energije od talasnog vektora moe prikazati u obliku:

2 2
2 2 2
*
( ) (0) ( )
2 2
x y z
k
E k E k k k
m m
~ + + + =
,
h
2
*
h
(P.1.138)
98

Zamenom brojnih vrednosti dobijamo:
2
* 30
0 2
1.4 10 kg 0.15
2
m
Ca
= ~ ~
h
m (P.1.139)
gde je masa slobodnog elektrona.
0
m

Problem 1.19. Odrediti koliko puta se promeni koncentracija elektrona u provodnoj zoni
sopstvenog poluprovodnika iji energetski procep iznosi 2eV
g
E = , ako se temperatura povea
sa na . 27 C
77 C

Reenje: Koncentracija elektrona u provodnoj zoni sopstvenog poluprovodnika odreena je
izrazom (1.241) i glasi:

( )
3/ 2
3/ 4
2
2
2
2
g
B
n
E
k T B
i p
k T
n m m
h
t
| |
=
|
\ .
e (P.1.140)

Na osnovu toga e odnos koncentracija na temperaturama i iznositi
2
T
1
T

2
1 1
2 1
3/ 2 1 1
2 2
( )
( )
g
B
E
k T T i
i
T T
T T
n
e
n
| |
|
\
| |
=
|
\ .
.
(P.1.141)

gde je a . Zamenom brojnih vrednosti dobijamo:
1
27 273 300K T = + =
2
77 273 350K T = + =

1
3/ 2
2 5.52
350
300
( )
315
( )
i
i
T
T
n
e
n
| |
=
|
\ .
~ (P.1.142)

Problem 1.20. Pretpostavimo da je energija elektrona koji se kree u jednodimenzionalnom
kristalu, u posmatranoj dozvoljenoj zoni oblika:

( ) ( ) ( ) (2 2 ) 2 cos 2 cos 2 E k A B A ak B ak = + (P.1.143)

gde je , , a konstanta reetke iznosi . a) Odrediti
minimalnu i maksimalnu energiju date dozvoljene zone ( i , gde su i
odgovarajui talasni vektori). b) Odrediti efektivnu masu elektrona na dnu energetske
zone c) odrediti efektivnu masu elektrona na vrhu energetske zone d) Odrediti efektivnu masu
elektrona na kraju I Brillouin-ove zone (
0.5eV A = 0.25eV B =
10
2.5 10 m a
=
in
( )
max max
( E k
min m
E k )
min
k
max
k
/ k a t = ).

Reenje: Oblik dozvoljene zone, definisan izrazom (P.1.143) prikazan je na Sl. P.1.11.

99

a) Minimalnu i maksimalnu vrednost energije odrediemo izjednaavanjem prvog izvoda
energije po talasnom vektoru sa nulom. U takama ekstremuma vai:

min,max
0
k k
E
k
=
c
=
c
(P.1.144)
Na osnovu izraza (1) dobijamo:

( ) ( ) sin 4 cos 0 a ak A B ak ( + =

(P.1.145)

Ova jednaina ima dva reenja, prvo je

min min
0, 0 k E = = (P.1.146)

Drugo reenja odreuje maksimalnu vrednost energije i glasi

max max
arccos( / 4 ) / 2 / 3 2.25eV k A B a a E t = = = (P.1.147)

Sl. P.1.11 Zavisnost energije od talasnog vektora u posmatranoj zoni

b) Efektivna masa elektrona odreuje se na osnovu izraza

2 2
*
* 2 2 2
1 1
( )
( ) 2 [ cos( ) 4 cos(2 )]
E
m k
m k k a A ak B ak
c
= =
c +
h
h
(P.1.148)

U minimumu zone, efektivna masa iznosi

2
*
0 2
( 0) 3.71 10 kg 0.41
2 ( 4 )
m k m
a A B
= = = ~
+
h
31
(P.1.149)
100

c) U maksimumu energetske zone efektivna masa elektrona bie negativna:

2
* 3
0 2
( 2 / 3 ) 7.42 10 kg 0.81
( 4 )
m k a m
a A B
t
= = = ~
+
h
1
(P.1.150)

d) Na granici I Brillouin-ove zone efektivna masa elektrona iznosi:

2
*
0 2
( / ) 11.12 10 kg 1.22
2 ( 4 )
m k a m
a A B
t
= = = ~
+
h
31
< <
(P.1.151)

Problem 1.21. Dat je izraz za gustinu elektronskih stanja u nekom materijalu, u obliku

1/ 2
0
1/ 2 1/ 2
0 0
0, 0
( ) , 0
( ) ,
E
g E CE E E
CE C E E E E

<
+ <
(P.1.152)

gde je , a
38 1/ 2 3
1.6 10 J m C

=
0
0.2eV E = . Izraunati Fermi-jevu energiju ako
koncentracija elektrona u provodnoj zoni iznosi
F
E
28 3
6.4 10 m n
= .

Reenje: S obzirom na veliku vrednost koncentracije elektrona, jasno je da se Fermi-jev nivo
nalazi u dozvoljenoj zoni pa emo primeniti aproksimaciju totalne degeneracije tako da veza
izmeu koncentracije i gustine stanja glasi:

0
2 ( )
F
E
n g E d =
)
E (P.1.152)

gde je vrednost gornje granice integracije nepoznata. Pretpostavimo da je , tada
prethodni izraz dobija oblik:
0
0
F
E E < <

1/ 2
0
2
F
E
F
n C E dE C E
= =
)
(P.1.153)

Na osnovu toga dobija se vrednost Fermi-jeve energije

2
2
1eV
F
n
E
C
= = (P.1.154)

Kako je dobijena vrednost to je u suprotnosti sa pretpostavkom, to znai da se Fermi-
jev nivo nalazi u opsegu , pa je
0 F
E E >
0 F
E E <
101

(
0
0
1/ 2 1/ 2 1/ 2
0 0
0
2 ( )
F
E E
F F
E
n C E dE E E E dE C E E E

( = + + = +
`

)
) )
)
(P.1.155)

Kvadriranjem gornjeg izraza i preureivanjem dolazimo do vrednosti Fermi-jeve energije:

2
2
0
2
( / )
0.36eV
4( / )
F
n C E
E
n C
( +

= = (P.1.156)

Problem 1.22. a) Izraunati odnos specifinih elektrinih provodnosti kristala silicijuma bez
primesa na temperaturama i
1
300K T =
2
350K T = , ako je energetski procep silicijuma jednak
. b) Izraunati koncentraciju elektrona u provodnoj zoni na temperaturi
, ako je efektivna masa elektrona
1.114eV
g
E =
300K T =
0
0.26
n
m m = , a efektivna masa upljina
, gde je masa slobodnog elektrona.
0
0.49
p
m = m
p
0
m

Reenje: a) Ukupna specifina elektrina provodnost sopstvenog poluprovodnika ima oblik
( ) ( ) ( ) | |
i n
T en T o = + gde su
n
i
p
pokretljivost elektrona i upljina respektivno. Prema
tome odnos specifinih otpornosti na posmatranim temperaturama svodi se na odnos
odgovarajuih koncentracija i iznosi (videti Problem 1.19):

2
1 1
2 1
3/ 2 1 1
2 2 2
1
( ) ( )
27.3
( ) ( )
g
B
E
k T T i
i
T T T
T T T
n
e
n
o
o
| |
|
\ .
| |
= = ~
|
\ .
(P.1.157)

b) Koncentracija elektrona u provodnoj zoni na 300K T = iznosi

( )
3/ 2
3/ 4
2 15 3
2
2
( 300K) 2 2.4 10 m
g
B
n
E
k T B
i p
k T
n T m m e
h
t
| |
= = ~
|
\ .
(P.1.158)

Problem 1.23. Neka je energija elektrona u dvodimenzionalnoj reeci oblika:

( ) ( ) ( ) ( )
) ) )
2 2 2
( ( ( (
( , ) 4 cos cos 4 sin sin
x y
x y x y x y x y
k k a k k a k k a k k a
E k k A B
+ +
=
)
2
(P.1.159)

gde je , i 1eV A = 0.2eV B = 1 a = . Odrediti tenzor inverzne efektivne mase za
( , ) ( , )
x y a a
k k
t t
= i za 0 ( Kako izgledaju ekvienergetske povrine u okolini ovih taaka u k , )
a
t
.
,
-
ostoru? pr

Reenje: Izraz (P.1.159) moemo napisati u obliku

102

( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
( , ) 2 cos cos 2 cos cos
2( ) cos 2( ) cos
x y x y y x
x y
E k k A k a k a B k a k a
B A k a A B k a
(
= +

= +
(
(P.1.160)

odakle sledi:
( )
( )
2
2
2
2
1 2 ( )
cos
1 2 ( )
cos
x
xx
y
yy
a A B
k a
m
a A B
k a
m
=
+
=
h
h
(P.1.161)

Tenzor inverzne efektivne mase je dijagonalan, njegov oblik u odabranim takama u k
,
-
prostoru glasi:

( )
2
0
* 2
0 ,
1/ 4.77 0 ( ) 0 1 2
0 1/ 3.18 0 ( )
a a
k
m B A a
m B A m t t
=
( ( (
= =
( ( (
+

,
h
(P.1.162a)

( ) 0
2
0
* 2
0 ,
1/ 4.77 0 0 1 2
0 1/ 3.18 0 ( )
a
k
m B A a
m B A m t
=
( ( (
= =
( ( (
+

,
h
(P.1.162b)

Zavisnost energije od talasnog vektora u okolini postamtrane take
0
k k =
, ,
je oblika:

2 2 2 2
0 0
0 0 0 0
( , ) ( , )
2 ( , ) 2 ( ,
x
x y x y
xx x y yy x y
k k
E k k E k k
m k k m k k
~ + +
h h
)
x
(P.1.163)

Kako su za ( , ) ( , )
x y a a
k k
t t
= obe komponte efektivna mase istog znaka, ekvienergetska
povrina u okolini ove ima oblik elipse. S druge strane, za 0 ( , ) ( , )
x y a
k k
t
= imamo 0
xx
m < a
, pa ekvienergetske povrine imaju oblik hiperbole. 0
yy
m >

Problem 1.24. Pretpostavimo da je u nekom anizotropnom metalu koncentracija slobodnih
elektrona u provodnoj zoni jednaka
21 3
5 10 cm n
= , a zavisnost energije od talasnog vektora

oblika:
2 2 2 2 2 2
( )
2 2 2
y x z
x y z
k k k
E k
m m m
= + +
, h h h
(P.1.164)
gde efektivne mase izraene u jedinicama mase slobodnog elektrona iznose , 1
x
m = 1.25
y
m =
i . a) nai izraz za energetsku gustinu stanja b) izraunati Fermi-jevu energiju
.
0.8
z
m =
F
E
( ) g E
103

Reenje: a) U poglavlju 1.2.2 izveden je izraz za gustinu stanja (izraz (1.136)) u sluaju
sfernih ekvienergetskih povrina, u obliku

2 3
2
( )
2
x y z
m m m
g E E
t
=
h
(P.1.165)


3/ 2
0
2 3
2
( )
2
m
g E E
t
=
h
(P.1.166)

b) Koncentracija elektrona u provodnoj zoni metala odreena je izrazom

3/ 2 3/ 2
3/ 2 0
2 3 2 3
0
2 2 2
3
F
E
F
m
n EdE
t t
= =
)
h h
0
m
E (P.1.167)

odakle je
2/3 4/3 2
2/3
0
3
1.07eV
2
F
E n
m
t
= ~
h
(P.1.168)

Problem 1.25. Posmatrajmo neko vrsto telo koje se nalazi na vrlo niskoj temperaturi i
pretpostavimo da je zavisnost energije od talasnog vektora oblika:

( ) 2 cos( ) cos( )
x y
E k A k a k a ( = +

,
(P.1.169)

gde je gde je
,
/
x y
k t s a . a) Odrediti enegiju vrha i dna provodne zone b) Koliko iznosi
Fermi-jeva energija ako je provodna zona polupopunjena? c) Kako izgleda Fermi-jeva povrina
u dvodimenzionalnoj
x
k - ravni? d) Izraunati srednju vrednost energije elektrona u
polupunjenoj zoni.
y
k

Reenje: a) Minimalna vrednost izraza (P.1.169) dobija se kada je tj.
, i iznosi . Analogno, energija vrha provodne zone je i dobija
se kada je , odnosno
cos( ) cos( ) 1
x y
k a k a = =
max
4 E A = 0
x y
k k = =
min
4 E =
cos( )
x y
k a =
A
= cos( ) 1 k a ( ) , k a t t = a
,
.

b) Poto je provodna zona polupopunjena i materijal se nalazi na vrlo niskoj temperaturi, onda
je Fermi-jeva energija jednaka energiji sredine zone tj. ( )
min max
/ 2 0
F
E E E = + = .

c) Na osnovu prethodnog zakljuujemo da se Fermi-jeva povrina odreuje reavanjem
jednaine
104

2 cos( ) cos( ) 0
F x y
E A k a k a = + =
(P.1.170)

Gornji izraz moemo napisati u obliku:

( ) ( )
cos cos 0
2 2
x y x y
k k a k k a + | | | |
=
|
\ . \
|
.
(P.1.171)

ije reenje su
x y
k k
a
t
= . Odavde zakljuujemo da je Fermi-jeva povrina kvadrat ije su
stranice odreene sa

/
, za 0 /
/
x
y
x
k a
k
k a
t
t
t
+
= s
x
k a s
x
a k s s
(P.1.172a)

/
, za - / 0
/
x
y
x
k a
k
k a
t
t
t
+
=
(P.1.172b)

kao to je prikazano na Sl. P.1.12.

Sl. P.1.12 Izgled Fermi-jeve povrine (kvadrat oivien punom linijom). Isprekidanom linijom
prikazane su granice Brillouin-ove zone

d) Srednja vrednost energije elektrona u provodnoj zoni dobija se na sledei nain:

( )( )
( )( )
, ( )
x y
x y
x y x y
k k
x y
k k
E k k dk dk
E
dk dk
=
) )
) )
(P.1.173)

105

gde se integracija vri po popunjenim stanjima u Brillouin-ovoj zoni, tj. po onim stanjima koja
su ograniena Fermi-jevom povrinom. S obzirom na simetriju, integracija se moe izvriti po
prvom kvadrantu a rezultat pomnoiti sa 4. Prema tome, brojilac izraza (P.1.173) dobija oblik:

/ /
2
0 0
4
4 2 cos( ) cos( ) 8
x
x y
a k a
x y x y
k k
A k a k a dk dk
a
t t
= =
( + =
) )
A (P.1.174)

dok je izraz u imeniocu jednak

/ / 2
2
0 0
2
4
x
x y
a k a
x y
k k
dk dk
a
t t
t
= =
) )
= (P.1.175)

Konano, srednja vrednost energije iznosi

2
16A
E
t
= (P.1.176)

Problem 1.26. U kvazi-jednodimenzionalnom metalu energija elektrona u posmatranoj zoni se
moe priblino prikazati u obliku:

( ) 2 cos( )
x
E k A k a =
,
(P.1.177)

odnosno zavisi samo od jedne komponente talasnog vektora (
x
k ). a) Nai izraz za energetsku
gustinu stanja ako su konstante reetke u pravcu normalnom na kretanje elektrona oznaene sa
b i c, a a je konstanta reetke u pravcu kretanja elektrona. Skicirati dobijenu gustinu stanja. b)
Ako je i , kolika je koncentracija elektrona za polupopunjenu zonu. 2 a = 8 b c = =

Reenje: Gustina stanja u -prostoru vrstog tela data je izrazom (1.77) i iznosi: k
,

3
( )
8
V
g k
t
=
,
(P.1.178)

gde je V zapremina celog vrstog tela. Koncentracija elektrona dobija se na osnovu izraza (1.
97), vodei rauna da se radi o metalu, to daje

/ /
3
/ / ( ) ( )
1
4
y z
z y x x
k b k c
z y x
k c k b k k
n dk dk dk
bc
t t
t t
t t
= =
= =
=
) ) ) )
1
x
dk = (P.1.179)

gde granice integracije po
x
k zavise od popunjenih stanja. S druge strane, koncentracija
elektrona moe se izraziti preko energetske gustine stanja:

106

( )
2 ( )
E
n g E d =
)
E (P.1.180)

Izraz (3) moemo dalje napisati u obliku

( ) ( )
1 1 2
/
x
x
x k E
n dk
bc bc dE dk t t
= =
) )
dE (P.1.181)

U prethodnom izrazu faktor 2 potie od toga to pri integraciji po energiji treba uzeti u obzir da
intervalu energije (E, E dE + ) odgovara promena talasnog vektora u oblasti (
x
k ,
x x
k dk + ) ali i
(
x
k ,
x x
k dk + ), ( videti Problem 1.13). Na osnovu (P.1.177) imamo:

2
2
2
2 sin( ) 2 1 4
4
x
x
dE E
Aa k a Aa a A E
dk A
= = =
2
(P.1.182)

Na osnovu toga izraz (P.1.181) postaje
2
( )
2
4 E
dE
n
abc
A E
t
=
)
2
(P.1.183)

Poreenjem izraza (P.1.183) i (P.1.180) zakljuujemo da je broj stanja po jedinici energije i po
jedinici zapremine jednak:
2 2
1 1
( )
4
g E
abc
A E
t
=
(P.1.184)
to je ilustrovano na Sl. P.1.13.

Sl. P.1.13 Izgled energetske gustine stanja u posmatranoj zoni.
107

b) Koncentraciju elektrona moemo izraunati na osnovu izraza (P.1.179):

2 1
F
F
k
F
x
k
k
n dk
bc bc t t
= =
)
(P.1.185)

gde je Fermi-jev talasni vektor koji dobijamo reavanjem jednaine
F
k

( ) 2 cos( )
F F F
E k E A k a = = (P.1.186)

Poto je zona polupopunjena, a poloaj Fermi-jevog nivoa se kod metala ne menja znaajno sa
temperaturom, zakljuujemo da je ( )
max min
/ 2 0
F
E E E = +
max
2 E A
= jer su maksimalna i minimalna
energija u posmatranoj zoni jednake = ,
min
2 E A = . Zamenom u izraz (P.1.186)
dobijamo:
F
E

cos( ) 0 / 2
F F
k a k a t = = (P.1.187)

pa je koncentracija elektrona jednaka

21 3
1
7.81 10 cm n
abc
= = (P.1.188)

Isti rezultat bismo naravno dobili korienjem izraza (P.1.183):

0 0 0
2 2 2
1 2 1
2 2 2
arcsin( )
4 1 A
dE dt
n t
abc abc abc abc
A E t
t t t

= = =

) )
1
= (P.1.189)

Problem 1.27. Izraunati energiju donorskog stanja fosfora u energetskom procepu
germanijuma ako se koncentracija elektrona pri poveanju temperature sa na
povea za 19%.
1
150K T =
2
240K T =

Reenje: Kako se radi o oblasti relativno niskih temperatura, koncentracija elektrona moe se
odrediti na osnovu izraza (1.293):

( )
2
( )
2
c d
B
E E
k T c A
B N P
n e
= (P.1.190)

Ako zanemarimo zavisnost faktora
c
B od temperature (
3/ 2
c
B T ~ ), odnos koncentracija na
razliitim temperaturama moe se prikazati u obliku

108

2
1
2 1
( ) 1 1
2
( )
( )
c d
B
E E
k T T
T
T
n
e
n
| |
|
\
~
.
(P.1.191)

Energija donorskog nivoa prema tome glasi:

|
2 1
1 2
2 1
2
ln ( ) ( )
B
d c
T T
k TT
E E n n
T T
=
|
)
(P.1.192)


800 ln(1.19) 0.012eV
d c B c
E E k E = = (P.1.193)

Donorski nivo se u posmatranom sluaju nalazi 12meV ispod dna provodne zone.

Problem 1.28. Posmatrajmo neki nepoznati jednodimenzionalni kristal ija elektronska
struktura se sastoji od 2 relevantne zone od kojih je jedna sasvim popunjena, a druga sasvim
prazna, a mogu se opisati izrazom:

( ) (
2
( ) 2 cos( ) sin( )
2
E k t ka ka
= + A (P.1.194)

gde je eV, eV, a a je konstanta reetke i iznosi 1.22. a) Odrediti granice
posmatranih zona, kao i vrednost energetskog procepa izmeu njih b) Izraunati efektivu masu
elektrona na dnu popunjene zona i efektivnu masu upljina na vrhu popunjene zone.
2.5 t = 0.8 A =

Reenje: Na Sl. P.1.14 prikazan je profil posmatranih zona, a njihove granice se mogu odrediti
izjednaavanjm izvoda izraza (P.1.194) po k sa nulom:

( )
( ) ( ) 0
0
2 2
2 sin( ) cos( )
0
cos( ) sin( ) k k
k k
a t ka ka dE
dk
t ka ka
=
=
A
= =
+ A
(P.1.195)

odakle dobijamo

0 0 0 0
sin( ) cos( ) 0 0,
2
k a k a k k
a a
t t
= = v = (P.1.196)

gde je talasni vektor ekstremuma u okviru prve Brillouin-ove zone.
0
k

109

Sl. P.1.14 Zavisnost energije od talasnog vektora u posmatranim zonama.

Zamenom vrednosti parametara dobijamo da je

max 0
min 0
max 0
min 0
2 5eV, za 0, /
2 1.6eV, za / 2
2 1.6eV, za / 2
2 5eV, za 0, /
E t k
E k
E k
E t k
t
t
t
t
+
+
= = =
= A = =
= A = =
= = =
a
a
a
a
(P.1.197)

a vrednost energetskog procepa je

min max
3.2eV
g
E E E
+
= = (P.1.198)

b) Traene efektivne mase odrediemo dodatnim diferenciranjem izraza (P.1.195) po k, to
daje:

( )
( ) ( ) 0
2 2 2
2
2
2
0 0
2
cos( ) sin( ) k k
a t
d E
dk
t k a k a
=
A
=
+ A
2
(P.1.199)

odnosno

( ) ( )
( )
0
2 2
2
0 *
2 2 2
cos( ) sin( )
2
k k
t k a k a
m
a t
=
+ A
=
A
h
0
(P.1.200)

Efektivna masa elektrona na dnu popunjene zone iznosi:
110

( )
2
*
0
2 2 0
1.04 10 kg 1.14
2
k
t
m m
a t
=
= ~ =
A
h
30
(P.1.201)

a efektivna masa upljina na vrhu popunjene zone

( )
2
* * 31
0
2 2
2 2
3.32 10 kg 0.36
2
p
k k
a a
m m
a t
t t
= =
A
= = ~ =
A
h
m (P.1.202)

Problem 1.29. Pretpostavimo da se u dvodimenzionalnom kristalu zavisnost energije od
talasnog vektora u provodnoj zoni moe aproksimirati izrazom:

4
( ) E k Ak =
,
(P.1.203)

gde je A konstanta, a
2 2 2
x y
k k k = + . Izvesti izraz za energetsku gustinu stranja u provodnoj zoni.

Reenje: Koncentracija elektrona u dvodimenzionalnom kristalu data je izrazom:

2
( ) ( )
( )
2 1
( , ) ( , )
(2 )
1
( , )
s FD F k FD F
k k
FD F
E
N f E E dV f E E kdk
dk
f E E k dE
dE
t t
t
= =
=
) )
)
,
(P.1.204)

S druge strane, veza povrinske koncentracije i energetske gustine stanja glasi:

( )
2 ( , ) ( )
s FD F
E
N f E E g E =
)
dE (P.1.205)
na osnovu ega sledi

1 1
( )
2 8 4
k
g E
dE dk AE t t
= =
1
(P.1.206)

Problem 1.30. Pretpostavljajui da je disperziona relacija u kristalu neparabolina, oblika

| |
2 2
*
( ) 1 ( )
2 (0)
k
E k E k
m
o + =
h
(P.1.207)
gde je
2
*
2 2
0
1
(0)
k
d E
m
dk
=
=
h
. Izraunati brzinu elektrona u funkciji talasnog vektora . ( ) v k

Reenje: Brzina elektrona odreena je izrazom:
111

1
( )
dE
v k
dk
=
h
(P.1.208)

Diferenciranjem disperzione relacije (P.1.207) po talasnom vektoru dobijamo:

( )
2
*
1 2
(0)
dE k
E
dk m
o + =
h
(P.1.209)
odakle je

| |
*
( )
(0) 1 2 ( ) ( )
k
v k
m E k m o
=
+
h
*
k
E
=
h
(P.1.210)

gde smo uveli energetski zavisnu efektivnu masu | |
* *
( ) (0) 1 2 ( ) m E m E k o = + .

Problem 1.31. Posmatrati poluprovodnik koji se nalazi na temperaturi i za taj sluaj
izraunati:
0K T =
a) povrinsku koncentraciju elektrona, pretpostavljajui da je zavisnost energije od talasnog
vektora parabolina, sa efektivnom masom
*
m
b) srednju vrednost x-komponente brzine elektrona (usrednjenu po svim stanjima)
c) ponoviti izraunavanje povrinske koncentracije za proizvoljnu vrednost temperature

Reenje: a) Povrinska koncentracija elektrona u poluprovodniku odreena je izrazom:

2
( ) ( )
2 1
( , ) ( , )
(2 )
s FD F k FD F
k k
N f E E dV f E E kdk
t t
= =
) )
,
(P.1.211)

Na temperaturi i za sluaj paraboline disperzione relacije u obliku ,
prethodni izraz se svodi na
0K T =
2 2 *
( ) / 2 E k k m = h

* *
2
0
F
E
F
s
m E m
N dE
2
t t
= =
)
h h
(P.1.212)

gde smo Fermi-Dirac-ovu funkciju raspodele na 0K zamenili sa Heaviside-ovom step
funkcijom . ( )
F
h E E

b) Brzina elektrona u x-pravcu glasi:

2
*
1
x
x
x
k E
v
k m
c
= =
c
h
h
(P.1.213)
112

Prelaskom na polarne koordinate dobijamo
* 2
cos 2 / cos
x
k k m E u u = = h , pa prethodni izraz
postaje

*
2
( , ) cos
x
E
v E
m
u u = (P.1.214)

a srednja vrednost iznosi

2
0 0
* * 2
0 0
cos
2 2 4
3 3
F
F
E
E F
4
x F E
E
E dEd
E
v v
m m
dEd
t
u
t
u
u u
t t
u
= =
= =
= =
) )
) )
= (P.1.215)
gde je
*
2 /
F F
v E = m .

c) Na proizvoljnoj temperaturi, povrinska koncentracija elektrona izraunava se na osnovu
izraza:

* * *
( )
2 2 2
( ) 0
( , ) ln 1
1
F B
F
B
E k T B
s FD F E E
E k T
m k T m m dE
N f E E dE e
e
t t t
( = = = +

+
) )
h h h
(P.1.216)

Problem 1.32. Za poluprovodnik sa sporopromenljivom efektivnom masom izvesti
jednainu kretanja elektrona u k-prostoru analognu onoj koja vai za sluaj kada je efektivna
masa konstantna:
*
( ) m x

( ) ( )
c
x
dE x d k
F
dt dx
= =
h
(P.1.217)

gde
x
F oznaava silu u pravcu x-ose, a je dno provodne zone. ( )
c
E x

Reenje: Ukupna energija elektrona jednaka je zbiru kinetike i potencijalne energije:

2 2
*
( , ) ( )
2 ( )
tot c
k
E k x E x
m x
= +
h
(P.1.218)

pa je
113

2 2
*
( , )
1
2
c
x
dE k x E dk E dx
dt k dt x dt
dE dk k d dx dx
v
dt dx m dt dx dt
c c
= +
c c
| |
= + +
|
\ .
h
h
(P.1.219)

Poto se ukupna energija odrava sa vremenom, imamo

2 2
*
( , ) ( ) 1
0
2
c
dE dE k x d k k d
dt dt dx m dx
| |
= =
|
\ .
h h
(P.1.220)

odakle dobijamo traenu jednainu kretanja u obliku

2 2
*
( )
2
c
dE d k d k
dt dx m dx
| |
=
|
\ .
h h
(P.1.221)

Ovaj primer je od znaaja za poluprovodnike heterostrukture kod kojih efektivna masa sporo
varira sa koordinatom.

Problem 1.33. Za trodimenzionalni elektronski gas izraunati srednju vrednost kinetike
energije po jednom elektronu u sluaju totalne nedegeneracije i paraboline zavisnosti energije
od talasnog vektora, sa izotropnom efektivnom masom. Ponoviti proraun za odgovarajui
dvodimenzionalni elektronski gas.
Reenje: Srednju vrednost kinetike energije po jednom elektronu odreujemo na sledei
nain:

( )
3
0
3
5/ 2
3/ 2
*
3/ 2
2 3 2 3
0
2 ( ) ( , )
2 1 2
(5 / 2)
F
F B
B B
D FD F
D
E
E E k T
B k T k T
g E f E E EdE
E
n
m k T e
e e E dE
n n t t
=
~ =
)
)
h h
I
(P.1.222)

Koncentracija elektrona u ovom sluaju prema (1.156) iznosi

3/ 2
*
2
2
2
F
B
E
k T B
m k T
n
t
| |
=
|
\ .
h
e (P.1.223)
pa je

3
3
2
D B
E k = T (P.1.224)
114

Za dvodimenzionalni elektronski gas pod istim uslovima imamo:

2
0
2
2 ( ) ( , )
D FD F
D
s
g E f E E EdE
E
n
=
)
(P.1.225)

gde je
s
n povrinska koncentracija elektrona, a je odgovarajua gustina stanja. Poto
je
2
( )
D
g E

*
2 2
0 0 0
2 1
( , ) ( , )
(2 )
F
B
x y
E
k T
s FD F x y FD F
k k k
m
n f E E dk dk f E E kdk e
t t

= = =
= =
) ) )
h t
~ (P.1.226)

a odatle sledi i

*
2 2
1
( )
2 2
D
kdk m
g E
dE t t
= =
h
(P.1.227)

izraz (P.1.225) dobija oblik:

*
2
0
2
F
B B
E E
k T k T
D
s
m
e e EdE
E
n
t
=
)
h
B
k T =
m
(P.1.228)

Problem 1.34. Koncentracija elektrona u sopstvenom poluprovodniku na temperaturi od 400 K
iznosi . Odrediti vrednost efektivne mase upljina ako je efektivna masa
elektrona , gde je masa slobodnog elektrona. Poznato je da se irina
energetskog procepa menja sa temperaturom po linearnom zakonu
15 -3
1.38 10 cm
0
0.4
n
m =
0
m
( )
g
E T a bT = , gde je
, . 0.785eV 4 1 = a =
4
eV/ b K
0

Reenje: Koncentracija elektrona u sopstvenom poluprovodniku odreena je izrazom (1.241):

( )
3/ 2
3/ 4
2
2
2
2
g
B
n
E
k T B
i p
k T
n m m
h
t
| |
=
|
\ .
e (P.1.229)

Odavde se moe izraziti efektivna masa upljina u obliku

2 4/3 2( )
2
3
1
2 2
B
a bT
k T i
p
n B
n h
m
m k T t
| | | |
=
| |
\ . \ .
e (P.1.230)
115

Zamenom brojnih vrednosti dobijamo

0
0.52
p
m ~ m
a
(P.1.231)

Problem 1.35. Razmotriti sluaj jednodimenzionalnog periodinog potencijala koji se
sastoji od niza identinih potencijalnih barijera , irine a, centriranih u takama
( ) U z
( ) V z z n =
gde je n ceo broj. Pojedinana barijera ima opti oblik kao to je prikazano na Sl. P.1.15,
i moe se okarakterisati amplitudom transmisije i refleksije za elektrone ija je
energija , koji nailaze na nju.
( ) V z
( t k) ( ) r k
2 2
/ 2 E k = h m

Sl. P.1.15 Profil pojedinane barijere izdvojene iz periodinog potencijala

a) Za sluaj izolovane barijere napisati opti oblik talasnih funkcija za elektrone energije
2 2
/ 2 E k = h m koji nailaze na nju.

b) Nai vezu energije i talasnog vektora elektrona u periodinom potencijalu
. Pokazati da se za slobodan elektron ( ( ) ( )
n
n
U z V z na
=
=
= +
_
0 V = ) dobija ispravan rezultat.

c) Koristei osnovne osobine koeficijenata t i r, pokazati da Bloch-ovi talasi egzistiraju samo u
odgovarajuim energetskim zonama

Reenje: a) Talasna funkcija elektrona energije E, koji nailazi s leve strane barijere prikazane
na Sl. P.1.15, moe se prikazati u obliku:

, / 2
( )
, / 2
ikz ikz
L
L
ikz
L
e r e z a
z
t e z a
+ s
>
(P.1.232)

gde je
2
2 / k mE = h . Talasna funkcija elektrona iste energije koji nailazi na barijeru s desne
strane moe se opisati izrazom:
116

, / 2
( )
, / 2
ikz ikz
D
D
ikz
D
e r e z a
z
t e z a
+ >
(P.1.233)

Ukoliko barijera nije simetrina, amplitude transmisije i
L
t
D
t e u optem sluaju biti
razliite, a isto vai i za i
L
r
D
r . Opte reenje za talasnu funkciju dato je linearnom
kombinacijom
L
i
D
:

( ) ( ) ( )
L D
z A z B z = + (P.1.234)

gde su A i B konstante. Unutar barijere / 2 / 2 a z a < < , talasna funkcija dobija se reavanjem
Schrdinger-ove jednaine:

2 2
2
( )
( ) ( ) ( ),
2 2
d z a
V z z E z z
m dz
+
+ + = + <
h
2
a
< (P.1.235)

b) Ukoliko imamo periodini potencijal u obliku tj. niz barijera koje se
meusobno dodiruju, kao na Sl. P.1.16, Hamiltonian u oblasti
( ) ( )
n
n
U z V z na
=
=
= +
_
/ 2 a z / 2 a < < bie identian
kao kod pojedinane barijere, a reenje u ostatku strukture odrediemo uz pomo Bloch-ove
teoreme:

( ) (
ika
z a e z) + =

(P.1.236a)
'( ) '( )
ika
z a e z + =

(P.1.236b)
gde je k konstanta koja igra ulogu talasnog vektora elektrona u periodinom potencijalu, a
funkcija
( ) z je data izrazom (P.1.234).

Sl. P.1.16 Periodini potencijal sastavljen od niza barijera centriranih u takama z = na

Na osnovu toga, za imamo: / 2 z a =

| | ( / 2) ( / 2) ( / 2) ( / 2)
ika
L D L D
A a B a e A a B a + = +
(P.1.237a)

117

| | '( / 2) '( / 2) '( / 2) '( / 2)
ika
L D L D
A a B a e A a B a + = +
(P.1.237b)

odnosno,

( )
1 1
ika ika ika ika ika ika
L L D D
A t e e r e B r e t e e
(
+ + + =

0
(
0
(
(P.1.238a)

( )
1 1
ika ika ika ika ika ika
L L D D
A t e e r e B r e t e e
(
+ + + =

(P.1.238b)

Sabiranjem i oduzimanje prethodna dva izraza dobijamo:

( )
0
ika ika ika
L D
A t e e Br e +
= (P.1.239a)

( )
1
ika ika ika ika
L D
Ar e e B t e e +
0 =
m
t
(P.1.239b)

Da bi ovaj sistem jednaina imao netrivijalna reenja njegova determinanta mora biti jednaka
nuli, to daje:

( )
ika ika ika ika
L D L D L D
t t r r e e t e t e

+ = +
(P.1.240)

Prethodni izraz daje vezu izmeu energije elektrona i talasnog vektora u kristalu
.
2 2
/2 E k = h
k

Ako pretpostavimo da je barijera simetrina, to je kod kristala obino ispunjeno, tada imamo
, , . U tom sluaju izraz (P.1.240) dobija oblik: ( ) ( ) V z V z =
L D
r r r = =
L D
t t = =

( )
2 2
2 cos( )
ika ika
t r e e t ka
+ =

(P.1.241)

Ukoliko je elektrona slobodan ( ), tada je 0 V = 0 r = , 1 t = pa (P.1.241) postaje

cos( ) cos( ) ka ka =

(P.1.242)

odnosno
k k =

(P.1.243)

to je ispravan rezultat jer za slobodan elektron veza energije i talasnog vektora treba da ima
oblik
2 2
( ) / 2 E k k =

h m.

c) Pretpostavimo da elektron nailazi s leve strane ne izolovanu barijeru (koju emo smatrati
simetrinom) i da smo njegovu talasnu fukciju u oblastima van barijere prikazali izrazom
118

(P.1.232) prilagoenim za simetrian sluaj. Poto u stacionarnom stanju gustina struje
verovatnoe
(
*
2
' '
i
m
J =
h
,
)
*
mora biti prostorno konstanta, primena ovog uslova na
oblasti i daje: / 2 z a s / 2 z a >

( ) ( )
* * * *
2 2
' ' ' '
a L L L L L L L L
z z

a
s >
= (P.1.234a)
2
1 r t =
2
(P.1.234b)

to je i oekivano zbog odranja energije.

Posmatrajmo sada dva elektrona iste energije koji istovremeno nailaze na barijeru, jedan s leve
a drugi sa desne strane. U tom sluaju ukupna gustina struje verovatnoe je jednaka nuli, to
primenjeno na oblast daje: / 2 z a s

( ) ( ) ( )( )
* *
2
' ' '
L D L D L D L D a
z

s
(
+ + + +

0 = (P.1.235)
odakle sledi

2 2
* *
1 r t r t t r 0 = (P.1.236)

Na osnovu (P.1.234b) zakljuujemo da je

* * *
2Re( ) 0 r t t r r t = = (P.1.237)

to znai da mora biti isto imaginaran broj. Napisaemo koeficijente r i t u obliku:
*
r t

i
t t e
o
= ,
i
r i r e
o
= (P.1.238)

ime je zadovoljen uslov (P.1.237). Zamenom i izraz (P.1.241) koji vai za periodian
potencijal dobijamo:

cos( )
cos( )
ka
ka
t
o +
=

(P.1.239)

Poto je 1 t s , u odreenim opsezima energija emo na levoj strani izraza (P.1.239) imati
( ) cos( )/ | | 1 f k ka t o = +
> , a s druge strane, vrednost je za realne vrednosti

ograniena na interval [ 1 pa je oigledno da e te vrednosti energije pripadati zabranjenim
zonama u kojima Bloch-ovi talasi ne mogu da se prostiru. Tipian izgled funkcije
cos( ) ka
( )
,1]
f k
prikazan je na Sl. P.1.17, gde osenene oblasti odgovaraju zabranjenim zonama.

119

Sl. P.1.17 Opti oblik funkcije f(k) koju predstavlja leva strana izraza (P.1.239)

Problem 1.36. Za Kronig-Penney-jev -model polubeskonane jednodimenzionalne kristalne
reetke ograniene konstantnim potencijalom , nai jednainu iz koje se dobijaju energije
povrinskih (tamovskih) stanja.
0
U

Reenje: Posmatrajmo profil potencijalne energije prikazan na Sl. P.1.17, koji odgovara
opisanom modelu. Reenje Schrdinger-ove jednaine u oblasti konstantnog potencijala, na
energijama , ima oblik:
0
0 E U s s

( ) , 0
z
z Ae z
k
+ = > (P.1.240)

gde je
2
0
2 ( ) / m U E k = h .

Sl. P.1.17 Profil potencijalne energija kod polubeskonanog Kronig-Penney-jevog -modela
120

U prvoj potencijalnoj jami levo od barijere, reenje moemo predstaviti u formi:

2
2
( ) , , 0
i z i z mE
z Ae Be a z
| |
|
+ = + = s <
h
(P.1.241)

U taki talasna funkcija i njen prvi izvod moraju biti neprekidni, na osnovu ega
dobijamo sledee relacije izmeu konstantni A, B, i C:
0 z =

A B C + = (P.1.242a)
( ) i A B C | k = (P.1.242b)

U periodinom delu potencijala (za 0 z < ), na osnovu Bloch-ove teoreme reenje Schrdinger-
ove jednaine ima opti oblik , gde vodimo rauna da reenje traimo na
energijama iz zabranjenih zona (poto se radi o povrinskim stanjima), pa je talasni vektor k
kompleksna veliina ( , ). Prema tome, funkcija (P.1.241) ispunjava
periodine granine uslove: . Ove uslove primeniemo u taki
, to daje:
( ) z u

+ =
I I
k
( )
k
z a + +
( )
ikz
k k
z e
ik + 0 >
( ) z
= +
R
k k =
ika
k
e
z a
=

(0 ) ( ) ( )
ika ika
a e a e
+
+ = + = +
(P.1.243)
odnosno

( )
ika i a i a
C e Ae Be
| |
= + (P.1.244)

Determinantu sistema jednaina (P.1.242a), (P.1.242b) i (P.1.244) po nepoznatim konstantama
izjednaiemo sa nulom, kako bi dobili netrivijalna reenja:

1 1 1
0
i a i a ika
i i
e e e
| |
| | k
(P.1.245)

to daje

sin
cos
ika
a
e a
k |
|
|
= + (P.1.246)

S druge strane, veza izmeu energije i talasnog vektora za Kronig-Penney-jev -model data je
izrazom (P.1.31):

sin( )
cos( ) cos( )
a
P a
a
ka
|
|
|
+ = (P.1.247)

121

Kombinovanjem jednaina (P.1.246) i (P.1.247) moemo eliminisati talasni vektor, ime
dolazimo do traene jednaine koja odreuje energije povrinskih stanja:

( )
2
2 2
cot( )
2
a
a a
P
a k | k | | + = (P.1.248)

Problem 1.37. Izvesti izraz za izraunavanje koncentracije elektrona u vrstom telu za sluaj
kada je zavisnost energije od talasnog vektora opisana Kane-ovom relacijom:

2 2
1
2 (0)
g
k
W
m W
| |
= +
\ .
h W
|
|
(P.1.249)

gde je W energija elektrona izraena u odnosu na dno provodne zone,
g
W je energetski
procep, a . Smatrati da su ispunjeni uslovi totalne degeneracije. Takoe
odrediti prividnu masu gustine stanja u ovom sluaju.
(0) ( 0) m m k = =

Reenje: Koncentraciju elektrona izraunavamo na osnovu izraza

3
( ),
3
( )
2
( )
(2 )
k
FD F
k
n f W W
t
=
)
,
,
d k (P.1.250)

Poto u posmatranom sluaju energija zavisi samo od modula talasnog vektora, integraciju je
najjednostavnije obaviti u sfernom koordinatnom sistemu:

2
2
( ),
3
0 0 0
2
( ),
2
0
2
( ) sin
(2 )
1
( )
k
FD F
k
k
FD F
n f W W k d
f W W k dk
t t
u
d dk u u
t
= = =
=
=
) ) )
)
(P.1.251)

S druge strane, koncentracija elektrona moe se izraunati i preko energetske gustine stanja

( ),
0
2 ( ) ( ) k
FD F
W
n g W f W W d
=
=
)
W (P.1.252)

Poreenjem izraza (P.1.251) i (P.1.252) zakljuujemo da se energetska gustina stanja moe
izraziti u formi:

2
2
1
( )
2
k dk
g W
dW t
= (P.1.253)
122

Na osnovu Kane-ove relacije (P.1.249) dobijamo:

3/ 2
2 3
2
( ) (0) 1 1
2
g g
W
g W m W
W W t
| | |
= + |
|
\ . \
h
2W
|
+ |
|
.
(P.1.254)

U sluaju potpune degeneracije, izraz (P.1.252) dobija oblik:

( ) ( )
( ),
0
3/ 2
2 3
0
2 ( ) ( )
2
(0) 1 1 2
F
F
W
k
FD F
W
W
g g
W
n g W f W W dW
m W W W W W dW
t
=
=
=
= + +
)
)
h
(P.1.255)

Prethodni izraz napisaemo u formi sume dva integrala od kojih emo prvi reavati
parcijalnom integracijom:

|
3/ 2
1 2 2 3
2
(0) n m I
t
=
h
| I + (P.1.256a)

( ) ( ) ( )
3/ 2
3/ 2 3/ 2 2
1 3
0
0 0
1
1 1 1
F F
F
g g g
W W
W
W W W
W W W
g W W
I W dW W W
W
= =
(
= + = + +

) )
dW (P.1.256b)

( )
3/ 2
2
0
1
1
F
g
W
W
W
g W
I W dW
W
=
= +
)
(P.1.256c)

Na osnovu toga, koncentracija elektrona u provodnoj zoni postaje jednaka:

3/ 2
3/ 2 3/ 2
2 3
2 2
(0) 1
3
F
F
g
W
n m W
W t
| |
= + |
|
\ .
h
(P.1.257)

Prividnu masu gustine stanja odrediemo poreenjem sa izrazom za koncentracije elektrona
(1.166), koji se dobija u sluaju kada je zavisnost energije od talasnog vektora parabolina
( )
2 2 *
( ) / 2 W k k m = h

3/ 2 3/ 2
2 3
2 2
3
n
g F
n m W
t
=
h
(P.1.258)


123

(0) 1
n
F
g
g
W
m m
W
| |
= +
\ .
|
|
(P.1.259)

Kane-ov oblik disperzione relacije daje taniju zavisnost energije od talasnog vektora (u
odnosu na najjednostaviju parabolinu aproksimaciju), za poluprovodnike na bazi III-V
jedinjenja, s obzirom da uzima u obzir interakciju provodne i valentne zone. Oigledno je da su
razlike izmeu odgovarajuih izraza vee ukoliko je energetski procep manji (zamenom
u Kane-ovoj relaciji prelazimo na parabolinu aproksimaciju).
g
W

Problem 1.38. Disperziona relacija za elektrone u provodnoj zoni se za male vrednosti energija
moe prikazati u obliku:
(
2 2
2 2
( ) 1
2 (0)
k
W k k
m
=
h
)
(P.1.260)

gde je konstanta neparabolinosti, a (0) ( 0) m m k = = . Izvesti izraz za polazei od opteg
oblika Kane-ove relacije (P.1.249) i aproksimirajui ga za male vrednosti talasnog vektora.
Nai vezu izmeu koncentracije elektrona i Fermi-jevog nivoa u ovom sluaju.

Reenje: Na osnovu Kane-ovom relacije (1 iz preth. primera) dobijamo sledeu kvadratnu
jednainu po energiji:

2 2
2
0
2 (0)
g
g
k W
W WW
m
+
h
= (P.1.261)

ije reenje glasi:

2 2
2
1 1
2 (
g
g
W
k
W
W m
| |
= + +
\ .
h
0)
|
|
(P.1.262)

Ovaj izraz razviemo u red u okolini take 0 k = , u kome emo zadrati lanove zakljuno sa
:
4
k
2 2 2 2
1
2 (0) 2 (0)
g
k k
W
m W m
| |
~
\ .
h h
|
|
(P.1.263)

Poreenjem sa izrazom (P.1.260) zakljuujemo da konstanta neparabolinosti iznosi:
2
2 (0
g
W m
=
h
)
(P.1.264)

Poto smo disperzionu relaciju (P.1.260) izveli iz opteg oblika Kane-ove relacije,
124

aproksimirajui ga za male vrednosti k, tj. W, onda i gustinu stanja po energiji moemo dobiti
iz odgovarajueg optijeg izraza (P.1.254):

3/ 2
2 3
2
( ) (0) 1 1
2
g g
W
g W m W
W W t
| | |
= + |
|
\ . \
h
2W
|
+ |
|
.
(P.1.265)

koji za male vrednosti energije dobija oblik:

3/ 2
2 3
3/ 2 2
2 3 2
2 (0) 2
( ) 1 1
2 2
2 (0) 5
1
2 2
g g
g g
m W
g W W
W W
m W W
W
W W
t
t
| ||
= + + |
|
\ .\
~ + +
.
h
h
W
|
+ |
|
.
0
| |
|
|
\ .
(P.1.266)

Zamenom konstante neparabolinosti (P.1.264) dobijamo:

3/ 2
2 3 2
2 (0) 5 (0)
( ) 1
2
m m
g W W W
t
|
= +
\ . h h
|
|
(P.1.267)

to moemo zapisati u formi:

1/ 2 3/ 2
1 2
( ) g W CW C W = + (P.1.268)

gde su konstante
3/ 2 5/ 2
1 2 2 3 2 5
2 (0) 5 2 (0)
,
2 2
m
C C
t t
= =
h h
m
)
(P.1.269)

Koncentracija elektrona jednaka je:

,
0
1/ 2 3/ 2
, ,
1 2
0 0
2 ( ) ( )
2 ( ) 2 (
FD F
W
FD F FD F
W W
n g W f W W dW
C W f W W dW C W f W W dW
=

= =
=
= +
)
) )
(P.1.270)

Uvoenjem bezdimenzionalnih promenljivih /
B
x W k T i /
F B
W k T q dobijamo:

3/ 2 1/ 2 5/ 2 3/ 2
, ,
1 2
0 0
2 ( ) ( ) 2 ( ) ( )
B FD B FD
x x
n C k T x f x dx C k T x f x d q q

= =
= +
) )
x (P.1.271)
125

to se na osnovu (1.151) moe zapisati preko Fermi-jevih integrala:

3/ 2 5/ 2
1 1/ 2 2 3/ 2
2 ( ) ( ) 2 ( ) ( )
B B
n C k T F C k T F q q = + (P.1.272)

Ukoliko uvedemo i efektivni broj stanja provodne zone
3/ 2
2
(0)
2
2
B
c
m k T
B
t
|
=
\ . h
|
|
, dobijamo

1/ 2 3/ 2 2
1
2 5 (0)
( ) ( ) ( )
( 0)
c B
m
n B F k T F
n n
q q
t
(
= +
(

= = +
h
(P.1.273)

Vidimo da se koncentracija moe izraziti u formi zbira vrednosti
0
( 0 n n ) = = koja se dobija u
parabolinoj aproksimaciji i dodatka koji je direktno srazmeran konstanti neparabolinosti
1
n
.

Problem 1.39. Odrediti relaciju izmeu povrinske koncentracije elektrona
s
N i Fermi-jevog
nivoa u dvodimenzionalnom elektronskom gasu, ako je zavisnost energije od talasnog
vektora
F
W
( , )
x y
k k k =
,
parabolina, sa izotropnom efektivnom masom (
2 2
k h
*
( ) 2m = W k ) .

Reenje: Povrinska koncentracija elektrona data je izrazom:

2
( ),
2
( )
2
( )
(2 )
k
s FD F
k
N f W W
t
=
)
,
,
d k (P.1.274)

Poto energija zavisi samo od modula talasnog vektora, najjednostavnije je da se integracija
izvri u polarnim koordinatama, pa je:

2
( ),
2
0 0
( ),
0
1
( )
2
1
( )
k
s FD F
k
k
FD F
N f W W k
f W W kdk
t
d dk
t
t
= =
=
=
) )
)
(P.1.275)

Ako povrinsku koncentraciju izraunavamo uz pomo dvodimenzionalne gustine stanja po
jedinici energije imamo:
2
( )
D
g W
,
2
0
2 ( ) ( )
s D FD F
W
N g W f W W d
=
=
)
W (P.1.276)

pa poreenjem sa izrazom (P.1.275) zakljuujemo da je:
126

2
1
( )
2
D
kdk
g W
dW t
= (P.1.277)

to se u sluaju paraboline zavisnosti energije od talasnog vektora svodi na:

*
2 2
( )
2
D
m
g W
t
=
h
(P.1.278)

Vidimo da je energetska gustina stanja u posmatranom primeru zapravo konstantna tj. ne zavisi
od energije. Na osnovu izraza (P.1.276), povrinska koncentracija je dalje jednaka:

*
( )/ 2
0
1
F B
s W W k T
m dW
N
e t
=
+
)
h
(P.1.279)

Uvoenjem smene dobijamo:
( )/
F B
W W k T
t e

=

* *
2 2
0
ln 1
1 2
WF
k T B
F
B
W
e
k T B B
s
m k T m k T dt
N
t t t
| |
= =
+
\ .
)
h h
e + |
|
(P.1.280)

Problem 1.40. Odrediti energetsku gustinu stanja i relaciju izmeu povrinske koncentracije
elektrona
s
N i Fermi-jevog nivoa u dvodimenzionalnom elektronskom gasu, ako je
zavisnost energije od talasnog vektora
F
W
( , )
x y
k k k =
,
data Kane-ovom relacijom
(
2 2
)
2 (0)
1
g
k
W W W
m
h
= + . Smatrati da je degeneracija potpuna, tj. da se moe uzeti ( ) 1
FD
f W = ,
za W i , za W . Uporeujui dobijeni izraz za povrinsku koncentraciju
sa rezultatom koji se dobija kada je zavisnost isto parabolina sa konstantnom
efektivnom masom (
F
W s ( ) 0
FD
f W =
*
m
F
W >
( ) W k
2 2 *
2m ( ) W k k = h ), uz nepromenjene ostale uslove, izraziti u
funkciji , i
*
m
(0) m
F
W
g
W .

Reenje: Kao to je pokazano u prethodnom primeru, gustina stanja po jedinici energije kod
dvodimenzionalnog elektronskog gasa ima oblik:

2
1
( )
2
D
kdk
g W
dW t
= (P.1.281)

to u sluaju kada je veza W i k data Kane-ovom relacijom iznosi:

2 2
(0) 2
( ) 1
2
D
g
m
g W
W t
W
(
= +
(
(

h
(P.1.282)
127

Povrinska koncentracija, u aproksimaciji totalne degeneracije, jednaka je

( )
2 2
0
(0) (0)
1 2 1
F
W
F
s g F
g
W m m
N W W dW W
W t t
| |
= + = +
\ .
)
h h
|
|
(P.1.283)

Kada je zavisnost energije od talasnog vektora isto parabolina, sa konstantnom efektivnom
masom, energetska gustina stanja iznosi:

*
2 2
( )
2
D
m
g W
t
=
h
(P.1.284)
a povrinska koncentracija
* *
2
0
F
W
2 s F
m m
N dW
t t
= =
)
h h
W (P.1.285)

Poreenjem izraza (P.1.285) i (P.1.283) zakljuujemo da je

*
(0) 1
F
g
W
m m
W
| |
= +
\ .
|
|
(P.1.286)

to je identino rezultatu (P.1.259) koji smo dobili u trodimenzionalnom sluaju.

Problem 1.41. Odrediti priblian izraz za koncentraciju elektrona u metalu, koristei
adekvatan razvoj Fermi Dirac-ovog integrala. Postupak sprovesti pretpostavljajui da je
zavisnost energije od talasnog vektora parabolina. Takoe, nai priblian izraz za promenu
Fermi-jevog nivoa sa temperaturom smatrajui da je pri tome tokoncentracija elektrona u
metalu konstantna.

Reenje: Polazimo od opteg oblika izraza za koncentraciju (1.148), za sluaj kada je
disperziona relacija parabolina:
1/ 2 1/ 2
0
2
( ), ( )
1
c x
x
n B F F
e
q
q q
t
= =
+
)
dx (P.1.287)

gde je /
B
x W k T = , /
F B
W k T q = . Kod metala, Fermi-jev nivo se nalazi u provodnoj zoni
( 0 ), a funkcija raspodele
F
W
F
W > ( , )
FD F
f W W
/
FD
se moe aproksimirati odskonom funkcijom u
okolini , dok je njen izvod
F
W f W c c oblika Dirac-ove delta-funkcije ( ( )
F
W W o ~ ), kao
to je prikazano na Sl. P.1.17. Zbog toga je zgodno da uvedemo promenljvih u obliku
y x q = , to daje
1/ 2
( )
1
y
y
F
e
q
q
q
+
=
+
)
dy (P.1.288)
128

Sl. P.1.18 Fermi-Dirac-ova funkcija i njen izvod po energiji kod metala

Parcijalnom integracijom gornjeg izraza dobijamo:

( )
3/ 2
1/ 2
2
( )
3 1
y
y
F
e
q
q
q
+
=
+
( )
0
3/ 2
2
2
3 ( 1)
y
y
y e
dy
e
q
q
+
+
+
)
(P.1.289)

Da bi pojednostavili reavanje integrala (P.1.289), donju granicu q emo zameniti sa , to
je opravdano uzevi u obzir da je vrednost podintegralne funkcije znaajna samo u okolini
. 0 y =
( )
3/ 2
1/ 2 2
2
( )
3 ( 1)
y
y
y e
F
e
q
q
+
~
+
)
dy (P.1.290)

Faktor podintegralne funkcije razviemo u red u okolini ( )
3/ 2
y q + 0 y = , to daje

3/ 2 1/ 2 1/ 2 2
1/ 2 2
2 3 3
( )
3 ( 1) 2 8
y
y
e
F y
e
q q q q
y dy
(
~ + + +
(
+
)
. (P.1.291)

Zadraemo prva tri lana u razvoju, ime dobijamo tri analitiki reiva integrala

2
3/ 2 1/ 2 1/ 2
1/ 2 2 2
2
3/ 2 1/ 2
2 1
( )
3 ( 1) ( 1) 4 ( 1)
2
3 12
y y
y y
e dy e ydy e y dy
F
e e e
q q q q
t
q q

~ + +
+ +
= +
) ) ) 2
y
y
+
(P.1.292)

Priblian izraz za koncentraciju elektrona, prema tome, glasi:

129

3/ 2 2
2
4
1
8 3
F
c
B F
W k
n B
k T W
t
t
B
T
(
| | | |
( ~ +
| |
( \ . \ .

(P.1.293)

Na temperaturi , izraz (P.1.293) dobija oblik: 0K T =

0
3/ 2 3/ 2
2 3
2 2
3
n
g F
n m W
t
~
h
(P.1.294)

gde je , pa prema tome moemo pisati:
0
( 0
F F
W W T = = )

0
2
2
3/ 2 3/ 2
1
8
B
F F
F
k T
W W
W
t
(
| |
( ~ +
|
( \ .

(P.1.295)

Poto kod metala Fermi-jev nivo ima veliku vrednost, moemo smatrati da je ispunjen uslov
, pa se prethodni izraz moe aproksimirati na sledei nain: /
F B
W k T >1

0
2/3
2 2
2 2
1 1
8 1
B
F F F
F F
k T k T
W W W
W W
t t
( (
| | | |
( = + ~ +
| |
( ( \ . \ .

2
B
( (P.1.296)

Na osnovu toga dobijamo kvadratnu jednainu po u obliku
F
W

( )
0
2
2
2
0
12
F F F B
W W W k T
t
+ = (P.1.297)

ija su reenja:

( ) ( )
0 0
0 0
2 2
2 2
2
1 1 1 1
2 3 2 6
F F B
F
F F
W W k T k T
W
W W
t t
| |
2
B
( | |
|
( = ~
|
|
|
(
\ .
\ .
(P.1.298)

U gornjem izrazu dolazi u obzir samo znak + (poto bi u suprotnom dobili , to je
nemogue), pa konano imamo:
0
F
W ~

( )
0
0
2
2
2
( ) 1
12
B
F F
F
k T
W T W
W
t
| |
~
\ .
|
|
(P.1.299)

130

Problem 1.42. Primenjujui zakon o dejstvu generalisanih masa (pravilo o prelasku sa jednog
energetskog nivoa na drugi) koji glasi:

( ) ( )
( ) ( )
fin inic
B
E E
inic fin k T
fin inic
Za Pr
e
Za Pr
= (P.1.300)

gde je: - koncentracija zauzetih stanja na inicijalnom nivou (sa koga se vri prelaz)
inic
Za) (
- koncentracija zauzetih stanja na finalnom nivou (na koji se vri prelaz)
fin
Za) (
/
( )
inic fin
Pr - koncentracija nezauzetih (praznih) stanja
izraunati faktor spinske degeneracije za donorski nivo.

Reenje: Posmatraemo samo prelaze izmeu provodne zone i donorskog nivoa, kao to je
prikazano na Sl. P.1.19, i primeniemo zakon o dejstvu generalisanih masa (P.1.300) u tom
sluaju. U stanju termodinamike ravnotee, brzine prelaza izmeu provodne zone (koju
reprezentujemo energijom dna ) i donorskog nivoa , moraju biti jednake u oba smera,
pa izbor inicijalnog i finalnog stanja u formuli (P.1.300) ne utie na rezultat.
c
E
d
E

Neka je ,
inic d
E E =
fin c
E E = . U tom sluaju veliina predstavlja koncentraciju
elektrona na donorskom nivou koja iznosi:
inic
Za) (

( ) ( )
d
inic d D d
Za n N f E = = (P.1.301)

gde je
D
N koncentracija donorskih primesa, a
d
f je funkcija koju treba odrediti i ija vrednost
(
d
)
d
f E daje verovatnou da je donorski nivo zauzet elektronom (tj. da atom donora nije
jonizovan).
d
E

Sl. P.1.19 Ilustracija razmene elektrona izmeu donorskog nivoa i provodne zone

131

S druge strane imamo:

( )
F c
B
E E
k T
fin c
Za n B e
= = (P.1.302)

Broj praznih stanja u provodnoj zoni dobijamo kada od efektivnog broja stanja
c
B (za
), oduzmemo broj zauzetih stanja, tj.
F
E E =
c

( ) 1
F c
B
E E
k T
fin c c
Pr B n B e
(
= = (
(

(P.1.303)

Poto je kod nedegenerisanih poluprovodnika 1
F c
B
E E
k T
e
< , sledi

( )
fin c
Pr B ~ (P.1.304)

Konano, treba odrediti i koncentraciju nezauzetih stanja na donorskom nivou, a to je zapravo
koncentracija jonizovanih donora, kojih ima
D d
N n . Meutim, iako jedan jonizovani donor
(kome nedostaje elektron) ima jedno prazno mesto i moe da primi jedan elektron iz provodne
zone taj elektron moe biti jedne ili druge orijentacije spina. Dakle, 2 elektrona iz provodne
zone (sa razliitim spinom) vide to stanje na donorskom nivou kao upranjeno, iako naravno
im jedan od njih izvri prelaz, ono vie nije dostupno za drugi elektron. Prema tome, za
D d
N n jonizovanih donora, efektivan broj praznih stanja iznosi:

( ) ( ) 2
inic D d
Pr N n = (P.1.305)

Zamenom izraunatih veliina i u izraz (P.1.300) dobijamo:
/
( )
inic fin
Pr
/
( )
inic fin
Za

( ) 2
c d
B
E E
k T d c
D d
n B
e
n N n
=

(P.1.306)

Odavde sledi:

1
( )
1
1
2
d F
B
d d
d E E
D k T
n
f E
N
e
= =
+
(P.1.307)

Poreenjem sa izrazom (1.271), zakljuujemo da faktor spinske degeneracije donorskog nivoa
iznosi:
2
d
g = (P.1.308)
132

Problem 1.43. Za nedegenerisani poluprovodnik n-tipa ( 0 P = ), odrediti transcendentu
jednainu za temperaturu jonizacije u sluaju da je ona definisana na sledei nain:
j
T

a) odgovara preseku zavisnosti ( n T oblast iscrpljenja i za primesnu oblast (oblast niskih
temperatura).
j
T ) za
b) odgovara stanju potpune jonizacije donora, u sluaju kada se funkcija raspodele za
elektrone na donorskom nivou aproksimira linearnom zavisnou od
j
T
( ) /
d F B
x E E k T =

Reenje: a) Koncentracija elektrona u primesnoj oblasti data je izrazom (1.293), koji za 0
A
P =
dobija oblik

2
2
d
B
W
k T c D
B N
n e
= (P.1.309)

gde je
( )
3/ 2
2 3/ 2 3
2 2
n
c g B c
/ 2
B m k h T a T t = , a
d c
W E E
d
= . U oblasti iscrpljenja vai

D
n N ~ (P.1.310)

Presek zavisnosti datih izrazima (1) i (2) daje ( ) n T

2
2
d
B
W
k T c D
D
B N
N e
= (P.1.311)

a odgovarajua transcendentna jednaina na osnovu koje se odreuje je, prema tome, oblika
j
T

3/ 2
2
d
B j
j
W
k T
c
D
a
N T e
= (P.1.312)

b) Funkcija raspodele elektrona na donorskom nivou glasi:

1
( )
1
1
1
1
2
2
d F
B
d
FD d E E
x
k T
f E
e
e
= =
1
+
+
(P.1.313)

Razvijanjem prethodnog izraza u red i zanemarivanjem svih lanova osim linearnog dobijamo:

2
( ) 1
3 3
d
FD
x
f x
| |
~
\ .
|
(P.1.314)

133

134
U sluaju kada su svi donori jonizovani, verovatnoa za nalaenje elektrona na donorskom
nivou jednaka je nuli, odakle sledi:

( ) 0 3 3
d
FD F d B
f x x E E = = = k T (P.1.315)

Zamenom u izraz za koncentraciju elektrona dobijamo:

3
d F
B
W W
k T k T
c c
n B e B e
B

= = (P.1.316)

a izjednaavanjem sa oblikom (P.1.309) koji vai u primesnoj oblasti dolazimo do traene
transcendentne jednaine:

3/ 2
6
2
d
B j
j
W
k T
c
D
a
N T e
e
= (P.1.317)

Transportni procesi

2. TRANSPORTNI PROCESI

2.1 BOLTZMANN-OVA KINETIKA JEDNAINA

U dosadanjim razmatranjima pretpostavljali smo da na posmatrano vrsto telo ne deluju
nikakva spoljanja polja, kao i da se ono nalazi u uslovima termo-dinamike ravnotee.
Meutim, ukoliko je materijal izloen dejstvu polja (elektrinog, magnetnog), ili je npr.
dopiranje nehomogeno, ili postoji gradijent temperature du uzorka, tada dolazi do dodatnog
kretanja slobodnih elektrona i upljina, odnosno vri se transport nosilaca.

U ovom poglavlju analiziraemo kretanje elektrona
5
u vrstom telu pod dejstvom navedenih
spoljanjih polja. Dejstvo elektrinog i magnetnog polja opisuje se preko Lorentz-ove sile koja
je data izrazom:

( )
- F e K v B = +
, , ,
,
(2.1)

Kada se vrsto telo nalazi u ravnotei (ne deluju nikakva fizika polja) tada je funkcija
raspodele elektrona u vrstom telu Fermi-Dirac-ova i nju nazivano ravnotena funkcija
raspodele i obeleavamo sa
0
f (
0
( , )
FD F
f f E E ). Pod dejstvom spoljanjih polja funkcija
raspodele se menja i postaje zavisna od koordinate (a svakako i dalje zavisi od talasnog
vektora, odnosno energije) i tu novu veliinu obeleiemo sa ( , ) f k r
,
,
. Ova funkcija dobija se
reavanjem Boltzmann-ove kinetike jednaine u aproksimaciji vremena relaksacije, koja je
data izrazom:

0
( )
r k
f f
r f k f
k t
V + V =
, ,
, , ,
, `
`
, (2.2)

gde je t vreme relaksacije i funkcija je talasnog vektora k
,
.

Funkciju raspodele ( , ) f k r
,
,
prikazaemo u formi zbira ravnotenog (
0
f ) i neravnotenog lana
(
1
f ) koji izraava uticaj polja:
0 1
f f f = +
(2.3)

Boltzmann-ova kinetika jednaina se moe izvesti na klasian naine. Ako su npr. elektrina i
magnetna polja vrlo jaka, tada prestaje vaenje ove jednaine i prelazi se na odgovarajui
kvantno-mehaniki tretman. Dakle, razmatraemo slaba spoljanja polja, a to dalje znai da je
ispunjena sledea nejednakost:

5
U okviru ovog poglavlja ograniiemo se samo na transport elektrona. Transport upljina, zbog vrlo kompleksne
strukture valentne zone, zahteva znatno sloeniji tretman
135
Transportni procesi

1 0
f f << (2.4)

Imajui u vidu da je (videti poglavlje 1.3.1):

dr
r v
dt
= =
,
, ,
`
(2.5a)

1 dk dp F
k
dt dt
= = =
, ,
,
,
`
h h
(2.5b)

na osnovu izraza (2.1) - (2.5b) Boltzmann-ovu jednainu moemo napisati u obliku:

( )
1
r k
f e
v f K v B f
t
V + V =
, ,
, , , ,
, ,
h
(2.6)

Pretpostaviemo da u sluaju slabih spoljanjih polja vai i sledee:

0 1
( )
r r 0
f f f V + ~ V , ,
, ,
(2.7a)

0 1 0
( )
k k
f f f V + ~ V
, ,
, ,
(2.7b)

to je dodatna aproksimacija koja ne sledi neposredno iz (2.4), npr. ne bi vaila u sluaju da je
1
f brzopromenljiva funkcija po ili r
,
k
,
. Zamenimo sada funkciju raspodele u obliku (2.3) u
izraz za Boltzmann-ovu jednainu (2.6):

( ) ( ) ( ) ( )
1
0 1 0 1 0 1 r k k
f e e
v f f K f f v B f f
t
V + V + V + =
, , ,
, , , , ,
, ,
h h
(2.8)

i primenimo uslove (2.7a) i (2.7b) na prva dva sabirka. U treem sabirku neemo zanemariti
lan
1 k
f V
,
,
jer bi na taj nain izgubili informaciju o uticaju magnetnog polja. Naime,
pokazaemo da je
0 k
f v V
,
,
,
~ , pa je
( ) ( ) ( ) 0
0
k
v B f v B v V =
,
, , ,
, , ,
~ i lan koji sadri B
,
bi
nestao. Zbog toga e u treem sabirku (2.8) ostati lan
1 k
f V
,
,
pa ova jednaina dobija oblik:

( )
1
0 0 1 r k k
f e e
v f K f v B f
t
V V V =
, , ,
, , , , ,
, ,
h h
(2.9)

Ravnotena, Fermi-Dirac-ova funkcija raspodele data je izrazom (1.79), tj.

0
1
( , )
1
F
B
FD F E E
k T
f f E E
e
= =
+
(2.10)
136
Transportni procesi

Ukupnu energiju elektrona E moemo napisati u obliku sume kinetike i potencijalne enerije,
pa je, prema tome

( ) ( )) ( )
F KIN POT F
F
E E E E E
W k e r E r
= +
=
,
, ,
(2.11)

gde je kinetika energija, ( ) W W k =
,
( ) r =
,
je elektrostatiki potencijal, a se naziva
elektrohemijski potencijal. Ovaj izraz moemo napisati i u sledeem obliku gde smo
razdvojili funkcije koje zavise od koordinate
( )
F
E r
,
r
,
od onih koje zavise samo od talasnog vektora
: k
,
( ) [ ( ) ( )]
( ) ( )
F F
F
E E W k E r e r
W k W r
= +
=
,
, ,
,
,
(2.12)

gde veliina ( ) [ ( ) ( )]
F F
W r E r e r = +
, , ,
predstavlja hemijski potencijal. Dakle, ravnotena
funkcija raspodele dobija formu:

( ) ( )
( )
0
1
( , )
1
k r F
r B
FD F W W
k T
f f W W
e
= =
+
, ,
,
(2.13)

gde je uzeto da se u optem sluaju i temperatura moe menjati sa koordinatom. Odredimo
sada lanove jednaine (2.9). U prvom sabirku imamo

2
0 2
1
F
B
F
B
W W
k T r F F
r
B B
r
W W
k T
W W W
e T
k T k T
f
e
| | V
V
|
\
V =
| |
+ |
|
\ .
,
,
,
.
,
,
,
(2.14)

Zatim treba izraunati
0 k
f V
,
,
, to moemo napisati u obliku

0
0 k
f
k
f W
W
c
V = V
c
, ,
, ,
(2.15)

a na osnovu (2.13) dobijamo

0
2
1
1
F
B
F
B
W W
k T
W W
B
k T
f e
W k
e
c
=
c
| |
+ |
|
\ .
T
(2.16)

137
Transportni procesi

Poreenjem izraza (2.14) i (2.16) vidimo da vai relacija

0
0
F
r r F
f W W
r
f W
W T
c |
V = V + V
c \ .
, ,
, ,
T
|
|
,
,
(2.17)

Na osnovu izraza (1.188) imamo
1
( )
k
v W = V
,
k
,
,
h
, pa (2.15) moemo napisati u obliku

0
0 k
f
f v
W
c
V =
c
,
,
,
h (2.18)

odakle vidimo da je
0 k
f v V
,
,
,
~ , to je i razlog zbog koga nismo zanemarili lan
1 k
f V
,
,
u
jednaini (2.8). Da bismo izraunali i trei sabirak na levoj strani jednaine (2.9)
prepostaviemo funkciju
1
f u obliku:

0
1
( , )
f
f r k v
W
_
c | |
(
|

c
\ .
,
, , ,
(2.19)

gde je nepoznata funkcija koju treba odrediti. Na osnovu (2.19) imamo ( , ) r k _ _ =
,
, , ,

0
1
( , )
k k k
f
f v a r k
W
_
c ( | |
v ( V = V = V
| (

c
\ .
, , ,
, , , ,
, , , , ,
(2.20)

gde smo uveli oznaku

0
( , ) ( , )
f
a r k r k
W
_
c | |

|
c
\ .
, ,
, , , ,
(2.21)

Dalje je

| |
1

x x y y y y k k k
x x y y y y
x
x
x x y y y y
y
y
x x y y y y z
z
f a v a v a v a v
a v a v a v i
k
a v a v a v i
k
a v a v a v i
k
( V = V = V + +

c
( = + +

c
c
( + + +

c
c
( + + +

c
, , ,
, , ,
, ,
,
,
,
(2.22)

138
Transportni procesi

U celom poglavlju o transportnim procesima pretvljaemo model skalarne efektivne mase tj.
zavisnost kinetike energije od talasnog vektora u obliku
2 2
*
2
k
W
m
=
h
, pri emu je
* *
( ) m m k =
,
.
Ako su u pitanju sloenije zavisnosti ( ) W k
,
, teorija transportnih procesa se znatno uslonjava i
izlazi iz okvira ovog teksta. U modelu skalarne efektivne mase, brzina je data izrazom
*
v k m =
,
,
h , pa za x-komponentu izraza (2.22) moemo pisati

*
* *
* *
x x y y y y x x y y z z
x x
y x z
x x y z
x x x
y x z
x x y
x x
a v a v a v a v a v a v
k m v
a a a
a v v v
m m v v v
a a a W W W
a v v
m m W v W v W v
c c
( ( + + = + +

c c
c ( c c
= + + +
(
c c c

c
z
x
v
( c c c c c
= + + +
(
c c c c c c

h
h h
h h
(2.23)

Kako je
*
x
x
W
m v
v
c
=
c
prethodni izraz se svodi na

*
y x z
x x y y y y x x x y z
x
a a a
a v a v a v a v v v v
k m W W
c
W
( c c c
( + + = + + +
(
c c c c

h
h (2.24)

Na identian nain analiziraju se i y- i z-komponenta izraza (2.22), to konano daje

| |
1 *
y x z
x y k k
a a a a
z
f a v v v v v
m W W W
c ( c c
V = V = + + +
(
c c c

, ,
,
, ,
h , , ,
h (2.25)

Analizirajui trei sabirak jednaine (2.9) zakljuujemo da je

( ) ( ) ( )
( )
0
1 *
0
0
*
y x z
x y z k
a f a a
v B f v B v B v v v v
m W W W W
f
v B
W m
_
_
c ( c c c | |
V = + + + =
| (
c c c
\ .
c

c
=
c
,
, , , ,
, h , , , ,
h
_
,
, h ,
(2.26)

Ovaj rezultat, zajedno sa (2.17) i (2.18), uvrstiemo u jednainu (2.9):

( )
0 0 0
*
F
r F r
f f f W W e v
v W T eK v v B
W T W W m
0
f
W
_
_
t
c c c | |
V + V + = +
|
c c c \ .
, ,
, ,
, , , ,
c
c
, , , ,
(2.27)
139
Transportni procesi

Posle skraivanja faktora
0
f
W
c
c
i primene pravila za proizvod vektora na osnovu kojeg imamo
( ) (
v B v B
)
_ _ =
, ,
, , , ,
, jednaina (2.27) dobija sledei oblik:

( )
*
F
r F r
W W e
v W T eK v B
T m
v _
_
t
| |
V V + =
|
\ .
, ,
, ,
, , , ,
, , ,
(2.28)

S obzirom da gornja jednaina mora biti ispunjena za proizvoljno orijentisan vektor brzine,
jasno je da sledi:

( ) ( )
*
r
r F F
T e
W W W eK B
T m
_
_
t
V
V + + =
,
,
,
,
, , ,
,
(2.29)

Malim preureivanjem gornjeg izraza dolazimo do jednaine:

( )
(
*
F
r F r
W W e
W T eK
T m
t
)
B _ t _
(
= V + V + +
(

, ,
, , ,
, ,
,
(2.30)

koja se moe zapisati i kompaktnijoj formi kao:

A _ u _ = +
, ,
, ,
(2.31)

gde je

( )
F
r F r
W W
A W T e
T
t
(
= V + V +

, ,
,
K
(
, , ,
(2.32a)

*
e
B
m
t
u =
, ,
(2.32b)

Pomnoiemo jednainu (2.31) vektorom u
,
prvo skalarno:

0
( ) A A _ u u u _ u = + =
, , , , , , ,
, ,
_
u (2.33a)
a zatim i vektorski:

( )
( ) (
( )
2
A
A
A A
_ u u u _ u
)
u u u _ _ u u
u u u _u
= +
= +
= +
, , , , ,
, ,
, , , , , ,
, ,
, , , , ,
,
(2.33b)
140
Transportni procesi

Kombinovanjem (2.31) dobijamo:

( )
2
A A A _ u u u _u = +
, , , , , ,
, ,
(2.33c)

odakle je
( )
2
1
A A A u u u
_
u
+
=
+
, , , , , ,
,
(2.34)

Kada je poznata funkcija _
,
, onda na osnovu relacije (2.19) moemo odrediti neravnoteni lan
1
f funkcije raspodele, kao i ukupnu funkciju raspodele datu izrazom (2.3). Naravno, za
odreivanje funkcije _
,
neophodno je poznavanje zavisnosti vremena relaksacije od talasnog
vektora ( ) k t t =
,
, to je jedan od centralnih problema teorije rasejanja. U modelu skalarne
efektivne mase koji ovde razmatramo, vreme relaksacije zavisi samo od | , tj. od energije, pa
emo u daljem izlaganju podrazumevati
| k
,
( ) W t t = .

2.2 GUSTINA STRUJE NAELEKTRISANJA I GUSTINA STRUJE ENERGIJE

2.2.1 Gustina struje naelektrisanja

Nakon odreivanja funkcije raspodele mogue je izraunati koncentraciju elektrona u
elementarnoj zapremini k
,
-prostora, , koja je data izrazom:
k
dV

3
2
8
k
dV
dn f
t
= (2.35)

kao to je pokazano u poglavlju 1.2. Elementarna gustina struje koja potie od ovih elektrona
iznosi:

( ) dJ ev k dn =
, ,
,
(2.36)

Zamenom (2.35) u (2.36) dobijamo:

3
4
k
e
dJ fvdV
t
=
,
,
(2.37)

Ukupna gustina struje koja potie od svih elektrona (sa svim moguim vrednostima talasnog
vektora) dobija se integracijom po k
,
-prostoru

141
Transportni procesi

3
( ) ( )
4
k
k k
e
J dJ fvdV
t
= =
) )
, ,
, ,
,
(2.38)

Ukoliko funkciju raspodele napiemo u formi zbira ravnotenog i neravnotenog lana,
dobijamo:

0 1 0 3 3
( ) ( )
( )
4 4
k k
k k
e e
J f f vdV f vdV
t t
= + =
) )
, ,
,
, ,
0
1 3
( )
4
k
k
e
f vdV
t
)
,
,
(2.39)

Kao to je ve naglaeno, podrazumevamo zavisnost
2 2 *
( ) (2 ) W k k m =
,
h , pa je
0
f parna
funkcija talasnog vektora, a
*
v k m =
,
,
h je neparna funkcija, pa je prvi integral u izrazu (2.39)
jednak nuli. Dakle, ukupna gustina struje iznosi:

1 3
( )
4
k
k
e
J f
t
=
)
,
,
vdV
,
(2.40)

2.2.2 Gustina struje energije

Jo jedna znaajna makroskopska veliina koja karakterie transportne procese je gustina struje
energije. Elementarna gustina struje energije u zapremini u
k
dV k
,
-prostoru iznosi

( , ) ( )
tot
d E r k v k d I = n
, , ,
, ,
(2.41)

gde predstavlja ukupnu energiju. Zamenom izraza (2.35) u (2.41) dolazimo do
sledee relacije:
( , )
tot
E r k
,
,
3
( , ) ( )
4
k
tot
dV
d E r k v k f
t
I =
, , ,
, ,
(2.42)

Ukupnu gustine struje energije dobijamo integracijom po svim stanjima:

3
( )
1
( , ) ( )
4
tot k
k
E r k v k fdV
t
I =
)
,
, , ,
, ,
(2.43)

Ukupnu energiju elektrona predstaviemo kao zbir kinetike i potencijalne energije:
, to dalje daje ( , ) ( ) ( )
tot
E r k W k e r =
, ,
, ,

3 3
( ) ( )
1 ( )
( ) ( ) ( )
4 4
k
k k
e r
W k v k fdV v k fdV
k
t t
I =
)
, ,
)
,
, , , ,
, ,
(2.44)
142
Transportni procesi

Kao to je objanjeno ispod jednaine (2.39), zbog neparnosti podintegralne funkcije
ravnoteni deo energetskog fluksa bie jednak nuli, pa imamo:

1 3 3
( ) ( )
1 ( )
( ) ( ) ( )
4 4
k
k k
e r
W k v k f dV v k f dV
1 k
t t
I =
)
, ,
)
,
, , , ,
, ,
(2.45)

Poreenjem sa (2.40) zakljuujemo da vai sledea veza izmeu gustine struje energije i
gustine struje naelektrisanja:

1 3
( )
1
( ) ( ) ( )
4
k
k
W k v k f dV e r J
t
I = +
)
,
, , , ,
, ,
(2.46)

2.3 KINETIKI KOEFICIJENTI

Posmatraemo dejstvo etiri mogue eksitacije, a to su: elektrino polje , magnetno polje K
,
B
,
,
gradijent temperature u materijalu
r
T V,
,
i gradijent hemijskog potencijala , i detaljnije
analizirati situacije u kojima deluju samo pojedine od njih.
r F
W V,
,

2.3.1 TERMOELEKTRINE POJAVE

Pretpostavimo da vrsto telo nije izloeno uticaju magnetnog polja, ve su za transport nosilaca
odgovorne preostale tri veliine, odnosno

0 B =
,
, 0, 0, 0
r r F
K T W = V = V = , ,
, , ,
(2.47)

Na osnovu (2.32b) imamo da je , a iz (2.32a) i (2.34) sledi: 0 u =
,

( )
F
r F r
W W
A W T e
T
_ t
K
(
= = V + V +
(

, ,
, , , ,
,
(2.48)

Kako je
F
r r F
W W
T W
T
V | |
V = V
|
\ .
,
, ,
,
, ,
F r
T
T
, gornji izraz se moe napisati u obliku:

F r
r
W W T T
e K
e T eT
_ t
( V | |
= + V +
( |
\ .

,
,
,
, ,
,
(2.49)

Neravnoteni deo funkcije raspodele odreujemo na osnove (2.19) i on u ovom sluaju glasi
143
Transportni procesi

(
0
1
f
)
f A v
W
c | |
=
|
c
\ .
,
,
(2.50)

Zamenom (2.49) i (2.50) u izraz za gustinu struje (2.40) dobijamo:

( ) ( ) { }
0
2
3
( )
4
F r
f W T
W T
r W e T e T
k
e
J K t
t
c V
c
(
= + V +

)
,
,
,
,
, , ,
k
v vdV
, ,
(2.51)

Kao to je ve reeno, podrazumevamo da je vreme relaksacije t izotropna veliina i da zavisi
samo od energije, tj. ( ) W t t = . Posmatrajmo integral oblika:

( )
( )
( ) ( )
k
k
I g W P W v vdV =
)
,
, ,
, ,
(2.52)

gde su g i neke funkcije energije, mada naravno mogu zavisiti i od koordinate r P
,
,
, to u
posmatranom sluaju nije bitno jer se integracija vri u k-prostoru, za odreenu vrednost r
,
.
Izraz (2.52) u razvijenom obliku predstavlja sumu 9 lanova, pri emu su koeficijenti oblika
, (
( )
( )
k k
k
g W P dV
)
,
i j
v v j k = ) jednaki nuli jer je podintegralna funkcija parna po k i , a
granice integracije su simetrine. Prema tome, imamo
j k
k

2 2
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
2
x x k x y y k y z z k z
k k k
I g W Pv dV i g W P v dV i g W Pv dV i = + +
) ) )
, , ,
, , , ,
(2.53)

Ukoliko vektor ne zavisi od energije, tj. P
,
( )
i i
P P W = , tada se izraz (2.53) moe napisati u
obliku:

2 2
( ) ( ) ( )
2
( )
( ) ( ) ( )
( )
2
x x k x y y k y z z k z
k k k
i k
k
I P g W v dV i P g W v dV i P g W v dV i
P g W v dV
= + +
=
) ) )
)
, , ,
,
, , , ,
,
(2.54)

gde je i=x,y ili z, s obzirom da su svi integrali oblika meusobno jednaki zbog
simetrije po . Ovo oigledno vai pod uslovom da su komponente brzine razliite od nule
( , , ), a tada moemo pisati i
2
( )
( )
i k
k
g W v dV
)
,
i
k
y 0 , i x z =
i
v =
2 2 1
3
( ) ( )
( ) ( )
i k k
k k
g W v dV g W v dV =
) )
, , , pa imamo

2
( )
1
( )
3
k
k
I P g W v dV =
)
,
, ,
(2.55)

144
Transportni procesi

Ako primenimo ove rezultate na izraz (2.51), dobijamo sledeu formulu za gustinu struje

( ) ( ) ( )
2
0 0
3 3
2 2
( ) ( )
12 12
( ) ( )
F
f f W r T
r k e T W W
k k
T e e
K W W
T
J v dV W v dV
t t
t t
c c
c c
V
V
(
= + +

) )
,
,
, ,
k
,
, ,
,
(2.56)

koja se uobiajeno zapisuje u obliku

1
F
r
W T
J C K C
e T T
2
r
T ( V | |
= + V +
| (
\ .
,
,
,
, , ,
(2.57)

gde i predstavljaju prvi i drugi kinetiki koeficijent, respektivno, i definisani su na
sledei nain
1
C
2
C

( )
0
2
2
1 3
( )
( )
12
f
k W
k
W
e
C t
t
c
c
=
)
,
v dV (2.58a)

( )
0 2
2 3
( )
( )
12
f
k W
k
W
e
C t
t
c
c
=
)
,
W v dV (2.58b)

Gustinu struje energije odreujemo na osnovu izraza (2.46), zamenjujui (2.19) i (2.49), to
daje:

( ) ( ) { }
0
3
( )
4
( )
F r
f W T
T
r W e T T
k
e
W
K
e
W v
t
t
c V
c
V
(
I = + + +

)
,
k
vdV r J
,
,
,
, ,
, ,
, , ,
(2.59)

odnosno, na osnovu (2.55) i (2.58b)

( ) ( ) { }
0
3
2
( )
3 4
12
F r
f W T
T
r k W e T T
k
F r
r
e
W
K
e
J W
W T T
J C K C
T T
e
t
t
c V
c
V
(
I = + +

( V | |
= + V
| (
\ .
)
,
v dV
,
,
,
,
,
, ,
, ,
,
, , ,
(2.60)

Ovde i predstavljaju nove kinetike koeficijente, a oigledno je da vai:
3
C
4
C

3
C C
2
= (2.61a)

( )
0 2 2
4 3
( )
1
( )
12
f
k W
k
W C t
t
c
c
=
)
,
W v dV (2.61b)
145
Transportni procesi

Uspostaviemo vezu izmeu kinetikih koeficijenata i makroskopskih veliina koje se mogu
ekperimentalno odrediti. Kombinovanjem izraza (2.57) i (2.60) dobijamo:

2
2 2
4
1 1
r
C C
J C
T
C C
| | | | V
I = +
| |
\ . \ .
,T
,
, ,
(2.62)

Na osnovu definicije hemijskog potencijala (2.12), imamo

F F
W E e = + (2.63)

Zamenom iz izraza (2.63) u (2.62) dobijamo:

2
2 2
4
1 1
F F r
W E C C T
J C
T
e C C
| | | V
I = +
|
\ . \
, |
|
.
,
, ,
(2.64)

a uobiajeno je da se prethodna formula napie u obliku:

2
2 2
4
1 1
F
W C C T E
J C
T
e C C e
| | | | V
I = +
| |
\ . \ .
,
r F
J
,
, , ,
(2.65)

Ukoliko je , tada je energetski fluks srazmeran gradijentu temperature, a koeficijent
srazmere ima oblik
0 J =
,

2
2
4
1
1 C
C
C T
| |
=
|
\ .
(2.66)

naziva se toplotna provodnost, i kao to je poznato, moe se eksperimentalno odrediti. S
druge strane, ako je a , moemo definisati koeficijent srazmere izmeu
energetskog fluksa i gustine struje u obliku:
0 J =
,
0
r
T V = ,
,

* 2
1
F
W C E
e C e
H =
F
(2.67)

Gornji izraz predstavlja jednu od formulacija Peltier-ovog koeficijenta, koji opisuje efekat
izdvajanja (ili apsorbovanja) energije pri proticanju elektrine struje kroz spoj razliitih
materijala. Uobiajeniji izraz za Peltier-ov koeficijent je

2
1
F
W C
e C
H = (2.68)

146
Transportni procesi

i daje identine rezultate kao (2.67) jer izdvojena toplota na spoju dva materijala A i B zavisi
od njihovog relativnog koeficijenta
AB A B
H = H H , a elektrohemijski potencijal ( )
F
E r
,
je
neprekidna funkcija koordinate . Kao to emo pokazati u nastavku r
,
( )
r F
J E V, r
, ,
,
~ , pa ako bi
bila prekidna funkcija sledilo bi ( )
F
E r
,
J
,
, to naravno nije fiziki mogue.

Konano, izraz za gustinu struje energije moe se napisati u obliku:

F
r
E
J T
e
I = H V , J
, , , ,
(2.69)

Ukoliko iz (2.57) izrazimo elektrino polje K
,
, dobijamo:

2
1
1
1
F
W C
e C
r r
K J T W
C T e
| |
= + V V |
|
\ .
, ,
, , , ,
1
F
(2.70)

Na osnovu gornje formule, posmatrajui sluaj kada je ispunjeno 0
r
T V = ,
,
i , lako je
zakljuiti da koeficijent uz predstavlja specifinu elektrinu otpornost
0
r F
W V = ,
,
J
,
. Drugim reima,
specifina elektrina provodnost iznosi:

1
1
C o
= = (2.71)

Analogno tome, ako je , a 0 J =
,
0
r
T V = ,
,
, tada moemo definisati koeficijent termo-
elektromotorne sile, koji karakterie Seebeck-ov efekat (generisanje razlike potencijala usled
postojanja gradijenta temperature):

2
1
F
W C
e C
T
o
| |
|
\
=
.
(2.72)

Poreenjem izraza (2.72) i izraza za Peltier-ov koeficient u obliku (2.68), dolazimo do veze

T o H = (2.73)

koja predstavlja Thomson-ovu relaciju.

Na ovaj nain smo, za sluaj kada je 0 B =
,
, uspostavili zavisnost izmeu funkcije raspodele i
makroskopskih parametara ( ,o , H, o ), za ije izraunavanje je od kljunog znaaja
poznavanje funkcije ( ) W t , odnosno adekvatno modelovanje dominantnih mehanizama
rasejanja.
147
Transportni procesi

Specifina elektrina provodnost

Ograniimo se na sluaj kada na elektrone u vrstom telu deluje samo spoljanje elektrino
polje
,
( , , ). Pretpostavimo da je elektrino polju usmereno du z-ose,
tj.
K 0 B =
,
0
r
T V = ,
,
0
r F
W V = ,
,

z
K Ki =
, ,
(2.74)

Tada na osnovu (2.51) imamo:

( ) ( )
( )
0
0
2
3
( )
2
3
( )
( )
4
( )
4
f
k W
k
f
z k W
k
W
W
e
J K
e
v vdV K
t
t
t
t
c
c
c
c
=
=
)
)
,
,
, ,
v vdV
, ,
,
(2.75)

Kao to je objanjeno prilikom izvoenja kinetikih koeficijenata (videti izraze (2.52)-
(2.58a,b)), poslednji izraz se svodi na:

( )
0
2
2
3
( )
( )
4
f
z k W
k
W
e
J v dV K K t o
t
c
c
=
)
,
, ,
=
,
(2.76)

S druge strane, gustina struje elektrona se moe napisati i u obliku:

( ) J e n v =
,
,
(2.77)

gde v
,
predstavlja srednju brzinu elektrona pod dejstvom elektrinog polja, odnosno
driftovsku brzinu, a n je koncentracija elektrona. Na osnovu (2.76), driftovska brzina dobija
oblik:

( )
3
0 2
( )
4
( )
f
z k W
k
e
W v dV
v
n
t
t
c
c

=
)
,
K
,
,
(2.78)

Koncentraciju elektrona izraunavamo na uobiajeni nain:

( )
0 1 3 3
( ) ( )
1 1
4 4
k
k k
n fdV f f dV
t t
= = +
) )
, ,
k
(2.79)

148
Transportni procesi

Smatraemo da je spoljanje polje slabo, odnosno da je neravnoteni doprinos mali, pa emo
koncentraciju aproksimirati njenom ravnotenom vrednou :
0
n

0 0 3
( )
1
4
k
k
n n f dV
t
~ =
)
,
(2.80)

Na osnovu toga izraz (2.78) dobija oblik:

( )
0 2
( )
0
( )
( )
f
z k W
k
k
k
W e v d
v
f dV
t
c
c
V
K =
)
)
,
,
,
,
(2.81)

Analiziraemo prvo integral u brojiocu:

( )
0 2
1
( )
( )
f
z k W
k
W I v dV t
c
c
=
)
,
(2.82)

S obzirom da su ekvienergetske povrine sfere (
2 2 *
(2 ) W k m = h ), integral je najjednostavnije
reavati u sfernim koordinatama, pa u jednaini (2.82) moemo zameniti:

* *
cos
z
z
k k
v
m m
u
= =
h h
(2.83a)

2
sin
k
dV k d d dk u u = (2.83b)

Na osnovu toga dobijamo:

( )
( )
0
0
2 2
4 2
1 *2
0 0
2
4
*2
0
( ) cos sin
4
( )
3
f
W
k
f
W
k
W
W
0
I k dk d d
m
k dk
m
t t
u
t u u u
t
t
c
c
= =
c
c
=
=
=
) )
)
h
h
=
)
(2.84)

Kako je dalje
*
2 k m W = h
2
, moemo prei na integraciju po kinetikoj energiji:

( )
0
*
3/ 2
1 3
0
8 2
( )
3
f
W
W
W
m
I W dW
t
t
c
c
=
=
)
h
(2.85)

Na slian nain transformisaemo i integral u imeniocu:

149
Transportni procesi

( )
3/ 2
*
2
2 0 0 0 3
0 0 ( )
2
2 4
k
k W k
m
1/ 2
I f dV f k dk f W dW t t

= =
= = =
) ) )
,
h
(2.86)

Prema tome, driftovska brzina elektrona u sluaju slabog elektrinog polja dobija sledei oblik:

( )
0 3/ 2
0
*
1/ 2
0
0
( )
( ) 2
3
f
W
W
W
W W dW
e
v
m
f W dW
t
c
c
=
=
)
)
K
,
,
(2.87)

Koeficijent srazmere izmeu brzine drifta i eletkrinog polja naziva se pokretljivost ( ), a
gornji izraz se moe zapisati u kompaktnijoj formi:

*
( ) e
v K
m
t
K
=
, ,
,
(2.88)

gde je t srednje vreme relaksacije, u obliku

( )
0 3/ 2
0
1/ 2
0
0
( )
2
3
f
W
W
W
W W dW
f W dW
t
t
c
c
=
=
)
)
(2.89)

Na osnovu (2.88) vidimo da je pokretljivost elektrona negativna, tj.

*
( )
0
e
m
t
= < (2.90)

odnosno da je smer driftovske brzine elektrona suprotan od smera spoljanjeg polja. Izraz za
gustinu struje elektrona glasi:

2
*
( )
e n
J e n v K
m
t
K o = =
, ,
,
,
(2.91a)

2
*
e n
m
t
o = (2.91b)

gde je o specifina elektrina provodnost. Za izraunavanje pokretljivosti i provodnosti
kljuno je poznavanje funkcije ( ) W t iji oblik je po pravilu veoma sloen i odreen razliitim
mehanizmima sudara koje elektron doivljava u poluprovodniku ili metalu. Tu spadaju
150
Transportni procesi

rasejanje elektrona na jonizovanim primesama, na defektima, na fononima (vibracijama
kristalne reetke) koji mogu biti optiki i akustiki, itd. Ukoliko su dominantni oblici
interakcije rasejanja na jonizovanim primesama i na fononima, tada se zavisnost ( ) W t moe
prikazati na sledei nain:

0
( )
B
r
W
W
k T
t t
| |
=
|
\ .
(2.92)

gde je
0
t konstanta (tj. vreme relaksacije pri energiji
B
W k T = ), a r je parameter ija vrednost
zavisi od mehanizma rasejanja:

3
2
1
2
1
2
0
, za rasejanje na jonizovanim primesama
, za rasejanje na akustikim fononima
, za rasejanje na optikim fononima (na niim temperaturama)
, za rasejanje na optikim fononima (na viim temperat
r
=
urama)
(2.93)

Jasno je da konstanta
0
t ima razliitu vrednost za svaki od navedenih mehanizama rasejanja.
Analizirajmo sluaj potpune nedegeneracije, gde kao to je poznato, ravnotenu funkciju
raspodele moemo aproksimirati na sledei nain:

0
1
( )
1
F
B
F
B
W W
k T
W W
k T
f W e
e
= ~
+
(2.94)
odnosno,

0
1
B
F
B
W W
k T
k T
f
e
W
c
=
c
(2.95)

Na osnovu toga izraz (2.89) postaje:

3/ 2
0
1/ 2
0
( )
2
3
F
B
F
B
W W
k T
W
W W
B k T
W
W e W
k T
e W dW
t
t
=
=
)
)
dW
(2.96)

Posle skraivanja faktora sa hemijskim potencijalom i zamene izraza (2.92) dobijamo:

151
Transportni procesi

( )
3/ 2
0 0
1/ 2
0
2
3
B
B
W
k T
W
W
B k T
W
r
B
k T
W
e W dW
k T
e W dW
t
t
=
=
)
)
(2.97)

Uveemo bezdimenzionalnu promenljivu /
B
x W k T , to e prethodni izraz dovesti u formu:

3/ 2
0 0
1/ 2
0
2
3
x r
x
x
x
e x dx
e x dx
t
t
+
=
=
=
)
)
(2.98)

S obzirom da vrednost integrala u imeniocu iznosi / 2 t , konani oblik izraza za srednje
vreme relaksacije postaje:

3/ 2 0 0
5
2
0
4 4
(
3 3
x r
x
e x dx r
t t
t
t t
+
=
= =
)
) I + (2.99)

gde
5
2
( r I + ) predstavlja gama-funkciju argumenta
5
2
r + . Gama-funkcija definisana je za
kompleksne brojeve z sa pozitivnim realnim delom na sledei nain:

1
0
( )
x z
z e x d

I =
)
x
! n
(2.100)

Ako je n prirodan broj, tada vae relacije:

( 1) n I + = (2.101a)

1
2
(2 1)!!
( )
2
n
n
n t
I + = (2.101b)

Izraz (2.99) vai iskljuivo pod pretpostavkom da su ispunjeni uslovi za primenu aproksimacija
(2.94) i (2.92). Ukoliko t ne zavisi od energije W, npr. kod rasejanja na optikim fononima, na
niim temperaturama, gde je u (2.92)), tada izraz (2.99) uz primenu (2.101b) postaje: 0 r =

0 0
5 1
2 0
4 4
( ) (2 )
3 3
2
t t
t t
t t
= I = I + = (2.102a)

Za bilo koju drugu vrednost iz skupa (2.93), srednje vreme relaksacije 0 r = t bi takoe bilo
konstantno ( ali
0
t = ) i odreeno uz pomo (2.101a):
152
Transportni procesi

8
0
4
0
3
8
0
3
, za rasejanje na jonizovanim primesama
, za rasejanje na akustikim fononima
, za rasejanje na optikim fononima (na viim temperaturama)
t
t
t
t
t t
t
(2.102b)

Napomenimo da su prethodni rezultati za srednje vreme relaksacije izvedeni pretpostavljajui
da je prisutan samo jedan tip rasejanja, to realno nikada nije sluaj. Istovremeno prisustvo vie
mehanizama rasejanja koji su meusobno nezavisni uraunava se na sledei nain:

1 1 2
1 1 1 1 1
N
i N i
tot
t t t t t
=
= + + + =
_
. (2.103)

gde je
tot
t totalno srednje vreme relaksacije. Do ovog izraza dolazi se sabiranjem otpornosti
koje potiu od svakog tipa rasejanja (
1
N
tot i
i

=
=
_
, pri emu je 1/
i i
t ~ ).

2.3.2 STRUJA U POLUPROVODNIKU. EINSTEIN-OVA RELACIJA

Posmatrajmo sluaj kada pored elektrinog polja postoji i uticaj prostorne zavisnosti hemijskog
potencijala, tj.

0, 0, 0, 0
r F r
K W B T = V = = V = ,
, , , ,
, (2.104)

Tada, na osnovu (2.48), funkcija _
,
dobija oblik

r F
W eK _ t ( = V +

,
, ,
,
(2.105)

a izraz za gustinu struje (2.51) se pojednostavljuje i postaje

( ) { }
0
3
( )
4
f
r F k W
k
e
J W eK t
t
c
c
( = V +
)
,
,
, , ,
v vdV
, ,
(2.106)

Kao to je pokazano jednainama (2.52)-(2.55), prethodni izraz se moe napisati i u formi:

( )
0
3
2
1
( )
4
( )
F
f
F
r z k W
k
r
e W
W
e
W K K J e v dV C
t
t
c
c
V
V
(
( = + =

+
(

)
,
,
,
, , , , ,
(2.107)

153
Transportni procesi

Kako je ( ) ( ) ( )
F F
W r E r e r = +
, , ,
i ( )
r
K r = V
,
, ,
,
, a
1
C o = , izraz za gustinu struje dobija
kompaktniji oblik:
r F
E
J
e
o
V
=
,
,
,
(2.108)

Jasno je da e gustina struje u materijalu biti razliita od nule samo u sluaju kada je
elektrohemijski potencijal poziciono zavisan. Vraajui se na oblik (2.107) moemo pisati:

r F drift dif
K J W J
e
J
o
o + = V = + ,
, , , , ,
(2.109a)
gde je

drift
K J o
, ,
(2.110a)

dif r F
J
e
W
o
V,
, ,
(2.110b)

Veliina prestavlja driftovsku komponentu struje, a
drift
J
,
dif
J
,
je difuziona komponenta
struje povezana sa prostornom promenom koncentracije. Driftovska komponenta struje moe
se na osnovu (2.91b) i (2.90) napisati i u obliku:

drift n
K J en =
, ,
(2.111)

gde je
n
pokretljivost elektrona. Koncentracija elektrona u optem sluaju predstavlja
funkciju hemijskog potencijala, odnosno veliine ( ) ( ) /
F B
r W r k T q =
, ,
. Na osnovu toga je

( )
r F
r r
B
W dn dn
n r
k T
d d
q
q q
V
V = V =
,
, ,
,
, ,
,
(2.112)

Zamenom u (2.110b) dobijamo

1
dif n B r n r
J n k T n eD
dn
d
q
= V = V n , ,
, , ,
(2.113)

gde je koeficijent difuzije za elektrone i odreen je izrazom: 0
n
D >

n B
n
n k T
D
dn
e
d
q
= (2.114)

154
Transportni procesi

Odavde se moe izraziti odnos koeficijenta difuzije i pokretljivosti u formi:

n B
n
D k T n
dn
e
d
q
= (2.115)

i ovaj izraz naziva se Einstein-ova relacija.

Ukoliko pretpostavimo da je koncentracija elektrona bliska ravnotenoj vrednosti, moemo je
aproksimirati izrazom

(
( )
1/ 2
2
( )
F
B
W r
c k T
n r B F
t
=
)
,
,
(2.116)
odnosno,

( )
0
2
( )
1
c x r
x
n r B dx
e
q
t
=
+
)
,
,
(2.117)

gde je /
B
x W k T = . Diferenciranjem formule (2.117) po q dobijamo:

2
0
2
1 ( )
x
c x
dn x e
B dx
d e
q
q
q
q t

=
+
)
(2.118)

Zamenom u Einstein-ovu relaciju (2.215), dolazimo do izraza:

0
2
0
1
1 ( )
x
n B
x
n
x
x
dx
e D k T
e x e
dx
e
q
q
q
q
+
=
+
)
)
(2.119)

Dalje emo razmotriti asimptotske sluajeve:

1) sluaj potpune nedegeneracije ( ). Tada je 1 e
q
>>

0
2
( )
x
c
n B e xe
q
q
t
~
)
dx (2.120a)

dn
n
dq
~ (2.120b)

pa izraz (2.119) dobija oblik
155
Transportni procesi

n B
n
D k T
e
= (2.121)

to predstavlja klasian oblik Einstein-ove relacije

2) sluaj potpune degeneracije ( 1 e
q
<< ). Tada je, prema (1.158)-(1.164)

3/ 2
0
2 4
( )
3
c
n B xdx B
q
c
q q
t t
~ =
)
(2.122a)

1/ 2
2
c
dn
B
d
q
q t
~ (2.122b)

odnosno,

2
3
n F
n
D W
e
= (2.123)

2.3.3 GALVANOMAGNETNE POJAVE

Posmatrajmo sluaj kada se vrsto telo nalazi samo pod dejstvom spoljanjeg elektrinog i
magnetnog polja,

0, 0, 0, 0
r F r
K B W T = = V = V = , ,
, , , ,
(2.124)

Ograniiemo se na situaciju kada su vektori elektrinog i magnetnog polja meusobno
upravni ( B K
, ,
) i orijentisani kao na Sl. 2.1.

Sl. 2.1 Pretpostavljena orijentacija vektora elektrinog polja i magnetne indukcije

U tom sluaju, na osnovu izraza (2.32a), (2.32b) i (2.34)
156
Transportni procesi

( )
( )
( )
2 2
2
*
2 2 2
2
*2
1
1
e
e K K B
K B
m
e
e
B
B
m
t
t
t t
_
t
t
+
+
= =
+
+
, , ,
K
, , ,
,
(2.125)

gde je
*
e m = . Kako je na osnovu Sl. 2.1. pretpostavljeno da vai

(0,0, ) B B =
,
(2.126a)
( , , 0)
x y
K K K =
,
(2.126b)

gde su , ,
x y
B K K konstante, sledi da je

x x y y
B K BK i BK i = +
, , , ,
(2.127)

Zamenom u (2.125) dobijamo

x x y
i
y
i _ _ _ = +
, ,
,
(2.128a)

( )
( )
2
2
1
x y
x
e K BK
B
t t
_
t

=
+
(2.128b)

( )
( )
2
2
1
y
y
e K BK
B
t t
_
t
+
=
+
x
(2.128c)

Odrediemo gustinu struje polazei od izraza (2.40) i (2.50).

( ) ( )
0
1 3 3
( ) ( )
4 4
f
k k W
k k
A v v
e e
J f vdV
t t
c
c
= =
) )
, ,
dV
,
, ,
,
,
(2.129)

Zamenom (1.128a) u (2.129) dobijamo

( ) ( )(
0
3
( )
4
x y
f
)
x y x x y y z z k W
k
v v
e
J v i _ _
t
c
c
= + + +
)
,
,
v i v i dV
, , ,
(2.130)

Kada se prethodni izraz razvije u sumu 6 integrala, svi sabirci kod kojih podintegralne funkcije
sadrei proizvod bie jednaki nuli zbog neparnosti tih podintegralnih funkcija, tako
da se (2.130) svodi na:
( )
i j
v v i j =

157
Transportni procesi

( ) ( )
0 2 2
3
( )
4
x x y y
f
x y k x x y W
k
v i v i
e
J _ _
t
c
c
= + = +
)
,
y
dV J i J i
, , , , ,
(2.131)

gde je

( )
( )
2
2
0
2
2
3
( )
1 4
x y f
x x k W
k
K BK
B
e
J
t t
t t
c
c
+
=
)
,
v dV (2.132a)

( )
( )
0
2
2
3
( )
2
2
1
4
f
y W
k
K BK
y x
B
e
J
t t
t
t
c
c
+
+
=
)
,
y k
v dV (2.132b)

Izraz (2.132a) napisaemo u obliku:

1 2 x x
J a K a K =
y
(2.133)

gde je

( )
( )
2
2
0
2
1 3
( )
1 4
x f
k W
k
v
B
e
a
t
t t
c
c
+
=
)
,
dV (2.134a)

( )
( )
2 2
2
0
2
2 3
( )
1 4
x f
k W
k
v
B
e
a B
t
t
t
c
c
+
=
)
,
dV (2.134b)

Analogno moemo napisati:

( )
( )
( )
( )
2 2
2 2
0 0
2 2 2
3 3
( ) ( )
1 1 4 4
y y f f
y k x W W
k k
v v
B B
e e
J B dV K dV
t t
t t
t t
c c
c c

+ +
(
= + (
(

) )
, ,
k y
K
(
(
(
y
(2.135a)

2 1 y x
J a K a K = + (2.135b)

gde je uzeto u obzir da se u izrazima (2.134a) i (2.134b) moe zameniti komponenta brzine
(
x y
v v ) bez promene rezultata integracije, zahvaljujui simtetriji podintegralne funkcije u
odnosu na ,
x y
v v . Jednaine (2.133) i (2.135b) moemo zapisati u matrinom obliku:

1 2
2 1
x x
y y
J K a a
J K a a
( (
=
(
( (

(

(2.136)
158
Transportni procesi

Dalju analizu koeficijenta nastaviemo proirivanjem izraza (2.134a) koncentracijom
elektrona, pretpostavljajui da je ona bliska ravnotenoj vrednosti, kao i efektivnom masom
elektrona:
1
a

( )
( )
2
2
0
0
2
3
2 *
1 3 *
( )
4
( )
1 4
x f
k W
e
k k
k
v
B f dV
e
a dV
m
t
t
t t
c
c
+ c
=
)
)
,
,
n m
(2.137)

Iz prethodnog izraza sledi:

( )
0
0 * * 2
2
( )
1 *
( )
( )
f
x k W
k
k
k
W
f dV
m v
ne
a
m
t
c
c
c
=
)
)
,
,
dV
(2.138)

gde je ( )
2 *
1 ( ) [ B W t t t + = ] . Na osnovu izraza (2.82), (2.85) i (2.86) dobijamo:

( )
0 * 3/ 2
2
0
1 *
1/ 2
0
0
( )
2
3
f
W
W
W
W W dW
ne
a
m
f W dW
t
c
c
=
=
)
)
(2.139)

Konano, posle zamene izraza (2.89), koeficijent moemo napisati u obliku
1
a

2 *
1 *
ne
a
m
t
= (2.140)

Ukoliko su ispunjeni uslovi totalne nedegeneracije, tako da Fermi-Dirac-ovu funkciju
0
f
moemo aproksimirati Maxwell-Boltzmann-ovom funkcijom raspodele, na osnovu (2.95)
dobijamo:
* *
0
( )
4
3
x
x
x e x t t
t
=
=
)
3/ 2
dx (2.141)

gde je /
B
x W k T = . Na slian nain moemo sprovesti analizu koeficijenta i doi do
rezultata analognog izrazu (2.138):
2
a

( )
( )
2
2
0
0 * 2
2
( )
2 *
( )
1
x f
x k W
k
k
k
v
B
f dV
m B v dV
ne
a
m
t
t
c
c
+
c
=
)
)
,
,
(2.142)
159
Transportni procesi

Primena aproksimacije totalne nedegeneracije daje:

( )
2
2 2
3/ 2
2 *
0
1
4
3
x
x
B
ne
a B e
m
t
t
=
+
=
)
x dx (2.143)

ili konano,

( )
2
2 2 2
*
2 *
1 B
ne ne
a B
m m
t
t
*
t
+
= = (2.144)

kao i

( )
2
2
*
0
1
4
3
x
x
B
3/ 2
B e
t
t
t
t
=
+
=
)
x dx (2.145)

Hall-ov efekat

Posmatrajmo uzorak poluprovodnikog materijala, u formi ploice debljine d i irine b, koji se
nalazi u konstantnom elektrinom i magnetnom polju i kroz koji protie struja , kao to
je prikazano na Sl. 2.2. Na elektrone koji se usmereno kreu driftovskom brzinom , usled
prisustva magnetno polja delovae sila
e
J J =
, ,
e
v
,
( ) e
F e v B =
, ,
,
u pravcu normalnom na i
e
v
,
B
,
. Pod
dejstvom ove sile doi e od skretanja elektrona i njihovog nagomilavanja na jednoj od bonih
stranica uzorka, dok e na suprotnoj stranici ostati viak pozitivnog naelektrisanja. Ovo e
rezultovati pojavom razlike potencijala izmeu posmatranih stranica koja se naziva Hall-ov
napon (oznaen sa
H
U na Sl. 2.2).

Sl. 2.1 Ilustracija pojave Hall-ovog napona u poluprovodniku kroz koji protie struja, usled
skretanja naelektrisanja pod dejstvom magnetnog polja
160
Transportni procesi

Za geometriju problema kao na Sl. 2.2. moemo pisati:

, 0, , , 0
x y x x y
K K B B J J J = = = = (2.146)

s obzirom da je y-komponenta struje u ustaljenom reimu jednaka nuli. Na osnovu (2.136)
imamo:

1 2 x x
J J a K a K
y
= = (2.147a)
2 1
0
y x
J a K a
y
K = = + (2.147b)

odakle sledi
2
2 2
1 2
y
a
K
a a
=
+
J (2.148)

Prethodni izraz napisaemo u formi:

y H
K R BJ = (2.149)

uz napomenu da su K
y
, B i l J a gebarske vrednosti u odnosu na koordinantni sistem sa Sl. 2.2,
ime smo definisali Hall-ovu konstantu
H
R :

2
2 2
1 2
1
H
a
R
a a B
=
+
(2.150)

Na osnovu izraza (2.150) zakljuujemo da Hall-ova konstanta za elektrone ima negativnu
vrednost ( ), jer je , a i , kao to se vidi sa Sl. 2.2. Ova konstanta se
moe eksperimentalno odrediti merenjem Hall-ovog napona (razlike potencijala na stranicama
upravnim na y-osu). Kako je
2
0 a > 0
y
K < 0 J > 0 B >
y H
K K = =
H
U b
,
, zamenom u (2.149) dobijamo:

H
H
U I
R B
b b
=
d
(2.151)

odnosno,
1
H
H
U d
R
I b B
= (2.152)

Definisaemo jo i magnetootpornost ( ) B na sledei nain:

( )
x
x
K
B
J
= (2.153)
161
Transportni procesi

Relativna promena specifine elektrine otpornosti u odnosu na sluaj kada je iznosi: 0 B =

( ) (0) 1
( ) 1
(0) (0)
x
x
K B
B
J

A = = (2.154)

Na osnovu (2.147b) i (2.148) sledi

1 1
2 2
2 1 2
x y
a a
K K
a a a
= =
+
J (2.155)

tako da relativna promena otpornosti usled dejstva magnetnog polja iznosi

1
2 2
1 2
( ) 1
1
(0) (0)
a B
a a

A
=
+
(2.156)

Detaljnija analiza izraza za
H
R i ( ) B iziskuje poznavanje zavisnosti ( ) W t pa emo dalje
razmatrati specijalne sluajeve:

1) vreme relaksacije t je konstantno tj. ne zavisi od energije (
0
t t = ,
0 0
( ) W t t = ).

Tada se izrazi (2.141) i (2.144b) pojednostavljuju pa dobijamo:

( )
2
0
1 2 *
0
1
ne
a
m
B
t
t
=
+
(2.157a)

( )
2 2
0
2 2 *
0
1
ne
a B a
m
B
t
1 0
B t
t
=
+
= (2.157b)

to zamenom u (2.150) daje

0
2
1 0
[1 ( ) ]
H
R
a B
t
t
=
+
(2.158)

odnosno
0
1
H H
R R
ne
= = (2.159)

Kao to je ve objanjeno, Hall-ova konstanta se moe eksperimentalno odrediti, pa se iz
(2.159) moe jednostavno izraunati koncentracija elektrona. Hall-ov efekat je otkriven 1879.
godine i u poetku je istraivan na metalima, a kasnije i na poluprovodnicima. Iz izraza (2.152)
i (2.159) vidi se da je Hall-ov napon
H
U obrnuto srazmeran koncentraciji n. Kako je
162
Transportni procesi

koncentracija elektrona za nekoliko redova veliine vea u metalima nego u poluprovodnicima,
to je i Hall-ov napon u istom odnosu manji u metalima. Konkretnije,
H
U u poluprovodnicima
jer reda desetak mV, a u metalima reda V i manje, to je naravno mnogo tee izmeriti. Ovo je
jedan od razloga to je Hall-ov efekat dobio mnogo na znaaju sa primenom poluprovodnika.

Izraz za relativnu promenu otpornosti (2.156) u ovom sluaju dobija oblik:

2
0
*
( ) 1 1
1 0
(0) (0)
B
ne
m
t
A
=
| |
|
\ .
= (2.160)

s obzirom da je
2
0
(0) 1 (0) ne m o t = =
*
(videti (2.91b) i (2.102)). Kao to vidimo na osnovu
izraza (2.160) u ovoj aproksimaciji efekat magnetootpornosi izostaje ( ( ) (0) 0 B ). A =

2) vreme relaksacije t je funkcija energije W, tj ( ) W t t = ).

Tada je

( )
2
1 2 *
1
ne
a
m
B
t
t
=
+
(2.161a)

( )
2 2
2 2 *
1
ne
a B
m
B
t
t
=
+
(2.161b)

a) posmatrajmo sluaj slabih magnetnih polja, kada se moe smatrati da je ispunjen uslov

( )
2
( ) 1 W B t < (2.162)

Ovak uslov se moe zapisati priblino i kao ( ) , gde je
2
1 B < | |
n
= , jer je t ~ .
Uzimajui standardne vrednosti za pokretljivost kod GaAs, Ge i Si koje iznose 0.85, 0.35 i
0.15 m
2
/Vs, respektivno, i smatrajui da je potrebno ostvariti ( ) , odnosno u praksi
, za maksimalne vrednosti indukcije pri kojima je prethodna nejednakost ispunjena,
dobijamo 0.37, 0.81 i 2.1 T, respektivno. Ova analiza pokazuje da slaba polja u realnim
uslovima ne moraju biti mala.
2
<1 B
( )
2
0.1 B <

Linearna aproksimacija koeficijenata i u odnosu na B glasi
1
a
2
a

2
1 *
ne
a
m
t ~ (2.163a)
163
Transportni procesi

2
2
2 *
ne
a B
m
t ~ (2.163b)

Tada izraz (2.150) dobija oblik:

2
2 2
2
2 2
*
2
1
1
H
R
ne
B
m
t
t
t
t
=
| |
| +
(
(
\ .
(

(2.164)

Drugi sabirak u imeniocu je srazmeran sa
2
B pa se u linearnoj aproksimaciji zanemaruje, to
daje:

0
2 2
2
1
H
R R
ne
2 H
t t
t t
= = (2.165)

Posmatrajmo primer zavisnosti ( ) W t dat izrazom (2.92). U tom sluaju se za vrednost Hall-
ove konstante dobija:

0 0
0 0
0 0
0
3
2
315
512
45
128
1.178
1.933
1.104
za rasejanje na jonizovanim primesama
za rasejanje na akustikim fononima
za rasejanje na optikim fononima (nie temperature)
za rasejan
,
,
,
,
H H
H H
H H
H
H
R R
R R
R R
R
R
t
t
t
~
~
~
=
je na optikim fononima (vie temperature)
(2.166)

to jasno ukazuje na to da se zanemarivanjem zavisnosti t od W u nekim sluajevima pravi
velika greka.

Relativna promena otpornosti u linearnoj aproksimaciji i iznosi:
1
( ) a B
2
( ) a B

2
2 2
2
2 2 2
* *
( ) 1 1
1
(0) (0)
(0)
B
ne ne
B
m m
t

t t
A
= ~
| | | |
(
+
| |

\ . \ .
1 0 = (2.167)

Oigledno je da ni primena linearne aproksimacije ne omoguava detektovanje efekta
magnetootpornosti.

U kvadratnoj aproksimaciji koeficijente i prikazujemo u obliku:
1
a
2
a
164
Transportni procesi

( )
2 2
2
2 2 3
1 * *
1
ne ne
a B
m m
B t t t t
( ( = + =

(2.168a)

2
2
2 *
ne
a B
m
t = (2.168b)

Tada je

{ }
2 2 3
2
2 2
2 2 3 2 2 2
*
2 2 3
2 2 2
2 2 3 2 2 2
*
( )
1
2
B
B
ne
B B
m
B
ne
B B
m
t t
t t t
t t
t t t t
=
| |
( +
|

\ .
~
| |
+
|
\ .
(2.169)

Kako je
2
(0) ne m o t =
*
, moemo dalje pisati:

3
2 2
2
3 2
2 2 2 2
2
2
3 3
2 2 2 2
2
1
( )
(0) 1 2
(0) 1 1 2
B
B
B B
B B
t
t t
o
t
t
t t

t t
t
=
(
(
+
(

2
t
( | |
| |
( |
| ~ +
( | |
\ .
\ .
(2.170)

Zanemarujui lanove srazmerne sa
4
B i zamenjujui izraz za pokretljivost t =
dobijamo:

2
3 2
2 2
2
( ) (0) 1 B B
t t

t
t
( | |
(
~ +
|
(
\ .
|

(2.171)

odakle je konano:
2
3 2
2 2
2
( )
(0)
B
B
t t t
t
| |
\ .
|
|
(2.172)
165
Transportni procesi

166
Oigledno je da ako bi vailo ( ) W t t = , tj. t t ( ) = , tada bismo imali ( ) (0) 0 B A = , kao to
smo ve ranije konstatovali.

Za prethodno razmatrane mehanizme rasejanja dobijamo:

( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
2 2
2 2
2 2
9
16 4
15 6615
8 32768
27 75
64 256
1 4.16
1 2.15
1 0.105
za rasejanje na jonizovanim primesama
za rasejanje na akustikim fononima
za rasejanje na opt. fononima
,
,
( )
(0)
,
B B
B B
B B
B
t t
t t
t t

~ (

~ (
A
=
~ (

0
(nie temp.)
za rasejanje na opt. fononima (vie temp.) ,
(2.173)

Generalno, moemo zakljuiti da u sluaju slabih polja primena kvadratne aproksimacije
pokazuje da je relativna promena specifine otpornosti uvek pozitivna i srazmerna kvadratu
magnetne indukcije.

b) sluaj jakih magnetnih polja, dat je uslovom . Sprovodei analizu kao kod
slabih polja, a smatrajui da je ispunjeno ( ) , za minimalne vrednosti indukcije pri
kojima je zadovoljena prethodna nejednakost dobijamo 3.72, 8.10 i 21.08 T, za GaAs, Ge i Si,
respektivno. Ove minimalne vrednosti nalaze se u opsegu jakih ili vrlo jakih polja, to ukazuje
na to da je neophodno sprovesti detaljniju analizu posmatranog problema. Naime, kada se
vrsto telo unese u magnetno polje, tada energetski spektar provodne zone (koji je u odsustvu
magnetnog polja oblika
( )
2
( ) 1 W B t >
2
10 > B
2
*
2 2 2
2
( )
x y
m
k k = +
h
z
k + W ), dobija formu
2 2
*
1
2
2
( )
x
k
c
m
W j e = +
h
h ,
gde je ciklotronska uestanost, j je Landau-ov indeks, a podrazumevano je da je
vektor
0,1, 2 j = .
*
/
c
eB m e =
B
,
orijentisan du x-ose. Ako su polja slaba, tada
c
e h ima malu vrednost pa se
energetski spektar moe aproksimirati kontinualnim, a cela pojava zadovoljavajue opisati
Boltzmann-ovom kinetikom jednainom. Kada su polja jaka (reda nekoliko desetina T), tada
je
c
e h relativno veliko i moe da bude vee od termalne energije . U ovom sluaju
neophodan je stroiji kvantno-mehaniki prilaz, koji iskljuuje Boltzmann-ovu kinetiku
jednainu. Prema tome, primena iste procedure kao za slaba polja, na sluaj kada je ( ) ,
ne bi imala nikakvog smisla, jer kao to je reeno Boltzmann-ova kinetika jednaina gubi
validnost tj. koeficijenti i nemaju fizikog znaaja.
B
k T
2
1 B >
1
a
2
a

Interesantno je napomenuti da u je nekim od svetski priznatih knjiga iz fizike poluprovodnika,
sluaj jakih magnetnih polja tretiran tako to je u koeficijentima i , koji su rezultat
reavanja Boltzmann-ove kinetike jednaine, jednostavno uveden uslov ( ) . Ovakav
prilaz, kao to smo pokazali, nema nikakvog fizikog opravdanja.
1
a
2
a
2
1 B >

Transportni procesi odabrani problemi

Problem 2.1. Provodna zona jednodimenzionalnog provodnika moe se opisati izotropnom
disperzionom relacijom u obliku ( ) E k Ak
o
= , gde su A i konstante. Polazei od izraza za
provodnost

( )
0
2
2
2
( )
( )
4
f
x y W
k
W
e
v dk dk o t
t
c
c
=
)
,
(P.2.1)

pokazati da na niskim temperaturama (na kojima se ( )
0
f W c c moe aproksimirati sa
(
F
W W ) o ) nezavisno od vrednosti A i moemo izraziti povrinsku provodnost u obliku
2
s
e n m o t = , gde je
s
n povrinska koncentracija elektrona, ( )
F
W t t = , i ( )
F
W W
m k V
=
= h .

Reenje: Izraz za povrinsku koncentraciju (P.2.1) predstavlja kinetiki koeficijent (videti
(2.58a)), izraunat za dvodimenzionalni sluaj:
1
C

( )
( )
0
0
2
2
2 1 2
( )
2
2
2
( )
2
( ) ,
(2 )
1
( )
2 2
f
D i k W
k
f
x y W
k
W
W
e
C v dV
e
v dk dk
o t
t
t
t
c
c
c
c
= = = v
=
)
)
,
,
i x y
(P.2.2)

Prelaskom u polarne koordinate dobijamo

( ) ( )
0 0
2 2 2
2 2
2
( ) 0 ( )
( ) ( )
4 2
f f
W W
k k
W
e e
v kdkd v kdk
t
u
o t u t
t t
c c
c c
=
= =
) ) )
W (P.2.3)

Dalje emo iskoristiti aproksimaciju za niske temperature ( )
0
(
F
) f W W W o c c ~ , vodei
rauna da se integracija vri po k, pa emo zameniti

( )
( )
0
1
( ) (
F
F
dW
dk
k k
)
F
f W W W k k o
=
c c ~ = o
F
(P.2.4)

u izraz (P.2.3), gde je . Na taj nain dobijamo ( )
F
W k W =

( )
2
2
( )
1
( ) ( )
2
F
F
dW
dk k
k k
W
e
k k v kdk o o t
t
=
=
)
(P.2.5)
167

Znajui da je brzina elektrona ( ) /
k
v W k = V
,
, ,
,
h , odnosno da je ( ) / v dW dk = h , izraz (P.2.5)
moemo napisati u obliku:

2 2
2
( )
1
( ) ( ) ( )
2 2
F
F k
F
W W
e e
k k v kdk v k
v
o o t t
t t
= =
)
h h
F F
(P.2.6)

Povrinska koncentracija elektrona u metalu iznosi:

2
0
1
2
F
k
F
s
k
k
n kdk
t t
=
= =
)
(P.2.7)

to daje traeni rezultat:

2 2
( )
s
F s
F
F
W
e n e
v n
k m
t
o t = =
h
(P.2.8)

Problem 2.2. Izraunati Seebeck-ov koeficijent za trodimenzionalni poluprovodnik u sluaju
potpune nedegeneracije, ako je zavisnost energije od talasnog vektora parabolina sa
izotropnom efektivnom masom. a) pretpostaviti da je vreme rasejanja konstantno b)
pretpostaviti da je srednja duina slobodnog puta konstantna

Reenje: Seebeck-ov koeficijent izraen preko kinetikih koeficijenata dat je izrazom (2. 72)

2
1
F
W C
e C
T
o
| |
|
\ .
= (P.2.9)

gde je

( )
0
2
2
1 3
( )
( )
12
f
k W
k
W
e
C t
t
c
c
=
)
,
v dV (P.2.10a)

( )
0 2
2 3
( )
( )
12
f
k W
k
W
e
C t
t
c
c
=
)
,
W v dV (P.2.10b)

Kako je u sluaju totalne nedegeneracije
0
1
B
F
B
W W
k T
k T
f
e
W
c
=
c
, kinetike koeficijente moemo
dalje napisati u obliku:
168

2 2
2 2
1 3
0 0 0
2
2 2
2
0
( ) sin
12
( )
3
F
B B
B
W W
k T k T
B k
W
k T
B k
W
W
e
C e e v k dkd
k T
e
e v k dk
k T
t t
u
d t u u
t
t
t
= = =
=
=
=
) ) )
)
(P.2.11a)

2 2
2 2
0
( )
3
F
B B
W W
k T k T
B k
W
e
C e e W v
k T
t
t
=
=
)
k dk (P.2.11b)

a) ukoliko je vreme relaksacije konstantno i iznosi
0
( ) W t t = , dobijamo

2 2 2 *
4 3 0 0
1 2 *2 2
0 0
2 * 3/ 2 2 * 3/ 2
3/ 2 0 0
2 2
0
2 2
3 3
2 2 ( ) 2 2 ( )
(5 / 2)
3 3
F F
B B B B
F F
B B
W W W W
k T k T k T k T
B B k W
W W
x k T k T B B
x
e e m
C e e k dk e e W dW
k T k T m
k T k T e m e m
e e x dx e
t t
t t
t t
t t

= =
=
= =
= =
) )
)
h
h
h h
/ 2
I
(P.2.12)

Na slian nain, drugi kinetiki koeficijent moemo napisati u obliku:

*
5/ 2 0
2 2
0
* 5/ 2 * 5/ 2
5/ 2 0 0
2 2
0
2 2
3
2 2 ( ) 2 2 ( )
(7 / 2)
3 3
F
B B
F F
B B
W W
k T k T
B W
W W
x k T k T B B
x
e m
C e e W dW
k T
k T k T e m e m
e e x dx e
t
t
t t
t t
=
=
= =
)
)
h
h h
I
(P.2.13)

Zamenom u izraz (P.2.9) za Seebeck-ov koeficijent dobijamo:

1 (7 / 2)
(5 / 2) 2
B B F
B
k T k W
k T e e e T
o
| | | | I
= =
|
I
\ . \ .
5
F
W
|
(P.2.14)

b) ukoliko je srednja duina slobodnog puta konstantna tada moemo smatrati da je
0
Const= vt = , to na osnovu (P.2.11a) i (P.2.11b) daje:

169

2 2
2 3 0 0
1 2 2 *
0 0
2 * 2 *
0 0
2 3 2 3
0 0
3 3
2 2
3 3
F F
B B B B
F F
B B B
W W W W
k T k T k T k T
B B k k
W W W
x k T k T k T B
B W x
e e
C e e vk dk e e k
k T k T m
k T e m e m
e e WdW e e x
k T

t t

t t

= =

= =
= =
= =
) )
) )
h
h h
dk
dx
(P.2.15a)
*
2 2 0 0
2 2 2 3
0 0
* 2
2 0
2 3
0
2
3 3
2 ( )
3
F F
B B B B
F
B
W W W W
k T k T k T k T
B B k W
W
x k T B
x
e e m
C e e Wvk dk e e W
k T k T
k T e m
e e x dx

t t
t

= =
=
= =
=
) )
)
h
h
dW
(P.2.15b)

pa Seebeck-ov koeficijent iznosi:

1 (3)
2
(2)
B B F
B
k T k W
k T e e e T
o
| | | | I
= =
|
I
\ . \ .
F
W
|
(P.2.16)

Problem 2.3 Izraz za gustinu struje elektrona kada u poluprovodniku postoji gradijent
hemijskog potencijala i gradijent temperature moe se napisati u obliku:

1 2 r F r
J K W K T = V + V , ,
, , ,
(P.2.17)

Odrediti koeficijente i za trodimenzionalni poluprovodnik kod koga se moe primeniti
aproksimacija totalne degeneracije u sluaju kada se srednja duina slobodnog puta moe
smatrati konstantnom.
1
K
2
K

Reenje: U prisustvu gradijenta hemijskog potencijala i temperature, gustinu struje moemo
izraziti preko kinetikih koeficijenata i u formi (2.57):
1
C
2
C

1 1
1 2 2
1
F r F
r r F
W T C CW T
J C C W C T
e T T e T e
V | | | |
= V + = V + V
| |
\ . \ .
,
, ,
r
,
,
, , , ,
(P.2.18)

Na osnovu prethodnog izraza zakljuujemo da je

1
1
C
K
e e
o
= = (P.2.19a)

1 2
2
1
1
F
C W C
K
T e C T
o oo
| |
= = H =
|
\ .
(P.2.19b)

170

gde je o specifina elektrina provodnost, H je Peltier-ov koeficijent a o je Seebeck-ov
koeficijent. Koristei izraz (2.58a) moemo pisati

( ) ( )
0 0 2
1 3 2
0 ( )
( ) ( )
12 3
f f
k W W
k k
W
e e
K v dV v k dk t
t t
c c
c c
=
= =
) )
,
2 2
W t (P.2.20)
S obzirom da se radi o sluaju totalne nedegeneracije imamo
0
1
B
F
B
W W
k T
k T
f
e
W
c
=
c
, a poto se
srednja duina slobodnog puta moe smatrati konstantnom (
0
( ) ( ) v W W t = ), prethodni izraz
dobija oblik:

2 3 0 0
1 2 2 *
0 0
3 3
F F
B B B B
W W W W
k T k T k T k T
B B k k
e e
K e e vk dk e e
k T k Tm

t t

= =
= =
)
h
k dk
)
(P.2.21)

Prelaskom na integraciju po kinetikoj energiji W, dolazimo do rezultata:

* *
0
1 2 3 2 3
0
2 2
3 3
0
F F
B B
W W W
k T k T k T B
B k
e m e m k T
K e e WdW
k T
t t
=
= =
)
h h
B
e
(P.2.22)

Ravnotena koncentracija elektrona u posmatranom sluaju iznosi:

3/ 2
*
0 2
2
2
F
B
W
k T B
m k T
n
t
| |
=
|
\ .
h
e (P.2.23)

pa se izraz (6) moe napisati u obliku

0 0
1
*
2 2
3
B
e n
K
m k T
t
= (P.2.24)

Za izraunavanje koeficijenta iskoristiemo rezultat dobijen u primeru P2.2 za Seebeck-ov
koeficijent:
2
K
2
B F
B
k W
k e T
o
| |
=
\ .
|
(P.2.25)

pa je
0 0
2
*
2 2
2
3
B F
B
k e n W
K
k T
m T
oo
t
|
= =
\ .
|
|
(P.2.26)
171

Problem 2.4 Polazei od pretpostavljenog reenja za neravnoteni lan funkcije raspodele u
obliku (2.19), pokazati da se u sluaju kada deluje samo slabo elektrino polje , ukupna
(neravnotena) funkcija raspodele moe aproksimirati izrazom :
K
,

( ) 0
f f W e vK t =
,
,
(P.2.27)

gde je
0
f ravnotena (Fermi-Dirac-ova funkcija raspodele). Posebno analizirati sluaj kada se
Fermi-Dirac-ova funkcija raspodele moe aproksimirati Maxwell-Boltzmann-ovom funkcijom,
a zavisnost kinetike energije od talasnog vektora je parabolina (sa skalarnom efektivnom
masom).

Reenje: Neravnotenu funkciju raspodele predstavljamo u obliku:

|
0
0
f
W
| f f _
c
c
| |
= +
|
\ .
v
, ,
(P.2.28)

gde je _
,
, za sluaj kada postoji samo slabo elektrino polje, na osnovu izraza (2.30) jednako

eK _ t =
,
,
(P.2.29)

Prema tome, funkciju raspodele moemo napisati u formi:

0
0
f
W
f f e v t
c
c
| |
K = +
|
\ .
,
,
(P.2.30)
gde je

0
2
1
1
B
F
B
F
B
W W
k T
W W
k T
k T
f e
W
e
c
=
c
| |
+
|
\ .
(P.2.31)

S druge strane, posmatrajmo funkciju

0
1
( )
1
F
B
W x W
k T
f f W x
e
+
= + =
+
(P.2.32)

gde je x e v K t =
,
,
. Za male vrednosti x, funkciju f
moemo aproksimirati izrazom

0
( 0)
x
f
f f x x
x
=
c
~ = +
c

(P.2.33)

172

Kako je
0
( 0) f x f = =
, a
0
0 x
f f
x W
=
c c
=
c c
, moemo pisati

(
0
0 0
( )
f
)
f f W e v K f e v K
W
t t
c
= + ~ +
c
, ,
, ,
(P.2.34)

Poreenjem sa izrazom (4) zakljuujemo da je
0
( ) f f W e v K t ~ +
,
,
(P.2.35)

Ovo znai da u prisustvu slabog elektrinog polja funkcija raspodele zadrava istu formu kao u
sluaju termodinamike ravnotee, samo je energija elektrona promenjena i iznosi
, odnosno pomerena je za vrednost W W e v K t = +
,
,
e v K t
,
,
koja predstavlja energiju koju
elektron dobije pod dejstvom polja K
,
za vreme t .

U sluaju totalne nedegeneracije, Fermi-Dirac-ovu funkciju raspodele moemo aproksimirati
Maxwell-Boltzmann-ovom funkcijom
0
F
B
W W
k T
f e
= , gde je po uslovu zadatka

2 2 *
2 W k m = h .
Tada neravnotena funkcija raspodele dobija oblik:

( )
*
2
2
2
F
F
d
B B B
W m
W W e v K v v v
k T k T k T
f e e e
t
= =
,
, , ,
(P.2.36)

gde je driftovska brzina elektrona. Prethodni izraz moemo preurediti i u
formu
*
/
d
v e v K m t =
,
, ,
( )
2 * * 2
/ 2
2
d F d
B
m v v W m v
k T k T
f e e
+
=
B
, ,
(P.2.37)

Problem 2.5. Disk od poluprovodnikog materijala izrazito p-tipa ima dva omska kontakta (Sl.
P.2.1). Kroz disk protie struja, a prisutno je i slabo spoljanje magnetno polje B
,
paralelno osi
diska. Odrediti a) ugao koji zaklapa vektor gustine struje sa poluprenikom diska, b)
relativnu promenu otpornosti u funkciji magnetnog polja i c) ukupnu tangencijalnu struju.
Debljinu diska iznosi d, napon izmeu elektroda je U. Smatrati da su pokretljivost i
koncentracija upljina poznate.

173

Sl. P.2.1 Corbino disk
Reenje: a) Konfiguracija prikazana na Sl. P.2.1 naziva se Corbino disk i pogodna je za
merenje magnetootpornosti. Naziv je dobila po O. M. Corbino-u koji je 1911. godine objavio
rezulate merenja magnetootpornosti nekoliko metala koristei ovakvu geometriju.

Ovaj problem reavaemo koristei Lorentz-ov modela transporta koji se moe dobiti
pojednostavljivanjem Boltzmann-ovog modela. Prema Lorentz-ovom pristupu, pretpostavlja se
da je kretanje nosilaca naelektrisanja pod dejstvom spoljaenjeg elektrinog polja K
,
i
magnetnog polja B
,
, reirano sledeom jednainom kretanja:

( )
*
*
dv m v
m qK q v B
dt t
= +
, ,
, ,
,
(P.2.38)

U ovom izrazu v srednju brzinu nosilaca, je efektivna masa za koju je pretpostavljeno da
je skalarna veliina,
,
*
m
t je izotropno vreme relaksacije. Poslednji sabirak u jednaini (P.2.38)
ima ulogu da urauna efekte razliitih procesa rasejanja u poluprovodniku na kretanje nosilaca.
Ovi efekti se priblino opsuju silom trenja koja je srazmerna brzini. Gornju jednainu
najjednostavije je reavati u cilindrinom koordinatnom sistemu, pa emo napisati:

r r z z
v v i v i v i

= + +
, , ,
,
(P.2.39a)

r
K Ki =
, ,
P.2.39b)

z
B Bi =
, ,
(P.2.39c)

Analiziraemo stacionarno stanje (kada je 0 dv dt =
,
), pa e jednaina (P.2.38) dobiti oblik:

174

( ) (
*
0
r r r r r z z
m
ei K eB v i v i v i v i v i

t
+ + +
, , , , , ,
)
= (P.2.40)

gde je zamenjeno q poto se radi o upljinama (poluprovodnik je izrazito p-tipa). Dobijenu
vektorsku jednainu dalje moemo razloiti na tri skalarne:
e =

*
0
r
m
eK eBv v
t
+ = (P.2.41a)

*
0
r
m
eBv v
t
= (P.2.41b)

*
0
z
m
v
t
= (P.2.41c)

Kao to je i oekivano, pod dejstvom spoljanjih polja nosioci e se kretati u ravni diska
( 0). Iz izraza (P.2.341a) i (P.2.341b) moemo odrediti radijalnu i tangencijalnu
komponentu brzine:
z
v =
* 2 2
*
r
eK
v
m e B
m
t
t
=
+
(P.2.42a)

2
*
* 2 2
*
e BK
m
v
m e B
m
t
t
t
=
+
(P.2.42b)

Zamenom izraza za pokretljivost u obliku dobijamo:
*
/ e m t =

2 2
1
r
K
v
B
=
+
(P.2.43a)

2
2 2
1
BK
v
B
=
+
(P.2.43b)

Pretpostavljajui da je struja manjinskih nosilaca zanemarljiva, ukupnu gustinu struje moemo
napisati na sledei nain:
p r r
J J epv J i J i

~ = = +
, , , ,
,
(P.2.44a)

r r
J epv = , J epv

= (P.2.44b)

175

Zamenom izraza (P.2.343a) i (P.2.343b), dobijamo radijalnu i tangencijalnu komponentu
gustine struje u obliku:

2 2 2 2
1 1
r
K K
J ep
B B
o

= =
+ +
(P.2.45a)

2
2 2 2 2
1 1
BK B
J ep
K
B B
o

= =
+ +
(P.2.45b)

gde je ep o = specifina elektrina provodnost. Ugao koji zaklapa vektor gustine struje sa
poluprenikom diska (u na Sl. Sl. P.2.1), moemo odrediti na sledei nain:

tan
r
J
B
J
u = = (P.2.46)

b) Otpornost diska predstavlja odnos izmeu prikljuenog napona i ukupne struje koja tee u
radijalnom pravcu:

r
U
R
I
= (P.2.47)

Struju
r
I izraunavamo uz pomo radijalne komponente gustine struje:

2
r r r r
I J S J r d t = = (P.2.48)

dok je veza napon izmeu elektroda i elektrinog polja oblika:

2
1
( )
r
r
r
U U K r dr = =
)
(P.2.49)

gde su i unutranji i spoljanji poluprenik diska, respektivno. Zameniemo iz relacije
(P.2.348) u izraz (P.2.345a), a zatim integraliti po radijalnoj koordinati:
1
r
2
r
r
J

2 2
1 1
2 2
( )
2 1
r r
r
r r
I dr
K r dr
d r B
o
t
=
+
) )
(P.2.50)
ime dobijamo
2
2 2
1
ln
2 1
r
I r
U
d r B
o
t
=
+
(P.2.51)

Prema tome, otpornost diska za datu vrednost magnetnog polja iznosi:

176

( )
(
2 1 2 2
ln /
( ) 1
2
r r
)
R B
d
t o
= + B (P.2.52)

a relativna promena otpornosi u funkciji magnetnog polja:

2 2
( ) ( ) (0)
( ) ( )
R B R B R
B
R B R B
A
= = (P.2.53)

c) Ukupnu tangencijalnu struju odrediemo na sledei nain:

2
1
2
2 2
1
ln
1
r
r
r Bd
I J dS J d dr U
B r

o
= = =
+
) )
b
(P.2.54)

Znak - oznaava da se nosioci kreu u suprotnom smeru od onog koji je pretpostavljen na Sl.
Sl. P.2.1.
Problem 2.6. Cilindar visine l, unutranjeg poluprenika i spoljanjeg , napravljen od
poluprovodnikog materijala izrazito p-tipa, izloen je dejstvu radijalnog magnetnog polja koje
se u oblasti moe prikazati u obliku
a
r
b
r
a
r r r s s
0
( )
a
r
r
B r B i =
r
, ,
,
. Na osnove cilindra nanete su
elektrode i na njih je prikljuen spoljanji napon U (videti Sl. P.2.2). Odrediti (ukupnu)
tangencijalnu struju I
i relativnu relativnu promenu provodnosti izmeu elektroda u

zavisnosti od magnetnog polja. Smatrati da su pokretljivost i koncentracija upljina poznate.

177

Sl. P.2.2 Poluprovodniki cilindar pod dejstvom radijalnog magnetnog polja, na ije osnove je
prikljuen spoljanji napon U

Reenje: a) Lorentz-ova jednaina kretanja nosilaca u stacionarnom stanju, u posmatranom
sluaju glasi:
( )
*
0
m v
eK e v B
t
+ =
,
, ,
,
(P.2.55)
gde je
( )
r
B B r i =
, ,
(P.2.56a)
z
K Ki =
, ,
(P.2.56b)
Zamenom (P.2.356a) i (P.2.356b) u jednainu kretanja (P.2.355) dobijamo:

( ) (
*
( ) 0
z z z r r z z
m
eKi eB r v i v i v i v i v i

t
+ + +
, , , , , ,
)
= (P.2.57)

odakle sledi:
0
r
v = (P.2.58a)

2
*2 2 2
2
1
eK KB
v
m B
eB
eB
t
= =
+
+
(P.2.58b)

2 2
1
z
K
v
B
=
+
(P.2.58c)
Ukupna gustina struje iznosi
p
J J epv epv i epv i

= = = +
, ,
z z
, ,
,
(P.2.59a)

2 2
( )
1
B r K
J
B
=
+
,
2 2
1
z
K
J
B
o
=
+
(P.2.59b)

Prema tome, tangencijalna komponenta struje odreujena je izrazom:

( )
( )
0
2
2 2
0
1
b b
a a
r r
a
r r a
B r r
I J dS J l dr Kl dr
B r r

o
= = =
+
) ) )
(P.2.60)

Integral reavamo uvoenjem smene i dobijamo:
2 2 2
0 a
t r B r = +
2
178

( )
2
2 2
0 0
2 2
0
ln
2 1
b a a
r r B UB r
I
B
+
=
+
(P.2.61)

Provodnost izmeu elektroda iznosi:
1
z
I
G
R U
= = (P.2.62)
gde je
( )
2
2 2
0
2 2
1
b b
a a
r r
z z z z
r r a
rdr
I J dS J r dr K
B r r
t to
= = =
+
) ) )
(P.2.63)

odnosno:
( )
( )
2
2 2
0 2 2 2 2 2
0 2 2
0
ln
1
b b
z b a a
r r B U
I r r B r
l B
to
(
+

= (
`
+
(

)
(P.2.64)
Na osnovu toga provodnost izmeu elektroda jednaka je

( )
( )
2
2 2
0 2 2 2 2 2
0 2 2
0
ln
1
b b
b a a
r r B
G r r B r
l B
to
(
+

= (
`
+
(

)
(P.2.65)

dok relativna promena provodnosti iznosi:
( )
( )
2
2 2
0
2 2
0
2 2 2
0
2 2
ln
1
( ) ( ) (0)
( ) ( )
b b
a
b a
r r B
B
G B G B G
B r
G B G B r r
(
+
(
+
( A

= =
(P.2.66)

Vidimo da sa porastom
0
B opada provodnost cilindra, poto se smanjuje komponenta brzine u
z-pravcu.

Problem 2.7. Nai Hall-ovu konstantu
H
R i Hall-ov ugao
H
u za poluprovodniki materijal u
kome su prisutne obe vrste nosilaca. Smatrati da su ekvienergetske povrine elipsoidne, a
odgovarajue dijagonalne komponente tenzora inverzne efektivne mase za elektrone iznose
1/
e
xx
m , 1 i 1 i analogno za upljine (1 , , /
e
yy
m /
e
zz
m /
h
ii
m , z i x y = ). Posmatrati uzorak u obliku
kvadra, ije ose su orijentisane u pravcu glavnih osa ekvienergetskih elipsoida, pri emu struja
tee u pravcu x, a magnetno polje deluje u pravcu z (Sl. P.2.3). Smatrati da su vremena
relaksacije konstantna i ne zavise od pravca kretanja nosilaca ali se razlikuju za elektrone i
upljine (
e h
t t = ). Takoe smatrati da je magnetno polje slabo.

179

Sl. P.2.3 Poluprovodniki uzorak u obliku kvadra, kod koga su znaajne obe vrste nosilaca,
kroz koji protie struja u pravcu x, a slabo magnetno polje je usmereno u pravcu z.

Reenje: Jednaine kretanja nosilaca u poluprovodnikom uzorku sa Sl. P.2.3 imaju oblik:

( )
e
e e e
e
dp p
q K q v B
dt
e
t
= +
, ,
, ,
,
(P.2.67a)
( )
h
h h h
h
dp p
q K q v B
dt
h
t
= +
, ,
, ,
,
(P.2.67b)

gde je , , a poto se radi o materijalu kod koga su ekvienergetske povrine
elipsoidi, veza imeu impulsa i brzine za elektrone i upljine je oblika:
e
q e =
h
q = e

, ,
, ,
,
, ,
,
1
1
1
0 0
0 0
0 0
xxe h e h e h
e h e h yye h
e h e h
zze h
m x x
y y m
z z
m
p V
p V
p V
(
,
( (
(
( (
(
= ( (
(
( (
(
( (

(P.2.68)

odakle je

, , e h e h e h ,
x xx x
p m V = ,
, , e h e h e h
y yy y
,
p m V = ,
, , e h e h e h
z zz z
,
p m V = (P.2.69)

Pod dejstvom spoljanjeg magnetnog polja
z
B Bi =
, ,
, doi e do skretanja nosilaca u pravcu y i
stvaranja razlike potencijala
H
U , pa je elektrino polje oblika
x x y
K K i K i = +
y
, , ,
, gde je
180

y
K K =
H
. Jednaine (P.2.367a) i (P.2.367b) reavamo u stacionarnom stanju (
,
/ 0
e h
dp dt =
,
),
to daje:

( ) ( ) ( )
1
0
e e e e e e e e
x x y y y x x y xx x x yy y y zz z z
e
e K i K i eB v i v i m v i m v i m v i
t
+ + + =
, , , , , , ,
(P.2.70a)
( ) ( ) ( )
1
0
h h h h h h h h
x x y y y x x y xx x x yy y y zz z z
h
e K i K i eB v i v i m v i m v i m v i
t
+ + + + =
, , , , , , ,
(P.2.70b)

Jednainu (4a) razdvojiemo na tri skalarne jednaine:

0
e e
e
xx x
x y
e
m v
eK eBv
t
= (P.2.71a)
0
e e
e
yy y
x x
e
m v
eK eBv
t
+ = (P.2.71b)
0
e e
zz z
e
m v
t
= (P.2.71c)

Odavde dobijamo komponente brzine elektrona:
2 2 2
1
e e
e
e e
e y e
x
xx yy
x
e
xx yy
eB K e
K
m m
v
e B
m m
t t
t
(
(
(

=
+
(P.2.72a)

2 2 2
1
e e
e
e e
e e x
y
yy yy
y
e
xx yy
e eB K
K
m m
v
e B
m m
t t
t
(
+ (
(

=
+
(P.2.72b)

0
e
z
v = (P.2.72c)

Uveemo pokretljivosti elektrona u pravcima x i y na sledei nain:

e
e
e
x
xx
e
m
t
= ,
e
e
e
y
yy
e
m
t
= (P.2.73)

na osnovu ega izrazi (8a) i (8b) dobijaju oblik:

181

2
1
e e
e
e e
x y y x
x
x y
BK K
v
B

( +

=
+
(P.2.74a)

2
1
e e
e
e e
y x x y
y
x y
BK K
v
B

( +

=
+
(P.2.74b)

Na slian nain, reavanjem jednaine (4b) dolazimo do odgovarajuih izraza za komponente
brzine upljina:

2 2 2
1
h h
h
h h
h y h
x
xx yy
x
h
xx yy
eB K e
K
m m
v
e B
m m
t t
t
(
+
(
(

=
+
(P.2.75a)

2 2 2
1
h h
h
h h
h h x
y
yy yy
y
h
xx yy
e eB K
K
m m
v
e B
m m
t t
t
(
+ (
(

=
+
(P.2.75b)
0
h
z
v = (P.2.75c)

Pokretljivosti upljina u pravcima x i y imaju oblik:

h
h
h
x
xx
e
m
t
= ,
h
h
h
y
yy
e
m
t
= (P.2.76)
pa je

2
1
h h
h
h h
x y y x
x
x y
BK K
v
B

( +

=
+
(P.2.77a)

2
1
h h
h
h h
y x x y
y
x y
BK K
v
B

( +

=
+
(P.2.77b)

Poto je magnetno polje slabo, komponente brzine elektrona moemo aproksimirati izrazima:

( )
e e e
x x y y x
v BK ~ K + (P.2. 78a)

182

( )
e e e
y y x x y
v BK ~ + K (P.2.78b)

a odgovarajue komponente gustine struje u tom sluaju dobijaju oblik:

( ) ( )
e e e e e e
x x x y y x x y y x
J env en BK K BK K o = ~ + = + (P.2.79a)

( ) ( )
e e e e e e
y y y x x y y x x y
J env en BK K BK K o = ~ + = + (P.2.79b)

gde
e e
x x
en o = i
e
y
en
e
y
o = predstavljaju specifine elektrine provodnosti elektrona u
pravcu x i y, respektivno. Kada su u pitanju upljine, zanemarivanjem lanova srazmernih sa
2
B u (11a) i (11b) dobijamo:

( ) ( )
h h h h h h
x x x y y x x y y x
J epv ep BK K BK K o = ~ + = + (P.2.80a)

( ) ( )
h h h h h h
y y y x x y y x x
J epv ep BK K BK K o = ~ + = +
y
(P.2.80b)

gde je
h h
x x
ep o = i
h
y
ep
h
y
o = . Ukupna gustina struje u pravcu y jednaka je nuli pa imamo:

0
e h
y y y
J J J = + = (P.2.81)
odnosno
( ) ( )
0
e e h h
y x x y y x x y
BK K BK K o o + + + = (P.2.82)

odakle je
h h e e
e h
x y x y
y H
y y
K K BK
x
o o
o o
+
= =
+
(P.2.83)

Hall-ova konstanta odreena je izrazom (2.149):

y
H
x
K
R
BJ
= (P.2.84)

gde je u posmatranom poluprovodniku

( ) ( )
e h e h e e h h
x x x x x x x y x y
J J J K BK o o o o = + = + + +
y
(P.2.85)

Poto je na osnovu izraza (P.2.383), zakljuujemo da je drugi deo izraza za
y
K B ~
x
J
srazmeran sa
2
B pa ga moemo zanemariti u odnosu na prvi lan kada je B malo.
183

( )
e h
x x x
J o o ~ +
x
K
)
(P.2.86)

Prema tome, Hall-ova konstanta iznosi:

( )(
h h e e
e h e h
x y x y
H
y y x x
R
o o
o o o o
+
=
+ +
(P.2.87)

Hall-ov ugao definisan je na sledei nain:

( ) tan
H
H
x
K
K
u = (P.2.88)

i u posmatranom sluaju iznosi:
( ) tan
h h e e
e h
x y x y
H
y y
B
o o
u
o o
+
=
+
(P.2.89)

Kada bi efektivna masa u poluprovodniku bila izotropna, imali bismo
e e
x y e
= = ,
h h
x y h
= = ,
e e
x y e
o o o = = ,
h h
x y h
o o o = = , pa bi izrazi za Hall-ovu konstantu i Hall-ov
ugao dobili oblik:
2
e e h h
H
R
o o
o
+
= (P.2.90a)

( ) tan
h h e e
H
B
o o
u
o
+
= (P.2.90b)

gde je
h e
o o o = + .

Problem 2.8. Na estice naelektrisanja q i skalarne efektivne mase deluje stalno magnetno
polje indukcije
*
m
B
,
i elektrino polje jaine K
,
visoke uestanosti e . Vektori i K
,
B
,
su
meusobno upravni, pri emu se pravac K
,
poklapa sa x-osom, a pravac B
,
sa z-osom. Odrediti
izraz za visokofrekventnu provodnost definisanu kao
x x
J K o = i frekvenciju za koju je
apsorpcija elektromagnetnih talasa maksimalna. Uticaj defekata reetke, rasejanja na fononima
i primesama, kao i u prethodnim primerima opisati silom trenja koja je srazmerna impulsu
estice.

Reenje: Jednaina kretanja estica u ovom sluaju je oblika:

184

( )
*
*
dp dv m v
m q K v B
dt dt t
= = +
, , ,
, ,
,
(P.2.91)

gde je
0 0
j t j t
x
K K e K i e
e e
= =
, , ,
,
z
B Bi =
, ,
, dok je t izotropno vreme relaksacije. Brzinu elektrona
pretpostaviemo u obliku:

( )
0 0 0 0
j t j t
x x y y z z
v v e v i v i v i e
e e
= = + +
, , ,
, ,
(P.2.92)

Zamenom u jednainu (P.2.391) dobijamo:

( ) ( )
*
*
0 0 0 0 0 0 0 0 0 x x y y z z x y x x y x x y y z z
m
m j v i v i v i qK i qB v i v i v i v i v i e
t
( + + = + + +

, , , , , , , , ,
(P.2.93)

odakle je

*
0 0
1
0
x
v m j qK qBv e
t
| |
0 y
+ =
|
\ .
(P.2.94a)

*
0
1
0
y
v m j qBv e
t
| |
0x
+ + =
|
\ .
(P.2.94b)

0
0
z
v = (P.2.94c)
Na osnovu izraza (P.2.394a) i (P.2.394b) moemo odrediti komponentu brzine koja je potrebna
za izraunavanje visokofrekventne provodnosti:

*
0
0
2 2 *2
1
1
x
qK m j
v
q B m j
e
t
e
t
| |
+
|
\ .
=
| |
+ +
|
\ .
(P.2.95)

Odgovarajua komponenta gustine struje iznosi:

0 x x
J qnv = (P.2.96)

pa je provodnost jednaka

( )
( ) ( ) ( )
2 *
0 2 2
2 2 2 *2
1 1
1 1
x
x
x
c
q nm j J j
K
q B m j j
t et et
o o
t et e t et
+ +
= = =
+ + + +
2
(P.2.97)

gde je
2 *
0x
q n m o t = , a je ciklotronska uestanost.
*
/
c
qB m e =
185

Apsorpcija elektromagnetnog zraenja odreena je realnim delom provodnosti, pa emo
frekvenciju na kojoj je apsorpcija maksimalna odrediti na osnovu uslova:

{ } Re
0
opt
d
d
e e
o
e
=
= (P.2.98)
gde je

{ }
( )
( ) ( )
2 2 2
0 2
2 2 2 2 2
1
Re
1 4
c
x
c
t e e
o o
t e e e t
+ +
=
(
+ +

(P.2.99)

Uvedimo sledee oznake:
2 2
1
c c
x e t = + i
2 2
x e t = . Tada se izraz (P.2.399) moe prikazati u
obliku:

{ }
( )
0 2
Re
4
c
x
c
x x
x x x
o o
+
=
+
(P.2.100)

Uslov (8) se sada svodi na:

{ } { } { }
2
Re Re Re
2
d d d dx
d dx d dx
o o o
et
e e
= = 0 =
0 =
(P.2.101)
odakle sledi:
2 2
2 3 4
opt opt c c c
x x x x x + + (P.2.102)

Poto mora biti ispunjeno dobijamo reenje 0 x >

2
2
opt c c c
x x x = + x (P.2.103)

Poto se radi o visokim uestanostima, pretpostaviemo da je ispunjeno i , pa
prethodni izraz moemo aproksimirati na sledei nain:
1 x > 1
c
x >

2 1 1/
opt c c c c
x x x x x = + ~ (P.2.104)

na osnovu ega zakljuujemo da je

2 2 2 2
1
opt c
e t e ~ + t (P.2.105)

odnosno, poto je po pretpostavci dobijamo
2 2
1
c
e t >

186

opt c
e e ~ (P.2.106)

Dakle, apsorpcija elektromagnetnog zraenja je maksimalna kada je uestanost e priblino
jednaka ciklotronskoj uestanosti. Ova injenica moe se iskoristiti za odreivanje efektivne
mase nosilaca, na taj nain to se snimi zavisnost { } Re o od veliine magnetne indukcije B, pri
konstantnoj uestanosti e spoljanjeg elektrinog polja koja je poznata. Ovim postupkom
dobija se grafik nalik onom sa Sl. P.2.4, na osnovu koga se odreuje vrednost magnetne
indukcije
max
B pri kome je provodnost najvea. Iz prethodnih rezultata jasno je da je
ciklotronska uestanost
c
e pri toj vrednosti indukcije priblino jednaka fiksiranoj uestanosti
e .

Sl. P.2.4 Zavisnost realnog dela specifine elektrine provodnosti od magnetne indukcije
Koristei uslov
c
e e ~ , odnosno:

max
*
q B
m
e ~ (P.2.107)

lako dolazimo do traene efektivne mase nosilaca.

Problem 2.9. Nai ciklotronsku uestanost u uslovima kada na uzorak deluje magnetno polje
indukcije B
,
i elektrino polje jaine K
,
visoke uestanosti ( B K
, ,
), a disperziona relacija je
data izrazom:

2 2 2 2 2 2
0
( )
2 2 2
y x z
xx yy
k k k
E k E
m m m
= + + +
, h h h
zz
(P.2.108)

Koristei dobijeni rezultat, nai komponente efektivne mase na osnovu sledeih merenja:

187

1) Na uestanosti od 20 GHz, jedna rezonancija je postignuta za
1
0.304T B = i pri tome se nije
menjala ukoliko je kristal rotiran oko ose normalne na vektor magnetne indukcije.

2) Drugo merenje je sprovedeno tako to je vektor B
,
imao pravac ose rotacije iz prvog
merenja. Tada je rezonancija postignuta za
2
0.136T B = .

Ceo eksperiment je izvren na temperaturi tenog helijuma, tako da se sila trenja, kao i
odgovarajua sila koja potie od visokofrekvetnog elektrinog polja, mogu zanemariti u
jednaini kretanja.

Reenje: Jednaina kretanja elektrona, uzimajui u obzir zadate uslove, ima oblik:

( * *
1 1
m m
dv
F e v B
dt
= ~
,
)
, ,
,
(P.2.109)

odnosno

1
1
1
0 0
0 0
0 0
xx
yy
zz
m
x
T
y m
z
m
v
v e v B
v
(
(
( =
(
(

`
,
,
`
`
(P.2.110)

gde je
i i
v dv dt = ` , . Reenje za brzinu elektrona traiemo u obliku , , i x y z =
0
j t
v v e
e
=
, ,
, pri
emu je e uestanost spoljanjeg elektrinog polja. Izraz (P.2.110) moemo razdvojiti na tri
skalarne jednaine:
(
0 0 0
)
x y z z y
xx
e
j v v B v
m
e = B (P.2.111a)

(
0 0 0 y z x
yy
e
)
x z
j v v B v
m
e = B (P.2.111b)

(
0 0 0 z x y
zz
e
)
y x
j v v B v
m
e = B (P.2.111c)

Da bi posmatrani sistem jednaina imao netrivijalno reenje, njegova determinanta mora biti
jednaka nuli, to daje:

2 2 2 2 2 2
2 y x z
yy zz xx zz xx yy
e B e B e B
m m m m m m
e e
| |
+ + +
\ .
|
|
(P.2.112)

188

Reenje 0 e = odgovaralo bi kretanju nosilaca u pravcu magnetnog polja ( ), dok
drugo reenje odgovara postizanju ciklotronske rezonancije (to se moe pokazati na slian
nain kao u prethodnom primeru P.2.8):
0 v B =
,
,

2 2 2
y x z
c
yy zz xx zz xx yy
B B B
e
m m m m m m
e e = = + + (P.2.113)

Koordinatni sistem postaviemo tako da se pravci x, y i z-ose poklapaju sa pravcima glavnih
osa ekvienergetskih elipsoida
x
k , i , respektivno. Pretpostaviemo da je prilikom prvog
merenja magnetno polje imalo pravac jedne od osa, npr. y-ose (Sl. P.2.5), s obzirom da
prilikom rotacije kristala oko normalne ose ne treba da dolazi do promena.
y
k
z
k

Sl. P.2.5 Orijentacija magnetnog polja u odnosu na ose ekvienergetskog elipsoida prilikom
prvog merenja

Za izabranu orijentaciju magnetnog polja
1
(0, , 0) B B =
,
, zakljuujemo da je

2
1
c
xx zz
B
e
m m
e = (P.2.114)

Pretpostavimo da kristal rotira oko x-ose. Sa Sl. P.2.5 se vidi da do promene vrednosti
ciklotronske uestanosti nee doi samo ukoliko su komponente tenzora inverzne efektivne
mase u pravcima y i z jednake. Konkretnije, ako rotiramo kristal za / 2 t u smeru kazaljke na
satu, tada e pravac magnetnog polja poklopiti sa pravcem z-ose, tj.
1
0, ) (0, B B =
,
, pa je

2
1
c
xx yy
B
e
m m
e = (P.2.115)

Na osnovu izraza (P.2.114) i (P.2.115) jasno je da mora biti
yy zz
m m = . Prilikom drugog
merenja, ciklotronska rezonancija se postie pri magnetnom polju
2
( , B B = 0, 0)
,
, to zamenom
u (P.2.113) daje
189

190

2
2
c
yy zz yy
2
B eB
e
m m m
e = = (P.2.116)

Koristei brojne vrednosti dobijene merenjima, moemo izraunati:

2
0
0.19
2
yy zz
c
eB
m m m
f t
= = ~ (P.2.117a)

2
1
0
2
0.95
2
xx
c
B
m e m
f B t
= ~ (P.2.117b)

gde je masa slobodnog elektrona.
0
m

Generaciono-rekombinacioni i difuzioni procesi

3. GENERACIONO-REKOMBINACIONI I DIFUZIONI PROCESI

3.1 GENERACIJA I REKOMBINACIJA

U okviru poglavlja posveenih zonskoj teoriji razmatrali smo vrsto telo u stanju
termodinamike ravnotee i analizirali zavisnost (ravnotene) koncentracije nosilaca od
temperature, vrste i koliine primesa itd. Zatim smo prouavali transportne procese,
pretpostavljajui da je termodinamika ravnotea naruena dejstvom slabih polja, to nam je
dozvoljavalo da smatramo da su koncentracije nosilaca i dalje vrlo bliske ravnotenim.
Meutim, u sluaju znaajnih pobuda (npr. pod dejstvom jaih spoljanjih polja), koncentracije
nosilaca e se bitno razlikovati od ravnotenih vrednosti i moemo ih u najoptijem sluaju
prikazati u obliku:

0
( , ) ( , ) ( , ) n r t n r t n r t o = +
, , ,
(3.1a)
0
( , ) ( , ) ( , ) p r t p r t p r t o = +
, , ,
(3.1b)

gde su n i p neravnotene koncentracije, n o i p o su nadkoncentracije elektrona i upljina,
respektivno, a i
0
n
0
p predstavljaju ravnotene koncentracije koje ispunjavaju uslov:

2
0 0 i
n p n = (3.2)

Veliina , kao to je poznato, oznaava sopstvenu koncentraciju nosilaca. Pod pojmom
generacije podrazumeva se nastajanje parova dodatnih slobodnih nosilaca nadkoncentracija
i
n
n o i p o , pod dejstvom neke pobude. Do sada smo se susretali sa termalnom generacijom koja
je podrazumevala da na datoj temperaturi ( K) odreeni broj elektrona, koji poseduje
dovoljnu energiju, pree iz valentne u provodnu zonu, ostavljajui za sobom podjednak broj
upranjenih mesta (upljina). Rekombinacija predstavlja suprotan proces, odnosno
iezavanje parova elektrona i upljina. Na primer, elektron koji izgubi energiju u nekom
procesu prelazi u valentnu zonu i zauzima upranjeno mesto, tj. rekombinuje se sa upljinom.
U uslovima ravnotee brzine ova dva procesa su jednake. Proces slian termalnoj generaciji
odvija se i pri dejstvu spoljanjih pobuda (polja). Spoljanje polje moe dovesti do znaajne
generacije dodatnih slobodnih nosilaca tj. do stvaranja velike nadkoncentracije, a po prestanku
dejstva polja ta nadkoncentracija e poeti da opada. Viak elektrona (u odnosu na ) e se
vraati u valentnu zonu i na taj nain ukloniti ekvivalentnu koliinu dodatno generisanih
upljina, pa e se tako koncentracije nosilaca vratiti na ravnotene vrednosti.
0 T >
0
n

Razlikujemo dva osnovna tipa rekombinacije:

1) direktna rekombinacija ili rekombinacija zona-zona. Kod ovog tipa rekombinacije,
elektroni iz provodne zone se direktno vraaju u valentnu zonu

191

2) indirektna rekombinacija koja se vri preko rekombinacionih centara. Usled prisustva
primesa kod dopiranih poluprovodnika, ali i usled nesavrenosti realnih kristala (neistoe,
defekti,...), u okviru energetskog procepa javljaju se dodatni diskretni nivoi koji mogu da
uestvuju u procesima rekombinacije tako to privremeno zahvataju nosioce, pre nego to doe
do njihovog novog prebacivanja u odgovarajuu zonu.

3.1.1 Direktna rekombinacija

Ovaj tip rekombinacije ima osnovnu ulogu kod poluprovodnika sa manjim energetskim
procepom (do 0.2-0.3 eV) i tada se elektroni iz provodne zone direktno rekombinuju sa
upljinama u valentnoj zoni. Posmatraemo uzorak idealnog poluprovodnika, koji se nalazi u
stanju termodinamike ravnotee, a koncentracije elektrona i upljina u njemu iznose i
0
n
0
p ,
respektivno, i poznate su. Poluprovodnik emo zatim izloiti dejstvu neke spoljanje pobude
(npr. obasjaemo ga svetlou ija je energije fotona vea od veliine energetskog procepa) i
na taj nain emo generisati dodatne slobodne nosioce. Nove koncentracije elektrona i upljina
oznaiemo sa n i p. Pretpostavimo da smo u trenutku 0 t = ukinuli dejstvo pobude. Tada e
vrednosti koncentracija u momentu iskljuivanja pobude iznositi

0
(0) (0) n n n o = + (3.3a)
0
(0) (0) (0) p p p o = + (3.3b)

gde je (0) (0) n p o o = , s obzirom da je broj elektrona koji su prebaeni u provodnu zonu jednak
broju upljina nastalih u valentnoj zoni. Po ukidanju pobude doi e do rekombinacije i
opadanja veliina ( ) n t o i ( ) p t o sa vremenom, pri emu e u svakom trenutku vaiti
( ) n t ( ) p t o o = . Posle dovoljno dugo vremena ( t ), koncentracije elektrona i upljina
poprimie svoje ravnotene vrednosti i
0
n
0
p (u optem sluaju
0
n p
0
= poto poluprovodnik
moe biti dopiran). Odrediemo brzinu procesa rekombinacije, odnosno brzinu kojom se
smanjuju koncentracije dodatnih slobodnih nosilaca nastalih pod dejstvom spoljanje pobude.

Uoimo opseg energija elektrona u provodnoj zoni ( ,
n n n
E E dE + ) i opseg energija upljina u
valentnoj zoni ( ,
p p p
E E dE + ), gde su energije u obe zone izraene u odnosu na isti referentni
nivo (dno provodne zone), kao to je prikazano na Sl. 3.1. Koncentracija elektrona i
upljina sa posmatranim energijama iznosi:
dn
dp

( ) 2 ( ) ( )
n n n n n
dn E g E f E dE
n
= (3.4a)

( ) 2 ( ) ( )
p p p p p
dp E g E f E dE
p
= (3.4a)

gde su i energetske gustine stanja elektrona i upljina po jedinici zapremine,
respektivno, a
n
g
p
g
n
f i
p
f odgovarajue funkcije raspodele. S obzirom da razmatramo
192

neravnotene procese, svakako da
n
f i
p
f predstavljaju neravnotene funkcije raspodele.
Pretpostaviemo da se one mogu prikazati u obliku Fermi-Dirac-ovih funkcija, ali sa razliitim
parametrom koji u njima figurie u odnosu na ravnoteno stanje.

Sl. 3.1 ematski prikaz procesa termike generacije i direktne rekombinacije izmeu provodne
i valentne zone posmatranog poluprovodnika

Fermi-jeva energija u ovom sluaju zamenjuje se veliinama koji se nazivaju kvazi Fermi-jevi
nivoi, i oni se razlikuju za elektrone i upljine (a naravno da se razlikuju i od vrednosti Fermi-
jevog nivou u stanju ravnotee
0
). Naime, poveanje koncentracije elekrona (usled procesa
generacije) odgovara zahtevu da Fermi-jev nivo bude blii dnu provodne zone. Meutim,
istovremeno poveanje koncentracije upljina nalae da Fermi-jev nivo treba da bude blii
valentnoj zoni. Poto su ovi zahtevi protivreni, za svaku vrstu nosilaca uvodi se poseban nivo
(kvazi Fermi-jev nivo). Dakle, funkcije raspodele uzimamo u obliku:
F
E

1
( )
n n
f E
1
n Fn
B
E E
k T
e
= (3.5a)
+

1 1
( )
p p
1 =
1 1
p F F p p p
B B
E E E E
k T k T
f E
e e

= (3.5b)
+ +
193

gde su i
n
F
E
p
F
E kvazi Fermi-jev nivo za elektrone i upljine, respektivno, i izraeni su u
odnosu na dno provodne zone ( 0
c
E = ), kao to se moe videti na Sl. 3.2. Zapravo, prema
izabranom referentnom smeru,
p
F
E je zapravo kvazi Fermi-jev nivo za elektrone u valentnoj
zoni (dok bismo za upljine oekivali da se kvazi Fermi-jev nivo izraava u odnosu na vrh
valentne zone kao
p
g F
E E ) ali je uobiajeno da se ova veliina naziva kvazi Fermi-jev nivo
za upljine pa emo zadrati takav naziv.

Sl. 3.2 (a) Jedinstveni Fermi-jev nivo u stanju termodinamike ravnotee (b) kvazi Fermi-jevi
nivoi za elektrone i upljine kod neravnotene raspodele nosilaca

U sluaju potpune nedegeneracije moemo pisati:

( )
F n n
B
E E
k T
n n
f E e
~ (3.6a)

( )
p Fp
B
E E
k T
p p
f E e
~ (3.6b)

Ukupne neravnotene koncentracije elektrona i upljina u provodnoj, odnosno valentnoj zoni,
prema tome iznose:
Fn
B
E
k T
c
n B e = (3.7a)

g Fp
B
E E
k T
v
p B e

= (3.7b)

Proizvod neravnotenih koncentracija jednak je

194

F F g n p
B B
E E E
k T k T
c v
np B B e e

= (3.8a)

odnosno
0 0
F F n p
B
E E
k T
np n p e
= (3.8b)

gde su ravnotene koncentracije date izrazima (1.156) i (1.231). Oigledno je da razlika kvazi
Fermi-jevih nivoa predstavlja meru (ne)ravnotee. Proizvod funkcija raspodele (3.6a) i (3.6b)
daje verovatnou da je stanje sa energijom popunjeno elektronom a da je istovremeno
stanje sa energijom upranjeno:
n
E
p
E
( ) ( )
F F p n n p
B B
E E E E
k T k T
n n p p
f E f E e e

= (3.9)

Na osnovu (3.9) i (3.8b) imamo:

0 0
( ) ( )
p n
B
E E
k T
n n p p
np
f E f E e
n p
= (3.10)

Brzina rekombinacije elektrona (koncentracija rekombinovanih elektrona u jedinici vremena)
ije su energije u intervalu ( ,
n n
E E dE
n
+ ) sa upljinama energija u intervalu ( ,
p p p
E E dE + )
proporcionalna je koncentracijama nosilaca ukljuenih u prelaz i moe se izraziti na sledei
nain:

( , ) ( ) ( )
n p n p
dr w E E dn E dp E = (3.11)

odnosno

4 ( , ) ( ) ( ) ( ) ( )
n p n n n n p p p p n p
dr w E E g E f E g E f E dE dE = (3.12)

gde je verovatnoa prelaza elektrona iz stanja sa energijom u stanje sa
energijom , u jedinici vremena, pomnoena sa ukupnom zapreminom V i izraava se u
jedinicama . Pored procesa rekombinacije, uvek je prisutan i proces termalne generacije
nosilaca (i kad je spoljanja pobuda ukinuta) i brzinu tog procesa za date intervale energija u
provodnoj i valentnoj zoni oznaiemo sa . Ukupna promena koncentracije elektrona pri
rekombinaciji, po jedinici vremena, dobija se integracijom po svim energijama u provodnoj i
valentnoj zoni:
( , )
n p
w E E
p
E
3
cm /s
n
E
T
dg

0
4 ( , ) ( ) ( ) ( ) ( )
g
p
n
E
n p n n n n p p p p n p
E
E
r w E E g E f E g E f E dE dE
=

=
=
) )
(3.13)
195

Zamenom (3.10) u (3.13) dobijamo:

0 0
0
4 ( , ) ( ) ( )
p n g
B
p
n
E E E
k T
n p n n p p n p
E
E
np
r w E E g E g E e
n p
=

=
=
) )
dE dE (3.14)

Uveemo veliinu koja zavisi samo od osobina materijala i vrste prelaza, a ne od
koncentracija n i p, u obliku:

0 0
0
1
4 ( , ) ( ) ( )
p n g
B
p
n
E E E
k T
n p n n p p n p
E
E
w E E g E g E e dE dE
n p
=

=
=
) )
(3.15)

i smatramo je ona konstantna za posmatrani poluprovodnik. Na osnovu toga moemo pisati:

r np = (3.16)

Posmatrajmo ukupnu (efektivnu) brzinu rekombinacije R, koju dobijamo kada od koncentracije
rekombinovanih nosilaca odbijemo koncentraciju nosilaca koji su termalno generisani:

T T
R r g np g = = (3.17)

U stanju termodinamike ravnotee brzine procesa generacije i rekombinacije su jednake, tj.
, a i 0 R =
0
n n =
0
p p = , odakle sledi:

0 0 0 0
=0
T T
n p g g n p = (3.18)

Zamenom u izraz (3.17) dobijamo

0 0
( ) R np n p = (3.19)

Efektivna rekombinacija odreuje promenu neravnotene koncentracije elektrona sa vremenom
po ukidanju spoljanje pobude:

( )
( )
t n
R t
t
c
=
c
(3.20)

a kako je

0
( ) ( ) n t n n t o = + (3.21a)
0
( ) ( ) p t p p t o = + (3.21b)

moemo posmatrati promenu nadkoncentracije u jedinici vremena:
196

( ) ( )
( )
t n
R t
t
o c
=
c
(3.22)

Kod direktne rekombinacije u svakom trenutku ispunjeno je ( ) ( ) n t p t o o = , odakle sledi

( ) ( )
( )
t p
R t
t
o c
=
c
(3.23a)

( ) ( ) ( ) ( t ) t p n
t t
c c
=
c c
(3.23b)

Uz pomo izraza (3.21a) i (3.21b), ukupnu brzinu rekombinacije moemo predstaviti u obliku

2
0 0
( ) ( ) ( ) ( ) t t R n p n n o o = + +
(3.24)

pa je promena nadkoncentracije elektrona sa vremenom odreena jednainom

| |
0 0
( )
( ) ( )
( )
( ) (
t
t t
n
n p n n
t
)
o
o o
c
= + +
c
(3.25)

Prethodni izraz preurediemo u oblik:

| |
0 0
( )
( ) ( )
( )
( )
t
t t
d n
dt
n p n n
o
o o
=
+ +
(3.26)

odakle integracijom dolazimo do jednaine

0 0
0 0
( )
( )
( ) 1
ln
t
t
n p n
t C
n p n
o
o
+ + (
= +
(
+

(3.27)

Integraciona konstanta odreuje se na osnovu odgovarajueg poetnog uslova
( 0) (0 t n n ) o o = = :

0 0
0 0
(0)
(0)
( ) 1
ln
n p n
C
n p n
o
o
( + +
=
(
+

(3.28)

pa je konano,

0 0 0 0
0 0
(0)
(0)
( )
( )
( )
1
t n p
t
n p n
n
n p
n
e
o
o
o
+
=
+ +
+
(3.29)
197

Vano je napomenuti da u optem sluaju poremeaj koncentracije u odnosu na ravnoteno
stanje moe imati i negativne vrednosti ( ( ) 0 n t o < ) u zavisnosti od prirode spoljanjeg dejstva
u intervalu , odnosno znaka poetnog uslova 0 t < (0) n o . U ovom izvoenju pretpostavljeno je
da je u t izvrena generacija nosilaca pa 0 < ( ) 0 n t o > i koristi se termin nadkoncentracija
nosilaca. U tom sluaju nadkoncentracija ima sledee opte osobine:

1) ( ) n t o je monotono opadajua funkcija u celokupnom vremenskom domenu
2) ( ) 0 n t o =

Definisaemo vremenski parametar
f
t koji opisuje proces relaksacije neravnotene
koncentracije nosilaca, odnosno smanjenje nadkoncentracije nosilaca sa vremenom i vraanje u
ravnoteno stanje, na sledei nain:

( )
( )
f
t
t
n
R
o
t (3.30)

Veliina
f
t naziva se vreme ivota neravnotenih nosilaca i 1/
f
t ima smisao verovatnoe
rekombinacije jednog slobodnog nosioca naelektrisanja u jedinici vremena i jedinici
zapremine. Kod direktne rekombinacije oigledno je da e vremena ivota elektrona i upljina
biti jednaka:

( ) ( )
( ) ( )
fn
t t
t t
n p
R R
fp
o o
t t = = = (3.31a)

fn fp f
t t t = = (3.31b)

Na osnovu izraza (3.22) moemo pisati:

( ) ( ) ( )
f
t n
t
t n o o
t
c
=
c
(3.32)

Ukoliko bi vreme ivota bilo konstantno, integracijom prethodnog izraza dobili bismo

( )
(0) 0
( ) ( )
( ) (0)
( ) 1
ln
n t t
f f n
t
t
d n n t
dt
n n
o
o
o t o
o t o t
= =
) )
(3.33)

odnosno
( ) (0) f
t
t n n e
t
o o
= (3.34)

198

Prema tome, sistem bi se iz neravnotenog stanja relaksirao sa vremenskom konstantom
f
t
koja je jednaka srednjem vremenu preivljavanja neravnotenih nosilaca pre nego to se
rekombinuju. Polazei od definicionog izraza (3.30) i zamenjujui ukupnu rekombinaciju u
obliku (3.24), vidimo da u optem sluaju vreme ivota nije konstantno:

| |
0 0
( )
1
( )
( ) t
t
n p n
t
o
=
+ +
(3.35)

i ovu veliinu moemo nazvati trenutno vreme ivota neravnotenih nosilaca
( ( ) ( ) (
fn fp
t t ) t t t t = = ).

Dalju analizu izraza (3.29) sproveemo pretpostavljajui da se radi o poluprovodniku izrazito
n-tipa:
0
n p >
0
(3.36)

Na osnovu toga, (3.29) postaje
0 0
0
(0)
(0)
( )
1
t n
t
n n
n
n
n
e
o
o
o ~
+
(3.37)

a trenutno vreme ivota iznosi
| |
0
( )
1
( )
t
t
n n
t
o
~
+
(3.38)

Razmatraemo dva asimptotska sluaja:

1) linearna rekombinacija

Ako je efektivna brzina rekombinacije nosilaca direktno proporcionalna nadkoncentraciji, tada
se rekombinacija naziva linearnom. Za poluprovodnik n-tipa izraz (3.24) dobija oblik
| |
0
( ) ( ) t t R n n n o o = + , pa zakljuujemo da e rekombinacija biti linearna ako je ispunjen
uslov:

0
( ) t n n o < (3.39)

Tada dobijamo
0
( ) t R n n o ~ (3.40)

Ako je pored toga ispunjen i uslov
0
(0) n n o < (3.41)
tada e rekombinacija biti linearna u celom vremenskom domenu [0, ) t e . Ovaj poslednji
sluaj emo detaljno ispitati.
199

Na osnovu (3.41), izraz (3.37) dobija oblik

0
0
0
0
(0)
( ) (0)
1
t n
t n
t
n
n
n
n e
e
n
o
o o
~ ~
(3.42)

jer je
0 0
(0)
1
t n n
n
e
o
> za . Vreme ivota (3.38) postaje praktino konstantno [0, ) t e

0
1
f
n
t t
~ = (3.43)
U tom sluaju moemo pisati
( ) (0) f
t
t n n e
t
o o
= (3.44)

Kod ovog tipa rekombinacije poremeaj koncentracije nestaje po eksponencijalnom zakonu,
kao to je prikazano na Sl. 3.3.

Sl. 3.3 Promena nadkoncentracije sa vremenom u sluaju linearne rekombinacije

2) kvadratna rekombinacija

Ovaj tip rekombinacije podrazumeva da je efektivna brzina rekombinacije srazmerna kvadratu
poremeaja, to e na osnovu (3.24) biti ispunjeno u onom vremenskom intervalu u kome vai
0
( ) t n n o > pa moemo pisati

| |
2
( ) t R n o ~ (3.45)

200

Poto je ( ) t n o monotono opadajua funkcija, rekombinacija moe biti kvadratna samo u
nekom vremenskom intervalu . Duinu ovog intervala moemo oceniti na osnovu
izraza (3.37), primenjujui uslov
1
(0, ) t t e
(0)
0
n n o > :

0 0
0
(0)
(0)
( ) 1
1
1
t n
t
n n
n
n
n
e
o
o
o
=
+
> (3.46)
odakle dobijamo

0 0
(0)
(0)
1 1
t n n n
n
e
o
o
+
< (3.47)

Kako je
0
(0) n n o > , ovaj uslov dobija oblik
0
1 1
t n
e
< , odnosno, u svakom trenutku

mora biti ispunjeno
1
(0, ) t e t

0
1 t n < (3.48)

U tom sluaju moemo koristiti aproksimaciju
0
0
1
t n
tn e
~ + , to zamenom u (3.37) daje:

0
(0)
( )
1
1
(0)
1
t
n
n
n
t
n o
o
o
~
+ +
0
1 0
(0)
(0)
, (0, )
1
1
t n
n
t t
n t
e
o
o
~
+ | |
|
|
\ .
e (3.49)

Trenutno vreme ivota dobijamo zamenom (3.49) u (3.38), i ono iznosi

| | | |
0 0 0 0
(0) (0)
(0) (0) (0)
1 1
( )
n t n t
t
n n n t n n n n t
o
t
o o o
+ +
= ~
+ + +
o
0
n
(3.50)

Do izraza (3.49) mogli smo doi i direktno iz (3.25), uzimajui u obzir da se radi o
poluprovodniku izrazito n-tipa ( ) i velikom poremeaju (
0
n p >
0
( ) t n o > , za )
1
0 t t < <

| |
| |
2
2
( ) ( )
( )
( )
( ) ( )

t
t
t
n d n
n
t
n
t
dt
o o
o
o
c
= =
c
(3.51)

Integracijom (3.51) direktno dobijamo

(0)
( )
( ) (0) (0)
1 1

1
t
t
n
t n
n n n t
o
o
o o o
= =
+
(3.52)

201

Na osnovu jednaine (3.49) zakljuujemo da kod kvadratne rekombinacije nadkoncentracija
opada po hiperbolikom zakonu u vremenskom intervalu . Posle odreenog vremena ,
nadkoncentracija e se smanjiti toliko da e biti ispunjeno
1
(0, ) t
( ) t
2
t
0
n n o < , to odgovara linearnoj
rekombinaciji i promena ( ) t n o za bie eksponencijalna. U intervalu neophodno je
koristiti izraz (3.37) za odreivanje
2
t t >
(t n
1 2
[ , ] t t
) o , to je ilustrovano na Sl. 3.4.

Sl. 3.4 Promena nadkoncentracije sa vremenom u sluaju kvadratne rekombinacije

3.1.2 Indirektna rekombinacija
(Shockley-Read-ov model)

Kod poluprovodnika iji je energetski procep vei od 0.5 eV, proces rekombinacije se
dominantno odvija preko lokalizovanih stanja koja su smetena u okviru procepa a nazivaju se
rekombinacioni centri ili zamke (engl. trap). Ova lokalizovana stanja su zapravo primesni
nivoi koji potiu od nesavrenosti poluprovodnika i pozicionirana su najee duboko u
energetskom procepu (daleko od vrha valentne zone i dna provodne zone). Prilikom
rekombinacije, slobodni nosioci bivaju zahvaeni od strane jednog od tih primesnih nivoa i na
njemu provode odreeno vreme pre novog prelaska u odgovarajuu zonu. Da bi primesni nivo
mogao da dovede do rekombinacije para elektron-upljina on mora da stupa u interakciju sa
obe zone. Generalno, razlikuju se dve vrste primesnih nivoa. Prva vrsta predstavlja
privremene centre zahvata (u literaturi na engleskom jeziku koristi se termin temporary
storage traps tj. privremene zamke), koji mogu primiti samo jednu vrstu nosilaca. Ovi centri su
ilustrovani na Sl. 3.5a, na primeru gde mogu primiti samo elektrone, i njih neemo detaljnije
prouavati u okviru ovog teksta. Vie prostora bie posveeno sloenijem tipu
rekombinacionih centara, koji mogu prihvatiti i elektrone i upljine. Ovaj drugi tip
rekombinacionih centara nadalje emo oznaavati kao R-centri, a procesi koji se mogu
odvijati izmeu provodne i valentne zone i jednog R-centra ija je energija prikazani su na
Sl. 3.5b. Veliine i
t
E
t
n
t
p na Sl. 3.5 oznaavaju neravnotene koncentracije elektrona i upljina
respektivno, na centru rekombinacije.
202

Detaljnije razmatranje indirektne rekombinacije zapoeemo analizom procesa koji se odvijaju
izmeu provodne i valentne zone i R-centara. Pretpostaviemo da je energetski procep
poluprovodnika dovoljno veliki, tako da se direktna rekombinacija moe zanemariti, kao i da je
energetski nivo R-centara pozicioniran duboko u okviru procepa. Vano je naglasiti da se
R-centri u procesu rekombinacije ne menjaju ve igraju ulogu katalizatora. Njihovu
koncentraciju oznaiemo sa , a funkciju raspodele elektrona na nivou , koja ima oblik
Fermi-Dirac-ove funkcije, oznaiemo sa
t
E
t
N
t
E
t
f .

Sl. 3.5 a) privremeni centri zahvata koji mogu primiti npr. samo elektrone, b) R-centri koji
mogu primiti i elektrone i upljine

1) Posmatrajmo prvo sluaj termodinamike ravnotee (kada je Fermi-jev nivo za elektrone i
upljine jedinstven i iznosi ). U intervalu energija (
F
E , )
n n n
E E dE + u provodnoj zoni (Sl. 3.6),
imamo koncentraciju elektrona koja je jednaka 2 , a brzina rekombinacije ovih
elektrona prelaskom na R-centre glasi:
( g E ) ( )
n n n n
f E dE

2 ( ) ( ) ( )
p
n n n n n n n t
dr c E g E f E dE N f =
t
(3.53)

gde je kvantno-mehaniki parametar koji karakterie prelaz, a analogan je veliini
iz izraza (3.12),
( )
n n
c E
)
p
E ( ,
n
w E
p
t
f je funkcija raspodele za upljine na R-centru ( 1
p
t t
f f = ), a
proizvod
p
t t
N f predstavlja koncentraciju upljina (praznih stanja) na nivou .
t
E

1
1
( )
1
t F
B
t t E E
k T
g
f E
e
=
+
(3.54a)

203

1
1 ( ) ( )
t F
B
p
E E
k T
t t t t t g
f f E f E e
= = (3.54b)

gde je g faktor spinske degeneracije.

Istovremeno sa prelaskom elektrona iz provodne zone na R-centar, odvija se i proces termalne
generacije tj. prelazak elektrona sa R-centra u provodnu zonu. Brzina termalne generacije uz
prelazak elektrona u oblast energije oko iznosi:
n
E

2 ( ) ( ) ( )
Tn n n n n p n n t t
dg l E g E f E dE N f = (3.55)

gde je novi kvantno-mehaniki faktor. Proizvod 2 daje koncentraciju
praznih stanja u intervalu ( , a je broj elektrona na R-centrima, dok je:
( )
n n
l E ( ) ( )
n n p n n
g E f E dE
, )
n n n
E E dE +
t t
N f

( ) 1 ( ) ( )
n F
B
E E
k T
p n n n
f E f E f E e
= = (3.56)

Sl. 3.6 ematski prikaz procesa indirektne rekombinacije koji se odvijaju izmeu provodne i
valentne zone i nivoa E
t
koji potie od R-centara

204

U stanju termodinamike ravnotee, brzine toplotne generacije i rekombinacije date izrazima
(3.53) i (3.55) su meusobno jednake:

n T
dr dg
n
= (3.57)

to dalje daje

( ) ( ) ( ) ( )
p
n n n t n n p n t
c E f E f l E f E f = (3.58)

odnosno
( ) ( )
( )
( ) ( ) ( )
p
n t t
n n
n n p n t t
f E f E
l E
c E f E f E
= (3.59)

Zamenom izraza (3.54a), (3.54b), (3.56) u (3.59) dobijamo:

1 1
( )
( )
t F
t n
B
B
n F
B
E E
E E
k T
k T n n
g g E E
n n k T
l E e
e
c E
e
= = (3.60)

Na osnovu prethodnog zakljuujemo da u stanju termodinamike ravnotee odnos posmatranih
koeficijenata ne zavisi od koncentracija ve samo od energetskog razmaka i temperature.

2) U neravnotenom sluaju Fermi-jev nivo nije jedinstven pa emo uvesti sledee oznake:
Fermi-jev nivo za elektrone u provodnoj zoni obeleavaemo sa
n
F
E , za elektrone na R-centru
sa , a za upljine u valentnoj zoni sa
t
F
E
p
F
E . Brzine termalne generacije i rekombinacije pri
prelascima elektrona izmeu provodne zone i R-centra su sada svakako razliite:

n T
dr dg
n
= (3.61)

pa emo posmatrati efektivnu rekombinaciju koju definiemo kao razliku ovih brzina:

n n
dR dr dg
Tn
= (3.62)

Smatrajui da se koeficijenti i ne menjaju pri prelasku na neravnoteno uslove, moemo
pisati:
n
c
n
l

2 ( ) ( ) ( , ) ( , )
n p
n n n n n n F n t t t F
dr c E g E f E E dE N f E E =
t
t
(3.63a)

2 ( ) ( ) ( , ) ( , )
n
Tn n n n n p n F n t t t F
dg l E g E f E E dE N f E E = (3.63b)

205

pa je efektivna rekombinacija elektrona sa energijama u intervalu jednaka: ( , )
n n n
E E dE +

( )
2 ( ) ( ) 1
( )
p
p
n n p t
n n n n n t t n
n n t
l E f f
dR c E g E f f N dE
c E f f
(
= (
(

(3.64)

Imajui u vidu da se Fermi-jevi nivoi razlikuju, u neravnotenom sluaju izrazi (3.54b) i (3.56)
dobijaju novi oblik:
1
( , ) 1 ( , ) ( , )
t Ft
B
t p t t
E E
k T
t t F t t F t t F g
f E E f E E f E E e
= = (3.65a)

( , ) 1 ( , ) ( , )
n Fn
B
n n n
E E
k T
p n F n F n F
f E E f E E f E E e
= = (3.65b)

Zamenom ovih izraza, zajedno sa (3.60) u (3.64) daje

2 ( ) ( ) 1
F F t n
B
p
E E
k T
n n n n n t t n
dR c E g E f f N dE e
(
( =
(

(3.66)

Ukupna efektivna rekombinacija elektrona u provodnoj zoni dobija se integracijom:

( )
0 0
( ) 1 2 ( ) ( ) ( )
F F B t n
p
E E k T
n n n t t n n n n n n
R dR E N f e c E f E g E dE

(
= =
(

) )
(3.67)

Izraz (3.67) emo proiriti koncentracijom elektrona, koja ima oblik:

0
2 ( ) ( )
n n n n
n g E f E d
=
)
E (3.68)
to daje

( )
0
0
( ) ( ) ( )
1
( ) ( )
F F B t n
p
n n n n n n
E E k T
n t t
n n n n
c E f E g E dE
R N f n e
g E f E dE
(
=
(

)
)
(3.69)

Uvedimo srednju vrednost koeficijenta na sledei nain:
n
c

206

0
0
( ) ( ) ( )
( ) ( )
n n n n n n
n
n n n n
c E f E g E dE
c
c E f E dE
=
)
)
(3.70)

i definiimo novi koeficijent

N n
C c N =
t
(3.71)

gde je koncentracija R-centara. Na osnovu toga, izraz (3.69) za ukupnu efektivnu
rekombinaciju moemo napisati u formi:
t
N

( )
( )
1
F F B t n
F F B t n
p
p p
E E k T
n N t
E E k T
N t N t
R C f n e
C f n C f ne
(
=
(

=
(3.72)

Pretpostaviemo da su ispunjeni uslovi za primenu aproksimacije totalne nedegeneracije, tj. da
funkciju raspodele elektrona u provodnoj zoni moemo prikazati Maxwell-Boltzmann-ovom
funkcijom, pa koncentracija elektrona ima oblik

Fn
B
E
k T
c
n B e = (3.73)

Zamenom (3.73) i (3.65a) u drugi sabirak (3.72) dobijamo

t
B
p
E
k T
n N t N t c
R C f n C f B e = (3.74)

Uveemo veliinu
1
t
B
E
k T
c
n B e (3.75)

koja ima smisao efektivne koncentracije elektrona u sluaju kada se Fermi-jev nivo za
elektrone poklapa sa nivoom R-centra . Konano, izraz za ukupnu rekombinaciju moemo
napisati u obliku:
t
E

1
p
n N t N t
R C f n C n f = (3.76)

Na slian nain moemo sprovesti analizu razmene nosilaca izmeu R-centra i valentne zone,
to bi rezultovalo sledeim izrazom za ukupnu (efektivnu) rekombinaciju upljina:

207

1
p
p P t P t
R C f p C p f = (3.77a)

gde je

1
g t
B
E E
k T
v
p B e

(3.77b)

Da bismo uspostavili vezu izmeu ukupnih brzina relaksacije elektrona i upljina (
n
R i
p
R ),
poiemo od jednaine elektrine neutralnosti. Poto posmatramo R-centre koji mogu primiti i
elektrone i upljine, jednaina neutralnosti e u sluaju termodinamike ravnotee imati oblik:

0
0 0 A t D t
n P n p N p
0
+
+ + = + + (3.78)

gde i
A
P
D
N
+
n
oznaavaju koncentracije jonizovanih akceptorskih i donorskih primesa,
respektivno, a
0
i
0
t t
p su koncentracije negativnog, odnosno pozitivnog naelektrisanja na R-
centru. U neravnotenom sluaju, jednaina neutralnosti glasi:

0 A t D
n P n p N p
t
+
+ + = + + (3.79)

pri emu smo pretpostavili da se
A
P
i
D
N
+
ne menjaju pri prelasku na neravnoteni sluaj.
Oduzimanjem izraza (3.78) od izraza (3.79) dolazimo do rezultata:

t
n n p p
t
o o o o + = + (3.80)

gde je
0
n n n o = ,
0
p p p o = ,
0
t t
n n n
t
o = ,
0
t t t
p p p o = . Prethodni izraz moemo
preurediti u oblik:

t
n p p n
t
o o o o =
p
(3.81)

Veliina na desnoj strani (3.81) proporcionalna je koncentraciji R-centara. Ako je malo
tada je
t
N
n o o ~ i na osnovu definicionog izraza za rekombinaciju (3.22) sledi:

n p
R R = (3.82)

a dalje emo analizirati samo ovakav sluaj. Zamenimo sada izraze (3.76), (3.77a) i (3.77b) u
(3.82):

1 1
p p
N t N t P t P t
C f n C n f C f p C p f = (3.83)

Uzimajui u obzir da je 1
p
t t
f f = , iz prethodne jednaine dobijamo

208

1
1 1
( ) (
N P
t
N P
C n C p
f
C n n C p p )
+
=
+ + +
(3.84)

odnosno
1
1 1
( ) (
p
N P
t
N P
C n C p
f
C n n C p p )
+
=
+ + +
(3.85)

Zamenom ovih izraza u (3.76) dobijamo efektivnu rekombinaciju u obliku

1 1
1 1
( )
( ) (
N P
n
N P
C C np n p
R
C n n C p p )
=
+ + +
(3.86)

Proizvod ima jednostavnu formu:
1 1
n p
2
1 1 0 0
g
B
E
k T
c v i
n p B B e n p n
= = (3.87)

pa je
2
1 1
( )
( ) ( )
N P i
n
N P
C C np n
p
R R
C n n C p p
=
+ + +
=
n
(3.88)

Odrediemo vreme ivota elektrona pri rekombinaciji na R-centrima na osnovu definicionog
izraza ( /
n
n R t o = ), to prema (3.86) daje

1
2
( ) ( )
( )
N P
n
N P i
C n n C p p
n
C C np n
1
t o
+ + +
=
(3.89)

lan u imeniocu odreen vrednostima koncentracija moe se napisati u obliku:

2
0 0 0 0 0 0
( )( )
i
np n n n p p n p n p p n n p o o o o = + + = + +o o (3.90)

pa je
1 1
0 0
( ) ( ) 1
N P
n
N P
C n n C p p
C C n p n
t
o
+ + +
=
+ +
(3.91)

Konstante i
N
C
P
C imaju dimenziju s
-1
pa moemo uvesti sledee oznake:

1
,
o o
N P
n p
C C
1
t t
(3.92)

Na osnovu toga izraz za vreme ivota elektrona dobija oblik:
209

1 1
0 0
1
( ) ( )
o o
n p n
n n p p
n p n
t t t
o
( = + + +

+ +
(3.93)

Poto je n p o o = i
n p
R R = , izraz (3.93) ujedno predstavlja i vreme ivota upljina
p
t :

n p
t t t = = (3.94)

Konani izraz za t u proirenoj formi je oblika

0 1 0 1
0 0 0 0
,
o o
p n
n n n n p p
n
n p n n p p
p
o o
t t t o
o o
+ + + +
= +
+ + + +
o = (3.95)

Ovo je poznata Shockely-Read-ova formula (objavljena u radu Statistics of the
Recombinations of Holes and Electrons, W. Shockley, W. T. Read, Jr., Physical Review 87,
pp. 835-842, 1952.) Na osnovu izraza (3.95) zakljuujemo da vreme ivota nosilaca t zavisi
od tipa R-centara (preko veliina
o
n
t ,
o
p
t ), od poloaja nivoa (to odreuje i
t
E
1
n
1
p ), od
koncentracije primesa (kroz veliine i
0
n
0
p ) i od temperature (koja figurie u ,
0
n
0
p , ,
1
n
1
p i
vrlo malo utie na
o
n
t ,
o
p
t ).

Napomenimo da bismo do potpuno istog krajnjeg izraza (3.93) odnosno (3.95) doli i da smo
uzeli u (3.54a), to je i uobiajeno u literaturi. Miljenja smo da je postupak izloen
ovde, uz uraunavanje , ipak egzaktniji.
1 g =
1 g =

Relacija (3.95) izvedena je pod pretpostavkom da je koncentracija R-centara dovoljno mala,
odakle sledi da su nadkoncentracije elektrona i upljina vrlo priblino jednake, pa su i
odgovarajua vremena ivota elektrona i upljina jednaka (
n p
t t t = = ). Ako je koncentracija
znaajna, tada se nadkoncentracije
t
N n o i p o razlikuju , to naravno ima za posledicu i
razliita vremena ivota elektrona i upljina.

3.2 JEDNAINA KONTINUITETA

U prethodnim razmatranjima promene koncentracije neravnotenih nosilaca u poluprovodniku
sa vremenom, pretpostavili smo da nisu prisutna spoljanja polja kao ni druge pobude kao to
je npr. gradijent koncentracije du materijala, odnosno da kroz poluprovodnik ne tee struja. U
optem sluaju (kao to smo videli u poglavlju o transportnim procesima), pod dejstvom
spoljanjih ili unutranjih pobuda doi e do transporta nosilaca i postojae odgovarajue
driftovske i difuzione komponente struje. Ukupna struja u poluprovodniku predstavlja zbir
struja nastalih transportom elektrona i upljina:

210

n
J J J
p
= +
, , ,
(3.96)

Struje elektrona i upljina sastoje se od driftovske i difuzione komponente:

drift dif
n n n
J J J = +
, , ,
(3.97a)

drift dif
p p p
J J J = +
, , ,
(3.97b)

koje su za sluaj elektrona date izrazima (2.111) i (2.113), analogni oblik vai i za upljine:

n n n
K J en eD +
r
n = V,
, , ,
(3.98a)

p p p r
K J ep eD p = V,
, , ,
(3.98b)

gde je 0
n
< , a 0
p
> . Pri proticanju struje dolazi do promene koncentracija nosilaca ( , ) n r t
,

i ( , ) p r t
,
, a ta promena se odvija u skladu sa jednainom kontinuiteta, iji je generalni oblik:

r
J
t
c
= V
c
,
, ,
(3.99)

gde je gustina prostornog naelektrisanja (ukupna koncentracija pozitivnog naelektrisanja
iznosi
D
ep eN
+
= +
+
, a negativno en eP

= ). Jednaina (3.99) vai u sluaju kada nema
spoljanje generacije, kao ni rekombinacije nosilaca. U optijem sluaju, promena
koncentracije nosilaca sa vremenom (usled proticanja struje, generacije i rekombinacije),
odreena je sledeim jednainama:

( , ) ( , )
n
n n r
J n
G r t R r t
t e
| | c
= +V
|
c
\ .
,
,
,
, ,
(3.100a)

( , ) ( , )
p
p p r
J
p
G r t R r t
t e
| |
c
= V
c
\ .
,
|
|
,
,
, ,
(3.100b)

Jednaine (3.100a), (3.100b), (3.98a) i (3.98b) reavaju se u kombinaciji sa Poisson-ovom
jednainom koja povezuje elektrino polje ( , ) K r t
,
,
i ukupno prostorno naelektrisanje:

0
r
r
K
c c
V = ,
, ,
(3.101)

211

gde je
0
c dielektrina permitivnost vakuuma,
r
c relativna dielektrina permitivnost
posmatranog materijala, a ukupna gustina prostornog naelektrisanja iznosi

D
e p N n P
+
( = +

(3.102)

Zamenom (3.108) u (3.101), kao i (3.98a) i (3.98b) u (3.100a) i (3.100b), respektivno,
dobijamo sistem od 3 jednaine, ijim reavanjem dolazimo do nepoznatih veliina ( , ) n r t
,
,
( , ) p r t
,
i . Poto se radi o sistemu parcijalnih diferencijalnih jednaina, pri emu su
nepoznate funkcije zavisne od etiri promenljive, problem se naravno u optem sluaju ne
moe analitiki reiti. Primer koji sledi ilustruje kako se u vrlo specijalnom sluaju reenje
moe dobiti u analitikoj formi.
( , ) K r t
,
,

Posmatrajmo jednodimenzionalni homogeni poluprovodnik kod koga se vri injekcija
manjinskih nosilaca u taki , kao to je prikazano na Sl. 3.7. Pretpostavimo da na
poluprovodnik deluje spoljanje elektrino polje koje je usmereno du z-ose.
0 z =

Sl. 3.7 Jednodimenzionalni homogeni poluprovodnik n-tipa, pod dejstvom spoljanjeg
elektrinog polja, u koji se injektuju upljine u taki z=0

Naveemo eksplicitno sve pretpostavke koje uvodimo prilikom razmatranja prikazanog
modela:

1) ( , ) 0 z t ~ -ostvarena je kvazineutralnost. Poluprovodnik je homogen i u svakoj taki
gustina prostornog naelektrisanja je jednaka nuli. Na osnovu ove pretpostavke, iz Poisson-ove
jednaine (3.102) sledi:
0
r
K V ~ ,
, ,
(3.103)

2) Injekcija manjinskih nosilaca vri se samo u taki 0 z = . Ako pretpostavimo da je uzorak
poluprovodnika n-tipa, tada moemo pisati:

212

0, 0
0, 0
p
p
G z
G z
= =
= =
(3.104)

3) Smatramo da je rekombinacija linearna i data u obliku:

p
p
p
R
o
t
= (3.105)

4) Posmatramo iskljuivo stacionarno stanje tako da vai:

0
n
t
c
=
c
, 0
p
t
c
=
c
(3.106)

Na osnovu gornjih pretpostavki, jednaina (3.100b) za 0 z = dobija oblik:

1
0
p r p
R J
e
V = ,
, ,
(3.107)

odnosno, posle zamene (3.105) i (3.98b):

0
r p p z
p
K
p
p D i
z
o
cp (
V =
(
c
,
, , ,
(3.108)

Kako je na osnovu izraza (3.103) 0
r
K V ~ ,
, ,
, a
0
( ) ( ) p z p p z o = + , pri emu
0
p ne zavisi od
koordinate, dalje moemo pisati:

p r
p
K
p
p
o
t
+ V,
, ,
2
0
2
( ) ( )
0
p z p
K
d p d p
i D
dz dz
o o
+ =
, ,
(3.109)

Poto smo pretpostavili da je elektrino polje oblika
z
K Ki =
, ,
, konano imamo:

2
2
( ) ( )
0
p
p p
K
d p d p p
dz D dz D
p
o o o
t
= (3.110)

Definisaemo difuzionu duinu za upljine na sledei nain:

p p
L D
p
t = (3.111)

a uveemo i oznaku
kp p p
K l t = (3.112)
213

na osnovu ega e jednaina (3.110) dobiti oblik:

2
2 2 2
( ) ( )
0, 0
kp
p p
l
d p d p p
z
dz L dz L
o o o
= = (3.113)

Ovo je homogena linearna diferencijalna jednaina sa konstantnim koeficijentima, koju emo
reavati uz pomo njene karakteristine jednaine:

2
2 2
1
0
kp
p p
l
a a
L L
= (3.114)

ija su reenja
2
1,2 2
1
1
2 4
kp kp
p p p
l l
a
L L L
| |
=
|
\ .
| +
2
(3.115)

Na osnovu toga, reenje diferencijalne jednaine (3.113) ima oblik:

1
1 2
( )
a z a z
p z Ae A e o = + (3.116)

gde su i konstante koje se odreuju uz pomo graninih uslova. Pretpostaviemo da je
(znak + u izrazu (3.115)) a
1
A
2
A
1
0 a >
2
0 a < . U tom sluaju i
, a poto nadkoncentracije moraju biti konane, reenje u odgovarajuim
oblastima uzimamo u formi:
1
( )
a z
z e
2
a z
z e ( )
2
1
1
2
, 0
( )
, 0
a z
a z
Ae z
p z
A e z
o
>
<
(3.117)

Na osnovu graninog uslova ( 0) (0) p z p o o = = zakljuujemo da je
1 2
(0) A A p o = = , pa izraz
(3.117) postaje
2
1
(0) , 0
( )
(0) , 0
a z
a z
p e z
p z
p e z
o
o
o
>
<
(3.118)

Iz izraza (3.115) jasno se vidi da je
1
a a
2
= , tj. da je u prisustvu elektrinog polja raspodela
nosilaca asimetrina u odnosu na taku 0 z = u kojoj se vri injekcija. Ukoliko ne bi bilo
spoljanjeg elektrinog polja ( ), tada bismo imali 0
kp
l =
1
1/
p
a L = , i raspodela
dodatnih manjinskih nosilaca bi bila simetrina:
2
1/
p
a = L

214

(0) , 0
( ) , 0
(0) , 0
p
p
z
L
z
L
p e z
p z K
p e z
o
o
o

>
<
= (3.119)

Analizaemo dalje asimptotske sluajeve:

1) slabo elektrino polje -u tom sluaju smatramo da je ispunjen uslov:

1
kp
p
l
L
< (3.120)
Tada moemo pisati:

2 2
1,2 2 2
1 1
1
2 8 2
kp kp kp kp
p p p p p
l l l
a
L L L L L L
( | |
~ + = + ( |
|
(
\ .
2
8
p
l
(3.121)

Ako zanemarimo lan srazmeran sa dobijamo:
2
( / )
kp p
l L

1 2
1
2
kp
p p
l
a
L L
~ + (3.122a)

2 2
1
2
kp
p p
l
a
L L
~ + (3.122b)

odnosno
1
2
1
2
(0) , 0
( )
(0) , 0
kp
p p
kp
p p
l z
L L
l z
L L
p e z
p z
p e z
o
o
o
| |
+ |
|
\ .
| |
+ |
|
\ .
>
<
(3.123)

Pretpostavili smo da se smer elektrinog polja poklapa sa smerom z-ose ( ) i da se radi o
efektivnoj injekciji nosilaca (
0 K >
(0) 0 p o > ) pa e raspodela dodatnih manjinskih nosilaca du
poluprovodnika izgledati kao na Sl. 3.8. Vidimo da elektrino polje pomera dodatne upljine
u pravcu z-ose.

215

Sl. 3.8 Promena nadkoncentracije manjinskih nosilaca du homogenog poluprovodnika sa Sl.
3.7, u prisustvu slabog elektrinog polja (puna linija). Isprekidanom linijom ilustrovana je
raspodela ovih nosilaca kada nema elektrinog polja ( ) K =0

2) jako elektrino polje -tada smatramo da je ispunjen uslov:

1
kp
p
l
L
> (3.124)

pa emo koeficijente i prikazati u obliku
1
a
2
a

2 2
1,2 2 2
4 2
1 1
1
2 2 2 2
kp kp p kp kp p
p p p kp p p p kp
l l L l l L
a
L L L l L L L l
(
1
( | |
( = + ~ + (
(
|
|
(
\ .

(3.125)

Na osnovu prethodnog izraza dalje dobijamo

1 2
1
2
kp
p kp
l
a
L l
= +
0
2
2
kp
p
l
L
~ (3.126a)

2
1
kp
a
l
= (3.126b)

Promena nadkoncentracije upljina sa koordinatom, prema tome, ima oblik:

216

2
(0) , 0
( )
(0) , 0
kp
kp
p
z
l
l
z
L
p e z
p z
p e z
o
o
o

>
<
(3.127)

a kolinik koeficijenta i pokazuje da e se nadkoncentracija upljina mnogo sporije
menjati u oblasti :
2
a
1
a
0 z >

2
2
2
1
2
| |
1
p
kp
L
a
a l
= < (3.128)

kao to je prikazano na Sl. 3.9. Poto se radi o jakom elektrinom polju, pomak upljina u
pravcu z-ose je veoma izraen.

Sl. 3.9 Promena nadkoncentracije manjinskih nosilaca du homogenog poluprovodnika u
prisustvu jakog elektrinog polja (puna linija). Isprekidanom linijom ilustrovana je
raspodela u sluaju kada je K =0

Generalno, za i 0 K > (0) 0 p o > , moemo zakljuiti da u oblasti elektrino polje vri 0 z >
injekciju neravnotenih manjinskih nosilaca, dok za 0 z < polje vri ekskluziju (smanjuje
koncentraciju nosilaca u poreenju sa sluajem kada je 0 K = ). Ukoliko bismo razmatrali i
situaciju kada je ( p 0) 0 o < , to bi znailo da se u taki 0 z = ekstrahuju manjinski nosioci,
tada bi elektrino polje u oblasti vrilo 0 z > ekstrakciju (oduzimanje) manjinskih nosilaca,
dok bismo s druge strane (za ) imali 0 z < akumulaciju, jer bi polje dodavalo manjinske
nosioce. Opisani sluajevi ilustrovani su na Sl. 3.10.
217

218

l. 3.10 Ilustracija uticaja elektrinog polja na raspodelu neravnotenih manjinskih nosilaca u

S
homogenom poluprovodniku sa Sl. 3.7, u sluaju kada je a) p(0)>0 o i b) p(0)<0 o

Generaciono-rekombinacioni i difuzioni procesi odabrani problemi

Problem 3.1. Za uzorak germanijuma n-tipa, ija otpornost na sobnoj temperaturi ( ),
pri slaboj spoljanjoj pobudi (osvetljenosti) iznosi
300K T =
0
1.65 cm = O , dobija se vreme ivota
nosilaca
0
2s t =
cm
. Pri jakoj spoljanjoj osvetljenosti otpornost se smanjuje na vrednost
1
1.27 = O , a vreme ivota iznosi
1
3.3s t = . Ako se zna da se rekombinacija u ovom
uzorku vri preko R-centara odreenih sa | W W |
g t
0.32 = eV, odrediti vremena ivota
o
n
t i
o
p
t . Poznato je , |
19 3
0.565 10 cm
=
v
B | 3800c
n
m/Vs = , | | 1800
p
cm/Vs = .

Reenje: Vreme ivota nosilaca u posmatranom sluaju dato je Shockley-Read-ovom
formulom (3.95) u obliku:

0 1 0 1
0 0 0 0
,
o o
p n
n n n n p p
n
n p n n p p
p
o o
t t t o
o o
+ + + +
= +
+ + + +
o =
0
(P.3.1)

Poto se radi o uzorku n-tipa sledi , a na osnovu izraza (3.75) i (3.77b) zakljuujemo
da je
0
n p >
0
0
1

F t
B
W W
k T
n
e n
n
= >
1
n (P.3.2a)

0
0
1

F t
B
W W
k T
p
e p
p
+
= <
1
p (P.3.2b)

gde je (videti Sl. P.3.1). Ove relacije slede iz injenice da energetski procep
Ge iznosi eV, to znai da se R-centar nalazi u blizini sredine procepa, dok je Fermi-
jev nivo blizu dna provodne zone poto se radi o uzorku n-tipa .
0
t t c
W E E = <
0.66
g
W =

Sl. P.3.1 Meusobni poloaj Fermi-jevog nivoa i R-centra u posmatranom poluprovodniku
219

Prema tome, u posmatranom sluaju izraz (P.3.1), za slabe spoljaenje pobude (
0
n n o < )
dobija oblik:
1
0
0
o o
p n
p
n
t t t ~ + (P.3.3)

Ukoliko je pobuda n o velika, tada se zanemarivanjem odgovarajuih lanova u izrazu (P.3.1)
dobija
1
1
0
o o
p n
p n
n n
o
t t t
o
+
~ +
+
(P.3.4)

Specifina otpornost uzorka odreena je izrazom

( ) ( )
0 0
1
| |
n p
e n n e p n
o o
=
+ + +
0
(P.3.5)

Poto je , u sluaju slabe pobude dobijamo
0
n p >

0
0
1
| |
n
en
~ (P.3.6)

dok u sluaju jake pobude imamo
( )
1
0
1
| | | |
n p n
en e n
o
~
+ +
(P.3.7)

Na osnovu izraza (P.3.3) i (P.3.4) sledi

( )( )
( )
1 0 0 0
0 1
o
n
n n n
n p n
t t o
t
o
+
=
(P.3.8)

Iz jednaine (P.3.6) moemo odrediti ( )
14 -3
0 0
1 | | 9.97 10 cm
n
n e ~ ~ , a kombinovanjem sa
(P.3.7) dolazimo do izraza

( )
14 -3 0 1
0 1
2 10 cm
| |
p n
n
e

o

= ~
+
(P.3.9)

Na osnovu izraza (3.77b) moemo odrediti veliinu:

| |
13 -3
1
2.55 10 cm
g g t t
B B
W W W W
k T k T
v v
p B e B e

= = ~ (P.3.10)

220

pa konano dobijamo

1
0
0
8s, 1.8s
o o o
n p n
p
n
t t t t ~ = ~ (P.3.11)
Problem 3.2. Nai koncentraciju nosilaca na povrini debelog uzorka n-tipa germanijuma kada
je generacija parova elektron-upljina ravnomerna po zapremini i iznosi
17 -3 1
0
2.5 10 cm s g
=
, vreme ivota upljina iznosi const = 4s
p
t = , brzina povrinske rekombinacije
, a koeficient difuzije . 500 s = cm/s
2
/s 49cm
p
D =
Reenje: Posmatrani uzorak poluprovodnika, za koji je potrebno odrediti raspodelu manjinskih
nosilaca, prikazan je na Sl. P.3.2. Pretpostavimo da je izloen dejstvu neke spoljanje pobude,
npr. fotona odgovarajue energije koji dovode do ravnomerne generacije nosilaca po
zapremini. Dodatni nosioci e se zatim rekombinovati, ali pored zapreminske rekombinacije u
realnim poluprovodnicima prisutan je i proces povrinske rekombinacije tj. odreeni broj
nosilaca e se rekombinovati na povrini materijala.

Sl. P.3.2 Uzorak poluprovodnika velike debljine izloen dejstvu spoljanje pobude (svetlosti)

Do ove pojave dolazi zbog toga to na povrini realnih materijala mogu postojati razliiti
defekti i nesavrenosti. Povrina je esto izloena mehanikim oteenjima do kojih moe doi
u procesu narastanja i obrade uzorka, hemijskim neistoama (u smislu apsorpcije stranih
atoma ili molekula) i sl., i te nepravilnosti su jedan od uzroka smanjenja koncentracije
neravnotenih nosilaca. Meutim, povrinska rekombinacija postoji i kada nisu prisutni strani
atomi, niti druge nepravilnosti (vakancije, intersticije), s obzirom da i sama povrina
poluprovodnika predstavlja inherentu nesavrenost jer naruava idealnu periodinost kristalne
reetke (kao to smo videli u poglavlju 1.6). Ovakvo naruavanje periodinosti dovodi do
pojave lokalizovanih stanja na energijama u okviru zabranjenih zona (povrinska stanja) i ti
diskretni nivoi u energetskom procepu mogu zahvatiti nosioce, analogno R-centrima kod
221

zapreminske rekombinacije. Svi navedeni efekti rezultuju promenom koncentracije nosilaca na
povrini tj. igraju ulogu centara rekombinacije koje oznaavamo kao S-centri (Sl. P.3.3). Kao i
kod zapreminskih efekata, proces rekombinacije opisujemo odgovarajuom brzinom
rekombinacije
s
R koja predstavlja broj rekombinovanih nosilaca po jedinici povrine u jedinici
vremena. Rekombinacija
s
R je srazmerna promeni koncentracije manjinskih nosilaca na
povrini, i ako posmatramo poluprovodnik n-tipa gde su manjinski nosioci upljine imaemo:

s s
R s p o = (P.3.12)

gde je s koeficijent proporcionalnosti koji ima dimenzije brzine (m/s) i naziva se brzina
povrinske rekombinacije, a
s
p o predstavlja razliku neravnotene koncentracije upljina na
povrini ( ) i ravnotene koncentracije upljina 0 z =
0
p (koja je ista kao u balku).

Sl. P.3.3 Ilustracija povrinskih centara rekombinacije (S-centri)

Poto na povrini dolazi do rekombinacije upljina, javlja se gradijent koncentracije (Sl. P.3.4)
to prouzrokuje (difuzionu) struju upljina ka povrini. Ukupan broj rekombinovanih upljina
po jedinici povrine u jedinici vremena mora biti jednak ukupnom broj upljina po jedinici
povrine koje difuzijom pristiu na povrinu
0
( )
s p
eR J z = .

Sl. P.3.4 Promena neravnotene koncentracije upljina u okolini povrine poluprovodnika
222

Za proizvoljnu povrinu uzorka , imamo granine uslove u formi:
0
z z =

0
( )
s p
eR J z = (P.3.13a)

0
0
0
1 (
( ) ( ) |
p p z z
z z
d p
s p J z D
e d
o
o
=
)
z
=
= = ) (P.3.13b)

gde se znak bira vodei rauna o smeru difuzione struje upljina u konkretnom sluaju.

Jednaina kontinuiteta za uslove date u tekstu zadatka se moe napisati u obliku

0
0
( ) 1
1
r p
p
p
p
p p
g J
t e
J
p
g
e z
o o
t
o
t
c
= V
c
c
=
c
,
, ,
, (P.3.14)

gde je
0
p p p o = . Ukupna struja upljina iznosi:

( ) ( )
p p p p
p p
J ep K eD eD
z z
o o
c c
= =
c c
, ,
(P.3.15)

gde smo driftovku komponentu struje zanemarili s obzirom da nema spoljanjeg polja.
Zamenjivanjem (P.3.15) u (P.3.14) dolazimo do odgovarajue diferencijalne jednaine za
nadkoncentraciju upljina p o :

2
0 2
( ) ( )
p
p
p p
g D
t z
p o o
t
c
= +
c c
o c
(P.3.16)

U stacionarnom stanju, kada je
( )
0
p
t
o c
c
= , dobijamo

2
0
2 2
( )
p p
g d p p
dz L D
o o
= (P.3.17)

gde je
p p
L t =
p
D . Reenje jednaine (P.3.17) je oblika

0
( )
p p
z z
L
p
L
p z g Ae Be o t
= + + (P.3.18)

223

Poto se radi o debelom uzorku (tretiramo ga kao polubeskonaan), da bi ( ) p z o bilo konano
kada , mora se uzeti , pa imamo z 0 B =
0
( )
p
z
L
p
p z g Ae o t
= + (P.3.19)

Poto nema povrinske generacije nosilaca, to znai da se na povrini moraju rekombinovati
sve upljine koje dolaze difuzijom, to daje granini uslov u formi:

0
0
1 (
( ) (0) |
p p z
z
d p
s p J D
e d
o
o
=
)
z
=
= = (P.3.20)

Primenom na izraz (P.3.19) dobijamo

2
0 p
p p
sg
A
L s
t
t
=
+
(P.3.21)

Na osnovu toga moemo odrediti nadkoncentraciju upljina na povrini uzorka

2
0 0 12 -3
0
(0) 0.875 10 cm
p p p
p
p p p p
sg g L
p g
L s L s
t t
o t
t t
= = =
+ +
(P.3.22)

dok na velikoj udaljenosti od povrine imamo ( )
12 3
10 (0) o o
= > p z cm p .

Problem 3.3. Nai koncentraciju neravnotenih upljina na osvetljenoj povrini debelog
uzorka n-tipa germanijuma, ako je brzina povrinske rekombinacije , intenzitet
svetlosti (podeljen sa energijom fotona)
500cm/s s =
16 -2 1
0
6 10 cm s
= I
0s
, koeficijent apsorpcije svetlosti
, vreme ivota upljina
3 -
10 cm o =
2
10 t =
p
, koeficijent difuzije upljina , pod
pretpostavkom da svaki kvant svetlosti daje par elektron-upljina.
2
cm 49 =
p
D

Reenje: S obzirom da postoji apsorpcija svetlosti u uzorku, generacija nosilaca nee biti
uniformna, ve e biti funkcija rastojanja od povrine koja se osvetljava. Ukupan broj
generisanih nosilaca u jedinici vremena, u elementarnoj zapremini , gde je S
povrina poprenog preseka uzorka, iznosi:
= dV Sdz

( ) ( ) = = dN g z dV g z Sdz (P.3.23)

S druge strane, broj apsorbovanih kvanata svetlosti u posmatranoj zapremini je jednak
| | ( ) ( ) + I z I z dz S , a kako svaki kvant svetlosti daje jedan par elektron upljina, moemo
pisati:

224

( ) = g z dI dz (P.3.24)

gde je
0
( )
o
=
z
I z I e . Prema tome, generacija nosilaca menja se du uzorka po zakonu:

0 0
( )
o o
o
= =
z
g z I e g e
z
0
(P.3.25)

gde je
0
o = g I , kao to je ilustrovano na Sl. P.3.5.

Sl. P.3.5 Promena generacije nosilaca sa udaljenjem od povrine, koja je posledica apsorpcije

Diferencijalna jednaina, analogna sa (P.3.17) za stacionarno stanje, sada ima oblik:

2
0
2 2
( )
z
p p
I d p p
e
dz L D
o
o o o
= (P.3.26)

Reenje ove jednaine je u formi

1 2
1 2
( )
r z r z
p
p z Ae A e y o = + + (P.3.27)

gde su i reenja karakteristine jednaine homogenog dela u (P.3.26)
1
r
2
r

2
1,2 2
1
0
p p
r r
L L
= = )
1
(P.3.28)

a je partikularno reenje koje traimo u obliku
p
y
z
p
y Ae
o
= . Zamenom u (P.3.26) dobijamo

2
0
2 2
1
p p
p
g L
A
L
t
o
=
(P.3.29)

Konano, reenje (P.3.27) se moe napisati u formi

225

2
0
1 2 2
( )
1
o
t
o
o
p
z
L p p z
p
g L
p z Ae e
L
(P.3.30)

gde je zamenjeno zbog zahteva za konanim
2
0 A = p o kada . Konstantu
odreujemo iz graninog uslova na povrini poluprovodnika
z
1
A

0
0
( )
( )|
p z
z
d p
s p D
dz
o
o
=
=
= (P.3.31)

to kombinovanjem sa (P.3.30) daje:

2
0
1 2 2
1
p p
p p
g s L
A
L L s
p
p
t t o
o t
+
=
+
(P.3.32)

Konano, zamenjujui (P.3.32) u (P.3.30) dobijamo:

2
0
2 2
( )
1
o
t t o
o
o t
(
+
( =
+
(

p
z
L p p p z
p p p
g s L
p z e e
L L s
(P.3.33)

odakle je

( )( )
0
(0)
1
t
o
o t
=
+ +
p p
p p
g L
p
L L s
p
(P.3.34)

Kako je u posmatranom primeru 70 1 o = >
p
L , a
0 0
o = g I , sledi:

0 13 3
(0) 5 10 cm
t
o
t
~ =
+
p
p p
I
p
L s
(P.3.35)

Primetimo da je , to nije sluaj kod uniformne generacije ( ( ) 0 o = p z 0 o = ) gde je
( )
0
o t
p
= p z g .

Problem 3.4. Na polubeskonani poluprovodnik izrazito n-tipa ( )
0
0 p ~ pada svetlost
intenziteta energije fotona
(
2
0
W/cm I
) g
h E v > , normalno na povrinu pri emu svaki
apsorbovani kvant daje jedan par elektron-upljina. Ako je na poluprovodnik primenjeno
elektrino polje K normalno na povrinu (sa smerom od povrine u dubinu) odrediti raspodelu
upljina ( ) p z o smatrajui poznatim koeficient apsorpcije svetlosti o , koeficient difuzije ,
p
D
226

vreme ivota
p
t , brzinu povrinske rekombinacije s i pokretljivost
p
. Odrediti koordinatu
gde je koncentracija upljina maksimalna.
0
z

Reenje: Kao to je objanjeno u primeru P.3.3, zbog postojanja apsorpcije svetlosti u
poluprovodniku, generacija e opadati du uzorka po zakonu
0
z
g e ( ) g z
o
= , gde je sada
0 0
g I h o v = (upadni intenzitet je potrebno podeliti energijom fotona da bi se odredio broj
fotona tj. broj parova elektron-upljina), Sl. P.3.6.

Sl. P.3.6 Polubeskonani poluprovodnik kod koga generacija nosilaca opada sa koordinatom
usled apsorpcije, pod dejstvom spoljanjeg elektrinog polja

Jednaina kontinuiteta u stacionarnom stanju glasi:

1
0
p
p
d J
p
g
e dz
o
t
= (P.3.36)
gde je

( )
( )
p p p
p
p p
p
J ep K eD e p eD
z z
K
o
o
c
= ~
c c
c
(P.3.37)

poto se
0
p moe zanemariti. Na osnovu izraza (P.3.37) i (P.3.36) dolazimo do diferencijalne
jednaine

2
0
2 2
( ) ( )
p z
p p
K I d p d p
p
e
dz D dz L h D
p
o
o o o
v
=
p
o
(P.3.38)

gde je zamenjeno
2
p p
L D t = . Karakteristina jednaina homogenog dela ove diferencijalne
jednaine je oblika:

2
2
1
0
p
p p
K
r r
D L
= (P.3.39)

227

odakle sledi
( ) 2
2
1
4
1 1
2
p
p p
p
p
D
K
L
K
r
D
| |
= +
\ .
|
|
(P.3.40a)

( ) 2
2
2
4
1 1
2
p
p p
p
p
D
K
L
K
r
D
| |
= + +
\ .
|
|
(P.3.40b)

Partikularno reenje traiemo u obliku

( )
z
p
p z Ce
o
o
= (P.3.41)

to zamenom u (P.3.38) daje

0
2
2 2
/
1
p
p
p
B
eK L
k T
I h
C
L
o
o t v
o
=

(P.3.42)
Ukupno reenje ima oblik:

1 2
( )
r z r z z
p z Ae Be Ce
o
o
= + + (P.3.43)

gde se mora uzeti (poto je ) da bi 0 B =
2
0 r > p o ostalo konano kada . Granini
uslov na povrini poluprovodnika glasi
z

(0)
1
(0)
p
s p J
e
o = (P.3.44)
gde podrazumeva ukupnu struju upljina (i driftovsku i difuzionu komponentu) koje
pristiu na povrinu. Na osnovu toga dobijamo
(0)
p
J

( ) ( )
1 p p p
s A C D Ar D C K A C o + = + (P.3.45)
odnosno
1
p p
p p
D s K
A
D r s K
C
o
+ +
=

(P.3.46)

Vrednost koordinate u kojoj je koncentracija upljina maksimalna odrediemo diferenciranjem
izraza (P.3.43) i izjednaavanjem sa nulom:
228

1 0 0
1
0
r z z
r Ae Ce
o
o
= (P.3.43)

odakle je
( )
( )
1
0
1 1 1 1
1 1
ln ln
p p
p p
D r s K
C
z
r r A r r D s K
o
o
o o

= =
+ + + +
(P.3.44)

Problem 3.5. Odrediti raspodelu neravnotenih upljina u uzorku germanijuma n-tipa, koji ima
oblik dugakog vlakna, pri stacionarnoj injekciji upljina u jednoj taki ( ) i konstantnom
elektrinom polju du uzorka. Temperatura je sobna (
0 = z
K 5V/cm = K 300 = T ), a . 0.09cm =
p
L

Reenje: Jednaina kontinuiteta za svaku vrednost koordinate z uzorka sa Sl. P.3.7, osim za
taku gde postoji injekcija tj. spoljanja generacija, ima oblik: 0 = z

( ) 1
, 0
o o
t
c
= =
c
p
p
d J
p p
z
t e dz
(P.3.45)

Sl. P.3.7 Uzorak oblika dugakog vlakna, izloen dejstvu spoljanjeg elektrinog polja
,
K , kod
koga je prisutna stacionarna injekcija upljina u taki = z 0

Struja upljina odreena je izrazom:

( )
p p p
p
J ep K eD
z
o
c
=
c
(P.3.46)

odakle sledi

2
2
2
2
( )
( ) ( )
p
p p p
p p
dJ
p K p
e K ep eD
dz z z z
p p
e K eD
z z
o

o o
c c c
= +
c c
c c
=
c
c c
(P.3.47)
229

poto je 0
K
z
c
=
c
a
( ) p p
z z
o c c
=
c c
. Na osnovu izraza (P.3.45) i (P.3.46), u stacionarnom stanju
( ( ) 0 p t o c c = ) dobija se:

2
2
( ) ( )
0, 0
p
p p p
K
d p d p p
z
dz D dz D
o o o
t
= =
p
(P.3.48)

Kada se zameni
2
p p
L D t = i
p p B
D k T e = iz Einstein-ove relacije (2.121) napisane za
upljine, prethodna jednaina dobija oblik

2
2 2
( ) ( )
0, 0
B p
d p eK d p p
z
dz k T dz L
o o o
= = (P.3.49)

Karakteristina jednaina homogenog dela diferencijalne jednaine (P.3.49) glasi:

2
2
1
0
B p
eK
r r
k T L
= (P.3.50)

odakle je
( )
2
1
2
1 1
2
B
p
B
k T
L eK
eK
r
k T
| |
= + +
\ .
0 >
|
|
(P.3.51a)

( )
2
2
2
1 1 0
2
B
p
B
k T
L eK
eK
r
k T
| |
= +
\ .
<
|
|
2
(P.3.51b)

Reenje jednaine (P.3.49) se prema tome moe napisati u obliku:

1
( )
r z r z
p z Ae Be o = + (P.3.52)

Poto p o mora biti konano kada , a kako je sledi da za mora biti z
1
0 r > 0 z > 0 A = .
Na slian nain zakljuujemo da je za 0 z < neophodno da bude 0 B = zbog . Na osnovu
toga imamo:
2
0 < r

1
2
(0)
(0)
, 0
( )
, 0
r z
r z
p e z
p z
p e z
o
o
o
<
>
(P.3.53)

Posmatrajmo veliinu
3
5.2 10 cm
k B
L k T eK L
= = <
p
. Uzimajui u obzir ovu vrednost,
izraze (P.3.51a) i (P.3.51b) moemo napisati u obliku
230

( )
2
2
1 2
1 1
1 1 4 1
2
k k
p
k k
L
L
L
r
L L
| | | |
= + + ~ + ~ | |
| |
\ . \ .
1
p k
L L
(P.3.54a)

( )
2
2 2
1
1 1 4
2
k k
p
k p
L
L
L
r
L L
| |
= + ~
|
|
\ .
(P.3.55b)

2
r <
1
r , to oznaava da se koncentracija elektrona znatno sporije
menja u oblasti . Konani oblik reenja (P.3.53) glasi 0 z >

2
(0)
(0)
, 0
( )
, 0
k
k
p
z
L
L
z
L
p e z
p z
p e z
o
o
o
<
>
(P.3.56)

to je ilustrovano na Sl. P.3.8.

Sl. P.3.8 Raspodela neravnotenih upljina u uzorku sa Sl. P.3.7.

Dakle, od take gde je stvorena nadkoncentracija 0 = z (0) p o , upljine se difuzijom kreu na
levu i desnu stranu. Kada ne bi postojalo elektrino polje, raspodela upljina bi bila simetrina
( ), a oigledno je da polje utie tako to potpomae difuziju u pravcu z, a oteava
difuziju u pravcu suprotnom od svoga delovanja.
2
| | r =
1
r

Problem 3.6. Na poluprovodniki uzorak izrazito n-tipa ( )
0
0 p ~ , na levu i desnu stranu
normalno na povrinu, pada svetlost intenziteta pri emu svaki apsorbovani
kvant daje jedan par elektron-upljina, Sl. P.3.9. Debljina poluprovodnikog uzorka je
16
6 10 I =
-2 -1
cm s
231

5mm d = . Ako je na poluprovodnik primenjeno elektrino polje 1V/cm K = normalno na
povrine (sa smerom od leve povrine na desno), odrediti raspodelu upljina , znajui da
je koeficijent apsorcije svetlosti , koeficijent difuzije , vreme ivota
(
p
o
2
49cm /s
p
=
) z
3 -
10 cm o =
1
D
100s
p
t = , pokretljivost 1800cm/Vs
p
= i brzina povrinske rekombinacije na levoj i desnoj
strani . Posebno razmotriti sluaj kada . Skicirati dobijene rezultate. 500cm/s s = s

Sl. P.3.9 Poluprovodniki uzorak n-tipa osvetljen sa obe strane i izloen dejstvu spoljanjeg
elektrinog polja

Reenje: Jednaina kontinuiteta u stacionarnom stanju, za posmatrani uzorak ima oblik:

1
0
p
z
p
g
o
t
d J
p
e d
= (P.3.57)
gde je

(
p
)
p p
( )
p
J e p K eD
z
o
o
c
(P.3.58) ~
c

a generacija se dobija sabiranjem efekata osvetljavanja sa leve i desne strane: ( ) g z

( ) g z
1 2
(
z d
g d z
( )
( ) ) g z

z
Ie Ie
o o
o o

= +
= +
(P.3.59)

Zamenjivanjem (P.3.59) i (P.3.58) u (P.3.57) dolazimo do diferencijalne jednaine u obliku:

232

2
( )
2 2
( ) ( )
p z z d
p p p
K
d p d p p I
e e
dz D dz L D
o o
o o o o

( = +

(P.3.60)

Reenja karakteristine jednaine homogenog dela ove diferencijalne su oblika:

( ) 2
2
1,2
4
1 1
2
p
p p
p
p
D
K
L
K
r
D
(
= + (
(

(P.3.61)

Partikularno reenje traiemo u formi

( )
1 2
( )
z
p
p z C e C e
o o
o
z d
= + (P.3.62)


12 -3
1 2 2
12 -3
2 2 2
1.18 10 cm
1
1.27 10 cm
1
p
p p p
p
p p p
I
C
L K
I
C
L K
o t
o ot
o t
o ot
= =

= =
+
z d
(P.3.63)

Ukupno reenje ima oblik:

1 2
( )
1 2 1 2
( )
r z r z z
p z Ae A e C e C e
o o
o

= + + + (P.3.64)

Konstante i odreuju se na osnovu graninih uslova na povrinama koje se osvetljavaju:
1
A
2
A

(0)
1
(0)
p
s p J
e
o = (P.3.65a)

( )
1
( )
p
d s p J d
e
o = (P.3.65b)
ili, u razvijenom obliku:

( )
( ) (
1 2 1 2
1 1 2 2 1 2 1 2 1 2
d
d d
p p
s A A C C e
D r A r A C C e K A A C C e
o
o o
o o

+ + +
= + + + + + )
)
(P.3.66a)

( )
( ) (
1 2
1 2 1 2
1 2 1 2
1 1 2 2 1 2 1 2 1 2
r d r d d
r d r d r d r d d d
p p
s Ae A e C e C
D r Ae r A e C e C K Ae A e C e C
o
o o
o o

+ + +
= + + + + + +
(P.3.66b)
233

Preureivanjem gornjih jednaina dolazimo do forme:

1 2
AM A N K
1
+ = (P.3.67a)
1 2
A P A Q K
2
+ = (P.3.67b)

gde je
( )
( )
( ) (
( ) (
1
2
1
2
1
2
1 1 2
2 1 2
p p
p p
r d
p p
r d
p p
d
p p p p
d
p p p p
M s D r K
N s D r K
P s D r K e
Q s D r K e
K C s D K C e s D K
K C e s D K C s D K
o
o
)
)
o o
o o
=
= +
= +
= +
= + + + +
= + + + +
(P.3.68)

Zamenom brojnih vrednosti dolazimo do rezultata:

(P.3.69)
13 -3
1
4 -
2
2.4 10 cm
7.84 10 cm
A
A
~
=
3

a raspodela upljina, odreena izrazom (P.3.64) prikazana je na Sl. P.3.10.

Sl. P.3.10 Raspodela neravnotenih upljina u uzorku osvetljenom sa obe strane, i izloenom
dejstvu spoljanjeg elektrinog polja u pravcu z-ose, kada je brzina povrinske rekombinacije
konana i iznosi / s 500cm s =

234

Ukoliko brzina povrinske rekombinacije ima veoma veliku vrednost ( ), granini uslovi
na povrinama se menjaju i svode na:
s
(0) 0 p o = (P.3.70a)
( ) 0 d p o = (P.3.70b)

poto je desna strana izraza (P.3.65a) i (P.3.65b) konana. Na osnovu toga imamo:

1 2 1 2
0
d
A A C C e
o
+ + + = (P.3.71a)
1 2
1 2 1 2
0
r d r d d
Ae A e C e C
o
+ + + = (P.3.71b)

odnosno,
( ) ( )
2 2
2 1
( )
1 2
12 -3
1
1
1.18 10 cm
r d r d d
r d r d
C e e C e
A
e e
o o
+
=
= (P.3.72a)

( ) ( )
1 1
2 1
( )
1 2
3 -
2
1
1.06 10 cm
r d r d d
r d r d
C e e C e
A
e e
o o

=
3
=
(P.3.72b)

Do istih rezultata doli bismo naravno i zamenjujui u (P.3.68) a zatim reavajui
sistem jednaina (P.3.67a) i (P.3.67b). Raspodela upljina
s
( )
p
z o u ovom sluaju prikazana je
na Sl. P.3.11.

Sl. P.3.11 Raspodela neravnotenih upljina u uzorku kada je brzina povrinske
rekombinacije s

235

236

Povrinske i kontaktne pojave. Heterospojevi

4. POVRINSKE I KONTAKTNE POJAVE. HETEROSPOJEVI

Prilikom dovoenja u kontakt dva razliita vrsta tela, u graninom sloju dolazi do razmene
nosilaca izmeu njih i javljaju se odgovarajue potencijalne barijere, to dovodi do promena
osobina materijala ne samo u okolini spoja, ve i u celoj zapremini. Pod heterospojem
podrazumeva se spoj materijala ije se fizike i hemijske osobine, kao i atomski sastav,
znaajno razlikuju (npr. spoj metala i poluprovodnika, ili spoj dva poluprovodnika koji imaju
bitno razliit hemijski sastav). S druge strane, pojam homospoj oznaava da se sa razliitih
strana granine povrine nalaze fiziki, hemijski i atomski identini materijali, ili oni koji se
razlikuju u zanemaljivoj meri (npr. p-n spoj kod koga se sa obe strane radi o istom
poluprovodniku, samo dopiranom primesama razliitog tipa ija koncentracija je zanemarljiva
u odnosu na koncentraciju atoma osnovnog materijala).

U optem sluaju, granina povrina dva materijala predstavlja sloen kvazidvodimenzionalni
sistem sa specifinom atomskom geometrijom, uz mogunost pojave interdifuzije i formiranja
dodatnih hemijskih jedinjenja na povrini. U okviru ovog teksta, razmatraemo samo
idealizovani sluaj gde se pretpostavlja da su spojevi potpuno atomski otri i ne dolazi do
meanja komponenti dve materijala. U dosadanjoj analizi elektronske strukture vrstih tela,
energije nosilaca smo najee izraavali u odnosu na dno provodne zone ili, za upljine, u
odnosu na vrh valentne zone posmatranog materijala, i od znaaja su bile relativne pozicije
elektronskih nivoa a ne i njihove apsolutne vrednosti. Meutim, kada se radi o kontaktu
razliitih materijala, postaju znaajne i apsolutne pozicije nivoa energije, pa je radi odreivanja
meusobnog poloaja zona u datim materijama neophodno da se njihove energije izraze u
odnosu na neki opti referentni nivo. U tom cilju uvodi se vakuumski nivo energije koji
odgovara vrednosti energije koju bi elektron imao van materijala, u vakuumu. Ovaj nivo
enegije je naravno jedinstven, tj. ne zavisi od posmatranog materijala koji se analizira
izolovano pre formiranja heterospoja. Poloaj dna provodne zone posmatranog materijala u
odnosu na vakuumski nivo predstavlja elektronski afinitet. Ukoliko je elektronski afinitet
pozitivan, onda je to energije koju treba uloiti da bi se elektron sa dna provodne zone u
materijalu prebacio na vakuumski nivo, tj. izveo iz materijala, odnosno to je energija koju bi
elektron dobio pri ulasku u vrsto telo. Elektronski afinitet nam omoguava da odredimo
meusobne pozicije provodne i valentne zone u razliitim materijalima. Jo jedna
karakteristina veliina je i izlazni rad koji se definie kao energetska razlika Fermi-jevog
nivoa u kristalu i vakuumskog nivoa. Kod metala, izlazni rad predstavlja minimalnu energiju
koja je potrebna da bi se elektron sa Fermi-jevog nivoa u kristalu prebacio na vakuumski nivo
(na ). Analizu heterospojeva zapoeemo razmatranjem njihove najjednostavnije
varijante koju predstavlja kontakt vrstog tela (metala ili poluprovodnika) i vakuuma.
0K T =

4.1 HETEROSPOJ METAL-VAKUUM. TERMOELEKTRONSKA EMISIJA

Posmatrajmo uzorak metala koji je ogranien u z-pravcu, tako da se u ravni nalazi
granina povrina kojom se metal nalazi u kontaktu sa spoljanjom sredinom koju ini vakuum
(Sl. 4.1).
0 z =

237

Sl. 4.1 Ilustracija heterospoja metal-vakuum

Referentni nivo za energiju emo postaviti u dno provodne zone metala, a vakuumski nivo
emo oznaiti sa . Poto se posmatrani sistem nalazi u stanju termodinamike ravnotee
Fermi-jev nivo e biti jedinstven ( na Sl. 4.2). Izlazni rad definisan je na sledei nain:
vac
E
F
E

vac F
E E u = (4.1)

i moe zavisiti od temperature, a ukoliko bi se radilo o kontaktu dopiranog poluprovodnika i
vakuuma, izlazni rad bi zavisio i od vrste i koncentracije primesa. Elektronski afinitet _
predstavlja karakteristiku samo datog materijala i odreen je izrazom

vac c
E E _ = (4.2)

Sl. 4.2 Ilustracija izlaznog rada i elektronskog afiniteta metala

238

Izraunaemo gustinu struje nosilaca koja protie kroz spoj (gde se u o ovom primeru zapravo
radi o struji elektrona koji izlaze iz metala), polazei od opteg izraza za gustinu struje u
sluaju termo-dinamike ravnotee (2.38):

3
( )
( )
4
FD k
k
e
J f k
t
=
)
,
vdV
, ,
,
(4.3)

pri emu je ( )
FD
f k
,
ravnotena funkcija raspodele. Za razliku od beskonanog kristala kod
koga je ova struja jednaka nuli, kod polubeskonanog kristala (kao to e biti pokazano) ova
struja ima konanu vrednost. Poto je uzorak metala neogranien u ravni x-y, kretanje elektrona
u x- i y-pravcu je slobodno, pa e komponente gustine struje
x
J i biti jednake nuli
(podintegralne funkcije u odgovarajuim komponentama izraza (4.3) su neparne po
y
J
x
k tj. ).
Prema tome, moemo pisati:
y
k

z z
J J i =
, ,
(4.4a)

3
( )
( )
4
z FD
k
e
J f k v
t
=
)
,
z k
dV
,
(4.4b)

Pretpostaviemo da je zavisnost energije od talasnog vektora parabolina, sa izotropnom
efektivnom masom:
2 2
*
2
k
E
m
=
h
(4.5)

U tom sluaju je , pa izraz (4.4b) dobija oblik:
*
/ v k m =
,
,
h

* 2
3
*
2 3
( )
( , )
4
F
m v
z FD z
v
E E
e m
J f v d
t
| |
= =
|
\ .
)
, h
x y z
v dv dv (4.6)

Nadalje emo razmatrati samo apsolutnu vrednost struje poto nam je smer proticanja poznat:

( )
( )
* 2
2
* 2
2
0
3
*
3
( )
3
*
4
1
2
1
m v
F B
m v
F B
z
z x y z
z
E k T
v
z z
x y
E k T
v
v dv dv dv
e m
J J
e
v dv m
e dv dv
h
e
t

| |
= =
|
\ .
+
| |
=
|
\ .
+
)
) ) )
, h
(4.7)

239

Komponente brzine
x
v i mogu imati sve vrednosti od
y
v do , dok je komponenta brzine
ograniena s donje strane, zbog injenice da struju mogu initi samo elektroni ija je
kinetika energija vea od potencijalne barijere koja postoji na spoju
z
v

* 2
2
m v
_ > (4.8)

Dakle, u struji uestvuju samo elektroni ija energija je vea od vakuumskog nivoa, a svakako
se podrazumeva da je , s obzirom da u vakuumu nema elektrona. Izraz (4.8) se moe
napisati i u obliku
0
z
v >

( )
* 2 2 2
2
x y z
m v v v
_
+ +
> (4.9a)

odakle jasno sledi
min 0 *
2
z z
v v
m
_
= = (4.9b)

Posmatrajmo razliku energija (
* 2
/ 2
F
m v E ) u argumentu Fermi-Dirac-ove funkcije u izrazu
(4.7) i potraimo njenu minimalnu vrednost:

0
* 2
* 2 * 2
2 2 2
z
z
F F F F
m v
m v m v
E E E E _ > > = = u (4.10)

Dakle, najmanja vrednost ovog faktora jednaka je izlaznom radu u, koji je kod metala reda
veliine eV, to znaajno prevazilazi vrednost termalne energije . Prema tome, imamo:
B
k T

( )
* 2
2
1
m v
F B
B
E k T
k T
e e
u
> > (4.11)

pa moemo pisati

( )
* 2
2
0
* 2 * 2 * 2
2 2 2
0
3
*
3
*
2
2
m v
F B
z
F m v m v m v y x z
k T k T k T B B B B
z
E k T
x y z z
v
E
k T
x y z
v
m
J e dv dv e v dv
h
m
e e e dv e dv e v dv
h

| |
=
|
\ .
| |
=
|
\ .
) ) )
) ) ) z
(4.12)

Integrali po komponentama
x
v i imaju formu Poisson-ovog integrala
y
v
2 2
/
a x
e dx t
=
)
a ,
dok integral po daje
z
v
* 2
0
m v
m
*
2
z B
k T
e
*
B B B
k T k T k T
m
e
_
= , pa izraz (4.12) postaje:
240

( )
* 2
3
4 ( )
F
B
E
k T B
em k T
J
h
_
t
= e (4.13)

Ova struja elektrona koji izlaze iz metala i idu u vakuum naziva se struja termoelektronske
emisije i na osnovu Sl. 4.2 vidimo da je odreena veliinom izlaznog rada (
F
E _ = u):

* 2
3
4 ( )
B
k T B
em k T
J
h
t
e
u
= (4.14)

Izraz (4.14) naziva se Richardson-Dushman-ova formula i uobiajeno je da se zapisuje u
obliku:

* 2
2
3
4
,
B
k T B
em k
J AT e A
h
t
u
= = (4.15)

i vai kako za metale, tako i za poluprovodnike. Poto u struji uestvuju elektroni ija energija
je daleko vea od periodine potencijalne energije kristalne reetke, moemo smatrati da je
, to daje
*
0
m m ~

2 2
A
120.2
cm K
A~ (4.16)

Ako je npr. veliina izlaznog rada 2.5eV u= , tada dobijamo i
, to znai da je struja termoelektronske emisije zanemarljiva na
sobnoj temperaturi, dok na viim temperaturama postaje znaajna. Ova injenica predstavlja
jedan od osnova za konstruisanje elektronskih cevi.
36 2
( 300K) 10 A/cm J T
= ~
2
( 1500K) 0.8A/cm J T = ~

4.2 HETEROSPOJ METAL-POLUPROVODNIK. SCHOTTKY-JEVA APROKSIMACIJA

Prilikom analize heterospoja metal-poluprovodnik, pretpostaviemo da se radi o
poluprovodniku n-tipa, kao i da je izlazni rad metala (M) vei od izlaznog rada poluprovodnika
(S):

M S
u > u (4.17)

Posmatrajmo prvo energetske nivoe u metalu i poluprovodniku pre njihovog spajanja, izraene
u odnosu na vakuumski nivo, kao to je prikazano na Sl. 4.3. Struja elektrona koji bi izlazili iz
metala i ili u vakuum (
M
J ), kao i struja elektrona koji bi ili iz poluprovodnika u vakuum
( ), mogu se odrediti uz pomo Richardson-Dushman-ove jednaine (4.15):
S
J

2
M
B
k T
M
J AT e
u
= (4.18a)
241

2
S
B
k T
S
J AT e
u
= (4.18b)

I kod poluprovodnika je veliina izlaznog rada reda veliine nekoliko eV, pa je opravdana
aproksimacija Fermi-Dirac-ove raspodele Maxwell-Boltzmann-ovom. Poto je u posmatranom
primeru izabrano
M S
u > u , svakako da sledi , to znai da e prilikom spajanja
metala i poluprovodnika, u prelaznom procesu doi do efektivnog prelaska elektrona iz
poluprovodnika u metal. Meutim, kako je koncentracije elektrona u metalu veoma velika,
nee se osetiti ovaj priliv elektrona i moemo smatrati da njegova koncentracija ostaje
praktino nepromenjena, a samim tim i poloaj Fermi-jevog nivoa praktino fiksiran. S druge
strane, poluprovodnik e biti osiromaen elektronima u blizini spoja i ovo smanjene
koncentracije u poluprovodniku procentualno nije zanemarljivo.
S
J J >
M

Sl. 4.3 Energetski dijagram metala i poluprovodnika n-tipa pre formiranja njihovog spoja, za
sluaj kada je izlazni rad metala vei od izlaznog rada poluprovodnika

Po zavretku prelaznih procesa i uspostavljanju termodinamike ravnotee, struja kroz
heterospoj e biti jednaka nuli a Fermi-jev nivo mora biti jedinstven za celu strukturu. Poto je
obogaenje elektronima u metalu zanemarljivo u odnosu na njegovu koncentraciju, i kao to je
242

ve naglaeno, Fermi-jev nivo ne menja svoju poziciju, to znai da e jedinstveni Fermi-jev
nivo u stanju ravnotee zapravo biti Fermi-jev nivo metala (
M
F F
E E = ). Izlazni rad
poluprovodnika na povrini se prema tome poveava i izjednaava sa izlaznim radom metala,
ime se i postie da je ukupna struja kroz spoj jednaka nuli (
M S
J J = ). Vrednost izlaznog rada
poluprovodnika na povrini ( ) se moe napisati u obliku: '
S
u

'
S S D
eU
M
u = u + = u (4.19)

a veliina
D
U naziva se kontaktna razlika potencijala. Odgovarajua potencijalna energija
D
eU jednaka je razlici Fermi-jevog nivoa u poluprovodniku pre spajanja i zajednikog Fermi-
jevog nivoa na spoju (koji se poklapa sa
M
F
E ), to se moe videti sa Sl. 4.3.

( ) ( )
0
M S S
D M S vac F vac F F F
eU E E E E E E = u u = = >
M
(4.20)

Poto u poluprovodniku dolazi do znaajnog smanjenja koncentracije elektrona u okolini spoja,
mora doi i do pomeranja dna provodne zone u ovom sluaju krivljenja navie, to odgovara
udaljenju od Fermi-jevog nivoa (Sl. 4.4). Podizanje dna provodne zone u taki spoja je toliko
da veliina energetskog afiniteta u poluprovodniku ostane ouvana, s obzirom da je to
karakteristika posmatranog materijala, kao i energetski procep, i mora biti konstantna du
poluprovodnika. Ovo znai da e i zavisnost vrha valentne zone od koordinate du
poluprovodnika biti istog oblika kao i zavisnost dna provodne zone i ovakva promena i
naziva se krivljenje zona.
( )
S
c
E z
( )
S
v
E z

Sl. 4.4 Krivljenje dna provodne zone u poluprovodniku u okolini spoja
243

Nakon formiranja heterospoja, Fermi-jev nivo u poluprovodniku se izjednaio sa Fermi-jevim
nivoom metala, to u primeru sa Sl. 4.3 znai da se spustio za vrednost
D
eU u odnosu na
poziciju koju je imao pre spajanja. Dovoljno daleko od spoja poluprovodnik je neizmenjen, pa
veliine kao to su koncentracija elektrona (odnosno udaljenost Fermi-jevog nivoa od dna
provodne zone), elektronski afinitet, izlazni rad i sl. moraju biti neizmenjene tj. zadrati
vrednosti kao pre spajanja:

( )
S S
S S c F c
E E E E
F
_ u = = (4.21)

Da bi ovo bilo ispunjeno, znai da je moralo doi do sputanja dna provodne zone u
poluprovodniku daleko od spoja za isti iznos za koji se spustio i Fermi-jev nivo. S druge strane,
da bi elektronski afinitet, kao karakteristika iskljuivo datog poluprovodnikog materijala ostao
konstantan, neophodno je da doe i do sputanja vakuumskog nivoa tj. nivoa energije koji
elektron treba da dostigne da bi postao slobodan (Sl. 4.5).

Sl. 4.5 Energetski dijagram heterospoja metal-poluprovodnik, za sluaj prikazan na Sl. 4.3

Poto u metalu ne dolazi do znaajnijih promena, analiziraemo samo raspodelu naelektrisanja
u poluprovodniku u okolini spoja. U uslovima totalne nedegeneracije, koncentracija elektrona
u poluprovodniku data je izrazom:
244

( )
( )
F c
B
E E z
k T
c
n z B e
= (4.22)

Definiimo veliinu

( ) ( )
c c c
E E z E o = (4.23)

koja predstavlja promenu poloaja dna provodne zone u odnosu na vrednost dovoljno daleko
od spoja ( ). Tada izraz za koncentraciju (4.22) moemo napisati u obliku: z

| | ( ) ( ) ( ) ( )
( )
F c c F c c
B B
E E E z E E E z
k T k T k T
c c
n z B e B e e
o o
= =
B
(4.24)

Pretpostavimo da je poluprovodnik uniformno dopiran donorima koncentracije
D
N i da su na
posmatranoj temperaturi sve primese jonizovane. U tom sluaju dovoljno daleko od spoja vai:

( )
( )
F c
B
E E
k T
c
n B e N

=
D
~ (4.25)

pa izraz (4.24) postaje

( )
( )
c
B
E z
k T
D
n z N e
o
~ (4.26)

Promena poloaja dna provodne zone sa koordinatom, rezultuje promenom potencijala
elektrostatike barijere : ( ) z T

( )
c
E e z o = T (4.27)

gde je , Sl. 4.6. Prema tome, koncentraciju elektrona (4.25) moemo napisati u
obliku:
( ) 0 z T =

( )
( )
B
e z
k T
D
n z N e
T
= (4.28)

Gustina naelektrisanja u poluprovodniku iznosi:

| | ( ) ( )
D
z e N n z = (4.29)

gde je pretpostavljeno da je koncentracija manjinskih nosilaca (upljina) zanemarljiva, kao i da
su sve primese jonizovane pa ukupno pozitivno naelektrisanje predstavljaju joni donora
koncentracije
D
N . Uz pomo izraza (4.28) dobijamo:
245

( )
( ) 1
B
e z
k T
D
z eN e
T
(
= (
(

(4.30)

Veza izmeu zapreminske gustine naelektrisanja i elektrostatikog potencijala odreena
je Poisson-ovom jednainom:
( ) z T

2
2
0
( ) ( )
r
d z z
dz
c c
T
= (4.31)

Zamenom izraza (4.30) dolazimo do nelinearne diferencijalne jednaine po nepoznatom
potencijalu : ( ) z T

( )
2
0 2
( )
1
B
e z
k T
r D
d z
eN e
dz
c c
T
(
T
= (
(

(4.32)

koja se reava uz granine uslove:

( ) 0 z T = (4.33a)

(0)
D
e eU T = (4.33b)

Jednaina (4.32) nema analitiko reenje u optem sluaju i moe se dalje analizirati samo uz
primenu odgovarajuih aproksimacija. Koristiemo poznatu aproksimaciju totalnog
osiromaenja koju je predloio W. S. Schottky. Smatraemo da postoji neka taka udaljena od
spoja za veliinu w, tako da se za ne oseaju promene u raspodeli naelektrisanja pod
uticajem spoja i vai potpuna elektrina neutralnost (Sl. 4.6). S druge strane, pretpostavljamo
da je u oblasti proces prelaska elektrona iz poluprovodnika u metal bio toliko intenzivan
je koncentracija preostalih slobodnih elektrona priblino jednaka nuli. Oblast naziva se
oblast prostornog naelektrisanja, i nadalje emo smatrati da jedino prisutno naelektrisanje u
njoj predstavljaju nepokretni pozitivno nalektrisani joni donora. Konkretno, aproksimacija
totalnog osiromaenja podrazumeva da jednainu (4.32) dalje reavamo uzimajui:
z w >
z w s
z w s

( )
( ) , ( ) 0 1,
B
e z
k T
D
n z N z e z w
T
~ T = = > (4.34a)

( )
( ) 0, 1,
B
e z
k T
n z e z w
T
~ s < (4.34b)

Prema tome, u oblasti totalne osiromaenosti elektronima, Poisson-ova jednaina se svodi na
oblik:

2
2
0
( )
,
D
r
eN d z
z w
dz c c
T
= s (4.35)
246

a odgovarajui granini uslovi glase
( ) 0 w T = (4.36a)

0
z w
d
dz
=
T
= (4.36b)

Drugi granini uslov potie od injenice da unutranje elektrino polje, koje nastaje
razdvajenjem naelektrisanja na spoju, mora da iezava dovoljno daleko od granine povrine
spoja tamo gde su svi uslovi isti kao u balku, otuda ( ) 0
z
d dz
T = . U suprotnom bismo
imali neku struju razliitu od nule.

Sl. 4.6 Ilustracija aproksimacije totalnog osiromaenja za heterospoj metal-poluprovodnik
247

Reenje jednaine (4.35) je oblika

2
0
( ) ,
2
D
r
eN z
z Az B
c c
T = + + s z w (4.37)

gde su A i B konstante koje se odreuju na osnovu (4.36a) i (4.36b).

0
0
D
z w r
eN w d
A
dz c c
=
T
= + = (4.38a)

2
0
( ) 0
2
D
r
eN w
w
c c
T = + = B (4.38b)

Konano, traeni elektrostatiki potencijal moemo napisati u obliku:

( )
2
0
,
2
( )
0,
D
r
eN
z w z w
z
z w
c c
T =
>
(4.39)

Potrebno je jo odrediti i irinu oblasti prostornog naelektrisanja. U taki spoja ( ) imamo: 0 z =

(0) (0)
(0) 0
c M S D
M S
E eU
e
A = u u = = T
u u
T = <
e
(4.40)

Uporeujui ovaj izraz sa vrednou (0) T dobijenom na osnovu (4.39), zakljuujemo da je

( )
0
2
2
r M S
D
w
e N
c c u u
= (4.41)

Sloeniji modeli pokazuju da je prethodni izraz potrebno korigovati tako to se razlika
M S
u u zamenjuje sa . Poto je na sobnoj temperaturi, to se
moe zanemariti u odnosu na
M S B
k T u u 26meV
B
k T ~
M S
u u , vidimo da je korienje aproksimacije totalnog
osiromaenja sasvim opravdano.

U oblasti osiromaenja elektronima u poluprovodniku (oblast prostornog naelektrisanja),
koncentracija upljina moe se zanemariti sve dok je dno valentne zone znaajno ispod Fermi-
jevog nivoa. Meutim, ukoliko je razlika
M S
u u veoma velika i krivljenje zona izrazito,
moe se desiti da se vrh valentne zone priblii Fermi-jevom nivou toliko da koncentracija
upljina postane vea od koncentracije elektrona pa upljine formiraju inverzioni sloj u
248

poluprovodniku u okolini spoja. S druge strane, ukoliko bi izlazni rad u poluprovodniku bio
vei od izlaznog rada metala ( ), tada bi elektroni prelazili iz metala u poluprovodnik
sve do uspostavljanja ravnotee i izjednaavanja Fermi-jevog nivoa na vrednosti koja odgovara
metalu. U tom sluaju dolo bi do krivljenja zona nanie, a oblast poluprovodnika u okolini
spoja bi se obogaivala elektronima, odnosno dolo bi do njihove akumulacije. Pojava
inverzije i akumulacije ilustrovane su na Sl. 4.7.
S
u > u
M
M

U sluaju akumulacije (poluprovodnik n-tipa,
S
u > u ) i Poisson-ova jednaina ostaje
nepromenjena, u formi (4.32). Kako se koncentracija elektrona poveava idui ka povrini, u
odnosu na balkovsku vrednost, u ovom sluaju se ne pojavljuje oblast osiromaenja, pa se ne
moe primeniti aproksimacija totalno osiromaenja, ve se Poisson-ova jednaina moe
reavati iskljuivo numerikim metodama. Sluaj inverzije obuhvata 1) inverziju upljina u n-
tipu poluprovodnika (
M S
u > u ) ili 2) inverziju elektrona u p-tipu poluprovodnika (
M S
u < u ).
U oba sluaja manjinski nosioci se koncentriu uz povrinu i taj sloj je vrlo tanak (nekoliko
nanometara). Kako je elektrino polje u ovim slojevima vrlo veliko, manjinski nosioci se
nalaze u vrlo uskim potencijalnim jamama, pa je neophodan kvantno-mehaniki tretman, to
znai da pored Poisson-ove jednaine treba reavati i Schrdinger-ovu jednainu.

Sl. 4.7 a) Pojava inverzije tipa veinskih nosilaca u okolini spoja metal-poluprovodnik kada je
izlazni rad u metalu znaajno vei od izlaznog rada u poluprovodniku b) Obogaivanje
poluprovodnika elektronima u okolini spoja, u sluaju kada je izlazni rad poluprovodnika
vei od izlaznog rada metala

249

4.3 HETEROSPOJ POLUPROVODNIK-POLUPROVODNIK

Razmatraemo spoj dva poluprovodnika materijala sa razliitim vrednostima energetskog
procepa, elektronskog afiniteta i izlaznog rada, iji su relevantni energetski nivoi pre spajanja
prikazani na Sl. 4.8. Ograniiemo se na situaciju kada su poluprovodnici razliitog tipa
provodnosti, pretpostavljajui da je prvi uniformno dopiran akceptorskim primesama
koncentracije , a drugi uniformno dopiran donorima koncentracije
A
P
D
N . Razlika energetskih
procepa ova dva poluprovodnika je
1 2
|
g g g
E E E | A =
|
i ona se raspodeljuje na diskontinuitet
provodne zone
1 2
|
c c c
E E E A = i diskontinuitet valentne zone
1 2
| |
v v v
E E E A = .
Pretpostaviemo da vai sledee:

1) Elektronski afinitet u poluprovodniku p-tipa je manji od elektronskog afiniteta
poluprovodnika n-tipa

1 2
_ _ < (4.42a)

(4.42b)
1
c
E E >
2
c

2) vrednosti energetskog procepa u materijalima su takve da je ispunjeno

1 2
1 2 g g
E E _ _ + < + (4.43a)

2 1
v v
E E > (4.43b)

3) odnos izlaznih radova je

1 2
u > u (4.44)

Poto je izlazni rad u poluprovodniku n-tipa manji, na osnovu izraza (4.15) zakljuujemo da je
, pa e nakon formiranja spoja elektroni efektivno prelaziti iz materijala 2 u materijal 1.
Ovo znai da e se doi do obogaivanja elektronima poluprovodnika p-tipa (tj. smanjie se
koncentracija upljina) u okolini spoja, dok e se s druge strane poluprovodnik n-tipa
oslobaati elektrona u uskom sloju u okolini granine povrine. Na taj nain, u blizini povrine
poluprovodnik 1 e biti osiromaen upljinama, dok e poluprovodnik 2 u blizini povrine biti
osiromaen elektronima.
2
J J >
1
250

Sl. 4.8 Energetski dijagram poluprovodnika p- i n-tipa pre formiranja spoja

Po uspostavljanju termodinamike ravnotee Fermi-jev nivo mora biti jedinstven i njegov
poloaj e biti negde izmeu Fermi-jevih nivoa izolovanih poluprovodnika sa Sl. 4.8. Zbog
toga e doi do krivljenja zona u oba materijala. Pretpostavimo da se Fermi-jev nivo u
poluprovodniku 2 spustio za vrednost
2
D
eU , a da se u poluprovodniku 1 podigao za vrednost
1
D
eU Oigledno je da e se poloaji dna provodne zone daleko od spoja, u odnosu na vrednosti
sa Sl. 4.8, promeniti za iste tolike iznose (Sl. 4.9). Krivljenje vrha valentne zone u potpunosti
prati promenu dna provodne zone u oba materijala, poto energetski procep kao karakteristika
materijala mora imati istu vrednost u svakoj taki. Slino tome, da bi se odrale vrednosti _ i
, dolazi do krivljenja vakuumskog nivoa. Koristiemo aproksimaciju totalnog osiromaenja,
pretpostavljajui da u oblasti prostornog naelektrisanja [
u
, ]
p n
z z nema slobodnih nosilaca
naelektrisanja. U poluprovodniku p-tipa u okolini spoja, za 0
p
z z s < , nalaze se samo
negativno naelektrisani joni akceptora koncentracije (smatramo da su sve primese
jonizovane). Analogno, za imamo samo pozitivno naelektrisane jone donora
koncentracije
A
P
0 z < s
n
z
D
N
( ) z
. Izvan oblasti prostornog naelektrisanja, podrazumevamo potpunu
neutralnost ( 0 = ).
251

Sl. 4.9 Energetski dijagram heterospoja poluprovodnika p-tipa i poluprovodnika n-tipa

Prema Sl. 4.9, ukupna razlika potencijalne energije na spoju iznosi:

1 2
1 D D D
eU eU eU
2
= + = u u (4.45)

Kako je

1
1 1
( )
c F
E E _ u = + (4.46a)

2
2 2
( )
c
E
F
E _ u = + (4.46b)

sledi:
252

1 2
1 2
( ) ( )
D c F c
eU E E E E _ _ ( = +

F
(
(4.47)

U aproksimaciji totalnog osiromaenja, koncentracije veinskih nosilaca u poluprovodnicima 1
i 2 na granicama oblasti prostornog naelektrisanja moemo napisati u obliku:

1 1
1
[ ( ) ]
( )
c F g
B
E E E
k T
p v
p z B e

= ~ P (4.48a)

2
2
( )
( )
F c
B
E E
k T
n c
n z B e N

=
D
~ (4.48b)
odakle je

1 1
1
( ) ln
c F B
v
P
E E k T
B
= +
g
E (4.49a)

2
2
( ) ln
D
F c B
c
N
E E k T
B
= (4.49b)

Kombinovanjem sa izrazom (4.47) dobijamo:

1
1 2
1 2
ln
D
D B
v c
PN
eU k T E
B B
_ _
| |
= + + |
|
\ .
g
(4.50)

Prethodni izraz moe se napisati i u obliku:

1
1 2
1 2
ln
g
B
E
k T D
D B
v c
PN
eU k T e
B B
_ _
| |
= +
|
\ .
| (4.51)
Poto je sopstvena koncentracija u poluprovodniku p-tipa odreena izrazom
1
1 1 1
2
g
B
E
k T
i v c
n B B e
= ,
dalje imamo:

1
1 2
1 2 2
ln
c
D
D B
i c
B
N P
eU k T
n B
_ _
| |
= +
\ .
|
|
(4.52)

Na osnovu definicije konstante
c
B , u obliku (1.149), zakljuujemo da je

1 1
2 2
3/ 2
c n
c n
B m
B m
| |
= |
|
\ .
(4.53)
to konano daje

253

1
1 2
1 2 2
3
ln ln
2
n
D
D B
i n
m
N P
eU k T
n m
_ _
| |
= + + |
|
\ .
(4.54)

gde je
D
U ukupna razlika potencijala izmeu balkovskih oblasti materijala n- i p-tipa, tj.

( ) ( )
D n p
U z z U
np
= T T (4.55)

U aproksimaciji totalnog osiromaenja, Poisson-ova jednaina dobija oblik:

1
2
2
0
2
0
, 0
( )
, 0
p
r
D
n
r
eP
z z
d z
eN dz
z z
c c
c c
s <
T
=
<
s
(4.56)

a odgovarajui granini uslovi su

0
p
z z
d
dz
=
T
= , 0
n
z z
d
dz
=
T
= (4.57)

Integracijom jednaine (4.56) dobijamo

1
2
1
0
2
0
, 0
( )
, 0
p
r
D
n
r
ePz
C z z
d z
eN dz
C z
c c
c c
z
+ s <
T
=
+ < s
(4.58)

Integracione konstante i odreujemo uz pomo uslova (4.57):
1
C
2
C

1 2
1 2
0 0
,
p D n
r r
ePz eN z
C C
c c c
= =
c
(4.59)

pa je

( )
( )
1
2
0
0
, 0
( )
, 0
p p
r
D
n n
r
eP
z z z z
d z
eN dz
z z z z
c c
c c
+ s <
T
=
+ < s
(4.60)

Nova integracija daje
254

( )
( )
1
2
2
3
0
2
4
0
/ 2 , 0
( )
/ 2 , 0
p p
r
D
n n
r
eP
z z z C z z
d z
eN dz
z z z C z
c c
c c
z
+ + s <
T
=
+ + < s
(4.61)

a konstante i emo odrediti uzimajui referentni nivo za potencijal u balkovskoj oblasti
poluprovodnika p-tipa:
3
C
4
C

, ( ) 0
p
z T = ( )
n
z U
D
T = (4.62)

na osnovu ega je konano

( )
( )
1
2
2
0
2
0
, 0
2
( )
, 0
2
p p
r
D
n D
r
eP
z z z z
z
eN
z z U z z
c c
c c
+ s <
T =
+ <
n
s
(4.63)

Potrebno je odrediti i granice oblasti prostornog naelektrisanja
p
z i , to emo postii
korienjem uslova neprekidnosti potencijala i dielektrinog pomeraja, primenjenih u taki
spoja .
n
z
0 z =

(0 ) (0 )
+
T = T (4.64a)

(0 ) (0 ) D D
+
= (4.64b)

gde je
0 0
( ) ( )
r r
D z K z d dz c c c c = = T , a je elektrino polje. Ukoliko uslovi (4.64a) i
(4.64b) ne bi bili ispunjeni, imali bismo beskonani skok povrinske gustine naelektrisanja u
Poisson-ovoj jednaini (4.31). Prema tome, imamo
( ) K z

1 2
2 2
0 0
2 2
D
p n
r r
eN eP
z z
c c c c
= +
D
U
n
(4.65a)

p D
Pz N z = (4.65b)

Izraz (4.65b) smo mogli dobiti i iz jednaine globalne neutralnosti, izjednaavajui ukupno
pozitivno i negativno naelektrisanje u oblasti prostornog naelektrisanja ( , gde
je S povrina poprenog preseka). Iz (4.65a) i (4.65b) moe se izraunati
p n
ez SP ez SN =
D

255

1 2
0 0
2 1
1
D
p
r D r
U
z
P
eP
N c c c
=
+
c
(4.66a)

1 2
0 0
2 1
1
D
n
D
D
r r
U
z
N
eN
P c c c c
=
+
(4.66a)

Elektrino polje i potencijal u analiziranoj strukturi prikazani su na Sl. 4.10. Vidimo da u
ravni spoja postoji diskontinuitet elektrinog polja koji je posledica razlike relativnih
dielektrinih konstanti u poluprovodnicima (
( ) z T
1
r
c i
2
r
c ).

Sl. 4.10 a) Elektrino polje i b) potencijal du heterospoja poluprovodnika p- i n-tipa

4.4 NEHOMOGENI POLUPROVODNIK

Posmatraemo trodimenzionalni poluprovodnik koji je beskonaan i izotropan ali nehomogeno
dopiran atomima primesa, to znai da se koncentracija slobodnih nosilaca menja sa
koordinatom. Analiziraemo samo sluaj totalne nedegeneracije, kada se Fermi-Dirac-ova
funkcija raspodele moe aproksimirati Maxwell-Boltzmann-ovom, pretpostavljajui takoe da
su na posmatranoj temperaturi sve primese jonizovane.

Podsetimo se prvo poznate situacije kada je poluprovodnik homogeno dopiran donorima
koncentracije
D
N i akceptorima koncentracije (
A
P 0
r D
N V = ,
,
, 0
r A
P V = ,
,
), a dijagram
relevantnih energetskih nivoa izgleda kao na Sl. 4.11.
256

Sl. 4.11 Zonski dijagram homogenog poluprovodnika

Koncentracije elektrona i upljina u ovom homogenom poluprovodniku date su izrazima:

F c
B
E E
k T
c
n B e
= (4.67a)

v c
B
E E
k T
v
p B e
= (4.67b)

a sopstveni Fermi-jev nivo bi se nalazio na energiji

*
*
3
ln
2 4
i
p c v
F B
n
m E E
E k T
m
+
= + (4.68)

Uveemo novu promenljivu koja predstavlja razliku izmeu energije Fermi-jevog nivoa
(usled prisustva primesa) i sopstvenog Fermi-jevog nivoa:

i
F F
E E = (4.69)

Koncentracija elektrona se moe napisati u obliku:

F F F c F c i i i
B B B B
E E E E E E
k T k T k T k T
c c
n B e e B e e n e

= =

= (4.70)
gde je
F c i
B
E E
k T
i c
n B e
= (prema (1.233a) i (1.234)) sopstvena koncentracija elektrona, a

B
k T = . Na slian nain koncentraciju upljina moemo prikazati u formi:

v F F F i i
B B
E E E E
k T k T
v i
p B e e n e
=

= (4.71)
257

Vratimo se sada na sluaj nehomogeno dopiranog poluprovodnika, kod koga je raspodela
primesa oblika i , pa su i koncentracije elektrona i upljina funkcije koordinate
( ,
( )
D
N r
,
( )
( )
A
P r
,
( n n r =
,
) p p r
,
F
=
= ) . Ponovo emo smatrati da su na datoj temperaturi svi primesni atomi
jonizovani, i da se poluprovodnik nalazi u stanju termodinamike ravnotee kada je Fermi-jev
nivo konstantan ( ). S obzirom da je Fermi-jev nivo fiksiran, da bi koncentracije
nosilaca mogle da se menjaju mora doi do promene poloaja dna provodne zone (
( )
F
r
,
E E
( )
c c
E E r =
,
),
a naravno i do identinog krivljenja vrha valentne zona da bi energetski procep kao
karakteristika poluprovodnikog materijala ostao nepromenjen (Sl. 4.12). Vrednost sopstvenog
Fermi-jevog nivoa, ije rastojanje od dna provodne zone je takoe odreeno samo osobinama
osnovnog materijala, menjae se na isti nain.

Sl. 4.12 Krivljenje zona u nehomogeno dopiranom poluprovodniku

Poisson-ova jednaina e u sluaju nehomogenog poluprovodnika imati oblik:

2
0
( )
( )
r
r
r
c c
V T =
,
,
(4.72)

gde je potencijal koji je posledica nehomogenosti, a zapreminska gustina naelektrisanja
iznosi:
( ) r T
,
| | ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
D A
r e N r p r P r n r = +
, , , , ,
(4.73)

Odrediemo vezu izmeu potencijala ( ) r T
,
i uvedene veliine ( ) r
,
. Na osnovu izraza (4.69)
imamo:

( ) ( )
i
F F
E r E r =
, ,
(4.74)

a s druge strane, poto se menja na identian nain kao ( )
i
F
E r
,
( )
c
E r
,
, moemo napisati

258

( ) ( )
i
F
E r e r Const = T +
, ,
(4.75)

Odavde je

( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( )
r F r
r r
E r e r Const
r e r
V = V T +
V = V T
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
(4.76)

Zamenom u Poisson-ovu jednainu (4.72) dobijamo:

2 2
0
1
( ) ( )
r
r
r r
e
( )
c c
V T = V =
,
, ,
(4.77)

Prethodni izraz moemo napisati u obliku:

| |
2
2
0
2
0
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
D A
r
i D A
r i i
e
r N r p r P r n
e n N r P r n r p r
n n
c c
c c
V = + r
(
=
(

, , , , ,
, , , ,
(4.78)

Na osnovu (4.70) i (4.71) prvi sabirak u uglastoj zagradi iznosi

2sinh
i
n p
e e
n

= =

(4.79)
pa (4.78) postaje

2
2
0
( ) 2sinh ( )
i
r
e n
r
c c
N r ( V =

, ,
(4.80)
gde je

( ) ( )
( )
D A
i
N r P r
N r
n
=
, ,
,
(4.81)

Jednainu (4.80) podeliemo termalnom energijom , to e dati:
B
k T

2
2
0
( ) 2sinh ( )
i
r B
e n
r
k T
c c
N r ( V =

,

,
(4.82)

Veliina
2
0
(
r B i
k T e n c c ) predstavlja karakteristiku svakog (nedopiranog) poluprovodnika,
nezavisnu od vrste i koliine primesa, i naziva se Debye-eva besprimesna duina:
259

2 0
2 i
r B
D
i
k T
e n
c c
A = (4.83)

Prema tome, izraz (4.82) moemo napisati u formi:

2 2
( ) 2sinh ( )
i
D
r A V = N r
, ,
(4.84)

Ova nelinearna diferencijalna jednaina se zbog sloenosti moe reiti samo u specijalnim
sluajevima, a mi emo u okviru ovog teksta razmatrati iskljuivo jednodimenzionalne
probleme. Uobiajeno je da se analiziraju sledea dva profila nehomogenog dopiranja:

1) l-h prelaz (engl., light-heavy), gde se u poluprovodniku mogu izdvojiti dve oblasti dopirane
primesama istog tipa ali znaajno razliitih koncentracija, kao to je ilustrovano na Sl. 4.13 za
sluaj donorskih primesa. Ovaj prelaz moe biti interesantan u nekim primenama ali ga mi
ovde neemo detaljnije analizirati.

Sl. 4.13 Primer l-h prelaza

2) p-n prelaz kod koga je jedna oblast poluprovodnika dopirana samo akceptorskim, a druga
samo donorskim primesama (Sl. 4.14). Ovaj tip prelaza ima mnogo vei praktian znaaj pa
emo za njega izloiti detaljan postupak odreivanja profila potencijala na spoju, irine oblasti
prostornog naelektrisanja i ostalih relevantnih veliina.

Sl. 4.14 Ilustracija p-n prelaza

260

Pretpostavimo da je profil primesa ( ) u okolini p-n spoja oblika kao na
Sl. 4.15. Elektroni iz n-oblasti prelazie na levu stranu take metalurkog prelaza ( ), gde
im je koncentracija manja, a za sobom e ostaviti pozitivno naelektrisane jonizovane donorske
primese. Istovremeno, upljine e se prebacivati iz p- u n-oblast, ostavljajui negativne
akceptorske jone. Do ravnotee e doi kada unutranje elektrino polje u okolini spoja, koje
se javlja izmeu suprotno naelektrisanih jona primesa, uravnotei difuzionu tenju nosilaca da
prelaze u oblast manje koncentracije. Koristiemo aproksimaciju totalnog osiromaenja,
smatrajui da se oblast prostornog naelektrisanja prostire u granicama (
*
( ) ( ) ( )
D A
N z N z P z =
0 z =
,
p n
z z ), pa uzimamo:

1) ( ) 0, z =
p n
z z z z s . >
2) , ( ) ( ) 0 n z p z = = | | ( ) ( ) ( )
A D
z e P z N z = ,
p n
z z z < <

Sl. 4.15 Profil primesa kod p-n spoja

Vrednosti funkcije na granici oblasti prostornog naelektrisanja oznaiemo na sledei nain:

( )
p
z
p
= (4.85a)

( )
n
z
n
= (4.85b)

dok za koncentracije, prema aproksimaciji totalnog osiromaenja, moemo pisati

( ) ( )
p A p
p z P z = (4.86a)

( ) ( )
n D
n z N z
n
= (4.86b)
261

Na osnovu izraza (4.70) i (4.71) dalje imamo:

( )
( ) ln
n
B
k T D n
D n i n B
i
N z
N z n e k T
n
= = (4.87a)

( )
( ) ln
p
B
A p k T
A p i p B
i
P z
P z n e k T
n
= = (4. 87b)

Razlika potencijala na granicama oblasti prostornog naelektrisanja, prema (4.76) iznosi:

2
( ) ( )
ln
n p D n A p
B
D
i
N z P z
k T
U
e e n

= = (4.88)

Zamenjujui izraz za sopstvenu koncentraciju (1.240), dobijamo

( ) ( )
ln
g D n A p
B
D
c v
E N z P
k T
U
e e B B
z
= + (4.89)

Poto je obino ( ) ( )
D n A p c v
N z P z B B < , sledi da je maksimalna vrednost ovog napona

max
g
D
E
U
e
= (4.90)

to znai da bi za Si ili Ge p-n spojeve iznosio 1.1eV odnosno0.72eV, respektivno.
max
D
U

U aproksimaciji totalnog osiromaenja, p-n spoj se sastoji od totalno osiromaene oblasti
( ) i dve polubeskonane neutralne oblasti (
p
z z z < <
n p
z z < < i ). Poisson-ova
jednaina u ovim oblastima je oblika:
n
z z < <

2
2
2
( ), 0
( ), 0
( ),
( ),
i
A p
D
D
A p
D n
P z z z
N z z z
d
dz
e P z z z
e N z z z z
<
< <
A =
n
p
<
+ < <
< <
(4.91)

Analizirajmo samo jednainu za oblast :
n
z z >

2
2
2 i
D
D
i
N d
e
dz n
A =
(4.92)
262

Ako vai potpuna lokalna neutralnost u celoj oblasti, mora biti ispunjeno ( ) 0 z = za sve
vrednosti , odnosno , to znai da je i
n
z z > / 0
D i
e N n
=

2
2
2
0
i
D
d
dz
A =
(4.93)
Iz izraza (4.93) jednostavno sledi

1
C z C
2
= + (4.94)

pri emu su i realne konstante. Ako se ova zavisnost
1
C
2
C unese u jednainu
, nalazi se profil primesa za koji je za sve ispunjen uslov lokalne
neutralnosti
/
D i
e N n
0 =
( ) z

n
z z >
0 = :

1 2 1
0
( )
B
C z C C z
k T k T D
i
N z
e C e
n
+
= =
B
(4.95)

Ako koncentracija primesa u taki iznosi
n
z ( )
D n
N z , tada izraz (4.95) dobija oblik

1
( )
( ) ( )
n
B
C z z
k T
D D n
N z N z e
= (4.96)
dok je
( )
1
( ) ( )
B n
z k TC z z z = +
n
(4.97)

pri emu je naravno
( )
( )
n
B
z
k T
D n i
N z n e
= . Ako je profil primesa za dat u obliku (4.96), tada

se odgovarajui potencijal , prema (4.76), menja sa koordinatom na nain opisan izrazom
(4.97) i u svakoj taki oblasti vai uslov lokalne neutralnosti, to je ilustrovano na Sl.
4.15.

n
z z >
( ) z T

n
z z >

Sl. 4.16 a) Profil primesa i b) profil potencijala u oblasti
n
z>z
263

Sa Sl. 4.16. vidi se da je potencijal konstantan za sve vrednosti , ako i samo ako je
n
z z >
( ) ( )
D D n
N z N z = , tj. ako je dopiranje u posmatranoj oblasti uniformno (ova situacija prikazana
je punom linijom na Sl. 4.16). U svim ostalim sluajevima kada je oblast neutralna,
potencijal je linearna funkcija koordinate z.

n
z z >

Profili primesa koji se sreu u realnim p-n spojevima manje ili vie odstupaju od
eksponencijalnog profila (ukljuujui i sluaj
1
0 C = , tj. ( )
D
N z const = ), to znai da oblast
strogo govorei nije neutralna. U literaturi se ovaj problem prevazilazi na sledei nain:
pretpostavi se kao da je koncentracija primesa za jednaka vrednosti u taki , tj.

n
z z >
(

n
z z >
n
z
)
D n
N z , videti Sl. 4.17. Tada je oblast priblino neutralna uvodi se termin
kvazineutralnost, a potencijal konstantan. Ovakva aproksimacija je utoliko tanija ukoliko je
profil primesa blii konstantnoj vrednosti, tj.

n
z z >
( )
D
N z dz manje (funkcija je sporopromenljiva).

Sl. 4.17 Zavisnost profila primesa za (isprekidana linija) i aproksimacija ove
n
z z >
zavisnosti sa ( ) ( )
D D n
N z N z =

Primenom identine aproksimacije na p-oblast, u uslovima kvazineutralnosti potencijalal du
p-n spoja se moe priblino prikazati kao na Sl. 4.18.

Sl. 4.18 Profil potencijala du p-n spoja, aproksimiran konstantnim vrednostima u
neutralnim oblastima
264

Razmatraemo funkciju profila primesa u obliku:

*
( ), 0
( )
( ), 0
D
A
N z z
N z
P z z
>
<
(4.98)

Za odreivanje granica oblasti prostornog naelektrisanja neophodno je uzeti u obzir sledea
dva uslova: uslov globalne neutralnosti i uslov jednakosti ukupnih dipolnih momenata u oblasti
prostornog naelektrisanja.

1) Jednaina globalne neutralnosti

U oblasti prostornog naelektrisanja mora biti zadovoljen uslov globalne neutralnosti koji se u
optem sluaju moe napisati u obliku:

( )
( ) 0
V
z dV =
)
(4.99)
odnosno, u konkretnom sluaju

( ) 0
n
p
z
z
z Sdz
=
)
(4.100)

gde je S povrina poprenog preseka poluprovodnika. Ovaj uslov se dalje moe prikazati kao

(4.101a)
0
0
( ) ( ) 0
n
p
z
A D
z
P z dz N z dz
+
) )
=
(4.101b)
0
0
( ) ( )
n
p
z
A D
z
P z dz N z dz
=
) )

ili u kompaktnom obliku

*
( ) 0
n
p
z
z
N z dz
=
)
(4.102)

Na osnovu izraza (4.101b) zakljuujemo da povrine ispod krive na Sl. 4.15, u p- i n- delu
oblasti prostornog naelektrisanja, moraju biti jednake.

2) Jednaina ukupnog dipolnog momenta

Ukupni dipolni momenat moemo napisati u obliku:

265

(4.103) ( )
n
p
z
M
z
D z
=
)
zdz

Poto na osnovu Poisson-ove jednaine imamo

0
( )
r
dK z
dz
c c
= (4.104)
dalje moemo pisati:

0 0
n n
p p
z z
M r r
z z
dK
D z dz dK z dz
dz
c c c c

= =
) )
dz(
(4.105)

Parcijalnom integracijom izraza (4.105) dobijamo:

(4.106)
0
( ) ( )
n
p
z
M r n n p p
z
D z K z z K z K c c
(
= + +
(

)

Poto je

2
( ) ( )
1
( ) ( ) ( ) ( ) ln
n
p
z
D n A p
B
n p n p
i z
N z P z
k T
K dz z z z z
e e

( ( = T T = =
)
n
(4.107)

i kako su polja i u aproksimaciji totalnog osiromaenja jednaka nuli, sledi ( )
n
K z ( )
p
K z

0
2
( ) ( )
ln
D n A p r B
M
i
N z P z k T
D
e n
c c
= (4.108)

Izraz (4.103) za ukupni dipolni momenat moe se napisati i u obliku:

(4.109)
*
( )
n
p
z
M
z
D eN z z
=
)
dz
D

pa izjednaavanjem sa (4.109) dolazimo do jednaine:

(4.110)
*
0
( )
n
p
z
r
z
eN z zdz U c c
=
)

pri emu je
D
U odreeno izrazom (4.89). Na osnovu izraza (4.110), zajedno sa jednainom
(4.102), odreuju se granice oblasti prostornog naelektrisanja
p
z i . Za poznate vrednosti
n
z
266

( )
D n
N z , , i T, izraunava se ugraeni napon na spoju ( )
A p
P z
i
n
D
U , a zatim se iz sistema
jednaina

*
( ) 0
n
p
z
z
N z dz
=
)
(4.111a)
(4.111b)
*
0
( )
n
p
z
r
z
eN z zdz U c c
=
) D

izraunava irina oblasti prostornog naelektrisanja.

Ukoliko je na p-n spoj primenjen spoljanji napon U, tada se menja irina oblasti prostornog
naelektrisanja tj. imamo , ( )
p p
z z U = ( )
n n
z z U = , pa se prema tome menja i ugraeni napon na
spoju . U zavisnosti od smera spoljanjeg elektrinog polja razlikujemo inverzno i
direktno polarisani p-n spoj (Sl. 4.19).
( )
D D
U U U =

Sl. 4.19 Ilustracija a) inverzno polarisanog i b) direktno polarisanog p-n spoja

Jednaina (4.111b) e u ovom sluaju dobiti oblik:

(
* 0
( )
n
p
z
r
D
z
N z zdz U U
e
c c
) =
)
(4.112)

gde je U za direktnu polarizaciju, a 0 U < za inverznu. 0 >

Analiziraemo samo sluaj inverzne polarizacije jer se tada, sa dovoljnom tanou, moe
primeniti aproksimacija totalnog osiromaenja. Sve jednaine u ovom poglavlju izvedene su
pretpostavljajui vaenje ove aproksimacije. Sluaj direktne polarizacije je znatno sloeniji
zbog proticanja znaajne struje kroz p-n spoj i ovde ga neemo razmatrati.

267

4.4.1 Kapacitivnost p-n spoja

Kod p-n spoja se mogu definisati kapacitivnost oblasti prostornog naelektrisanja, koja se
zasniva na injenici da dolazi do promene koliine naelektrisanja u oblasti prostornog
naelektrisanja sa promenom inverznog spoljanjeg napona, i difuziona kapacitivnost, iji je
uzrok injekcija veinskih nosilaca u p- i n-oblast pri direktnoj polarizaciji. U ovom tekstu
difuziona kapacitivnost nee biti detaljnije analizirana.
Posmatraemo inverzno polarisani p-n spoj, prikazan na Sl. 4.19 a), i odrediemo
kapacitivnost oblasti prostornog naelektrisanja koja se definie na sledei nain:

dQ
C
dU
(4.113)

gde je apsolutna vrednost ukupnog naelektrisanja u p- odnosno n-delu oblasti
prostornog naelektrisanja, a . Kada se p-n spoj nalazi pod dejstvom inverznog napona,
tada se poveava ukupno elektrino polje na spoju, to odgovara irenju oblasti prostornog
naelektrisanja. Pri promeni napona za
p
Q Q Q = =
n
0 U <
0 dU < (tj. pri poveanju inverznog napona), dolazi do
pomeranja granica i na levu, odnosno desnu stranu, kao to je prikazano na Sl.
4.20.
( )
p
z U (
n
z U)

Sl. 4.20 Promena irine oblasti prostornog naelektrisanja p-n spoja pod dejstvom spoljanjeg
inverznog napona

Ukupna koliina naelektrisanja u p- i n- delovima oblasti prostornog naelektrisanja iznosi:

0
( )
( ) ( ) 0
p
p
z U
Q U z Sdz
= <
)
(4.114a)
268

( )
0
( ) ( ) 0
n
z U
n
Q U z Sdz = >
)
(4.114b)

( ) ( )
n p
Q U Q U = (4.114c)

Diferenciraemo gornje izraze po spoljanjem naponu, pretpostavljajui da gustina
naelektrisanja ( ) z ne zavisi od napona, to je ispunjeno u sluaju inverzne polarizacije u
oblasti prostornog naelektrisanja, dok za direktne napone svakako ne bi vailo.

0
( )
( ) ( )
( ) ( ) 0
p
p p
p
z U
U Q U dz
d
z Sdz S z
dU dU dU

= =
)
> (4.115a)

( )
0
( ) ( )
( ) ( ) 0
n
z U
n
n
U Q U dz d
z Sdz S z
dU dU dU
= =
)
n
< (4.115b)

( ) ( )
p n
Q U Q U
dU dU
= (4.115c)

S druge strane, imamo i izraz za ukupni dipolni moment:

(4.116) (
0
( )
n
p
z
r D
z
z zdz U U c c
=
)
)

koji emo takoe diferencirati po U, to e dati

0
( ) ( )
( ) ( ) 1
p n D
n n p p r
U U dz dz U
z z z z
dU dU dU
c c
|
=
\ .
|
|
(4.117)

Kombinovanjem sa (4.115a)-(4.115c) dobijamo:

( )
0
1
1
n D
n p r
dQ dU
z z
S dU dU
c c
| |
+ =
\ .
|
(4.118)

odakle sledi

0
1
n r D
n p
dQ S dU
dU z z dU
c c | |
=
+ \ .
|
(4.119)

Poto je uvek 1
D
dU dU < , izraz u zagradi ima negativnu vrednost, pa kapacitivnost moemo
konano napisati u obliku:
269

0
1
r D
n p
S dU
C
z z dU
c c |
=
+ \ .
|
|
D
U
(4.120)

4.4.2 Odreivanje profila primesa na osnovu merenja kapacitivnosti p-n spoja

U dosadanjim razmatranjima pretpostavljeno je da je poznata veliina i polazei od te
injenice vrena je dalja analiza. Realno, nije uvek jednostavno unapred znati oblik zavisnosti
i postoji veliki broj metoda koje omoguavaju njeno odreivanje. Pored destruktivnih
metoda, koje naravno nisu uvek pogodne, postoji i niz nedestruktivnih metoda.
( )
D
N z
( )
D
N z

Jedna od nedestruktivnih metoda za odreivanje profila primesa p-n spoja zasniva se na
merenju kapacitivnosti oblasti prostornog naelektrisanja. Pretpostaviemo da su ispunjeni
sledei uslovi:

1) jedna oblast poluprovodnika je znatno jae dopirana od druge, to znai da e se oblast
prostornog naelektrisanja praktino nalaziti na strani na kojoj je dopiranje slabije. Ako je npr.
, sledi da je da bi mogla biti zadovoljena globalna neutralnost.
A
P N > ( ) ( )
n p
U z z >

2) ugraeni napon na spoju
D
U praktino ne zavisi od prikljuenog napona pa se moe
smatrati da je 0
D
dU dU = .

Takoe emo smatrati da su povrina poprenog preseka S i relativna dielektrina konstanta
poluprovodnika
r
c poznate veliine.

Ukoliko su ispunjeni gornji uslovi, izraz za kapacitivnost (4.120) dobija oblik

0
( )
r
n
U
S
C
z
c c
= (4.121)
a jednaina (4.117) postaje:

0
( )
( )
n
n D n
U dz
z N z
dU e
r
c c
= (4.122)

Iz prethodnog izraza moemo odrediti vrednost koncentracije primesa na granici oblasti
prostornog naelektrisanja za datu vrednost spoljanjeg napona:

0
( )
( )
1
( )
r
D n
n
n
U
U
N z
dz
e
z
dU
c c
= = (4.122)
270

Poto je na osnovu (4.121)

0
( )
( )
r
n
U
U
S
z
C
c c
= (4.123)
sledi

| |
0
2
( ) ( )
( )
n r
U U
U
dz S dC
dU dU
C
c c
= (4.124)

Kombinovanjem sa jednainom (4.122) dobijamo:

| |
3
2
0
( )
( )
( )
( )
D n
r
U
U
U
C
N z
dC
eS
dU
c c
= (4.125)

Odreivanje profila primesa vri se tako to se snimi zavisnost kapacitivnosti u funkciji
inverznog napona, koji se menja u granicama od 0 do neke maksimalne vrednosti koja mora
biti dovoljno nia od probojnog napona. Na taj nain dobija se zavisnost kao na Sl. 4.21a).
Zatim se za posmatrane vrednosti napona izraunaju granice oblasti prostornog naelektrisanja
prema formuli (4.123) i vrednosti koncentracije primesa na osnovu (4.125), to daje
odgovarajuu zavisnost nalik onoj sa Sl. 4.21b). Na ovaj nain moe se dobiti profil primesa
samo za slabije dopiranu oblast i to u opsegu koordinata
( )
n
U z
( )
min max
,
n n
z z .

Sl. 4.21 Ilustracija odreivanja profila primesa na bazi merenja kapacitivnosti p-n spoja
a) Zavisnost kapacitivnosti od spoljanjeg inverznog napona b) Izraunati profil primesa za
dati opseg napona

271

Napomenimo na kraju da se moe odrediti profil primesa i ako nije ispunjen. U tom
sluaju mora se poi od eksperimentalno dobijene zavisnosti kapacitivnosti od temperature i
napona, a zatim vrlo sloenom analizom izvesti relacije koje povezuju koncentracije donora i
akceptora i odgovarajue zavisnosti irina u p- i n-oblasti.
A
P N >
D

4.4.3 Proboj p-n spoja

Kada se napon inverzne polarizacije na p-n spoju povea iznad neke kritine vrednosti, dolazi
do proboja, odnosno do naglog porasta broja slobodnih nosilaca u oblasti prostornog
naelektrisanja, tj. velike struje koja protie kroz spoj. Razmotriemo dva najznaajnija
mehanizma proboja do kojih dolazi pri najniim vrednostima elektrinog polja, a to su lavinski
ili avalanche (engl., lavina) proboj i tunelski proboj.

Kao to je poznato, pod dejstvom elektrinog polja u oblasti prostornog naelektrisanja dolazi
do krivljenja zona i ovo krivljenje moe biti vrlo izraeno kada se napon inverzne polarizacije
priblii kritinim vrednostima, to je ilustrovano na Sl. 4.22.

Sl. 4.22 Zonski dijagram p-n spoja pod dejstvom veoma jakog spoljanjeg elektrinog polja u
sluaju inverzne polazizacije

Do lavinskog proboja dolazi pri elektrinim poljima koja su reda V/cm i dovoljno su
jaka da dovedu do raskidanja kovalentnih veza u atomima osnovnog poluprovodnika i
prebacivanja elektrona iz valentne u provodnu zonu (Sl. 4.23). Na taj nain generiu se parovi
5
10 K ~
272

elektron-upljina koji mogu dalje nastaviti proces jonizacije. Na primer, slobodni elektroni koji
pod dejstvom polja dobiju veliko ubrzanje, u stanju su da putem sudara dovedu do dodatnog
raskidanja veza i daljeg umnoavanja slobodnih nosilaca i taj proces naziva se lavinska
jonizacija. Lavinski proboj odvija se praktino u oblasti prostornog naelektrisanja, poto je u
neutralnim oblastima , pa ne dolazi do lavinskih efekata. 0 K ~

Sl. 4.23 Generacija parova elektron-upljina u procesu lavinske jonizacije

Tunelski (ili Zener-ov) proboj javlja se kao posledica velikog nagiba zona u oblasti prostornog
naelektrisanja, pri jakim elektrinim poljima, kada je poveana verovatnoa za prelazak
elektrona u provodnu zonu putem tunelskog efekta. Krivljenje zona dovodi do izjednaavanja
energija elektrona u provodnoj i valentnoj zoni (Sl. 4.24), a efekat tunelovanja je naroito
izraen kod p-n spojeva kod kojih su koncentracije primesa i visoke, poto
poveanje nivoa dopiranosti smanjuje irinu oblasti prostornog naelektrisanja i time suava
efektivnu barijeru koju elektroni treba da savladaju. Ovaj mehanizam proboja neemo
detaljnije analizirati u okviru ovog teksta.
( )
A
P z ( )
D
N z

Sl. 4.24 Tunelski efekat u inverzno polarisanom p-n spoju

273

Lavinski proboj

Pretpostaviemo da je nivo dopiranja u p-n spoju dovoljno nizak tako da pri posmatranoj
vrednosti elektrinog polja ne dolazi do tunelskog proboja. Kao to je prethodno objanjeno,
pod dejstvom velikog inverznog napona moe doi do prebacivanja valentnih elektrona u
provodnu zonu, a ako su ti elektroni dovoljno ubrzani, oni mogu nastaviti proces generisanja
novih parova elektron-upljina. Da bi dolo do ostvarivanja lavinskog efekta potrebno je da
irina oblasti prostornog naelektrisanja bude dovoljno velika, kako bi slobodan elektron na
svom putu mogao da jonizuje dodatne atome pre nego to pree u neutralnu oblastu u kojoj ne
dolazi do formiranja lavine nosilaca. Definisaemo koeficijent jonizacije
, n p
o kao broj parova
elektron-upljina koji je generisan putem jonizacije atoma poluprovodnika od strane jednog
nosioca (elektrona ili upljine) na putu duine l, podeljen tom duinom l:

,
BROJ PAROVA NA -
n p
e h l
l
o = (4.126)

Takoe emo definisati fluks elektrona i upljina na sledei nain:

(4.127a)
*
n
n nv =

*
p
p nv = (4.127b)

gde su i brzine elektrona i upljina, respektivno, na posmatranom preseku, kao to je
prikazano na Sl. 4.25. Dodatni fluks parova elektron-upljina, koji se proizvede elektronima
fluksa na segmentu oblasti prostornog naelektrisanja, iznosi:
n
v
*
n
p
v
dz

(4.128)
* * *
1 1 n
dn dp n dz o = =

dok fluks parova elektron-upljina proizveden upljinama, na istom segmentu, iznosi:

(4.129)
* * *
2 2 p
dn dp p dz o = =

( )
n n
z o o = i ( )
p p
z o o = su koeficijenti jonizacije elektrona i upljina, respektivno, definisani
izrazom (4.126). Ukupan prirataj fluksa upljina predstavlja zbir doprinosa datih izrazima
(4.128) i (4.129):

(4.130)
* * * * *
1 2 n p
dp dp dp n dz p dz o o = + = +

Na osnovu toga moemo pisati:

*
*
n p
dp
n
dz
o o = +
*
p (4.131)

274

Kako je gustina struje upljina data izrazom , sledi:
*
( ) ( )
p p
J z epv ep z = =

* *
( ) ( )
p
n p n n p p
dJ
en ep J z J z
dz
o o o o = + = + (4.132)

gde je gustina struje elektrona.
*
( ) ( )
n
J z en z =

Sl. 4.25 Ilustracija procesa lavinske jonizacije u oblasti prostornog naelektrisanja

Ukupna gustina struje, na osnovu jednaine kontinuiteta, nije funkcija koordinate z, odnosno

(4.133) ( ) ( ) ( )
n p
J J z J z J z = + =

Prema tome, izraz (4.132) moemo zapisati u formi:

( )
p
p n p n
dJ
J
dz
J o o o = + (4.134)
a iz (4.133) sledi i:

( )
p n
p n n p
dJ dJ
J
dz dz
J o o o = = (4.135)

275

Jednaine (4.134) i (4.135) predstavljaju linearne diferencijalne jednaine po strujama i .
Poznato je da diferencijalna jednaina u obliku
n
J
p
J

'( ) ( ) ( ) ( ) 0 y x p x y x q x + + = (4.136)

sa graninim uslovom

0
( )
0
y x y = (4.137)

ima reenje:

'
0 0
0
( ') ' ( '') ''
0
( ) ( ') '
x x
x x
p x dx p x dx x
x
y x e y q x e dx
(
) )
(
=
(
(

)

(4.138)

Prvo emo odrediti struju reavajui jednainu
p
J

*
0
p
p n
dJ
J J
dz
o o = (4.139)

gde smo uveli oznaku . Pretpostaviemo da u taki struja upljina
iznosi . Poreenjem (4.139) sa (4.136) zakljuujemo da je
*
( ) ( ) ( )
p n
z z o o o = z
p
J
0
0 z =
0
(0)
p
J =

*
( ) ( ) p z o = z (4.140a)
( ) ( )
n
q z z o = (4.140b)

to daje reenje za u obliku
p
J

(4.141)
'
* *
0
0
( ') ' ( '') ''
0
( ) ( ') '
z z
z z dz z dz
p p n
J z e J J z e dz
o o
o
(
) )
= +
(

)
0 (
(
n

Jednainu za gustinu struje elektrona (4.135) reavaemo koristei granini uslov na desnom
kraju oblasti prostornog naelektrisanja, tj.
0
( )
n
J z w J = = , pri emu je sada
*
( ) ( ) p z z o = ,
( ) ( )
p
q z z o = , pa imamo

276

*
z
o
(
)
(4.142)
U ta izraz (4.141) ima vrednost

n
(4.143)

odakle je mogue izraziti ukupnu struju J:

'
0
( '') ''
( ) ( ') '
w w
z dz
n n p
w
J z e J J z e dz o
(
=
(
(

)
*
( ') '
z
z z dz o
)
ki z w =

0
( ') '
( ) ( ')
w z dz
J z e J J z e
o
o
)
= +
)
'
* *
0
0 0
( '') ''
0
' ( )
w z
z dz
p p n n
dz J J w J J
o
(
)
(
= =
(
(

*
0
0 0
'
* *
0 0
( ') '
w z
w z dz o o
) )
( ') '
( '') ''
0
1 ( ') '
w
z dz
n p
z dz
n
J J e
J
e z e dz
o
o
)
+
=
)
-
(4.144)
S druge strane, za , izraz (4.142) dobija vrednost:

p
(4.145)
odakle je

0 z =

0 '
* *
0 0
0 ( ') ' ( '') ''
(0) ( ') ' (0)
z
w w
z dz z dz
n n p p
w
J e J J z e dz J J J J
o o
o
(
) )
(
= = =
(
(

)

*
0
0 0
* *
( ') ' ( '') ''
w w
w z dz z dz o o
) )
0 '
( ') '
0
1 ( ') '
w
z
z dz
p n
p
J J e
J
e z e dz
o
o
)
+
=
)
-
(4.146)

Do proboja nastaje kada , odnosno kada imenilac u iz
jednak nuli:
dz

J razima (4.144) i (4.146) postane

'
* *
0 0
( ') ' ( '') ''
0
( ') ' 1
w z
w z dz z dz
n
e z e
o o
o
) )
=
)
- (4.147)
ili

dz
* *
0 '
( ') ' ( '') '' w z dz z dz o o
o
) )
0
( ') ' 1
w w
z
p
e z e
)
- (4.148)

=
277

278
Prethodne dve jednaine definiu uslov proboja, a mogu se napisati i u obliku:

*
'
( '') ''
0
( ') ' 1
w
z
w z dz
n
z e dz
o
o
)
=
)
(4.149a)

'
*
0
( '') ''
( ') ' 1
z
w z dz
p
z e dz
o
o
)
0
=
)
(4.149b)

Poto veliine w,
n
o , i
p
o zavise od elektrinog polja, odnosno od veliine inverznog napona
a p-n spoju ( w w = ( ) U , ( )
n n
U o o = , ( )
p p
U o o = n ), jednaine (4.149a) i (4.149b) mogu se
izraziti i u formi:

( ) 1
b
f U = (4.150)

gde je
b
U probojni napon (engl., breakdown voltage). Izrazi (4.149a) i (4.149b) su
meusobno ekvivale
lektrona i upljina m
ntni i daju isti rezultat za uslov proboja. Ukoliko su koeficijenti jonizacije
eusobno jednaki ( z ( ) ( ) ( )
n p
z z o o o = = e ), ovi izrazi se pojednostavljuju i
svode na jednainu

0
( ') ' 1
w
z dz o =
)
(4.151)

avisnost koeficijenta jonizacije od elektrinog polja je u optem sluaju veoma sloena, pa se
najee koriste aproksimativne formule, na primer:

Z
0
0
m
K
K
o o
| |
=
|
\ .
(4.152)
ili neto taniji izraz

m
b

K
Ae o
|
\ .
=
| |
(4.153)

gde su m,
0
o ,
0
K , A i odgovarajui parametri koji zavise do vrste materijala.

b
Povrinske i kontaktne pojave. Heterospojevi odabrani problemi

ODABRANI PROBLEMI

Problem 4.1. Izvesti izraz za gustinu struje termoelektronske emisije ne zamenjujui Fermi-
Dirac-ovu funkciju raspodele Maxwell-Boltzmann-ovom. Na ta se svodi dobijeni izraz kada je
izlazni rad znatno vei od termalne energije?

Reenje: Gustina struje termoelektronske emisije odreena je izrazom (4.7), u formi:

( )
* 2
2
0
3
*
2
1
m v
F B
z
z z
x y
E k T
v
v dv m
J e dv dv
h
e

| |
=
|
\ .
+
) ) )
(P.4.1)

gde je
0
*
2
z
v _ = m . Komponente brzine
x
v i zameniemo promenljivim
y
v
xy
v i , gde je
2 2
xy x y
( arctan /
y x
v v = v v v = + ) , . Na taj nain dobijamo:

* 2 * 2
2 2
0 0
3
2 *
0
2
1
m v m v xy z
F B
xy z z
xy z xy z
E k T
v v v
v v dv dv
m
J e d
h
e
t
=

| |
+ |
| = =
\ .
| |
=
|
\ .
+
) ) )
(P.4.2)

Posmatrajmo integral

* 2 * 2
2 2
0
1
m v m v xy z
F B
xy
xy xy
E k T
v
v dv
I
e
=
| |
+ |
|
\ .
=
+
)
(P.4.3)

i uvedimo oznake
( )
*
2 2
2
B
m
xy z k T
x v v = + i /
F B
E k T q = :

* 2
2
*
1
m vz
k T B
B
x
k T dx
I
m e
q
=
+
)
(P.4.4)
Reenje gornjeg integrala glasi

* 2
2
* 2
2
* *
ln 1 ln 1
m vz
k T B
m vz
k T B
x B B
k T k T
I e e
m m
q
q
(
( = + = +
(

(P.4.5)

Prema tome, izraz (P.4.2) dobija oblik

* 2
2
0
2
*
3
4
ln 1
m vz
k T B
z z
B
z
v v
ek Tm
J v e
h
q t
=
(
= +
(

) z
dv (P.4.6)

Dobijeni integral dalje emo reavati uz pomo smene
* 2
2
z
B
m v
k T
y q = , to daje
279

* 2
0
2 2
*
3
4 ( )
ln 1
m v
z
k T B
y B
e k T m
J
h
q
t
e dy ( = +
)
(P.4.7)

Posmatrajmo gornju granicu integracije

0 0
* 2 * 2
/ 2
2
z F z
F
B B B
m v E m v
E
k T k T k T k T
_
q
B
u
= = = (P.4.8)

Na osnovu toga izraz (P.4.7) dobija formu

/
2
*
3
4 ( )
ln 1
B
k T
y B
e k T m
J
h
t
u
e dy ( = +
)
(P.4.9)

to moemo zapisati i na sledei nain:

( )
2
B
k T
J AT
u
= (P.4.10)
gde je

2
*
3
4
B
ek m
A
h
t
= (P.4.11a)

( )
/
ln 1
B
B
k T
y
k T
e dy
u
u
( = +
)
(P.4.11b)

Ako je , tada je , pa dobijamo / 1
B
k T u > ln 1
y
e e ( + ~

y

( )
/
B
B
B
k T
k T y
k T
e dy e
u u
~ =
)
(P.4.12)
odnosno

2
B
k T
J AT e
u
= (P.4.13)

to je identino izrazu (4.15).
Problem 4.2. Za strmi p-n spoj, koristei aproksimaciju totalnog osiromaenja, nai izraze za
elektrino polje i potencijal u funkciji koordinate i skicirati ih. Takoe odrediti irinu oblasti
prostornog naelektrisanja ako su poznate vrednosti koncentracija primesa
D
N i , sopstvena
koncentracija , kao i relativna dielektrina konstanta
A
P
i
n
r
c .
280

Reenje: Profil primesa strmog p-n spoja prikazan je na Sl. P.4.1a, a odgovarajui zonski
dijagram na Sl. P.4.1b. U aproksimaciji totalnog osiromaenja, gustina prostornog
naelektrisanja ima oblik:

(P.4.14)
0,
( ) , 0
, 0
p n
A p
D n
z z z z
z eP z z
eN z z
< . >
= < <
< <

gde su i granice oblasti prostornog naelektrisanja.
p
z
n
z

Sl. P.4.1 a) Profil primesa i b) zonski dijagram strmog p-n spoja
Polazei od Poisson-ove jednaine

2
2
0
( )
r
d
dz
z
c c
= (P.4.15)

dobijamo izraz za elektrino polje ( ) K z d dz = u obliku

1
0
2
0
0,

, 0
( )
, 0
p n
A
p
r
D
n
r
z z z z
eP
z z z C
K z
eN
z C z z
c c
c c
< . >
< +
= s
+ < s
(P.4.16)

281

U neutralnim oblastima ( ) elektrino polje je jednako nuli, a poto
mora biti neprekidno, sledi:

p
z z z z < . >
n
0
( ) K z

( )
( ) 0
p
n
K z
K z
=
=
(P.4.17)

odakle dobijamo vrednost konstanti i
1
C
2
C

1
0
2
0

A p
r
D n
r
eP z
C
eN z
C
c c
c c
=
=
(P.4.18)
Prema tome, zavisnost elektrinog polja od koordinate je oblika

( )
( )
0
0
0,

, 0
( )
, 0
p n
A
p p
r
D
n
n
r
z z z z
eP
z z z z
K z
eN
z z z z
c c
c c
< . >
< < +
=
< <
(P.4.19)

Integracijom prethodnog izraza odreujemo potencijal

3
0
4
0
,
, 0
2
( )
, 0
2
,
p p
A
p p
r
D
n n
r
n n
z z
eP z
z z C z z
z
eN z
z z C z z
z z
c c
c c
<
| |
+ + s <
|
\ .
=
| |
+ s s
|
\ .
>
(P.4.20)

gde su
p
i
n
konstantne vrednosti potencijala u p- i n- delu neutralne oblasti. Poto
potencijal mora biti neprekidan, dobijamo nove granine uslove:

(P.4.21a)
3
(0 ) (0 ) C C
+
= =
4

2
3
0
1
( ) ( )
2
A
p p p
r
eP
z z C
c c
+
= =
p
z (P.4.21b)
282

2
4
0
1
( ) ( )
2
D
n n n
r
eN
z z C
c c
+
= = +
n
z (P.4.21c)

Na osnovu ovih izraza zakljuujemo da je

2
0 0
2 2
A D
n p D p
r r
eP eN
U z
c c c c
= = +
2
n
z
D
c c
(P.4.22)

Do ovih rezultata mogli smo doi i uz pomo jednaine ukupnog dipolnog momenta:

(P.4.23)
0
0
0
( )
n n
p p
z z
A D r
z z
z z dz eP zdz eN zdz U

= + =
) ) )

Zamenom (P.4.21a)-(P.4.21c) u (P.4.20) dobijamo konaan izraz za zavisnost potencijala od
koordinate:

( )
( )
2
0
2
0
,
, 0
2
( )
, 0
,
p p
A
p p p
r
D
n n n
r
n n
z z
eP
z z z z
z
eN
z z z z
z z
c c
c c
<
+ + s <
+ s s
>
(P.4.24)

Pored (P.4.22), dodatnu relaciju za odreivanje granica oblasti prostornog naelektrisanja
dobijamo iz jednaine kontinuiteta:

(P.4.25) ( ) 0
n
p
z
A p D n
z
z dz P z N z
= =
)

tako da imamo
2
0
1
2
A
D p
r D
P eP
U z
N c c
|
= +
\ .
|
|
(P.4.26)

odakle sledi:

0
2
( )
r D D
p
A D A
U N
z
e P N P
c c
=
+
(P.4.27a)

0
2
( )
r D A
n
D D A
U P
z
e N N P
c c
=
+
(P.4.27b)
283

Koncentracije elektrona i upljina u neutralnim oblastima mogu se izraziti u obliku

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( )
F c F c c c
B B B
E E z E E E E z e z
k T k T k T k T
c c i
n z B e B e e n e

= = =
B
(P.4.28a)

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( )
v F c F v v
B B B
E z E E E E z E e z
k T k T k T k T
v v i
p z B e B e e n e

= = =
B
(P.4.28b)

Na granicama oblasti prostornog naelektrisanja imamo:

( )
( ) ln ( ) ln
p i B
p p
i A
p z n k T k T
z n z
e n e

B
P
= = = = (P.4.29a)

( )
( ) ln ln
n B B
n n
i i
n z k T k T N
z
e n e n
= = =
D
(P.4.29a)

pa je difuzioni napon na spoju jednak

2
ln
B D
D n p
i
k T N P
U
e n
= =
A
(P.4.30)

Na osnovu izraunate vrednosti
D
U , odreuje se irina oblasti prostornog naelektrisanja
prema izrazima (P.4.27a) i (P.4.27b). Zavisnost elektrinog polja i potencijala od
koordinate prikazane su na Sl. P.4.2a i P.4.2b, respektivno, gde je referentni nivo za potencijal
postavljen u taku .
n
w z z = +
p
0 z =

Sl. P.4.2 Profil a) elektrinog polja i b) potencijala kod strmog p-n spoja

284

Problem 4.3. Za p-i-n spoj iji je profil primesa prikazan na Sl. P.4.3, koristei aproksimaciju
totalnog osiromaenja, nai zavisnost elektrinog polja i potencijala od koordinate z, irinu
oblasti prostornog naelektrisanja, kao i maksimalnu vrednost elektrinog polja (po apsolutnoj
vrednosti). Smatrati da je difuzioni napon
D
U poznat, kao i konstante
r
c , a i d.

Sl. P.4.3 Profil primesa linearnog p-i-n spoja

Reenje: Gustina prostornog naelektrisanja za p-i-n spoj sa Sl. P.4.3, u aproksimaciji totalnog
osiromaenja, iznosi:

2
2 2
2
0,
( ) , -
( ) 0, -
( ) ,
0 ,
p
d
A p
d d
d
D n
n
z z
eP z eaz z z
z
eN z eaz z z
z z
<
= < <
= < <
>
z < < (P.4.31)

Granice oblasti prostornog naelektrisanja
p
z i odreujemo uz pomo jednaine globalne
neutralnosti i jednaine ukupnog dipolnog momenta:
n
z

( ) 0
n
p
z
z
z dz
=
)
(P.4.32a)
0
( )
n
p
z
r
z
z z dz U c c
=
) D
(P.4.32b)
Kombinovanjem izraza (P.4.31) i (P.4.32a) dobijamo

/ 2 / 2
0
p n
d d
z z
eazdz eazdz
+ =
) )
(P.4.33a)
285

(P.4.33b)
p
z z =
n

Jednaina (P.4.32b) u razvijenom obliku glasi

/ 2 / 2
2 2
0
p n
d d
z z
eaz dz eaz dz
+ =
) )
(P.4.34a)

3
3 3
0

3 4
p n r
ea d
z z U c c
(
+ + =
(

D
(P.4.34b)

Zamenom (P.4.33b) u (P.4.34b) dobijamo

3
0
3
3
2 8
r D
n p
U d
z z
ea
c c
= = + (P.4.35)

irina oblasti prostornog naelektrisanja, prema tome, iznosi:

3 0
3
12
r D
n p
U
w z z d
ea
c c
= + = + (P.4.36)

Elektrino polje i potencijal odrediemo reavajui Poisson-ovu jednainu

2
0
2
2 2 2
0
2
0
, -
( )
0, -
,
d
p
r
d d
p n
r
d
n
r
eaz
z z
d z
z z z z z
dz
eaz
z z
c c

c c
c c
< <
= = < . < < . >
< <
(P.4.37)

Integracijom jednaine (P.4.37), smatrajui da je elektrino polje ( ) K z d dz = u oblasti
priblino jednako nuli, dolazimo do izraza:
p
z z z z < . >
n

2
1 2
0
2 2 2
2
3 2
0
, -
2
0,
( )
, -
,
2
d
p
r
p
d d
d
n
r
eaz
C z z
z z z z
K z
C z
eaz
C z
c c
c c
+ s <
< . >
s s
+ <
n
z s
(P.4.38)
286

Vrednosti integracionih konstanti - dobijamo iz uslova neprekidnosti elektrinog polja na
razdvojnim povrinama razliitih oblasti, to daje:
1
C
3
C

2
1 3
0
2
2
2
0
2
2 4
n
r
n
r
eaz
C C
ea d
C z
c c
c c
= =
| |
=
|
\ .
(P.4.39)

Konano, zavisnost elektrinog polja od koordinate dobija oblik

( )
( )
2 2
2
0
2
2
2 2
0
2 2
2
0
, -
2
0,
( )
, -
2 4
,
2
d
n p
r
p n
d d
n
r
d
p n
r
ea
z z z z
z z z z
K z
ea d
z z
ea
z z z z
c c
c c
c c
s <
< . >
=
| |
s s
|
\ .
< s
(P.4.40)

kao to je prikazano na Sl. P.4.4a, a maksimalna vrednost elektrinog polja (po apsolutnoj
vrednosti) iznosi:

2
2
max 2
0
2 4
n
r
ea d
K C z
c c
| |
= =
\ .
|
(P.4.41)

Potencijal ( ) z dobijamo integracijom jednaine (P.4.40), to daje

2
2
1 2
0
2
2
2 2 2
0
2
2
3 2
0
,
, -
2 3
( ) , -
2 4
,
2 3
,
p p
d
n p
r
d d
n
r
d
p n
r
n
z z
ea z
z z C z z
ea d
z z z C z
ea z
z z C z z
c c
c c
c c
<
| |
+ s <
|
\ .
| |
= + s s
|
\ .
| |
+ < s
|
\ .

n
z z
>
(P.4.42)
287

gde je
p n
U
D
= . Poto je struktura simetrina, a referentni nivo za potencijal se moe
proizvoljno izabrati, uzeemo (0) 0 = , odakle sledi / 2
n p D
U = = . Nove integracione
konstante - , odreujemo iz uslova kontinualnosti potencijala na granicama razliitih
oblasti, tako da zavisnost potencijala od koordinate konano dobija oblik:
1
C
3
C

2 3
2
2
0 0
2
2
2 2
0
2 3
2
2
0 0
,
2
, -
2 3 24
( ) , -
2 4
,
2 3 24
D
p
d
p p
r r
d d
n
r
d
n
r r
U
z z
ea z d ea
z z z z
ea d
z z z z
ea z d ea
z z z z
c c c c
c c
c c c c
<
| |
+ s <
|
\ .
| |
= s s
|
\ .
| |
< s
|
\ .
,
2
n
D
n
U
z z
>
(P.4.43)

to je ilustrovano na Sl. P.4.4b.

Sl. P.4.4 Profil a) elektrinog polja i b) potencijala polja kod linearnog p-i-n spoja

Problem 4.4. Kod p-n spoja p-oblast je znatno jae dopirana od n-oblasti. U ovakvom spoju
potrebno je ostvariti zavisnost kapacitivnosti oblika . Odrediti potrebni profil
primesa u n-oblasti, smatrajui da kontaktna razlika potencijala ne zavisi od primenjenog
inverznog napona. Poznatim veliinama smatrati konstante i g, povrinu spoja S, i relativnu
dielektrinu konstantu
2
0
( ) C U C gU =
0
C
c .

288

Reenje: Kapacitivnost p-n spoja kod koga je p-oblast znatno jae dopirana od n-oblasti data
je izrazom

( )
n
U
S
C
z
c
= (P.4.44)

poto je u tom sluaju . Diferenciranjem gornjeg izraza po primenjenom inverznom
naponu ( ) dobijamo:
n
z z >
p
0 U <

2
n
n
dz dC S
dU z dU
c
= (P.4.45)

Jednaina ukupnog dipolnog momenta glasi

(
0
( )
n
z
D D
e N z zdz U U c ) =
)
(P.4.46)

odakle sledi
( )
n
D n n
dz
N z z
dU
c = (P.4.47)

Kombinovanjem (P.4.47) i (P.4.45) dobijamo

2
3
( )
n D n
dC S
dU ez N z
c
= (P.4.48)

odnosno

2
3
( )
D n
n
S
N z
dC
ez
dU
c
= (P.4.49)

Kako je kod posmatranog p-n spoja potrebno ostvariti , sledi
2
0
( ) C U C gU =

0 0
2 2 | | 2 ( ) 2 ( /
n
dC
gU g U g C C g C S z
dU
c = = = = ) (P.4.50)

Konano, na osnovu izraza (P.4.49) i (P.4.50) dobijamo traeni profil primesa u obliku:

2
3
0
1
( )
2 ( /
D
S
N z
ez g C S z
c
c
=
)
(P.4.51)

289

Problem 4.5. Smatrajui da su koeficijenti jonizacije elektrona i upljina jednaki i da zavise od
elektrinog polja na sledei nain:

m
n p
a K o o o = = = (P.4.52)

gde su a i m konstante, izvesti izraz za probojni napon kod strmog p-n spoja.

Reenje: Uslov proboja p-n spoja u sluaju kada su koeficijenti jonizacije elektrona i upljina
jednaki, prema izrazu (4.151), glasi:

( ) 1
n
p
z
z
z dz o
=
)
(P.4.53)

to se za oblik (P.4.52) ovih koeficijenata svodi na izraz:

1
n
p
z
m
z
K dz
a
=
)
(P.4.54)

Zavisnost elektrinog polja od koordinate kod strmog p-n spoja odreena je u primeru P.4.2
(izraz (P.4.19)) i glasi:

( )
( )
0
0
, 0
( )
, 0
A
p p
r
D
n
n
r
eP
z z z z
K z
eN
z z z z
c c
c c
< < +
<
<
(P.4.55)

to zamenom u (P.4.54) daje:

( ) ( )
0
0 0 0
1
n
p
m m
z
m m
A D
n
p
r r z
eP eN
z z z z dz dz
a c c c c
| | | |
+ + =
| |
\ . \ .
) )
(P.4.56)

odnosno,

0 0
1 1
1 1
m m
n A p D
n
p
r r
z eP z eN
z
z
m m c c c c
| | | | 1
a
+ =
| |
+ +
\ . \ .
(P.4.57)

290

Maksimalna vrednost ( ) K z iznosi
max
0 0
(0)
n A p D
r r
z eP z eN
K K
c c c c
= = = pa se izraz (P.4.57) moe
napisati u obliku:

max
1
1
m
aK w
m
=
+
(P.4.58)

p
w z z = +
n
. Za inverzno polarisani strmi p-n spoja granice oblasti prostornog naelektrisanja
iznose:

( )
0
2
( )
r D D
p
A D A
U U N
z
e P N P
c c
=
+
(P.4.59a)

( )
0
2
( )
r D A
n
D D A
U U P
z
e N N P
c c
=
+
(P.4.59b)

pa je

( )
max
0
2
( )
D D A
r D
e U U N P
K
N P c c
=
+
A
(P.4.60a)

( )
0
2 (
r D
)
D A
A D
U U N P
w
e P N
c c +
= (P.4.60b)

Kombinovanjem prethodnih izraza sa (P.4.58) dobijamo

1
2
1
1
0
( ) 1 1
2
m
m
m
r D A
D b
A D
N P m
U U
a e P N
c c
+
+ ( + + | |
=
( |
\ .

(P.4.61)

Ukoliko uvedemo oznake
1
1
m
m
q
=
+
i ( )
A D D A
N P N N P =
+ , izraz za probojni napon postaje

( )
1
0
1 2
2 1
q q
b D
r
eN
U U
q a c c

( | |
= +
( |
\ .
(P.4.62)

Zavisnost probojnog napona od efektivne koncentracije primesa prikazana je na Sl. P.4.4. N

291

Sl. P.4.5 Probojni napon strmog p-n spoja u funkciji efektivne koncentracije primesa

Vano je napomenuti da dobijeni izraz za probojni napon vai samo za koncentracije primesa
koje su ispod nekih kritinih vrednosti kada dolazi do izraaja tunelski proboj.

Problem 4.6. Polazei od uslova za lavinski proboj u obliku

ln
( ) ,
1
n
p
z w
p
n
n z
z dz
o
o
o
+
)
= (P.4.63)

gde su
n
o i
p
o odgovarajui koeficijenti jonizacije elektrona i upljina, respektivno, i
uzimajui aproksimativnu zavisnost ( )
0 0
n
n
K K o o = , ( ), nai vezu izmeu probojnog
napona i parametara strukture za p-i-n prelaz sa Sl. P.4.6. ( ).
1 n
P >
>
A D
N

Sl. P.4.6 Profil primesa strmog p-i-n spoja
292

Smatrati poznatim konstante
0
o , , n , (
0
K
0 0
/ K U w = ). Koristei dobijenu zavisnost,
pokazati da se za dovoljno iroku i-oblast ( ) dobija:
n
z w>

0
0
ln
1
n
b
U
w
U
| |
~
|
\ .
(P.4.64)
Problem reavati uz korienje aproksimacije totalnog osiromaenja

Reenje: Na osnovu aproksimacije totalnog osiromaenja, Poisson-ovu jednainu moemo
napisati u obliku:

2
2
, 0
0, 0
,
A
p
D
n
eP
z z
d
z w
dz
eN
w z w z
c
< <
= < <
< < +
(P.4.65)

Integracijom ove jednaine dobijamo:

1
2
3
, 0
( ) , 0
,
A
p
D
n
eP
z C z z
K z C z w
eN
z C w z w z
c
c
+ < <
= < <
+ < < +
(P.4.66)

gde se konstante , i dobijaju iz graninih uslova.
1
C
2
C
3
C

1
( ) 0
A p
p
eP z
K z C
c
= = (P.4.67a)
(P.4.67b)
2 1
(0 ) (0 ) K K C C
+
= =

3
(
( ) 0
D n
n
eN w z
K w z C
c
) +
+ = = (P.4.67c)
Prema tome, zavisnost elektrinog polja do koordinate je oblika:

( )
( )
, 0
( ) , 0
,
A
p p
A p
D
n n
eP
z z z z
eP z
K z z w
eN
z w z w z w z
c
c
c
+ < <
= < <
< < +
(P.4.68)
293

Zamenom ovog rezultata u uslov proboja (P.4.63) dobijamo:

0
0 0
0 0 0
0
0
( ) ( )
ln
1 1 1
n n
p p
n
n z w w z w
n
n n n A D
p p n n n
A z z w
n
n
A p p D n n
n
A p
eP N
K dz z z dz z dz w z z dz
K K P
eP z z N z z
w
K n P z n
o o
c
o
c
+ +

(
| |
| |
( = + + + +
| |
\ . ( \ .

(
| |
| |
(
= + + = |
|
|
+ + (
\ .
\ .

) ) ) )
(P.4.69)

Iz jednaine globalne neutralnosti sledi
A p D n
P z N z = , a kako je , imamo , pa
izraz (P.4.69) dobija oblik
A
P N >
D p n
z z >

1
0
0
0 0
ln
1 1 1
n
n
n
p D n n D n n
n
z eN z z eN z z
w w
K n n K n
o
1
o
c c
+
| | (
| | (
+ + ~ + =
| ( | (
+ + +
\ . \ .
)
(P.4.70)

Potrebno je jo odrediti zavisnost , to se moe postii korienjem jednaine ukupnog
dipolnog momenta
( )
n
z U

( ( )
n
p
w z
D
z
z zdz U U c
+
=
)
(P.4.71)
odnosno
(P.4.72) (
0 n
p
w z
A D D
z w
eP zdz eN zdz U U c
+
+ =
) )
)

gde je napon inverzne polarizacije. Na osnovu izraza (P.4.72) dolazimo do kvadratne
jednaine po :
0 U <
n
z
( )
2
1 0
2
D D
n n D D
A
N eN
z z eN w U
P
c
| |
+ +
|
\ .
U = (P.4.73)

ije reenje glasi:

( )
( )
2
2
2 1 1
2
1 1
D
A D D
n
D
D
A D
U U
w w
e P N U U
z w
eN
N
P N
c
c
| |
+ + +
|
\ .
= ~ +
| |
+
|
\ .
w + (P.4.74)

Poto za probojni napon svakako vai
b
U
b
U U >
D
, prethodni izraz moemo napisati u obliku
294

2
2
( )
b
n b
D
U
z U w w
eN
c
~ + + (P.4.75)


( )
2
2
0
0
2 / ln
2 /
1 1
n
b D D
b D
w w U eN eN
w w U eN w
K n
c
o c
c
| |
+ + (
| + + + =
(
| +

\ .
(P.4.76)

Ukoliko je , tada na osnovu (P.4.73) imamo ( ):
n
w z >
A D
P N >

(
2
n
n D n D D
z
z eN w z eN w U U c
| |
) + ~ =
|
\ .
(P.4.77)

odakle je

( )
( )
( )
D
n
D
b
n b
D
U U
z U
eN w
U
z U
eN w
c
c
=
~
(P.4.78)

Prema tome, izraz (P.4.70) dobija oblik

0
0
ln
1
n
b
U
w
U
| |
=
|
\ .
(P.4.79)

295

296

LITERATURA

1. Ashkroft N. W, Mermin N.D, "Solid State Physics", (Holt, Rinehart and Winston, New
York, 1976).

2. Anselm A., "Introduction to Semiconductor Theory", (Prentice-Hall, Englewood Cliffs,
NJ, 1981).

3. Bassani F., "Electronic States and Optical Transitions in Solids", (Pergamon, London,
1975).

4. - .., . ., " ", (,
, 1977).

5. Davies J. H, "The Physics of Low Dimensional Semiconductors: an Introduction",
(Cambridge University Press, 1998).

6. Haug H., Koch S.W., "Quantum theory of the optical and electronic properties of
semiconductors", (World Scientific, 1990).

7. Harrison W.A, "Electronic Structure and the Properties of Solids: The Physics of the
Chemical Bond", (Dover, New York, 1989).

8. Ikoni Z., Milanovi V., "Poluprovodnike kvantne mikrostrukture", (Elektrotehniki
fakultet, Beograd, 1997).

9. Kasap S. O., "Principles of Engineering Materials and Devices", (McGraw-Hill, New
York, 1997).

10. , . ., " ", ( , , 1975).

11. Kittel C., "Quantum Theory of Solids", (John Wiley and Sons, New York, 1987).

12. Leighton R. B, "Principles of Modern Physics" (McGraw-Hill, Inc., New York, 1959).

13. Lundstrom M, "Fundamentals of carrier transport Second Edition", (Cambridge
University Press, 2000).

14. Madelung O., "Introduction to Solid State Theory", (Springer, New York, 1978).

15. Martin R. M., "Electronic Structure Basic Theory and Practical Methods", (Cambridge

16. Ng K. K, "Complete Guide to Semiconductor Devices", (Wiley, New York, 2002).

297
17. Patterson J. D., Bailey B. C, "Solid State Physics: Introduction to the Theory",
(Springer, 2007).

18. Peierls R. E, "Quantum theory of solids", (Clarendon Press, Oxford, 2001).

19. Pierret R. F, "Advanced Semiconductor Fundamentals", (Addison-Wesley, Reading,
MA, 1989).

20. Ridley B. K., "Quantum Processes in Semiconductors", (Clarendon, Oxford, 1988).

21. Sander L. M., "Advanced Condensed Matter Physics", (Cambridge University Press,
2009).

22. Seeger K., "Semiconductor Physics", (Springer, 1997).

23. Seitz F., "The Modern Theory of Solids", (McGraw-Hill Book Company, New York,
1940).

24. Singh J., "Electronic and Optoelectronic Properties of Semiconductor Structures",
(Cambridge University Press, 2003).

25. Singh J., "Physics of Semiconductors and their Heterostructures", (McGraw-Hill, Inc.,
New York, 1993).

26. Singh J., Semiconductor Devices: basic principles, (Wiley, 2000).

27. Sze S. M., "Semiconductor Devices", (Wiley, New York, 1985).

28. Sze S.M., Ng Kwok. K., Physics of semiconductor devices, (Wiley-Interscience,
2006).

29. Sharma B. L., Purohit R. K, "Semiconductor Heterojunctions", (Pergamon, London,
1974).

30. Shockley W., Read W. T. Jr., "Statistics of the Recombinations of Holes and
Electrons", Phys. Rev. 87, 835 (1952).

31. Shur M., "Physics of Semiconductor Devices", (Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New
Jersey, 1990).

32. Streetman B. G., "Solid State Electronic Devices", (Prentice-Hall, Englewood Cliffs,
NJ, 1990).

33. Taylor P., "A Quantum Approach to Condensed Matter Physics", (Cambridge

298
34. Tjapkin D, "Fizika elektronika i elektronska fizika vrstog tela", (Elektrotehniki
fakultet, Beograd, 1988).

35. Tjapkin D., Smiljani M., Milanovi V., Ikoni Z, Inin D., "Zbornik problema iz
fizike elektronike i elektronske fizike vrstog tela", (Elektrotehniki fakultet, Beograd,
1994).

36. Yu P.Y., Cardona M., "Fundamentals of Semiconductors Physics and Materials
Properties", (Springer, 2001).

37. Wang S., "Fundamentals of Semiconductor Theory and Device Physics", (Prentice
Hall, Englewood Cliffs, 1989).

38. ., " ", (: , 1977).

39. Ziman J. M, "Principles of the Theory of Solids", (Cambridge University. Press,
Cambridge, 1972).
299
300
INDEKS POJMOVA

akceptorski nivo 61
akceptorske primese 60-65, 208, 250, 256, 260, 272
akumulacija nosilaca 217, 249
aproksimacija totalnog osiromaenja 246, 251, 261, 267, 280, 285, 293
apsorpcija 184, 224

Bloch-ova teorema 10, 35, 71, 117, 121
Bohr-ov radijus 59, 60
Boltzmann-ova kinetika jednaina 135, 166
Born-von Karman-ovi granini uslovi 15, 16
Brillouin-ova zona 14, 15, 28, 88-90, 99, 106, 109
brzina drifta 148, 150, 160, 173
brzina generacije 195, 204, 205
brzina rekombinacije 195, 196, 199, 200, 203, 205

centar zahvata 202, 203
Corbino disk 174
ciklotronska frekvencija 166, 187
ciklotronska rezonancija 188, 189

Debye-eva besprimesna duina 259
degeneracija 32, 33, 97, 98, 122, 123, 127, 156, 170
dielektrini pomeraj 255
difuziona struja 154, 210, 223
difuziona duina 213
direktna polarizacija p-n spoja 267, 268
direktna rekombinacija 191, 192
dipolni momenat 265, 266, 269, 283, 294
disperziona relacija 7, 8, 13, 44, 70, 72, 76, 83, 111, 124, 128, 167, 187
donorski nivo 61, 131, 132
donorske primese 59, 61-63, 208, 245, 250, 256, 260, 272
dopirani poluprovodnik 60-62, 68, 135, 192, 237, 248, 250, 256, 260, 270, 273, 288
dozvoljene zone 1, 6-10, 34, 55, 57, 77, 79, 83, 101
driftovska struja 154, 210

efektivna masa 23-25, 44, 47, 60, 83, 86, 94, 186
efektivna masa lakih upljina 48
efektivna masa tekih upljina 48
Einstein-ova relacija 153, 155, 230
ekskluzija nosilaca 217
ekstrakcija nosilaca 218
ekvienergetski elipsoid 26-28, 86, 179, 188
301
ekvienergetske povri 21, 26-29, 86, 103, 149
elektrohemijski potencijal 137, 147, 154
elektronska struktura 1, 53, 109, 237
elektronski afinitet 237, 238, 243, 244, 250
energetski procep 40, 44, 49, 50, 61, 115, 192, 202, 219, 221, 243, 250, 258
energetski spektar 8, 9, 54, 61, 86, 166
energija jonizacije 62
energetske zone 1, 6, 7

faktor neprozranosti 77, 82
faktor spinske degeneracije 61, 131, 204
Fermi-Dirac-ova funkcija raspodele 17, 30, 32, 61, 86, 129, 135, 172, 193, 203
Fermi-jev nivo 17, 32, 98, 124, 128, 194, 205, 219, 243, 251
fononi 87, 88, 151, 153, 164, 166
fundamentalni granini uslovi 3, 5, 74

galvanomagnetne pojave 156
generacija 191, 193, 198, 204, 221, 225, 232, 273
gustina stanja 15-17, 21, 27, 28, 45, 61, 93, 106, 115
gustina struje naelektrisanja 141
gustina struje energije 142

Hall-ov efekat 160, 162, 183
Hall-ova konstanta 161, 162, 164, 183
Hamiltonian 36
hemijski potencijal 137, 143, 146, 153, 154, 170
heterospoj 237, 238, 241, 244, 247, 250, 252, 256
heterospoj metal-poluprovodnik 241, 244, 274, 249
heterospoj poluprovodnik.-poluprovodnik 250-252
homospoj 237

indirektna rekombinacija 192, 202, 204
injekcija nosilaca 215, 217, 229, 268
inverzna polarizacija p-n spoja 267, 268, 269, 271-274, 278
izlazni rad 237, 238, 241, 243, 244, 249, 250

jedinina elija 1, 15, 19
jednaina kontinuiteta 210, 223, 227, 232
jednaina totalne neutralnosti 63, 208, 255, 265, 294
jednoelektronska aproksimacija 1, 7

Kane-ova relacija 122, 124, 127
kapacitivnost p-n spoja 268, 270, 271, 288
kinetiki koeficijenti 143, 145, 148, 167, 169
302
koeficijent difuzije 154, 155
koeficijent jonizacije 274, 278
koeficijent termo-elektromotorne sile 147
konstanta reetke 1, 88
krivljenje zona 243, 248, 258, 272
Kronig-Penney-ev delta model 76, 77, 81
Kronig-Penney-ev pravougani model 54, 70, 73
kvadratna rekombinacija 200, 202
kvantno-mehanika srednja vrednosti 35, 37, 38
kvazi-Fermi-jev nivo 193-195
kvazineutralnost 264

lake upljine 45, 47, 48
Landau-ov indeks 166
lavinski proboj 272, 274, 275, 292
l-h prelaz 260
linearna rekombinacija 199, 200
Lorentz-ov modela transporta 174
Lorentz-ova sila 135

magnetno polje 91, 135, 156, 160, 162, 163, 166, 173, 184
mgnetootpornost 161, 174
Maxwell-Boltzmann-ova funkcija raspodele 87, 159, 172, 207, 242
metalurki prelaz 261

nehomogeni poluprovodnik 256, 258, 260
neravnotena funkcija raspodele 135, 141, 143, 173, 193
neravnotena koncentracija nosilaca 191, 194, 196, 202, 222, 224, 229, 231, 234
n-tip poluprovodnika 69, 199, 201, 219, 221, 242, 249-252

oblast iscrpljenja 68
oblast prostornog naelektrisanja 246, 248, 255, 261, 265, 268, 272, 275, 280

Peltier-ov koeficijent 146, 147, 170
periodini granini uslovi 82
periodini potencijal 1-3, 8, 70, 117
p-i-n spoj 285, 288, 292
plitke primese 60, 61
p-n spoj 260, 261, 267, 272, 280
pokretljivost 150, 154
povrinska stanja 58, 221
povrinska rekombinacija 221, 222, 232
potpuna nedegeneracija 31, 46, 87, 151, 155, 194, 207, 244, 256
prividna masa gustine stanja 28
303
primesni poluprovodnik (videti: dopirani poluprovodnik)
probojni napon 278, 290, 292
profil primesa 261, 263, 265, 270, 281, 285, 289
p-tip poluprovodnika 69, 199, 201, 219, 226, 231, 242, 249, 250
provodna zona 40, 44, 59, 60, 86, 91, 93, 103, 105, 111, 131, 166, 167, 191, 193
203, 237, 243, 245, 258, 273

rasejanje 87, 151, 153, 164, 166
ravnotena funkcija raspodele 135-137, 151, 172, 239
redukovani zonski dijagram 14, 90
rekombinacija 191-193, 195, 196, 199, 200, 202, 204
rekombinacioni centar 192, 202-204, 210, 222
Richardson-Dushman-ova formula 241

Schottky-jeva aproksimacija (videti i: aproksimacija totalnog osiromaenja) 241, 246
Schrodinger-ova jednaina 2, 3, 5, 9-11, 24, 35, 55, 70, 81, 249
Seebeck-ov efekat 147, 170
Shockley-Read model rekombinacije 202, 219
sopstvena koncentracija 48-50, 52, 62, 68, 88, 191, 257
sopstvena oblast 68, 69
sopstveni poluprovodnik 48-50, 59
specifina elektrina provodnost 93, 94, 147, 148, 150, 167, 184
spinska degeneracija 61, 131, 132, 204
spin-orbitna interakcija 47
srednja duina slobodnog puta 168-170
strmi p-n spoj 280, 282, 284, 290, 292

upljine 40, 43-48, 59, 63, 65, 174, 191-193
203, 212, 217, 222, 231, 234, 249, 257, 261, 274

talasna funkcija 3, 4, 9-12, 15, 19, 35, 37, 55-58, 71, 116
tamovska stanja 55, 58
tenzor inverzne efektivne mase 25, 26, 39, 40, 94, 189
termodinamika ravnotea 191, 192, 196, 203, 208, 238, 242, 251, 258
termoelektrine pojave 143
termoelektronska emisija 237, 241, 279
teke upljine 45, 47, 48, 51
Thomson-ova relacija 147
toplotna provodnost 146
trenutno vreme ivota 199, 201
tunelski proboj 272, 273

ubrzanje elektrona 38, 39, 273
ugraeni napon 267, 270
304 305
vakuumski nivo 55, 237, 240, 244, 251
valentna zona 26, 40-47, 50, 59, 61, 86, 191, 193, 202, 204, 248, 250, 251, 258, 273
vreme relaksacije 135, 141, 150-153, 162, 163, 184
vreme ivota neravnotenih nosilaca 198-201, 209, 210

Wronskian 5

zabranjene zone 1, 6-9, 11, 40, 54-56, 58, 119, 221
Zener-ov proboj 273

Fizicka Elektronika Cvrstog Tela 2010

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fizicka Elektronika Cvrstog Tela 2010

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Jelena Radovanovi, Vitomir Milanovi

odreuje opadanje talasne

, to znai da je talasna funkcija kvadratno integrabilna i da

~ , pa je energija potrebna za jonizovanje atoma

= , a zavisnost energije od talasnog vektora

( ) z je data izrazom (P.1.234).

> , a s druge strane, vrednost je za realne vrednosti

moemo aproksimirati izrazom

= , gde je po uslovu zadatka

i relativnu relativnu promenu provodnosti izmeu elektroda u

< , odnosno, u svakom trenutku

~ + , to zamenom u (3.37) daje:

= (prema (1.233a) i (1.234)) sopstvena koncentracija elektrona, a

= . Ako je profil primesa za dat u obliku (4.96), tada

z < < (P.4.31)

= = < . < < . >

+ , izraz za probojni napon postaje

You might also like