Mita Kostic - Nova Srbija I Slavenosrbija

Mita Kosti NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA
UREDNIK
Svetko Borovanin
SRPSKO-UKRAJINSKO DRUTVO SERBSKO-UKRANSKE TOVARISTVO NOVI SAD
MITA KOSTI
NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA
NOVI SAD 2001
PREDGOVOR
Definitivnim ukidaem Potiske i Pomorike vojne granice 1751. godine izazvane su seobe Srba u Rusko carstvo, koje su zapoele te iste godine i, u veim ili maim grupama, trajale do kraja ezdesetih godina toga veka. Glavninu iseenike mase inili su Srbi iz Potiske (Martono, Kaia, Senta, Beej, Turija, Srbobran, Bako Gradite, Titel, Moorin i dr.) i Pomorike vojne granice (Peka, Arad, Nalak, Semlak, Pavli, Jenova, Glogovac, omo i dr.). Nekoliko godina kasnije poeli su se iseavati, u maem broju, i Srbi iz Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Slavonije i Srbije (iz dela pod turskom vlau). Za razliku od ranijih seoba u Rusiju, seoba 1751. godine, zbog znatnih razmera koje je poprimila, nazivana je i Velika seoba Srba u Rusiju. Naselivi se u Rusko carstvo, uglavnom na podruju danae Ukrajine, Srbi su tokom proteklih dvesto i pedeset godina gotovo u potpunosti asimilovani. Srpska politika u matici a ni srpska istoriografija, sticajem raznih pre svega istorijskih okolnosti, nisu poklaale znatniju pau seobi niti srpskoj dijaspori u Rusiji, odnosno u Ukrajini. Nikada nije bila obeleena ni bilo koja godiica ove seobe. U dvoipovekovnoj elipsi proteklog vremena kiga akademika Mite Kostia Srpska nasea u Rusiji: Nova Srbi-
ja i Slavenosrbija* bila je najznaajniji otklon od zaborava Seoba i istorijske sudbine odseenih Srba. Na Kostievo delo oslonio se i znameniti srpski pisac Milo Cranski stvarajui monumentalni roman Seobe. Seoba Srba u Rusko carstvo i ihovo naseavae na ukrajinskoj i ruskoj zemi dogaaa su za koje se moe rei da ine, u doslovnom smislu, zajednike stranice istorije srpskog, ukrajinskog i ruskog naroda. Ta ienica bila je Srpsko-ukrajinskom drutvu u Novom Sadu vaan podsticaj da 250-godiici ovih zbivaa posveti veliku pau ve i tokom prethodnih nekoliko godina. Juna meseca 2000. godine Srpsko-ukrajinsko drutvo usvojilo je Program aktivnosti Drutva na obeleavau 250-godiice Seobe Srba u Rusiju polovinom 18. veka. Usvajau Programa... prethodile su viegodie aktivnosti Drutva u vezi sa nastupajuom 250-godiicom. Motivisani ienicom da su Srbi, naavi se na teritoriji danae Ukrajine, veem broju nasea dali imena iz starog kraja, Drutvo je posredovalo u uspostavau trajnih veza izmeu istoimenih mesta u Bakoj i Banatu i mesta na podruju nekadae Nove Srbije. Drutvo je, u sporazumu sa Centralnim dravnim istorijskim arhivom Ukrajine u Kijevu, iniciralo i organizovae izlobe Naseavae Srba u Ukrajini u 18. veku koja je 1997. godine prireena u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, a sledee godine i u Arhivu Srbije u Beogradu. Poto se Izvrni odbor Predsednitva Srpske akademije nauka i umetnosti, na sednici odranoj 7. septembra 2000. godine, upoznao sa Programom aktivnosti Drutva na obeleavau 250-godiice Seobe, usledio je predlog Akademije da se Program obeleavaa ove godiice dopuni ponovnim izdavaem pomenute Kostieve kige, koju je ve daleke 1923. godine izdala Srpska kraevska akademija u Beo* Mita Kosti, Srpska nasea u Rusiji: Nova Srbija i Slavenosrbija. U: Srpski etnografski zbornik k. HH, Odeee 1, Nasea i poreklo stanovnitva k. 14, Beograd, Srpska kraevska akademija, 1923, str. 135.
gradu. Predsednitvo Srpsko-ukrajinskog drutva je odluilo da ostvarivae predloga SANU preuzme na sebe. Nekoliko vaanih razloga navelo nas je da kigu Mite Kostia izdamo sa neophodnim popravkama i dopunama, a ne u fototipskom obliku. Zakuili smo da su nune ispravke grafikih greaka, greaka u navoeu imena linosti, naziva mesta, kod skraenica i fusnota, kao i da je tekst kige potrebno prilagoditi vaeem pravopisu. Veliki broj linosti i geografskih imena zahtevao je da kigu snabdemo i odgovarajuim imenskim i geografskim registrom, kako bi se olakalo eno koriee. Potrudili smo se da Kostievoj kizi dodamo i pet ovovremeno izraenih geografskih karata koje e itaocu pomoi da stekne potpuniju sliku prostora na kome su se seobe i naseavaa zbivali. Dodali smo nekoliko ilustrativnih priloga i grau za bibliografiju kiga i lanaka o seobama u Rusko carstvo koja moe biti od pomoi buduim istraivaima tih zbivaa. Ove dopune uinili smo u uvereu da emo Kostievu kigu na struan nain vratiti u ivot i tako uvrstiti eno visoko mesto koje ima u istoriografiji i kulturi srpskog naroda. Pogovor, ili tanije reeno pogled savremenog istoriara na kigu i enog autora nakon osamdeset godina od enog izdavaa, iz pera je Kostievog nekadaeg asistenta, sada akademika Slavka Gavrilovia. Potporu za izdavae ove kige, uz Pokrajinski sekretarijat za kulturu, obrazovae i nauku, koji je pokrio polovinu tamparskih trokova, pruilo je jo jedanaest institucija i preduzea, i to u vidu pretplate. U znak zahvalnosti za taj in, sve ih naveli smo na kraju kige. Srpsko-ukrajinsko drutvo u Novom Sadu potrudie se da kiga akademika Mite Kostia dospe u narodne i kolske biblioteke i da dopre do ire javnosti to e biti vredan prilog obeleavau 250-godiice Seobe. Mr Sredoje Lali, predsednik Srpsko-ukrajinskog drutva u Novom Sadu
MITA KOSTI
UVOD
Ovaj rad je uglavnom prilog istorijskoj etnografiji srpskog naroda i ini pokuaj da se u celini prikae migraciona struja austrougarskih Srba u Rusiju, koja je poev svoje kretae za vreme Petra Velikog osnovala u junoj Rusiji prvo srpsko vojniko nasee, iz koga se dolaskom novih migracija za carice Ane razvio srpski husarski puk, a usled Horvatove i evieve seobe Srba iz Pomorija i Potisja, razvila su se vojnika nasea Srba u Rusiji: Nova Srbija i Slavenosrbija.1 Istorija postanka, razvoja i propasti ova oba nasea ini glavni zadatak ovog rada. Stoga emo tu migracionu struju prikazati u genetikom razvoju, s istorijsko-etnografskim pregledom svih pojedinih migracija Srba i drugih pravoslavnih naroda, u prvom redu iz Austrougarske pa onda i drugih krajeva, koje je ta struja za sobom povukla; pri tome emo naroito gledati da uzroke i poetke svakog migracionog pokreta to boe obrazloimo. Sve te migracije Srba iz Austrougarske i tranzit drugih migracija preko e u Rusiju, stoje u uzronoj vezi sa sponom politikom bive monarhije i omoguene su jedino diplomatskim intervencijama Rusije kod bekog dvora, koji je Rusiji u tom pogledu morao poputati, jer mu je eno saveznitvo protiv Turaka i
Podatke iz Dravnog arhiva u Moskvi dobio sam od g. prof. dr Vas. eria.
1
10
MITA KOSTI
Fridriha bilo preko potrebno. Zbog toga je i tim diplomatskim transakcijama pokloeno mnogo pae. Rad poiva na grai iz Ratnog (Kriegsarchiv) i Dravnog arhiva (Haus-, und Staatsarchiv) u Beu, Mitropolijsko-patrijarijskog arhiva u Karlovcima, carskog Dravnog arhiva u Moskvi i odgovarajuoj literaturi na srpskom, nemakom, ruskom i drugim jezicima.
11
MIGRACIJE AUSTRIJSKIH SRBA U RUSIJU ZA VREME CARA PETRA I CARICE ANE
(Kolonizatorska politika Petra Velikog i Srbi. Politike veze Arsenija s ruskim poslanstvom u Beu. Intervencija Vozicina u korist Srba. Titelski kapetan P. Boi kod ruskog kancelara u Moskvi. Ponuda Srba u rusko podanstvo. Podozree beke vlade. Izaslanstvo Arada i Segedina kod Petra Velikog. Manifesti cara Petra Junim Slovenima. Ponuda graniarske milicije za rat protiv Turaka. Srbi u Prutskom pohodu. Pozivna gramota cara Petra Srbima iz Ugarske na seobu u Rusiju. Migracije. Postanak srpskog husarskog puka u Rusiji. Pridolazak drugih Slovena. Najznatniji Srbi doseenici za vreme carice Ane. Srbi u ruskoj slubi na vrbovau u Ugarskoj. Stalna ruska ekspozitura u Tokaju. Organizacija srpskog husarskog puka u Rusiji. Kriza u puku. Brigadir Vitkovi o uzrocima krize. Odluka za dopunu puka. Novi emisari u Ugarskoj) Ruska carica Jelisaveta, naseavajui Srbe iz Pomorija i Potisja u Malorusiji samo je nastavala kolonizatorsku politiku svoga oca Petra Velikog.1 Glavna svrha ena vladaa bila je tea da u svemu utvrdi od cara Petra zavedeni dravni poredak i sauva Rusiji mir spoa.2 Petar je kao i austrijski esar Leopold imao nameru da Srbe kao sredstvo protiv Turaka dvojako upotrebi: pred svoj druPisarevsky, G., Iz istori inostranoy kolonizaci v Rossi v H v. (Zap. moskov arheol. inst., T. 1909) 2 Ustrialov, Gesch. Russlands (Stuttg. u. Tb., 1843), II, 163.
1
12
MITA KOSTI
gi rat s Turskom, manifestom (13. marta 1711) pozvao ih je na oruje protiv zajednikog neprijatea, a pod kraj svoje vlade poeo je srpsku miliciju iz Austrougarske radi pogranine odbrane da naseava na junoj, od Turaka i krimskih Tatara ugroenoj granici svoje proirene drave. Zbog obostranih aspiracija na Balkanu ve je tada izmeu Rusije i Austrije dolo do surevivosti oko podele turskog nasledstva. Poto je Turska bila jo vojniki jaka, obe su drave svoju zavojevaku politiku protiv e zasnivale na meusobnom savezu, jo vie na pomoi podjarmenih hrianskih naroda, ali katolika Austrija oseala je prednost Rusije u tom pogledu; jer dok je ona balkanske narode pozivala u zajedniki rat protiv Turaka na irokoj podlozi hrianske solidarnosti, dotle je Rusija to inila na osnovu etnikog i verskog srodstva sa ima. Zbog toga je Austrija odmah posle Velike seobe Srba u Junu Ugarsku (1690) budno pazila na politike veze svojih novih podanika s jednovernom Rusijom, i u tom pogledu poputala samo onda kada joj je savez s Rusijom bio neophodan. Od tog momenta spone politike zavisio je uspeh svih, bekoj vladi tako neugodnih diplomatskih intervencija petrogradskog dvora u korist progoenog pravoslava u monarhiji i dozvola za sve migracije austrijskih podanika u Rusiju tokom H veka. Za vreme Petra Velikog osnovano je prvo nasee austrijskih Srba u Rusiji, iz koga se usled novih migracija za carice Ane Jovanovne razvio Srpski husarski puk a seobom veeg broja srpske milicije iz Pomorija i Potisja velike vojnike kolonije Nova Srbija i Slavenosrbija. Sve te migracije austrougarskih Srba u Rusiju tokom H veka izneemo genetiki, u razvojnom redu ienica, obraajui naroito pau na stvarae emigracionih pokreta, koji su svakoj od tih migracija prethodili. Austrougarski Srbi su odmah posle Velike seobe (1690), posle prvih razoaraa u beku vladu zasnovali politike veze s jednovernom Rusijom. Patrijarh Arsenije je sa zastupnicima Rusije u Beu Nefimonovim i Vozicinim tajno odravao najprijateskije veze, alio im se na verska progonstva pravoslavnih od strane jezuita i preko ih se obraao Petru za zatitu.3
Pam. dip. sn. , 113. Cit. A. Koubinskago, M i oni. (Oerki istori i politiki Slavn. Odessa, 1878), 6365.
3
13
Ruski poslanik Vozicin je po Petrovu nalogu kod beke vlade posredovao (22. februara 1699) da se Srbi verski ne progone i ore Brankovi pusti iz zatoea, ali Austrija je s Turcima mir u Karlovcima ve potpisala, nije joj vie trebalo rusko prijatestvo, stoga je ta prva diplomatska intervencija u korist Srba, ujedno i prvo meae Rusije u unutrae stvari Austrije, ostala bez uspeha; beka vlada je u martu diplomatski odgovorila da e patrijarh i egovi verni uivati kao i dotad sigurnost i slobodu vere, ali se zato esar nada da e car biti tolerantan i prema katolicima u Moskvi,4 tj. da e jezuitima dozvoliti ulaz u Rusiju. Posle Karlovakog mira (1699) Srbi su izgubili nadu da e se pomou austrijskog oruja moi vratiti u otaxbinu. Kada su zatim od strane katolikog svetenstva verska, a od upanijskih maarskih vlasti politika progonstva nastavena, mirniji su kao to to svagda i svugde biva, s jerarhijom na elu nastavali i dae da trpe, a ei, naroito oficiri graniarske milicije, poeli su mimo patrijarha van granica monarhije da se osvru za pomo. Ve tada se meu tek doseenim a ve razoaranim Srbima java misao o seobi natrag u Tursku. Poetkom 1702, po zvaninim izvetajima namesnika carske vlasti u Slavoniji Kalaneka, oko hiadu srpskih porodica preko Tise se iselilo u Banat, koji je Karlovakim mirom Turcima pripao; iz samog Sentivana je tom prilikom od 90 kua 70 prebeglo (durchgegangen) Turcima.5 Kad od strane maarskih vlasti progonstva nisu prestajala ni posle zauzimaa Dvorskog ratnog saveta (da Srbi budu in, sed non de Comitatu), rodila se meu srpskom milicijom prvi put misao na seobu u jednovernu Rusiju, koja je meu Srbima, naroito posle vie od dvomesenog bavea agilnog ruskog poslanika Vozicina u ihovoj sredini prilikom sklapaa mira u Karlovcima6
Koubinski, 70. Spomenik, LI, 34. 6 Mirovni kongres u Karlovcima trajao je 72 dana (Baumstark, R., Leopold I, Freiburg, 1873, 51). Vozicin je tom prilikom obiao manastire Kruedol, Hopovo, Beenovo i preko Peuja vratio se u Be. Opis egova boravka meu Srbima tampan u: Pam. dip. sn., H (cit. Koubinski).
5 4
14
MITA KOSTI
postala popularna, a jo vie joj je ugled porastao bio usled bojne slave ruskog oruja u borbama protiv veda i Turaka. Na ruskog cara su ih upuivali i gospodari Vlake erban Kantakuzin i egov naslednik Brankovan. Prvi ihov izaslanik u Petrograd nije doneo odgovora. Na to su Srbi iz Austrougarske u jesen 1704. poslali caru Petru jednog od svojih najuglednijih udi, komandanta Titela Panteliju (Panu) Boia,7 koji je ve 1695. u inu tisunika srpske milicije kao narodni izaslanik iao u Be radi osloboea ora Brankovia. Pana Boi dobio je teak zadatak, da Srbe privede u rusko podanstvo. U Moskvi ga je primio dravni kancelar Teodor Aleksijevi Golovin i on mu je u audijenciji (25. novembra) ocrtao razoarae doseenih Srba u beku vladu. Za svoju vernu slubu esaru protiv Turaka doiveli su mnogu krivdu od esarskih naelnika, stoga su, kae, ega poslali svi srpski glavari koji ive pod esarem u ugarskoj zemi na granicama Turske, da moli cara Petra da ih primi za svoje podanike i verne; oni su uvek gotovi na slubu protiv muslimana bez svake plate i trebovaa, samo za jedino pravoslavije; ni oruja ne trebaju, a koliki e broj ihove vojske biti, sam e se car zauditi. Ujedno mu je jo spomenuo da su i drugi Srbi koji ive pod Turcima i Mleiima s ima istog miea, druge nade nemaju, do u Boga i u ruskog cara, ako ih on napusti, svi e pravoslavni propasti.8 Nije poznato ta je ruska vlada na to odgovorila, zna se samo da je Boi ostao u Rusiji i stupio u rusku vojsku, 1718. godine je tamo umro i ostavio za sobom sina Ivana.9 Nagli porast ruskog carstva pod carem Petrom poeo je Austriji zbog verskog srodstva enih novih podanika Srba s pravoslavnom Rusijom bivati sve vie nezgodan, vedska diplomatija je u Beu to nepoveree prema Rusiji jo vie podsticala. Tako je poetkom 1707. godine cara Petra izvestio egov poverenik na
Rai, J., Istora, , 542. Glasnik, HH, 124 i 158; Koubinski, 95; Radoni, dr J., Grof ore Brankovi (Beograd, 1911), 527, 530. 8 Solovev, Istor Rossi, H, prilog 4; Koubinski, 2526. 9 Ibid., 98.
7
15
bekom dvoru Gizen, kako su se neki austrijski dravnici, podbodeni od veana, protivili predlogu da se ruski car zamoli da poae nekoliko hiada kozaka u Erde, radi umirea pobuenih Maara navodei kao razlog: car se moe u Ugarskoj utvrditi, oslaajui se tamo na Srbe pravoslavne vere. Taj strah bekog dvora od Rusije primetio je 1708. godine i mletaki poslanik Dolfini.10 Drae Rusije u Rakocijevoj pobuni, nagomilavae ruske vojske na severnoj granici Ugarske 1710. godine i ponovni upadi ruskih eta u pogranine upanije su u Beu nepoveree prema Rusiji samo jo pojaavali. Meutim, poloaj Srba u Ugarskoj od odlaska ihova izaslanika Boia u Moskvu znatno se pogorao. Arsenije je ruskome kancelaru poslao jedno oajno pismo (23. oktobra 1705) o poloaju srpskog naroda u Ugarskoj.11 Da zlo bude gore, ubrzo su jedan za drugim poumirali viceduktor Monasterlija, odmah za im energini branilac srpskih interesa u Beu patrijarh Arsenije a za nepunu godinu i naslednik egov Isaije akovi, koga narod nazivae mudrim a on sam sebe: bjedni i gorki stradalec.* U to vreme je car Petar pobedio vede kod Poltave (1709). Ta sjajna pobeda je jednim mahom digla Rusiju u red velikih sila evropskih i pronela slavu ruskog oruja meu svim Junim Slovenima, utvrujui konano meu ima veru u oslobodilaku misiju Rusije na Balkanu.12 Kad se meu nezadovonim austrijskim Srbima proulo da se car Petar sprema na rat protiv Turaka i da je u tu svrhu sklopio savez s Brankovanom i Rakocijem, ovladalo je meu ima opte uveree da e sada moi napustiti esarevu zamu i pomou ruskog oruja se preseliti natrag u svoju osloboenu, staru srpsku otaxbinu. Stoga su u maju 1710, u ime srpske milicije iz Pomorija i Potisja pukovnici gradova Arada i Segedina Jovan Tekelija i
Bidermann, H., Russische Umtriebe in Ungarn (Innsbruck, 1867), 46. Glasnik, H, 264. * Vitkovi, Spomenici, , 56. 12 O odjeku poltavske pobede meu Junim Slovenima: Zabolotsky, Oerki rus. vln v slavn. literaturah novago vremen. (Varava, 1908), 3150.
10 11
16
MITA KOSTI
Vulin Potiski poslali satnika Bogdana Popovia u Moskvu caru Petru s molbom u kojoj ga kratko i dirivo mole da pomisli i o ihovoj srpskoj zemi, optereenoj od mnogo godina radi ihovih grehova jarmom nevernikim; kad podigne Gospod Bog krstonosnu Tvoju desnicu na Turina, ne zaboravi na nas malene pozivom carskim i ubavu svojom, da i mi pourimo slubom svojom za svoga pravoslavnoga cara.13 Dana 22. februara iste godine izdao je car Petar poznati manifest o verolomnom prekraju mira sultana turskog Ahmeta, kojim Rusija pred Evropom prvi put javno istupa kao zatitnica hrianstva na Balkanu. Time je zapoeo znameniti Prutski pohod, Srbi su mogli odrati svoja obeaa. Pre nego to je Petar iz Moskve poao na junu granicu, izdao je 3. marta od Srbina Miloradovia znalaki sastavenu gramotu, upravenu u prvom redu Crnogorcima pa onda svim hrianskim narodima na Balkanu, kojim ih poziva na oruje protiv zajednikog neprijatea. Dana 23. marta pozvao je ponovo preko Carigradske patrijarije sve hriane na oruje. Ali nade austrijskih Srba nisu se ispunile, prutska se vojna ravo svrila gubitkom Azova, do ugovorenog ustanka balkanskih hriana nije dolo, to ruska vojska nije pre Turaka stigla do Dunava. No Srbi usled toga neuspeha nisu izgubili nadu u Rusiju, kako mir jo nije konano uglaven motrili su oni na sve to se tada u Turskoj dogaalo. Po svedoanstvu ruskog kancelara Gavrila Golovkina tri srpska pukovnika, Vulin Ili, Jovan Tekelija i Haxi Rakovi, koji su posle Karlovakog mira zapovedali srpskom milicijom u Potisju, Pomoriju i Podunavu14 u martu 1712. dobrovono su predloili caru Petru da e se na elu od 10.000 Srba sjediniti s ruskom vojskom, samo ako Rusija nastavi protiv Turske15 rat, no do rata nije dolo, posredovaem Engleske i Holandije je 24. juna 1713. s Turskom konano sklopen mir. Tom prilikom su ova tri srpska pukovnika od cara Petra dobili egovu sliku u dragocenom okviru.16
Dr. arhiv u Moskvi, Gre. dla, 1710, ma 29. 11; Koubinski, 27; O Vulinu, Letopis Matice srpske, 191, 17. 14 Letopis Matice srpske, 33, 2. 15 Letopis Matice srpske, 120, 178. i k. 119, 17. 16 Solovev, H, prilog 2.
13
17
Tek desetak godina kasnije Petar je naumio da se ve toliko puta ponuenom pomoi austrijskih Srba koristi i da ih pokua naseliti u Malorusiju, du Depra, radi osiguraa june granice, koju su krimski Tatari svojim uestanim upadima stalno uznemirivali. Za vreme egove vlade je u Malorusiji vrilo, naroito su bili nezadovoni zaporoki kozaci, koji su na toj strani bili naseeni pored Malorusa, ija je nestalnost u to vreme ula ve u poslovicu: jedni su od ih bili uvek gotovi da svoje interese osiguraju savezom s krimskim kanom a drugi su opet pristajali uz Posku, tamo se i selili,17 to se u malo veoj meri i 1723. godine desilo, tako da su ukazom du poske granice postavene strae.18 Stoga je car Petar odluio da tu ugroenu junu granicu osigura i naseli je pouzdanijim elementima. Sasvim je verovatna tvrda Zaharija Orfelina u egovoj monografiji o Petru Velikom, da je ovaj doao na misao da junu granicu Rusije naseli srpskim graniarima iz Austrougarske na osnovu ove pretpostavke: kad srpski narod tako verno slui gospodaru inoplemenom i inovernom, tim e vernije sluiti gospodaru, koji je s im jednog jezika a pri tom i jedne vere.19 O raspoloeu Srba prema Rusiji Petar je ve bio dobro informisan, oni sami su mu se tuili na Austriju, nudili u podanstvo i stavali mu protiv Turaka svoju vojsku na raspolagae, patrijarh Arsenije molio ga je za zatitu pravoslava, sam je frukogorskim kaluerima poklaao crkvenih kiga i utvaru,20 na egovu zapovest poslao je ruski Sinod Maksima Suvorova u Karlovce,21 a i drugi su ga o velikoj ubavi austrijskih Srba prema Rusiji uveravali. Ruski poslanik Vozicin na primer, pisao mu je sa mirovnog kongresa iz Karlovaca da bi se u sluaju da se ruska armija pojavi protiv Turaka na Dunavu, ne samo hiade nego bezbrojne mase od naeg naroda, nae vere i naeg jezika digle na oruje.22
Oncken, Das Zeitalter Friedrisch des Grossen, II, 344. [Orfelin] ite i slavn dla Petra Vel. (Sankt-Peterburg, 1774), , 280. 19 Ibid., 281. 20 Stojanovi, ., Stari srpski zapisi i natpisi, 2103, 2104. 21 Gruji, R., Srpske kole od 17181739. g. (Beograd, 1908), 35. 22 Oncken, o. c., 346.
17 18
18
MITA KOSTI
I Rakoci je jo 1722. verovao da bi Srbi u Ugarskoj rusku vojsku doekali kao mesiju, koji je doao da ih izbavi (comme un messie venu pour les delivrer).23 U vojnike vrline Srba, Petar se jo u Prutskom pohodu lino uverio. U Moldavi nad Prutom je u ruskoj vojsci uestvovao i kapetan Jovan Albanez, po Orfelinu rodom Srbin iz Podgorice.24 On je komandovao nad jednim omaim odeeem vojnika, koje su svi u armiji nazivali maloruskim izrazom olniri (vojnici). Ti olniri bili su gotovo svi Srbi, protiv Turaka su se drali hrabro i odlikovali se vernou prema caru Petru toliko da je odluio da od tih Albanezovih olnira obrazuje itav puk, i zbog toga to su oni bili veinom Srbi nazove ga Srpski husarski puk.25 Stoga je Petar 23. oktobra 1723. izdao majoru Jovanu Albanezu pozivnu gramotu, kojom ga opunomoava da od austrijskih Srba moe navrbovati nekoliko husarskih pukova i rasporediti ih po maloruskim gradovima. Svakom ko pree u rusku slubu, obeava se tom gramotom vojnika plata, zatim racioni i porcioni novci po inu i slubi, koju su dobili od rimskog esara u posledem ratu bez ikakve razlike. Koji od ih dou u nau imperiju i nau slubu sa enom i decom, dobie za ivot rodne zeme. Ako u veem broju dou u nau dravu, nagradie se posebnim carskim privilegijama. Ko od Srba oficira, kae se dae, dovede u slubu nau ceo puk, dobie nad im pukovnitvo, a ko doe bez oruja, dobie nae oruje i husarsku platu.26 S tim pozivom pravoslavnog cara imao je Jovan Albanez kao prvi ruski iseeniki agent meu Srbima u Ugarskoj prilino uspeha. Iste godine odselilo se s im u Rusiju 459 Srba, koji su naseeni u Ukrajini.
Bidermann, o. c., 18. ite i slav. dla Petra Vel., , 281. 25 Ibid. 26 U celini je tu gramotu tampao Orfelin (o. s.); u kraem izvodu Skalkovsky, Hron. obozrne istori novoross. kra (Odessa, 1836), 15, odakle su je, s pogrenim datumom, Spasi i Agatonovi (Srp. ustanci protiv Turaka u vezi sa nar. seobama u tuinu, , 256) preveli.
23 24
19
Po jednoj verziji bili su to Srbi iz Potisja. Idue godine dolo je za ima iz June Ugarske jo oko 600 Srba, koji su takoe naseeni u Ukrajini.27 Od tih doseenika je carica Ana 1727. obrazovala Srpski husarski puk. Osim toga postojali su pri ruskoj armiji i Ugarski, Moldavski i Gruzijski puk, no pri svakom od ovih bilo je samo po nekoliko od onog naroda ije ime je puk nosio, vei deo sastojao se iz udi raznih plemena.28 Srpski husarski puk bio je najpre odreen na slubu u Ukrajini, za oeene husare bile su odreene zeme za nasee. Zatim je uestvovao u ratu protiv Persije. Godine 1729. bio je, po projektu feldmarala kneza Galicina, taj puk u jaini od 600 udi razmeten izmeu tvrava Tora (sada Slavjanskog) i Ukrajinske utvrene linije.29 Na molbu majora Albaneza budu protiv Perzije otpraveni srpski husari 1731. vraeni i ukazom od 19 maja30 iste godine opet naseeni na starim mestima. Carica Ana je nastavila orijentalnu politiku Petra Velikog, koja je ila za prevlau Rusije na Kaspijskom i Crnom moru, ta je politika morala dovesti do novog rata s Turskom, koja je ba tada troila snagu u dugotrajnoj borbi s Perzijom. Ve 1732. godine je Rusija htela Tursku da napadne, ali su je jo neko vreme zadrale prilike u Poskoj.31 Trebalo je vojsku za nov rat to boe spremiti, stoga je carica na predlog grofa Vajsbaha o umnoeu husara ukazom ponovo pozvala austrijske Srbe na seobu u Rusiju. Pukovi sastaveni od novih pridolica (1733) izdravali su se iz maloruskih prihoda.32 To vrbovae svojih podanika Austrija nije smela javno zabraniti, jer joj je savez s Rusijom zbog turske opasnosti trebao, ali je zato tajno, preko mitropolita energino zabranila Srbima
Istor. obzor dtel. Rumncova i pr. Russka besda, 1858, k. 4. (cit. Zanetov, Blgarskit kolonii v Russi. Period. spisanie, HHH i HHH, Srdec, 1891, 179). 28 Skalkovsky, 16. 29 Skalkovsky, o. s., 17. 30 Kod Spasia i Agatonovia pogreno 18. marta. 31 Immich, Dr. M., Gesch. d. europ. Staatensystems von 15501789. (Mnchen u. Berlin, 1905), 275. 32 Skalkovsky, ibid.
27
20
MITA KOSTI
svaku vezu s Rusijom. Beka vlada je 1732. pozvala Vientija na odgovornost to dri ruskog uitea Suvorova u Karlovcima, i (u avgustu) zabranila mu strogo, kae sam, svaku vezu s udima od onije strane.33 Osim Srba vrbovani su i drugi Sloveni monarhije, 1735. starosta iz Cipsa knez Lubomirski meu planinskim poslovaenim Rusinima u severnoj Ugarskoj s uspehom je vrbovao husare za Rusiju, s prolea idue godine odjahala su u Moskvu dva eskadrona takvih.34 Karlo je u tom pogledu iz politikih razloga pokazivao prema saveznoj Rusiji malo otpornosti. Godine 1736. morao je i on uz Rusiju da objavi Turskoj rat, samo da Rusima ne ostavi odreene ruke na Balkanu, ali je na prethodnom kongresu u Niemirovu izbila na javu do tada latentna opreka izmeu austrijskih i ruskih interesa oko podele Turske; pokazalo se da se tada u Beu nisu nieg tako bojali kao susedstva s Rusijom. U tome su tako daleko ili da su odluili da Moldavu, ako je ve ne mogu za sebe zadrati radije i Poskoj daju pa i samoj Turskoj je vrate, samo da ne dou u teritorijalni dodir s Rusijom,35 toliko su se bojali ena uticaja na svoje Slovene. Kad se s Turskom nisu mogli da pogode, izbio je rat, ruske uspehe skupo je feldmaral Minih plaao, jer nije ni sebe ni trupe tedeo, vojska je trebala dopune. Stoga se carica Ana ponovo obratila Karlu za dozvolu vrbovaa po Ugarskoj i ovaj d dozvolu za 500 udi.36 Na to je iz Rusije 1737. poslata u Ugarsku komisija, koju su saiavali potpukovnik Kuming i dva Srbina, potpukovnik Stojanov i husarski kapetan Boi. Ta je komisija poela najvie da radi meu pograninim poslovaenim Rusinima i zadavala je dravnim vlastima mnogo muke. Vlasti Ungvarske upanije imale su pune ruke posla suzbijajui mnoge begunce od tih navrbovanih husara, koji su primivi od ruskih oficira novac begali, pakali ili pravili druge nerede po upaniji,37 no
Jaki, M., O Vientiju Jovanoviu (Novi Sad, 1900), 50. Bidermann, o. c., 6. 35 Angeli, M., Der Krieg mit der Pforte 173639. (Mitteilungen d. k. k. Kriegsarchivs, 1881), 256. 36 Bidermann, o. c., 7. 37 Ibid., 49.
34 33
21
komisija je ipak odvela znatnu dopunu srpskom husarskom puku, sa om su poli i mnogi Srbi iz Ugarske. Na taj nain se za vreme carice Ane iz Ugarske iselio veliki broj Srba u Rusiju, meu kojima je bilo i lanova iz najuglednijih srpskih porodica, to na sredinu u kojoj su one ivele nije moglo ostati bez uticaja i tako se meu narodom predispozicija za seobu u Rusiju sve vie utvrivala. Najvienije linosti, koje su se za vreme carice Ane iz redova srpske milicije u Ugarskoj u Rusiju odselile, bile su Jovan Stojanov, Stevan Vitkovi, Pani Boi, Dimitrije Peri i, kasnije, Petar Tekelija;38 svi su oni doiveli tamo najsjajnije vojnike karijere. Jovan Stojanov iz Petrovaradina doterao je do generalmajorskog ina i komandovao je Srpskim, Ugarskim i Vlakim husarskih pukom, odlikovao se u borbama s Poacima, Tatarima i Turcima.39 Stevan Vitkovi bio je brat od strica pukovnika sremske katanske regimente i narodnog prvaka Sekule Vitkovia (1687 1754). Brojna porodica Vitkovia vodi poreklo iz Hercegovine, iz sela Mustaa blizu Trebia, odakle se preselila u Baevo u Srbiji, a odavde prela u Srem i nastanila se najpre u Vukovaru. Posle rane smrti svojih roditea, odrastao je Stevan Vitkovi u uglednoj kui svoga roaka Stevana Gavrilova Pievia, kapetana podunavske milicije i komandanta ida u Sremu, i kao mladi se odselio u Rusiju.40 Taj, po savremenom zapisu razuman i hitar u emu hoe ovek istakao se u borbama protiv Tatara i uz protekciju, jo od Petrova vremena, u Rusiji mone srpske porodice Vladisavevia ubrzo je doterao do brigadira Srpskog husarskog puka. Oenio se Teodorom Nikolajevnom, koja je pripadala smoenskom plemstvu i bila ve udata za jednog lana u Malorusiji poznate porodice Apostola; s om imao kneza Nikolu.41
38 Popov, N., Voenn poselen Serbov v Avstri i Rossi Vstnik Evropi, T. (Sankt-Peterburg, 1870), 604. 39 Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, 2812. 40 Popov, N., Izvste o pohodeni S. S. Pievia (Moskva, 1883), 157, 89. 41 Stojanovi, ., o. s. br. 2819. Za istoriju porodice Vitkovia up.: Javor, 1874, 22; Bran (N. Sad 1885), 3; Vitkovi, Spomenici, , 184; , 82.
22
MITA KOSTI
Pani je doterao do potpukovnika u kozakom erigovskom puku a Dimitrije Peri, koji je bio zet anadskog kapetana, potoeg pukovnika Morike milicije, zatim komandanta srpske kolonije u Rusiji Jovana evia, doterao je do potpukovnika u Srpskom husarskom puku.42 Stojanov i Vitkovi dobili su u Rusiji velika imaa, a Pani i Peri maa. Meu posledima, koji su se pre Horvatove seobe od lanova uglednih srpskih porodica uz Ugarske u Rusiju odselili bio je Petar Tekelija;43 on je 1748. otiao u Rusiju kao porunik i od svih Srba do tada doiveo tamo najsjajniju vojniku karijeru, posle mnogih ratnih zasluga i burnih doivaja postao je feldmaral ruske vojske. Petar je bio sin kapetana Morike milicije Ranka a unuk slavnog oberkapetana aradskog i zapovednika Morike milicije Jovana Tekelije, koji je nou po zvezdama proveo vojsku Evenija Savojskog kroz ritove do Sente, gde je 1697. Turke potukao.44 O velikom ugledu te porodice meu narodom svedoe nam nekolike narodne pesme o bojnoj slavi Tekelija.45 Prouavajui te tri generacije ove znamenite srpske porodice, vidimo kako se porodica Tekelija psihiki mea, to je svakako uticalo na enu okolinu, i nalazimo uzrok zato se Petar Tekelija odselio u Rusiju. egov deda Jovan stekao je i pri uguivau Rakocijeva ustanka za dinastiju velikih zasluga, radi ega mu je esar pored maarskog plemstva odredio zlatan lanac i skupocenu sliku kao nagradu, ali mu grof lik te darove nije dao, nego ga je jo zbog nekih izgreda i zatvorio, tek na zauzimae princa Evgenija dobio je carske darove.46 Vremenom se Jovan Tekelija toliko izmenio, da je kasnije posetio Rakocija u Rodostu; razume se da je taj antidinastiki in pokvario karijeru egovih potomaka u austrijskoj vojsci. egova sina Ranka su prosti vojnici voleli, ali su ga se oficiri klonili, poeo je i sedeti a nikako da postane oberkapePopov, Voen posselen Serbov, 604. egova biografija: Letopis MS, k. 33, . . O porodici Tekelija u Rusiji ima zaseban lanak Ruski arhiv, 1888, k. 2. 44 Jaki, M., Bogosl. glasnik, 1902, , 24. 45 V. enidba Ranka Tekelije. Letopis MS, k. 65, 129. 46 Jaki, M., o. s., 39.
43 42
23
tanom. Po prirodi silovit, imao je ee sukoba sa urkom eviem, koji je doao na mesto egova oca. Ve i sin eviev Jovan postao je kapetan kao i on, a egovi sinovi Petar i Jovan morali su se zadovoiti maim inovima u vojsci. To nepravedno zapostavae je najposle i nateralo ambicioznog i darovitog porunika Petra Tekeliju da se odseli u Rusiju. Kao Karlo morala je iz razloga spone politike i egova ki, carica Marija Terezija u emigracionom pitau Rusiji jo vie da poputa. Poetkom 1749. poslat je u Tokaj od strane ruskog carskog dvora radi nabavke uvenog tokajskog vina za dvorske potrebe general-major Teodor Vievski.47 On je bio rodom Srbin iz sela Viice kod Beograda. Kad se odselio u Rusiju, ne zna se. Poto je znao mnoge jezike i vaio kao vrlo predusretiv ovek, pokazao se za vrbovae iseenika vrlo pogodan, ali je te iste godine umro i na egovo mesto je imenovan egov sin, pukovnik Gavrilo Vievski.48 Ta ruska vinarska komisija u Tokaju nije tada opozvana, nego je pod raznim zapovednicima ostala u tom gradu kroz itavu drugu polovinu H veka49 i pri svim migracijama austrougarskih Srba u Rusiju igrala je vrlo vanu ulogu. Nabavka vina za carski dvor bila je samo ena prividna svrha, u stvari ona je bila sredite ruske emigracione propagande meu ugarskim Slovenima i glavna etapna stanica, koja je prihvatala i dae sprovodila sve srpske migracije u Rusiju. U to vreme nalazili su se husarski pukovi u Rusiji, pa meu ima i Srpski husarski puk, u velikoj krizi. Svi pukovi imali su posebno ustrojstvo u ruskoj armiji i zasebno su se vodili vie kao neregularna vojska. U ih je bilo sve sopstveno: ko, karabin, pitoi, saba, mundir i koski pribor, sve su to sami nabavali i plaali od svoga sledovaa. Stoga i oprema ruskih husarskih pukova toga doba nije bila jednaka, nego razliita. Uz to su morali da ive o svom provijantu koji su nosili za sobom. Za sve to dobijali su pored vojnike plate jo i tzv. racione i porBant-Kamensky, Obzor vnnih snoeni Rossi (Moskva, 1894), , 70. 48 Stojanovi, ., o. s., 2822. 49 Ukinuta je tek 1800. (Bidermann, Russ. Umtriebe, 16).
47
24
MITA KOSTI
cione novce, to je svake godine vie iznosilo nego izdravae ma kog drugog redovnog puka.50 No pored svih tolikih rashoda, ti husarski pukovi nisu nikad imali potpuno brojno stae, pa su ee slati oficiri u Ugarsku da vrbuju nove ude. Ruske finansije su u to doba bile u oajnom stau. Dravne kase su jo 1743. godine na primer, toliko zaostale da dravni inovnici 18 meseci nisu dobili platu.51 Iz istih razloga nije se ni Srpskom husarskom puku mogao porcioni i racioni novac da isplauje. Zbog oskudice su 1747. pojedini husari poeli ve da pakaju i da dezertiraju. Stae se sve vie pogoravalo, tako da je u maju 1750. iz Srpskog i Ugarskog puka 59 udi podnelo molbu za otpust iz slube. Senat je naredio istragu, na kojoj je brigadir Srpskog husarskog puka Stevan Vitkovi izjavio da je tome jedino neuredna isplata porcionog i racionog novca kriva. Novano sledovae od 6 rubaa za etvrt godine primili su dodue uredno, i to su potroili za hranu; ali koa, oruje, mundir, municiju i ator duni su bili nabavati i izdravati od racionog i porcionog novca, koji su primali posle dve i tri etvrti godine; u tom meuvremenu husari bi u najveu bedu zapadali. Pri datoj istrazi se ispostavilo da dravne kase nisu iz proraunske svote za izdravae neregularnih pukova za godinu 1749. isplatile 65.000 rubaa. Na to je Senat odluio da husare zadri u slubi i da se Vojnoj kolegiji radi izmirea toga duga iz rudarske kase stavi na raspolagae 170.000 rubaa. Ujedno je odlueno da se u esarske oblasti poau ponovo oficiri radi vrbovaa novih husara.52 Za svoju propagandu su ti ruski emisari kod Srba u Ugarskoj nali vrlo povonu predispoziciju. Srpska milicija u Pomoriju i Potisju nalazila se ba zbog ukidaa Morike i Potiske krajine u nezadovonikom pokretu, iz koga se pod vostvom Jovana Horvata i Jovana evia razvio emigracioni pokret i seoba u Rusiju, kojom su i osnovana tamo srpska nasea: Nova Srbija i Slavenosrbija.
50 51
Popov, Voen. posselen, 604605. Kaemmel, O., Illustr. Gesch. d. neuen Zeit; II, 576. 52 Solovev, HH, 10.
25
POLITIKA POZADINA HORVATOVE I EVIEVE SEOBE SRBA U RUSIJU
Seobe Srba iz ukinute Morike i Potiske krajine u Rusiju pod vostvom pukovnika Horvata (1751) i evia (1752) i osnivae srpskih nasea u Rusiji Nove Srbije i Slavenosrbije, dogodila se u doba velike krize, u kojoj se nalazila spona politika Austrougarske od Ahenskog mira (1748) do poetka Sedmogodieg rata,1 i stoji u neposrednoj vezi sa sponom politikom bekog dvora toga doba. Ahenski mir nije nikog zadovoio. Granice izmeu zaraenih drava ostale su uglavnom iste, najglavnija poratna promena opteg politikog poloaja bila je nagli porast Prusije. Otmica lezije od Fridriha je davnau orijentaciju austrijske spone politike protiv Francuske sasvim promenila, umesto Francuske postao je Fridrih najvei neprijate Austrije; Marija Terezija ga je uvek smatrala kao nepravednog uzurpatora i celog veka mrzila na to udovite.2 Zbog toga su se u Beu trudili, na osnovu novoutvrenog politikog sistema (u aprilu 1749), da to boe uvrste s Rusijom jo 1746. sklopeni savez, kome je tajna etvrta taka davala protivpruski karakter. Sponu politiku monarhije vodio je u to doba
O tom dobu izvorna rasprava: Beer, A., ber die sterr. Politik im J. 17491755, u kizi Aufzeichnungen des Gf. W. Bentinck ber Maria Theresia (Wien, 1871), 1149.; zatim Arneth, Gesch. M. Theresias, Bd. IV. 2 Dorschel, G., Maria Theresias Staats- und Lebensanschauung (Gotah, 1908), 52.
1
26
MITA KOSTI
dravni kancelar, grof Ulfeld. U sutini poteak, ali trom i nejasan, nije bio dorastao svome pozivu, svu teinu dravnih poslova oduzeo mu je sekretar ministarske kancelarije Jozef Bartentajn. U stvari je, kae sam grof Kaunic, on stojao na elu ministarske konferencije. Od strane Austrije uglavnom je Bartentajn vodio viegodiu borbu s ruskom diplomatijom oko seobe Srba u Rusiju, sam on kae da 1751. i 1752. godine ni jedan diplomatski kurir nije iz Bea iao u Petrograd, a da nije nosio po koju notu u tom poslu. Sve te note je on sam sastavio i konferenciji podnosio, a ona ili carica je retko kada to na egovu konceptu meala. Od svih austrijskih dravnika toga doba, najboe je poznavao srpske stvari, kao vaspita prestolonaslednika Josifa3 je o Srbima u monarhiji napisao itavo jedno delo.4 Bartentajn je ujedno bio i najrevniji pristalica saveza s Rusijom. Po egovu mieu je Austrija imala u to doba tri glavna neprijatea Francusku, Tursku i Prusiju od kojih je Prusija bila najopasnija. Protiv Francuske moglo se nadati pomoi od pomorskih drava, ali protiv ova druga dva neprijatea ostajalo je Austriji da se osloni jedino na svoju snagu i na pomo Rusije. O toj neophodnoj potrebi saveza s Rusijom bili su vie ili mae uvereni svi lanovi ministarske konferencije. I Rusija je bila prema Prusiji neprijateski raspoloena, to je savezu s Austrijom davalo vru podlogu. Kancelaru Bestuevu je polo za rukom da uveri caricu Jelisavetu kako je Fridrih vrlo opasan sused za Rusiju.5 Krau Fridrihu je rusko neprijatestvo najvie smetalo. Od svih suseda Prusije, zapisao je on jo 1746. godine, najopasnije je rusko carstvo, kako zbog egove sile, tako i zbog egovog geografskog poloaja. Oni koji posle mene budu ovom zemom vladali, imaju razloga da s ovim varvarima u prijatestvu ive, jer su oni u stau da Prusiju upropaste nepreglednom masom svojih lakih trupa, dok se od ih uiena teta ne moe naplatiti, jer ihove
Czrnig, Ethnographie, III, 134. Bartentajn, Kratak izvetaj o stau rasejanog mnogobrojnog ilirskog naroda po c. i kr. nasl. zamama. Preveo A. Sandi (Be, 1866). 5 Teoktistov, E., Otnoen Rossi k Prussi v carstvovane Elisaveti Petrovn (Moskva, 1882), 63.
3 4
27
najblie oblasti lee u bedi, i dok se u Ukrajinu doe, moraju se pustie pregaziti.6 Posle desetak godina je kra Fridrih istinu tih rei sam na sebi iskusio. Do Sedmogodieg rata je dolo najvie zbog toga to mu u egovu natecau s Austrijom o rusko prijatestvo, pored svih napora nije polo za rukom da zadobije prijatestvo ili ma samo neutralnost ruskog dvora; Rusi su mu tada najstranijih udaraca zadali, oni su ga najposle od oevidne propasti i spasli. Shvatajui znaaj Rusije u svojoj borbi protiv Austrije, Fridrih je pisao svome poslaniku u Petrograd, da preduzme sve to je god udski mogue (tout ce qui est humainement possible), samo da zadobije kancelara Bestueva za Prusiju.7 U Beu su bili o toj Fridrihovoj akciji dobro informisani i stoga je kao aksiom austrijske spone politike vredelo miee da se savezniki odnosi s Rusijom moraju to boe negovati. No ustezae Austrije da prizna casus foederis u nameravanom napadu Rusije na vedsku posle Ahenskog mira je te prijateske odnose sasvim pokvarilo. Do napada dodue nije dolo, ali se Rusija otuila, to je za Austriju bilo vrlo opasno. Beka vlada opozove iz Petrograda grofa Bernesa i na egovo mesto poae svog ranijeg poslanika kod ruskog dvora, feldmarala barona Pretlaka, koji je u Beu vaio kao najboi poznavalac ruskih prilika. Dana 9. januara 1751. Pretlak je stigao u Petrograd8 sa zadatkom da izgladi sve nesuglasice posledeg vremena i odmah je poeo u tom pravcu da deluje. Sve egovo dokazivae svodilo se na tvrdu da Rusiji ne preti opasnost od vedske, nego od Prusije, sve snage moraju se u tom pravcu u pripravnosti drati, jer se u pruskog kraa ne moe pouzdati, niti se moe proraunati koliko dugo e jo miran ostati.9 Ba u to kritino doba austijske spone politike, kad je baron Pretlak u Petrogradu svim silama radio na tome da uzdrmani savez s Rusijom ponovo uvrsti, javio se meu srpskom milicijom u Pomoriju i Potisju emigracioni pokret u Rusiju i ueOncken, Das Zeitalter Fr. d. Grossen; II, 3. Teoktistov, o. s., 74. 8 Bant-Kamensky, Obzor vnnih snoeni Rossi, , 70. 9 Beer, o. c., 110.
6 7
28
MITA KOSTI
stano su zareale bekom dvoru tako neugodne diplomatske intervencije petrogradskog dvora, da se srpskim graniarima seoba u Rusiju dozvoli. Iz politike nude morala je Marija Terezija, kao en otac Karlo , tom zahtevu ruskog dvora da poputa: svi su u Beu bili uvereni da Fridrih stalno misli o tome kako e Austriju ponovo napasti, pa su hteli da za taj sluaj rusku pomo osiguraju. Ta ideja vodia austrijske spone politike o potrebi odraa ruskog saveza za Austriju zbog pruske opasnosti, i tea koja iz e rezultira, da se Rusija niim ne uvredi, odraava se u celokupnom drau beke vlade u emigracionom pitau Srba u Rusiju provlai se kroz sve ene diplomatske note u tom poslu, uslovava dozvolu Horvatove i evieve seobe i na taj nain omoguava osnivae srpskih nasea u Rusiji: Nove Srbije i Slavenosrbije.
29
UKIDAE MORIKE I POTISKE KRAJINE
(Osamnaesti zakonski lan Pounskog sabora 1741. godine. Postepeno ukidae Morike i Potiske krajine. Otpor Srba. Reinkorporaciona komisija u Potisju i Pomoriju. Pretvarae srpske milicije u regularne pukove. Konano ukidae Morike i Potiske krajine. Mitropolitove protivmere. Zborovi Potisana protiv inkorporacije u Beeju i ihove rezolucije. Memorijal bakog episkopa generalu Engelshofenu. Plebiscitna komisija u Potisju i Pomoriju. Glasaki spiskovi sa rezultatom glasaa. Zbor Moriana u Nadlaku. Zahtev za odreivae novog zemita. Dekret o podeli maarskog plemstva i zeme razvojaenim oficirima. Spisak novih Srba plemia i ihovih poseda) Uzroci koji izazivaju seobe su raznovrsni: istorijski, psiholoki ili ekonomski, i oni se u veini sluajeva prepliu. Da bi se odredilo koji je od ih prevlaivao, mora se zasebno ispitati svaki metanastaziki sluaj.1 Horvatovu i evievu seobu Srba iz Pomorija i Potisja u Rusiju izazvalo je ukidae Morike i Potiske krajine. Ali ona unutraa uzbuna koja je Moriane i Potisane naterala na seobu, sastojala se iz socijalno-politikih, verskih i nacionalno-politikih motiva. Ovom poglavu je zadatak da te motive podrobno ispita.
Cviji, J., Metanastazika kretaa, ihovi uzroci i posledice, Srpski etnografski zbornik, HH, 23 i dae.
1
30
MITA KOSTI
Konferencija ministara i dvorskih savetnika odrana 5. septembra 1754. u Beu, raspravajui o uzrocima seobe srpske milicije iz razvojaene Morike i Potiske krajine u Rusiju, dola je do zakuka da ta seoba proistie iz akta o inkorporaciji tih krajina Ugarskoj.2 Tu inkorporaciju je odreivao 18. zakonski lan Pounskog sabora 1741, ija je 3. taka glasila: da se mesta, koja se zovu militarska [loca militaria dicta] u Bakoj, Bodrokoj, ongradskoj, Aradskoj, anadskoj i Zarandskoj upaniji [u Morikoj i Potiskoj krajini] nanovo predaju i podloe jurisdikciji kraevine i upanija; zatim da se i distrikti Temivarski, Sremski i Dooslavonski, im mirnija vremena nastupe, takoe na isti nain kraevini utelove [reincorporentur].3 Komesara za taj posao e za Ugarsku odrediti palatin, za Slavoniju ban. Za Maare je taj 18. zakonski lan 1741. godine predstavao krupan politiki uspeh, jer je privilegisana srpska milicija u Morikoj i Potiskoj krajini pod upravom Dvorskog ratnog saveta i Dvorske komore u Beu stajala u opreci sa varmekim zemaskim zakonima, zato se Maari nisu mogli izmiriti s iznimnim poloajem Srba u Ugarskoj. Varmeke i vrhovne zemaske vlasti protivile su se ve i samom osnivau obe te krajine (1702) toliko da su se u Bakoj i Bodrokoj upaniji zbog tih sukoba mnoga srpska sela radije vratila pod Turke, to nisu htela da dou pod upanijske plemike vlasti i dele nezavidnu sudbu maarskih nemekih kmetova jobaija. Po izvetaju namesnika esarske vlasti u Slavoniji Kalaneka Dvorskom ratnom savetu od 19. februara 1702. prelo je, iz razloga to nisu hteli da dou pod maarsku civilnu upravu zbog varvarskog postupaa maarskih inovnika, vie od hiadu srpskih porodica preko Tise na tursko zemite i tamo naselilo sela Siget, Batku, Orlovat, Bosku, Modo, Itebej, Stiplec i Bekerek. Osim toga, javio je Kalanek, svi seaci javno govore, ako u Bodrokom distriktu u Titelu, Moorinu, Sentivanu, Kuli, Kau, Kovinu, Petrovaradinu, Gardinovcima i Gospoincima i dae ostanu pod maarskim varmekim inovnicima, prodae kue i imae i u Tursku e otii.4
Schwicker, Polit. Gesch. d. Serben in Ungarn (Budapest, 1880), 144. Corpus iur. hung., ed. 1822, 170. 4 Spomenik, LI, 34.
2 3
31
U socijalno-ekonomskom i politikom pogledu su privilegije graniarskom militarskom staleu (status militaris) pruale mnogo povoniji ivot nego to su imali maarski i srpski seaci provincijai (status provincialis) pod civilnom upravom. Tako su militari u mirno i ratno vreme bili oproteni od kontribucija, dobijali su za svoje izdravae zeme i vojniko odelo delom gotovo, delom u naknadi, a kad bi sluili izvan zeme, davala im se plata kao i drugim esarskim trupama. Osim toga, prema ima katolika propaganda nije smela biti tako nasrtiva kao prema provincijaima.5 Pored tolikih povlaenosti militarskog stalea nad graanskim jaala je kod Srba odvratnost prema graanskoj upravi i nacionalnopolitika i verska mra Maara prema ima, jer Srbi su, od kako se u maarskoj povesnici pokazuju u svim pobunama Maara protiv krune a osobito u Rakocijevoj, bili najsnanija potpora Austrije. Smatrajui Srbe kao Austriaco-Politicum, beka vlada je tu mru namerno pojaavala i starala se da srpsku miliciju u dobroj voi odri, da bi je to sigurnije mogla da iskoristi, i to u politike svrhe kao protivteu separatistikim teama Maara i u vojnike svrhe, kao dobru i jevtinu vojsku za ratovae protiv Turaka i na strani. Maari su opet smatrali Srbe kao Hungaricum-Provinciale i teili da ih svojim zemaskim zakonima podvrgnu, ali razlozi preteno vojniko-dinastike prirode odravali su im naklonost bekog dvora i sticali ponovne potvrde ihovih privilegija. Borba Marije Terezije protiv Fridriha ojaala je politiki poloaj Maara na bekom dvoru. Kao nagradu za obeanu oruanu pomo morala im je carica da potvrdi spomenuti 18. zakonski lan 1741. godine, koji je odreivao ukidae Morike i Potiske i Podunavske krajine. Znajui o dotadaem otporu Srba da ne dou pod maarsku civilnu upravu, da bi neposredno ukidae tih krajina dovelo do zapleta koji bi u onom ratnom vremenu kad je srpska milicija inila vie od polovine austrijske vojske6 moBartentajn, o. s., 32, 27. Cela austrijska vojska brojala je 1710. godine 82.572 peaka i 30.972 koanika; srpska graniarska milicija 45.615 vojnika i 20.000 rezerve (Vaniek, Specialgesch. d. Militrgrenze, I, 475478).
6 5
32
MITA KOSTI
glo po dravu biti vrlo opasno. Primas Ugarske i palatin su tekom mukom na saboru izradili da se tom zakonskom lanu dala takva stilizacija da se s egovim izvreem eka dok mirnija vremena ne nastupe.7 Dok je Temivarski Banat (izmeu Moria, Tise i Dunava) bio u rukama Turaka, imale su Morika i Potiska krajina prava na opstanak u militarskim anevima, koji su Banat u polukrugu od obala Moria u blizini Erdea du ua Tise opkoavali, gledale su okolne upanije i svoje odbrambene pozicije; ali kad je posle Poarevakog mira (1718) Banat dobila Austrija i dravne granice se pomerile duboko na jug, nestalo je razloga ihovu daem opstanku. Kada su se zatim u miru odnosi poeli ustavno da sreuju, postao je za upanije u dravno-pravnom i administrativnom pogledu privilegisan poloaj Morike i Potiske krajine sve nesnosniji. Tu opreku je zaotravalo jo i to to usled ravog ustrojstva samih krajina one nisu bile pod isto vojnikom upravom, nego se u ima delokrug vojnih i civilnih vlasti sukobavao.8 Pored toga, kad je nestalo svrhe, poele su krajine iznutra same od sebe da se rastvaraju, u srcu samog vojnitva nestajalo je vojnikog zanata i usled uestalih izgreda odnosi izmeu upanijskih i civilnih vlasti bivali su sve gori, srpska milicija bila je samo na tetu graanskom elementu i maarski su stalei urno zahtevali da se ona provincijalie i upanijama utelovi.9 Za to su naveli tri glavna razloga: treba ispuniti 18. zakonski lan 1741. erar bi imao od toga vie koristi i to Srbi ne zasluuju potovaa. Neposredan povod je Pounskom saboru za donoee 18. zakonskog lana i pruila alba Bako-bodroke upanije protiv raznih izgreda graniarske milicije.10 Srbi su se opet iz navedenih razloga ukidau krajina protivili, stoga je beka vlada da ne bi uvredila ni Srbe ni Maare, iju je pomo za rat podjednako trebala, samo razvojaivae Morike i Potiske krajine poela da izvodi lagano i postepeno.
7 8
Bartentajn, 29. Vaniek, o. c. I. Up. i Spom. LI, 3638. 9 Erdujhei, Istorija Novog Sada (Novi Sad, 1894), 143. 10 Ibid.
33
Poetkom 1743. godine u Segedinu su rasputene dve kompanije husara i jedna kompanija hajduka i protiv ihove molbe da ostanu militarci; koji nisu hteli da ostanu pod upanijskom vlau, razdeeni su u druge potike aneve.11 Da bi Srbe, koji su meutim na ratitu stekli novih zasluga donekle umirili, Marija Terezija im je te godine potvrdila privilegije.12 U nameri da sveanom objavom potvrenih privilegija dejstvo 18. i 40. zakonskih lanova 1741. godine donekle paraliu, Srbi su od dvora traili i dobili dozvolu za odravae Narodno-crkvenog sabora. Za taj su Sabor narodni poslanici od svojih izbornika dobili uputu da, izmeu ostaloga, na saboru trae da se krajine ne ukidaju. Poto se na Saboru proneo glas da je ukidae obeju krajina kod dvora svrena stvar, sabor je meu ostalim postulatima traio da narod i u inkorporiranim krajevima uiva privilegije.13 Tako su na primer, energini Budimci svojim poslanicima naloili da trae ne samo nikakovoi Kraini ili ancev v redukciju doputiti, no ete... i redukciratija anci dosada pak v pervii tant milostivo postaviti.14 Povodom tog saborskog postulata su za inkorporaciju odreeni komesari general Engelshofen, Patai i Vajaj (Vayay) dostavili mitropolitu Nenadoviu cariin restrikt (1. jula 1745) sa ovom odlukom: Poto se u smislu 18. zak. l. poslede dijete . V. reilo 1743. g. da se Distrikt Sremski, Doe Slavonije s jedne i s druge strane Dunava, a naime vojnika mesta u Bakoj i Bodrokoj upaniji Sabadka, koja se zove Sv. Marija, Sombor, Brestovac i Palanka inkorporiraju, na molbu Srba iz tih distrikata se odreuje da se [i pored toga] privilegije imaju drati i da im inkorporacije nema prejudikovati i derogovati.15 Vlada je bila primorana da ini takve ustupke samo da stia nezadovostvo koje se poelo u narodu zbog ukidaa krajina javati. Iz jedne predstavke 1745. godine lepo se vidi u kakvom su se oajnom stau nalazili Srbi u maarskom provincijalu i jasno se
Vaniek, o. c. I, 572. Schwicker kae pogreno dva puka. (o. s., 123). Schwicker, 82. 13 Jaki, M., O Arseniju , 90. 14 Vitkovi, Spomenici, , 306. 15 Jaki, 138; Schwicker, 94. Szalay, Das Rechtsverhltnis d. serb. Niederlassungen zum Staate in d. Lndern d. ung. Krone (Leipzig u. Pest, 1862), 50.
11 12
34
MITA KOSTI
razabiraju neki razlozi koji su stvarali nezadovoniki pokret u narodu i terali ga na seobu. U gorem smo poloaju od robova, tue se oni tu. Upuuju nas da se obratimo na upanije radi leka, no te sudije su nai gonioci. Ako se i u najpravednijoj stvari obratimo na Lokumtencijalni savet u Pounu, ne moemo se ni otud nadati pomoi, nego najvie da e se tube poslati upanijama na izjaee, pa ako one i kao sunce jasna fakta negiraju, dosta e biti da budemo odbijeni i jo e nas onda upanije zatvarati i biti. ta e tek biti ako se bez inartikulacije privilegija inkorporiraju zeme u kojima ivimo? Neki su se ak i u Tursku vratili i nagiu onamo zbog mae poreze od jednog dukata na glavu, a ovde se uz rabote plaa do 30 forinata,16 jadaju se rezignirano, ali sve to nije vie pomagalo. Subotiki anac je razvojaen i 1745. godine je Ugarskoj dvorskoj komori ustupen. Graniarima je ostaveno na vou da ostanu pod novom upanijskom vlau ili da se s celim imetkom u druge aneve sele.17 Poto nisu hteli da priznaju graanske vlasti, poslali su tri izaslanika Dvorskom ratnom savetu s molbom da ostane po starom,18 no kada su odbijeni, mnogi su se Srbi odselili u banatsku landmiliciju a na ihova zemita su doli Maari, najvie iz Kekemeta.19 Te godine su takoe ukinuti anevi Sombor* i Brestovac, i pri premetau stare Dunavske krajine u novu dunavsku liniju od Petrovaradina do Zemuna, Potiskoj krajini su dodani anevi Titel i Kovi privremeno a potiki graniari tom prilikom su ponovo podeeni. Idue godine (1746) u Morikoj krajini neki anevi su ukinuti (Jen, Vilagos, Ohaba, Irratos, Arad, Szimanda). Iste godine u leto dola je inkorporaciona komisija sa generalom Englshofenom na elu u Petrovaradinski anac da i
Jaki, 138. Vaniek, I, 573. 18 Jaki 107. 19 Korabinsky, Geograph.-hist. Producten Lexicon v. Ungarn (Pressburg, 1786), 100. * Sombor je 14. februara 1749. proglaen slobodnom kraevskom varoi. U prvom Magistratu bili sami Srbi i Buevci (Javor, 1884, 1466).
17 16
35
ega provincijalizuje i Bakoj upaniji utelovi. I tu je graniarima ostaveno da biraju ili da preu u graanski stale i postanu kameralni podanici ili pak da ostanu militari i budu premeteni u druge aneve. Prilikom plebiscita odranog 1113. avgusta izjasnilo se od stanovnitva Petrovaradinskog anca 149 graniara za prelaz u graanski stale,20 a 224 da i dae ostanu militari, meu ima oberkapetan Sekula Vitkovi, kapetan Jovan Nikoli, 2 hadnaa, 3 barjaktara, 3 strametera, 7 kaplara i 207 redova. Provincijalisae aneva i utelovee ihovo u upanije pod graanske ili kameralne vlasti vrila je komisija po odreenim pravilima. Militari su zemu koju su po svom inu uivali morali vratiti a za prodaju privatnog imaa istaven im je posle seobe rok jo od est nedea. Pre prelaska u graanski stale morali su sve platene zaostatke kao vojniku porezu, za vreme rata primeno oruje itd. izmiriti i vratiti, inae ih je vojnika vlast mogla putem ovrhe na to prisiliti. Isto tako su pre seobe u druge aneve sva privatna potraivaa i dugovaa pojedinaca u prisustvu upanijskih kameralnih i militarskih inovnika morala biti izmirena. No mnogo tekoe je zadavalo pitae kuda da se militari presele. upanija je zahtevala da preu u Srem i carica je odobrila za ih zemite nie Slankamena. Meutim, Sremska upanija je uloila (9. avgusta) protest protiv naseavaa ihova u Sremu tako da su jedva 1747. godine preseeni u sremski, za ih odreeni anac.21 Meutim, za produee rata za austrijsko nasledstvo trebalo je novih vojnika. Za ponovni upad u Provansu i novo zauzimae enove obavezala se Austrija u Hagu (12. januara 1747) dati 60.000 a svoju vojsku u Nizozemskoj pojaati sa vie od 25.000 vojnika.22 Za toliku dopunu trebalo je napeti dravne sile do krajnosti. Da bi odobrovoila Maare, morala je carica ihovom trajnom zahtevu o reinkorporaciji Morike i Potiske krajine sada popustiti.
Erdujhei u Istoriji Novog Sada, str. 149 i dae tampao je ihova imena. 21 Erdujhei, 156. 22 Arneth, Gesch. Maria Theresias, III, 312315.
20
36
MITA KOSTI
Komandujui general u Banatu Englshofen je iz Bea 3. maja 1747. dostavio mitropolitu Nenadoviu carsku rezoluciju: da se ne gledajui na sve oj uiene protupredloge potiki i pomoriki graniari moraju na banatsku teritoriju preseliti. U komisiju koja e pronai najzgodnije zemite i jo te godine sve izvriti, odreeni su Englshofen i general grof Karoi.23 Poto je rat jo trajao, transmigraciju Moriana i Potisana u Banat otezali su beki krugovi koliko su god mogli. Godine 1748. dola je reinkorporaciona komisija u Arad, glavno mesto morike landmilicije. Pozvani su svi tapski i drugi oficiri srpske landmilicije kao i predstavnici niih inova. Po savremenom opisu toga zbora od lajtnanta Simeona Pievia,24 koji je samoj komisiji bio dodeen, obratio se general Englshofen graniarima reima: kako carica ceni vernu slubu srpskog naroda i izrie mu za u svoje carsko blagovolee. Ne mislite, rekao je Englshofen, da se Vaa landmilicija ukida iz kog drugog razloga, nego zbog pomeraa granica usled proterivaa Turaka. Stoga treba i milicija da se pomeri. Carica je odluila da od iseenika osnuje nove regularne pukove, to e Vam vie asti doneti. Vama se ostava na vou, nastavio je Englshofen, ko eli da i dae ostane u vojnikom staleu nek se seli u novu granicu gde su nova mesta naznaena kamo hoe; ali ko hoe da ostane kod svoje kue i zeme, postaje podanik maarske krune. Na kraju svoga govora zatraio je da mu preko svojih izaslanika jave zborsku odluku. Meu prisutnim Morianima taj generalov govor je izazvao ogoree i kraje negodovae. Izaslanici zbora pozivali su se na privilegije Leopolda po kojima od Srba naseene zeme pripadaju ima i ihovim potomcima, govorili su o zatiti koju je srpska milicija ukazala imperiji za vreme pobuna Maara i turskih ratova, spomenuli su uee Srba u nedavnim dalekim ranim pohodima u Francusku, Bavarsku, Prusku i paniju. Srbi jo ni suza nisu otrli, govorili su izaslanici, za svojim, u posledoj vojni palim sinovima i braom, od kojih su ostale ene udove i maloletna deca u sirotii i krajoj bedi i od drugih
Mitropolijsko-patrijarijski arhiv (MPA) u Karlovcima, 115 eh 1747. 24 Popov, N., Voenn poselen Serbov v Avstri, 597.
23
37
roditei u tuzi i starosti bez pomoi. Nama ni taj gubitak pale nae brae i sinova ne bi jo bio tako nepodnoiv, poto mi ostajemo pri tom da sluimo do konca svoga ivota; ali nas ogoruje to ujemo, to za svu tu nau vernu slubu treba najposle ili da idemo Maarima u podanstvo ili da razorimo svoje domove i preemo tako dalek put preko Dunava na Savu i naselimo po granicama nove aneve, emu nikako pristupiti ne moemo. Na kraju su podneli molbu da, s obzirom na uienu ratnu slubu, ostanu na starim mestima. Komisija je tu molbu poslala u Be i ostavivi grofa Karoija koji se od starosti razboleo, otila je u Potisku krajinu, gde je takoe sabrala narodne deputate, no i ovi su joj ponovili istu molbu: da Maarima ne budu podloeni, nego da ostanu vojnici na starim mestima. I ovu je molbu komisija poslala u Be, odakle je dobila zapovest da se i ona vrati natrag.25 Meutim, u Slavoniji se pristupilo reorganizaciji srpske graniarske milicije, koja je dotle imala srpski karakter sa Srbima oficirima, u regularne austrijske pukove. Po regulamentu od 29. juna 1747. general Engelshofen je podunavsku i posavsku srpsku miliciju razdelio u pet pukova, i to u tri peaka: Petrovaradinski, Brodski i Gradiki, i dva husarska puka: Sremski i Slavonski. Prvo je otpoeo u Sremu, gde su 1748. aktivirani Petrovaradinski peaki i Sremski husarski puk.26 Oba ta puka dobila su Srbe za komandante, nad Husarskim pukom dobio je komandu husarski pukovnik Atanasije Rakovi, koji se s patrijarhom Arsenijem zajedno u monarhiju doselio, a nad Petrovaradinskim peakim Josif Monasterlija, trei sin podvojvode (viceduktora) Jovana Monasterlije, koji je ve 1744. zbog hrabrosti imenovan za peakog pukovnika,27 sa seditem u Mitrovici. Brodski i Gradiki pukovi su tek od 1. januara 1750. aktivirani, samo Slavonski husarski puk sa seditem taba u Vinkovcima nije potpuno formiran, nedostajalo je i zemita i sposobnih udi. Za pukovnika Slavonskog husarskog puka postaven
Ibid. Vaniek, o. c. I, 521, 539, 582. 27 Letopis Matice srpske, k. 248, 46; Rai, Istorija, , 405; Stojanovi, ., Stari srp. zap. i natp., , 2968. O Rakoviu i Monasterliji: Javor, 1888, 267.
25 26
38
MITA KOSTI
je Ivan Petrandi, za koga Pievi kae da je bio Hrvat, ostalim pukovima komandovali su Nemci Pek i Janus, svi drugi oficiri u ima bili su Srbi. Ti, od srpske milicije formirani regularni pukovi imali su na poetku potpuno srpski karakter, sa srpskom momadi i Srbima oficirima. No kad je 1751. godine postao glavni komandant sve pogranine vojske koiki general grof Serbeloni, poeo je naglo te, u prvi mah isto srpske pukove da puni nemakim i maarskim oficirima.28 Posle Ahenskog mira (oktobra 1748) nije trebalo vie srpske milicije i Be je morao navaivau Maara konano da popusti: 15. avgusta 1750. je izdana zapovest da se i ostaci Morike i Potiske krajine provincijalizuju i kao krunska i komorska dobra Bakoj, anadskoj i Aradskoj upaniji utelove,29 ali su ovom prilikom Titel, Jarak, Gardinovci, Moorin i Kovi za ajkae iz Ostrogona, Komorana, ura rezervisani.30 Graniarima je do Mihodana 1751. ostaven rok da se odlue za vojni ili civilni stale, no ovi nisu nikako hteli da svoj privilegijalno zatieni, relativno slobodni graniarsko-vojniki stale pod komandom austrijskih vojnih vlasti podlonih Dvorskom ratnom savetu u Beu, zamene tekim provincijalno-civilnim staleom pod upravom upanijskih vlasti i maarskih plemia. Mitropolit Nenadovi je iz Karlovaca 4. septembra 1750. podneo, u ime celog srpskog naroda, caru Francu i carici molbu da se krajine ne ukidaju.31 Osim toga pisao je opunomoenom agentu za srpske stvari Orengiju u Be da se i on kod merodavnih u tom smislu zauzme. Posle skupenih informacija odgovorio mu je umeni Orengi (25. septembra) da je protiv ukidaa Morike i Potiske krajine bilo celo nemako ministarstvo, ali kako je pored svega toga carska odluka izreena, ne moe se vie unititi, no svakom je ostaveno na vou da se qua militaris da premestiti, poto se ne utelovuje narod, nego samo teritorija.32
Popov, o. s. Vaniek, I, 593. 30 Stelzer, Gesch. d. Bacska, 70. 31 MPA., 555 iz 1750 Up. i Arhiv za istoriju Mitropolije karlovake, 1911, 67. 32 MPA., 576 iz 1750.
29 28
39
Meutim, u narodu je nezadovostvo sve vie raslo. Retko je ko pomiao da ostane kod svoje kue pod maarskim vlastima, svaki je poeo da misli na seobu, i tu seobu oseao kao izdajstvo i teku nepravdu, koja im se nepravedno nanosi od strane carice posle tolikih zasluga srpskog naroda za carski dom na mnogim bojitima. Nezadovoniki pokret zatalasao je obe krajine, i protestni zborovi protiv inkorporacije poeli su da se naglo reaju jedan za drugim. Iz tih zborskih rezolucija videemo jasno psiholoko stae one unutare uzbune duhova, koja je izazvala metanastaziki pokret oko 2200 srpskih porodica iz Pomorija i Potisja u Banat, iz koga je opet pukovnik morike milicije Jovan Horvat (iz razvojaenog anca Peke) izazvao emigracioni pokret i seobu u Rusiju. Prvi takav protestni zbor sazvali su graniari Potiske krajine 20. septembra 1750. u Beeju. Na zbor su poslali kao izaslanike po jednog ekuta i deputira anevi: Kaia, Mohol, Martono, Beej, Fenlak, Sentoma, Ostrovo, aba, Titel, Novi Kovi, urug, Petrovo Selo, Moorin i Stari Kovi. U rezoluciji zbor moli mitropolita Nenadovia da kod carice posreduje da ih ne pusti da padnu pod igo paorstva. Oni zahtevaju: u slubi ezina Velianstva u redu militarskom po zakletvi verno i pravno svagdar mi i potomci nai do poslede kapi krvi nae sluiti na svakom mestu, gde zapovest bude, a samo da bi pomilovati bili i na ovom gruntu zaostali, zato nije nam mogue od mnogih godina virovte vae, domove, crkve, gde srodnici nai poivaju zaostaviti.33 Karakteristino je za raspoloee u oficirskim krugovima pokornoe donoenie izaslanika svih potikih graniarskih oficira, poslato sa zbora iz Beeja 1. oktobra Nenadoviu. Tu oni smatraju kao velikoe nesastije i krajnu nudu kako svoju tako potomaka svojih cariinu rezoluciju da se takom emu nisu nikada nadali. Ne samo oni, nego dedovi, oevi, braa ihova sluei militarsku slubu nisu tedeli ni ivota, ropstva i nevoa su dopadali kod glavnog neprijatea hrianstva, Turaka, odakle su se od strane svojih domova sa svojim siromatvom
33
Ibid., 573 iz 1750.
40
MITA KOSTI
iskupivali. Ipak su ostajali u nepokolebivoj vernosti domu austrijskom i sluili a obeavaju unapred, do poslede kapi krvi sluiti i misle: da su i deset puta svojom krvu ova mesta iskupili. Na tu militarsku slubu su iz drave turske od Leopolda privilegijama pozvani, koje je 1743. i sama carica potvrdila. Nije im poznato kau kakvu su krivicu uinili, da je ta promena nastupila, pitaju sami sebe, da li je kadgod gde od ih kakvo neverstvo uieno, da takvu sramotu i porugu moraju trpeti. U Banat su voni da se sele u tom sluaju ako im se za ishranu pokau dovona mesta kao to su ovde imali, da znaju gde ona lee, kad ve ne mogu ostati onde, gde su ihovi pradedovi pomrli, oni se izrodili i zasluili. Na kraju rezolucije ale se rezignirano i na sudbu to moraju da se sele i skitaju: smo tamo koe cigani s ergami, a ne pravi i privlegirati nacon, i mole Nenadovia da se kod carice zauzme da ona ne odbije ihove zasluge, osim toga da prilikom dolaska inkorporacione komisije i Nenadovi u ihovoj sredini prisustvuje.34 Istog dana odran je i jedan zbor u urugu, i na emu sastaven memorandum, koji uglavnom iste razloge protiv razvojaea krajine navodi i odluno zavrava: svi mi jednom za svagda, jedan za sve i svi za jednog izjavujemo, da traimo da ostanemo vojnici i radi naeg imena i asti ni najmae voe nemamo da odbacimo od sebe puku i postanemo paori.35 Taj memorijal na srpskom jeziku predali su bakom episkopu Visarionu Pavloviu, koji sa ba toga dana kroz urug provezao; ovaj ga je preveo na nemaki i predao ga generalu Engelshofenu, dodavi sa svoje strane da bi, s obzirom na ihove velike zasluge, nepravedno bilo kad bi i protiv izjave da hoe da ostanu militari ili silom ih uiniti paorima ili odagnati ih od ihovih domova i crkava. Takav zbor su odrali u Nadlaku (10. novembra) i izaslanici iz svih aneva Morike krajine, na kojem su protiv razvojaivaa svoje krajine protestovali, navodei iste razloge.36
34 35
MPA., 577 iz 1750. Ibid., 579 iz 1750. 36) Ibid., 629 iz 1750.
41
Beka vlada je bila u neprilici: nije htela Srbe razdraiti a morala je datu re Maarima ispuniti. U to je upornom nastojau maarskih magnata da razvojaene graniare Morike i Potiske krajine zadre pod upanijskim vlastima uspelo, da neke vie oficire iz Potiske krajine nagovore obeaima da e dobiti maarsko plemstvo i kurije, da se izjasne za civilni stale. Time su Maari probili zatvorene redove srpske opozicije i u ih ubacili razdor. Pred plebiscitnom komisijom, koja je pod predsednitvom generala Engelshofena dola poetkom novembra sa zadatkom da oficire i momad morike i potike milicije ispita koji stale hoe da prime: provincijalni ili vojniki, izjasnilo se vie od polovine oficira iz potike milicije za graanski stale, dok su se gotovo svi oficiri iz pomorike milicije izjasnili za vojniki stale, isto tako i veina vojnika obeju krajina. Te glasake spiskove obeju krajina, koji za nas imaju velike istorijsko-etnografske vrednosti (jer su se gotovo svi oficiri koji su glasali za ostajae u vojnikom staleu odselili kasnije u Rusiju), poslao je general Engelshofen 13. novembra 1750. u Be. Iz ih vidimo da su se za prelaz u provincijalni stale iz Potiske krajine izjasnili ovi oficiri: Iz anca Novog Kovia: kapetan Ladislav Fejervari, hadna Petar Rajkovi, barjaktar Peria Kosi; iz Starog Kovia: kapetan Mihajlo Prodanovi, barjaktar Jovan Peakovi; iz Moorina: niko; iz Titela: Jovan Antonovi; iz aba: hadna Jovica Vuedin(!), ura Popovi, barjaktar Lazar Meanski; iz Sentomaa: hadna ivan Nikoli, barjaktar Marko Radii, Lazar uri; iz anca uruga: kapetan Arsenije ulinac, kapetanlajtnant Mina Lazarevi, hadna ivko Popovi, Atanacko Bajezitovi, Jovan Kanaanin, barjaktar Radosav Oblai, Jovan Popovi, Gaja Sudarevi; iz Feldvara: barjaktar Vuja Vojnovi, Gavrilo Ilijevi, Maksim Mirilovi; iz Beeja: kapetan Petar Zako, hadna ura oki, barjaktar Mihajlo Tei; iz Mohola: hadna Dragi Karakaevi, Velemir Avramovi, barjaktar Ostoja Kuburin; iz Sente Ostrova: obrstvahtmajster kao kapetan Marko Markovi, kapetanlajtnant Georgije Golub, hadna Subota Suin, Jovan Badrica, barjaktar Neko Milinovi, Igat Vujii; iz Kaie: kapetan Stevan Zako, had-
42
MITA KOSTI
na Maksim Ninevi, Sava Karapanxi, barjaktar Nikola Karapaxi, Stevan Zari, Gruja anadac , Georgije Zako; iz Martonoa: kapetan Lazar Vuji, hadna Jovan Jegarac, barjaktar Jovan uri, sve 45 oficira. Iz aneva Morike krajine: anada, Nadlaka, ajtina, Semlaka, Glogovca, Mandorlaka, iira, Subothea nije se za prelaz u graanski stale izjasnio niko, samo iz Peke: kapetan Mihajlo Horvat i barjaktar Sava Joci; iz Pavlia: kapetan Petar Marjanovi, barjaktar Jovan Trnovac i iz omoa: kapetan ivan Terzin. Za ostanak u vojnikom staleu (status militaris) izjasnili su se iz aneva Potiske krajine, Starog Kovia: hadna Arsenije Stanojevi, barjaktar Vasilije Prodanovi; iz Novog Kovia: niko; iz Moorina: kapetan Maksim Zori; iz Titela: hadna Mihajlo Pei, barjaktar Jovan Peigra, ura Vlakalin, Jovan Hrakovi, ivan Galeta; iz aba: Mihajlo Sorinka; iz Sentomaa: kapetan Jovan Nikoli, hadna Konstantin Nikoleti, barjaktar Stevan Nikoleti; iz uruga: niko; iz Feldvara: hadna Jovan Nei, barjaktar Petar Jovii; iz Beeja: kapetanlajtnant Sava Rakii, hadna Stojan Bokovi, hadna Ostoja Spai, barjaktar Mihajlo Sudarski, ura urii; iz Petrova Sela: kapetan Lazar Popovi, hadna Petar Kovaevi, hadna Jakov Marti, barjaktar Neko Tomaevi, Mihajlo Vujii; iz Mohola: hadna Nedo Markovi; iz Ostrova: hadna Rista Mirkovi, hadna Marko Milosavevi, Stevan Majnovi, barjaktar Nikola Dudvarski, Todor Tomin; iz Sente: hadna Georgije Povovi, Mihajlo Pei; iz Kaie: hadna Petar Bajanac; iz Martonoa: kapetanlajtnant Petar pl. Vuji, hadna Maksim Vuji, barjaktar ivan Jeremi. Iz Morike krajine glasali su za militarski stale iz anca anada: oberstlajtnant qua oberkapetan Jovan evi, kapetan ivan evi, hadna Petar evi, hadna Pavle Marjanovi, barjaktar Manojlo Vujii, ivko Radoji; iz Nadlaka: kapetan Nikola trba, kapetanlajtnant ivan Mikovi, hadna Sabo Itvan, Subota upoa, barjaktar Teodor orba, Igat Miokovi; iz ajtina: kapetan Pavle Kneevi, hadna Stania Kneevi, barjaktar ivan Tomaev; iz Semlaka: kapetan Gavri-
43
lo Novakovi, hadna Georgije Novakovi, Ostoja Satkovi, barjaktar Ranisav ivac; iz Peke: oberstlajtnant qua oberstkapetan Jovan Horvat, hadna urka Gaji, Mihajlo Gajda, Josif Cvetinovi, barjaktar Jovan Ostoji; iz Glogovca: kapetan Georgije Filipovi, hadna Jovan Ubavi, barjaktar Mihajlo Dabi; iz Mandorlaka: kapetan Dimitrije Mihajlovi, hadna ivko Popov, barjaktar Mihajlo Mihajlovi; iz iira: kapetan ura Josi, hadna Gavrilo Simki; iz Subotice: hadna Marinko Milutinovi, barjaktar Radivoj Radovanovi; iz Pavlia: hadna Pavle Milutinovi; iz omoa: niko. Prema tom glasau se iz obeju ukinutih krajina izjasnilo za prelaz u graanski stale 50 oficira, a za ostajae u militarskom staleu glasala su 72 oficira. Ova posleda grupa oficira ini jezgro nezadovonikog pokreta, koji tada jo nije imao ni voe ni direktive. Od prostih vojnika glasale su pro status militari iz Potiske krajine, iz anca Starog i Novog Kovia 124 osobe, iz Feldvara 141, Sentomaa 117, Beeja 295, Petrova Sela 222, Ostrova 288, Sente 417, Kaie 199, Martonoa 188, dakle ukupno 1971. Iz Morike krajine, iz anca anada 196, Nadlaka 320, ajtina 113, Semlaka 146, Peke 466, Glogovca 122, Mandorlaka 59, iira 53, Subothela 105, Pavlia 101 svega 1881; iz obeju krajina za militarski stale glasala su 3652 prosta vojnika. Veliku je brigu zadavalo oficirima i momadi obeju krajina koji su glasali za militarski stale, to im je Mihodan idue godine bio odreen kao kraji rok za seobu, a nije im tano naznaeno zemite na koje su ih vojne vlasti mislile iseliti. Stoga su se obratili mitropolitu Nenadoviu za pomo, i on je u toj stvari 22. decembra 1750. poslao carskom paru opirnu molbu da se Morianima i Potisanima koji hoe da ostanu vojnici oko Dunava i Tise u Temivarskom Banatu naznai dovono zemita za voee gospodarstva, kako bi se bez tete i gubitka svoga imaa mogli preseliti, ujedno mole i da se rok za seobu produi.37 Meutim, Reinkorporaciona komisija koja je taj plebiscit
Svi ti glasaki spiskovi nalaze se u Dravnom arhivu u Beu (Illiyric-serbica, 1750)
37)
44
MITA KOSTI
odrala, u nameri da svoje obeae odri i druge oficire umiri i privue carici je uinila predlog da se starijim oficirima iz Potiske krajine koji su se izjasnili za graanski stale d maarsko plemstvo u kurijalno dobro. Carica je taj dekret 28. februara 1751. potpisala, a 11. marta ga je Ugarska dvorska kancelarija objavila.38 Po tom dekretu svi oficiri iz ukinute morike i potike milicije koji tamo slue bar od 1740. godine pri stupau u civilni stale dobijaju plemstvo i odgovarajue zemite na slobodan uitak na deset godina. Na tom zemitu mogu zidati u vrednosti do 500 forinti tako da se po isteku deset godina a po isplati novca za zidae, ta zema moe od ih povratiti.39 Na osnovu toga dekreta su od razvojaenih oficira Potiske krajine dobili maarsko plemstvo i zeme u Adi: zastavnik Nikola Dudvarski 44 lanca ( 2200 kvadratnih hvati); u Beeju: oberkapetan Janika Antonovi 145 l., zastavnik Mihajlo Branovaki 44 l.; u Feldvaru: zastavnici Gavrilo Ilijevi, Maksim Mirilovi i Vuja Vojnovi, svaki po 44 l.; u Kaii: lajtnanti Sava Karapanxi, Lazar Meanski i Maksim Nini po 58 l., zastavnici Stevan Zari, Gruja anadac i ore Zako po 44 l.; u Martonou: lajtnanti Velimir Abrahamovi i Dragi Karakaevi 58., zastavnik Ostoja Kubura 44 l.; u Sentomau: vicekapetan Sima Runi 73 l., lajtnant ivan Nikoleti 58 l,; zastavnici Lazar uri, Stevan Nikoli i Marko Radii 44 l.; u Senti: vicekapetan ore Golub, lajtnanti Jovan Badrica, Subota Branovaki i Mihajlo Tei po 50 l.; zastavnici Neca Milinovi, Igat Vujii po 44 l. svi zajedno dobili su 1734 lanca zeme. Kasnije (15. jula 1765), ta, samo na deset godina darovana zemita pokloena su na veita vremena.40
MPA., 635 iz 1750. Ceo dekret na latinskom jeziku i srpskom prevodu ima tampan Nikoli, I., Voyvodstvo serba austriski. (Vienna, 1849), 125. 40 Taj spisak novih Srba plemia i kurijalnih poseda prvi je tampao: Bauer A., Repertorium universorum terrenorum in comitatibus Bacs et Bodrog articulariter unitis ingremiatorum etc., 23. Odatle ga je pretampao Czrnig, Ethnographie d. ster. Monarchie, III, 133. Up. i Stelzer, Gesch. d. Bacska, 71.
39 38
45
EMIGRACIONI POKRET MEU SRBIMA U UGARSKOJ SA HORVATOM NA ELU
(Nezadovostvo u narodu zbog ukidaa krajina. Mitropolit Nenadovi prema pokretu. Pastirska poslanica. Transmigracija 2200 srpskih porodica iz Morike i Potiske krajine u Banat. Opis seobe sela Peke. Ruski poslanik u Beu grof M. Bestuev-Rjumin. Drae beke vlade prema emu. Zauzimae za pravoslavne u Erdeu. Veze srpskih nezadovonika s Bestuevim. Posrednici. Horvat na elu nezadovonikog pokreta. egove veze s Bestuevim. Otpust iz austrijske vojne slube. Paso za Rusiju. Relacija Bestueva carici Jelisaveti o Horvatovoj ponudi. Ukaz o primau Horvata u rusku slubu. Instrukcije Bestueva od ruske vlade. Novi pasoi za Rusiju. Horvatovo vrbovae iseenika po ukinutim krajinama. Prijava aradske varmee. Zabrana. Nenadoviev izvetaj o Horvatovoj akciji. Imenik navrbovanih oficira. Predlog Bestueva o obrazovau pogranine milicije u Rusiji) Krajem 1750. cela Morika i Potiska krajina nalazile su se u pokretu, narodno nezadovostvo se popelo do vrhunca kad je vlada ostala pri svojoj odluci da do Mihodana moraju svi graniari prei u graanski stale ili se iseliti u Banat i Srem i dati se uvrstiti u regularne pukove. Badava je mitropolit Nenadovi po uputi iz Bea i po vlastitoj voi sve inio da utia taj nezadovoniki pokret u narodu, protiv koga je on odmah u poetku zauzeo odluan stav. Prvog decembra 1750. izvestio je dravnog sekretara Bartentajna o
46
MITA KOSTI
narodnom raspoloeu u Pomoriju i Potisju pismeno a generala Engelshofena usmeno i od ega primio dae instrukcije.1 O pretenom uticaju Bartentajna u ministarskoj konferenciji Nenadovi je bio dobro obaveten, stoga je gledao da kod ega otkloni sa sebe svaku sumu ma kakva uea u tom protivdravnom pokretu i izvestio ga je da je i sam u svojim propovedima narod stiavao, a to isto da je zapovedio i podrunom svetenstvu da o boinom postu ini.2 Da bi zadobio naklonost toga, na bekom dvoru tada najpopularnijeg oveka, poslao mu je pred Boi po dva akova uvenog karlovakog bermeta i ilera. Po uputi iz Bea je 18. februara Pastirskom poslanicom parohijskom svetenstvu naredio da pouavaju verne da moraju C. Kr. Velianstvu verni svjakim naredenijam duhovnim i mirskim vlastem posluni, pokorni i za vsjaku slubu gotovi biti, Bogu boje a caru carevo davati;3 ali sve to nije vie pomagalo, narod se zbog ukidaa krajina nije vie mogao stiati. Kad carica nije htela od ukidaa krajina da odustane, digli su se iz morikih i potikih aneva zasieni nezadovostvom i uzaludnim albama oni militarci koji su pri plebiscitu u novembru prole godine izjasnili za militarski stale, rasprodali su u bescee sav imetak i poetkom leta u masi od 2200 porodica4 preko Moria i Tise spustili se u Banat.5 U jednom memorijalu stanovnika razvojaenog anca Peke, u kome je posle te seobe ostalo samo oko 100 domova, opisan je donekle sam nain seea. Pekani se tu ale mitropolitu (20. juna 1751) da: militari s nima svetenici bivi Toma, Nikola i Gavrilo u samu nedeu Svih Svetih [tj. prvu nedeu posle Duhova] posle liturgije navalie i crkvu jako tirani porobie, ibo ni putira i epitraila ni zvona ne ostavie nego kako od oltara tako i od prestola sve iznee osim antiminsa i ednog evangelija u Mlecima tampanog, a drugu ni jednu kigu od 42 komada ne ostavie. Pri tom je ostalo malo crkvenih novaca kod prezvitera
Dravni arhiv (DA), Illyr.-serb., 150. Ibid. 3 MPA, 25 iz 1751. 4 MPA, 132 iz 1750. 5 Schwicker, o. s., 129.
1 2
47
Milana, za koje bi mogli crkvu da opravimo, ali oni silom itu te novce natrag i prete da e silom uhvatiti ili toga prezvitera Milana ili egova sina, koji je u Banat otiao i naplatiti se. Barjaktar Sava Joci pri tom govori da udi crkva jesu, a crkva u kojoj se slui, zidina; tako su i ekuti govorili.6 U to doba stigli su u Junu Ugarsku emisar iz Srpskog husarskog puka u Rusiji kapetani Gavrilo Voi, Dimitrije Peri i porunik Petar Tekelija, koji su iz Moskve poslani 25. marta prethodne godine radi vrbovaa novih udi.7 Oni su se vratili bez veeg uspeha, pojaavi samo kod Srba predispoziciju za seobu u Rusiju, koja je dodue usled porodinih i prijateskih veza sa ranijim iseenicima ve postojala, ali se nije jo za sada mogla jae razviti zbog toga to nezadovoniki pokret meu Srbima nije jo imao voe ni direktive. Zbog nepoputaa beke vlade je meu narodom ta predispozicija za seobu u Rusiju sve vie jaala i neki narodni prvaci iz razvojaene Morike krajine obratili su se radi toga tajno ruskom poslaniku u Beu grofu Bestuevu, koji je celu stvar svojski prihvatio i odlunim voeem diplomatskih transakcija izmeu beke i petrogradske vlade pri emigraciji Srba u Rusiju i osnivau srpskog nasea u Rusiji Nove Srbije igrao vrlo vanu ulogu. Pravi tajni savetnik i obersthofmajster graf Mihajlo Petrovi Bestuev-Rjumin8 doao je kao izvanredni poslanik Rusije u Be 30. marta 1749. i 17. aprila je ve primen kod Marije Terezije u audijenciju. Savezniki odnosi izmeu Austrije i Rusije bili su tada pomueni zbog ustezaa Austrije da Rusiji pomogne u vedskom pitau. Zbog pruske opasnosti je beka vlada gledala da po svaku cenu taj spor s Rusijom izgladi. Na uvrivae saveza ruski poslanik u Beu morao je imati oduna uticaja, i stoga je Marija Terezija sve upotrebila da ga odmah pridobije. U tu svrhu je povredila i strog ceremonijal bekog dvora. Bestuev se, naime,
MPA, 92 iz 1751. Bant-Kamensky, o. s., , 70 8 O Bestuevu: Russki biograf. slovar; ynerling, Dvor i zamatelne lqdi v Rossi v vtoroy pol. H. st. (Sankt-Peterburg, 1846), .
7 6
48
MITA KOSTI
u Drezdenu po drugi put oenio nekom saskom plemkiom; egova prva ena je zbog uea u zaveri austrijskog poslanika Bote prognana u Sibir, poto joj je prethodno jezik odseen. Bila je jo u ivotu kad se on od protestantske konzistorije u Drezdenu dao rastaviti i ponovo venati, stoga je carica Jelisaveta proglasila taj brak nitavnim i austrijskom poslaniku u Petrogradu izjavila eu da se taj brak i u Beu ne smatra pravovaanim. Pored svega toga je Marija Terezija, samo da bi zadobila Bestueva, egovu enu na dvoru primila.9 Ali i pored te velike predusretivosti, odnosi bekog dvora s ruskim poslanikom brzo su se zategli, i to najpre zbog egova odluna zauzimaa zbog verskih progonstava pravoslavnih u Erdeu, jo vie zbog egova pomagaa emigracionog pokreta Srba u Rusiju. Rusko ministarstvo je 12. januara 1751, na osnovu albe pravoslavnog svetenstva u Erdeu koju je doneo prota Nikolaj Balamiri uputilo austrijskom poslaniku u Petrogradu grofu Bernesu10 notu, u kojoj trai za pravoslavne u Erdeu liberum exercitium religionis na osnovu jednoverja i prijateskih saveznikih odnosa.11 U isto je vreme i grof Bestuev u Beu dobio zapovest da kod beke vlade radi toga posreduje.12 Na to je iz Bea kao dokaz verske trpeivosti poslat u Petrograd prepis dekreta (od 27. februara 1751)13 kojim se Grcima dozvoava da u Trstu mogu podii pravoslavnu crkvu. Austrija je to iz isto trgovinsko-politikih razloga uinila da pomou Grka trgovaca koji su i u obe sicilijanske kraevine imali iste povlastice podigne svoju pomorsku trgovinu. Bestuev je to znao i odmah javio u Petrograd da se ta povlastica ne tie domaih, nego stranih podanika Grka i time obesnaio odgovor austrijske vlade.
Wolf, A., Aus dem Hofleben Maria Theresias (Wien, 1858), 6061. General J. Bernes, vanredni poslanik i opunomoeni ministar Austrije na petrogradskom dvoru od 8. marta 1748 do 18. novembra 1750, (Jahrbuch d. k. k. auswrtigen Dienstes /Wien, 1917, 27). 11 DA, Vortrag Bernes, Petersburg, 12. Febr. 1751; Solovev HH, 152. 12 DA, ibid. 13 Bidermann, Die griechisch-glubigen u. ihr Kirchenwesen in .-U. (Statist. Monatshefte, X. Jhg., Wien, 1884), 48, gl. HHH; Bartentajn o. s., 22.
9 10
49
Odmah zatim poele su uestale intervencije grofa Bestueva radi emigracije Srba u Rusiju, zbog ega je on ubrzo postao najomraenija linost od svih zastupnika stranih drava na bekom dvoru. Sa srpskim nezadovonicima je pregovore vodio preko kaluera Mihajla Vanija, koji je radi nekog pazara za manastir Hodo u Banatu doao u Be, tamo manastirski novac potroio i kako nije smeo da se vrati, stupio u slubu kod ega kao domai svetenik ruskog poslanstva. Pored Vanija vodio je sa Srbima pregovore za seobu i agilni sekretar poslanstva Nikola erev,14 kome je i sam Bestuev priznao u tom poslu najvee zasluge. Grof Bestuev je te pregovore vodio s dobro smienim planom. U jednoj relaciji Kolegiji inostranih dela je javio da se radi to veeg uspeha trudio da nagovori ude iz najuglednijih srpskih porodica da trae paso za Rusiju, jer e za ima s ponosom i drugi poi. Takvi su udi, rekao je Bestuev, Jovan evi, Rajko Preradovi, Jovan Horvat i Jovan arnojevi, na ih treba najvie reflektovati i ih je on preporuio naroitoj cariinoj pai.15 Izmeu ove etvorice narodnih prvaka se ubrzo izrodila surevivost oko takmiea za narodno vostvo, no potpukovnik morike milicije Jovan Horvat16 je za kratko vreme svojom bezegovu vetinu i oprez pri takvim pregovorima opisuje Pievi u svojim memoarima: (Popov, Izvste, ast ) 15 Polnoe Sobrane zakonov ros. imp., br. 10.104. 16 Jovan Horvat, ili kako su ga Maari po ocu Samuilu nazvali amov (Popov, Izvste, 23), bio je rodom iz Velikog Varadina (Skalkovski, o. s.), gde su 1743. bili istog prezimena gombari Stevan Horvat i Grgur Horvatovi (Erdujhei, 34). O egovu ivotu pre seobe u Rusiju malo se zna. Kao major vodio je peaki puk srpske morike milicije u ratu za austrijsko nasledstvo na Rajnu protiv Francuza. (Popov, ibid.) Istakao se kao nar. prvak morike milicije i uestvovao u narodno-crkvenom ivotu. (Jaki, M., O Arseniju , 157; Schwicker, Polit. Gesch. d. Serben in Ungarn, 127) trinaestog novembra 1750. bio je Oberstleutnant qua Obercapitain anca Peke u Morikoj krajini (DA, Illyr.serb.) O daem ivotu Ruski biograf. slovar sa detanom literaturom, koja se sva u ovom radu navodi.
14
50
MITA KOSTI
obzirnou u izboru sredstava za postizae uspeha prigrabio vostvo nezadovonika u svoje ruke, sakupio oko sebe jednu grupu oficira vonih da se sele u Rusiju i otpoeo s Bestuevim pregovore. Same prilike ile su mu u tome na ruku. Potpukovnik Morike milicije Jovan evi iz anada zapleten je na osnovu tube predsednika Inkorporacione komisije Graalkovia da se inkorporaciji krajina protivio u dugotrajan proces, u kome je i Horvat kao tuilac protiv ega uestvovao. U poetku se Horvat pogodio s Grasalkoviem da e i on za nagradu pukovnikim inom inkorporaciju pomagati, ali se s im brzo raziao, pa poto je ve iz dotadaa toka parnice izgledalo da egov glavni protivnik u borbi za narodno vostvo, Jovan evi, nee moi biti osuen, Horvat je uvideo da u redovnoj esarevoj vojsci ne moe nita vie oekivati. Stoga je do krajnosti ambiciozan stupio na stranu nezadovonika i ubrzo se meu ima istakao kao voa emigracionog pokreta za seobu u Rusiju. Izgledi za uspeh emigracije bili su naroito meu Morikom milicijom vrlo verovatni. Zato je Horvat stupio tajno u vezu s ruskim poslanikom u Beu Bestuevim, svestrano ga izvestio o privilegisanom poloaju srpskog naroda u monarhiji i o jaau emigracionog pokreta u Rusiju, koji je meu razvojaenim Morianima poeo naroito da uzima maha, ponudio mu da e od razvojaenih Krajinika navrbovati ceo husarski puk od 1000 udi i s punom ga opremom o svom troku dovesti u Rusiju samo ako mu se osigura generalmajorski in i komanda nad tim pukom. Bestuev je Horvatove ponude rado prihvatio i dao mu upute za dai rad, uputivi ga da najpre ite dozvolu za seobu od pretpostavenih vlasti. Na to se Horvat obratio Dvorskom ratnom savetu s molbom da mu se dozvoli istup iz austrijske vojske i prelaz u rusku vojnu slubu. Na predlog Saveta Marija Terezija je za vreme svoga boravka na saboru u Pounu 5. jula 1751, s obzirom na blisko prijatestvo i savez izmeu e i ruskog dvora dozvolila Horvatu da moe iz ene vojske istupiti i u Rusiju bez smeti otii.17 Zajedno s
17
Ratni arhiv (RA), 33, 5. juli 1751.
51
pukovnikom Horvatom odobren je istup iz vojske i odlazak u Rusiju i kapetanu razvojaenog anca Morike krajine18 Nalaka, Nikoli orbi. Na osnovu te carske dozvole izradio je Savet Horvatu paso, kojim se svim komandama podlonim Savetu zapoveda da c. kr. pukovniku Jovanu pl. Horvatu, koji s poslugom, koima i prtagom putuje u Rusiju, budu svugde na pomoi. im je Horvat dobio paso, predao je grofu Bestuevu za sebi i za 29 Srba oficira s porodicama molbu carici Jelisaveti za prijem u rusku vojnu slubu19 s ponudom da bi u Rusiju doveo itav puk ako mu petrogradska vlada izradi u Beu dozvolu za vrbovae. Bestuev je na to poslao carici Jelisaveti 29. juna (po starom kalendaru) izvetaj, u kome je opirno obrazloio nameru srpske milicije iz ukinutih Morike i Potiske krajine da se seli u Rusiju i preporuio carici molbu Horvata i od ega prijavenih oficira da ih s porodicama primi u podanstvo i slubu. Iz tog izvetaja, sastavenog na osnovu informacija od samog Horvata, jasno se vide uzroci emigracionog pokreta koji su terali nezadovonike na seobu stoga emo izneti glavne misli egove. Krajem prolog veka, java Bestuev carici, doselilo se na poziv cara Leopolda iz turskih oblasti pod vostvom patrijarha Arsenija arnojevia oko 60.000 Srba. ima su date privilegije, koje su svi dosadai vladari, pa i sama Marija Terezija, potvrdili. Srbi su pomogli Austriji da oslobodi mnoge maarske i srpske gradove od Turaka, da ugui pobunu Maara a i u posledem ratu stekli su znatne zasluge. No kako su Maari sada na dvoru zadobili
Ibid., 40. Specifikation derjenigen servischen officiers, welche in die RussischKayserliche Dienste einzutreten verlangen: Johan Chorwath von Kurtitsch, Johan Csernovitsch, Michael Prodanovitsch, Michael Chorwath, Nicola Csorba, Joseph Denaro, Joseph Cvetinovitsch, Maxim Wuitsch, Josa Stankovitsch, Theodor Csorba, Peter Wuitsch, Johan Mikoich, Lazar Serezlin, Luca Popovitsch, Kir Popovitsch, Peter Bajanac, Rista Chernitsch, Johan Pivarov, Ignat Mikoich, Johan Saplonzay; Mihael Schivanov, Maxim Csorba, Philipp Mirkovitsch, Lazar Morvay, Georg Boschkow, Georg Popovitsch, Schewan Wuitsch, Elias Marianovitsch, Miat Babin, alle mit Familien. Taj spisak je austr. poslanik u Petrogradu poslao 1. septembra 1751. svojoj vladi u Be. (DA, Relationen aus Rusland).
18 19
52
MITA KOSTI
od svih drugih podanika vei uticaj, poeli su za odmazdu da gone Srbe pomou svog svetenstva najpre verski, zatim da rade na tome da ih carica izrui maarskoj civilnoj upravi kako bi prigrabili posede mnogih bogatih Srba kad ovi postanu dravna komorska dobra i Srbi postanu ugarski podanici. U svemu su uspeli. Reeno je da Srbi koji u ukinutim Morikoj i Potiskoj krajini ele ostati, postanu ugarski podanici, ko to nee mora se iseliti u Srem gde i bez toga ima ve toliko naroda da nedostaje zeme i za preae doseenike. Na to su neki Srbi odgovorili da oni pod tim uslovima ne mogu ni na starim mestima ostati ni u Srem se preseliti, nego mole, pozivajui se na verne usluge esarskom domu, da dozvoli da mogu prei u slubu ruske carice. Kad im je obeao Savet da e dobiti pasoe za Rusiju, doli su kod ega, iznosi dae Bestuev, pukovnici Jovan Horvat i Jovan arnojevi i izjavili da oni s mnogim drugim oficirima po jednoverju jako ele da stupe u rusko podanstvo i mole caricu da im za nasee ustupi zema oko Baturina (u Malorusiji) ili ma gde u Ukrajini. Horvat je podneo spisak sa 29 oficira koji takoe ele da stupe u rusku slubu i za koje on kae da su dobili pasoe; osim toga uverava da e navrbovati i u Rusiju dovesti ceo husarski puk od 1000 udi sa vlastitim koima i opremom i na svoj troak, ako mu se izradi dozvola za vrbovae. Za sve to trai generalmajorski in i nasledno pukovnitvo u tom puku. Pored toga, kae, mogao bi navrbovati i peaki puk od 2000 udi. Odelito od Horvata prijavili su se da ele stupiti u rusku slubu, veli Bestuev u tom izvetaju, i drugi, vrlo iskusni oficiri: kao kapetan Gavrilo Novakovi, lajtnanti Petar evi, Georgije Novakovi i dr. Da bi caricu Jelisavetu to sigurnije zadobio za ideju o kolonizaciji Srba u Rusiju, Bestuev je u istom izvetaju dodao kako se i en otac Petar Veliki brinuo da od tog naroda zadobije podanika zbog ihove hrabrosti, blagoestija, srodstva s ima i neizmerne predanosti ruskom narodu kao i zbog toga, to su im tamoa mesta poznata a meu turskim podanicima imaju mnotvo zemaka i roaka; osim toga, oni rusko podanstvo i sami ele ne iz kakve koristi ili pritvorstva nego iz revnosti prema
53
pravoslavnoj crkvi i ubavi prema osobi Vaeg Velianstva. Uza sve to austrijska carica je reila da ih otpusti. Iz tih razloga Bestuev carici Jelisaveti preporuuje da Srbe primi u podanstvo i svoju odluku im dostavi do 22. jula t. g. jer do tog roka oni moraju biti gotovi poto su ve poeli da svoj pokretni imetak rasprodaju i ako do tog vremena ne dobiju reee, bojati se da e prei Turcima, jer im tamo bar veru ne diraju.20 Ovaj izvetaj dobio je u ruke ruski dravni kancelar grof Aleksej Petrovi Bestuev Rjumin,21 mlai brat ruskog poslanika u Beu grofa Mihaila Petrovia Bestueva. Ovaj okretni i veti diplomata iz kole Petra Velikog, koji je dodue primao mito sa vie strana, ali se ni od koga nije dao uplivisati, zadobio je caricu Jelisavetu pod svoj uticaj i vodio gotovo suvereno sponu politiku Rusije. Od ega je najvie zavisilo hoe li Horvatova ponuda biti primena ili ne. No i on je, kao i egov stariji brat, ideju o naseavau ugarskih Srba u Rusiju odmah prihvatio, za u caricu Jelisavetu zadobio te osnivae i razvoj srpskih nasea u Rusiji Nove Srbije i Slavenosrbije koliko je god mogao pomagao. Po predlogu svoga kancelara potpisala je carica Jelisaveta 11. jula 1751. za bekog poslanika instrukciju, kakvo drae u tom pitau da zauzme. Kad je do toga dolo da se beki dvor svojevono liava hrabre srpske vojske, treba da se staramo da je za sebe pridobijemo, jer e i sam beki dvor nesraveno lake gledati tu vojsku u slubi svoje verne saveznice nego dozvoliti da preu na tursku stranu. Bekom ministarstvu treba stvar na ovaj nain predstaviti: Ruska carica, saznavi da Marija Terezija hoe da otpusti Srbe i d im pasoe za seobu, ne suma da e se ona protiviti nekom pojaau ruske lake vojske, jer su ihovi interesi tako zajedniki, da svaki porast na jednoj strani jednako deluDA, Relationen aus Russland, Pretlacks ddo. Petersburg, 1. Sept. 1751. An Kays. Mayt. Pridodan: Extract aus der Rel. des Obersthofmarschals u. Ambassad. Extraordinaire gf. v. Bestoucheff aus Wien, 29 Juni. Up. i Solovev, o. s., 154. 21 Russki biograf. slovar, , 787796. egovu politiku opirno prikazao: Teoktistov, Otnoen Rossi k Prusi v carstvovane Elisaveti Petrovn (Moskva, 1882).
20
54
MITA KOSTI
je i na drugoj strani; stoga se nada da beki dvor nee smetati Srbima da stupe u rusku slubu, tim vie to bi ta vojska gde bi se u sluaju nude upotrebila, uvek sluila protiv zajednikog neprijatea. Dae se Bestuev upozorava da je i Petar Veliki s mnogo napora teio da privue sebi te narode i savetuje mu se da celu stvar vodi s najveom paom kako se bekom dvoru kao prvom i najprirodnijem savezniku Rusije ne bi pruilo ni najmae neugodnosti i razloga za albe i negodovae.22 Dva dana kasnije (13. jula) carica je ukazom poslaniku Bestuevu zapovedila da javi Horvatu da e ne samo on s drugim oficirima, nego koliko god ih bi od srpskog naroda u nau imperiju prei htelo, kao jednoverni s nama u slubu i podanstvo nae primeni biti. Horvat e po dolasku dobiti in generalmajora, oficiri koje je on prijavio po jedan in vie. Na kraju izraava zadovostvo za obeano formirae husarskog i pandurskog puka i obeava da e Srbima ne samo u Ukrajini nego i u drugim krajevima potrebne plodne zeme dati i pri preseavau nunu im pomo pruiti. Pri dolasku u Rusiju neka dou u Kijev i tamo se prijave general-guverneru s objavama od Horvata.23 im je Bestuev Horvata izvestio da carica egovu ponudu prima, otpoeo je on odmah meu onih 2200 srpskih porodica koje su se iz Pomorija spustile u Banat i nalazile se jo u selidbenom pokretu ne znajui kuda da krenu, ivu akciju da ih nagovori na seobu u Rusiju. Meu ovim nezadovonicima je egova propaganda lepo uspevala, osobito kad je rairio meu ih glas da ih u militarskom staleu nee nikako ostaviti. Naroito su graniarski oficiri poeli uz ega da pristaju jer im je obeavao, pored istog materijalnog staa u Rusiji, i jedan in vie nego to su u austrijskoj vojsci imali. Meu prvima koji su na seobu pristali bili su kapetan Nikola i kornet Teodor trba ili kao su ih dravne vlasti i Rusi nazivali orba (Csorba), oba iz razvojaenoga anca Morike krajine, Nalaka. ih su, bez sume, politiki razlozi na to naveli, jer su kod dravnih vlasti pripadali ravo zapisanoj
22 23
Solovev, ibid. Polnoe sobranie zakonov (PSZ), br. 9919.
55
porodici nalakog kapetana Jovana orbe, koji je zajedno s oberkapetanom anca Arada, urkom eviem, najpre pristao uz pubunu Pere Segedinca iz Peke, ali kad su videli da je Pera izdan, udarili su na srpske i maarske ustanike i mnoge od ih posekli, no ipak su uhapeni, u lance okovani i posle druge istrage jedva pomilovani.24 Kako se ba tada i srpska milicija u Sremu, kuda su Moriani i Potisani trebali da preu, pretvarala u regularnu vojsku i oficirska mesta Nemcima i Maarima popuavala, nisu se, naravno, ni lanovi te, buntovnitvom igosane srpske porodice u austrijskoj vojsci mogli oseati dobro te su se odluili na seobu. Istog dana kada i Horvat, dobio je paso za Rusiju i kapetan Nikola orba, dok su kornet Teodor Arsenijevi orba i lajtnant Josif Cvetinovi iz Horvatova anca Peke dobili pasoe za Rusiju 13. maja preko svoje komande. Sva vojna lica morala su se radi pasoa za seobu u Rusiju obraati preko svoje komande Dvorskom ratnom savetu, a ovaj je traio odobree same carice i nerado te pasoe izdavao samo da emigracioni pokret ne bi uzeo maha i time se slabila vojna sila monarhije. Dana 12. avgusta 1751. izdati su pasoi ovoj osmorici oficiri s porodicama: lajtnantu Jozi, vahtmajsteru Jovanu Pivarovu, barjaktaru Risti Hrniu, kvartirmajsteru Filipu Markoviu, oru Popoviu, oru Bokovu, kornetima Mii Novakoviu i Aleksi Konstantinovu.25 To svoje vrbovae Horvat je vrio tajno i od dravnih vlasti i od mitropolita Nenadovia. Po drau politikih vlasti odmah se videlo da je vlada protivna seobi Srba u Rusiju a i Nenadovi se odmah s poetka prema emigracionom pokretu poeo neprijateski da dri, samo to se motivi egova draa ne mogu tano odrediti, ne moe se znati da li je on to inio iz lojalnosti prema carskom domu ili iz sebinosti, da se gubitkom velikog broja vernih ne umae stolarni prihodi ili pak iz nacionalistikih razloga da se odlaskom Srba u Rusiju ne bi slabio politiki poloaj Srba u Austrougarskoj.
24 25
Jaki, M., Pobuna Pere Segedinca (Bogosl. glasnik, 1902, sv. 2), 10. Spisak u DA, Illyr.-serb., 1751. Up. Srpski Sion, 1906, 362; Spom.
51, 71.
56
MITA KOSTI
Poto se usled Horvatove akcije emigracioni pokret za Rusiju neobino jako razmahao, ule su mu naskoro u trag i dravne vlasti i mitropolit Nenadovi i poeli paivo da ga motre. Nenadovi je nezadovoniko komeae u Pomoriju i Potisju dao preko poverivih udi uhoditi, i na osnovu tako skupenih vesti podneo je sam od sebe, bez poziva dravne vlasti, carici za vreme svoga i ena boravka u Peti (27. jula 1751) o celoj Horvatovoj akciji jedan vrlo informativni izvetaj sa imenikom onih oficira koji hoe s im da se sele u Rusiju, oznaivi jo pored svakoga i vii oficirski in, koji im je Horvat u Rusiji obeao. Iz Morike krajine spomiu se tu pukovnik Jovan Horvat kao general-major, potpukovnik Jovan arnojevi iz Arada kao pukovnik, Mihajlo Horvat, potporunik iz Kurtia kao potpukovnik, Nikola orba, kapetan iz Nadlaka kao major, Petar Marjanovi, kapetan u anadu, Josif Cvetinovi kao kapetan iz Peke, Teodor orba kao kapetan iz Nadlaka, Georgije Filipovi, kapetan u Glogovcu, ivan evi, kapetan u anadu i Ilija Marjanovi kao kornet u anadu. Iz Potiske krajine: Maksim Zori, kapetan u Moorinu, Petar Vuji i Maksim Vuji, kapetani, Vasilije Vuji i Stevan Vuji, korneti iz Martonoa, Georgije Popovi, kapetan iz Sente, Peter, kapetan iz Kaie. Svaki od tih oficira, kae Nenadovi, namerava da sa sobom u Rusiju povede 100 i vie porodica. Razlog toga novog primaa slube ne bi bio nikakav drugi, nego to dosadai vojniki stale sa seakim staleom nee da zamenu, prema tome ni u spomenutim krajinama ni drugde kao paori da ive. Dae java Nenadovi carici kako je nedavno ovde bio ali se ve vratio od pekog patrijarha poslanik, crnogorski vladika Vasilije Petrovi i preduzeo korake da se provincija Crna Gora, koja lei u Turskoj ali o kakvoj zavisnosti od Turske nee da zna podloi Rusiji pod svojim knezom. Potpukovnik ernojevi iz Arada tei da on taj knez postane. Za caricu je svakako najvie vanosti imala na kraju toga izvetaja spomenuta vest da su se iz obe krajine u Temivarski Banat doseenih 2000 porodica, koje nee da se dadu uteloviti
57
ugarskom provincijalu, od pukovnika Horvata rairenom veu da se nemaju nadati miliciji uzbunile i zavele da se takoe u Rusiju sele. Ali, zavrava Nenadovi svoju dostavu carici, on se potrudio da ih od takve namere odvrati i nagovori da zbog svog smetaa ekaju carsku rezoluciju.26 U to vreme su i politike vlasti aradske varmee ule u trag Horvatovoj akciji meu Morianima i uhvatile dvoje egovih slugu na delu te o svemu preko ugarskog namesnitva izvestile Ugarsku dvorsku kancelariju, koja je opet s obzirom na to da se odri javni mir i poredak i ouvaju nepovreena suverena prava Kraevine, carici predloila da se svi oni koji hoe da se sele u Rusiju uhapse, i nad ima stroga istraga sprovede, ne bi li se otkrile Horvatove namere i pronala kakva egova tajna korespondencija. Zatim je Kancelarija jo predloila da se politikim vlastima izda zapovest da one same zabrane vrbovae u tuu vojniku slubu i o svemu s vremena na vreme au izvetaje, a i samog Horvata da pozovu i sasluaju ga. Carica je sve te predloge sa svoga neprijateskog draa prema Srbima poznatog predsednika Kancelarije grofa Nadadija27 19. avgusta odobrila. Aradska varmea je na to odmah dala uhapsiti te Horvatove sluge, i kad se ovaj zbog toga alio Savetu, grof Nadadi je na osnovu dobavenih podataka odgovorio da je Horvat ne samo dvoje slugu nego ve 200 vojnika nakupio koje hoe sa sobom da povede u Rusiju i s daim vrbovaem nije prestao. Mnogima je ve i vojnike inove podelio, i na taj nain ceo narod toliko uzbudio da je egov dom zbog toga svaki dan pun udi. Stoga Kancelarija trai od Saveta da i u o izdatim pasoima za Rusiju izvetava, kako bi mogla takve opasne sastanke spreavati.28 Kada je Horvat video da su dravne vlasti ule u trag egovoj akciji i da mu dae vrbovae ometaju, poeo je krajem septembra kupiti svoje pristae u nameri da se jo pre zime u Rusiju krene, i odande preko ruske vlade pokua izraditi dozvolu za javno vrbovae iseenika.
26 27
MPA., 106 iz 1751. Bartentajn, o. s., 32. 28 DA, Illyr.-serb., 1751.
58
MITA KOSTI
Pre svoga odlaska pokuao je jo da preko ruskog poslanika u Beu uplivie na petrogradsku vladu da se srpskom naseu u Rusiji d zasebna organizacija kao to je Vojna granica u Austrougarskoj i da se materijalni poloaj deseenika odmah u poetku to boe osigura. Stoga je inicijativom samoga Horvata Bestuev u noti od 24. septembra izneo miee da bi se od Srba trebalo obrazovati pogranina milicija kao i u Austriji, zbog ega bi im trebalo odrediti zgodna mesta i dati sredstva za organizaciju nasea, vojnici bi onda bili duni da o svom troku nabavaju koe i opremu. Kako Petar Veliki pri naseavau Gruzina nije alio ni inova ni para, to bi i Srbima zbog toga to su morali da preu tako dalek put o svom troku i pre toga svoje imae u bescee da rasprodaju pa opet sve nanovo nabavaju, trebalo za prvu godinu dati sve prinadlenosti, provijant i fura kao i drugim husarskim pukovima isto im tako i za vreme rata sve to isplaivati, dok u mirno vreme srpski korpus ne bi dobijao nikakvu platu.29 Krajem septembra krenuo je Horvat sa svojom grupom Srba iseenika u Rusiju.
29
Poln. sobr. zak., br. 9919.
59
NOVA SRBIJA (OSNIVAE NASEA)
(Seoba pukovnika Horvata u Rusiju. Sastav egove grupe. Dolazak u Rusiju. Prihvatna stanica u Kijevu. Horvatov organizacioni projekat o naseu. Cariina uputa Senatu. Konferencija Senata, Vojne kolegije i Horvata. Ukaz o osnivau Nove Srbije. Instrukcija generalu Gebovu o ustrojstvu nasea) Kad je Horvat video da su dravne vlasti ule u trag egovoj propagandi i seobu u Rusiju zabranile a on se jedva oprostio sudske istrage, napustio je dae vrbovae i krajem avgusta 1751. poeo je kupiti svoje pristae u nameri da se krene u Rusiju. Mnogi oficiri koji su hteli s ime da pou nisu to mogli, jer jo nisu dobili pasoe, a bez ih nisu hteli da odu zbog toga to se onda ne bi smeli vie vratiti u monarhiju, gde su imali jo nereenih porodinih i poslovnih veza. Mnogi nisu hteli da se izlau neugodnostima oko vaea pasoa, nego su kriom preko granice prelazili, to onda jo nije bilo teko jer nad kretaem 2200 porodica Moriana koje su se nalazile u selidbenom pokretu bez stalnog sedita u Banatu, nije se mogao voditi nadzor, kontrola na granici bila je labava a maarske vrhovne vlasti nisu na odlazak Srba ni najmae neprijateski gledale, to su drale da e se na taj nain moi najlake oprostiti onih buntovnikih elemenata meu ima, koji su uteloveu krajina Ugarskoj najvie smetali. Horvatova grupa oficira, vojnika, civilnih osoba, sa poro-
60
MITA KOSTI
dicama i poslugom, s kojima je on krajem septembra u Rusiju poao, brojala je u poetku 218 dua.1 Od znatnijih lica bili su to pored Nikole i Teodora orbe iz Nalaka, Horvatov brat kapetan Mihajlo iz Peke, Jovan arnojevi, potpukovnik iz Arada, Petar Marjanovi i ivan evi, kapetani i Ilija Marjanovi kornet iz anada, Georgije Filipovi, kapetan iz Glogovca, Josif Cvetinovi, hadna iz Peke. Iz Potiske krajine od brojne porodice Vujia iz Martonoa: kapetanlajtnant Petar, hadna Maksim, kornet Vasilije Vuji, zatim Georgije Popovi, hadna iz Sente, Petar Bajanac, hadna iz Kaie. Neznano iz kojih mesta Pomorike i Potiske krajine: lajtnant Josif Davidovi Joza, Mihajlo Vorkapi; barjaktari: Lazar Serezli, Mia Novakovi, Aleksa Konstantinov, Rista Hrni; kvartirmajster Filip Miatovi; vahtmajsteri Mijat Bobin, Tie Ivan, Jovan Adamov, Jovan Kosti, Jovan Vargin, Jovan Pivarov i dr.2 Sa tom grupom krenuo je Horvat krajem septembra u Rusiju, iao je preko Tokaja i 10. oktobra je stigao u Kijev, gde se po uputi grofa Bestueva odmah prijavio generalnom guverneru Leontijevu, koji je po zapovesti Senata tamo spremio za doseenike prihvatnu stanicu. Leontijev je Srbe doseenike smestio u Kijevu i okolnim mestima i brinuo se o ihovoj ishrani. ivotne namirnice za ih i za ihovu stoku imao je zapovest da nabavi rekvizicijom iz obliih maloruskih mesta, uz obeae kasnije naplate rekvizicionih listova od strane drave, mesto gde e se doseenici naseliti, trebalo je odrediti na prolee.3 Za Horvatom su stizali postepeno u maem broju novi Moriani i Potisani u Kijev i razmetani su po okolnim mestima da tamo prezime. Do prolea je egova grupa do 1000 doseenika narasla. Sa izaslanstvom od jednog majora, tri kapetana, dva porunika, sa jednim zastavnikom, narednikom, kaplarom i etiri husara otiao je Horvat zatim u Petrograd da uredi stvar oko nasea. Ta1 2
Rus. biograf. slovar, u biografiji J. Horvata. DA, Illyr.-serb. 3 Polnoe sobrane zakonov ross. imperi, T. H, br. 9919.
61
mo je (19. februara 1752) podneo dravnom kancelaru grofu Alekseju Petroviu Bestuevu projekat na kakvom osnovu pravoslavni narodi srpski, makedonski, bugarski i vlaki ele da preu u rusko podanstvo i da slue orujem i krvu. Taj organizacioni projekat obuhvata u osamnaest taaka gotovo celo ustrojstvo vojnikog nasea. U emu Horvat predlae: 1) Da se ustroje etiri regularna puka, dva husarska, dva pandurska, svaki puk da ima po 4000 udi, od toga u peakim pukovima da budu po 1000 grenadira. 2) Nad tim pukovima da vode komande tapski, vii i nii oficiri kao god to je kod drugih koikih i peakih pukova u ruskoj armiji. 3) Drugi spomenuti narodi da se nasele od tvrave Kamenka du poske granice, ukuiv Crne ume do Horvatova puka. 4) Dvama husarskim pukovima carica da odredi iste prinadlenosti kao i drugim koikim pukovima, dok pandurski pukovi da dobijaju jednu treinu mae; mesto porcionog i racionog novca, uivae dodeenu im zemu u mirno vreme, u ratu pak imae sve kao i drugi pukovi. 5) Ti novoosnovani pukovi za vreme rata da uvek imaju prilinu rezervu po utvrenim mestima nasea. 6) Penziono pitae udovica poginulih oficira i vojnika uredie se po naknadno podnesenom predlogu. 7) Pukovi e se izdravati iz opeg vojnog buxeta. 8) Ime naseu odredie carica. 9) U mirno doba dozvoava se onima koji slue u pograninim pukovima trgovae ne samo po unutraosti Rusije nego i po Krimu, Moldavi i Poskoj. 10) Crkve, kole i svetenstvo imae kao i drugi pukovi a izdravae se po optem vojnom ustrojstvu. 11) Nikakav drugi narod ne sme se naseliti po zemi od tvrave Kamenka du poske granice do zaporokih kozaka, turske i tatarske granice, niti na tu zemu kakvu pretenziju dii. 12) Podela zeme neka se poveri kojem ineeru, husarska rota (eta) od rote treba da ima osam vrsta rastojaa, pandurska po pet vrsta rastojaa, u stepi husarska bi rota obuhvatila po trideset, pandurska po dvadeset pet vrsta. 13) O ureeu mehana, mesarnica i drugih trgovina postupie se po cariinom nareeu. 14) Svaki puk sastoji se zajedno sa tapskim i viim oficirima od dvadeset rota. 15) Za prvi put dobijaju husarski i pandurski pukovi sve oruje od drave. 16) Radi osiguraa nasea mora se idue godine podii tvrava i okolna sela za to na kuluk pozvati. 17) Pitae
62
MITA KOSTI
pravosua odredie carica. 18) U ratu stupaju pukovi pod komandu vrhovnog zapovednika regularne vojske. Posle ovog projekta Horvat obeava da e o svom troku jo 1000 udi s porodicama u Rusiju dovesti. Da bi se brojno stae projektovanih pukova popunilo, predlae on dae, da se za tabne i vie oficire nike ne uzme ko ne dovede u Rusiju izvestan broj doseenika. S tim u vezi java da su egov brat potpukovnik Dimitrije Horvat i premijer-major terba odluili da po 1000 udi o svom troku u Rusiju dovedu. Za nepredviene trokove oko seobe moli od carice da se egovoj pohodnoj kancelariji izvesna svota doznai. Vaan je dae egov zahtev da se beka vlada ma kojim nainom zamoli da dozvoli javno vrbovae 5001000 udi u Ugarskoj; ako se u tom ne uspe, inie on to tihim i tajnim nainom, no kad bi se vrbovae javno dozvolilo, taj bi se broj brzo postigao. Caricu moli da ukazom zapovedi zaporokim kozacima da naseenicima ne ine smete. Zatim preporuuje kapetana Marjanovia iz anada za sekundmajorski in zbog toga to je u Pomoriju izgubio sve svoje imae, i sa est sinova se doselio u Rusiju. Na kraju moli Horvat caricu ako te egove predloge primi, da ih poimeninim ukazom utvrdi i on se izvesti.4 To je uinio stoga to je znao da se za im u Rusiju sprema i egov protivnik evi.5 Carica Jelisaveta je naredila Senatu (ukazom od 24. decembra 1751) da zajedno s Vojnom kolegijom, uz lino uestvovae samoga Horvata pretrese ceo Horvatov organizacioni projekat i podnese joj o emu predlog. Neka se pri tom rasudi, gde e ve doseene i prijavene Srbe smestiti obzirui se na to, kako bi pre svega pusta mesta, kojima je potrebna pogranina straa time mogla biti naseena i da za udski ivot budu ta mesta prikladna i zgodna. Dae carica Jelisaveta nareuje da se doseenicima u svemu to vie izae u susret kako bi u to veem broju pridolazili, od ega ne mala korist naoj imperiji biti ima. Svota potrebna za pomo deseenicima i za isplatu rekvizicione udske i stone
4 5
Ceo organizacioni projekat tampan: Poln. sobr. zak., br. 9919. Popov, Izvste, 176.
63
hrane iz Malorusije neka se Senatu dostavi i kao vojni rashodi rashoduje. Kao vojnici doseeni Srbi bie podloeni Vojnoj kolegiji.6 Jo istog dana je taj ukaz zajedno sa Horvatovim projektom i izvetajem ruskog poslanika u Beu poslat Senatu na izree, Senat je odmah pozvao na sednicu Vojne kolegije i Horvata sa pravom savetovaa. Na toj sednici uzet je Horvatov projekat u pretres. Do sporazuma se brzo dolo, jer su sve take projekta gotovo bez promene primene. Najvie je posla zadavalo odreivae mesta za naseavae. Sastavena razolucija je odmah podnesena carici Jelisaveti i ona je ve 25. decembra potpisuje.7 Tim se ukazom odreuje formirae etiri regularna puka dva husarska po 4000 i dva peaka po 2000 udi. U sluaju rata ti se pukovi upotrebavaju po rasporedu Vojne kolegije, odnosno svagdaeg generalisimusa. O ureeu udovikih penzija, zatim o drau mehana i drugih trgovina ima zaseban predlog podneti Horvat. Vojna kolegija isplauje trebovae pukova iz buxeta za vojsku. Novo nasee dobija (po predlogu konferencije) ime Nova Srbija. Naseenicima je dozvoeno trgovati po velikoruskim i maloruskim gradovima i mestima po naplati tamo odreenih carina a po naseu bez carina. Crkveno ureee spada pod Sv. sinod. Samo vojni svetenici dobijaju od drave platu, druge svetenike i kole izdravaju naseenici. Vojna kolegija svakom doseeniku vojniku daje karabin i dva pitoa. Ima se podii tvrava od zeme i nazvati tvrava Sv. Jelisavete. Sudi se po vojnom ustavu. Horvatu se za nepredviene trokove stava 5000 rubaa na raspolagae, koje e Vojnoj kolegiji obraunati. Kolegija inostranih dela ima kod bekog dvora da izradi dozvolu za seobu 5001000 udi. Taj ukaz ima Horvatu da izda Vojna kolegija a Senatu poae prepis. Na to je Vojna kolegija 11. januara 1752. izdala Horvatu taj ukaz u obliku alovana gramota, kojom se on imenuje general-majorem i podrobno odreuje ustrojee dva husarska, dva peaka pu6 7
PSZ, ibid. Ibid., br. 9919.
64
MITA KOSTI
ka, daje naseenicima zema i privilegije, odreuje ime naseu Nova Srbija i nareuje podizae tvrave Sv. Jelisaveta. U toj gramoti carica Jelisaveta naglaava da prima naseenike to je taj pravoslavni srpski narod s om jedne vere, to prema oj i ezinoj imperiji osea naroitu ubav i to su doseenici od ezine dobre prijateice Marije Terezije dobili razreee od podanstva. Ta gramota moe Horvatu posluiti kao sredstvo za vrbovae novih doseenika. Na kraju se jo husarskom puku za ratno vreme za isplatu porcionog i racionog novca odreuje svota od 154.847 rubaa, 87 kop., za mirno vreme 35.176 r., za oruje, municiju i druge potrebe jednom za svagda 27.265 r. i 25 kop., dok pandurski puk u ratno vreme dobija za isplatu porcionog i racionog novca 104.042 r. i 90 kop., u mirno vreme 23.298 r. i 66 kop.8 Dai poslovi na podizau nasea Nova Srbija brzo su tekli. Za vreme razmeravae zeme doseenicima odredio je Senat general-majora artierije Ivana Fjodorovia Gebova i 29. januara tekue godine dao mu instrukciju ovog sadraja. 1) Do sada i ubudue doseeni Srbi i drugi narodi neka se nasele po zadeparskim mestima, i to: poev od ua reke Kagarlika pravom linijom do izvora reke Tura, od izvora reke Tura do ua Kamenke, od ua Kamenke do izvora Berezovke, od izvora Berezovke tokom reke Amenika do ena ua u Depar na tim mestima imaju se naseliti dva puka, jedan husarski general-majora Horvata a drugi pandurski, svaki po 4000 udi razreenih u dvadeset rota. Oni udi od tih naroda koji ne slue vojsku, na primer samo ratari, neka se meu pukovima ne naseavaju, nego neka im se daju naroito dobra druga mesta. 2) To nasee pukova nazvae se Nova Srbija i u u se nikom osim Srba ne dozvoava useavae. Ako se tamo ve nalaze drugi naseenici, imaju se poslati na druga mesta, to su se naselili samovono, bez ukaza. Svoje nekretnine neka prodaju Srbima po dobrovonoj ceni. 3) Po Horvatovoj molbi neka se husarska rota od rote smesti na rastojae od osam vrsta a pandurska po est vrsta. U stepi husarska rota neka obuhvati prostor od trideset vrsta, pandurska dvadeset pet vrsta.
8
Ibid., br. 9923.
65
4) Po Horvatovu predlogu neka se odredi koliko zeme da dobiju udovice i siroad palih. 5) Svakom neka se onoliko zeme podeli koliko se daje ruskoj landmiliciji i penzionircima, a to je kapetanima po 100, porunicima po 80, potporunicima po 70, zastavnicima po 50, vojnicima 2030 etvrti na svaku porodicu, svetenicima i crkvenosluiteima neka se pored toga jo neto doda. 6) Svetenstvo i kole ako im budu potrebne, moraju Srbi izdravati o svom troku. 7) Neka se osnuje tvrava od zeme sa nazivom tvrava Sv. Jelisavete; za eno pravee imaju se dodeliti do 2000 momaka iz maloruskih pukova.9 Time su teoretski dovrene sve pripreme za osnivaa srpskog nasea Nova Srbija, trebalo je sada samo da se u delo privedu. Pre svoga polaska u Kijev, Horvat je u Petrogradu izradio naredbu da se svi Srbi doseenici emu u Novu Srbiju poau. im je granulo prolee Horvat je prethodno poslao iz Kijeva jedno odeee svojih husara du Depra u tvravu Kamenku a za im je malo posle krenuo i sam sa svojom grupom doseenika, koja se meutim novim pridolicama opet neto poveala iz Kijeva na jug i poeo da naseava odreeno zemite izmeu Siuhe, Buga i Depra, juno od prave linije koja spaja ue reice Visa i Siuhu i reice Tjasmina u Depar.10 Od strane Senata mu je stalno dodeen general-major Gebov, koji je imao da brine o svemu to je potrebno za osnivae nasea i o stratekom razmetaju i utvrivau pograninih mesta. Odmah po svom dolasku obrazovao je Horvat jedan koiki puk, koji se nazvao Gusarsky Horvatov polk i jedan regularni peaki Pandursky polk. Husarski puk je naselio u severozapadnom delu Nove Srbije i uzeo sam komandu nad im a Pandurski puk u severoistonom delu i dao komandu nad im svom starijem bratu, potpukovniku Mihajlu Horvatu, koji je za svoje tabno mesto i sedite izabrao anac Krilov, ba na samom utoku reice Tjasmina u Depar.
9 10
Ibid., br. 9923; Solovev, o. s., 153. Vidi priloene karte.
66
MITA KOSTI
U sporazumu sa Gebovim naznaio je Horvat aneve ili rote (ete) i raselio po ima svoje oficire sa malim brojem vojnika, koliko se u poetku zateklo kod ega. Zatim je Gebov oficirima i vojnicima, prema ihovom inu, po dobijenoj instrukciji razmerio zemu i odmah je u naseu poeo intenzivan rad na utvrivau aneva, podizau kua i obraivau zemita. Horvatova prva briga bila je na poetku ivota novoga nasea da dobavi u Novu Srbiju to vie doseenika, u prvom redu Srba iz Ugarske pa onda i drugih pravoslavnih Slovena. Radi toga je, ne ekajui ishod diplomatske intervencije ruskog poslanika kod bekog dvora da se izradi dozvola za javno vrbovae 5001000 udi za seobu u Rusiju, u isti mah poslao pod raznim navodima u monarhiju nekoliko misija da tajno vrbuju doseenike u Novu Srbiju. ihov rad opisaemo u zasebnom poglavu.
67
RUSKA PROPAGANDA I DIPLOMATIJA NA DELU
(Lani izvetaj Pretlaka o naputau srpske stvari od ruskog dvora. Audijencija grofa Bestueva kod kancelara Ulfelda. Novi zahtevi Rusije. Izvetaj aradske varmee o napredovau emigracionog pokreta. Bartentajn o drau vlade prema Srbima s obzirom na ruski savez. Horvatovi emisari u Beu. ihovi uspesi u Banatu. Izgon iz drave. Nenadovi za otre mere. Pobuna u Banatu. alba beke vlade protiv grofa Bestueva i pukovnika Vievskog u Tokaju. Lini sukob M. Terezije i grofa Bestueva zbog emigracionog pitaa. egov izvetaj carici Jelisaveti o sukobu s predlogom za represalije. Pomirivo drae ruskog kancelara. Miee ruskog kancelara o emigracionom pitau s pogledom na rusko-austrijski savez. Premetaj grofa M. Bestueva u Drezden) U prolee i u leto 1752. ruska propaganda je meu Srbima u Junoj Ugarskoj, odluno potpomognuta od ruskog poslanika u Beu grofa Bestueva, silno razvila svoju delatnost. U isti mah su tri misije sastavene od ranijih Srba iseenika poslate od ruske vlade i generala Horvata u Junu Ugarsku da tamo, meu svojim saplemenicima i drugim ugarskim Slovenima vrbuju nove doseenike za Novu Srbiju. Iz razloga spone politike, samo da se nestalna carica Jelisaveta i dae odri u savezu protiv Fridriha i Turske, beka je vlada morala da trpi rovaree ruskih emisara meu svojim podanicima, ali kad su ihovi zahtevi prevrili meru, proterala je jednu rusku misiju iz
68
MITA KOSTI
drave i time izazvala diplomatski sukob koji je u daem razvoju ugrozio i sam opstanak saveza s Rusijom. Upornom nastojau austrijske diplomatije da makne iz Bea energinog grofa Bestueva, koji se u pitau emigracije Srba i suvie eksponirao, polo je najposle, uz uestvovae same Marije Terezije, za rukom da izazove egov premetaj u Drezden, ali ruska je vlada svoje intervencije u pitau emigracije Srba iz Ugarske i dae nastavala tako da odlaskom Bestueva emigracija nije prekinuta, nego samo usporena. U ovom poglavu izneemo rad ruske propagande i diplomatije meu ugarskim Srbima na delu i reakciju beke vlade. Poetkom marta 1752. austrijski poslanik u Petrogradu baron Pretlak javio je u Be da je carica Jelisaveta napustila srpsku stvar. Ta je vest na dvorske krugove u Beu uinila najboi utisak, svi su drali da e sada ruski poslanik Bestuev napustiti svoje meae u unutrae stvari monarhije potpomaui meu Srbima emigracioni pokret u Rusiju, to je ve toliko poelo da remeti dobre saveznike odnose u vreme kad je Austriji ruski savez zbog opasnosti od Fridriha bio neophodan. U tom ih je uvereu jo vie odravala i ta okolnost to se Bestuev, po reima samog austrijskog kancelara Ulfelda, kod ega nije gotove cele zime dao videti. Ali je tim vee bilo ihovo iznenaee kad je Bestuev krajem marta zatraio audijenciju kod Ulfelda i zaiskao odgovor na preau molbu, da se dozvoli meu Srbima vrbovae 5001000 udi za jedan husarski puk. Grof Ulfeld mu je, kao to java u svom izvetaju od 28. marta 1752. carici, odgovorio neodreeno da od carice jo nije dobio odgovora. Bestuev je na to potkrepio svoj zahtev da su ve u preaa vremena Rusiji preputena dva puka, tu se i onako mnogo momadi rasputa a Srbi su slobodni udi i imaju privilegije. Tom je prilikom jo dodao da su u Be dola i dva biva ugarska oficira koji su ve vie godina u ruskoj slubi da od ega prime novac poto im je staveno u zadatak da kupe erdeskih kobila za rasplod. Na to mu je Ulfeld ironino dobacio da su dolaskom u Be uinili jako zaobilazni put, a carici u izvetaju dodao da e to biti ona dvojica o kojima je ve Graalkovi podneo prijavu.1
1
DA, Vortrag Ulfelds, vom 28. Mrz 1752.
69
Vojne i civilne vlasti u Junoj Ugarskoj su imale zapovest da na emigracioni pokret meu Srbima strogo paze i o kretaima ruskih emisara hitno izvetavaju. Predsednik Ugarske dvorske komore grof Graalkovi je ba pre toga u svome referatu o posledim takvim izvetajima emu podloenih civilnih kameralnih vlasti javio, da su od prvih iseenika dvojica se iz Rusije vratila i da kupuju najkrupniju rogatu marvu da je radi rasploda u Rusiju oteraju. Osim toga, somborski varoki kapetan Rakovi otputovao je u Be navodno da neki novac tamo odnese, u stvari mu je, kae Grasalkovi, glavna namera da se posavetuje sa svojim tastom Rajkom Preradoviem, koji je odluio da se seli u Rusiju kao i sa ruskim poslanikom i jo nekim prijateima, kako e se somborskog Magistrata otresti da moe sa ostalima u maju nesmetano i on u Rusiju poi. Preradovi treba u istom inu da bude postaven kod peaka kao Horvat kod husara, za koga se jo uje da je od carice dobio orden. Jo nekoliko hiada Srba voni su da se sele u Rusiju, java Grasalkovi dae, ako im se u tome budu prepreke na put stavale, otii e ili potajno ili e ekati da im se izradi slobodan odlazak posredovaem Horvata kad bude radi vrbovaa u Ugarsku dolazio. Ti emigranti se jo tee da e ihovoj grupi u Erdeu mnogi pravoslavni prii.2 U to vreme su ba uhvaeni emisari Fridriha kako meu kalvinima i luteranima po Ugarskoj, na verskoj podlozi prave smute da bi se ima u sluaju rata s Austrijom mogli koristiti.3 Stoga su pograninim vlastima izdate stroge naredbe da spreavaju ihov ulaz u monarhiju a Marija Terezija je u ministarskoj konferenciji pokrenula pitae, na koji nain da se katolika vera u protestantskoj Nemakoj zatiti i meu Srbima i drugim inovercima u Ugarskoj iri. Dravni sekretar Bartentajn joj je (24. marta ) odgovorio da progonstvo katolike vere u Prusiji jedino Rusija moe spreiti, ako za to u prvom redu treba da poslue dobri odnosi s Rusijom, samo se po sebi razume da se kraja briga mora voditi da se
2 3
DA, Illyr.-serb., bez datuma. Popov, Izvste, 224.
70
MITA KOSTI
takovi odnosi odre. I spram Srba je Bartentajn preporuio, u pogledu unijatske propagande, veliki oprez. Izvetaji barona Pretlaka o emigracionom pitau, kae on tu, glase jo uvek povono. Ali bez obzira na to to je po egovu izvetaju od 5. februara poslaniku Bestuevu poslata zapovest da Srbima izradi dozvolu za seobu, usled koje je ovaj pre nekoliko dana zatraio dozvolu za vrbovae jednog husarskog puka; kad svega toga ne bi bilo, ipak ne moe o tom biti sume da ne bi ovaj ruski poslanik iao za tim da rusku caricu protiv ovdaeg dvora pobuni i na to u prvom redu ezinu poznatu versku revnost upotrebi.4 Kratko vreme posle toga Bartentajn je dobio priliku da tu svoju misao da se pravoslavni Srbi, iz obzira prema Rusiji, ne smeju verski progoniti jo boe pred Marijom Terezijom razvije. Carica je 11. marta molbe nekih srpskih oficira da im se daju pasoi za Rusiju poslala kancelaru Ulfeldu, napisavi na ih svojom rukom da jedanput treba tome kraja uiniti, opasno je te ude tamo putati, jer su ne samo Srbi nego i nekatolici u Ugarskoj sumivi. Na te cariine rei nije odgovorio nesposobni kancelar Ulfeld, koji je samo ekao povratak grofa Kaunica iz Pariza pa da bude premeten za oberhofmajstera, nego egov sekretar Bartentajn, koji je i do tada sastavao sve diplomatske note u stvari emigracionog pitaa. I ovom je prilikom Bartentajn na svoj uobiajeni doktrinarni i opirni nain5 u svom referatu (od 15. maja) carici izneo, da su Dvorska i Dravna kancelarija od prvog poetka, jo od kad se Horvatu i drugim oficirima dala dozvola za seobu u Rusiju pazile na to da spree da ti nezadovonici ne bi pod izlikom verskih progonstava svoje neraspoloee prema Austriji irili meu jednovernima u Rusiji i na taj nain slabili prirodnu i tako korisnu odnosno potrebnu vezu, koja ne samo oba dvora nego, to naroito vaa zapamtiti, obe drave ihovom zajednikom sigurnou i jainom meusobno spaja. Nijedan kurir, istie on, nije od prolog leta u Petrograd poslan, a da nije poneo poslaniku Pretlaku koju instrukciju u tom pogledu. U tri opirna refera4 5
DA, Vortrag Bartenstein, vom 24. Mrz, 1752. Arneth, Gesch. M. Th., IV, 348.
71
ta je carici ve prikazano bilo da progonstvo katolike vere u protestantskoj Nemakoj moe jedino Rusija spreiti pomoi: meutim, da se otkloni opasnost koja katolicizmu preti u Ugarskoj, osobito u krajevima gde su protestanti u veini, nema sigurnijeg sredstva od onog koje su ve preci cariini car Leopold, Josif, Karlo u mnogo teim vremenima s uspehom oprobali, a to je da se protestanti u Ugarskoj i susednim naslednim zemama gde su oni u veini pomou Srba dre u kripcu. No to kao i ruska pomo protiv Fridriha , kae Bartentajn, ne moe se postii ako bi se drugima koji dobro misle ali malo ili nita od spone politike ne razumevaju, dozvolilo da verski progone pravoslavne. to su vie protestanti u Ugarskoj sumiviji, tim je mae savetno, osobito sada kad su, naalost, zbog draa Prusije prilike sasvim druge nego za preaih vladara, dopustili da Srbe ma ko to bio u ihovim privilegijama ometa.6 Dok su tako vladajui krugovi u Beu vodili savetovaa o drau prema Srbima s obzirom na savez s Rusijom, poeli su javno i tajno stizati u monarhiju Horvatovi emisari radi vrbovaa za Novu Srbiju. Svi su oni bili snabdeveni ispravnim pasoima, u kojima je obino stajalo da putuju u Ugarsku radi nabavke raznih potreba za vojsku ili ruski dvor, samo da im vlasti ne ine smete. Po dobijenim naredbama su vojne i civilne vlasti na kretae svih ruskih podanika u monarhiji strogo pazile i o svemu u Be izvetavale. U svom projektu carici Jelisaveti o organizaciji srpskog nasea Horvat je obeao da egov brat Mihajlo Horvat i major orba nameravaju da i oni o svom troku prevedu u Rusiju po 1000 udi. No Mihajlo Horvat se razboleo i uskoro umro, ostavivi za sobom sina Dimitrija, koji je dobio potpukovniki in i komandu nad Pandurskim pukom, mada je imao tek sedamnaest godina. Stoga je poao sam u Austriju major Nikola orba u prati kapetana Teodora orbe i lajtnanta Mirkovia da pokua ostvariti svoju nameru. Na put su dobili ispravne pasoe u kojima je kao svrha ihova putovaa stajalo zabeleeno: ureivae porodinih imo6
DA, Vortrag Bartensteins vom 15. May 1752.
72
MITA KOSTI
vinskih prilika i nabavka obmundirovnih potreba za novoustrojene pukove. im su stigli u Be i prijavili se vojnim vlastima, izdale su ove podrunim komandama u Banatu zapovest da im budu na ruci, kako bi se to pre mogli natrag vratiti. Meutim, major orba je odmah po dolasku u Be podneo carici molbu da se izda paso za Rusiju lajtnantu Sabovu, koga je kao siroe uzeo egov otac pod svoje i ostavio mu polovinu nasledstva. U isti mah je i kapetan orba traio paso za svoga roaka Teofila Oganovia i egovu enu, navodei da ovaj ve davno ne stoji u vojnoj slubi. Ne ekajui reee, dvojica od ih trojice otila su u Banat i delom sami, delom preko pouzdanika poeli da nagovaraju razvojaene morike i potike graniare na seobu u Rusiju. U tome su imali uspeha, jer posle kratkog bavea u Banatu podnela su sva trojica carici molbu da se najbliim roacima 70 u Rusiju iseenih Srba graniara izdaju pasoi da i oni za ima mogu poi u Rusiju.7 Marija Terezija je ve bila vona da iz politikih razloga dopusti odlazak ovih 70 srpskih porodica kad je u to stigla lana vest barona Pretlaka, da je ruski dvor napustio srpsku stvar. Kad je prilikom jednog prijema na dvoru sama carica to ruskom poslaniku, grofu Bestuevu spomenula i tom prilikom dodirnula i molbu obojice orbe, dodajui da je ne moe ispuniti jer i sami trebaju udi, odgovorio je Bestuev da je on dobio ponovni ukaz da se postara za otpust Srba, prema tome izvetaj barona Pretlaka nije taan. Carica se na to zaudila i odvratila: Ili Pretlak mene obmauje ili kod Vas emu drukije govore.8 Posle toga incidenta naglo se promenilo drae beke vlade prema ruskim emisarima: dotadau trpeivost prema ima poele su zameivati otre protivmere, koje su dovele do otvorenog diplomatskog sukoba. Bartentajn, koji je umesto kancelara Ulfelda referisao carici o molbi obojice orbe, odbacio je ovaj put svoj dotadai ton, kojim je s puno snishodiva obzira i poputaa prema Rusiji pisao svoje mnogobrojne izvetaje carici povodom seobe Srba
7 8
Akta uz spom. Vortrag Bartensteina Solovev, o. s., 158.
73
u Rusiju i otrim, bezobzirnim tonom koji je pre nekoliko godina mnogo nakodio dobrim diplomatskim odnosima Austrije s Engleskom,9 podneo joj sudbonosni predlog o izgonu tih Srba, ruskih oficira, iz drave. U tom referatu (od 22. maja 1752) naziva ih otvoreno bunxijama i potajnim agentima koji i protiv nedavno u svim naslednim zemama objavene generalne zabrane, da niko od podanika ma kog stalea i asti bio ne sme bez izrine dozvole zemaskog gospodara tue civilne i vojne slube primati, svoj posao teraju. Odluno preporuuje da se ihov zahtev odbije a oni iz drave izgone, da u roku osam dana imaju napustiti monarhiju, i to kroz nemake nasledne zeme tako da uopte Ugarsku ne dodiruju, u protivnom postupie se s ima kao protiv bunxija i potajnih agenata.10 Carica je taj predlog o izgonu potvrdila i opunomoeni nacionalni agent Orengi je odmah taj nalog o izgonu sve trojice dostavio kapetanu orbi lino u ruke u egovu stanu u Beu, u Kurfeldovu duanu. Meu zastupnicima stranih drava na bekom dvoru taj izgon ruskih oficira izazvao je najvee uee. Na tako otar i odluan korak nagnala je beku vladu i ta ienica to je jedan od te trojice, lajtnant Mirkovi, na zapovest majora orbe doputovao u Temivar i kod generala Engelshofena protestovao protiv hapea ruskog lajtnanta Riste Hrnia i jednog egovog kaplara, koji su uhapeni zbog vrbovaa. U isto vreme su vojne vlasti uhvatile i ruskog vahtmajstera Pavla Vujia im je preao Mori. Istragom se utvrdilo da su mu egovi pretpostaveni, major Peri i kapetan Tekelija, koji su se u to vreme bavili u Erdeu navodno radi kupovine erdeskih koa i hrtova turske pasmine za ruski carski dvor, dali dopust da poseti svoje roake u Banatu.11 Usled akcije tolikih emisara, emigracioni pokret u Pomoriju i Potisju neprestano je rastao. Pojedini vali poeli su ve i Srbe u Slavoniji da zapuskuju. Iz Oseka je mitropolit Nenadovi carici (7. juna 1752) pisao, kako je uo da i provizor u Dau
Arneth, o. c., IV, 270. DA, Vortrag B., 22. May 1752. 11 DA, Vortrag d. Frsten Lobkowitz, 6. Nov. 1752.
9 10
74
MITA KOSTI
Mihajlo Teofilovi hoe da moli paso za Rusiju, stoga on moli da mu se taj paso ne da, da drugi ne krenu za egovim primerom; egovo je miee da bi ve trebalo izdati carsku zapovest kako bi se ta seoba suzbila.12 Emigracionom propagandom meu Srbima u Ugarskoj upravao je iz ruskog poslanstava u Beu sekretar erev, vezu s im odravali su Srbi preko svetenika poslanstva Mihajla Vanija, koji je pre toga bio kaluer u Hodou, a sam poslanik grof Bestuev vodio je diplomatske transakcije, za drugi rad nije bio sposoban jer je ve bio star i boleiv, imao je 63 godine i toliko patio od podagre da se mesecima nije mogao micati iz sobe. Kao sprovodna stanica za iseenike sluila je ruska ekspozitura u Tokaju radi nabavaa tokajskog vina za ruski carski dvor, pod komandom ruskog pukovnika Srbina Vievskog. Zajednikim delovaem svih tih inilaca emigracioni pokret je toliko nabujao da se poetkom jula meu Srbima u Banatu digla itava pobuna, zahtevao se slobodan prolaz za Rusiju. Zlo je ve toliko napredovalo, da je komandant u Banatu general Engelshofen morao pozvati u pomo oblii puk kirasira (oklopnika) i poslati ga u distrikt gde je pobuna najvie maha uzela. Odmah je poslan zaseban kurir austrijskom poslaniku u Petrograd sa nalogom da od ruske vlade zatrai da se poslaniku Bestuevu u Beu i pukovniku Vievskom u Tokaju zabrani da ubudue ne primaju nijednog Srbina ili ove na seobu nagovaraju, a najmae da ih uzimaju u zatitu. Meutim, Bestuev je i kod ruske vlade svojim forsiraem emigracionog pitaa onemoguio svoj dai opstanak na bekom dvoru. im je uo za izgon spomenutih oficira i video odluku u kojoj se oni nazivaju bunxijama i tajnim agentima, poao je Mihailo Bestuev u ministarstvo da trai objaea. U odsustvu kancelara primio ga je vicekancelar grof Koloredo i dao mu prazan, rastegiv odgovor. Za zastupnika saveznike sile bio je to veliki udarac. Odmah je izvestio svoju vladu o tome, traei represalije. U Beu svi ve znaju za izgon ruskih oficira, pisao je u Pe12
MPA., 276 iz 1752.
75
trograd carici Jelisaveti, i svi se jako ude tako prezrivom postupku bekog dvora, znajui dobro da odbrana Austrije zavisi jedino od enog carskog velianstva. Kad su ovde pre 45 godina uhvaene pruske uhode, ni s ima se zbog straha od kraa Fridriha nije tako postupalo, nego su im dali mig da se uklone. Stoga predlae carici da ruska vlada trai da se digne naredba o neproputau ruskih oficira i da roaci srpskih iseenika u Rusiji budu otputeni. Bekom dvoru trebalo bi dati jako osetiti nezadovostvo . V. hladnim prijemom barona Pretlaka i drugim sredstvima, to su ovde svi toga miea ako se u toj stvari istupi ozbino, ovdai e dvor sve uiniti da eno velianstvo zadovoi, jer mu je savez s Rusijom neophodan. Inae bi alosno bilo da briga Petra Velikog za te narode ostane bez ploda ba u trenutku kad je mogue bilo da se udobno zberu plodovi. A i tvrdu barona Pretlaka kako se meni au sasvim drugi izvetaji trebalo bi pobiti, jer na mene je time navuena mra ovog dvora, to svi misle da srpsku stvar teram sam od sebe, a ne po ukazima.13 Na tu notu svoga starijeg brata, kancelar Bestuev je carici podneo jedan kompromisni izvetaj, kojim je hteo, ocrtavi meunarodni znaaj i vrednost rusko-austrijskog saveza po obe drave da deluje ublaujue. On dri da je smuta potekla iz nepojmivog nesporazuma, u reskriptima poslaniku Bestuevu nije data nikakva dozvola da trai doputee za vrbovae 5001000 udi, nego mu je prosto napisano da zatrai da ne ometaju Srbima prelaz u rusku slubu i seobu u Rusiju ako oni na to budu imali voe i slobode, tako ni u ekstraktu datom baronu Pretlaku nije nita vie bilo napisano. Beki dvor bio je duan da pokae kako je predstavka ruskog poslanika nesaglasna s izvetajem barona Pretlaka: jedan trai regrutovae 5001000 udi, a drugi pie samo o nesmetanom otpustu onih koji mogu imati vou i slobodu da se sele, od ega se vie ni ovde nije elelo. Inae je i emu nepojmivo, na osnovu
Solovev, o. s., 159. Navodi u celini i doslovno arhivska akta tako da egova Istorija Rusije ima za ovaj rad preteno znaaj zbirke dokumenata iz Ruskog dravnog arhiva.
13
76
MITA KOSTI
ega je Pretlak pisao svome dvoru da su u Petrogradu odluili da napuste srpsku stvar, jer mu o tome nije nita saopteno. Stvar je jo vie zamrsilo to su oficiri koji se nalaze u ruskoj slubi bez znaa ruske vlade podneli Mariji Tereziji molbu o otpustu iseenikih roaka u Rusiju; no jo bezrazlonije je drae grofa Ulfelda, daleko prilinije bilo bi da je objavio, na prijateski nain, ruskom poslaniku da je prisustvo ruskih oficira u Beu neprijatno i po nekim obzirima trpeti se ne moe. Jasno je da je Ulfeld u taj sluaj uvukao svoje ogoree i pristrasnost u nerasudnom estinom dao povoda drugima da od malog prave veliko. No za takve malenkosti oba dvora, prirodno u savezu spojena, privoditi u zategnute odnose, delo je udi ako ne zlih a ono slepih. Van spora je da beki dvor treba vie savez Rusije i da je ta korist po ega delom dokazana, no isto tako vaa znati da je i za Rusiju savez s Austrijom neophodan: pruski kra nita vie ne eli nego razdeee tih dvorova, francuska rovarea i spletke u Carigradu imale bi tada vie uspeha, saski dvor bi ve davno koraao po taktu pruskog doboa, kad ga ne bi slono oba dvora pomagala, pomorske drave ne bi se oduprle francuskoj gordosti kad se ne bi tvrdo uzdale u savez oba dvora, vedska ne bi tako mirno sedela a jo mae tako prezrivo odbacivala obnovu saveza s pruskim kraem, kako se to pokazalo na tadaem dravnom saboru.14 Ovaj izvetaj carici je zapeatio sudbu ruskog poslanika u Beu grofa Mihajla Bestueva, bilo je jasno da on na tom poloaju vie ne moe ostati. S cariinim odobreem premestio je dravni kancelar svoga starijeg brata za poslanika u Drezden a odande svoga prijatea, tamoeg ruskog poslanika barona (kasnije grofa) Karla Kajzerlinga postavio je na egovo mesto u Beu, gde je ovaj 7. jula bio primen od carice Marije Terezije u audijenciju i predao joj akreditive.15 Grof Mihajlo Bestuev bio je nezadovoan i svojim premetaem i naslednikom. Poznajui naela carice Jelisavete, da se na sva vanija mesta u dravi postavaju domai udi Rusi,
14 15
Solovev, ibid., 161. Bant-Kamensky, o. s., , 72.
77
protestovao je Petrogradu to je Kajzerling bio Kurlananin i ranije poski podanik a egov sekretar Bitner pruski podanik, no sve to nije pomoglo. I u Drezdenu jo je Bestuev bodio brigu o seobi Srba u Rusiju. Svom prijateu a politikom protivniku ruskog kancelara, grofu Voroncovu, pisao je odande privatno: da bi alosno bilo kad bi se s ruske strane sada propustilo da se dobije toga hrabrog i naroito jednovernog (srpskog) naroda. Kajzerling mu se ini le, tono rekli Francuzi lenfant gat i on se, kae, boji da ga u srpskoj stvari ne prevare, jer je beki dvor u tom pitau jako zainteresovan.16
16
Solovev, ibid., 161.
78
MITA KOSTI
79
AKCIJA ULFELDOVE VLADE ZA SUZBIJAE EMIGRACIONOG POKRETA
(Emigraciono pitae u ministarskoj konferenciji posle premetaja grofa Bestueva. Plan o brzom reeu. Promemorija ruskoj vladi o preduzetim merama za suzbijae emigracionog pokreta. Kazneni patent (Pnal-Patent) protiv iseenikih agenata u Temivarskom Banatu. Preki sud i smrtna kazna. Ruski emisari u Sremu. Zahtev Austrije da se ruski oficiri iz drave opozovu. Pomirbena akcija novog ruskog poslanika Kajzerlinga. Memorijal beke vlade o enu drau i emigracionom pitau. Molba Srba iz Jegre da se sele u Tursku. Utisak u Beu. Mere beke vlade. Strah od ruske intervencije) Beka vlada je premetaj grofa Bestueva shvatila kao krupan politiki uspeh pa je, mislei da su u Petrogradu odluili ne meati se vie u emigraciono pitae Srba, pregla da taj uspeh iskoristi: emigracioni pokret energinim merama brzo da ugui i pomueni savezniki odnos s Rusijom opet uvrsti. Stoga je naroitu pau obratila novom ruskom poslaniku Kajzerlingu, koji je takoe poslan u Be da popravi diplomatske odnose, koji su usled otre intervencije preaeg ruskog poslanika Bestueva postali zategnuti. Radi toga je ministarska konferencija po smienom dvostrukom planu odluila da se izda otar Kazneni patent protiv vrbovaa domaih podanika za seobu u strane drave i da se u jednoj noti ruskoj vladi obrazloi neophodna potreba svih do tada poduzetih sigurnosnih mera za
80
MITA KOSTI
suzbijae emigracionog pokreta, a naroito se opravda izgon obojice orbe i Mirkovia. U tu svrhu je baron Pretlak u Petrogradu predao (15. jula 1752) Kolegiji inostranih dela jednu promemoriju u kojoj se navodi da su ti ruski oficiri izgnani iz drave s razloga to su po Junoj Ugarskoj poeli sami i preko svojih emisara svet na seobu da nagovaraju bez ikakvih obzira na objaveni edikt od 23. oktobra prethodne godine,* koji je ruskom dvoru 8. februara (28. januara) 1752. u prepisu dostaven, odmah zatim predali su molbu za pasoe za oko 70 porodica koje su oni vrbovali. Beki dvor je dobio pouzdanih vesti da je jo i drugih oficira iz Kijeva u Ugarsku i Slavoniju poslato da tamo narod na seobu bune, u tome im mnogo pomae ruski poslanik Vievski u Tokaju, koji pod vidom transporta vina za dvor ae mnoge esarske podanike u Rusiju da se nikad odande ne vrate. Mnogo narod buni i hodoki kaluer u slubi ruskog poslanstva Mihajlo Vani, svojim zlim savetima je svet toliko zaveo bio na pobunu i seobu da je general Engelshofen morao pokret pomou vojske da utia. No kad je i posle toga poslanik Bestuev posredovao za pasoe, onda je tek zasebnim kurirom Pretlaku nareeno da kod ruske vlade zatrai da se Bestuevu i Vievskom zabrani da se vie ne meaju u srpske stvari, Srbe na seobu ne nagovaraju i ne uzimaju ih u zatitu, a Mihajlo Vani da se preda mitropolitu u Karlovcima na suee. Za pojaae svega toga spomie ta nota na kraju da je nedavno ba uhvaen na delu Horvatov oficir Rista Hrni kako vrbuje za seobu u Rusiju.1 Ta nota je na ruskog kancelara uinila rav utisak i dala povoda kasnijem sukobu.
* Tim ediktom se radi umirea Srba i spreavaa ruskih intervencija opravdava ukidae krajina, garantuju razvojaenim graniarima privilegije i odreuju otre kazne za bunxije. (MPA, 167 iz 1751). Ceo edikt u latinskom originalu i srpskom prevodu tampao: Nikoli, I., Voyvodstvo Serba austriski /u Veni, 1849/ 41. Samo latinski tekst ima Niko-Pavlovi, Srbi u Ugarskoj, Novi Sad, 1882. 141. Kratak izvod: Schwicker, o. s., 132) 1 Promemoria Baron Pretlacks, Petersburg, 15. (4) Juli 1752. (DA, Vortrge).
81
Meutim, Hrni je uhapen i protiv ega istraga nastavena. Rista Hrni predstava tipian primer tajnog ruskog iseenikog agenta, kakvih je general Horvat iz Nove Srbije esto slao u monarhiju radi vrbovaa novih doseenika. Navodno je iz Rusije doao da kao udovac odvede svoju decu tamo ali je u Temivaru uhvaen zbog sume da buni narod na seobu. Ispostavilo se da je s jednim kaplarem tajno u Banat doao, iao po Pomoriju ovamoonamo, tavie i u Temivar preobuen u uniformu domaeg graniarskog oficira dolazio da vrbuje, gde je uhvaen na delu, kako je ba dva husara za seobu pridobio. Kod ega je naeno pismo sekundmajora Petra Marjanovia iz Kijeva od 4. februara 1752. na egova brata lajtnanta Pavla Marjanovia u Temivar u kome ga zove k sebi u Rusiju. Vidi brate, sad je vreme, pie mu. Ne daj se upropastiti, nego doi. Za ovu godinu nam je carica seno i zob dala i na nau molbu nam opet u gotovu 6000 r. za porcije doznaila, pri tom i svima dala kue podii kakvih naa nacija nikad nije imala i toliko asti uivala.2 Poto ruska vlada na ovu notu nije jo odgovorila, u Beu su drali da je zaista srpsku stvar napustila, pa su pregli da emigracioni pokret nasilno i brzo ugue. U tu svrhu izdala je carska vlada vrlo otar Kazneni patent protiv onih koji domae podanike vrbuju u stranu vojnu ili civilnu slubu i bune ih da se sele u strane zeme. Da zametne pravu svrhu tog patenta pred Rusijom, objavila ga je najpre 19. juna 1752. u Pragu toboe zbog suzbijaa pruskih emisara meu domaim protestantima. Malo posle objaven je taj Kazneni patent (Pnal-Patent)3 21. jula i u Temivarskom Banatu. Iako je oito imao otricu protiv Rusije, ova se u emu iz pojmivih razloga nigde ne pomie. Da bi se jo vie pred Rusijom otklonila egova uzrona veza sa posledim otrim istupom protiv ruskih emisara, u poetku se spomie da je vrbovae domaih podanika u strano podanstvo ve bilo zabraeno 95. artiklom austrijskog sudbenog postupka, zatim naredbom od 28. januara 1738. i patentom od 23. januara 1743.
DA, Noten vom Hofkriegsrat, 17461754. Jedan nemaki tampani primerak toga patenta (12 str. fol., 17 ) nalazi se u MPA, 308 iz 1752.
2 3
82
MITA KOSTI
Oni koji budu uhvaeni da vrbuju c. kr. podanike u strane vojne ili civilne slube ili ih nagovaraju na selidbu u drugu dravu, imaju se uhapsiti i c. kr. zemaskom sudu u Temivar predati; isto tako i ihovi jataci i drugi pomagai kao i rtve. Za to uspenije hvatae tih iseenikih agenata i bunxija (Werber, Emissarii oder Aufwickler) kao i ihovih jataka i pomagaa odreene su za ono vreme visoke nagrade.4 Imena dojavivaa dre vlasti na zahtev u tajnosti. Krivcima sudi preki sud u roku od tri dana po ihovu hapeu. Ako im se krivica pomou dva zakleta svedoka dokae, imaju se osuditi na smrt, i to radi stvaraa to vee odvratnosti, na veala. U sumivim sluajevima dozvoena je i tortura. Paragraf 15. istie, iako se zabrana odnosi na sve narode u monarhiji, Srbima i Vlasima je naroito zabraeno da primaju ratnu ili civilnu slubu stranih sila, ili takvu da trae ili se iz drave sele. Da se onemogue dotadai tetni dolasci ruskih iseenika natrag i tajni odlazak za Rusiju bez pasoa sprei, paragraf 16. je odreivao da se svakom onom ko se bez carske dozvole iseli, ima ceo imetak zapleniti i oni se svih drugih prava nasledstva u ovoj dravi liiti. Ako se ma kad u dravu vrate, sudie im se po ovom patentu. Taj strogi patent je pootrio nadzor dravnih vlasti. Oseki komandant je preko generala temivarskog Engelshofena javio u Be kako se u tim krajevima nalazi neki sumiv ruski kapetan Stevan Petrovi, navodno na proputovau za Crnu Goru, kamo ide da sprovede jedan transport Crnogoraca za Rusiju. Naroito mu se sumiv ini kapetanov sluga, koji ide u zelenoj livreji sa zlatnim epoletama a ima jo i jedno sivo odelo s plavo postavenom felbom.5 U isto vreme javio je u Be i slavonski general Gajzrug da u
Po paragrafu 4. isplaivale su Kameralna i Provincijalna blagajna u Temivaru dojavivaima za svakog iseenikog agenta posle utvrene krivice 150 for., ako sam agent ima novca 200 f. kao nagradu. Za egove jatake i pomagae 30 odnosno 60 f., a za prijavu svakog iseenika 18 odnosno 24 f. 5 DA, Conferenz-Protocolle der Hof- u, Staatskanzlei; Up. Solovev, HH, 234.
4
83
okolini Zemuna bivi pukovnik potike milicije Jovan evi vrbuje za Rusiju. Da se tome uini kraj, baron Pretlak je u ime svoje vlade notom od 26. (15. jula) zatraio da se ruski oficira iz monarhije otprave natrag, poto stalno bune svet i vrbuju. Ujedno se alio i na premetenog poslanika Bestueva, to je svoga domaeg svetenika Mihajla Vanija pre odlaska u Drezden otpravio u Rusiju, a nije ga predao mitropolitu Nenadoviu, mada mu je ovaj svojevremeno umesto ega drugog svetenika nudio. Samo iz obzira prema carici Jelisaveti kae nisu Vanija silom u dravi zadrali.6 Meutim, novi ruski poslanik Kajzerling je javio u svom prvom izvetaju u Petrograd, da je poeo umereno delovati, uvajui se da ne narui savez izmeu oba dvora, jer umerenost, po egovu mieu, vodi boem uspehu. Austrijski kancelar grof Ulfeld mu je na egove predstavke odgovorio prijateski i objasnio da se meu Srbima razvilo krivo miee da su oni narod slobodan (liberae migrationis) i da mogu ii kuda hoe, zbog toga se kod ih i javila neposlunost prema carskim naredbama, i zlo je toliko naraslo da su radi egova suzbijaa bili prisieni da upotrebe prisilna sredstva, no sada su uhapeni oficiri puteni na slobodu i dozvoeno im je da se po svrenim poslovima vrate u Rusiju.7 Tako se postupalo s udima koji su ve bili u ruskoj slubi, no Kajzerling je u istoj noti iskao instrukciju kako da postupi s onima koji su ponovo molili da budu primeni u rusku slubu bez znaa i dozvole austrijskih vlasti. Otvoreno nije smeo da predloi carici i kancelaru Bestuevu da odustanu od srpskog emigracionog pitaa, ali uvijeno prejudicira ihovoj odluci na ovaj nain: Ja znam, kae, da je za dopunu ruskih pukova potrebno udi i da je pre regrutovae bilo dozvoeno zbog prijatestva izmeu oba dvora, no sada se zbog gubitka udi u posledem ratu ovdai dvor vie svega stara da umnoi stanovnitvo i uredi
6
DA, Relationen aus Russland. Promemoria B. Pretlacks, 26. (15. juli Solovev, o. s., 164.
1752).
7
84
MITA KOSTI
finansije i po tom mu ne pada lako da otputa svoje podanike a osobito u veem broju.8 U Beu su odmah osetili razliku u drau novog ruskog poslanika u emigracionom pitau i trudili se da ga to sigurnije zadobiju, te su i protiv utvrenog ceremonijala izali rado u susret egovoj ei da pri zajednikom primau diplomatskog kora u dvoru on bude ispred svih poslanika u zasebnoj audijenciji primen.9 No pored svega toga su se u vladinim krugovima vrlo nelagodno oseali jer ruska vlada na izgon ruskih oficira iz monarhije i na objavu Kaznenog patenta nije jo nita odgovorila, a oekivali su enu otru reakciju. Stoga je ministarska konferencija 11. avgusta 1752. predala grofu Kajzerlingu, u nameri da ega i ruski dvor uveri o svom ispravnom drau u pitau seobe Srba u Rusiju, od Bartentajna izraenu opirnu promemoriju (30 str. fol.), u kojoj je pregledno ali vie u optim potezima iznela itavu istoriju te seobe od odlaska Horvata u Rusiju do egova dolaska za poslanika. Kao zaetnici seobe predstavaju se tu Horvat i hodoki kaluer Vani, koji su za to grofa Bestueva zadobili. Zanimivo je zvanino obrazloee beke vlade zato je Horvatovu seobu dozvolila. Carica bi svakako bila u pravu, kae se tu, ne samo da Horvatu uskrati traeni prelaz u rusku slubu nego da protiv ega zbog toga i postupi kao to bi se to u svim drugim dravama radilo. Ne moe se tvrditi, a da se ovek ne ogrei o odredbe prirodnog i meunarodnog prava i da ne izloi vladarski autoritet vrlo tetnim primerom najveoj opasnosti, da jednom podaniku do voe stoji da vernost i poslunost svojoj vladarici otkae i druge zavede da to ine. Horvat je meutim i jedno i drugo uradio. Jedino iz obzira prema ruskoj carici, tj. da ne izgleda da se ovde zahtev jednog podanika da u enu slubu stupi ravo tumai, Marija Terezija se nala pobuenom da kako emu tako i drugima traeni dopust d. No sa enom milou uinili su veliku
8 9
Ibid., 165. Wolf A., Aus dem Hofleben Maria Theresias (Wien, 1858), 60.
85
zloupotrebu. Umesto da su se dobijenim pasoima samo u priloenom spisku navedena lica posluila, proireni su ti pasoi na pratu od nekoliko stotina, gotovo hiadu lica. Bi li se tako ta u kojoj drugoj dravi dozvolilo, neka sam grof Kajzerling prosudi! Pa ipak je Marija Terezija iz spomenutog obzira i u nadi da e se tim zlo zavriti i to bez zapreke dozvolila. Ali ta tolerancija je uinila te ude tako drskim da su se usudili jo vie da trae. Novo ureee Granice sigurno bi smetaem graniara u Temivarskom Banatu* u miru prolo da nije Horvat poslao tri svoja oficira, kojima je bilo poznato visoko potovae koje ruska carica ovde uiva, stoga su oni mislili da e im pod ruskom zatitom biti dozvoeno u ovoj zemi da ine sve to hoe. Meu tako brojnim narodom kao to je srpski, mora biti i nezadovonika, ali kako da bude u dravi unutraeg mira i reda ako e nekim stranim poslanicima i oficirima kao i ruskom pukovniku u Tokaju biti dozvoeno da to nezadovostvo podravaju, podbadaju ga i nezadovonike u drugu stranu dravu vuku. To najboe dokazuje sluaj ova tri srpska oficira u ruskoj slubi (obojice orbe i lajtnanta Mirkovia), koji su ne samo sami molbe za emigraciju mnogih podneli nego i drsko zahtevali da im se pod ruskom zatitom dozvoli vrae po dravi. Tako su oni stvorili u narodu veliku zabunu: nezadovoan ili rav inovnik, neposluan sin, svaki potieni koji nee da se pokorava viim zapovestima ili svaki vii koji svoje potiene suvie tlai, svi su ti mislili da e se od ravih posledica svoga delo* Ona 3652 graniara (2200 porodica) iz Morike i Potiske krajine, to su pri plebiscitu u novembru 1750. glasali protiv ukidaa krajina, napustili su oko Duhova 1751. svoje domove i spustili se u Banat oko Kikinde i Paneva, odakle se veina sa Horvatom odselila u Rusiju. Radi suzbijaa toga nezadovonikog pokreta, osnovan je 28. juna 1751. od etrnaest aneva ukinutih Morike i Potiske krajine: Kr. potiki krunski distrikt, sa opirnom privilegijom i zasebnim magistratom u Starom Beeju, koji je sudio u civilnim i kaznenopravnim parnicama i vodio politiko-administrativnu i ekonomsku upravu nad celim distriktom. (Cela privilegija u latinskom originalu: MPA, 91 iz 1751; u slavenskom prevodu Serbska pela, 1837, 107).
86
MITA KOSTI
vaa izvui prostom izjavom, da e poi u Rusiju. Za to se mogu mnogi primeri navesti. Da se te fatalne posledice izbegnu, morale su se sve poznate odbrambene mere preduzeti: Horvatovi oficiri iz drave izgnati i Kazneni patent izdati. Zabrana seobe nikako ne znai da Srbe ovde smatraju kao robove, nego kao podanike koji su duni da se svojoj vladarici odazivaju podanikom vernou i slubom, to i ihove privilegije izrino navode. Neki Srbi se osim toga tue zbog progonstva svoje vere. Istina je, dodue, da kod nekih Maara prema Srbima u tom pogledu postoji velika mra, ali se od strane vlade strogo pazi da se Srbima u smislu ihovih privilegija ouva sloboda veroispovesti.10 Po prethodnom sporazumu s grofom Kajzerlingom a po odobreu same carice, beka mu je vlada tu notu, u nameri da ga to sigurnije zadobije, najpre kao koncept dostavila da je pregleda i sva ona mesta ispravi koja bi se eventualno u Petrogradu mogla ravo tumaiti; toliko je ve ovaj ruski poslanik plivao u austrijskim vodama. Pored nekih sitnica preporuio je on u noti od 11. novembra da se izmeni ono mesto gde se govori o velikom neznau srpskog naroda, da se ne bi carica Jelisaveta nala time pobuena da poae ruske svetenike. Na sednici ministarske konferencije 20. avgusta ta je nota s tom ispravkom nanovo redigovana i Kajzerlingu zvanino predana,11 a ovaj ju je poslao svojoj vladi u Petrograd, pohvalivi drae bekog dvora u emigracionom pitau Srba. Sama Marija Terezija mu je, kae, izrazila eu za venim odraem saveza s tako iskrenim i prirodnim izrazima, da jedva moe biti kakve sume u neslagae enih rei i oseaja. Kad se u srpskoj stvari sravne albe Srba oficira s odgovorima beke vlade pisao je on svome efu kancelaru Bestuevu izlazi, s jedne strane, da bi austrijska vlada mogla postupati blae, s druge strane da i sami oficiri daju povoda takvom postupau s ima,
10 11
DA, Nota Bartensteins, 11. Aug. 1752. Ibid., Vortrag Bartensteins, 20. Aug. 1752.
87
to bi se pri veoj pai moglo izbei, pri tom su i ihovi navodi netani.12 Dok je ministarska konferencija u Beu bila zauzeta sastavaem i odaiaem te promemorije od 11. novembra koja je trebalo rusku vladu konano da odvrati od daeg meaa u srpsko emigraciono pitae, desio se jedan nezgodan sluaj po u, koji je lako mogao celu tu akciju pokvariti. anadski podupan je 2. avgusta poslao originalno pismo Srba u Jegri u kome ovi mole da se zbog verskog goea jegarskog biskupa mogu seliti u Tursku. U kabinetu dravnog kancelara Ulfelda su se radi toga dogaaja odmah (18. avgusta) sastali lanovi ministarske konferencije i sloili se u tome da je taj zahtev Srba vrlo opasan sada, kada ba Rusija izmeu ostalog i verska progonstva Srba navodi kao razlog da se dozvoli seoba u Rusiju. Konferencija ja zakuila da se ta seoba mora svakako osujetiti,13 to je energinim merama zaista i uieno. Ugarski biskup je pozvan na odgovornost a pravoslavni svetenik u Jegri Vitkovi uhapen, no posle kratkog vremena opet puten.14 Dok je Kolegija inostranih dela u Petrogradu veala o svim tim postupcima beke vlade u poslede vreme, koji su dostojanstvo Rusije vreali, odigrali su se u monarhiji dogaaji iz kojih se videlo da Austrija nije smela protiv ruskih emisara upotrebiti u Kaznenom patentu objavena prisilna sredstva za suzbijae emigracionog pokreta meu Srbima. Na osnovu tog patenta uhapsio je, na primer, komandant u Slavoniji, general Gajzrug ruskog kapetana Stepana Petrovia, o ijem sumivom baveu u Slavoniji su jo u junu vojne vlasti izvestile vladu. No Petrovi je nekako izvestio svoju vladu i na zapovest ruskog dvora je Kajzerling traio egovo oslobaae. Odmah (30. avgusta) mu je odgovoreno da je Petrovi samo bio konfiniran u Oseku to se po svom dolasku nije nikom prijavio, ali je po zapovesti iz Bea odmah puten i otiao je preko Trsta u Crnu Goru.15
12 13
Solovev, o. s., 161. DA, Illyr.-serb. 14 Biografija J. Vitkovia: Letopis Matice srpske, k. 3, 16. 15 DA, Promemoria fr Grafen Kayzerling, Wien den 30. Aug. 1752.
88
MITA KOSTI
89
RAZVOJ I UNUTRAI IVOT NOVE SRBIJE
(Privlanost novog nasea. Prelaz pravoslavnih emigranata iz Poske u Novu Srbiju. Rezervisae zeme za udovice, siroad palih i sesije. Migracije Rumuna, Bugara i Grka iz turskih oblasti. Drae Porte prema emigrantima. Etnografski sastav naseenog zemita pre dolaska Horvatova. Izgon ranijih doseenika iz Nove Srbije. Horvatova politika naseavaa. Prelaz ranijih doseenika iz ruskih husarskih pukova u Novu Srbiju. Ponuda crnogorskog vladike Vasilija Petrovia o naseavau Crnogoraca. Denuncirae mitropolita Nenadovia ruskoj vladi da ometa seobu. Crnogorska komisija za prihvat i sprovod Crnogoraca kroz Austrougarsku, na delu. Misija majora Petrovia i uloga pustolova Jezdimirovia. Vrbovae iseenika u Srem. Karlovcima. Uloga sindikusa Balevia u tome. Prvi transport u Rusiju. Akcija S. Pievia meu Srbima u Mavi i bosanskoj Posavini. Prva i druga emigracija Srba iz turskih oblasti. Migracija Crnogoraca. Pretenciozni zahtev ihovih prvaka u Rusiji. Formirae novih pukova u Novoj Srbiji. Jedna oaza Albanaca do Nove Srbije. Dolazak selidbenih izviaa iz turskih i mletakih oblasti. Znatniji pojedinaki doseenici. Vojna i crkvena organizacija Nove Srbije. Topografska nomenklatura nasea. Socijalno i etniko prilagoavae doseenika. Unutrai ivot i proces asimilacije u Novoj Srbiji, na osnovu doseenikih pisama roacima u Ugarskoj. Navirae Malorusa: opasnost po dai opstanak srpskog nasea)
90
MITA KOSTI
Nova Srbija poela je odmah da se naglo razvija. Propaganda Horvatovih emisara imala je meu Srbima i drugim Slovenima Ugarske laka uspeha. Dobar prijem srpskih doseenika u Rusiji delovao je privlano i na Srbe van granica Austrougarske monarhije kao i na druge pravoslavne narode u turskim oblastima: Rumune, Bugare, Grke, na Crnogorce pa i na Albance. U tom etnikom arenilu se usled stalnog priliva okolnih Malorusa izrodio nagli asimilacioni proces, u kome su na jakoj podlozi zajednike vere socijalno i etniko prilagoavae i pretapae naroito brzo napredovali. U razvojnom redu ienica izneemo ovde kratak istorijskoetnografski pregled svih daih migracija Srba i drugih raznih naroda u Novu Srbiju za vreme ena celog trajaa 17511764, zatim organizaciju i unutrai drutveni ivot samoga nasea sa asimilacionim procesima meu doseenim stanovnitvom. Horvatovim pozivom na seobu koristili su se prvo vlaki i bugarski emigranti u Poskoj, koji su pred turskim zulumima iz turskih oblasti nedavno tamo izbegli. im su uli za osnivae vojnikog nasea u junoj Rusiji, poslali su generalu Horvatu izaslanstvo i zamolili ga, bi li i oni mogli biti primeni u nasee i razdeeni u Husarski i Pandurski puk, ima ih oko 1000 i vie porodica. Kad je Horvat poslao svoje oficire meu ih i video da oni ozbino na seobu misle, javio je, zajedno s generalom Gebovim, o ihovu zahtevu Senatu i zamolio za obavest ta da radi, jer u invitatornom patentu spomie se samo Austrougarska, a ne Poska. Senat je na osnovu izvetaja Kolegije inostranih dela (od 20. aprila) da Poska, s obzirom na ugovor s Rusijom ne moe spreiti izlaz tih udi, Horvatu dozvolio da se prime udi tih nacija, samo ne Poaci, i izdao mu o tome ukaz 24. aprila 1752.1 Privlanost novog nasea, u kome zbog uestalih upada Tatara i zaporokih kozaka ivot nije bio ba siguran, povealo je brzo i povono reee penzionog pitaa za udovice i siroad poginulih. U tu svrhu je na predlog Horvata i Gebova odreeno ukazom od 2. jula da se pri svakoj roti ostavi zaline zeme, i to
1
Polnoe sobranie zakonov ros. imperi, T. H, br. 9976.
91
za udovice palih i za svetenike je odreeno kao i za vahtmajstere po 30 a za crkvenosluitee kao za vojnike po 25 etvrti.2 Seoba Srba i drugih pravoslavnih naroda iz Ugarske u Rusiju nije mogla ostati bez uticaja i na ihove saplemenike u susednim turskim oblastima, te su i oni poeli slati izviae u Novu Srbiju. U Carigradu je tada (od jula 1751) bio ruski poslanik sekundmajor Aleksej Obreskov. Oktobra 1752. dobio je on iz Petrograda reskript, u kome mu se java da su se toga leta iz Moldave i pograninih mesta neki Vlasi, Bugari i Grci javili Horvatu radi prijema u nasee i cariine dozvole za to. Neki od ih su ostali, a drugi su razgledavi sve, vratili se da izveste svoje saplemenike. Meu ostalima, doao je iz Moldavije ahti Zamfiranovi s obeaem da e skoro preseliti u Rusiju od pravoslavnih naroda Vlaha, Bugara i Grka do 1000 porodica. Toj seobi mogao bi smetati otpor gospodara Vlake ako bi se on zbog ihova svojevona odlaska Porti alio i ona ih bude kao begunce, na osnovu paragrafa 8. ugovora o miru 1739. natrag traila, jer tamo izrino stoji da se obostrane izbeglice vraaju. Stoga je Kolegija inostranih dela od Obrekova traila da se raspita kako bi se za ih mogla dobiti iseenika dozvola ili imaju li oni moda kakve povlastice po kojima bi mogli stupiti u stranu slubu, odnosno izai iz otaxbine, jer do tada im je prelaz u Rusiju bio zabraen. Na to je Obreskov 1. decembra 1752. odgovorio da u Turskoj nema zabrane za iseavae i Porta ne bi, osobito ako bi se oni dae od granice naselili, traila ihovo vraae. No najboe bi bilo da se neprimetno u maem broju sele. Moldavski knez, java on u Petrograd, im je uo za taj selidbeni pokret, postavio je na Destru strae.3 Horvatu je mnogo smetalo to je na teritoriji Nove Srbije zatekao preko 4000 ve ranije doseenih domova, i to iz maloruskih i slobodskih pukova i Zaporoja 3170 domova, Malorusa koji su doli iz Poske i Moldave 195 domova, dok su 643 doma izjavila da tu od starina ive. Na ih se dakako nisu mogle odnositi povlastice Horvatovih doseenika. Povodom Horvatove albe
2 3
Ibid., br. 10.005. Solovev, HH, 188.
92
MITA KOSTI
potpisala je carica Jelisaveta 20. novembra 1752. ukaz, da se svi ti doseenici, osim starosedelaca, moraju u roku od pola godine na svoja stara mesta u Malorusiju iseliti jer nisu imali dozvolu za naseavae. U istom se ukazu preporuuje da se Srbi ne naseavaju na jednom mestu, nego da se meaju meu starosedeoce Ruse.4 Na taj je nain Horvat raiavao u poetku svoje nasee od stranih elemenata zbog toga to je mislio da e ga moi naseliti Srbima. On se sigurno nadao da e mu zapoeta diplomatska intervencija ruske vlade u Beu izraditi dozvolu da sme u monarhiji navrbovati novih 5001000 udi za seobu u Rusiju, a verovao je i u uspeh svojih emisara. Meutim, Horvatove se nade nisu ispunile. Beka vlada je sa davaem dozvole neprestano oklevala, egove glavne emisare su iz monarhije izgnali i u julu te godine protiv vrbovaa i seea svojih podanika u strane drave izdali strog Kazneni patent. Osim toga, opstanku Horvatovih nasea zapretila je jo jedna opasnost. U Kijev je ba tada stigao, s jednom novom, poveom emigracijom Srba iz June Ugarske, pukovnik Jovan evi i posle duge borbe pred Senatom i Vojnom kolegijom sa generalom Horvatom, koji je hteo da ga podloi sebi i egove ude naseli u Novoj Srbiji, osnovao je evi novo srpsko nasee u Rusiji Slavenosrbiju.5 Jednom intrigom, koju emo na drugom mestu opisati, Horvat je pokuao da primami evieve ude u Novu Srbiju, ali mu je to samo kod malog broja evievih doseenika uspelo, koji su se iz Kijeva niz Depar na amcima u Novu Srbiju spustili. Nema sume da su energine mere beke vlade 1753. godine emigracioni pokret meu Srbima ve bile zadrale, ruski emisari su i dae pod raznim izlikama u monarhiju dolazili radi vrbovaa, ali bez veeg uspeha. Zato je Horvat poeo da prima i vrbuje za Novu Srbiju i druge doseenike. Na egov predlog 29. maja 1753. izdat je senatski Ukaz da u Novu Srbiju mogu biti s porodicama primeni i u tamoe pukove udeeni i oni inostrani doseenici pravoslavne vere koji su se ranije doselili i u husarskim pukovima sluili. Svakom
4 5
PSZ., br. 10.049. V. poglave Slavenosrbija.
93
takvom doseeniku dae se kao i drugima: 10 r. u novcu, jedna etvrt (25 kg) rai i dve etvrti zobi za seme da ne mora vratiti iz odreene svote za preseavae.6 Ukazom od 8. februara 1754.7 poelo se po organizacionom projektu, pod nadzorom generala Gebova da gradi od zeme i tvrava Sv. Jelisavete. Gebov je za to izabrao strateki vrlo zgodno mesto na gorem toku reke Ingula, na uu reice Tura u ega, koje je, kao to se na priloenim kartama vidi, lealo na sredini june granice Nove Srbije izmeu husarskog i pandurskog puka i branilo tako nasee od tatarskih upada. Francuski poslanik u Carigradu je upozorio na opasnost koja Porti preti od srpskog naseavae i nove tvrave na enog granici8 i ova je kod ruskog poslanika u Carigradu Obreskova protestovala, tvrdei da se podizae tvrave protivi mirovnom ugovoru i da ta tvrava ima onoliku vanost za Turke kao Beograd kad je bio u austrijskim rukama.9 Taj sukob zbog srpskog nasea naroito je nezgodan bio za Austriju, jer su se u Beu najvie bojali novog rusko-turskog rata, koji bi Prusija i Francuska protiv Austrije sigurno iskoristile.10 No Obreskov je sa samim sultanom Mehmedom taj spor na lep nain izgladio. U to vreme bavio se u Rusiji i crnogorski mitropolit Vasilije Petrovi radi kupea milostie.11 Kad je ovaj lukavi i sebian ovek video kako su doseeni Srbi iz Ugarske lepo primeni i nagraeni, podneo je i on Senatu ponudu da moe nekoliko hiada Crnogoraca dovesti, predstavajui sebe kao samovlasnog gospodara Crne Gore, koga e svi tamo posluati im ih na seobu pozove, samo mu treba putna troka za emigrante i oficira koji bi ih na austrijskoj granici primili i u Rusiju odveli. Ovaj projekat je primen u Senatu i od carice odobren. Grofu Kajzerlingu u Beu je zapoveeno da za crnogorsku emigraciju izradi sloboPolnoe sobr. zak., br. 9993. Skalkovsky, Hronol. obozrnie novoros. kra (Odessa, 1836), 53. 8 Solovev, HH, 242. 9 Ibid., 287. 10 Beer, A., Aufzeichnungen des Gf. W. Bentinck ber Maria Theresia (Wien, 1871), CLV. 11 Od 12. avgusta 1752. do 18. maja 1754; vidi Spomenik, HHH, 32.
7 6
94
MITA KOSTI
dan prolaz kroz monarhiju. Austrijskoj vladi je taj zahtev Rusije, koji bi s Turskom mogao izazvati kakav zaplet, bio vrlo neugodan jer novi dravni kancelar gorf Kaunic je, smatrajui Fridriha kao glavnog neprijatea monarhije, teio da s Turcima odrava dobre odnose a ovamo se bojao da se egovim odbijaem ne bi Rusiji zamerio. Stoga je Kaunic prvo pokuao da ga na lep nain odbije odgovarajui Kajzerlingu da Crnogorci mogu prei preko austrijskog zemita u Rusiju, ali postoji suma da li su oni slobodni. Po verovatnim vestima, plaaju oni neki danak Turcima, stoga bi prolaz Crnogoraca mogao dovesti do zapleta s Turskom, to bi neprijatei obe savezne drave odmah iskoristili. Kajzerling je na to, po nalogu iz Petrograda, javio bekoj vladi, da su Crnogorci slobodni udi, koji ne samo to ne priznaju vrhovnu vlast Porte i ne plaaju joj danak nego s Turcima stalno ratuju. Dogovorom izmeu Porte i Mletaka su dodue Crnogorci ustupeni Porti, ali se slobodan narod ne moe ustupiti bez egova saglasja. Osim toga je Kajzerlingu zapoveeno da stvar s bekom vladom konano udesi poto se dogovori s mitropolitom crnogorskim, koji se ba vraa iz Rusije u Crnu Goru.12 Svrativi u Be, pokuao je mitropolit Vasilije Petrovi da se osveti karlovakom mitropolitu Nenadoviu, to ga je pre tri godine drao tri meseca u Kruedolu zatvorena pa ga je lino optuio Mariji Tereziji13 a 5. avgusta 1754. je poslao Kolegiji inostranih dela tubu protiv Nenadovia zbog egova protivruskog draa. Tu ga optuuje da na sve one koji su se u Rusiji iselili ili to nameravaju, baca javno u crkvi prokletstvo, zatim da o Rusiji namerno iri lane vesti, da podstie svoje verne da izdaju ruske emisare, da zabrauje da se po crkvama mole za cara Petra i caricu Jelisavetu, da se stara da se svaka veza Srba sa Rusima prekine i zabrani ulaz trgovcima s kigama i ikonama u monarhiju, da zavodi bez svake nude tampariju, u kojoj e se sumive kige tampati i da se ne odupire uniji, tako da se proneo glas da je uniju ve tajno primio.14
Solovev, 265. Spomenik, HHH, 31. 14 Petrovsky, Donos mitrop. ernog. Vas. Petrovia na ae. karlovakago Pavla Nenadovia. Izvest otdl. russk. zika i slov. imp. Akad. nauk, T. H, 1910, k. 3, 302313.
13 12
95
Usled ruske intervencije beka je vlada dozvolila da crnogorski mitropolit moe sto porodica Crnogoraca kroz Austriju u Rusiju provesti. U komisiju za prihvat crnogorske emigracije na mletakoj granici poslat je u Trst pukovnik Stevan Pukov, a za prihvat ihov na turskoj granici u Sremu i Slavoniji odreen je sekundmajor iz evieva puka Stevan Petrovi, koji se pre nekoliko godina doselio iz Podgorice u Rusiju, napustio svoje prezime arovi, kako je prost narod prozvao egova oca to je bio po licu bogiama iaran i poeo se po dedu Petru zvati Petrovi. Pri dolasku evievu u Rusiju, premeten je iz starog Srpskog husarskog puka u Slavenosrbiju i dobio evievu ker za enu.15 Godinu dana kasnije otkomandovani su u istu svrhu u Austriju i major Simeon Pievi, autant Markov, rodom Malorus i tri vahtmajstera, od kojih se jedan zvao Kresti. Primivi platu za pola godine unapred, dobili su zapovest da preko Poske pou u Austriju i jave se ruskom poslaniku u Beu Kajzerlingu, od koga e dobiti dae naredbe. Paso za prolaz do Bea istavila im je Kijevska gubernijska kancelarija; no pored svega toga, ovim ruskim emisarima na svakom koraku su pravili smete. U jednom malom mestu, Lemeanu u blizini Koica je Pievi sedam nedea bio u jednoj mehani pod straom konfiniran, dok mu grof Kajzerling nije poslao dozvolu beke vlade da moe ii u Petrovaradin. Tu mu se desila i jedna nezgoda: vahtmajster Kresti je ubio svoga slugu, zbog ega su ga okovali i zatvorili i jedva ga na odluno zauzimae Pievia, da on kao ruski vojnik ne spada pod austrijsku jurisdikciju, pustili. U Tokaju mu je ruski major olobov, koji je posle Vievskog bio komandant tamoe ruske ekspoziture za sprovoee migracija, uruio zapovest od ruskog poslanika da on ode u Petrovaradin a Markova otpravi u Trst pukovniku Pukovu. Tu je Pievi i doznao da se ruska crnogorska komisija s majorom Petroviem na elu bavi takoe u Petrovaradinu i da je Petrovi obiao tursku granicu du Save te kod mitrovakog karantina postavio svoje ude da prihvate Crnogorce, koji e kroz turske
15)
Popov, Izvste, 180, 194, 306.
96
MITA KOSTI
oblasti tajno radi seobe u Rusiju dolaziti. Pieviu je odmah postao uspeh cele akcije sumiv, jer je znao da crnogorska migracija s porodicama ne moe nikako kroz tolike turske oblasti proi, nego jedino laama preko Rijeke i Trsta.16 Sa Petroviem se zdruio neki pustolov Jezdimirovi,17 koji je bio rodom iz Hercegovine, trgovao u Kotoru, sluio u mletakoj vojsci i odselio se u Rusiju te stupio u slubu u Husarski puk generala evia. Odatle je pobegao i preobuen kao monah doao u Crnu Goru te od mitropolita Vasilija Petrovia dobio poruniki in, sa zadatkom da u turskim oblastima vrbuje Srbe za seobu u Rusiju i tamo ih predstavi kao Crnogorce. No Jezdimirovi u poetku nije imao uspeha, u Sremsku Mitrovicu je doveo samo svoja dva brata i udatu sestru sa ihovim porodicama, stoga je stupio u iseeniku komisiju majora Petrovia u Petrovaradinu i s ovim se dogovorio da u Vojnoj granici tajno vrbuju iseenike. Za to, po odredbama Kaznenog patenta iz 1752. godine vrlo kaivo delo, pridobio je major Petrovi sindikusa Sremskih Karlovaca Jovana Balevia, koji je kao i on bio rodom iz Podgorice, odakle je jo detetom u Ugarsku doao te poto je u kolama latinski i nemaki nauio, postao je sindikus. U Karlovce i okolinu dolazili su tada mnogi nadniari (zvani beari) zbog rada u vinogradima. Poto su tom prilikom morali svoje objave u optini predati, Balevi im je u dogovoru s ima izdavao druge, naznaivi ih u ima kao Crnogorce; tada bi ovi odlazili u Petrovaradin i prijavili se Petroviu za seobu u Rusiju, na to im je Kajzerling izradio slobodan prolaz kroz monarhiju, rekavi da ih je Jezdimirovi preko Turske doveo. Na taj nain je Petrovi poslao Jezdimirovia s 50 u Karlovcima navrbovanih nadniara (beara) u Rusiju, predstavivi ih tamo kao Crnogorce a on sam otiao je Pukovu u Trst. Ovoj prevari su austrijske vlasti ule brzo u trag i Balevi se jedva bekstvom u Rusiju spasao.18 Meutim, kapetan Pievi je doao u Mitrovicu u svoju tazbinu, gde je ivela majka egove ene i brat joj, pukovnik AlekIbid., 217 i dae. O Jezdimiroviu v. Spomenik, LI; Popov, Izvste, 217. 18 Popov, Izvste, 249250.
16) 17)
97
sandar Rakovi, i gde je bio posle Zemuna najglavniji prelaz iz Turske sa velikim karantinom. Poto je znao da ovuda nikada ne mogu doi Crnogorci, on je preko svojih poznanika, kojih je imao jo od vremena svoga slubovaa u slavonskom husarskom puku, poeo meu pograninim Srbima u Turskoj, u Mavi i bosanskoj Posavini, da iri pokret za seobu u Rusiju. U prvi mah su prela 62 oveka, koji su se po prethodnoj uputi kod pograninih vlasti u Mitrovici predstavali kao Crnogorci.19 Kako Vasilije Petrovi nije Crnogorce mogao da potakne u poetku na seobu, skupili su Pukov i Petrovi meu Srbima u mletakim oblastima 27 udi i sa jednim ruskim vahtmajsterom poslali ih Pieviu, koji je s ovih stotinak udi u jesen 1756. otiao u Rusiju, odveo ih u Kijev, gde su zakleti i zajedno s Jezdimirovievim doseenicima u Orenburgu pod vidom Crnogoraca naseeni. Ruski naunik Rikov kae u svojoj Topografiji Orenburke gubernije,20 da je to nasee Crnogoraca i Albanaca lealo na samom mestu moinske palanke za rekom Samarom, ali su ti doseenici posle tri godine (1759), na vlastitu eu delom udeeni u ruske husarske pukove, delom su preli u Horvatovu Novu Srbiju. Meutim, emigracioni pokret se meu Srbima u Turskoj, u Mavi i Bosni i dae irio. Da ne bi Pievi zaslugu zbog naseavaa Crnogoraca sebi prisvojio, mitropolit Petrovi i major Petrovi su preko pukovnika Pukova izradili odluku Senata, kojom je Pievi u Rusiji zadran i umesto ega, radi prijema daih emigranata porunik Jezdimirovi i autant Markov nanovo u Mitrovicu i Novi Sad poslani. U jesen 1757. je iz Turske kod Mitrovice prelo u Srem opet oko 1000 Srba sa enama i decom, koji su se po ranijim uputama opet za Crnogorce izdali. Jezdimirovi ih je primio, odveo u Novi Sad gde su prezimili i u prolee idue godine s im u Rusiju otili. Te Srbe je Horvat u Mirgorodu naselio i ustrojio od ih novo odeee, nazvano Mirgorodski garnizon.21 U to je s tekom mukom krenuo u Rusiju crnogorski mitro19 20
Ibid., 263. Soinen i perevod k polz i uveselenq sluawe. Sept. 1762, Popov, Izvste, 262.
199.
21
98
MITA KOSTI
polit Vasilije Petrovi svoju migracionu grupu pravih Crnogoraca. egov sekretar Aleksije Kolinovi, inae privatni uite rodom iz Slavonije, pria da ga prvo nijedan Crnogorac nije hteo da poslua, govorei da on nema vlasti nagnati ih na seobu iz svoje otaxbine, jer oni to nee. Glavnu re protiv seobe vodio je serdar Stano Radoni za raun glavnog providura Mletake republike za Dalmaciju Grimanija. Ovaj je rusku propagandu mitropolita Vasilija spreavao gledajui u emu agenta Rusije, koja time svoje poglede baca ak na Jadransko more.22 Ali, kad je mitropolit pridobio serdara Stana obeavi mu titulu gubernatora kakve u Crnoj Gori nije bilo, a on mu je protumaio da znai generala i vladaoca i da moe usled toga na povratku iz Rusije postati naelnik cele Crne Gore, pristali su uz ega i drugi, ne mnogi Crnogorci, i sa svojim mitropolitom krenuli u Rusiju. Ta grupa brojala je svega 153 lica, od kojih su najznatniji bili: gubernator Stano Radoni, serdar Vukoti, vojvoda Mojsije (Moja) Plamenac, Petar urakovi i Nikola Kainovi. Pod vostvom mitropolita Vasilija i majora Petrovia stigli su u decembru preko Ugarske u Kijev i Senatu podneli molbu s pretencioznim zahtevima: da se prime u rusko podanstvo, da se od ih formira crnogorski husarski puk, 20 mladia prime u kadetski korpus i izdaje im se godia penzija od 15.000 r.23 Odgovoreno im je (15. juna 1757) da e se crnogorski husarski puk osnovati onda kad se za to dosta Crnogoraca nakupi.24 No time se oni nisu zadovoili i mitropolit Vasilije toliko je raznim molbama Senatu dosaivao da su ga najposle, davi mu 500 r. i kola, poslali preko granice.25 Raznim intrigama Horvat je po odobreu Senata jedan deo tih Crnogoraca zadobio pod svoju komandu i odredio ih da slue u novoosnovanom Makedonskom husarskom puku26 u Novoj Srbiji, drugi deo je udeen u ruske vojne jedinice a mali broj ih vratio se razoaran u otaxbinu, meu ovima (31. marta 1759) i crnogorTomi, J., Crnogorski mitropolit Vasilije Petrovi, Glas, 88, 81. Opirnije u Glasu, 96, 209 i dae. 23 Dravni arhiv u Moskvi, Serb. dla, dec. 1757. 24 Spomenik, HH, 32. 25 Popov, Izvste, 366. 26 Ibid., 398.
22
99
ski kapetan Georgije Radoni.27 Te godine je u Novu Srbiju prelo i srpsko nasee oko Orenburga kao i veina one grupe Srba iz turskih oblasti koje je Jezdimirovi prole godine u Rusiju doveo. U Sedmogodii rat protiv Prusije poslao je Horvat u rusku vojsku itav husarski puk, za koji su husara poslali i evi i Preradovi iz Slavenosrbije. Godine 1759. formirana su u Novoj Srbiji dva nova puka: Bugarski i Makedonski. Takozvani Bugarski puk formirao je major Pievi u malom mestu Manelu, koje lei na granici Malorusije, Nove Srbije i poske Ukranije, veinom od raznih vojnih begunaca austrijske i pruske armije sa ratita, no u oba puka bili su oficiri Srbi.28 Postepeno su etiri puka iz srpskih nasea uestvovala u Sedmogodiem ratu i odlikovala se sjajnim draem i naroitim krojem mundira; po svretku vojne oni su posluili kao uzor za reformu svih drugih ruskih kozakih pukova. Dobar prijem pravoslavnih doseenika u Rusiji rauo se po celom Balkanu i sa raznih strana poee stizati u Novu Srbiju izviai radi posredovaa novog naseavaa. Oktobra 1755. doao je u Kijev, odatle otiao u Petrograd, Grk Atanasije Bastavi s molbom albanskog dervi pae(!) (pravoslavne vere) Haxi Makri-Puezija da se on, i s im oko 1500 Albanaca prime u rusko podanstvo. Ta je ponuda rado primena i Bastavi se sa skupocenom panagijom s Hristovim likom na dar Pueziju vratio natrag, no pregovori oko seobe su se jo dve godine otegli. U aprilu 1757. poslao je opet mitilenskog episkopa Atanasija da mu se javi na kakvom osnovu e Albanci biti primeni i da moli da se u blizini Nove Srbije nasele.29 Po mestu Arnautka, koje je lealo na Bugu nie od jugozapadne granice Nove Srbije,30 vidi se da je tada zaista i neto Albanaca moralo doi, no koliko i kada, ne moemo utvrditi. Priliv doseenika u Novu Srbiju neprestano je trajao. HorDravni arhiv u Moskvi, ibid., mart 1759. Popov, Voenn poselen Serbov v Avstri, 609. 29 Dravni arhiv u Moskvi, ibid., 2 eh 1757. 30 Vidi priloene karte. 30 Vidi priloene karte.
27 28
100
MITA KOSTI
vat je javio u Petrograd da su samo za tri meseca, od januara do aprila 1757, pridola 822 nova doseenika oba pola.31 U februaru doao je u Rusiju, na intervenciju ruskog poslanika u Beu, graniarski major u austrijskoj vojsci Jovan Podgorianin, rodom iz Podgorice, ali nije stupio u Novu Srbiju, nego u rusku vojsku i tamo doterao do general-majora.32 Oktobra iste godine vratili su se iz Dalmacije u Novu Srbiju kaplar Konarevi i husar Stankovi zajedno s dalmatinskim episkopom Simeonom Konareviem, koji je iz mletake Dalmacije morao da bega, i doneo predstavku od slovenskih pravoslavnih naroda u Srbiji, Bosni, Hercegovini i drugih mesta, da po jednoverju stupe u rusko podanstvo. Konarevi se nastanio u Kijevu, gde je i umro.33 U novembru iste godine doao je opet srpski svetenik Petar Moraanin s molbom nekih Srba iz turskih oblasti, da budu primeni u podanstvo i da im se dozvoli da se pod imenom Crnogoraca na austrijskoj granici jave.34 Te godine braa Pavle i Simeon arnojevii ot Mae zamolili su pismom vicekancelara grofa Voroncova da im pomogne kod bekog dvora da dobiju kupeni spahiluk Futog od grofa Kavrijanija i tim povodom stupili s im i radi seobe u Rusiju u prepisku. Dana 17. februara 1760. podneli su obojica molbu da budu primeni u rusku slubu kao kapetani cariine telesne garde, to im je i odobreno.35 Pored tih pobrojenih veih i maih migracija srpskih i
Solovev, HH, 176. Dr. arhiv u Moskvi, ibid., 1 iz 1757; Popov, Izvste, 393, 404, 478. O egovoj porodici u Rusiji vidi poslede poglave kige. 33 Dr. arhiv u Moskvi, 4 iz 1757. Gorokarlovaki ep. Danilo Jaki osumien je od dravnih vlasti da radi na seobi svojih vernih u Rusiju, to se s im dipisivao dok je ovaj bio jo u Hrvatskoj (Letopis MS, k. 134, 12) 34 Dravni arhiv u Moskvi, 4 iz 1757. 35 Ibid., 7 iz 1757. i 10 iz 1760. Kapetanu telesne garde ismailovskog puka i uzdov futokago i imandskago zemlederatelq Simeonu ernoeviu ot Mae, posvetio je P. Julinac svoj Uvod u istoriju slav.serb. naroda (1765).
32 31
101
drugih pravoslavnih doseenika u Novu Srbiju iz Austrougarske, zatim iz turskih i mletakih oblasti Balkanskog poluostrva, naviralo je neprestano u to srpsko nasee i okolno domae stanovnitvo, i to najvie Malorusi raznog stalea; na taj se nain u tom arenilu raznih narodnosti iste vere stvorio jedan nagli i zanimiv proces nivelisaa i etnikog pretapaa. No prvo emo izneti organizaciju Nove Srbije pa onda tek unutrai ivot i asimilacioni proces ena stanovnitva opisati. Nova Srbija imala je pograninu vojniku organizaciju. Delila se na pukove, ovi na aneve ili (rote) ete. Svaka rota imala je zasebnog komandira i rotno pravlenije. Prvoosnovani Horvatov husarski puk i Pandurski puk imali su po 20 rota, koje su, kao to se i na priloenoj karti lepo vidi, pored svog imena nosile i redni broj. General Horvat, koji je bio podloen direktno Senatu, izabrao je novoosnovani anac Novomirgorod za tabno mesto svoga puka i za glavno mesto nasea, u kome je na osnovu carskog ukaza (od 9. marta 1759) zaveo neku vrstu Glavnog prisustvenog mesta (tribunala ili suda) pod imenom Kancelarija novoserbskago poselenija, koju je sam on nazvao Kancelarija Novosrpskoga korpusa; od e su sve ostale susedne kolegije administrativno zavisile, a ona samo od Senata. Ta Horvatova kancelarija bila je podeena na est odeea, svako odeee imalo je po jednog vieg oficira na elu a nad svima je bio Horvatov glavni sekretar; u oj su se raspravale ponajvie vojnike stvari ali i unutraa ekonomska pitaa nasea, reim je bio potpuno apsolutistiki.36 Naroito je zanimiva topografska nomenklatura Nove Srbije. Pri metanastazikim kretaima srpskog naroda zapazilo se da iseenici nose kao pu kuicu imena svoga sela, kraja, potoka, planine kadto i celog predela i po ima nazivaju iste predO. c., Skakovskog i Popova. Agatonovi i Spasi (o. s.) nisu imali u rukama kigu Skakovskoga, nego kratak izvod iz e u Golubici, 1840.
36
102
MITA KOSTI
mete u novoj oblasti, gde su se naselili.37 Novonaseenim selima su po pravilu davali imena svojih sela u matici. Za to prenoee topografskih i geografskih imena imamo u Novoj Srbiji upravo klasinih primera. Oficiri su novoosnovanim anevima davali imena onih mesta iz kojih su se doselili u Rusiju, tako da i po topografskoj nomenklaturi Nove Srbije moemo odrediti poreklo doseenika i obim migracije Srba iz Ugarske. Na savremenim geografskim kartama Nove Srbije (u prilogu) vidimo zabeleena imena gotovo svih srpskih aneva iz ukinutih Morike i Potiske krajine u Ugarskoj, to nam daje jedan nesumiv dokaz vie da je to srpsko nasee u Rusiji osnovano od migracione grupe onih 2200 srpskih graniarskih porodica, koje su se zbog ukidaa Morike i Potiske krajine spustile u Banat i veina od ih se odatle pod vostvom generala Horvata i evia odselila u Rusiju a mali deo se zadrao. Iz Morike krajine nose imena ovi novonaseeni anevi u Novoj Srbiji: anad, Nadlak, Semlak, Peka, Glogovac, Mandorlak, Pavli; iz Potiske krajine: Feldvar, Sentoma, Petrovo Selo, Senta, Kaia, Martono, Beej. Sem tih aneva postojala su, to se i na karti vidi, jo mesta: Subotica, Panevo, Zemun, Varadin, ongrad, Vukovar, Dimitrovica, Beka, Vrac i Slankamen. I geografska imena su srpski doseenici iz svojih matica u Rusiju preneli. Temivarski Banat se u H veku zvao i Nova Srbija;38 to ime se u narodu latentno odravalo i kod iseenika toga kraja pri stvarau novog nasea u Rusiji ponovo oivelo. Duhovnu vlast nad Novom Srbijom vrio je u poetku kijevski mitropolit Timotej, koji je svetenstvo postavao i kod susednih zaporokih kozaka, od 1757. pak perejaslavski i borisposki episkop Jovan. Vojniko svetenstvo izdravala je drava, paroCviji, J., Metanastazika kretaa, ihovi uzroci i posledice, (Srp. etnograf. zbornik, k. HH) 51. 38 Na jednoj karti iz H veka koja se nalazi u delu: Philippi Cluverii, Introductio in geographiam veteram ac novam, iz 1694. Banat se od Tise do iza Karansebea zove Moesia seu Nova Serbia. (Po saopteu g. dr Koste Haxija.)
37
103
hijsko sami doseenici; no da bi to vie doseenika privukla, ruska vlada je u svakom veem selu o svom troku podigla crkvu i svetenike plaala te Sinodu nareivala da tamo Ruse za svetenike postava. Kad je Horvat malo ojaao, pokuao je da osnuje zasebnu srpsku episkopiju, koja bi i Slovenosrbiju obuhvatila, te je Sinodu javio da je u Novoj Srbiji podigao manastir i odredio za arhimandrita kaluera Sofronija, iz Srbije pozvao episkopa i zamolio Sinod da ga za arhijereja potvrdi, ali mu je to zbog malog broja crkava (22. septembra 1760) odbijeno.39 Godine 1757. delila se Nova Srbija na tri protoprezviterata: novomirgorodski protopopijat40 je obuhvatio Horvatov husarski puk sa 20 aneva ili rota; krilovski protopopijat41 peaki Pandurski puk, takoe sa 20 rota; protopopijat grada Sv. Jelisavete Novokozaki puk sa 26 rota. Ruska vlada je izdano oba srpska nasea pomagala, svi dravni prihodi iz ih tekli su u jednu zajedniku blagajnu, tzv. Novoserbsku i Slavenoserbsku summu, i troeni su jedino na ihove potrebe;42 carica je novopodignutom manastiru iz line blagajne davala 2000 rubaa godie.43 Sve je to raeno s planom da srpsko vojniko nasee to boe ojaa i ime se jugoistona granica drave to sigurnije zatiti. Samo podizae nasea u tom pograninom, usled opte nesigurnosti zbog tatarskih upada zapustelom kraju, nije bilo lak posao. Naroito je prva godina srpskim doseenicima zadavala
Skalkovsky, Hronol. obzor. novoros. posel.; u srp. izv.: Golubica, 1840. 40 Novi Mirgorod, Peka, Petrovo selo, Nadlak, Kalniblat, Semlak, Arhangelsk, Martono, Panevo, Kaia, Senta, Vukovar, Feldvar, Subotica, Cibulev, Moorin, Dmitrovka, Sombor, Glinsk, Vrac (Ibid.) 41 Krilov, Vingo, anad, Piunica, Kovin Slankamen, Beej, Varadin, Glogovac, Enova, omo, ongrad, Pavli, Mandorlak, Sentoma, Taburino, Krjukov, Kamenka, Zemun. (Ibid.) (Geografski poloaj tih mesta vidi na priloenim kartama). 42 Skalkovsky, o. s. 43 Tvrdi kapetan iz Nove Srbije L. Serezli u pismu od 30. oktobra 1753. proti J. Albiu u Aradu. (DA, Illyr.-serb., 1753)
39
104
MITA KOSTI
muke, kad je trebalo takorei ni iz ega podii kue, zasejati dodeenu zemu i ujedno odbijati pakake upade bliskih i opasnih neprijatea, krimskih tatara i zaporokih kozaka; no ipak su Srbi, naviknuti usled tolikih prisilnih i svojevonih seoba da esto ivot poiu sasvim iznova, sve te poetne tekoe prve godine izdrali i naglo poeli da napreduju jer nisu imali vie nad sobom onog nesnosnog verskog i politikog pritiska kao u otaxbini. ihovi anevi se pretvaraju u lepa mesta, u koja su se zbirali trgovci iz Rusije i drugih strana i zavodili u ima bazare i jarmarkte, osobito su napredovali Novomirgorod i tvrava Sv. Jelisavete, oko koje je postao bogati i trgovaki Jelisavetgrad. Oficiri su prema inu dobijali na veito zemu i stvarali na oj salae i zaseoke (hutora i derevni). Poto je vladala oskudica u radnoj snazi jer su vojnici radili svoju zemu, naseavali su ih ili okolnim domaim udima ili obino udima iz poske Ukrajine, koji su na taj nain postajali ihovi kmetovi.44 Usled stalnog priliva domaeg maloruskog stanovnitva, koji se naroito posle svretka Sedmogodieg rata pojaao, Srbi i drugi doseenici u Novoj Srbiji su brzo majorizirani i proces asimilacije bio je time znatno olakan. Socijalno i etniko prilagoavae srpskih doseenika novoj sredini teklo je naglo, na osnovu verske solidarnosti, zatim etnike i jezine srodnosti. Sam proces izjednaivaa i pretapaa bio je praen otrim trveem sa starincima, Rusi nisu pokazivali prema novim doacima toliko predusretivosti kao ihova vlada. Naroito su kozaci u poetku zauzeli neprijatesko drae. Pri jednom pakakom upadu u Novu Srbiju ubili su kapetana Uksunovia u egovoj kui, a kapetanu eviu su drugom prilikom sa pae ugrabili koe.45 I domae malorusko stanovnitvo ismevalo je navike, nain odevaa i ponaaa srpskih doseenika, nadevajui im esto karakteristine nadimke. Tako se, na primer, jo za vreme bavea Horvatove grupe u prihvatnoj stanici u Kijevu tuila Horvatova ena general44 45
Popov, Voenn poselen Serbov v Avstri, 609. Popov, ibid., 610.
105
gevaltigeru S. Pukovu (4. januara 1752): to zdne podolske obvateli i mnoge student nemaloe posmtelstvo im int i s velikim poruganiem nazivaqt kak ih sluawih tak i under-oficirskih en cigankami, potomu to on imqt na glav ubor, bulavkami [iglama s velikim glavama koje drhu] zatknutoy, i budto b prihali sqda bulavkami torgovat.46 U Dravnom arhivu u Beu sauvana je jedna mala zbirka privatnih pisama, koja su srpski doseenici iz Nove Srbije pisali svojim roacima u Ugarskoj.47 Ta pisma nam umnogome osvetuju unutrai drutveni ivot nasea, otkrivaju subjektivno oseae samih doseenika u novoj otaxbini i daju nam prilike da i neposredno zavirimo u taj brzi asimilacioni proces. U svim tim pismima, koja su dravne vlasti zaplenile od raznih ruskih emisara, jednoduno se hvali ivot u Novoj Srbiji i pozivaju roaci i poznanici da se i oni tamo odsele. Zanimivo je u tom pogledu pismo Petra Bulia, prote u Novomirgorodu, koji je pripadao najblioj okolini generala Horvata; poslao ga je svome kumu kalueru Lazaru, administratoru parohije Veliki Sv. Petar kod Sv. Miklua u Banatu. Na poetku hvali u pseudoklasinim hiperbolama onoga vremena caricu Jelisavetu, koja pomae pravoslavne u celom svetu i najmilostivije se za sve doseenike brine. Doba ene vlade uporeuje sa zlatnim dobom cara Konstantina, cara Teodosija i blagoestive carice Pulherije i Irene. Ovde re Boja nije vezana kao tamo od inoveraca, govori mu dae, zatim ironino uzvikuje: Pa gde su zasluge Vaih predaka i oeva? Ni vae roene zasluge ne ceni tamo niko. Ovde je samo nae pleme i rod, niko od nevernika, Rimana i Unijata. Na kraju zove ga da se i on doseli: kad je ve zabraena seoba u Rusiju prostom narodu, niko nee svetenicima na put stajati, naroito kaluerima, za kojima ne plau ena i deca. Hvali se: Meni je, hvala Bogu, u Novoj Srbiji dobro, da mi ne moe boe biti. Sedim kod kue bez svakog posla, primam godie 300 rubaa osim sporednih prihoda. Marija Stankova iz anca Korobina, koji je leao na reiPetrov, Akt i dokument otn. k istori Kevskoy akademi (1913), , 103. 47 DA, Illyr.-serb., 17531754.
46
106
MITA KOSTI
ci Visu istono od Novomirgoroda,48 pie svome ocu Nikoli Stankoviu u Budim (22. oktobra 1753) meu nekim porodinim stvarima: kome tamo ravo ide, ovde e mu biti dobro, to je ovde sve jevtino i badava se iveti moe, no najboe prolaze zanatlije. Stoga terajte ogora ora da doe, pa da ga Bog vidi! Htela mu je, kae, ruski da pie, ali nije, to se boji da ja ne bi razumeo, jer ruski se od srpskog razlikuje. Kata i Joca ne znaju srpski. Moskovski je opet drukiji i lepi od ruskog, zavrava ona svoja jezika razmatraa, iz kojih vidimo kako je prilagoavae brzo napredovalo. Redov Igat Stepanov iz telesne kompanije generala Horvata u pismu majci hvali Boga, to se oslobodio izmatike zeme i zove je da i ona k emu doe. Vasilije Popovi, takoe iz Mirgoroda, pie (3. oktobra 1753) Petru Filipoviu u Sentoma da pokupi sve svoje drutvo pa da doe u Novu Srbiju, ruska carica e svoje oficire po nove doseenike poslati. Etnografske vanosti za nas ima egova molba u tom pismu, da Filipovi ponese u Rusiju nekoliko komada sekira, jer tamo staje komad jednu nemaku forintu a talir itu za one koje imaju oblik kao one u Ugarskoj, ovde sekire imaju drugi oblik. Osim toga moli da mu narue i poau i jednu iroku runu sekiru, jer ni takvih tamo nema. Kapetan Lazar Serezli, koji se zajedno s Horvatom iselio, opet java Stevanu Stankoviu u Veliki Varadin da u Novoj Srbiji imaju dobre plate i dosta zeme. Samo egova i egove kompanije zema proteu se u duinu tri mie, u irinu dve mie i ima dosta ume, livada i vode. Ovde nas, kae, niko ne naziva izmaticima, jer Nemci i katolici uivaju ovde onakvu ast kakvu smo mi imali kod Maara. Ovde je nae carstvo i naa vlada! Sa Srbima odselio se u Rusiju i jedan mali broj Maara. Daleko od zeme matice i od svoje kompaktne narodne i verske celine, promenili su oni brzo veru i narodnost. Tako, na primer, Pap Marczi iz anca Nestorova u Novoj Srbiji zove (3. novembra 1753) svog oca Janoa iz Velikog Varadina k sebi i hvali mu se da ih je Bog s dobrom zemom i platom
48
Vidi priloene karte.
107
blagoslovio, imaju svega dosta: mogu voditi ekonomiju, trgovati, drati mehane, marve itd. i orati koliko hoe bez davaa desetka. Niko ih ne zove izmaticima, jer dogod Maari katolike, kalvinske ili Luterove vere ne prime pravoslave, ne primaju se u nasee.49 To svestrano napredovae srpskog nasea u Rusiji potvruje nam i savremenik, major Simeon Pievi, koji je sve to svojim oima gledao i u svojim memoarima opisao. On ponosno tvrdi da su nai generali Horvat u Novoj Srbiji, evi i Preradovi u Slavenosrbiji uinili od pustie zemu obeanu, naseenu, obraenu, oplemeenu i plodom zemaskim izobilnu. Ali nisu svi stanovnici Nove Srbije uivali u tom opem blagostau Horvat je u svojoj kancelariji zaveo upravo despotski reim. Stanovnici Novomirgoroda i okoline kao i svi oni koji su s ime lino u dodir dolazili silno su od ega imali da trpe. To je svakako bio razlog to se i neki pitomci Duhovne akademije u Kijevu po svrenim naukama nisu hteli da vrate u Novu Srbiju, odakle su na nauke i poslani, nego su radije otili u svoju raniju otaxbinu Ugarsku. No ba taj nagli razvoj Nove Srbije nosio je sa sobom i enu propast. Usled jakog naviraa Malorusa, srpski doseenici, kod kojih je asimilacioni proces i onako brzo napredovao, za kratko vreme su majorizirani i sve vie su poeli u ruske mase da tonu. Time je i dai opstanak Nove Srbije kao zasebno organizovanog vojnikog nasea postajao sve vie nemogu.
49
Popov, o. s., 608.
108
MITA KOSTI
109
DIPLOMATSKI SUKOB S RUSIJOM
(Promemorija kancelara Bestueva bekoj vladi /21. septembra 1752/ sa kritikom ena draa prema ruskim oficirima. Ultimatumu slini zahtevi zadovotine. Porazno delovae promemorije u Beu. Obrt u drau bekog dvora. Kajzerlingov izvetaj o tom obrtu. Audijencija barona Pretlaka kod ruskog kancelara povodom promemorije od 21. septembra. Odluno drae ruskog kancelara. Pretlak o broju srpskih iseenika. Sporazum. Priznae austrijskom poslaniku zbog promene kursa u emigracionom pitau. Prvi znaci poputaa. Ministarska konferencija 28. decembra 1752. za odrae ruskog saveza. Instrukcija Pretlaku o pobijau promemorije od 21. septembra. Istorijski razlozi Bartentajna o davnaoj podlonosti Srba Ugarskoj) Brzi polet Nove Srbije bio je omoguen jedino s razloga to je Austrija odustala od stroge primene Kaznenog patenta 1752. protiv vrbovaa i seea svojih podanika u Rusiju. Ona to nije uinila svojevono, nego usled otre, ultimatumu sline intervencije ruske vlade. Iz politike nude morala je dozvoliti da ruski emisari na enim junim granicama iz turskih i mletakih oblasti prihvataju i kroz enu teritoriju dae u Rusiju sprovode nove migracije Srba, vrbujui tajno uzgred iseenike i u samoj monarhiji. Taj, po razvoj Nove Srbije tako vaan rusko-austrijski diplomatski sukob, izneemo ovde u najkraim potezima.
110
MITA KOSTI
Negodovae ruskog dvora zbog javnog izgona ruskih oficira iz drave, zbog ihova esta hapea od strane vojnih i civilnih vlasti a osobito zbog objave i plakatiraa Kaznenog patenta, jo je vie pootravao onaj neobziran i nepotrebno uvrediv nain na koji su sve te odbrambene mere od strane bekog dvora izvoene. Takvo drae je pred zastupnicima stranih drava silno tetilo ugledu Rusije, o ije su se prijatestvo tada mnoge drave otimale. Kao odgovor na austrijsku notu od 15. (4) jula 1752. kancelar Bestuev je predao austrijskom poslaniku u Petrogradu 21. septembra jednu otru promemoriju, u kojoj obrazlae od sluaja do sluaja stajalite Rusije prema svim tim sigurnosnim merama, koje je beka vlada u poslede vreme preduzela, i na kraju odluno trai da se sve te mere opozovu. Ova promemorija kancelara Bestueva loginije i jasnije obrazlae stajalite ruske vlade u srpskom emigracionom pitau nego to je to inila beka vlada u svojim nejasnim i doktrinarno zamrenim notama, koje je ruskom dvoru slala. Otrim izrazima kritikuje se tu plakatima: na jedan meu saveznikim dvorovima jo neuven nain proglaeni preki sud i protestuje protiv obede da su ruski oficiri bunxije to je ne samo neosnovano nego jo i carsko dostojanstvo i poznati velikoduni nain miea . V. ruske carice pred oima celog sveta tako jako umauje. Poslaniku je toliko puta ve kazano da se bekom dvoru ostava sasvim na vou da se ovdaoj trai o seobi 5001000 onih Srba koji su ve dobili otpust i sa porodicama hoe u Rusiju da se nastane, udovoi ili ne. Nikad se, veli Bestuev, u Petrogradu nije pomialo da se za to upotrebe ona sredstva o bueu stranih podanika, zbog kojih se ruski oficiri bez ikakva povoda obeuju u javnim plakatima, dekretima i nedolinim demarima pred celim svetom. Takvi postupci sa zapostavaem, inae meu svim dvorovima obine predusretivosti (Attention und Bienesance) jedva se mogu dopustiti i meu zaraenim dravama. Gospodin poslanik e, nastava Bestuev, po svojoj poznatoj uviavnosti sam moi jasno uvideti, ukoliko se tako neprijazno drae moe sloiti s prijatestvom i dobrim sporazumom, koji izmeu oba carska dvora postoji; i da takvo drae ni-
111
je moda vie prikladno da prijateski sporazum umai i samo seme nepoverea i hladnoe poseje te vlastitom interesu svojih vladara ravih, a namerama zajednikih neprijatea korisnih posledica donese. Inae se teko moe zamisliti da bi se protiv ruskog saveznikog dvora u tako neznatnoj stvari, koja poiva na prostim pretpostavkama i sumi, pred celim svetom moglo tako istupiti i protiv ega tako malo pae i obzira pokazati. to se mae s ruske carske strane takvo neprijatesko drae ikada moglo oekivati, tim veim razlogom smatra se u pravu da se protiv toga najenerginije ali i to skorije i potpuna zadovotina ovim najprijateskije trai, i to: 1) Da se svi vii i nii oficiri kao i prosti vojnici koji stoje u ruskoj slubi, ukoliko su jo zatvoreni, na slobodu puste. 2) Da se zabrana da nijedan Rus ne sme prolaziti kroz Ugarsku i ondae krajeve, kao i majoru orbi, kapetanu orbi i lajtnantu Mirkoviu dostaveni dekret pored svih drugih s pogledom na ruske oficire i na tetu carskog dostojanstva objaveni plakati, preki sud i tome sline odredbe opozovu i unite. Spomenuta odluka o izgonu ta tri ruska oficira se kao pijesa koja previe dostojanstvo ovdaeg dvora vrlo vrea, ovim u originalu vraa natrag. 3) Da se najbliim roacima onih Srba koji u ovoj dravi ve ive, slobodan prolaz ovamo dozvoli. 4) Da se svim udima i porodicama koje se iz Turske hoe u Rusiju da sele, kao i onima koji su iz Bosne s Bokom Mihajloviem prebegli i sada u Hrvatskoj ive, nesmetano prolaz u Rusiju dozvoli. 5) Da se u Beu zaostaloj porodici potpukovnika Preradovia po pravdi i jedared ve danom obeau d paso da moe sa svojima ovamo doi. 6) Da se onim Srbima, koji se u ovoj dravi i slubi ve nalaze, u pogledu ihova pokretna i nepokretna imetka kao i drugih pravednih trabina ne samo po pravdi sudi nego im se, ako bude potrebno da radi toga i lino tamo dou, svaka mogua pomo i predusretivost ukau.1
DA, Relationen aus Russland; Promemoria fr den k. k. Ambassadeur Extra ord. Herrn B. v. Pretlack, Exc., Petersburg, 21. sept. 1752.
1
112
MITA KOSTI
Na Pretlaka i beku vladu je ova ultimatumu slina promemorija uinila upravo porazan utisak. Ispuee ruskih zahteva kosilo se direktno s dravnim suverenitetom monarhije. Bez neizmerne tete po ugled same drave nisu se nikako Kazneni patent i ostale razne naredbe za suzbijae emigracionog pokreta meu Srbima mogle opozvati. U Beu su tek posle ove otre ruske note uvideli da su otili suvie daleko i svi se pobojali za dai opstanak ruskog saveza, koji je ve po ranijim referatima svih ministara, a naroito grofa Haraha2 pored sve zajednice dravnih interesa poivao ipak samo na dobrom raspoloeu svemonog kancelara Bestueva i carice Jelisavete. Tada je u dvorskim krugovima sazrela i odluka da je maa teta po dravu rtvovati nekoliko hiada Srba nego zbog toga dovoditi savez s Rusijom u pitae, i odlueno je da se Rusiji popusti, cela stvar to pre okona, a dotle prema ruskim oficirima s najveim obzirom postupa. Tako je odmah i uieno. Krajem septembra Kajzerling se alio to je temivarski komandant general Englshofen uhapsio estoricu ruskih oficira to su nosili rusku uniformu sa ruskom znakom na kapi i dravnim grbom na koricama sabe. Posle ove ruske promemorije odgovoreno je Kajzerlingu da to ne stoji, Engelshofen im je samo prebacio to se nikom nisu prijavili, od estorice zadrana su samo trojica to nisu imali dozvolu za izlaz iz zeme, ali su ih iz obzira prema ruskoj carici odmah pustili.3 Kajzerling je to proverio i javio u Petrograd da su po egovim posledim izvetajima iz Ugarske zadrani oficiri sa svim udima spremni na odlazak u Rusiju, to se moe smatrati kao konani zavretak neprijatnog emigracionog pitaa.4 Na to je i ruski kancelar zakuio da i on popusti u svom drau prema bekoj vladi, te je 6. oktobra primio u audijenciju barona Pretlaka. Predmet ihova razgovora bila je ruska nota od 21. septembra 1752. Pretlak je odmah na poetku rekao da je austArneth, Gesch. M. Theresias, IV, 270. DA, Note an Kayserling, d. do Wien, 2. oct. 1752. 4 Solovev, o. s., 168.
2 3
113
rijska vlada pre svega trebalo da oprovrgne u Rusiji raireno miee da su Srbi slobodan narod i da se mogu seliti kuda hoe (liberae migrationis). Bestuev mu je na to odgovorio da u Rusiji takvo miee nisu nikada imali iako su ga mogli stei na osnovu izvetaja iz Bea, da se tamo daju pasoi za seobu svima koji to hoe. Malo zatim neugodno ih je iznenadio drugi izvetaj, da je Srbima seoba u Rusiju zabraena, i to tim vie to im je u isto vreme javeno da mnogi Srbi ne mogavi u Rusiju, begaju u Tursku. Ruska je vlada mislila, rekao je kancelar, da bekom dvoru mora biti milije da ti udi odu u Rusiju nego u Tursku, i da je na osnovu tesnog i prirodnog saveza oba dvora sasvim svejedno ako se dolaskom tih doseenika u Rusiju broj lakih ruskih trupa neto povea ili ako ove ostanu u austrijskoj dravi. Na to je Pretlak odvratio da su pasoi bili izdati poimenice a ne uopte, i to preteno iz razloga to su time hteli da se oproste buntovnih udi, jer su ih este pobune Maara nauile oprezu. Nijedan Srbin, uveravao je on Bestueva, nije iz monarhije preao u Tursku, nego naprotiv mnotvo naroda eli odande da pree u monarhiju ali ih ne primaju, jer ele da svaku raspru s Portom izbegnu. Isprva se radilo, nastavio je dae, o otpustu 5001000 udi u Rusiju, no do sada ih je otputeno do 2000, zadrani oficiri svi su osloboeni, evi vodi u Rusiju do 800 udi, u Beu zadrana porodica Preradovia je takoe otputena, ali umesto blagodarnosti za toliku predusretivost svoga dvora, dobio je otru promemoriju punu estokih i strasnih izraza za carski dom. Najposle je zamolio kancelara Bestueva da tu promemoriju uzme natrag, jer bi ona jako ogorila Mariju Tereziju, ali je ovaj odgovorio da je promemorija napisana s isto onoliko ogorenosti i neumerenosti s koliko se u Beu postupalo u srpskoj stvari. No kako se po novim izvetajima grofa Kajzerlinga s austrijske strane drae promenilo, izrazie ruska vlada bekoj vladi na tome dolino priznae.5 Time je audijencija bila zavrena. en uspeh mogao je barona Pretlaka samo upola zadovoiti: nije dodue izradio da se nota od 21. septembra opozove, ali je izradio drugu notu kojom se egovoj
5
Ibid., 169.
114
MITA KOSTI
vladi na enu novom drau u srpskoj stvari izrie priznae i time se svi otri zahtevi o zadovotini u noti od 21. septembra potpuno paraliu. Posle toga su se u Beu pregli da pogorane diplomatske odnose s Rusijom to pre poprave. Radi toga ministarska konferencija sazvana 28. decembra 1752. zakuila je da se u sponoj politici ima ostati pri odreenom generalnom sistemu (od 1749. godine). Srpske privilegije se moraju najtanije ispuavati. Svi su se sloili u tome da je sastava promemorije od 21. septembra imao nameru da u korist Prusije izazove hladne odnose izmeu oba saveznika dvora. Poto je Rusija drava koju drugi trebaju a ona druge ne treba, i poto se usled toga ni neogranien slobodan izlaz ne moe dozvoliti ni otvoreno odbiti, to se sa Morianima i Potisanima i uradilo; to je neobino mnogo razmiaa trebalo kako da se dobri odnosi s Rusijom odre, konstatovala je konferencija u svom zapisniku, koji je 4. januara idue godine podnela carici s primedbom da bi se ve i po savetu grofa Kajzerlinga trebalo potruditi da se Rusiji podlonost ilirske nacije ubedivo prikae.6 Taj posao poveren je opet dravnom sekretaru Bartentajnu, to je on od svih lanova vlade najboe poznavao srpsko emigraciono pitae i privilegisani dravno-pravni poloaj srpskog naroda u monarhiji. On je sastavio instrukciju za barona Pretlaka, koja je ovom trebalo da prui mogunosti da u datoj prilici pred ruskim kancelarom pobije ili opravda sve albe ruske note od 21. septembra prethodne godine i uspostavi opet dobre odnose. Caricu je, kae se u toj instrukciji Pretlaku, duboko dirnulo to je iz egova izvetaja videla kako je ravo srpska stvar u Petrogradu stajala. Razlog tome bilo je pogreno uveree da je Srbima najpre bio slobodan izlaz iz drave i seoba u tue zeme dozvoena. To je potkrepilo i tvree Srba kao da ihov narod ni u kakvoj drugoj potienosti ne stoji, do li u onoj koju donosi svojevono izabrana zatita, koju oni mogu po voi opet od sebe otkloniti i kuda hoe otii. Ta uobraena sloboda, kae Bartentajn, nema nikakva ra6
DA, Vortrag Ulfelds, ddo Wien, 4, Jn. 1753.
115
zloga, to dokazuju i spomenici najstarijih vremena. Iz titula ugarskih kraeva se vidi da su pre petsto godina bili Srbi ima podloni. Na primer Andreas, Dei gratia Hungariae, Dalmatiae, Croatiae, Ramae, Serviae, Gallitiae, Lodomeriaque Rex. (Belius, Not. Hung., Tom III 97). Ili: Bela, Dei gratia Hungariae, Dalmatiae, Croatiae, Ramae, Serviae, Gallitiae, Lodomeriae, Cumaniaeque Rex. (loc. cit., 474). Kazneni patent, tvrdi se dae, nije izdat naroito protiv Rusije, jer se ruski oficiri u emu nigde ne spomiu. On je samo ponavae starih naredbi. Articuli Diaetales kraevine Ugarske iz 1690. isto sadre. Vrbovae u strana podanstva zabranio je jo Karlo godine 1726. a Marija Terezija 1743. i 1744. Ruski oficiri su svi otputeni u Rusiju. Rado bi se dopustilo da Boko Mihajlovi porodice iz turske Bosne sprovede u Rusiju, ali obziri dobrog susedstva s Turskom radi odraa mira to ne doputaju, jer Francuska i eni saveznici stalno Portu protiv monarhije drae.7 Svi ti razlozi koje je baron Pretlak izneo ruskom kancelaru, nisu na ovoga mogli da deluju da napusti dae meae u emigraciono pitae Srba. Ruska nota od 21. septembra je dodue suzbila primenu Kaznenog patenta protiv ruskih emisara, ali ovi iz 1753. nadae nisu vie mogli da zabelee kakav jai uspeh, jer je objava Kaznenog patenta od strane dravnih vlasti i svetenstva po crkvama, sa pretom prekog suda, na narod zastraujue delovala i emitracioni pokret postepeno stiala.
DA, Note an Pretlack, 1752, bez datuma.
116
MITA KOSTI
117
SLAVENOSRBIJA
(Sudbeni progon evia i Preradovia pre seobe u Rusiju. Otpust iz vojske i pasoi. Vrbovae iseenika po Vojnoj granici. Sastav i seoba evieve grupe u Rusiju. Akcija evia i Preradovia kod Senata za samostalna nasea. Konferencije Senata. Horvatove intrige protiv evieva nasea. Ukaz o Slavenosrbiji. Naseavae odreenog zemita. Opis toga zemita. Dolazak Simeona Pievia u Slavenosrbiju. ivot nasea u prvoj godini. Diplomatska intervencija kod beke vlade radi propusta 70 porodica ranijih iseenika. Spisak iseenika, osnivaa Nove Srbije. Priliv Rusa u nasee) Drugo vojniko nasee Srba u Rusiji, Slavenosrbija, osnovano je po ugledu na Novu Srbiju godinu dana kasnije od Horvatova protivnika, potpukovnika morike milicije Jovana evia i pukovnika slavonskog husarskog puka Rajka Preradovia. Obojica su pripadali najodlinijim srpskim porodicama u Vojnoj granici. eviev deda Radoslav bio je potomak drevne vlasteoske porodice i doselio se u Ugarsku jo u H veku1 a egov otac ore, ili kako su ga svi zvali urka evi, dobio je oficirski in u morikoj miliciji 1704. i postao oberkapetan u Aradu te kao takav uestvovao u pobuni Pere Segedinca.2 egov sin
Russky biograf. slovar (Sankt-Peterburg, 1911) Jaki, M., Pobuna Pere Segedinca (Bogosl. glasnik, 1902, sv. 22), 31.
2 1
118
MITA KOSTI
Jovan postao je obrstlajtnant u morikoj miliciji, iveo u ancu anadu i istakao se kao narodni prvak i voa. Koliki je ugled uivao svedoi i ta ienica to su ga posle smrti mitropolita Isaije Antonovia izabrali narodni prvaci sva tri srpska stalea da s deputacijom ide u Be (februara 1742) u stvari izbora novog mitropolita.3 egov sin Petar dobio je za enu najstariju ker pukovnika Atanasija Rakovia, kneza od Novog Pazara,4 koji je opet bio oeen sestrom patrijarha Arsenija . Jovan evi se pokazao kao najvei protivnik ukidaa Morike i Potiske krajine, pri plebiscitu u novembru 1750. glasao je za seobu u Rusiju. Da ne bi odlazak u Rusiju tako uglednog narodnog prvaka povukao za sobom i druge pobuene Moriane i Potisane, optuio ga je predsednik Inkorporacione komisije grof Grasalkovi (23. januara 1750) da je bunio vie oficire morike milicije protiv inkorporacije,5 i time ga zapleo u dugotrajan politiki proces sa svrhom da sprei egov odlazak u Rusiju. Pri tom je Graalkoviu pomagala naredba da se iz ukinutih krajina nio ne sme seliti pre izmirea svih dabina i dugova.6 Najvie ugarske vlasti uplele su se odmah u parnicu samo da se ne omete kakogod utelovee tih krajina Ugarskoj. Palatin, feldmaral grof Jovan Palfi je (22. februara) voee istrage protiv evia poverio generalu Engelshofenu, kome je u tu svrhu dodeen general-auditor Harer.7 U poetku je Graalkovi velikim obeaima zadobio i ambicioznog Jovana Horvata da ga pri uteloveu krajina Ugarskoj pomae. Horvat je protiv evia podneo i tubu,8 4. maja je odozgo istraga protiv evia pourena, no ipak se nieg kaivog nije protiv ega moglo utvrditi. Na to je Horvat Graalkovia napustio, stavio se umesto uhapenog evia sam na elo nezadovonikog pokreta u Pomoriju
MPA, 323 iz 1749. Popov, Izvste, 87. 5 RA, 330, 23. januar 1751. 6 Erdujhei, Istorija Novog Sada, 156; Schwicker, Polit. Gesch. d. Serben in Ungarn, 131. 7 PA, 365, 22. Febr.; 3723, 24. Febr.; 357, 24. Mrz 1751. 8 Schwicker, 127.
4 3
119
i Potisju i poeo s ruskim poslanikom radi seobe u Rusiju da pregovara. U nedostatku druge krivice pronali su u bekom Arsenalu jo iz 1744. godine jednu priznanicu sa evievim imenom za primenih 160 puaka i 70 pari pitoa koje je trebalo tamo da vrati ili da ih plati. Meutim, Directorium in Publicis et Cameralibus (3. juna) izjavio je da je utvreno da su Moriani to oruje pored vlastitih puaka i celog prtaga u ropstvu u Kozelu (u leziji) izgubili, prema tome se ne moe od evia traiti naknada.9 Poto istraga nije pokazala uspeha, Dvorski ratni savet je najposle (13. oktobra) carici predloio da se potpukovniku eviu i egovu sinu lajtnantu Petru eviu kao i potpukovniku slavonskog husarskog puka Rajku Preradoviu izdaju pasoi za seobu u inostranstvo.10 Marija Terezija je izdavae pasoa eviu (19. oktobra 1751) odobrila, ali je najenerginije odbila to da uini Preradoviu i na predlogu Saveta je svojeruno napisala da se on uhapsi i stavi pod istragu. Kod evia je stvar sasvim drukije stojala, oni su ne hotei se pomiriti s novim staem posle ukidaa krajina jo ranije bili istupili iz vojske ali Preradovi, koji je bio rodom iz Budima,11 nije sluio u ukinutim krajinama, nego u regularnom Slavonskom husarskom puku i prole godine jo bio odlikovan pukovnikim inom. Horvat je sa svojom grupom iseenika iz Pomorija i Potisja otiao u Rusiju pre mesec dana a sada se ukazala opasnost da e se za Preradoviem i srpska milicija iz Srema i Slavonije, koja tek to je pretvorena u regularne pukove, na seobu u Rusiju povui. Stoga je on na zapovest same carice uhapen, otpremen u Be i tamo je punih pet meseci u Stockhausu dran pod istragom zatvoren. im je Preradovi pao u carsku nemilost, napustio ga je odmah i mitropolit Nenadovi, koji ga je jo prole godine preporuio u Be za pukovnika na mesto umrloga Petrandija. Dana 29. oktobra prijavio je Nenadovi Savetu da uhapeni Preradovi duguje po priloenom
9
PA, 29, 3. Juni 1751. PA, 13. ost. 1751.; M. P. A., 163 i 164 iz 1751. 11 Bidermann, Russ. Umtriebe in Ungarn, 49.
10
120
MITA KOSTI
prepisu menice od 17. aprila 1745. ostavini pokojnog mitropolita Arsenija 400 f. i zamolio da se iz zatvora ne pusti dok ne plati taj dug.12 Na to je Preradovi odgovorio (10. decembra) da se zaduio u esarskoj slubi kad je 1745. sprovodio osam eskadrona husara graniara sa Save, u Nemaku na Rajnu. Poto mu se od narodnog novca kao poslaniku na narodnocrkvenom saboru duguje na ime neplaenih dnevnica svota od 1602 f., moli da se Nenadovi uputi radi isplate na tu egovu trabinu.13 I od tutora srpske kapele u Beu, Konstantina Paraskovia, stigla je prijava (4. februara 1752) da Preradovi crkvenoj blagajni takoe duguje dvadeset dukata.14 Meutim, evi se sa svojim sinom Petrom, dobivi paso, nije odmah odselio u Rusiju, nego se jo punu godinu zadrao u Ugarskoj, polagano prodavao svoje imae u anadu i oprezno vrbovao iseenike. Ruskog poslanika Bestueva je jo za egova boravka u Beu sasvim za sebe pridobio priajui mu o otmenosti svoje porodice, a naroito pokazavi mu sliku cara Petra u skupocenom okviru, koju je navodno egov deda od cara dobio za usluge na Prutu. Sve je to o emu Bestuev jo pre tri godine javio u Petrograd, preporuujui evia naroitoj pai ruske vlade.15 Od Bestueva je evi dobio obeae da e u Rusiji dobiti generalmajorski in i punomo da svakom oficiru koji s im u Rusiju poe obea jedan in vie nego to je imao u austrijskoj vojsci.16 Iseenike je evi vrbovao vrlo oprezno. Posle objave Kaznenog patenta preneo je svoju akciju iz Banata, gde je nadzor time jako pootren, u Srem. Ali ma kako da je on tu propagandu oprezno irio, ipak su joj vojne vlasti ule u trag. Slavonski general Gajzrug (Geisrugg) je iz Zemuna (3. jula 1752) javio Savetu da evi radi na tome da mnoge nagovori na seobu u Rusiju, svakom obeava vii in, siromanijima daje i novac a objavio je svima svojim
12 13
MPA, 169 iz 1751. Ibid. 14 Ibid., 220 iz 1752. 15 Polnoe sobr. zakonov ros. imperi, T. H, ukaz br. 10.049. 16 Popov, Izvste, 92.
121
pristaama da se za tri nedee skupe da u Rusiju s im pou i da sve to u tajnosti dre.17 No stvarnih dokaza protiv evia, koji bi mogli posluiti kao podloga za primenu Kaznenog patenta protiv ega, Gajzrug nije mogao da nabavi. Emigracioni pokret meu narodom tajno se i dae irio, van domaaja dravnih vlasti. Tako je, na primer, drugi zet pukovnika Rakovia, Simeon Pievi u kui svoga tasta u drutvu sa Petrom eviem, koji je ve dobio paso za Rusiju, odluio, potaknut egovim primerom, da se i on seli,18 to mu je posle dugih muka i stradaa polo za rukom. U jesen te godine (septembra 1752)19 evi se sa svojom grupom koja je brojala oko 80020 lica, mahom takoe Srba graniara iz razvojaenih Morike i Potiske krajine, odselio u Rusiju. Najistaknutiji lanovi evieve grupe, koji su svi dobili pasoe za Rusiju 18. januara 1752.21 bili su oficiri: Georgije Filipovi, kapetan iz Glogovca, Maksim Zori, kapetan iz Moorina, koji je usinio poznatog ubimca Katarine , generala Simeona Naranxia Zoria, sina Gavrila Naranxia a unuka Maksimova strica Jovana Zoria,22 zatim ivan Miokovi, kapetan iz Nadlaka, Marinko Milutinovi, lajtnant iz Subothea, Georgije Preli, sin lajtnanta Prelia, zatim korneti: Igat Miokovi iz Nadlaka, Manojlo Vujii iz anada, Mihajlo Mihajlovi iz Mandorlaka, ivko Radoji iz Nadlaka, te Kosta Juzbai i Konstantin Boak i dr. Maksimov brat Vasilije Zori dobio je paso tek 28. aprila. Svi ti oficiri su prilikom plebiscita u noDA, Conferenz-Protocoll d. Hof-u. Staatskanzlei, ddo 26. juli 1752. Popov, Izvste, 87. 19 Ibid., 98. 20 DA, Vortrag Bartenstein, vom 17. Aug. 1752. 21 Taj spisak oficira nalazi se u Ratnom arhivu u Beu (Illyr.-serbica; 1752). Bez oznake mesta odakle su oficiri u: Srp. Sionu, 1906, zatim Spomeniku, LI. 22 O generalu Zoriu napisao je na osnovu ruskih arhivskih podataka studiju g. Milo S. Moskovevi (Srp. ki. glasnik, 1913, sv. 6. i 7), no glavni deo te studije o ubavnim avanturama Zoria i Katarine poznat je opirnije iz [Helbigove] kige: Russische Gnstlinge (Tbingen, 1809), 114119.
17 18
122
MITA KOSTI
vembru 1750. glasali za ostajae u militarskom staleu, tj. da se Morika i Potiska krajina ne razvojae. Kad je evi sa svojom grupom stigao u Kijev, uo je za carski ukaz da se svi doseenici iz Ugarske imaju otpravati generalu Horvatu u Novu Srbiju. Nezadovoan time, ostavi svoje ude u prihvatnoj stanici u Kijevu i ode u Moskvu, gde se tada i carski dvor ba bavio, te podnese molbu Senatu da mu se odredi drugo zemite i privilegija za novo nasee, jer on ne moe biti pod komandom Horvata, od koga je u austrijskoj slubi bio po inu stariji, osim toga je od Horvata i vei broj udi u Rusiju doveo. U to vreme stigao je u Moskvu i Preradovi, te je i on podneo Senatu molbu o osnivau zasebnog nasea, obrazlaui je time da je u esarskoj slubi bio od obojice stariji.23 Preradovi se iz Austrije jedva izvukao. Do leta je bio izravnao dugove i preko ruskog novog poslanika u Beu Kajzerlinga zatraio ponovo pasoe za sebe i pratu od osamnaest udi, pet ena i osmoro dece. Kad je opazio da mu zbog prate prave smete, zamolio je dva zasebna pasoa najpre samo za sebe, enu, sina i jednog slugu, pa onda za svoj prtag i ostalu pratu, koju je ostavio spremnu za put. Posle mnogih tekoa dali su mu taj prvi paso i obeae da e drugi dobiti, ali im su uli da je otiao u Rusiju, nisu svoje obeae hteli izvriti.24 Kad je Horvat saznao za molbe evia i Preradovia o osnivau zasebnih nasea, pourio je odmah da pred Senatom obesnai i ovu dvojicu sa ihovim udima pod svoju komandu u Novu Srbiju zadobije, tvrdei da on ima za seobu Srba u Rusiju najvie zasluga, jer se kao prvi usudio da trai selidbene pasoe, osim toga Preradovi nije nikog sem svoje porodice doveo. Ova dvojica su na to odgovorila, i tako se pred Senatom o naseavau Srba razvila dugotrajna rasprava.25 Za evievo nasee Vojna kolegija je jo pre egova dolaska odredila pusto mesto oko Kazana du Volge, no Senat je Kolegiji izdao zapovest da se postara o naseavau Ukrajinske utvrene li23 24
Popov, Izvste, 177. DA, Relationen aus Russland, Note Pretlacks, von 21. sept. 1752. 25 Popov, Izvste, 176.
123
nije pukovima landmilicije, jer tamo je vea potreba za zatitu one granice. Stoga je na predlog Senata carica ukazom (od 20. novembra 1752) naredila da se na zajednikoj konferenciji Senata i Vojne kolegije, u prisustvu evia i Preradovia proui pitae o naseavau Ukrajinske utvrene linije i oj predlog podnese. Istog dana je potpisan i ukaz kojim se Preradoviu daje in general-majora. Na zajednikoj sednici (29. marta i 1. aprila 1753) Senat, Kolegija inostranih dela i Vojna kolegija sloili su se u tome da se evi i Preradovi nasele na zemitu od Bahmuta do Lugana. Dana 17. maja carica je potpisala, a 29. maja 1753. je objaven ukaz da se evi i Preradovi nasele sa doseenicima od kraja linije i nasea landmilicije [Horvatove] sa strane reke Doneca, tj. od Bahmuta do Lugana. Po sudu Vojne kolegije moglo se tu naseliti po ugledu na Novu Srbiju do 3000 udi, a s proireem u pustiu i do 5000. U tom ukazu se i evi imenuje general-majorom na osnovu preporuke poslanika Bestueva.26 No ubrzo se pokazalo da je evi dao Bestuevu o sebi lane podatke. Barjaktar Vulin, koji je sa eviem zajedno u Rusiju doao, alio se Senatu da je evi od ega jo u Ugarskoj uzeo sliku cara Petra, koju je egov deda, pukovnik potike landmilicije Vulin od cara dobio, da ga time kod ruskog poslanika u Beu preporui, meutim on se sam tom slikom koristio. Isto su tako i oficiri koji su sa eviem u Rusiju doli opovrgli kod Senata egovu tvrdu da ih je on o svom troku doveo.27 Na to su oba nova generala pozvali u Senat i naredili da se sa svojim udima sele, i to Preradovi u Bahmut a evi na Luganu, gde e im u sporazumu s generalmajorom Gebovim ineerpukovnik Bibikov odmeriti i raspodeliti zemu za nasee. U tom je ve i leto odmaklo pa je odlueno da doseenici do prolea prezime u Kijevu. Tako su se u Kijevu nale dve komande srpskih doseenika pod generalima eviem i Preradoviem sa zamecima novih pukova, oba generala ostala su jo u Moskvi, a umesto ih su zapovedali ihovi sinovi, potpukovnik Petar evi i pre26 27
Poln. sobr. zak. r. imp., br. 10.049. Ibid.
124
MITA KOSTI
mijer-major Georgije Preradovi, radei na tome da jedan od drugog primame to vie udi.28 Kad je Horvat video da mu kod vojnih vlasti nije polo za rukom da evia i Preradovia dobije pod svoju komandu, pokuao je da ih onemogui na drugi, unapred smien nain, poslao je u Kijev svoga potpukovnika Dimitrija Peria sa zadatkom da prividno nabava neke potrebe za nasee, u stvari, da evieve ude primami da preu k emu u Novu Srbiju. Mada je Peri bio eviev zet, Horvat ga je ipak zadobio za to izradivi mu premetaj iz starog Srpskog husarskog puka u Novu Srbiju i promaknuvi ga od kapetana za potpukovnika. Peri je ve toliko uspeo da bi egov tast skoro bez udi ostao, da u posledem trenutku nije na molbu evievu s vieg mesta Horvatu bio prijem evievih udi zabraen. Kad ga je Horvat zbog egova neuspeha poeo goniti, Peri se posle duga stradaa vratio svome tastu eviu na mesto premijer-majora Stevana Petrovia, koji je otiao u Austriju da prihvati crnogorske iseenike.29 U to je s prolea 1754. stigao u Rusiju i porunik Slavonskog husarskog puka Simeon Pievi posle dugog stradaa od strane protivruskog reima, koji je tamo zaveden posle Horvatove i evieve seobe, sa svrhom da se dae seee sprei. Sve to svoje viegodie stradae opisao je Pievi opirno u svojim memoarima,30 koji za istoriju oba srpska nasea u Rusiji imaju najvee vanosti. Tek s prolea idue godine poeli su evi i Preradovi da naseavaju od pukovnika Bibikova odmerenu zemu, koja se prostirala istonom stranom deparske pustie du desne obale severnoga Donca, izmeu starog utvrenog gradia Bahmuta, koji je naseu sluio kao uporite, i Lugana. Po ukazu od 29. maja 1753. nasee se zvalo Slavenosrbija. Tom prilikom su evi i Preradovi osnovali petnaest aneva (rota), koji su se ubrzo pretvorili u sela. Od srpskog anPopov, 170. Ibid., 198202. 30 Popov, Izvste o pohodeni Simeona Stepanovia Pievia 17311785 (Moskva, 1883), +1561.
29 28
125
ca Doneckoe (ili Podgornoe) postao je grad Slavjanoserbsk, u danaem Slavjanoserbskom srezu Ekaterinoslavske gubernije.* Po opisu Pievia, bila je to zema otvrdla, diva i moda od stvorea sveta neobraena i leala je od drevnih vremena bez svake koristi, pusta i bez naroda. Jake zime i vruine kao u unutraosti Rusije nije tamo bilo, zima je bila umerena, a klima je podseala na Moldavsku, i loza je tamo uspevala.31 S puno poezije opisuje Pievi sve tekoe prve godine pri osnivau nasea. On je dobio zadatak da svoju rotu naseli na Doncu samo sa jedanaest husara, jednim vahtmajsterom i dva kaplara. Prvo domae nasee bilo je udaeno na itav dan hoda ali se starinci, plaivi i nepoverivi, ni po koju cenu nisu mogli najmiti na rad. Poloaj doseenika uporeuje s brodolomcima, koji se zaneseni valovima na pusto ostrvo hrane zeem, koreem i lovom, tako smo i mi doli na pustu stepu i zemu taku, gde od stvorea sveta nikakva nasea nije bilo, ni kupiti se nije nieg moglo, a ko je hteo ega imati morao je nekoliko dana radi toga da putuje. Kue su podizali od pletera, sa krovom od trave i pravili zemunice dok mu nije polo za rukom da razbije pasivnu rezistenciju starinaca prema ima i da od jednog starca iz oblieg nasea kupi kuu od lipovih brvana, koju mu je ovaj preneo i sklopio. Od tada su poeli sa starincima optiti i od ih ivotne namirnice kupovati. No ve idue godine nestalo je nude, jer su posejali hrane za sebe i svoju stoku, nabavili marve, ovaca, ivine i poeli udobnije da ive. Kao Horvatu, i generalu eviu je prva briga bila da Slavenosrbiju to boe Srbima naseli; stoga je u februaru 1754. podneo carici Jelisaveti molbu da se preko grofa Kajzerlinga u Beu izradi dozvola da ene, deca i najblii krvni roaci onih Srba doseenika koji su s ima u Rusiju doli, mogu se takoe za ovima u Rusiju doseliti. Toj molbi je priloio spisak svojih doseenika sa tanom oznakom mukih i enskih lica za koje se dozvola seobe trai.32
* Murakincev, Slavjanoserbsk. (Brokgauz-fron, Encikloped. slovar, HHH, 306) 31 Popov, Voenn poselen Serbov v Avstri, 607. 32 Popov, Izvste, 189.
126
MITA KOSTI
Tu se trai dozvola za porodicu: general-majora evia 6 lica, kapetana ivana Miokovia 11 lica, kapetana Stevana Mihajlovia 6 mukih i 7 enskih, kapetana Georgija Prelia 2 m. i 3 ., lajtnanta Vasilija Zoria 4 m. i 4 ., lajtnanta Mihajla Vujiia 2 lica, lajtnanta ivka Radojia 2 m., lajtnanta Nikolaja Graanova 6 m. i 2 ., lajtnanta Gavrila Popova 4 m., barjaktare: Lazara ejtanina 2 m., Maksima Kiria 4 m. i 4 ., Nikolu Ruia 2 m., Georgija Arsenijeva 9 m. i 5 ., Savu Milosavevia 2 m. i 3 ., vojnog svetenika Mihajla Vanija 15 m. i 3 ., kvartirmajstera Rudaeva 5 m. i 6 ., Georgija Stanikova, vahtmajstere: Ristu Popova (iz Kikinde), Jovana Jakovevia, Pavla Davidova, Mihajla Macina, Zaharija Dabia, Georgija Grubia, kaplare: Rodoa Medakovia, Filipa Minarova, Marka Bajanca i za porodice od 56 vojnika redova: Ostoje Runia, Jovana Xebanovia, Stojana Koutia, Mika anadca, Rajka Rusa, Kelemena Benedikta, Petra Litrieva, Vase Jankelina, Maksima Bogosaveva, Kozme Slavkovia, Vasilija Jugovia, Pantelije Miloeva, Grigorija Popova, Aleksija Tabakovia. U svemu se trai dozvola seobe za 383 muka i 155 enskih lica. Gora imena predstavaju jezgro doseenika s kojima je evi osnovao i naselio Slavenosrbiju i poznata su nam ve, naroito imena viih oficira, iz glasakih spiskova plebiscita u novembru 1750, kojom prilikom su glasali za militarski stale.33 No Marija Terezija na predlog svoga dravnog kancelara grofa Kaunica usled ratnih gubitaka nije vie dozvolila seobu u Rusiju tolikog broja svojih podanika, nego iz naroita obzira prema svojoj saveznici carici Jelisaveti dozvolila je (3. aprila 1754) odlazak u Rusiju samo enama i neudatoj ili neoeenoj deci u spisku imenovanih lica. evi i Preradovi ustrojili su iz doseenika dva husarska puka pod svojim imenom i dva pikinerna, u koje su i drugi pozniji doseenici primani. Bahmut je izabran za glavni kvartir i Bahmutski kozaki puk uao je u sastav Slavenosrbije. Pukovnik Bibikov se starao da rote i sela dae prema pustii propisno utvrdi. Sa Horvatovom Novom Srbijom evi
33
D. A., Relationen aus Russland. Note Kayserlings vom 2. Mrz 1754.
127
i Preradovi nisu imali veze i potieni su bili Vojnoj kolegiji. Duhovni poglavar u Slavenosrbiji bio je od 1756. bjelogorodski arhijerej. U Sedmogodii rat poslala je i Slavenosrbija nekoliko eskadrona husara.34 Nagli priliv ruskog stanovnitva je dai opstanak i ovog srpskog nasea sve vie ugroavao.
Up. Skalkovsky, A., Hronol. obozrne istori novoross. kra. (Odessa, 1836). Izvod iz ega: Sveti, M., Srbli u Russi, Golubica, 1840, 270287. Spasi i Agatonovi, Srp. ustanci u vezi sa nar. seobama u tuini, k. .
34
128
MITA KOSTI
129
AKCIJA KAUNICOVE VLADE ZA SUZBIJAE EMIGRACIONOG POKRETA
(Nova vlada u Beu. Stari kurs spone politike. Kancelar Kaunic i savez s Rusijom. Dopuna saveznog ugovora iz godine 1746. Kaunic i emigraciono pitae Srba. Predlog ruskoj vladi za obostrani desinteressement. Novi austrijski poslanik u Petrogradu. Krunski savet o srpskom emigracionom pitau u Beu. Ekspoze grofa Kaunica: za poputae ruskim zahtevima. Miee Marije Terezije o nainu za prekid emigracije. Cariin gev protiv ruske ekspoziture u Tokaju. Novi zahtevi ruske vlade u emigracionom pitau. Delimina dozvola emigracije. Konferencija vrhovnih vlasti radi suzbijaa emigracionog pokreta. Nenadovi protiv propusta Crnogoraca. Prestanak emigracionog pokreta) U maju 1753. je u Beu izvedena davno pripremana promena vlade, to je i na srpsko emigraciono pitae bilo od znatnog uticaja. Grof Kaunic je postao dravni kancelar i od nesposobnog grofa Ulfelda je uzeo vostvo spone politike u svoje ruke; Ulfeld je imenovan za obersthofmajstera a Bartentajn je dobio mesto ekoaustrijskog vicekancelara, i pored svega poniavaa pred Kaunicom je od ovoga odbijen od svakog daeg uestvovaa u sponoj politici,1 koju je 17401753. gotovo samostalno vodio.
Arneth, A. R. v., Johann Christoph Bartenstein und seine Zeit. (Wien, 1871), 46. Uporedi i: Wolf, A. Dr., sterreich unter M. Theresia, Joseph II. u. Leopold II. (Berlin, 1883), 84.
1
130
MITA KOSTI
I kao dravni kancelar je Kaunic2 uporno radio na tome da Francusku zadobije protiv Fridriha , ali je to vrlo teko ilo. egovom nasledniku u Parizu, austrijskom poslaniku tarembergu se jo 1754. inilo da je dobar sporazum i iskreno prijatestvo s Francuskom nemogue.3 Kroz itavu 1753. i 1754. godinu kurs spone politike Austrije ostao je isti. Smatrajui Fridriha kao glavnog neprijatea monarhije, gledao je Kaunic da ga izoluje i u savez protiv ega to vie drava uvue. Stoga je i on savez s Rusijom naroito negovao. egovom inicijativom je 16. juna 1753. austro-ruski savez iz 1746. godine dopuen tajnim lanom protiv Turske.4 Poto je savez s Rusijom najvie remetilo emigraciono pitae Srba, hteo je Kaunic konano da ga rei, te je sva prethodna akta temeno prouio. Bilo je jasno da je Bartentajn, pored sve opravdanosti austrijskog stajalita da Austrija nije duna da trpi vrbovae i seobu svojih podanika u strane drave, celu stvar do tada vrlo neumeno vodio. Uvredivim izgonom Srba, ruskih oficira i objavom Kaznenog patenta izazvao je Rusiju na ultimatumu sline zahteve zadovotine, tako da je ministarska konferencija u Beu, odnosno Bartentajn, poslede godine u brojnim diplomatskim notama punim uobiajene doktrinarne opirnosti dokazivao ruskom dvoru opravdanost poduzetih sigurnosnih mera, nemajui pri tom nikakva jasnog plana kako da se to neugodno emigraciono pitae rei. im je Kaunic to pitae prouio, prihvatio je inicijativu u svoje ruke i obratio se ruskom poslaniku grofu Kajzerlingu da najpre uje egovo miee o nainu kako da se ta stvar konano rei. Na to mu je Kajzerling po sporazumu predloio nacrt jedne izjave, kojom se ove drave obvezuju na potpuni desinteressement u srpskom pitau. U svom referatu o tome carici (11. jula 1753) Kaunic je dodao da je to zaista najboi nain: da se sve neugodnosti u srpskom pitau u prolosti predaju zaboravu a ubudue sve izbegava to bi moglo
O Kaunicu: Wurzbach, Biograph. Lexicon, XI, 7086, s detanom literaturom. 3 Wolf., o. c., 54. 4 Taj novi lan ugovora je 24. jula Marija Terezija ratifikovala. Ban-Kamensky, o. s., 73.
2
131
do novih zapleta dovesti. Ruska vlada trebalo bi da se obvee da Srbi iz Rusije nee nita poduzimati to bi moglo austrijske Srbe na seobu navesti, a beka vlada, da e srpske privilegije tano ispuavati;5 no do toga nije dolo i obe su vlade nastavile svoju dotadau politiku. U oktobru iste godine je austrijski poslanik u Petrogradu baron Pretlak opozvan i na egovo mesto je doao pravi tajni savetnik i kamerher, grof Esterhazi.6 Poto su dravne vlasti javale sve nove sluajeve seobe u Rusiju, Kaunic je hteo da se stvori stalni sistem po kome e se u emigracionom pitau Srba postupiti. Stoga je 8. februara 1754. sazvao Krunski savet u kojem su uestvovali: carica, car, preai kancelar grof Ulfeld i on. Odmah na poetku je sveo celu debatu na to da se odlui pitae: je li Srbima bila dozvoena seoba u Rusiju. U aktima dravne registrature ta se odluka nije mogla da nae, doim se petrogradska vlada stalno na u poziva. Marija Terezija je na to potvrdila da je Srbima bila data pismena dozvola za seobu. Posle te cariine izjave Kaunic je odrao itav ekspoze o emigracionom pitau i izneo nain kako da se u toj stvari dae postupa. Po egovu mieu emigraciono pitae predstava usled te dozvole jedan vrlo delikatan i neprijatan dravniki posao, pri kom se tekoe na svim stranama javaju. Jednakost vere, sebinost, uzbuee duhova i skrivene protivnike namere nekih ruskih ministara pri tom igraju ulogu; uz to su se odmah na poetku nagomilali neki sluajevi, koji izazivaju neprijatesko raspoloee, kao: hapee ruskih oficira s ruskim pasoima, Kazneni patent itd. Iz prethodnih akata se meutim jasno vidi, govorio je dae, da kancelar Bestuev u toj stvari nije ba najiskrenije s baronom Pretlakom postupao, nego ga je u praznoj nadi odravao, o pravom stau stvari nije ga u pravo vreme izvetavao i time je samo zabunu i protivnosti stvarao.
DA, Vortrag Kaunitz vom 11. juli 1753: Gedanken wie mit Russland der Illyrier halber annoch frdauernden Irrungen zu heben seyn mchten. 6 Jahrbuch d. k. u. k. ausw. Dienstes 1917 (Wien, 1917), 27.
5
132
MITA KOSTI
Pri sadaem stau stvari, po egovu mieu najosnovnije predstavke kod ruskog dvora nee imati nikakva uticaja niti ga odvratiti od ve smiene odluke, ve mogu samo dovesti ako ne do potpuna raskida, a ono sigurno do zategnutosti izmeu petrogradskog i bekog dvora, neobino tetne posledice od toga moraju biti svakom jasne. Stoga Kaunic za suzbijae dae emigracije predlae ovaj put i nain: Ruski oficiri koji dolaze u monarhiju moraju se jo na granici pri izmeni svojih pasoa austrijskim pasoima upozoriti da e se nad ima voditi strog nadzor, i u sluaju vrbovaa primeniti Kazneni patent. Prema ruskom dvoru mora se, meutim, s najveom paom postupiti, tavie i onda izai mu na susret ako bude traio slobodan izlaz za jedan umeren broj graniara, jer to je mali objekat prema vrednosti ruskog prijatestva za monarhiju; time bi se neprijateima monarhije otklonila prilika da drae beke vlade prema Rusiji u ravoj svetlosti prikazuju. No pri izvoeu toga plana, po egovu mieu, treba najvie paziti na to da se grof Kajzerling u dobrom raspoloeu odri i sam u celoj stvari uestvuje, da po primeru svoga prethodnika, grofa Mihajla Bestueva ne bi svojim protivnikim izvetajima stvar jo vie raspaivao.7 Carica je taj plan odobrila i Kaunic je odmah pristupio egovu izvreu. Po prethodnom dogovoru s ruskim poslanikom, Kaunic je carici na odobree podneo (25. februara 1754) jednu notu, sastavenu povodom hapea nekog ruskog potporunika kod koga su zaplenili petnaest pisama srpskih doseenika iz Rusije svojim roacima u Ugarskoj, u kojima ih pozivaju da se i oni u Rusiju dosele. Ta nota je trebalo da ruskom dvoru na jedan neuvrediv nain oduzme svu nadu na dau dozvolu seobe.8 No Marija Terezija, pouena iskustvom, nije verovala u uspeh te note, nego je na jednom paretu papira, kao to je to esto radila, svojeruno napisala i Kaunicovoj noti dodala jedan svoj plan kako da se uestale ruske intervencije u emigracionom pitau spree i ruska ekspozitura u Tokaju opozove.
7 8
DA, Vortrag Kaunitz ddo Wien, 10 Febr. 1754. Ibid., Vortrag vom 25. Febr. 1754.
133
Ja se ne bih ustruavala, pisala je carica, da se ifriranom notom Esterhaziju d dozvola da u razgovoru s Bestuevim ili moda Voroncovim uzgred spomene, da sam ja iz prevelikog prijatestva i potovaa prema carici vona da jedanput za svagda nekoliko stotina udi u enu slubu otpustim ako bi ona htela pismeno za budue da obea, da e ne samo jako strogo postupiti prema onima koji bi pokuali da izazovu bekstvo ovdaih podanika, nego ako ti udi padnu u nae ruke da se moe s najveom strogou [vigeur] bez obzira kako mi naemo za dobro, protiv ih postupiti. Naroito je caricu peklo to je morala da trpi stalnu rusku vojniku ekspozituru u Tokaju, koja je bila glavno uporite ruske emigracione propagande u Ugarskoj, stoga je Kaunicu dodala da bi trebalo grofa Esterhazija uputiti i na to da pokua da izradi povlaee te ruske vinarske komisije iz Tokaja i obea da bi beki dvor vrlo rado primio tu dunost na sebe, da ruski carski dvor tokajskim vinom snabdeva. Kad bi se i s 2000 udi ta taka mogla dobiti, dobro bi bilo, jer je jako vana [important].9 Meutim, emigracioni pokret meu Srbima nije bilo lako zaustaviti, tim pre to je Ugarska dvorska komora poela razvojaene moriku i potiku miliciju da globi prevelikim dabinama koje ovi nisu ranije davali, samo da uvea komorske prihode; na taj nain se nezadovoniki pokret u narodu zbog ukidaa krajina nije mogao nikako da stia. Osim toga nisu se ni veze izmeu iseenika u Rusiji i ihove zaostale rodbine u Ugarskoj mogle jednim mahom prekinuti; ovi prvi su rusku vladu neprestano uznemiravali molbama da se u Beu izrade ihovim roacima pasoi za seobu u Rusiju. Tako je Kajzerling 26. februara traio od beke vlade pasoe za ouha iseenoga kapetana Teodora orbe, kapetana Mihajla Teofilovia i za celu egovu porodicu.10 No jo je vie zaprepastila beku vladu predstavka Kajzerlingova od 8. marta da se dozvoli seoba u Rusiju enama, deci i najblioj rodbini onih iseenika koji su se pre dve godine sa eviem u Rusiju odselili.
9 10
Ibid. DA, Noten aus Russland: Note Keyserlings vom 26. febr. 1754.
134
MITA KOSTI
Na priloenom spisku bilo je 383 muka i 155 enskih lica. Kajzerling je po uputi svoga dvora traio da se ima na osnovu prirodne veze krvnog srodstva i jednakosti vere dozvoli seoba bez uobiajene selidbene takse.11 U isto vreme je Kajzerling u zasebnoj noti traio i propust crnogorskih emigranata kroz monarhiju. Po Kaunicovu predlogu carica je 3. aprila odbila te ruske zahteve i dozvolila izlaz iz monarhije samo neudatoj i neoeenoj deci ranijih iseenika, s tim da ih sluge mogu pratiti do dravne granice, ali se odande moraju vratiti.12 Malo kasnije dozvolila je i prolaz kroz monarhiju crnogorskoj emigraciji od stotine porodica. Poto je Kaunic hteo zbog svoje politike protiv Fridriha srpski emigracioni pokret to pre da skine s dnevnog reda, jer je on dobrim odnosima s Rusijom mnogo smetao, sazvao je konferenciju Dvorskog ratnog saveta, Ugarske dvorske kancelarije i Ilirske dvorske deputacije da se posavetuje o sredstvima, kako da se emigracioni pokret meu narodom utia. Tom prilikom je dvorski savetnik Koler podneo pisani referat, iz koga se vidi da nezadovostvo meu Srbima odrava i na seobu ih tera Ugarska dvorska komora svojim prekomernim oporezivaem. Na to je konferencija donela zakuak da se radi suzbijaa emigracionog pokreta glavnom komandantu Temivarskog Banata, generalu Kenigseg-Erpsu, poae ova instrukcija: Srbima se daa seoba ne dozvoava. U civilnim, poreznim kao i u verskim stvarima ne smeju se progoniti, nego tititi i u slobodnom uivau privilegija ostaviti. Taj zakuak je Kaunic 21. aprila podneo carici s karakteristinim obrazloeem. On ne moe da pojmi drae Ugarske komore, tim vie to ono za depopulizacijom tako znatnog dela zeme ide, i time se osnovnom zakonu dobre uprave direktno protivi. Najvea mo jednog suverena kao i napredak i jaina jedne drave lei, po egovu mieu u broju podanika. Protiv ove
11 12
Ibid., Note vom 8. Mrz, 1754. Vortrag Kaunitz, vom 3. april, 1754.
135
opte istine ne moe se praviti izuzetak i neznatna komorska dobit koja bi se iz nenaseena zemita iz stoarstva vukla, ne moe se nikako uporediti s velikim koristima, koje iz populacije potiu. Mesto da Srbe prevelikim daama ili drugim nainom na seobu primorava, trebalo bi Ugarska komora da se na svaki nain trudi da to je mogue vie Srba u zemu privue, razvija Kaunic pred caricom naela merkantilizma. Poto Ugarska dvorska komora, po egovu mieu, nee takve principe nikada imati, predlae on na kraju svog referata, da se od e ubudue svaki uticaj na srpske stvari oduzme.13 Te zatitne mere iz Bea radi odbrane banatskih Srba od ugetavaa od strane ugarskih komorskih vlasti imale su dobra dejstva, nezadovoniki pokret poeo je da jeava. Otar vojniko-policijski nadzor nad kretaem ruskih podanika u monarhiji onemoguio je dae iree emigracione propagande, stroge mere Kaznenog patenta protiv vrbovaa i seea u strane drave zastraile su svet tako da se te godine i emigracioni pokret postepeno stiao. Toga miea bio je i najboi poznavalac srpskih stvari, Bartentajn.14 Stiavau emigracionog pokreta mnogo je doprineo sam mitropolit Nenadovi. im je uo da je crnogorski mitropolit Vasilije Petrovi dobio dozvolu da moe kroz monarhiju 100 crnogorskih porodica u Rusiju sprovesti, zamolio je (7. juna 1755) cara Franca da se taj transport ne sprovodi kroz Slavoniju i Banat, nego preko Moravske poto bi taj prolaz mogao jedva stianu emigraciju u tim zemama opet podgrejati, pored toga je Vasilije Petrovi i opasan ovek.15 Pred kraj istog meseca javio je u vezi s prelazom Crnogoraca oprezni Nenadovi opet caru Francu da se ne bi nedavno zadrana emigracija opet obnovila, da se u Zemunu istie neki Teofil Tean (Thessun), koji je pokazao paso ruskog husarskog kapetana.16
DA, Vortrag Kaunitz, vom 21. april 1754. Schwicker, o. c., 190. 15 MPA, 409 iz 1755. 16 Ibid., 124 iz 1755.
13 14
136
MITA KOSTI
Na taj nain je seoba Srba iz Ugarske u Rusiju zajednikom saradom dravnih vlasti i mitropolita Nenadovia postepeno zadrana. Tome je mnogo pripomogla i psiholoka zasienost samoga emigracionog pokreta, koja je nastupila kako kod Srba u Ugarskoj tako i kod iseenika u Rusiji od onog vremena kad su usled ruske intervencije za ima puteni u Rusiju i ihovi najblii roaci, tako da ruska vlada nije vie imala opravdana razloga da u Beu trai dae dozvole za seee Srba u Rusiju. Migraciona struja austrougarskih Srba u Rusiju je tako stala. Za enim tragom povlaile su se u Rusiju jo neku godinu mae migracije Crnogoraca, Arnauta, zatim Srba iz turskih i mletakih oblasti, koje je ta struja za sobom povukla, ali iz Austrougarske selili su se u Rusiju samo jo retki pojedinci, dok oko 1759. najposle i te migracije nisu stale. Dravne vlasti su najbriivije pazile da se meu Srbima selidbeni huk opet ne obnovi.17 Za srpska nasea u Rusiji Novu Srbiju i Slavenosrbiju to je bilo od presudnog znaaja, jer su ta nasea neobnavana iz matice a usled stalnog priliva Rusa naglo poela da gube svoj srpski karakter i brzo meu Ruse da tonu.
17
Arhiv za istoriju karlovake mitropolije, 1912, 62.
137
PROPAST NOVE SRBIJE I SLAVENOSRBIJE
(Teak poloaj srpskih nasea u Rusiji. Nemogunost ihova odraa. Misao o reorganizaciji. Tiranski reim generala Horvata. Tube i istraga protiv ega. Osuda i progonstvo. Ukidae Nove Srbije i Slavenosrbije. Nove ruske gubernije. Preustrojstvo srpskih pukova. Organizatorske sposobnosti Srba oficira. Statistika ruskih tabnih oficira srpskog porekla. Ruske plemike porodice srpskog porekla. ihovi istaknuti predstavnici. Nagli proces etnikog pretapaa. Statistika toga procesa. Odrae topografske nomenklature srpskih nasea) Privilegisana srpska vojnika nasea u Rusiji, Nova Srbija i Slavenosrbija, nisu se kao takva mogla dugo odrati. U prodirau Rusije prema svojim prirodnim granicama na jugu, Crnom i Azovskom moru, bila su ta pogranina srpska nasea na otvorenoj stepi s obe strane Depra samo jedna kratkotrajna etapa. Katarina je nastavila jo od Petra Velikog zapoetu ekspanzivnu politiku Rusije na zapadu i severu protiv Poske i vedske i na jugu protiv Turske;1 u tu svrhu je u mnogo jaoj meri obnovila i naseavae june Rusije, koje je Petar zapoeo, a carica Ana i Jelisaveta nastavile. Ruska se vlada stoga nije vie
Kratak kritiki pregled te politike s navodom literature: Immich, o. s., Kar. .
1
138
MITA KOSTI
zadovoila srpskim vojnikim naseima na dravni troak, nego je zasnovala naseavae na mnogo iroj osnovi. Manifestom od 4. decembra 1762. pozvala je carica Katarina bez ikakvih ograniea sve strance da dou u Rusiju i nasele se gde hoe.2 No pre nego to je vlada pristupila osnivau novih nasea, htela je da preustroji stara srpska nasea na junoj granici, i to tim pre to su uestale tube protiv generala Horvata jasno pokazivale da tamo nije bilo sve u redu. Osim toga, srpska nasea u Rusiji nisu ispunila ni oekivaa ruske vlade, jer su generali Horvat, evi i Preradovi troili na potrebe Nove Srbije i Slavenosrbije za ono vreme ogromnu svotu, oko 700.000 r. godie, a umesto obeanih mnogih pukova po 4000 vojnika, s velikim su trudom jedva formirali etiri puka, i to nepotpuna, tako da su ih morali dopuavati slobodskim i ukrajinskim kozacima umesto novim srpskim doseenicima, koji su prestali dolaziti. Trajnom naporu beke vlade polo je u to doba za rukom da je zaustavila migracionu struju ugarskih Srba u Rusiju3 i time potpuno ugrozila dai opstanak tamoih srpskih nasea. Ugarske politike vlasti su ba u to vreme zaplenile manifest Katarine od 17. jula 1763, koji su ruski agenti u slavenosrpskom prevodu potajno rasturali meu ugarskim Slovenima, pozivajui ih na seobu u Rusiju. Zbog toga je 16. novembra zabrana za iseavae iz monarhije nanovo objavena i pootrena.4 Nova Srbija i Slavenosrbija su zbog prestanka zanavaa novim srpskim doseenicima i jakog priliva Malorusa u koje su stari doseenici naglo tonuli, sve vie gubila svoj prvai srpski karakter a time i pravo na dai opstanak. Stoga su u Petrogradu odluili da oba srpska nasea ukinu. Zgodan povod za izvree te odluke dala im je istraga protiv generala Horvata. Jo
Skalkovsky, o. s. r., 60. Ceo taj protivruski politiki sistem za suzbijae emigracionog pokreta u Rusiju i egov uticaj na razvitak srpskog duevnog ivota, izneo sam u svom radu: Geneza nemake kulturne orijentacije u Srba (Jugosl. iva, 1921), zaseban otisak (Zagreb, 1922), 1123. 4 Ibid., 20.
3 2
139
1761. godine pukovnik Spiinski je posle izvrene inspekcije u junoj Rusiji dokazivao Senatu potrebu da se oba srpska nasea reformiu, uestale tube na Horvata Senat su u to sve vie uveravale. Horvat je u svome naseu zaveo upravo tiranski reim. Dok je u ostalom delu Nove Srbije vladalo materijalno blagostae, dotle su se doseenici u Horvatovoj neposrednoj okolini nalazili u oajnom stau. General-major Simeon Pievi nam je u svojim memoarima (koji za istoriju srpskih nasea u Rusiji predstavaju izvor prvoga reda) vrlo ivopisno opisao taj strahoviti Horvatov reim, od koga je i on sam mnogo propatio. Iz brojnih primera vidimo tu da je Horvatova voa u Novoj Srbiji bila zakon. Surov i do krajnosti drzak, nije ni od ega prezao da postigne svoj ci. U kancelariji novosrpskog nasea u Novomirgorodu je stvari sasvim proizvono reavao. Gramzivost mu nije imala granica. Vei deo dravnog novca za izdravae nasea je za sebe zadrao tako da su naseenici trpeli oskudicu. Kad su doseenici iz Srbije i Crne Gore od kojih je 1760. osnovao Novomirgorodski garnizon primorani glau doli da mu se ale, prikazao je on to kao pobunu i rasterao ih je karteom. Od porodice svoga roenog brata oteo je novac za prodati imetak u Ugarskoj. Sve oficire oko sebe imao je u rukama, jer ih je materijalno potinio i pomou svojih intriganata uvek gledao da razbije solidarnost meu ima.5 O tim Horvatovim zloupotrebama je pukovnik Spiinski neto saznao prilikom svoje prve inspekcije u Novoj Srbiji i izvestio vladu, na osnovu ega je carica Jelisaveta naredila istragu, ali Horvat je tu istragu veto zavlaio. Posle ene smrti doao je on odmah u Petrograd da uvrsti svoj poloaj kod Petra , ali je u tome bio slabe sree, jer mu je pokuaj da zlatom podmiti carevu okolinu propao. Dvorska dama Katarine i predsednica Ruske akademije nauka, poznata knegia Katarina Dakova, opisujui u svojim memoarima stranu korupciju najviih ruskih krugova toga doba, pria opirno i o tom Horvatovom neuspelom pokuaju podmiivaa i daje tanu karakteristiku e5
Popov, Izvste o pohodeni S. St. Pievia, .
140
MITA KOSTI
govu.6 Dana 21. marta 1762. je istraga protiv generala Horvata obnovena i Spiinski je kao istraite ovaj put u Jelisavetgradu od Horvatovih ranije zastraenih oficira primio mnotvo tubi na ega. Na to je general Meerski poslat da istragu nastavi a kad je Katarina dola na vlast, poverila je voee istrage generalima Megunovu i Gebovu. Poto su na taj nain mnoga Horvatova nedela utvrena, ukazom od 11. jula 1763. lien je generalskog ina i uprave nad Novom Srbijom i prognan je na sever Rusije u Vologdu,7 gde je 1780. umro. Imae mu je rasprodano i deficit od 64.999 r. proneverenog dravnog novca namiren, a Nova Srbija do daeg ukaza potiena Vojnoj kolegiji.8 Ta Horvatova osuda pruala je dovono razloga da se oba srpska nasea preustroje. U tu svrhu poslate su tamo dve komisije da stae proue i podnesu predlog o reformi. Ukazom od 22. marta 1764. Nova Srbija pretvorena je u Novorosijsku guberniju a 11. juna (22. jula) je i Slavenosrbija s Ukrajinskom utvrenom linijom nazvana Ekaterinska provincija novorosijske gubernije i 1775. je dodana Azovskoj guberniji. Te iste godine uniten je i tabor zaporokih kozaka, Se (s), jednim vetim manevrom general-majora Petra Tekelije, koji je kao nagradu za to od carice Katarine dobio veliko imae u Vitepskoj guberniji.9 Kolonizacija Novorosijskog kraja poela je zatim naglo da napreduje. Krajem 1784. su u svoj Rusiji zavedena namesnitva. Teritoria ukinutih Nove Srbije i Slavenosrbije kao i Zaporoja ula je u sastav Ekatarinoslavskog namesnitva, pri emu je
Bradtfort-Essart, Memoires de la Prinzesse Dashkoff dame dhoneur de Catherine II. (ParisLeipzig, 1859), I, 8892. Francuski tekst tih memoara ima i: Arhiv kn. Voroncova, k. HH. Inae sve drugo priae kn. Dakove o Novoj Srbiji nije tano. Up. i Bartentajn, o. s., . 7 Gubernijski grad danae Vologodske gubernije, 710 vrsta istono od Petrograda. 8 Up. Solovjeva, Pievia, Skakovskog i Rus. biograf. slovar; meutim Sava Tekelija ima sasvim drugu, svakako pogrenu, verziju o svretku generala Horvata. (Letopis MS, 33, 1114). 9 Bograf Petra A. Tqkqli, rossyskog generala (Letopis MS, 33). Napisao Sava Tekelija. (Let., 185, 188).
6
141
istona polovina nazvana Ekaterinoslavska, a zapadna polovina Voznesenska gubernija. Srpski, Bugarski i Makedonski puk iz Nove Srbije preli su u sastav slobodskih kozakih pukova koji su na severu bili: Harkovski, Ahtirski, Izjumski, Sumski i Ostrogoki. A eviev i Preradoviev puk, u kojima se bila svega 1262 oveka, sjedieni su u jedan, Bahmutski husarski puk sa seditem taba u Bahmutu.10 Za glavnog inspektora tih preustrojenih pukova imenovan je gardijski major Evdokim A. erbinin, ali su za komandante pojedinih pukova naroitim ukazom odreeni Srbi oficiri iz oba ukinuta nasea, i to: u izjumskoj provinciji brigadir iz starog Ugarskog puka u Rusiji Maksim Zori, u ahtirskoj iz biveg Moldavskog puka brigadir Jovan Podgorianin, u harkovskoj iz biveg Belog slobodskog puka, pukovnik Nikola orba, u sumskoj iz Karabinerskog puka Petar Lanov, u ostrogokoj provinciji pukovnik Josif Satin; isto su tako za tabne i nie oficire u tim pukovima postaveni drugi oficiri iz ukinutih srpskih nasea.11 Reorganizacija tih pukova izvedena je po ugledu na husarske pukove ukinute Nove Srbije. Tom prilikom su Srbi oficiri pokazali mnogo organizatorske sposobnosti spojene s vojnikim znaem i iskustvom, koga su iz Ugarske sa sobom poneli; jer Horvat je Novu Srbiju uredio prema ustrojstvu austrijske Vojne granice, izmenivi ga neznatno prema ondaim terenskim potrebama: u Austrougarskoj su graniari bili veinom peaci, u Rusiji je trebalo za uvae granice vie lake koice, husara.12 Ti srpski husari su svojim vojnikim vrlinama stekli u Rusiji toliko ugleda, da su kod prostog naroda u deparskoj stepi jo duboko u HH vek Serb i gusar bile rei istoga znaea. Srbi oficiri i prosti vojnici iz ukinutih srpskih nasea uestvovali su u svim ratovima Rusije krajem H i poetkom HH veka i mnogi od ih su se ubrzo popeli do najviih mesta u ruskoj
Dai razvoj Novorosijskog kraja: Brokgauz-fron, Encikloped. slovar, HH, 290, s navedenom detanom literaturom. 11 Popov, o. s., 464. 12 Pidoll, K., Frh. v. Quintenbach, Einige Worte ber die russ. Militrkolonien im Vergleich mit der k. k. ster. Militrgrenze (Wien, 1847).
10
142
MITA KOSTI
vojsci. Sauvana nam je tana statistika takvih ruskih tabnih oficira srpskog porekla iz ukinutih nasea: Nove Srbije i Slavenosrbije. Bili su to general-porunici Ivan Samojlovi Horvat, Ivan Georgievi evi, Ranko ili Rodion Depreradovi, Maksim Teodorovi Zori, Teodor Arsenievi orba, Georgij Ivanovi evi (unuk staroga evia), graf Ivan Podgorianin, Josif Ivanovi Horvat (sin staroga Horvata). Generalmajori: Simeon Gavrilovi Zori, Nikolaj Ivanovi orba, Georgij Mihailovi Bogdanov, David Gavrilovi Neranxi, Georgij Ivanovi Horvat, Ivan Dimitrijevi Horvat (oba neaci starog Horvata), Georgij i Ivan Rodionovi Depreradovi (sinovi starog Depreradovia), Konstantin Nikolajevi Lalo, Ivan Hristiforovi teri, Simeon Mihailovi ernoevi, kavaler graf Georgij Petrovi Podgorianin. Brigadiri: Konstantin Nikolajevi Juzbaa, Dmitrij Ivanovi Horvat (sin starog Horvata), Rodion Stepanovi Plamenac, Aleksej Rodionovi Depreradovi (sin starog Depreradovia). Pukovnici: Gavrila Radulovi, Antun Horvat, Ivan Horvat (sin starog Horvata), Josif Cvetinovi, Ivan evi (sin starog evia), Avram Rakovi, Igat Uvalov, Nikolaj Petrovi, Lazar Tekelija, Vasilij Popovi, Vasilij Kosavi, Arsenij Davidovi, Pjotr Sentjanin, Jevrem Rajkovi, Ivan orba, Ivan Trebinski, Pavel ernoevi (bio gard. kapetan). Potpukovnici: Samojlo Horvat (neak starog Horvata), Pjotr evi (sin starog evia), Ivan evi (praunuk starog evia), Arsenij orba, Pavel Vui, Pjotr orba, kavaler Pjotr teri, Stepan Oegovi. Majori: Ivan utovi, Ivan Vukovi, Aleksej Trebinskij, Stepan Bukinski, Ivan Skori, Filip Petrovi, Stepan igi, Mihail Stankovi, Maksim orba, Maksim, Ivan i Georgij Vui, Simeon Rajkovi, Ivan i Pjotr Golub, Aleksej Pantazij, Ivan Miloradovi, Pjotr Marjanovi, Ivan, Ignat, Pjotr, Pavel i Abram Miokovi, Aleksej Juzbaa, Mihail Mikovski, Stepan i Lazar Sabov, Vasilij Sabov, Georgij Filipovi, Teodor Vanij, zatim Stepan, Gavrila, Jefim, Lazar, Teofil, Aleksandr i Ivan Pievi.13 Sem tih tabnih oficira, bilo je u ruskoj vojsci krajem
13
Vstnik Evrop, Sankt-Peterburg, 1870, T. , 612.
143
H veka jo mnotvo viih i niih oficira, koji su preli u redovnu vojsku iz ukinutih srpskih nasea. Posle odsluenog roka u vojsci povlaili su se navedeni Srbi generali na svoja velika dobra koja su, obino pored plemstva, za ratne zasluge ponajvie u junoj Rusiji dobijali i tamo su poput drugih ruskih plemia raskono na ruski nain iveli; oni sami su se jo oseali kao Srbi, ali ihova prva generacija se ve porusila. ivot tih ruskih plemikih porodica srpskog porekla moemo posle propasti srpskih nasea po ihovim istaknutijim lanovima jo donekle pratiti, ali se trag svim drugim Srbima oficirima, prostim vojnicima, civilnim doseenicima i ihovim porodicama ve u prvoj generaciji sasvim izgubio. Osniva Nove Srbije Ivan Samoilovi Horvat imao je ve austrijsko plemstvo sa predikatom de Kurtics, ili kao to ga Rusi piu Odkurti,14 a po ima Nemci Odkurtschik.15 Po Rodoslovnoj kizi plemstva gubernija Harkovske, Hersonske i Kurske ( .) dobili su egovi preci plemiku diplomu i grb 1689. godine od Leopolda a sin Marka Horvata, Samuilo, vojvoda velikovaradski, dobio je za vernost i zasluge od Karla jedno veliko posko dobro.16 Austrija je Jovana Horvata smatrala zaetnikom srpske emigracije i budno bdila da prekine sve veze svojih podanika s im. Novosadski senator Lazar Rubei je, na primer, samo na osnovu denuncijacije da je sa Dimom, Horvatovim sredim sinom, koji se kao carski ruski kapetan s prolea 1755. kratko vreme bavio u Novom Sadu, odravao tajne sastanke, izgubio slubu i u Beu je interniran, odakle mu je tek 1759. polo za rukom da umakne u Rusiju, gde je postao kapetan.17
Rus. biograf. slovar. Brckner, A., Gesch. Russlands bis zum Ende des 18. Jh. (Gotha, 1913), II, 289. Kurti je selo u aradskom protopopijatu. (Univ. schematismus eccl. v. cleri orient. eccl. gr. r. n. un. Regni Hungriae partiumque eidem adnexarum (Budae, 1847). 16 Rudakov, V. E., u: Brokgauz-fron, Encikloped. slovar, HHH, 559. Grb Horvata ima i Obwi Gerbovnik Vseros. Imperi, , . (Ibidem.) 17 Javor, 1879, 56.
15 14
144
MITA KOSTI
Trag Horvatovoj i evievoj porodici moe se pratiti do posledih decenija HH veka.18 Ugledno mesto meu plemstvom june Rusije zauzimali su Depreradovii (ili boe De-Preradovii), potomci saosnivaa Slavenosrbije, Rajka (ili Rodiona) Stepanovia Depreradovia. egov unuk, koiki general Nikolaj Ivanovi Depreradovi (17671843) uestvovao je u posledim ratovima Katarine protiv Turaka i Poaka. Zatim je komandovao i koikim gardijskim pukom i proslavio se jednim sjajnim juriem na elu toga puka u Trojecarskoj bici kod Austerlica.19 Porodica general-porunika, grofa Ivana Mihailovia Podgorianina (1779) nije se dugo odrala. egov neak generalmajor Georgij Petrovi Podgorianin (1795) dobio je dozvolu da porodino ime i grofovsku titulu preda svome bratu od tetke, Jegoru Filipoviu Petroviu, potomku drevnog grofovskog roda toga imena.20 Isto se to desilo i sa porodicom slavnog ruskog generala srpskog porekla, Petra Tekelije. Rod Tekelija u Rusiji presekao se u mukoj lozi 1810. a porodino ime predato je plemiima Kurakinim.21 General-major Ivan Hristiforovi teri22 odlikovao se u prvoj turskoj vojni Katarine . Bio je unuk Dimitrija teria, koji se sa sinom Hristiforom 1711. godine zbog turskog zuluma iz mletake Dalmacije doselio u Ugarsku.23 General-porunik Maksim Teodorovi Zori, rodom iz pomorikog anca Moorina u Ugarskoj, dobio je od carice Katarine 1774. godine za svoje zasluge veliko imae sa 416 dua u Pskovskoj guberniji. Imao je samo jednu ker, Julijanu, i zato je usinio Simeona Gavrilovia Neranxia, potoeg uvenog ubimca Katarine i poznatog mecenu DositeJeinac, Srpska imena u Rusiji (Javor, 1891), 811. Plemiki grb Depreradovia u Rodosl. kn. Ekaterinosl. gub., . V. Brokgauz-fron, o. s., H, 420. 20 Rodoslov porodice Podgorianin-Petrovi u: Rodos. kn. Harkovskoy gub., . Zatim Gerbovnik, . V. Brokgauz-fron, o. s., HH, 70. 21 Ibid., XXXII, 770. 22 Porodini grb u: Gerbovniku, . 23 Brokgauz-fron, Enciklop. slovar, HHHH, 903.
19 18
145
ja Obradovia.24 Lepi Simeon Zori, ili kako ga ruska carica zvae krasavec Zori,25 nije ostavio potomaka. egovom pomou je egov roeni brat David Gavrilovi Neranxi ubrzo doterao do generalmajorskog ina. Svojim obrazovaem i uglaenim ponaaem isticao se meu srpskim doseenicima u Rusiji naroito Simeon Stepanovi Pievi. Kao porunik graniarskog Slavonskog husarskog puka napustio je austrijsku vojsku i posle velikih neprilika se 1754. odselio u Rusiju, gde je aktivno uestvovao u osnivau srpskih nasea Slavenosrbije i Nove Srbije. Delotvorno je pripomagao reorganizaciju ruske koice, uestvovao u pohodu protiv poskih konfederata, zatim u prvoj turskoj vojni Katarine , postao general-major i posle sebe ostavio memoare, koji obuhvataju doba od 1731. do 1785. i imaju kako za istoriju Srba u Ugarskoj, tako i za istoriju srpskih nasea u Rusiji velike izvorne vrednosti.26 Te memoare je nastavio egov sin, major Aleksandr Pievi, ali u ima nema vie spomena o Srbima, nego se opisuje delovae ruske armije na Krimu i Kavkazu.27 Samo ti prvi Srbi doseenici, ma kako visok poloaj oni zauzimali, zadrali su sve nacionalni oseaj, ali ga je ve ihova prva generacija zajedno sa znaem srpskog jezika gubila; stoga su ti prvi doseenici i posle ukidaa srpskih nasea, ratrkani na razne strane, odravali prijateske i rodbinske veze, rado su nove doake iz stare otaxbine doekivali i na razne naine ih pomagali. Gerasim Zeli nam u svome itiju opisuje vrlo lepo to gostoubije ondae gospode domorodaca. Na svome prolazu kroz bivu Novu Srbiju (u leto 1782) zatekao je on tamo majora Jovana Skoria, svog najblieg suseda iz Meee u Dalmaciji i drugu znatnu gospodu: slavnoga Tekeliju generala, generala orbu i Horvata iz Banata, grofa Ivana Podgorianina iz
Srpski kievni glasnik, 1913, , 431. Javor, 1891, 812. 26 Izvste o pohodeni Simeona Stepanovia Pievia 1731 1785. Izdane Imp. Obestva Istori i Drevnostey Rossyskih pri Moskovskom Universitet, pod redakcey l. Nila Popova (Moskva, 1883), 4o +561.
25 27 24
tene Mosk. obw. ist. i drevn. ross., 1885, , .
146
MITA KOSTI
Crne Gore, generala Pievia iz Patrovia i kneza Antu Stratimirovia iz Novog Ercega od Boke Kotorske. Iz razgovora sa prostim narodom razabrao je da su mnogi iz Maarske i Banata zbog razlini u ono vrijeme zbivi se politieski uzroka, neki iz Srbije, Bosne i Hercegovine od tegote iga turskog, neki iz Dalmacije i Albanije zbog gonenija venecijanskog izbegli.28 Pet godina kasnije (1787) proao je kroz te krajeve poznati Sava Tekelija. On nam je u svom ivotopisu29 na primeru svoga strica, slavnog ruskog generala Petra Tekelije u Novomirgorodu, ostavio tipian opis raskonog bogatakog ivota po dvorcima tih novih ruskih plemia-generala, srpskog porekla. Po uputstvu svoga strica svratio je Sava Tekelija u Moskvu, u Donski manastir, gde je arhimadrit bio Srbin Milankovi iz Novog Sada. Ovaj ga je opet odveo kod grofa Mihaila Andrejevia Miloradovia,30 iji se pradeda Mihajlo doselio iz Hercegovine u Rusiju jo za vreme Petra Velikog, ali egov praunuk nije vie znao srpski pa su morali ruski razgovarati. Pri svom drugom putovau u Rusiju (1811) nije Sava Tekelija od roda i poznatih u Novomirgorodu ve nikog vie zatekao. Usled neobino jakog naseavaa june Rusije preteno Malorusima,31 proces asimilacije kod doseenika Srba vrlo je brzo napredovao. Po jednoj statistikoj verziji pedeset godina kasnije (1862), priznavalo je od stanovnitva na teritoriji bivih srpskih nasea svoje srpsko poreklo jedva oko 1000 dua,32 ali se
itije Gerasima Zelia (SKZ, Beograd, 18981900), 78. Avtobiografija Save Tekelije (Letopis MS, 119); Suboti, dr J., ivot Save Tekelije (Budim, 1862) 30 Za istoriju porodice Miloradovia vidi, o poreklu iz Hercegovine: Gilferdinga, Sobr. so., , 4244; o porodici M. u Rusiji: Skazan o rod dvorn i grafov M. (2. vp. M. 1871; Kev 1889), zatim Kevska Starina, 1882, 2. Izvod odatle: Brokgauz-fron, o. s., HH, 310. Pogreni rodoslov Miloradovia ima Jeinac u lanku: Miloradovii i Tekelija. Srbi ruski generali (Javor, 1891, 778) 31 Statistiki pregled tog naglog naseavaa na teritoriju Nove Srbije vidi u: Brokgauz-fron, o. s., HHH, 168. 32 Schnitzler, M. J. H., LEmpire des Tsars (Paris et Strassburg, 18621870), II, 495.
29 28
147
ve u statistici Hersonske gubernije iz 1900. godine,33 koja u svojim granicama obuhvata i ceo teritorij bive Nove Srbije, Srbi uopte vie ne spomiu. Dok se tako trag srpskim doseenicima u Rusiji sasvim izgubio, odrao se do danas jedan deo stare topografske nomenklature Nove Srbije. Sa Horvatom doseeni Srbi su iz Ugarske preneli topografska imena morikih i potikih aneva koje su napustili i dali ih novoosnovanim anevima u Rusiji. To im je bilo lako izvriti, jer novi krajevi nisu bili naseeni. Kasnije, kad su se ti od Srba osnovani vojniki anevi poeli razvijati u sela, nalazio se ve u ima mai ili vei broj Srba starinaca ili starijih drugih doseenika, koji novijim doseenicima nisu davali da meaju ime ihovih sela.34 Na taj su nain do danas du severne granice sadae Hersonske gubernije35 u junoj Rusiji ova ruska sela zadrala svoje od Srba im dato ime: Pavl, Verac, Moorin, Subotec, Fedvar, Sentov, Kani, Panev, Petro-ostrov, Nadlak.36 Ta topografska imena predstavaju posledi trag nekadaih srpskih nasea u Rusiji: Nove Srbije i Slavenosrbije. Rusija je znala amalgamirati najrazliitije narode i stvoriti jedinicu i onde gde se nikakva srodnost nije inila moguom; tim lake su se na osnovu verskog i etnikog srodstva doseeni Srbi pretopili u Ruse.
Murakincev, A., Hersonska guberni, Brokgauz-fron, . s. Up. Cviji, J., Metanastazika kretaa, ihovi uzroci i posledice (Srpski etnografski zbornik, HH), 51. 35 Istu severnu granicu du reica Tjasmina i Visa, pritoka Depra i Siuhe, imala je i Nova Srbija. 36 Vidi kartu Hersonske gubernije: Brokgauz-fron, o. s., HHH.
34
33
148
MITA KOSTI
149
DODATAK*
U zbirci starih geografskih karata patrijarke biblioteke u Sremskim Karlovcima nalazi se jedna velika, u bojama izraena, neto oteena karta Poske iz estog decenija H veka, sa delovima okolnih drava. Na toj karti je neobino lepo prikazano i srpsko nasee u Rusiji: Nova Serbia. U ovom se radu na tu kartu pozivam. Iz tehnikih razloga nije ona mogla biti u reprodukciji ovoj kizi priloena. Sem tano oznaenih granica Nove Srbije, obeleene su na oj i mee svake pojedine rote. Pored imena svake rote stoji i en redni broj. U kizi Skakovskog (o. s.) tampana je u dodatku topografska skica Nove Srbije sa naslovom: Generalna karta ot Keva po rk Dnpru do Oakova i po stepi do Azova s pokazanem Novoy Serbi Tu je skicu izradio ineer-pukovnik Debokset prilikom savetovaa vrhovnih dravnih vlasti u Petrogradu 1751. godine o osnivau Nove Srbije. Pored egova imena nosi ona i potpis generala Horvata. Ta je skica posluila generalu Gebovu kao podloga za razmeravae zemita za Novu Srbiju. Sve na skici zabeleene rote su osnovane na predvienim mestima, samo se na skici geometrijski povuene mee rota neto razlikuju od pravih mea posle naseavaa zemita, to se pri uporeeu sa gorom kartom Nove Srbije moe lepo videti. I Pavle Josif afarik je na svojoj karti Slovansky Zemevd,
150
MITA KOSTI
koja je tampana u dodatku egova dela, Slowansky Nrodopis, briivo oznaio granice srpskih nasea u Rusiji Nove Srbije i Slavenosrbije, no ja tu kartu nisam video. (Up. Piko-Pavlovi, Srbi u Ugarskoj, 139)
* Na nekoliko mesta, u fusnotama, Mita Kosti upuuje itaoca da vidi priloenu kartu. Meutim, ta karta, kako i sam autor u Dodatku kae, iz tehnikih razloga nije bila tampana. Da bi se itaoci Kostieve kige bee obavestili o prostoru na kome su se ova istorijska zbivaa deavala, novom izdau dodato je pet ovovremeno izraenih karata. Jedna karta, iji je autor dr ubivoje Cerovi, prikazuje deo june Ugarske koji je bio zahvaen seobom Srba, a etiri karte, dobijene iz Ukrajine ubaznou dr Volodomira Mieva sa Zaporokog dravnog univerziteta, prikazuju podruja na kojima su bili rasporeeni srpski pukovi, odnosno Nova Srbija i Slavenosrbija. Za korisnike kige vana su i sledea obavetea o arhivskoj grai na koju se M. Kosti esto poziva: arhivski fond Ilirska dvorska komisija, deputacija Be, 17451777 sada je u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, poto je Mirovnim ugovorom iz 1947. godine dodeen Jugoslaviji; Mitropolijsko-patrijarijski arhiv sada je u sastavu Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima (skraeno: ASANUK). Karta Nove Srbije na kraju Kostieve kige (iz 1764. godine, na nemakom jeziku) nije ukuena u ovo izdae zbog loeg grafikog kvaliteta odnosno neitkosti (S. Lali).
POGOVOR
151
POGOVOR
Monografija Mite Kostia o srpskim seobama u Rusko carstvo odnosno u danau Ukrajinu, pisana je na osnovu obilate izvorne grae iz bekih dravnih arhiva, Dravnog arhiva u Moskvi i Patrijarijsko-mitropolijskog arhiva (sada Arhiv SANU) u Sremskim Karlovcima, na objavenim izvorima ruske, srpske, nemake i maarske provenijencije, kao i na celokupnoj istorijskoj literaturi o srpsko-ruskim, srpsko-maarskim i rusko-austrijskim odnosima, objavenoj do kraja Prvog svetskog rata. Danas, posle osam decenija, dokumentaciji koju je M. Kosti koristio u svom delu moglo bi se tota dodati i iz ruskih, ukrajinskih, austrijskih, maarskih pa i drugih arhiva, biblioteka i muzeja, ali se okvir egove monografije ne bi bitnije izmenio iako bi se mozaik zbivaa, posebno u pogledu ivota Srba u Novoj Srbiji i Slavenosrbiji, pa i preseavaa i reemigracije posle 1752. mogao uiniti gui i reefniji. Ne ulazei u prepriavae podataka Kostieve monografije, ograniiemo se na ono to u oj smatramo kao sutinsko. Monografija se ne odnosi samo na seobu Srba u Rusku carevinu 17511752. i na stvarae i istorijat Nove Srbije i Slavenosrbije nego na srpsko-ruske veze i iseavae Srba u Rusko carstvo tokom prve polovine H veka, od vremena
152
SLAVKO GAVRILOVI
patrijarha Arsenija arnojevia i cara Petra Velikog do mitropolita Pavla Nenadovia i carice Jelisavete Petrovne, odnosno austrijskih vladara Leopolda , Josifa , Karla i Marije Terezije. Mita Kosti je meu prvima upoznao srpsku istoriografiju s likovima Pantelije-Pane Boia, Jovana Albaneza, Jovana Stojanova, Stevana Vitkovia, Dimitrija Peria i Petra Tekelije, koji su kao bivi austrijski graniarski oficiri uestvovali u stvarau Srpskog i drugih pukova u Rusiji i ihovom izvoeu na ratita i, zapravo, krili put za masovno preseavae srpskih oficira i vojnika iz Potiske, Pomorike, Podunavske i drugih delova Vojne granice u junu Rusiju odnosno Ukrajinu pod Jovanom Horvatom, Jovanom eviem i Rajkom Preradoviem sredinom H veka. Na nain koncizan i jasan, mestimino kritian, Kosti je prikazao uzroke i tokove seoba Srba u Rusko carstvo kao i politike odnose izmeu Austrije, Rusije i Pruske, a u odgovarajuoj meri i Turske i Francuske, u koje je uspeno ukomponovao tematiku srpskih seoba, posebno kao vrlo osetivo pitae u odnosima austrijskog i ruskog dvora, odnosno ihove vrlo vete i dovitive diplomatije. Isto tako, on vrlo ubedivo prikazuje stavove Bekog dvora, odnosno Ratnog saveta i ministara, s jedne i maarskih vlasti s druge strane u odnosu na Vojnu granicu i Srbe u oj, kao i odnose Srba i Maara, mada se ima utisak da poloaj Srbagraniara prikazuje povonije nego to je bio s obzirom na uvoee poreza i ukidae plate u novcu 1722. godine. Kosti, prema nemakoj literaturi, prikazuje reorganizovae Vojne granice posle austro-turskog rata 17371739, a u toku rata za austrijsko naslee (17411748), u kojima su Srbi bili od izuzetnog znaaja za Beki dvor, a na osnovu domaih izvora opisuje dramatine prilike meu srpskim graniarima u Potisju i Pomoriju 17501751, rascep u redovima graniarskih oficira o pitau ostanka u vojnom sta-
POGOVOR
153
tusu, odnosno prelaska u graanski stale (70:50), kao i vree i anarhiju po graniarskim anevima koji su se nali pred izborom: ili iseavae u Srem i Banat ili potpadae pod civilnu, komorsku ili pak spahijsku vlast i upanijsku upravu, to bi ih, pre ili kasnije, vodilo u kmetsku potienost i obespravenost, u stale prezrenih jobaa. Najzad, Kosti nije propustio da istakne negativno drae karlovakog mitropolita Pavla Nenadovia prema seobi u Rusku carevinu i d svoje objaee. Posebnu pau Kosti je poklonio diplomatskim odnosima Austrije i Rusije u vezi sa srpskim seobama iz jedne u drugu carevinu, zatim vezama pukovnika Jovana Horvata i ruskog poslanika u Beu, Bestuev-Rjumina, prepisci Rjumina s nadlenima u Petrogradu, sve do carice Jelisavete, kao i referatima austrijskog dravnog sekretara Kristifora Bartentajna, koji je vodio diplomatsku prepisku s Rusijom i koji je, kao i carica Marija Terezija, inio sve da ne nanese tetu savezu Austrije i Rusije, uperenom protiv Pruske kao glavnog neprijatea Austrije. Autor je vrlo uspeno ocrtao likove tadaih vodeih austrijskih i ruskih diplomata: Ulfelda, Pretlaka, Bartentajna, Kaunica, odnosno brae Bestuev-Rjuminih, Vievskog, Kajzerlinga, ihovu taktiku i sposobnost snalaea u zamrenim sporovima dveju drava oko srpskih seoba, posebno se zadravajui na sporu oko hapea Srba-ruskih oficira i suzbijae proruske agitacije meu Srbima u Monarhiji za iseavae u Novu Srbiju i Slavenosrbiju, sporu u kome su austrijsko-ruske nesuglasice dosegle vrhunac ali i razumno razreee koje je dolo u vreme kad su i sami Srbi, zbog austrijskih represalija i drugih uzroka sve slabije a potom, oko 1759. godine, i potpuno prestali da se iseavaju u veim grupama u Rusku carevinu. U vreme kad je Mita Kosti pisao ovu monografiju, nije bilo mogue pristupiti relevantnim arhivskim dokumentima o Novoj Srbiji i Slavenosrbiji u moskovskim i ki-
154
SLAVKO GAVRILOVI
jevskim arhivima, niti se moglo osloniti na ranije obimnije arhivske istraivake rezultate. Tek sedamdesetih godina prolog veka, blagodarei sistematskim arhivskim istraivaima u inostranim arhivima, koja je pokrenuo Arhiv Vojvodine, ustanoveno je da se u Ruskom vojno-istorijskom arhivu u Moskvi (arhivski fond Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije) i Centralnom dravnom istorijskom arhivu Ukrajine u Kijevu (arhivski fond Slavenosrpska komisija) uva nekoliko desetina hiada dokumenata od prvorazrednog znaaja za prouavae istorije Nove Srbije i Slavenosrbije s raznih aspekata (vojnog, administrativnopolitikog, ekonomskog, demografskog, kulturnog i dr.). Otuda Kosti u uvodu svoje kige napomie da je podatke iz Dravnog arhiva u Moskvi dobio od prof. dr V. eria a re je samo o dokumentima koji se odnose na doseavae Crnogoraca u Rusiju. Meutim, mali broj korienih izvornih arhivskih dokumenata Kosti je nadoknaivao znalakim korieem prezidijalnih dokumenata tampanih u Potpunoj zbirci zakona Ruske imperije i dokumenata tampanih u Istoriji Rusije Solovjeva. Da su Kostiu bili dostupni ruski i ukrajinski arhivski izvori, a o kojima postoje sadaa saznaa, sigurno je da bi mu posluili za detanije istorijske analize i faktografski potpuniju sliku Nove Srbije i Slavenosrbije. Tada bi i egova monografija, po broju strana koje posveuje pojedinim temama, u veoj meri odraavala naslov koji nosi. Savremeni istoriari, koji su imali priliku da konsultuju bogatu arhivsku grau u ruskim i ukrajinskim arhivima, verovatno ne bi bili saglasni, u pogledu istorijske sutine, s Kostievim izrazima propast Nove Srbije i Slavenosrbije ili propast srpskih nasea. Nova Srbija i Slavenosrbija nisu propale, nego su izgubile svojstva posebnih vojnih i administrativno-politikih oblasti. I Nova Srbija, i Slavenosrbija, i srpska nasea ugradili su se, i kao istorijski dogaaj i kao istorijski proces, u istoriju ruske drave i tkivo
POGOVOR
155
ukrajinskog naroda. I, to je veoma bitno, i pored toga to je od seobe prolo dva i po veka, ovovremena saznaa dokazuju da je svest o srpskom poreklu itea nekadaih srpskih nasea jo iva. Kiga Mite Kostia je i u doslovnom smislu jedinstveno delo ona je jedina monografija o Novoj Srbiji i Slavenosrbiji koju je do danas dala srpska istoriografija. Meutim, osnovni motiv za ponovno izdavae ove monografije jesu en naunokulturni znaaj i ena visoka vrednost. Istovremeno, ponovno izdae trebalo bi da bude i podstrek, ali i putokaz savremenim istraivaima istorije Nove Srbije i Slavenosrbije. Slavko Gavrilovi
156
GRAA ZA BIBLIOGRAFIJU
157
GRAA ZA BIBLIOGRAFIJU O SEOBI SRBA U RUSKO CARSTVO U H VEKU
. ARHIVSKI IZVORI ARHIVSKI FONDOVI OD PRVORAZREDNOG ZNAAJA RUSIJA Ruski vojno-istorijski arhiv u Moskvi 1. Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije arhivski fond 10, arhivskih jedinica 4.749, 17231793. Do sada je pregledano ukupno 90 ukorienih svezaka dokumenata, sa oko 30.000 listova; izvetaji se uvaju u Arhivu Vojvodine. Mikrofilmovana je samo sveska 73, po opisu 2/109, koja sadri dokumenta iz 17521754. godine 560 snimaka. UKRAJINA Centralni dravni istorijski arhiv Ukrajine u Kijevu 2. Slavjanoserbska komisija arhivski fond 1.413, arhivskih jedinica 52 (sveske ukorienih dokumenata koje imaju od 40 do 1.000 listova), 17511765. Do sada je pregledano 38 svezaka, sa oko 23.000 listova; izvetaji o pregledanim sveskama uvaju se u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu.
158
RADOVAN MII
ARHIVSKI FONDOVI KOJI SADRE I ZNAAJNA DOKUMENTA O SEOBAMA RUSIJA Centralni dravni arhiv drevnih akata u Moskvi 3. Odnosi Rusije sa Austrijom i Nemakom arhivski fond 32, arhivskih jedinica 2.107, 14881800. 4. Beka misija arhivski fond 33, arhivskih jedinica 267, 17201800. 5. Odnosi Rusije s Grkom arhivski fond 52, arhivskih jedinica 557, 15091798. 6. Odnosi Rusije sa Srbijom, Slavonijom i Crnom Gorom arhivski fond 86 i 95, arhivskih jedinica 246, 16991807. 7. Odnosi Rusije s Turskom arhivski fond 89, arhivskih jedinica 3.348, 14961800. 8. Predmeti o Ukrajini arhivski fond 13, arhivskih jedinica 103, 16061790. 9. Vojni predmeti arhivski fond 20, arhivskih jedinica 455, 17001820. 10. Kancelarija Pravitestvujueg senata arhivski fond 248, arhivskih jedinica 9.461, 17111796. 11. Peterburka senatska kancelarija arhivski fond 256, arhivskih jedinica 92, 17421750. Ruski vojno-istorijski arhiv u Moskvi 12. Inostrana ekspedicija Kancelarije Vojne kolegije arhivski fond 13, arhivskih jedinica 7.258, 17231812. 13. Landmilicijski odsek Kancelarije Vojne kolegije arhivski fond 14, arhivskih jedinica 2.349, 17331799. 14. Zbirka oficirskih iskaza arhivski fond 490, arhivskih jedinica 2.958, 17201793. 15. Graa o Ruskoj imperiji arhivski fond 410, arhivskih jedinica 1.943, H vek 1900. 16. Statistiki podaci o Ruskoj imperiji arhivski fond 414, arhivskih jedinica 3.430, 17351788.
159
17. Rat s Turskom i poskim konfederalistima arhivski fond 464, arhivskih jedinica 836, 17691774. UKRAJINA Centralni dravni istorijski arhiv Ukrajine u Kijevu 18. Kijevska gubernijska kancelarija arhivski fond 59, arhivskih jedinica 9.996, 17091781. 19. Ko Nove zaporoke sei arhivski fond 229, arhivskih jedinica 372, 17131777. 20. Pukovske kancelarije slobodske Ukrajine Ahtirska, Izjumska, Ostrogoka, Sumska i Harkovska pukovska kancelarija arhivski fondovi 27, 28, 29, 30, 31, arhivskih jedinica ukupno 1.472, 16641765. 21. Generalna vojna kancelarija arhivski fond 51, arhivskih jedinica 2.891, 16561765. 22. Vasikovska pogranina carinarnica arhivski fond 118, arhivskih jedinica 266, 17501795.
. TAMPANI IZVORI KIGE 23. AGATONOVI, R., SPASI, P. M. Srpski ustanici protivu Turaka u vezi sa narodnim seobama u tuinu od 14591814 god. Beograd : tamparija Svetozara Nikolia, 1895. 503 str. 24. BABENKO, V. A. tnografieskiy oerk narodnogo bta Ekaterinnoslavskogo kra. Ekaterinnoslav, 1905 25. BAGLY, D. . stor Slobdsko Ukrani. Harkv, 1918 26. Kolonizaci Novorossiyskogo kra i ego perve agi po puti kultur. Kiev : Tipografi G. T. Korak-Novickogo, 1989. 115 str.
160
RADOVAN MII
27. Oerki po istorii kolonizacii stepnoy okrain Moskovskogo gosudarstva. Moskva, 1887 28. BANTI-KAMENSKIY, D. N. Istori Maloy Rossii. Moskva, 1822 29. GANGEBLOV, A. S. Vospominani dekabrista. Moskva, 1880. 240 str. 30. GOLOBUCKIY, V. O. Zaporozka S v ostann asi svogo spuvann 17341775. Kev : Akademi nauk Ukransko RSR, 1961. 415 str. 31. Zaporozke kozactvo. Kiv : Via kola, 1994. 539 str. 32. DAKEVI, N. Obwenie qnoy Rusi s Qgoslavnami. Sankt Peterburg, b. g. 33. EFIMENKO, A. Istori ukrainskogo naroda. Kiev : Lbid, 1990. 512 str. 34. ZELI, Gerasim itije Gerasima Zelia. Sv. 1. u Beogradu : Srpska kievna zadruga, 1897. , 211 str. 35. itije Gerasima Zelia. Sv. 2. u Beogradu : Srpska kievna zadruga, 1898. , [3], 228 str. 36. itije Gerasima Zelia. Sv. 3. u Beogradu : Srpska kievna zadruga, 1900. H, [3], 252 str. 37. Istori mst sl Ukransko RSR : Donecka oblast, Kiv : Akademi nauk URSR, 1970. 992 str. 38. Istori mst sl Ukransko RSR : Kirovogradska oblast, Kiv : Akademi nauk URSR, 1972. 817 str. 39. Istori mst sl Ukransko RSR : Luganska oblast, Kiv : Akademi nauk URSR, 1968. 940 str. 40. Istori Ukrainskoy SSR : Vtora polovina HH v. Kiev : Naukova dumka, 1983. 720 str. 41. Istori Qgoslavii. Moskva : Akademi nauk SSSR, 1963. 736 str. 42. JAOV, Marko Venecija i Srbi u Dalmaciji u H veku. Beograd : Prosveta, 1984. 157 str. 43. KABUZAN, V. M. Zaselenie Novorossii (Ekaterinoslavskoy i Hersonskoy gu-
161
bernii) v Hpervoy polovine HH v. (17191858). Moskva : Nauka, 1976. 306 str. 44. KLAUS, A. Nai kolonii : opit i material po istorii i statistike inostrannoy kolonizacii v Rossii. Sankt Peterburg, 1869. 114 str. 45. KOSTI, Mita Srpska nasea u Rusiji : Nova Srbija i Slavenosrbija. Beograd, 1923. 135 str. 46. LASKOVSKIY, F. F. Material dl istorii inenernego iskusstva v Rossii. Sankt Peterburg, 1865. 1016 str. 47. MATKOVSKI, Aleksandar Makedonskiot polk vo Ukraina. Skopje : Misla, 1985. 288 str. 48. Metodin poradi vitelm po vivennq stori Krovogradsko oblast (kray u drugy polovin Hpery polovini HH st.). Krovograd : KDP, 1988. 28 str. 49. PAUTIN, A. Istorieskiy oerk g. Elisavetgrada. Elisavetgrad, 1897. 175 str. 50. PRKO, V. O. Osvonn Pvden Ukrani v HH st. Kev, 1996. 36 str. 51. PISAREVSKIY, A. O. Iz istorii inostrannoy kolonizacii v Rossii v H v. Moskva, 1909. 522 str. 52. PIEVI, Simeon Izvestie o nahodenii Simeona Stepanovia Pievia 17311785. Moskva, 1884. 561 str. 53. Memoari. Beograd : Srpska kievna zadruga, 1963. H, 531 str. 54. POLONSKA-VASILENKO, N. D. Zaseleni Pvdenno Ukrani v polovin H st. (17341775). Mqnhen, 1960. 221, 186 str. 55. The settlement of the Southern Ukraine (17341775). New York, 1955. 293 p.
162
RADOVAN MII
56. POSUNKO, O. M. Istori Novo Serb ta Slovnoserb. Zapori : RA Tandem-u, 1998 57. RIBALKA, . K. stori Ukrani : Vd naydavnih as do knc H st. Harkv : Osnova, 1995. 446 str. 58. RIGELMAN, A. A. Letopisnoe povestvovanie o Maloy Rossii. Moskva, 1847 50. ROZANOV, G. Otrvok povestvovani o Novorossiyskom krae iz originalnh istonikov poerpnuty. Odessa, 1851. 53 str. 60. RUDKOV, Pavel V slubu i venoe podanstvo... : serbskie naseleni Nova Serbi i Slavnoserbi na ukrainskih zemlh (17511764). Kiev : Obwestvo Ukraina Serbi, 2001. 176 str. 61. Seoba Srba u Rusiju u 18. veku. Beograd : Slubeni list SR Jugoslavije, 1995. 184 str. 62. SKALKOVSKIY, A. Bolgarskie kolonii v Bessarabii i Novorossiyskom krae. Odessa, 1848. 156 str. 63. Istori Novoy Sei ili poslednego Koa Zaporoskogo : izvleeno iz sobstvennogo Zaporoskogo arhiva. Odessa, 1841. 2. izd. 1846 3. izd. 1885 64. Opt Statistieskogo opisani Novorossiyskogo kra : geografi, tnografi i narodoiseslenie Novorossiyskogo kra. Odessa, 1850. 366 str. 65. Hronologieskoe obozrenie istorii Novorossiyskogo kra 17311823. Odessa, 1836. 300 str. 66. Istori Novo S abo ostannogo Koa Zaporozkogo. Dnpropetrovsk : S, 1994. 678 str. 67. SOLOVEV, S. M. Istori Rossii s drevneyih vremen. Moskva, 19641965. 715, 646 str. 68. TEKELIJA, Sava Opisanije ivota. Beograd : Prosveta, 1966. 403 str.
163
69. CEROVI, ubivoje Srbi u Rusiji. Beograd : Ministarstvo Republike Srbije za veze sa Srbima izvan Srbije, 1998. 209 str. 70. Srbi u Ukrajini. Beograd : Ministarstvo Republike Srbije za veze sa Srbima izvan Srbije, 1997. 76 str. 71. CRANSKI, Milo Seobe i Druga kiga Seoba. K. 1, 2. Beograd : Srpska kievna zadruga, 1962. 550, 5511074 str. 72. IMAREV, V. F. Romanskie poseleni na qge Rossii. Leningrad : Nauka, 1975. 245 str. 73. MIDT, A. Material dl geografii i statistiki Rossii : sobranne oficerami generalnogo taba : Hersonska guberni. Sankt Peterburg : Voenna tipografi, 1863. 603, 810 str. 74. WEBALSKIY, P. Potemkin i zaselenie Novorossiyskogo kra. Moskva, 1869. 21 s. 75. WEKATOV, A. Slovar geografieskiy Rossiyskogo gosudarstva. Moskva, 1804. 76. VORNICKIY, D. I. Istori goroda Ekaterinoslava. Dnepropetrovsk : Promin, 1989. 200 str. 77. stori zaporzkih kozakv. Lvv : Svt, 1990. 319 str. LANCI U ZBORNICIMA I ASOPISIMA 78. ANDRIEVSKIY, A. Serb v Kieve U: Kievska starina. 1885. Tom 11, str. 381395 ; Tom 12, str. 505511. 79. ARSENIY, arhimadrit Sofroniy Dobraevi arhimandrit Novoy Serbii U: Kievska starina. 1884. Tom 10, str. 276304. 80. BAOVA, A. P. Iz qgoslavnskih zemel v Rossiq U: Vopros istorii. 1977. V. 2, str. 124137.
164
RADOVAN MII
81. BARJAKTAROVI, Mirko Serbi na Ukran U: Narodna tvorst ta etnografi. 1971, V. 3, str. 3842 82. BARJAKTAROVI, Mirko Sudbina odseenih Srba u Ukrajini U: Zbornik radova Etnografskog instituta 1971. K. 5, str. 135150 83. VELICN, A. A. Inostranna kolonizaci v Rossii U: Russkiy vestnik. 1889. Tom 1, 2 84. GNATQK, V. Znosini Ukrain z serbami U: Naukoviy zbrnik, prisveniy M. Gruevskomu. Lvv, 1906. 85. GRIGOROVI, V. I. Ob uastii serbov v naih obwestvennih otnoenih U: Zapiski Novorossiyskogo universiteta. 1876. Tom 20, str. 57 86. GRUJI, Radoslav M. Prilozi za istoriju seobe Srba u Rusiju U: Spomenik. 1913. LI, 2. razred, k. 43, str. 7079 87. DIVNIY, Ivan Ukranska dol generala Tekeli U: Kivska starovina. 1997. V. 1/2, str. 114121 88. D-SKIY, V. Serbskie vhodci v Novorossii i ih duhovenstvo U: Kievska starina . 1904. Tom 3, str. 107108 89. DIMITRIJEVI, Stevan Graa za srpsku istoriju iz ruskih arhiva i biblioteka U: Spomenik. 1922. LIII, 2. razred, k. 45, str. 1329 90. ZAGOROVSKIY, E. A. Oerki po istorii slavnskoy kolonizacii v Novorossii v H veke U: Voenno-istorieskiy vestnik. 1912. Kn. 1, str. 8799 ; kn. 4, str. 125148. 1913. Kn. 1, str. 6385 91. Slavnska kolonizaci Novorossiyskogo kra v H st. U: Vestnik Kievskogo otdela Imperatorskogo voenno-istorieskogo obwestva. 1909.
165
92. ZAMKOVOY, V. P., WERBAENKO, V. I. Osnovatel Slavnoserbii i ego potomki U: Bahmutskiy asopis. 19961997. Tom 56, str. 1318 93. IVI, Aleksa Seoba Crnogoraca u Rusiju 1756. godine : prolaz iseenika kroz danau Vojvodinu U: Letopis Matice srpske. 1932. K. 332, sv. 13, str. 175186 94. IKODINOVI PLEMI, Kosta Disertacija posveena srpskom narodu u Maarskoj U: Zastava. 1883. H, br. 78, str. 13 ; br. 80, str. 13 95. KARPENKO, Q. A., SMOLSKA, A. K. Qgoslavskie sled v toponimii qga Ukrain U: Onomastica Jugoslavica. 1975, br. 5, str. 6780 96. KOVAEVI, Boidar O kulturnim vezama Srba s Rusima U: Letopis Matice srpske. 1947. K. 360, sv. 2, str. 99112 97. KOMAROVA, Lesja Srbi u Rusiji u H veku Seobama Miloa Cranskog i u istorijskim izvorima U: Nauni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saoptea. K. 23/1. Beograd : Meunarodni slavistiki centar, 1993. str. 4752 98. KOSTI, Mita Jedan izvetaj o srpskim naseima u Rusiji uoi ihove stogodiice (17521852) U: Glasnik Istoriskog drutva u Novom Sadu. 1929. , sv. 1, str. 108109 99. Rezolucija Srba Moriana protiv razvojaea Krajina 1750. U: Glasnik Istoriskog drutva u Novom Sadu. 1931. , sv. 1, str. 112114 100. KRAVEC, D. P. Osvoenie Bahmutskogo kra Serbami U: Bahmutskiy asopis. 19992000, Tom 78, str. 3945 101. LALI, Sredoje Dokumenti o ostavci na vojnu slubu Simeona Pievia U: Zbornik Matice srpske za kievnost i jezik. 1972. HH, sv. 2, str. 373377
166
RADOVAN MII
102. Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije (gusarskoe povite Kancelarii Voennoj kollegii) U: Arhivska graa o naoj zemlji u arhivima i drugim ustanovama SSSR. Sremski Karlovci : Zajednica arhiva Vojvodine, 1972. Str. 73144 103. MARTINOVI, Duan J. Jovan Stefanovi Baevi U: Portreti . Cetie : Centralna narodna biblioteka Republike Crne Gore, 2000. Str. 725 104. MIKITENKO, Oksana Seoba Srba u Ukrajinu (istorijskokulturni i etnofolklorni pogled) U: Nauni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saoptea. K. 20/1. Beograd : Meunarodni slavistiki centar, 1991. Str. 271281 105. MTELMAN, . Serbsk emgranti teri v Ros U: U. 1989. V. 4, str. 119123. 106. PAVI, Milorad Simeon Pievi U: idina. 1997. , str. 1128 107. PAVLQENKO, O. V. Serbsk vyskovo-zemlerobsk poseleni na Ukran u H st. U: U. 1981. V. 2, str. 101108. 108. PAENKO, Jevgenij Seoba Srba u Ukrajinu sredinom 18. veka : prilog prouavau problema meuetnikih veza U: Nauni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saoptea. K. 20/1. Beograd : Meunarodni slavistiki centar, 1991. str. 6370 109. PIEVI, Aleksandar Primeani na Novorossiykiy kray U: Kievska starina. 1884. Tom 8 110. POPOV, N. Veonne poseleni serbov v Avstrii i Rossii U: Vestnik Evrop. 1879. V. 6, str. 597620
167
111. POPOVI, Sava K. Iseavae Srba iz Vojvodine u Rusiju polovinom H veka : osnivae Nove Srbije izmeu Depra i Siua U: Vreme. 1939. HH, br. 6382, str. 14 112. STANISLAVSKIY, S. K istorii kolonizacii U: Sbornik statey Ekaterinoslavskogo naunog obwestva. 1904. 113. STEFANOVI, Mirjana D. Simeon Pievi graa za istoriju srpske kievnosti U: Danica. 1994. , str. 6981 114. TEKELIJA, Sava Bografia Petra Avramovia Tekeli, Rossyskog Generala U: Serbsky Ltopis za godinu 1833. 1833. astica 2, str. 119 115. TKAENKO, M. Utvorenn Novo Serb na zaporskih zemlh v 1752 r. U: Ukrana. 1926. Kn. 17, v. 23, str. 154158. 116. TOMI, Jovan Crnogorski mitropolit Vasilije Petrovi i pokuaji emigracije Crnogoraca u Rusiju 17541757 god. U: Glas Srpske kraevske akademije. 1920. HS, 2. razred, k. 56, str. 209267 117. FORIKOVI, Aleksandar Seobe Srba u Rusiju tokom H veka U: Istorija srpskog naroda : Srbi u H veku. Beograd : Srpska kievna zadruga, 1986. str. 233250 118. HAXI, Antonije Srpkia u narodu i sa svetom U: Javor. 1883. H, br. 6, stub. 163171 119. HAXI, Jovan Srbli u Russi. (Prilog za Istorq naroda Srbskoga). Iz Apollona Skalkovskog : Hronologiesko obozrene Istori novorossyskago kra, Odessa 1836 U: Golubica s cvetom kniestva srbskog. 1840. , str. 270287
168
RADOVAN MII
120. CRANSKI, Milo Zapisi enerala Pievia. Graniari po Evropi. Patrijarh akabenda kao provodaxija. Nova Srbija na Hersonu U: Politika. 1924. HH, br. 5767, str. 12 121. Zapisi enerala Pievia U: idina. 1997. , str. 4752 122. PILEVSKIY, M. M. Politika narodonnaseleni v carstvovanie imperatric Ekaterin U: Zapiski Novorossiyskogo universiteta. 1848. Tom 6 123. STREBOB, V. N. Arhiv kreposti sv. Elisavet U: Zapiski Odeskogo obwestva istorii i drevnosti. 1889. Tom 15, str. 548593. 124. Dopolnenie k rodoslovnoy Horvatov U: Trud arheologieskogo sezda v Odesse (1884. g.) Odessa, 1889. str. 8791 125. Pesn o serbe U: Kievska starina. 1884. Tom 10, str. 757 126. Recenzi na Izvesti o izni i pohodenih S. S. Pievia U: Kievska starina. 1884. Tom 10 Radovan Mii
NAPOMENA: Ovim pregledom arhivskih fondova, koji sadre grau o seobama Srba u Rusiju u H veku, nije iscrpen spisak i drugih institucija, ni arhivskih fondova i zbirki koje imaju relevantne grae o seobama. To su, na primer, neki oblasni arhivi i muzeji u Ukrajini (u Lugansku, Depropetrovsku, Kirovogradu, Odesi, Zaporoju), zatim rukopisne zbirke pri akademiji nauka Rusije i Ukrajine i pri velikim ruskim i ukrajinskim bibliotekama i druge. Pregled arhivskih fondova prezentovan je zahvaujui podacima do kojih je istraivaem doao mr Sredoje Lali. Prezentovana graa za bibliografiju saiena je beleeem dostupnih radova o seobama Srba u Rusiju u H veku i veim delom preuzimaem podataka o izvorima u sastavu tih radova i podataka iz drugih sekundarnih popisa. Otuda su opisi u izvesnim jedinicama nepotpuni. Osim pomenutih, takozvanih skrivenih bibliografija, do sada nije objavena nijedna samostalna bibliografija o seobama Srba u Rusiju u H veku.
169
REGISTAR
A Avramovi (Abrahamovi) Velemir, porunik Potiske krajine iz Mohola 41, 44 Ada, mesto 44 Adamov Jovan, krajiki vahtmajster 60 Azov, grad u Rusiji 149 Azovska gubernija 144 Azovsko more 137 Albanez Jovan, major ruske vojske 18, 19 Albanija 146 Albanci 89, 90, 97, 99, 136 Amenik, reka u Rusiji 64 Ana Ivanovna, ruska carica 12, 19, 20, 21, 137 Andreas, ugarski kra 115 Antonovi Isaija v. Isaija Antonovi Antonovi Janika, krajiki ober-kapetan 44 Antonovi Jovan, oficir Potiske krajine iz Titela 41 Apostoli, plemika porodica iz Malorusije 21
Arad, grad 11, 15, 30, 34, 36, 38, 55, 56, 60, 117 Arnauti v. Albanci Arnautka, nasee Arbanasa u Ukrajini 99 Arsenije arnojevi, patrijarh 11, 12, 15, 17, 120 Arsenije Jovanovi akabenta, patrijarh 37, 118 Arsenijev Georgije, krajiki barjaktar 126 Arhangelsk (Novoarhangelsk), srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Atanasije, mitilenski episkop 99 Austrija, Austrougarska 9, 12, 13, 14, 17, 19, 25, 26-28, 32, 35, 47, 48, 51, 55, 58, 68, 71, 75, 76, 79, 83, 87, 89, 90, 93-95, 101, 112, 122, 124, 139, 141 Ahen, grad 25, 38 Ahmet, turski sultan 16 B Bavarska 36 Badrica Jovan, kapetan Potiske krajine iz Sente-Ostrova 41, 44
170
Bajanac Marko, krajiki kaplar 126 Bajanac Petar, porunik Potiske krajine iz Kaie 42, 60 Bajezitovi Atanacko, kapetan Potiske krajine iz uruga 41 Balamiri Nikolaj, prota iz Erdea 48 Balevi Jovan, sindikus Sremskih Karlovaca 89, 96 Balkan, Balkansko poluostrvo 16, 101 Baevo, mesto u Srbiji 21 Banat, 13, 32, 36, 39,40, 45, 46, 47, 49, 54, 56, 59, 67, 72, 73, 74, 79, 81, 85, 102, 105, 134, 135, 145 Bartentajn Josif, grof, predsednik Ilirske dvorske deputacije 26, 45, 46,67, 69, 70, 71, 72, 109, 114, 129, 130, 135 Bastovi Atanasije, Grk 99 Batka, selo u Banatu 30 Baturin, mesto u Malorusiji 52 Bahmut, utvreni grad u Slavenosrbiji 123, 124, 126, 141 Baka 33, 35 Bela, ugarski kra 115 Beograd 23, 93 Berezovka, reka u Ukrajini 64 Bernes, grof, austrijski poslanik u Petrogradu 27, 48 Bestuev-Rjumin Aleksej Petrovi, grof, ruski kancelar 26, 27, 45,47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 58, 60, 61, 67, 68, 70, 72,74, 75, 77, 79, 80, 83, 84, 86,109, 112, 110, 113, 120, 123,131 Bestuev-Rjumin Mihailo Petrovi, grof, ruski poslanik u Beu 45, 47, 53, 67, 76, 80, 126
Be 11, 12, 14,15, 25, 26, 27, 28, 30, 36, 37,38, 41, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 58, 63, 67, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 76, 79, 80, 81, 82, 84, 86, 87, 92, 93, 95, 94, 95, 100, 105, 109, 111, 112, 113, 114, 118, 119, 120, 122, 125, 129, 130, 133, 135, 136, 143 Beej 29, 39, 41, 42, 43, 44 Beej, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Bekerek 30 Beka, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102 Bibikov, pukovnik (ineer) ruske vojske 123, 124, 126 Bitner, sekretar ruskog poslanstva u Beu 77 Bobin Mijat, krajiki vahtmajster 60 Bogdanov Georgij Mihailovi, general-major ruske vojske 142 Bogosavev Maksim, krajiki redov 126 Bodro, mesto i sedite istoimene upanije 30, 33 Boi Ivan, general-major u ruskoj vojsci 14 Boi Pani v. Boi Pantelija Pana Boi Pantelija Pana, kapetan Potiske krajine, komandant Titela, potpukovnik u ruskoj vojsci 11, 14, 15, 20, 21, 22 Boka Kotorska 145, 146 Boska, selo u Banatu 30 Bosna 97, 100, 111, 146 Bot, austrijski poslanik 48 Bokov ore, krajiki kvartirmajster 55
171
Bokovi Stojan, porunik Potiske krajine iz Beeja 42 Boak Konstantin, krajiki kornet 121 Brankovi ore, grof, diplomata i hroniar 13, 14 Branovaki Mihajlo, zastavnik Potiske krajine 44 Branovaki Subota, lajtnant Potiske krajine 44 Brestovac 33, 34 Brod, mesto u Slavoniji 37 Bug 65, 99 Bugari 89, 90, 91, 99 Budim 106, 119 Bukinski Stepan, major ruske vojske 142 Buli Petar, prota iz Novomirgoroda 105 V Vajaj, lan Inkorporacione komisije 33 Vajzbah, ruski grof 19 Vani Mihajlo, vojni svetenik iz Hodoa u slubi ruskog poslanstva u Beu 49, 74, 80, 83, 84, 126 Vanij Teodor, major u ruskoj vojsci 142 Varadin, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Vargin Jovan, krajiki vahtmajster 60 Vasilije Petrovi, mitropolit crnogorski 56, 89, 93, 94, 96, 97, 98, 135 Veliki Varadin, mesto 106 Vilago, utvreno nasee 34
Vingo, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Vinkovci 37 Vis, reka u Novoj Srbiji 65, 106 Visarion Pavlovi, episkop baki 40 Vitepska gubernija 140 Vitkovi Josif, svetenik u Jegri 87 Vitkovi Nikola, knez, sin Stevana Vitkovia 21 Vitkovi Sekula, pukovnik Sremske katanske regimente, narodni prvak 21, 35 Vitkovi Stevan, brigadir Srpskog husarskog puka 11, 21, 22, 24 Vitkovii, krajika porodica poreklom iz Mustaa kod Trebia 21 Vientije Stefanovi, patrijarh 20 Vievski Gavrilo, pukovnik ruske vojske 23, 74, 80, 90 Vievski Teodor, general-major ruske vojske 23 Viica, mesto kod Beograda 23 Vladisavevii, srpska porodica u Rusiji 21 Vlasi 82, 91 Vlaka 82, 91 Vlakalin ura, barjaktar Potiske krajine iz Titela 42 Voznesenska gubernija 141 Vozicin, knez, ruski poslanik u Beu 12, 13, 17 Voi Gavrilo, kapetan starog Srpskog husarskog puka 47 Vojnovi Vuja, barjaktar Potiske krajine iz Feldvara 41, 44
172
Volga 122 Vologda, mesto na severu Rusije 140 Vorkapi Mihajlo, krajiki lajtnant 60 Voroncov, ruski grof 77, 133 Vrac, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103, 147 Vuji Vasilije, kornet Potiske krajine 56, 60 Vuji (Vui) Georgije, major u ruskoj vojsci 142 Vuji (Vui) Ivan, major u ruskoj vojsci 142 Vuji (Vui) Lazar, kapetan Potiske krajine 42 Vuji (Vui) Maksim, porunik Potiske krajine, major u ruskoj vojsci 42, 56, 60, 142 Vuji (Vui) Pavle, potpukovnik u ruskoj vojsci 73,142 Vuji Petar, kapetan-lajtnant Potiske krajine 42, 56, 60 Vuji Stevan, kornet Potiske krajine 56 Vujii, krajika porodica iz Martonoa 60 Vujii Igat, barjaktar Potiske krajine iz Sente-Ostrova 41, 44 Vujii Manojlo, barjaktar Morike krajine iz anada 42, 121 Vujii Mihajlo, lajtnant Potiske krajine iz Petrova Sela 42, 126 Vukovar, grad u Sremu 21 Vukovar, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103
Vukovi Ivan, major u ruskoj vojsci 142 Vukoti, serdar crnogorski 98 Vuedin Jovica, porunik Potiske krajine iz aba 41 G Gavrilo, svetenik iz Peke 46 Gajda Mihajlo, porunik Morike krajine iz Peke 43 Gaji urka, porunik Morike krajine iz Peke 43 Gajsrug, austrijski general 82, 87, 120, 121 Galeta ivan, barjaktar Potiske krajine iz Titela 42 Galicin, knez, feldmaral ruske vojske 19 Gardinovci 30, 38 Gizen, ruski poverenik u Beu 15 Glinsk, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Glogovac, mesto u Pomorikoj krajini 42, 43, 56, 60,121 Glogovac, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Gebov Ivan Fjodorovi, general-major ruske vojske 59, 64, 66, 90, 93, 123, 140, 149 Golovin Fjodor Aleksijevi, ruski dravni kancelar 14 Golovkin Gavrilo, ruski kancelar 16 Golub Georgije, kapetan-lajtnant Potiske krajine iz Sente-Ostrova 41 Golub ore, vicekapetan Potiske krajine 44
173
Golub Ivan, major u ruskoj vojsci 142 Golub Petar, major u ruskoj vojsci 142 Graanov Nikolaj, krajiki lajtnant 126 Graalkovi, grof, predsednik Inkorporacione komisije 50, 68, 69, 118 Grimani, mletaki glavni providur za Dalmaciju 98 Grubi Georgije, krajiki vahtmajster 126 Grci 48, 89, 90, 91 D Dabi Zaharije, krajiki vahtmajster 126 Dabi Mihajlo, barjaktar Morike krajine iz Glogovca 43 Davidov Pavle, krajiki vahtmajster 126 Davidovi Arsenij, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Davidovi Josif Joza, krajiki lajtnant 55, 60 Dalmacija 98, 100, 115, 144, 145, 146 Da 73 Dakova Katarina, knegia, predsednica ruske Akademije nauka 139 Debokset, ruski ineer-pukovnik 149 Depreradovi Aleksej Rodionovi v. Preradovi Aleksej Rodionovi Depreradovi Georgije Rodionovi v. Preradovi Georgije Rodionovi
Depreradovi Ivan Rodionovi v. Preradovi Ivan Rodionovi Depreradovi Nikolaj Ivanovi v. Preradovi Nikolaj Ivanovi Depreradovi Rajko (Rodion) Stepanovi v. Preradovi Rajko-Rodion Stepanovi Depreradovii v. Preradovii De-Preradovii v. Preradovii Dei Mihajlo, barjaktar Potiske krajine iz Beeja 41 Dimitrovica, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Depar 17, 64, 65, 92, 132, 149 Destar 91 Dolfini, mletaki poslanik u Beu 15 Donec 123, 124, 125 Doneckoe (Podgornoe), srpsko nasee u Slavenosrbiji, sada Slavjanoserbsk 125 Drezden 48, 67, 68, 76, 77, 83 Dudvarski Nikola, barjaktar Potiske krajine iz Ostrova 42, 44 Dunav 16, 17, 32, 33, 37, 43 akovi Isaija v. Isaija akovi ore, zanatlija iz Budima 106 ulinac Arsenije, kapetan Potiske krajine iz uruga 41 ur, mesto u Morikoj krajini 38 urakovi Petar, vojvoda crnogorski 98
174
uri Jovan, barjaktar Potiske krajine iz Martonoa 42 uri Lazar, barjaktar Potiske krajine iz Sentomaa 41, 44 urii ura, barjaktar Potiske krajine iz Beeja 42 E Evgenije Savojski, austrijski vojskovoa i diplomata 22 Evropa 16 Ekatarinoslavska gubernija 140, 141 Engelshofen, baron, austrijski general 29, 33, 36, 37, 40, 41, 46, 73, 74, 80, 82, 112, 118 Erde, pokrajina 15, 32, 69, 73 Esterhazi, grof 131,133 aba, mesto u Potiskoj krajini 39, 41, 42 ivac Ranisav, barjaktar Morike krajine iz Semlaka 43 igi Stevan, major u ruskoj vojsci 142 olobov, ruski major, komandant ruske ekspoziture za migraciju u Tokaju 95 Z Zako ore (Georgije), barjaktar Potiske krajine iz Kaie 42, 44 Zako Petar, kapetan Potiske krajine iz Beeja 41 Zako Stevan, kapetan Potiske krajine iz Kaie 41
Zamfiranovi, emisar iz Vlake 91 Zaporoje, grad u Ukrajini 91, 140 Zari Stevan, barjaktar Potiske krajine iz Kaie 42, 44 Zeli Gerasim, episkop, pisac itija 145 Zemun 34, 83, 97, 135 Zemun, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Zori Vasilije, lajtnant Potiske krajine iz Moorina 121, 126 Zori Jovan, stric Maksima Zoria 121 Zori Julijana, ki generala Maksima Zoria 144 Zori Maksim, kapetan Potiske krajine iz Moorina, general-porunik u ruskoj vojsci 42, 56, 121, 141, 142, 144 Zori Simeon v. Neranxi Zori Simeon Zori Maksim Teodorovi v. Zori Maksim Zori Simeon Gavrilovi v. Neranxi Zori Simeon I Ilijevi Gavrilo, barjaktar Potiske krajine iz Feldvara 41, 44 Ili Vulin, krajiki pukovnik iz Segedina 16, 123 Ingul, reka u Novoj Srbiji 93 Irato, anac u Morikoj krajini 34 Isaija akovi, mitropolit karlovaki 15 Itebej, mesto u Banatu 30
175
J Jakovevi Jovan, krajiki vahtmajster 126 Jankelin Vasa, krajiki redov 126 Janus, komandant husarskog puka u Slavoniji 38 Jarak, mesto u Potiskoj krajini 38 Jegarac Jovan, porunik Potiske krajine iz Martonoa 42 Jegra, grad u Ugarskoj 79, 87 Jezdimirovi, pustolov u slubi generala evia 89, 96, 97, 99 Jelisaveta Petrovna, ruska carica 26, 11, 45, 48, 51, 52, 53, 62, 63, 64, 67, 68, 75, 76, 83, 92, 94, 105, 122, 125, 126, 137, 139 Jelisavetgrad, tvrava i grad na granici Nove Srbije, tabno mesto 140 Jenova, mesto u Morikoj krajini 34 Jenova, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Jeremi ivan, barjaktar Potiske krajine iz Martonoa 42 Jovan, episkop perjaslavski i borisposki 102 Jovii Petar, barjaktar Potiske krajine iz Feldvara 42 Josi ura, kapetan Morike krajine iz iira 43 Josif, austrijski car 26, 71 Joca, stanovnik Nove Srbije 106 Joci Sava, barjaktar Morike krajine iz Peke 42, 47
Jugovi Vasilije, krajiki redov 126 Juna Ugarska 12, 47, 67, 69, 80, 92 Juni Sloveni 11 Juzbaa Aleksej, major u ruskoj vojsci 142 Juzbaa Konstantin Nikolajevi, brigadir u ruskoj vojsci 142 Juzbai Kosta, kornet iz Nadlaka 121 K Kavkaz 145 Kavrijani, grof 100 Kagarlik, reka u Novoj Srbiji 64 Kazan, grad u Rusiji 122 Kajzerling Karlo, grof, ruski ambasador u Beu 76, 77, 79, 83, 84, 85, 86, 87, 93, 94, 95, 96, 109, 112,113, 114, 122, 125, 130, 132, 133, 134 Kalanek Aleksandar fon, komorski upravnik u Slavoniji i Sremu 13, 30 Kalniblat, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Kamenka, reka u Novoj Srbiji 64 Kamenka, tvrava u Novoj Srbiji 61, 65, 103 Kanaanin Jovan, porunik Potiske krajine iz uruga 41 Kantakuzin erban v. erban Kantakuzin Kaia, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103, 147 Kaia, mesto u Potiskoj krajini 39, 41, 42, 43, 44, 56, 60, 102
176
Karakaevi Dragi, porunik Potiske krajine iz Mohola 41, 44 Karapanxi Nikola, barjaktar Potiske krajine iz Kaie 42 Karapanxi Sava, lajtnant Potiske krajine iz Kaie 42, 44 Karlo , austrijski car 20, 23, 28, 71, 143, 115 Karlovci (Sremski Karlovci) 13, 17, 20, 38, 80, 89, 96, 149 Karoi, grof, general austrijske vojske 36, 37 Kaspijsko more 19 Kata, stanovnik Nove Srbije 106 Katarina Velika, ruska carica 121, 138, 139, 140, 144, 145 Ka 30 Kaunic, grof, austrijski kancelar 70, 94, 126, 129, 130, 131, 132, 133, 134 Kelemen Benedikt, krajiki redov 126 Kenigseg-Erps, grof, predsednik Ilirske dvorske deputacije 134 Kekemet 34 Kijev 54, 59, 60, 65, 80, 81,92, 97, 98, 99, 100, 107, 122, 123, 149 Kikinda 126 Kiri Maksim, krajiki barjaktar 126 Kneevi Pavle, kapetan Morike krajine iz ajtina 42 Kneevi Stania, porunik Morike krajine iz ajtina 42 Kainovi Nikola, iseenik iz Crne Gore 98
Kovaevi Petar, porunik Potiske krajine iz Petrova Sela 42 Kovi, mesto u Potiskoj krajini 34, 38 Kovin 30 Kovin, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Kozel, mesto u leziji 119 Koler, grof, austrijski dvorski savetnik 134 Kolinovi Aleksije, sekretar mitropolita Vasilija Petrovia 98 Koloredo, grof, austrijski vicekancelar 74 Komoran 38 Konstantin Brankovan, gospodar Vlake 14, 15 Konstantinov Aleksa, krajiki kornet 55, 60 Konarevi Simeon v. Simeon Konarevi Korobino, anac u Novoj Srbiji 105 Kosavi Vasilije, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Kosi Peria, barjaktar Potiske krajine iz Novog Kovia 41 Kosti Jovan, krajiki vahtmajster 60 Kotor, grad u Boki 96 Koice 95 Kouti Stojan, krajiki redov 126 Kresti, krajiki vahtmajster 95 Krilov, tabno mesto u Novoj Srbiji 65, 103 Krim, poluostrvo izmeu Crnog i Azovskog mora 61, 145
177
Krjukov, nasee u Novoj Srbiji 103 Kruedol, mesto i manastir 94 Kubura (Kuburin) Ostoja, barjaktar Potiske krajine iz Mohola 41, 44 Kula, mesto 30 Kurakini, ruska plemika porodica 144 Kurska gubernija 143 Kurtii, mesto 56 Kurfeld, trgovac iz Bea 73 L Lazar, kaluer, administrator parohije Veliki Sv. Petar 105 Lazarevi Mina, kapetan-lajtnant Potiske krajine iz uruga 41 Lalo Konstantin Nikolajevi, general-major ruske vojske 142 Lanov Petar, komandant puka u ruskoj vojsci 141 Lemean, mesto 95 Leontijev, ruski generalni guverner 60 Leopold , austrijski car 11, 36, 40, 51, 71, 143 Litriev Petar, krajiki redov 126 Lubomirski, knez 20 Lugan, reka u Slavenosrbiji 123, 124 M Maari 30, 31, 32, 35, 36, 37, 38, 41, 51, 55, 86, 106, 107, 113, 115 Maarska 145
Majnovi Stevan, porunik Potiske krajine iz Ostrova 42 Makedonci 98, 99 Malorusi 17, 89, 104, 107, 146 Malorusija 21, 17, 52, 63, 92, 99, 101, 138 Mandorlak, mesto u Morikoj krajini 42, 43, 121 Mandorlak, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Manel, mesto u Rusiji 99 Marija Terezija, austrijska carica 23, 25, 28, 31, 33, 47, 48, 50, 51, 53, 64, 67, 68, 69, 70, 72, 76, 84, 85, 86, 94, 113, 115, 119, 126, 129, 131, 132 Marjanovi Ilija, kornet iz anada 56, 60 Marjanovi Pavle, porunik Morike krajine iz anada 42, 81 Marjanovi (Marjanovi) Petar, (Pjotr), kapetan Morike krajine iz Pavlia i anada, major u ruskoj vojsci 42, 56, 60, 62, 81, 142 Markov, Malorus, autant 95, 97 Markovi Marko, obrstvahtmajster Potiske krajine iz Sente-Ostrova 41 Markovi Nedo, porunik Potiske krajine iz Mohola 42 Markovi Filip, krajiki kvartirmajster 55 Marti Jakov, porunik Potiske krajine iz Petrova Sela 42 Martono, mesto u Potiskoj krajini 39, 42, 43, 44, 56, 60, Martono, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102
178
Macin Mihajlo, krajiki vahtmajster 126 Maa 100 Mava 89, 97 Medakovi Rado, krajiki kaplar 126 Meanski Lazar, lajtnant Potiske krajine iz aba i Kaie 41, 44 Meea, mesto u Dalmaciji 145 Megunov, ruski general 140 Mehmed , turski sultan 93 Meerski, ruski general 140 Miatovi Filip, kvartirmajster Potiske krajine 60 Milan, prezviter iz Peke 47 Milankovi, arhimadrit Donskog manastira 146 Milinovi Neko (Neca), barjaktar Potiske krajine iz Sente-Ostrova 41, 44 Miloradovi Mihajlo (Miloradovi Mihajlo Andrejevi), diplomata, kancelar kod Petra Velikog, pukovnik u ruskoj vojsci 16, 146 Miloradovi Ivan, major u ruskoj vojsci 142 Milosavevi Marko, porunik Potiske krajine iz Ostrova 42 Milosavevi Sava, krajiki barjaktar 126 Miloev Pantelija, krajiki redov 126 Milutinovi Marinko, kapetan Morike krajine iz Subotice 43, 121 Milutinovi Pavle, porunik Morike krajine iz Pavlia 43
Minarov Filip, krajiki kaplar 126 Minih, ruski feldmaral 20 Miokovi ivan, kapetan Morike krajine iz Nadlaka 121, 126 Miokovi Igat, barjaktar Morike krajine iz Nadlaka, major u ruskoj vojsci 42, 121, 142 Miokovi Avram, major u ruskoj vojsci 142 Miokovi Ivan, major u ruskoj vojsci 142 Miokovi Pavle, major u ruskoj vojsci 142 Miokovi Pjotr, major u ruskoj vojsci 142 Mirgorod 97, 106 Mirilovi Maksim, barjaktar Potiske krajine iz Feldvara 41, 44 Mirkovi, lajtnant u ruskoj vojsci 71, 73, 80, 85, 111 Mirkovi Rista, porunik Potiske krajine iz Ostrova 42 Mitrovica 37, 96, 97 Mihajlovi Boko, voa iseenika iz Bosne 111, 115 Mihajlovi Dimitrije, kapetan Morike krajine iz Mandorlaka 43 Mihajlovi Mihajlo, barjaktar Morike krajine iz Mandorlaka 43, 121 Mihajlovi Stevan, krajiki kapetan 126 Mikovi ivan, kapetan-lajtnant Morike krajine iz Nadlaka 42
179
Mikovski Mihail, major u ruskoj vojsci 142 Mleci (Mleii, Mletaka republika) 14, 46, 94 Modo, mesto u Banatu 30 Moldava (Moldavija) 18, 20, 61, 91 Monasterlija Jovan, podvojvoda (viceduktor), austrijski pukovnik 15, 37 Monasterlija Josif, komandant Petrovaradinskog peakog puka 37 Moravska 135 Moraanin Petar, svetenik 100 Mori, reka 32, 46, 73 Moriani 50, 57, 59, 119 Morije (Pomorije) 9, 12, 15, 16, 24, 29, 39, 46, 56, 118, 119 Morika (Pomorika) krajina 24, 25, 29, 30, 31, 32, 34, 35, 38, 40, 41, 42, 45, 47, 51, 52, 54, 56, 102, 118, 121, 122 Moskva, grad 11, 13, 14, 15, 16, 20, 47, 122, 123, 146 Mohol (Mol), mesto u Potiskoj krajini 39, 41, 42 Moorin, mesto u Potiskoj krajini 30, 38, 39, 41, 42, 56, 103, 121, 144 Moorin, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103, 147 Musta, selo kod Trebia 21 N Nadadi, grof 57 Nadlak (Nalak), mesto u Morikoj krajini 29, 40, 42, 43, 51, 54, 56, 60, 121
Nadlak, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103, 147 Nemaka 120 Nemci 38, 55, 106 Nenadovi Pavle v. Pavle Nenadovi Neranxi Gavrilo, otac Simeona Neranxia Zoria 121 Neranxi David Gavrilovi, general-major u ruskoj vojsci 142, 145 Neranxi Zori Simeon, general-major u ruskoj vojsci 121, 142, 144, 145 Neranxi Simeon Gavrilovi v. Neranxi Zori Simeon Nestorovo, anac u Novoj Srbiji 106 Nefimonov, ruski zastupnik u Beu 12 Nei Jovan, porunik Potiske krajine iz Feldvara 42 Nizozemska v. Holandija Niemirov, grad 20 Nikola, svetenik iz Peke 46 Nikolajevna Teodora, ena Stevana Vitkovia 21 Nikoleti ivan, krajiki lajtnant 44 Nikoleti Konstantin, porunik Potiske krajine iz Sentomaa 42 Nikoleti Stevan, barjaktar Potiske krajine iz Sentomaa 42 Nikoli ivan, porunik Potiske krajine iz Sentomaa 41 Nikoli Jovan, kapetan Potiske krajine iz Sentomaa 35, 42
180
Nikoli Stevan, krajiki barjaktar 44 Ninevi Maksim, kapetan Potiske krajine iz Kaie 42 Nini Maksim, krajiki lajtnant 44 Nova Srbija 9, 12, 24, 25, 28, 47, 53, 59, 63-67, 81, 89-93, 97-106, 109, 117, 122, 124, 127, 136-143, 145147, 149, 150 Novakovi Gavrilo, kapetan Morike krajine iz Semlaka 42, 52 Novakovi Georgije, porunik Morike krajine iz Semlaka 43, 52 Novakovi Mia, barjaktar Potiske krajine 55, 60 Novi Erceg, grad u Boki 146 Novi Kovi, anac u Potiskoj krajini 39, 41, 42, 43 Novi Sad 97, 143, 146 Novomirgorod (Novi Mirgorod), grad i tabno mesto u Novoj Srbiji 101, 103, 104, 105, 106, 107, 139, 146 O Oblai Radosav, barjaktar Potiske krajine iz uruga 41 Obradovi Dositej, prosvetite i pisac 145 Obrekov Aleksej, ruski poslanik u Carigradu 91, 93 Oganovi Teofil, stanovnik Morike krajine 72 Oegovi Stepan, potpukovnik u ruskoj vojsci 142
Orenburg, nasee Srba iz Crne Gore u Rusiji 97, 99 Orengi, agent u Beu za srpske stvari 38, 73 Orlovat, mesto u Banatu 30 Orfelin Zaharije, kievnik 17, 18 Osek, grad 73, 87 Ostoji Jovan, barjaktar Morike krajine iz Peke 43 Ostrovo, mesto u Potiskoj krajini 39, 41, 42, 43 Ohaba, anac u Morikoj krajini 34 Oakova, reka u Novoj Srbiji 149 P Pavle Nenadovi, mitropolit karlovaki 33, 38, 39, 40, 43, 45, 46, 55, 56, 57, 67, 73, 83, 94, 119, 120, 129, 135, 136 Pavli, mesto u Morikoj krajini 42, 43, Pavli, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103, 147 Pavlovi Visarion v. Visarion Pavlovi Palanka, mesto u Bakoj 33 Palfi Jovan, grof 118 Pantazij (Bandaxija) Aleksej, major u ruskoj vojsci 142 Panevo, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103, 147 Pap Jano, stanovnik Velikog Varadina 106 Pap Marci, stanovnik Nove Srbije 106 Paraskovi Konstantin, tutor srpske kapele u Beu 120
181
Pariz 70, 130 Patai, grof, lan Inkorporacione komisije 33 Peakovi Jovan, barjaktar Potiske krajine iz Starog Kovia 41 Pek, komandant husarskog puka u Slavoniji 38 Peri Dimitrije, pukovnik Srpskog husarskog puka 21, 22, 47, 73, 124 Persija 19 Petar Veliki, ruski car 9, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 21, 52, 53, 54, 58, 75, 94, 120, 137, 146 Petar , ruski car 11, 137 Petar , ruski car 139 Petrandi Ivan, pukovnik Slavonskog husarskog puka 38, 119 Petrovaradin, tvrava 21, 30, 34, 95, 96 Petrovaradinski anac, nasee, docnije Novi Sad 34 Petrovgrad, ruska prestonica 14, 26, 27, 48, 60, 65, 70, 74, 76, 79, 80, 83, 86, 87, 91, 94, 99, 100, 110, 112, 114, 131, 138, 149 120, 139, Petrovi Vasilije v. Vasilije Petrovi Petrovi Stevan (Petrovi Stepan), sekund-major u evievom puku 82, 87, 95, 96, 97, 98, 124 Petrovi Jegor Filipovi, grof 144 Petrovi Nikolaj, pukovnik u ruskoj vojsci 142
Petrovi Filip, major u ruskoj vojsci 142 Petrovo Selo, mesto u Potiskoj krajini 39, 42, 43, 103 Petrovo Selo, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102 Petro-Ostrov, srpsko nasee u Novoj Srbiji 147 Peigra Jovan, barjaktar Potiske krajine iz Titela 42 Peka, mesto u Morikoj krajini 39, 42, 43, 45, 46, 55, 56, 60 Peka, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Pei Mihajlo, porunik Morike krajine iz Sente 42 Peta 56 Pivarov Jovan, krajiki vahtmajster 55, 60 Piko-Pavlovi, pisac k. Srbi u Ugarskoj 150 Piunica, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Pievi (Pievi) Aleksandar, major u ruskoj vojsci 142, 145 Pievi (Pievi) Gavril, major u ruskoj vojsci 142 Pievi (Pievi) Ivan, major u ruskoj vojsci 142 Pievi (Pievi) Jevrem, major u ruskoj vojsci 142 Pievi (Pievi) Lazar, major u ruskoj vojsci 142 Pievi (Pievi) Simeon Stepanovi (Stepanovi), general-major u ruskoj vojsci 38, 89, 95, 96, 97, 107, 121, 124, 125, 139, 145, 146
182
Pievi (Pievi) Stepan, major u ruskoj vojsci 142 Pievi Stefan Gavrilov, komandant ida 21 Pievi Teofil, major u ruskoj vojsci 142 Plamenac Mojsije (Moja), vojvoda crnogorski 98 Plamenac Rodion Stepanovi, brigadir u ruskoj vojsci 141 Podgorica 18, 95, 96, 100 Podgorianin Georgij Petrovi, grof, general-major u ruskoj vojsci 142, 144 Podgorianin Jovan (Ivan Mihailovi), grof, major austrijske vojske, general-porunik u ruskoj vojsci 100, 141, 142, 144, 145 Podgornoe (Doneckoe), srpsko nasee u Slavenosrbiji 125 Podunave 16 Podunavska krajina 31 Poun 32, 34, 50 Poltava, grad 15 Poaci 21, 90, 144 Poska 17, 19, 20, 61, 89, 90, 91, 99, 137, 149 Pomorije 9, 12, 15, 16, 24, 29, 39, 46, 56, 118, 119 Popov Gavrilo, krajiki lajtnant 126 Popov Grigorije, krajiki redov 126 Popov ivko, kapetan Morike krajine iz Mandorlaka 43 Popov Rista, krajiki vahtmajster 126
Popovi Bogdan, satnik, izaslanik krajikih oficira kod Petra Velikog 16 Popovi Vasilije, stanovnik Mirgoroda 106 Popovi Georgije, kapetan Potiska krajine iz Sente 42, 56, 60 Popovi ore, krajiki kvartirmajster 55 Popovi ura, kapetan Potiske krajine iz aba 41 Popovi ivko, porunik Potiske krajine iz uruga 41 Popovi Jovan, barjaktar Potiske krajine iz uruga 41 Popovi Lazar, porunik Potiske krajine iz Petrova Sela 42 Popovi (Totovi!) Vasilij, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Potisje 9, 12, 15, 16, 18, 24, 29, 39, 46, 56, 119 Potiska krajina 24, 25, 29, 30, 31, 32, 34, 35, 38, 39, 41, 42, 43, 44, 45, 51, 52, 56, 60, 102, 118, 121, 122 Prag 81 Preli Georgije, krajiki kapetan 121, 126 Preradovi Aleksej Rodionovi, brigadir u ruskoj vojsci 142 Preradovi Georgije Rodionovi, general-major u ruskoj vojsci 124 Preradovi Ivan Rodionovi, general-major u ruskoj vojsci 142 Preradovi Nikolaj Ivanovi, general u ruskoj vojsci 144
183
Preradovi Rajko (Rodion) Stepanovi, pukovnik Slavonskog husarskog puka, generalporunik u ruskoj vojsci 49, 69, 99, 107, 111, 113, 117, 119, 120, 122, 123, 124, 126, 127, 138, 141 Preradovii, srpska plemika porodica u Rusiji 144 Pretlak, austrijski poslanik u Petrogradu 27, 67, 68, 70, 72, 75, 76, 80, 83, 109, 112, 113, 114, 115, 131 Provansa, pokrajina u Francuskoj 35 Prodanovi Vasilije, barjaktar Potiske krajine iz Starog Kovia 42 Prodanovi Mihajlo, kapetan Potiske krajine iz Starog Kovia 41 Prusija (Pruska) 26, 27, 69, 71, 93, 114 Prut 120 Pukov Stevan, pukovnik 95, 96, 97, 99, 105 R Radii Marko, barjaktar Potiske krajine iz Sentomaa 41, 44 Radovanovi Radivoj, barjaktar Morike krajine iz Subotice 43 Radoji ivko, lajtnant Morike krajine iz Nadlaka i anada 42, 121, 126 Radoni Georgije, kapetan crnogorski 99
Radoni Stano, serdar crnogorski 98 Radulovi Gavrilo, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Rajkovi Petar, kapetan Potiske krajine iz Novog Kovia 41 Rajkovi Jevrem, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Rajkovi Simeon, major u ruskoj vojsci 142 Rajna 120 Rakii Sava, kapetan-lajtnant Potiske krajine iz Beeja 42 Rakoci, voa ustanka u Ugarskoj (17031711) 15, 18, 22, 31 Rakovi Avram, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Rakovi Aleksandar, krajiki pukovnik iz Sremske Mitrovice 96, 97 Rakovi Atanasije, pukovnik, komandant Sremskog husarskog puka 16, 37, 69, 118, 121 Rijeka, grad 96 Rimani, pripadnici katolike vere 105 Rikov, ruski naunik 97 Rodost, mesto 22 Rubei Lazar, novosadski senator, oficir u ruskoj vojsci 143 Rudaev, krajiki kvartirmajster 126 Rui Nikola, krajiki barjaktar 126 Rumuni 89, 90 Runi Ostoja, krajiki redov 126 Runi Sima, krajiki vicekapetan 44
184
Rus Rajko, krajiki redov 126 Rusi, passim Rusija, passim S Sabadka v. Subotica Sabo Itvan, porunik Morike karjine iz Nadlaka 42 Sabov, krajiki lajtnant (usvojenik majora orbe) 72 Sabov Vasilij, major u ruskoj vojsci 142 Sabov Lazar, major u ruskoj vojsci 142 Sabov Stepan, major u ruskoj vojsci 142 Sava 37, 95, 120 Samara, reka u Rusiji 97 Satin Josif, pukovnik u ruskoj vojsci 141 Sv. Jelisaveta, tvrava 63, 64, 65, 93, 103, 104 Sv. Marija v. Subotica Sv. Miklu, mesto u Banatu 105 Segedin 11, 13, 15 Segedinac Pera, krajiki kapetan, voa bune 1735. 55, 117 Semlak, mesto u Pomorikoj krajini 42, 43 Semlak, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Senta, mesto u Morikoj krajini 22, 41, 42, 43, 44, 56, 60 Senta (Sentov), srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103, 147 Sentivan, mesto u Bakoj 13, 30 Sentjanin Pjotr, pukovnik u ruskoj vojsci 142
Sentoma, mesto u Potiskoj krajini, danas Srbobran 39, 41, 42, 43, 44, 106 Sentoma, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Serbeloni, austrijski general 38 Serezli Lazar, krajiki kapetan 60, 106 Sibir 48 Siget, selo u Banatu 30 Simanda, mesto u Morikoj krajini 34 Simeon Konarevi, episkop dalmatinski 100 Simki Gavrilo, porunik Morike krajine iz iira 43 Siuha, reka na granici Nove Srbije 65 Skori Jovan (Skori Ivan), major u ruskoj vojsci 142, 145 Slavenosrbija 9, 12, 24, 25, 28, 53, 92, 95, 99, 103, 107, 117, 124127, 137, 138, 140, 142, 144, 145, 147 Slavjanoserbsk, grad u Slavenosrbiji 125 Slavkovi Kozma, krajiki redov 126 Slavonija 11, 36, 30, 73, 80, 87, 95, 98, 119, 135 Slankamen, mesto u Sremu 35 Slankamen, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 Sloveni 20, 23, 66, 90, 138 Sombor 33, 34 Sorinka Mihajlo, krajinik iz aba 42 Sofronije, kaluer iz Slavjanosrbije 103
185
Spai Ostoja, porunik Potiske krajine iz Beeja 42 Spiinski, ruski pukovnik 139, 140 Srbi, passim Srbija 100, 139, 146 Srem 21, 35, 33, 36, 45, 52, 55, 79, 95, 07, 119, 120 Stanikov Georgije, kvartirmajster 126 Stankova Marija, stanovnik Nove Srbije 105 Stankovi, husar 100 Stankovi Nikola, Srbin iz Budima 106 Stankovi Ostoja, porunik Morike krajine iz Semlaka 43 Stankovi Stevan, stanovnik Velikog Varadina 106 Stankovi Mihail, major u ruskoj vojsci 142 Stanojevi Arsenije, porunik Potiske krajine iz Starog Kovia 42 Stari Kovi, mesto u Potiskoj krajini 39, 43 Stepanov Igat, redov iz Nove Srbije 106 Stiplec, mesto u Banatu 30 Stojanov Jovan, general-major ruske vojske 20, 21, 22 Stratimirovi Anto, knez iz Boke 146 Suvorov Maksim, ruski uite 17, 20 Subotica, mesto u Morikoj krajini 30, 42, 43 Subotica, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103, 147 Subothea v. Subotica
Sudarevi Gaja, barjaktar Potiske krajine iz uruga Sudarski Mihajlo, barjaktar Potiske krajine iz Beeja 42 Suin Subota, kapetan Morike krajine iz Sente-Ostrova 41 T Tabakovi Aleksij, krajiki redov 126 Taburino, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Tatari 12, 21 Tekelija Jovan, pukovnik, zapovednik Morike milicije 15, 16, 22 Tekelija Jovan, sin Ranka Tekelije, oficir Morike krajine 23 Tekelija Lazar, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Tekelija Petar, porunik u austrijskoj vojsci, general-porunik u ruskoj vojsci 22, 23, 73, 140, 144, 145, 146 Tekelija Ranko, sin pukovnika Jovana Tekelije, kapetan Morike krajine 22 Temivar 39, 73, 81, 82 Teofilovi Mihajlo, upravnik mitropolijskog spahiluka iz Daa 74, 133 Terzin ivan, kapetan Morike krajine iz omoa 42 Tean Teofil, ruski husarski kapetan 135 Tei Mihajlo, lajtnant Potiske krajine iz Beeja 41, 44 Tie Ivan, krajiki vahtmajster 60
186
Tisa 30, 32, 43, 46 Titel, mesto u Potiskoj krajini 14, 30, 34, 38, 39, 41, 42 Tjasmin, reka u Rusiji 65 Tokaj, mesto u Ugarskoj 11, 23, 60, 67, 74, 80, 85, 129, 132, 133 Toma, svetenik iz Peke 46 Tomaev ivan, barjaktar Morike krajine iz ajtina 42 Tomaevi Neko, barjaktar Potiske krajine iz Petrova Sela 42 Tomin Todor, barjaktar Potiske krajine iz Ostrova 42 Tor, tvrava u Rusiji, sada Slavjansk 19 Trebinski Ivan, major u ruskoj vojsci 142 Trebie 21 Trnovac Jovan, barjaktar Morike krajine iz Pavlia 42 Trst 16, 48, 87, 95, 96 Tur, reka u Rusiji 64, 93 Turska 9, 11, 12, 13, 19, 20, 34, 56, 67, 79, 87, 89, 91, 93, 94, 96, 97, 111, 113, 115, 130, 137, 145 Turci 14, 16, 17, 18, 19, 22, 31, 32, 36, 39, 51, 52, 93, 94, 144 U Ubavi Jovan, porunik Morike krajine iz Glogovca 43 Uvalov Igat, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Ugarska 11, 15, 18, 19, 20, 21, 22, 30, 32, 44, 59, 62, 66, 67, 69, 70, 71, 74, 80, 87, 89, 90, 93, 102, 105, 106, 107, 109, 111, 115, 117, 118, 122, 123, 132, 133, 134, 135, 136, 138, 139, 141, 144, 145, 150
Ukrajina 18, 19, 27, 54, 104, 99 Uksunovi, kapetan iz Nove Srbije 104 Ulfeld, grof, austrijski dravni kancelar 26, 67, 68, 70, 72, 76, 83, 87, 129, 131 F Fedvar (Feldvar), srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103, 147 Fejervari Ladislav, kapetan Potiske krajine iz Novog Kovia 41 Feldvar, mesto u Potiskoj krajini, danas Bako Gradite 41, 42, 43, 44 Fenlak, mesto u Potiskoj krajini 39 Filipovi Petar, stanovnik Sentomaa 106 Filipovi (Filipovi) Georgije, kapetan Morike krajine iz Glogovca, major u ruskoj vojsci 43, 56, 60, 121, 142 Franc, nemako-austrijski car 38, 134 Francuska 26, 36, 93, 76, 115, 130 Fridrih , pruski kra 10, 25, 26, 27, 28, 31, 67, 68, 69, 71, 75, 94, 130, 134 Futog, mesto u Bakoj 100 H Hag 35 Harer, austrijski general-auditor 118 Harkovska gubernija 143 Haxi Makri-Puezi, albanski dervi paa 99
187
Hersonska gubernija 143, 146, 147 Hercegovina 96, 100, 146 Hodo, manastir u Banatu 74 Holandija 16, 35 Horvat Antun, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Horvat Georgij Ivanovi, neak Jovana Horvata, general-major u ruskoj vojsci 142 Horvat Dima v. Horvat Dimitrij Ivanovi Horvat Dimitrij, sin Mihajla Horvata, potpukovnik u ruskoj vojsci 71 Horvat Dmitrij Ivanovi, sin Jovana Horvata, brigadir u ruskoj vojsci 71, 142, 143 Horvat Ivan, sin Jovana Horvata, pukovnik u ruskoj vojsci 142 Horvat Ivan Dimitrijevi, neak Jovana Horvata, generalmajor u ruskoj vojsci 142 Horvat Ivan Samojlovi v. Horvat Jovan Horvat Jovan, potpukovnik Morike krajine iz Peke, general-porunik u ruskoj vojsci 9, 22, 24, 25, 28, 29, 43, 45, 49-67, 69, 70, 71, 80, 81, 84, 85, 86, 89, 90, 91, 92, 97, 98, 99, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 117, 118, 119, 122, 123, 124, 125, 126, 137, 138, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 145, 147, 149 Horvat Josif Ivanovi, sin Jovana Horvata, general-porunik u ruskoj vojsci 142 Horvat Marko, deda Jovana Horvata 143
Horvat Mihajlo, brat Jovana Horvata, kapetan Morike krajine iz Peke, potpukovnik u ruskoj vojsci 42, 56, 60, 71 Horvat Samojlo, neak Jovana Horvata, pukovnik u ruskoj vojsci 142, 143 Horvat Samojlo, otac Ivana Horvata, vojvoda velikovaradinski 143 Hrvatska 111 Hrni Rista, ruski agent 55, 60, 73, 80, 81 Hrakovi Jovan, barjaktar Potiske krajine iz Titela 42 C Carigrad 76, 91, 93 Cvetinovi (Cvetinovi) Josif, kapetan Morike krajine iz Peke 43, 55, 56, 60, 142 Cibuev, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 Cips, mesto u Ugarskoj 20 Crna Gora 56, 93, 94, 96, 98, 87, 139 Crno more 19, 137 Crnogorci 16, 82, 89, 90, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 100, 129, 134, 135, 136 anad, mesto u Morikoj krajini 30, 38, 42, 43, 50, 56, 60, 62, 118, 120, 121 anad, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103
188
anadac Gruja, barjaktar Potiske krajine iz Kaie 42, 44 anadac Miko, krajiki redov 126 arnojevi (ernojevi) Jovan, pukovnik Morike krajine iz Arada 49, 52, 56, 60 ernojevi Pavle, gardijski kapetan u ruskoj vojsci 142 ernojevi Semjon Mihailovi, general-major u ruskoj vojsci 142 erev Nikola, sekretar ruskog poslanstva u Beu 49, 74 iir, mesto u Morikoj krajini 42, 43 oki ura, porunik Potiske krajine iz Beeja 41 ongrad, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103 orba Arsenije, potpukovnik u ruskoj vojsci 142 orba Jovan (Ivan), kapetan Morike krajine iz Nadlaka, pukovnik u ruskoj vojsci 55, 142 orba Maksim, major u ruskoj vojsci 142 orba Nikola, kapetan Morike krajine iz Nadlaka, pukovnik u ruskoj vojsci 51, 54, 55, 56, 60, 71, 72, 73, 80, 85, 111, 141 orba Nikolaj Ivanovi, general-major u ruskoj vojsci 142, 145 orba Pjotr, potpukovnik u ruskoj vojsci 142 orba Teodor Arsenijevi, kapetan Morike krajine iz Nadlaka, general-porunik u ruskoj vojsci 42, 54, 55, 56, 60, 71, 72, 80, 85, 111, 133, 142
upoa Subota, porunik Morike krajine iz Nadlaka 42 urug, mesto u Potiskoj krajini 39, 40, 41, 42 X Xebanovi Jovan, krajiki redov 126 ajtin, mesto u Morikoj krajini 42, 43 arovi, otac sekund-majora Stevana Petrovia 95 afarik Pavle Josif, filolog i istoriar 149 vedska 27, 76, 137 evi Georgij Ivanovi, unuk Jovana evia, general-porunik u ruskoj vojsci 142 evi ore urka, otac Jovana evia, oberkapetan u Aradu 23, 55 evi ivan, kapetan Morike krajine iz anada 42, 56, 60 evi Jovan, pukovnik Morike krajine iz anada, generalporunik u ruskoj vojsci 9, 22, 24, 25, 28, 29, 42, 49, 50, 62, 83, 92, 95, 96, 99, 102, 104, 107, 113, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 133, 138, 141, 142, 143 evi Petar (Pjotr), sin generala Jovana evia, lajtnant Morike krajine iz anada, potpukovnik u ruskoj vojsci 42, 52, 119, 121, 123, 142
189
evi Radoslav, deda generala Jovana evia 117 evi (evi) Ivan, sin Jovana evia, pukovnik u ruskoj vojsci 142 evi (evi) Ivan, praunuk Jovana evia, potpukovnik u ruskoj vojsci 142 evi (evi) Ivan Georgijevi v. evi Jovan, generalporunik ejtanin Lazar, krajiki barjaktar 126 erban Kantakuzin, gospodar Vlake 14 id 21 lezija 25, 119 lik, grof 22 omo, mesto u Morikoj krajini 42, 43
omo, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103 panija 36 taremberg, grof, austrijski poslanik u Parizu 130 teri Dimitrije, deda Ivana Hristiforovia teria 144 teri Ivan Hristiforovi, general-major u ruskoj vojsci 142, 144 teri Pjotr, potpukovnik u ruskoj vojsci 142 teri Hristifor, otac generala teria 144 trba Nikola v. orba Nikola trba Teodor v. orba Teodor Arsenijevi utovi Ivan, major u ruskoj vojsci 142 erbinin Jevdokim A., ruski major 141
190
SADRAJ
Predgovor (S. Lali) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Migracije austrijskih Srba u Rusiju za vreme cara Petra i carice Ane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Politika pozadina Horvatove i evieve seobe Srba u Rusiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 Ukidae Morike i Potiske krajine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Emigracioni pokret meu Srbima u Ugarskoj sa Horvatom na elu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Nova Srbija (osnivae nasea) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Ruska propaganda i diplomatija na delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Akcija Ulfeldove vlade za suzbijae emigracionog pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Razvoj i unutrai ivot Nove Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Diplomatski sukob s Rusijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Slavenosrbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Akcija Kaunicove vlade za suzbijae emigracionog pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Propast Nove Srbije i Slavenosrbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Pogovor (S. Gavrilovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Graa za bibliografiju o seobi Srba u Rusko carstvo u H veku (R. Mii) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Prilog: karte
Mita Kosti

Izdava Srpsko-ukrajinsko drutvo Novi Sad Za izdavaa Sredoje Lali Predsednik srpsko-ukrajinskog drutva Grafiki urednik Svetko Borovanin Sredoje Lali Lektor i korektor Aleksandra Kolari Slog i prelom Joef Blaho tampa tamparija Stojkov Tira 1000 primeraka Novi Sad, oktobar 2001.
SR Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 949.71117 KOSTI, Mita Nova Srbija i Slavenosrbija / Mita Kosti. Novi Sad : Srpsko-ukrajinsko drutvo, 2001 (Novi Sad : Stojkov). 192 str. : ilustr., mape ; 21 cm Tira 1000. Predgovor / Sredoje Lali: str. 58. Pogovor / Slavko Gavrilovi: str. 151155. Beleke uz tekst. Beleka o autoru na koricama. Bibliografija: str. 157167. Registri. ISBN 8690249915 a) Srbi Istorija 18. v.

Mita Kostic - Nova Srbija I Slavenosrbija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mita Kostic - Nova Srbija I Slavenosrbija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mita Kosti NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

SRPSKO-UKRAJINSKO DRUTVO SERBSKO-UKRANSKE TOVARISTVO NOVI SAD

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVI SAD 2001

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

MIGRACIJE AUSTRIJSKIH SRBA U RUSIJU ZA VREME CARA PETRA I CARICE ANE

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

POLITIKA POZADINA HORVATOVE I EVIEVE SEOBE SRBA U RUSIJU

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

UKIDAE MORIKE I POTISKE KRAJINE

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Ibid., 573 iz 1750.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

EMIGRACIONI POKRET MEU SRBIMA U UGARSKOJ SA HORVATOM NA ELU

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Ratni arhiv (RA), 33, 5. juli 1751.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Solovev, ibid. Polnoe sobranie zakonov (PSZ), br. 9919.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

MPA., 106 iz 1751. Bartentajn, o. s., 32. 28 DA, Illyr.-serb., 1751.

Poln. sobr. zak., br. 9919.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA (OSNIVAE NASEA)

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

PSZ, ibid. Ibid., br. 9919.

Ibid., br. 9923.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Ibid., br. 9923; Solovev, o. s., 153. Vidi priloene karte.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

RUSKA PROPAGANDA I DIPLOMATIJA NA DELU

DA, Vortrag Ulfelds, vom 28. Mrz 1752.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

DA, Illyr.-serb., bez datuma. Popov, Izvste, 224.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

DA, Vortrag Bartensteins vom 15. May 1752.

Akta uz spom. Vortrag Bartensteina Solovev, o. s., 158.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

MPA., 276 iz 1752.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Solovev, ibid., 161. Bant-Kamensky, o. s., , 72.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Solovev, ibid., 161.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

AKCIJA ULFELDOVE VLADE ZA SUZBIJAE EMIGRACIONOG POKRETA

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA