ARHITEKTURA WINDOWS-A XP

Mentor: Profesor:

,08.01.2012.

SADRAJ:

Pedagoki fakultet Sombor

UVOD ........................................................................................................................................................................3 OSNOVNI REIM .......................................................................................................................................................5 HAL (Hardware abstration layer) ..........................................................................................................................5 Jezgro (Kernel) ......................................................................................................................................................6 Izvrne usluge .......................................................................................................................................................6 DIZAJN WINDOWS XP-a ............................................................................................................................................7 SISTEMI DATOTEKA...................................................................................................................................................9 Pojam datoteke ....................................................................................................................................................9 Logika struktura datoteke ...................................................................................................................................9 Tipovi datoteka .................................................................................................................................................. 10 PODSISTEMI OKRUENJA....................................................................................................................................... 11 Win16 ................................................................................................................................................................ 11 Win32 ................................................................................................................................................................ 11 OS/2 i POSIX....................................................................................................................................................... 11 MS-DOS.............................................................................................................................................................. 12 KORISNIKI INTERFEJS ........................................................................................................................................... 13 MENADER OBJEKATA ........................................................................................................................................... 14 MENADER VIRTUELNE MEMORIJE ....................................................................................................................... 15 MRENI RAD .......................................................................................................................................................... 16 Network Setup Wizard ...................................................................................................................................... 16 Alternativna TCP/IP konfiguracija...................................................................................................................... 16 Premoavanje mrea ....................................................................................................................................... 16 Mogunost povezivanja sa internetom i krstarenje Webom ............................................................................ 16 ZAKLJUAK ............................................................................................................................................................. 17 LITERATURA ........................................................................................................................................................... 18

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 2 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

UVOD
Microsoft i IBM su sredinom osamdesetih godina odluili da zajednikim snagama razviju OS/2-operativni sistem namenjen Intel 80286 procesorima i napisan u asemblerskom jeziku. 1998. godine Microsoft je napravio NT (New Technology) portabilni operativni sistem koji je bio namenjen i ostalim mikroprocesorskim arhitekturama. Windows NT 3.1 i Windows NT 3.1 Advanced Server su bile prve verzije NT-a. U to vreme, Windows NT 3.1 je bio 16 bitni operativni sistem. Windows NT verzija 4.0 je preuzeo korisniki interfejs Windows-a 95 i ugraen web-server softver kao i internet pretraiva. Kasnije su grafiki kod i korisniki interfejs premetei u kernel radi poboljanja performansi uz sporedni efekat smanjenje pouzdanosti. Ranije verzije NT-a su bile namenjenje raznoraznim mikroprocesorima to nije sluaj sa Windows 2000 verzijom koja je podrava samo Intel i kompatibilne arhitekture. Windows 2000 je znaajno poboljan u odnosu na NT: -dodat je Active Directory -bolja podrka za mree i prenosive raunare (laptop) -podrka za Plug and Play ureaje -podrka za vie procesora i veu koliinu memorije 2001. godine, u Oktobru, Microsoft je na trite plasirao Windows XP (eXPerience-Iskustvo) kao zamenu za Windows 95/98 i nadogradnju za Windows 2000. Prednosti Windowsa XP u odnosu na prethodnike su: -znaajno poboljan grafiki interfejs (prozori dolaze sa inicjalno zaobljenim ivicama) -bolju podrku za mree -veu pouzdanost -podrka za nove 64-bitne procesore Intel Ithnium i AMD Athlon -mnogo bolja podrka za dodatne ureaje -brzo smenjivanje korisnika (eng: Fast User Switching). -Remote Assistance i Remote Desktop (Korisnik moe zatraiti pomo od korisnika koji je za nekim drugim raunarom ili daljinski pristupiti raunaru) -narezivanje kompakt diskova (eng: CD Burning) -ClearType tehnologija
jaminamiroslav@hotmail.com Page 3 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

XP koristi klijent-server arhitekturu kojom postie kompatibilnost sa aplikacijama namenjenim drugim operativnim sistemima. Dve osnovne vrste Windowsa XP su: Windows XP Professional (namenjen za profesionalnu upotrebu) i Windows XP Personal Edition (nudi pouzdanost i lakou korienja Professionala bez podrke za Active Directory i POSIX aplikacije).

Ostale verzije Windows-a XP: -Windows XP 64-bit Edition -Windows XP Professional x64 Edition -Windows XP Media Center Edition -Windows XP Tablet PC Editon -Windows XP Embedded

Slika br. 1 Logo operativnog sistema Windows XP

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 4 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

OSNOVNI REIM
U svetu Windows XP-a se nita ne dogaa bez znanja operativnog sistema i njegovog blagoslova. Osnovni reim Windows XP-a posreduje izmeu procesa i operativnog sistema. Znai, njegov posao je da rasporeuje sve interakcije operativnog sistema i raunara. Njegov zadatak je i upravljanje internim vezama izmeu razliitih reima unutar osnovnog reima.On to izvodi pomou niti. Nit je serija instrukcija pridruena komandi koju izvrava program. Niti ukljuuju memorijske adrese, odreivanje duine vremena koje je neophodno procesu i sve ono to opisuje proces. Osnovni reim podeljen je u tri podnivoa: HAL, jezgro (kernel) i izvrne usluge. Izvrne usluge se dele na svoje sastavne komponente.

HAL (Hardware abstration layer)

HAL treba da izbrie razlike izmeu razliitih implementacija nekog mikroprocesora. Na primer: Motorola 68000 je bio procesor nad procesorima kojim su bili napravljeni Apple Macintosh, Amiga i Antari 520 ST. To su bili kuni raunari koji su imali GUI, ali tu prestaje svaka slinost. Neki raunari su bili zasnivani na velikoj upotrebi interapta, drugi su vie koristili programirani ulaz-izlaz i direkntan pristup memoriji (DMA Direct memory access). Pored toga, postoji ogromna razlika, izmeu strukture PC-a sa jednim procesorom i PC-a sa dva ili vie procesora. HAL-ov posao je da izbrie te razlike i da operativnom sistemu preda standardni skup hardvera. Prosto reeno, HAL kotrolie interakciju izmeu jezgra i sistemskog hardvera. HAL je implementiran kao datoteka koja se zove hal.dll. U primeru Motorole bi imali isti kernel jer svi oni koriste isti procesor ali bi im bili razliiti halovi. HAL koji se dobija uz Windows XP moe raditi sa mnogo 32-bitnih procesora, ali je onda potreban novi HAL, koji e to podrati. Slino tome, ukoliko se pojavi nova periferna magistrala, za Windows XP bi trebalo napraviti samo novi HAL i onda bi mogao da radi bez problema.

Slika br. 2 HAL

jaminamiroslav@hotmail.com Page 5 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

Jezgro (Kernel)
Jezgro ili kernel je centralni menader, deo koji u svakom momentu zna koji procesi se izvravaju u sistemu, koji im je prioritet, koji deo memorije zauzimaju i na ta ekaju. Kernel je objektno orijentisan. Unix sistemi su izgraeni od delia, slino kako je i danas napravljen Windows XP, a srce operativnog sistema je nazvano kernel (jezgro). To ime se koristi za opisivanje osnovnih delova skoro svakog operativnog sistema pa ni Windows XP nije izuzetak. Kernel je, uglavnom, deo softvera koji pravi raspored za poslove koje treba obaviti na raunaru. Ukoliko nekoliko programa treba da se izvri istovremeno, kernel pronalazi onaj koji ima najvii prioritet i obavlja posao. Kernel se takoe stara da svi procesori vieprocesorskog sistema neto rade. Kernel kontrolie i sve podsisteme Windows XP-a.

Izvrne usluge
Izvrne usluge su skup posebnih komponenata koje predstavljaju zavrnu potporu osnovnog reima rada Windows XP-a. Svaka od usluga kontrolie odreenu funkciju. I/O Menader I/O Menader upravlja svim komunikacijama izmeu aplikacije i hard diska, Pored toga, I/O Menader upravlja i diskovima za razliite formate datoteka (FAT, NTFS) i informie jezgro Windows Xp-a o trenutnom stanju hard diska. On takoe upravlja radom mrenih kartica i modema. Ukratko, I/O Menader kontrolie svaki ureaj koji se unosi, ili izdaje podatke sa raunara. Njegove komponente su prikazane na slici br 3.

Slika br. 3 Komponente I/O Menadera

jaminamiroslav@hotmail.com Page 6 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

DIZAJN WINDOWS XP-a

Microsoftovi dizajnerski ciljevi vezani za Windows XP su: 1. Bezbednost 2. Pouzdanost 3. Kompatibilnost sa Windows i POSIX aplikacijama 4. Visoke performanse 5. Proirivost 6. Prenosivost nezavisnost od hardvera 7. Regionalna podrka Bezbednost Windows XP je bio najbezbedniji Microsoftov operativni sistem dok nije napravljen Windows 7. Pouzdanost Nakon izlaska Windows XP je po svojoj poudanosti nadmaio do tada najpouzdaniji Microsoft-ov operaivni sistem Windows 2000. Najvei deo XP-ove pouzdanosti se duguje detaljnoj proveri izvornog koda, brojnim testiranjem optereenih sistema i automatskoj detekciji greaka u drajverima. Windows XP ima ugraene mogunosti stalne provere stanja sistema i skidanje sa interneta (update) takozvanih zakrpa i pre nego to korisnik uoi problem. Pouzdanost je poboljana Windows XP-ovim novim grafikim korisnikim interfejsom ije su glavne prednosti bolji vizuelni dizajn, intuitivnost uz prostije menije i lakoa otkrivanja naina za izvravanje pojedinih zadataka. Kompatibilnost sa Windows i POSIX aplikacijama Windows 2000 je bio prvenstveno fokusiran na kompatibilnost sa poslovnim aplikacijama. Kompatibilnost Windows-a XP je znatno proirena. Ona ukljuuje mnoge aplikacije koje rade pod Windows-om 95 i Windows-om 98. Kompatibilnost aplikacija je veoma teko postii zato to svaka aplikacija proverava da li je pokrenuta na predvienom operativnom sistemu. Windows XP poseduje sloj kompatibilnosti koji se nalazi izmeu aplikacije i Win32 programskog interfejsa aplikacija (API). Windows XP podrava 16-bitne aplikacije tako to se 16-bitni API pozivi prevode u 32-bitne. Slino 64-bitna verzija Windows-a prevodi 32-bitne API pozive u 64-bitne. Podrka za POSIX u Windows-u XP je znatno poboljana POSIX-ovim podsistemom interix.

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 7 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

Visoke performanse Windows XP je napravljen tako da izvue najbolje iz bilo kojeg raunara, bilo da se radi o kunom raunaru, serveru ili vieprocesorskom i vieprocesorskom okruenju, to se postiglo razliitim tehnikama. Neke od tih tehnika su: Asinhroni I/O ulaz-izlaz, optimizovani mreni protokol, prebacivanje grafike u kernel, sofisticirano keiranje podataka za sistem datoteka. Poboljanje performansi i smanjenje broja linija programskog koda kod nekih kritinih funkcija je postignuto korienjem pametnijih algoritama. Podsistemi u XP-u kominiciraju efikasno pomou pozivanja lokalne procedure (LPC Local Procedure Call), ime se obezbeuje brza i sigurna razmjena poruka izmeu njih. Niti u podsistemima Windows XP-a mogu biti zamenjene nitima vieg prioriteta a i sistem reaguje brzo na spoljanje dogaaje. Windows XP je dizajniran za simetrini vieprocesorski rad (na vieprocesorskom sistemu vie niti se moe izvravati u isto vreme). Proirivost Proirivost podrazumeva mogunost operativnog sistema da dri korak sa novim dostignuima u raunarskoj tehnologiji. To je u Windows XP-u omogueno korienjem slojevite arhitekture izvrni deo radi u kernelu ili u zatienom reimu i obezbeuje osnovne fukncije sistema. Na vrhu izvrnog dela nekoliko serverskih podsistema se izvrava u korisnikom reimu. Meu njima su podsistemi okruenja koji emuliraju razliite operativne sisteme. Zbog toga programi napisani za DOS, ranije verzije Windows-a i POSIX rade u XP-u u odgovarajuem okruenju. Zbog ovakve modularne strukture mogu se dodati novi podsistemi orkuenja bez uticaja na izvrni deo. Windows XP koristi samouitavanje drajvera u I/O sistemu tako da se novi sistemi datoteka, I/O ureaja i mrenih ureaja mogu prikljuiti dok sistem radi. Portabilnost Operativni sistem je protabilan (prenosiv) ako se moe prebaciti sa jedne hardverske arhitekture na drugu sa relativno malim izmenama. Najvei deo programskog koda za Windows XP je napisan u C i C++ programskom jeziku. Skoro itav deo koda koji je zavisan od procesora se nalazi u biblioteci dinamikih linkova (DLL Dinamic Link Library) koja se naziva sloj apstrakcije hardvera (HAL). HAL komunicira sa hardverom direktno, odvajajui ostatak XP-a od razlika u hardveru izmeu platformi na kojima se izvrava.

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 8 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

SISTEMI DATOTEKA
Datoteke se u Windows-u XP odravaju putem filesystem-a. Sistemi datoteka reguliu pristup hard disku, memoriji, mrei i specijalnim datotekama. Kod veine operativnih sistema, sadraj jedne datoteke je obino jednodimenzionalni red bajta (engl. byte), dakle celih brojeva izmeu 0 i 255. Korisnik datoteke ili sam Windows XP interpretiraju ove brojane redove kao tekst, program ili sliku. Sistem datoteka ureuje pored direktorijuma sa datotekama i sadrajem datoteka i atribute datoteka. Atributima pripadaju tip datoteke, veliina datoteke, regulisanje prava za pisanja i itanje datoteke, datum nastanka, datum zadnjeg pristupa i datum zadnjih promena datoteke. U zavisnosti od operativnog sistema, mogui su i dodatni atributi.

Pojam datoteke
Za korisnike, datoteka ili fajl (file) predstavlja kolekciju povezanih informacija, tj. logiku celinu sa znaenjem. Za operativni sistem Windows XP, to je objekat koji se uva u sekundarnoj memoriji. Definisaemo datoteku kao organizovan skup podataka sa imenom, koji se prema odreenom prostornom rasporedu uva u sekundarnoj memoriji. Datoteku osim sadraja i imena, opisuju i dodatni atributi, koji se uvaju u kontrolnom bloku datoteke (file control block, FCB). Kontrolni blok datoteke najee je direktorijumska struktura, ali se moe implementirati i kao zasebna tabela. U znaajne atribute datoteka spadaju: Tip datoteke, pomou koga operativni sistem preliminarno odreuje vrstu datoteke i po potrebi povezuje sa nekom aplikacijom Opis prostornog rasporeda blokova koji ine datoteku ili pokaziva na lokaciju prvog bloka datoteke Tekua veliina datoteke Informacija o vlasnitvu i pravima pristupa Vreme i datum

Logika struktura datoteke

U najjednostavnijem sluaju, datoteka nema svoju logiku strutkuru i predstavljena je kao kolekcija rei tj. bajtova. U jednostavnije logike strukture spadaju strukture zapisa, pri emu jedan zapis u datoteci moe biti fiksne ili promeljivi duine. Primer zapisa je red u tekstualnoj datoteci. Sloenije strukture predstavljaju formatirani dokumenti. Datoteka sa logikom strukturom moe se simulirati umetanjem kontrolnih znakova u datoteke bez logike strukture.

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 9 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

Tipovi datoteka
Format ili tip datoteke odreuju na koji nain se vri memorisanje raunarskih podataka. Formati su neophodni zbog injenice da su datoteke sa stajalita operativnog sistema jednodimenzionalni redovi bajta. Takve ograniene, linearne strukture ne mogu jasno opisati razliite vrste podataka to znai da se kompleksni podaci moraju interpretirati putem konvencija. U Windows XP-u, posle izrade, datoteka osim imena dobija i tip. Pomou tipa, operativni sistem moe preliminarno da odredi vrstu datoteke i da je povee sa nekom aplikacijom. Tip datoteke se moe realizovati korienjem nastavka imena datoteke tj. ekstenzijom, to je sluaj u operativnim sistemima Windows XP. U tabeli su navedene neke od znaajnijih ekstenzija koje se koriste u Windows XP operativnom sistemu.

Slika br. 4 Znaajnije ekstenzije Razni programi spremaju podatke na razne naine. Zbog toga ne moete npr. Dokument nainjen u Wordu otvoriti u npr. Grafikom programu Adobe Photoshop. Zato su se u vreme kada je Microsoft razvio svoj prvi operativni sistem MS-DOS poeli koristiti nastavci za raspoznavanje datoteka za raunar i za korisnika. Ako vam se dogodi da grekom obriete nastavak datoteke, ne samo da se nee prikazati programska ikona nego se moe dogoditi i da ne uspete otvoriti datoteku mada imate u svom raunaru instaliran ispravan program.
jaminamiroslav@hotmail.com Page 10 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

PODSISTEMI OKRUENJA
Delovi koji omoguavaju da pokrenete programe u Windows XP-u nalaze se u reimu korisnika i zovu se podsistemi orkuenja. Windows XP koristi Win32 kao glavni podsistem tako da on zapoinje sve procese. Kada pokrenete aplikaciju Win32 poziva VN menadera da uita izvrni kod aplikacije. Ako se kod ne moe izvriti u Win32 podsistemu pokree se odgovarajui podsistem okruenja kao proces korisnikom reimu.

Win16
Win16 aplikacije se u XP-u izvravaju zahvaljujui VDM (Virtual DOS Machine) i dodatnom serveru koji se naziva WOW32 (za 16-bitne aplikacije). WOW32 obezbeuje rutine kernela, menadera prozora i GDI (Graphical Device Interface) funkcije i takoe prevodi 16bitne adrese u 32-bitne adrese. Samo jedna Win16 aplikacija moe biti aktivna u XP-u zato to Win16 aplikacije zauzimaju isti adresni prostor. Postoji relativno malo 16-bitnih aplikacija koj su potrebne korisnicima sa XP-om. Uprkos tome WOW32 okruenje i dalje postoji iz razloga to neke 32-bitne aplikacije ne mogu biti instalirane u XP-u bez njega.

Win32
Glavni podsistemi u Windows-u XP je Wind32 koji pokree sve Win32 aplikacije i upravlja tastaturom, miem i monitorom pri emu je on projektovan kao izuzetno stabilan. Da bi se postigao visok nivo kompatibilnosti sa Windows 95/98 aplikacija Windows XP omoguuje korisniku da neke zahtevne aplikacije za Win 95/98 pokrene u reimu kompatibilnosti. Time se modifikuje Win 32 API bolje aproksimira ponaanje koje se oekuje od aplikacije na njoj odgovarajuem emotivnom sistemu. Mane reima kompatibilnosti su slabije performanse i interoperabilnost sa drugim aplikacijama.

OS/2 i POSIX
Windows XP je platforma za klijent-server aplikacije, od kojih su mnoge napravljene da se izvravaju nad LAN managerom, ili Unixom. LAN Manager se izvrava nad operativnom sistemu OS/2 verzija 1.3, tako da kompatibilnost sa prethodnim Microsoftovim proizvodima zahteva da Windows XP moe da izvrava aplikacije napravljene za LAN Manager. Podsistem OS/2 to obezbeuje.

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 11 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

Slino tome, UNIX je platforma namenjena za mnoge klijent-server aplikacije. Windows XP bi eleo da moe da ih podri, ali naalost, Unix nije samo jedan operativni sistem. On je samo ime za veliki broj razliitih implementacija jedne ideje koja se zove Unix. Najbolje to moemo da uradimo jeste da se pribliimo standarnom Unixu, koji je Vladina implementacija, koja se zove POSIX i koju Windows XP podrava.

MS-DOS
DOS okruenje u Windows XP-u je omogueno zahvaljujui Win32 aplikaciji koja se zove VDM (Virtual DOS Machine) koja radi kao proces u korisnikom reimu. VDM poseduje jedinicu za izvravanje i emulaciju Intel 486 istrukcija. Takoe su implementirani virtuelni drajveri ureaja za monitore, tastaturu i komunikacioni port. VDM se zasniva na MS-DOS 5.0 izvornom kodu i dodeljuje najmanje 620 KB memorije aplikaciji. Windows XP komandni shell je program koji kreira prozor koji lii na DOS okruenje na 32bitnim procesorima MS-DOS. Grafike aplikacije se izvravaju u full-screen reimu a aplikacije na bazi karaktera u full-screen ili prozoru. Sve MS-DOS aplikacije se ne mogu izvravati pod VDM jer u to spadaju aplikacije koje pristupaju hardveru direktno.

Slika br. 5 Logo MS-DOS-a

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 12 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

KORISNIKI INTERFEJS
GUI, grafiki korisniki interfejs ili korisniki interfejs (engl. graphical user interface) je metod interakcije sa raunarom kroz manipulaciju grafikim elementima i dodacima uz pomo tekstovnih poruka i obavetenja. Windows XP ima grafiki korisniki interfejs nazvano Luna. Start meni i sistem traenja su redizajnirani. Dodane su i nove vidljive grafike promene kao to su: Poluprozirni plavi kvadrat koji se pojavljuje pri oznaavanju datoteka u Windows Exploreru. Grafika kao vodeni ig koja se pojavljuje u mapama Windows Explorera ukazujui na sadraj mape. Senke ispod ikona na radnoj povrini Traka na levoj strani Windows Explorera Grupisanje istih prozora na taskbaru Mogunost zakljuavanja taskbara Oznaavanje novoinstaliranih programa u Start meniju Senke ispod menija

Slika br. 6 Prikaz korisnikog interfejsa u Windows-u XP Pomou grafikog interfejsa korienje raunara je mnogo jednostavnije nego u doba DOS operativnog sistema koji je bio prilino negostoljubiv prema korisnicima raunara. Veina dananjih operativnih sistema se upravlja preko grafikog intefejsa, dakle pomou kursora, ikona, prozora i drugih elemenata.
jaminamiroslav@hotmail.com Page 13 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

MENADER OBJEKATA
Operativni sistem Windows XP je objektno orijentisan. U Windows-u XP sve je implementirano kao objekat: datoteka, serijski port, proces, nit itd. Isti nain pristupanja svim objektima se postie definisanjem tih elemenata kao objekata. Kod mnogih drugih operativnih sistema zauzimanje serijskog porta i komunikacije sa njima zahteva potpuno drugaiji kod za otvaranje datoteke i njenog itanja. S obzirom na ovo, moem zakljuiti da je prva prednost objektno orijentisanih operativnih sistema olakavanje rada programerima. Druga prednost je bezbednost. Pravljenjem jedne take za komunikaciju izmeu programa i perifernih ureaja (drugog programa, datoteke, I/O ureaja) olakava se praenje i kontrola pristupa programa objektima i odreivanje prava pristupa tj. posao menadera objekta je praenje objekta u sistemu, identifikacija korisnika objekta i odluivanje o pravima pristupa istim. U Windows-u XP menader objekta stvara interni apstraktni prostor za imena (namespace). Namespace se iznova definie iz informacija o konfiguraciji koje se nalaze i sistemskom registry-ju, posle svakog novog podizanja sistema. Ime objekta moe biti privremeno ili stalno. Privremena imena figuriu samo za vreme dok proces pristupa objektu dok se stalna imena dodeljuju diskovima. Imena objekata su struktuirana kao putanja do fajla u DOS-u i UNIX-u. Kosom crtom ulevo (\) se odvajaju komponente putanje. Namespace direktorijumi su predstavnici direktorijumskim objektima koji sadre imena svih objekata direktorijuma kao i objekat ureaja koji predstavljaju memorijski prostor koji sadri sistem datoteka (FAT32, NTFS). Objektima se upravlja pomou seta funkcija: create, open, close, delete, query name, paste i security. Query name funkcija se koristi kada ima upit na objekat ali joj treba ime tog objekta. Parse koristi menader da trai objekat poznatog imena. Ova rocedura se koristi nad manjim brojem objekata koji su deo Windows-ovog GUI, konfiguracionog menadera. Registry i objekat ureaja koji predstavljaju sisteme datoteka (particije, diskovi). Ona locira fajl objekat i inicira i otvara ili kreira I/O operacije na sistemu datoteka. Ako je prethodni korak uspean, polja fajl objekta se ispunjavaju da bi se opisao fajl. Security se poziva za izvravanje sigurnosnih provera za sve operacije nad objektima, npr. Kada proces otvara ili zatvara objekat. Kada prestane potreba za pristupom objektu poziva se rutina za ostvarivanje objekta to ne znai i brisanje objekta iz radne memorije. Tek kad kod svih komponenti sistema postane potreba za objektom, izvrava se brisanje objekta iz radne memorije. Kada proces logovanja autentifikuje korisnika (administrator, guest, power user...), znak pristupa se zakai za proces USER i sadri privilegije, listu prava pristupa i objekte kojima moe pristupiti korisnik. Sama oznaka koja kontrolie pristup se pridruuje niti koja pristupa objektu. Sistem odrauje sigurnosni ID u oznaci za pristup niti sa listom kontrole pristupa objekta da bi se ustanovilo da li nit ima pristup objektu. Oznaka pristupa ima polje koje kontrolie izmeu pristupa.
jaminamiroslav@hotmail.com Page 14 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

MENADER VIRTUELNE MEMORIJE

Menader virtuelne memorije (VM) je izvrna komponenta koja upravlja vituelnim adresnim prostorom, dodeljivanjem fizike memorije i stranienja. Veliina stranice je 4KB za 32-bitne i 8KB za 64-bitne procesore. Kod 32-bitnih procesora svaki proces ima 4GB virtuelnog adresnog prostora. Gornja 2GB su skoro ista za sve procese i koristi ih Windows XP u reimu kernele. Oblasti u kernel reimu koje nisu iste za sve procese su mapa tablea za stranienje, hiperprostor i prostor sesije. U hiperprostoru se nalazi set informacija o tekuem procesu. Prostor sesije se koristi za deljenje Win32k i ostalih specifinih drajvera izmeu procesa. Donja 2GB adresnog prostora su specifina za svaki proces i mogu im pristupati niti i iz korisnikog i iz kernelskog reima. Neke konfiguracije Windows-a XP rezerviu samo 1GB za operativni sistem. To je povoljno za velike aplikacije kao npr. SQL baze podataka. Menader virtuelne memorije dodeljuje memoriju procesu u dva koraka: o Prvim regulie deo virtuelnog adresnog prostora o Drugim dodeljuje tom virtuelnom stvari memorijski prostor u datotekama za stranienje Za 32-bitne procesore svaki proces ima direktorijum za stranienje koji sadri 1024 unosa PDE veliine po 4 bajta. Svaki PDE upuuje na tabelu za stranienje koja sadri 1024 unosa PTE, veliine 4 bajta. Svaki PTE pokazuje na okvir (frame) stranice veliine 4KB u fizikoj memoriji. Ukupna veliina svih tabela za stranienje po jednom procesu je 4MB. VM menader snima po potrebi na disk pojedine tabele.

Slika br. 7 32-bitna adresa virtuelne memorije se deli na tri dela

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 15 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

MRENI RAD
Windows XP poseduje niz poboljanja znaajnih za umreavanje poev od pravljenja kune mree, ili mree na poslu, pa do povezivanja raunara na dve odvojene mree. Postoje i znaajna poboljanja u povezivanju sa internetom.

Network Setup Wizard

Network Setup Wizard pojednostavljuje proces izrade mree, upotrebe tampaa za potrebe vie korisnika, povezivanje sa internetom i konfigurisanje protokola i bezbednosti.

Alternativna TCP/IP konfiguracija

Windows XP poseduje i alternativnu TCP/IP konfiguraciju ona omoguava povezivanje na mreu koja ima DHCP server i na onu koja ga nema, bez imena u podeavanju TCP/IP-a. Na primer, moete koristiti laptop na poslu (gde mrea ima DHCP server) i kod kue (gde vaa mrea nema DHCP server)

Premoavanje mrea
Sposobnost Windows-a XP za premoavanje mrea omoguava upotrebu raunara sa dva, ili vie mrenih adaptera za pristup dvema odvojenim mreama. Mala je verovatnoa da imate vie mrea kod kue, ili u manjoj firmi osim ako imate kablovsku mreu, kojoj ste dodali komponentu za beino povezivanje da omogui upotrebu svih sposobnosti rominga na nekom raunaru.

Mogunost povezivanja sa internetom i krstarenje Webom

Windows XP poseduje i odreeni broj izvanrednih svojstava namenjenih povezivanju sa Internetom i krstarenje Webom, poev od veza sa naomiljenijim Internet stranama, do nove verzije Internet Explorera. Windows XP prua mogunost da napravite preicu u direktorijumu Favorites do svojih najomiljenijih internet strana. Pomou ovih preica lako moete prelaziti sa jedne na drugu stranu na Internetu, ime se sotvaruje znaajna uteda vremena, posebno ako koristite viestruke IPS-ove, ili esto putujete i morate da koristite razliite pozivne brojeve sa razliitih lokacija. Windows XP ima svojstvo Internet Connection Sharing, koje omoguava da vezu sa Internetom, koju ostvarujete preko jednog raunara, podelite sa jednim ili vie raunara povezanih u mreu. Verzija Internet Connection Sharinga, koja se nalazi u Windows XP-u ima i neke nove cake, tako, na primer, moete iskljuiti vezu sa Internetom sa nekog drugog raunara ako vam je potrebna telefonska linija koju ta veza koristi. U Windows-u XP se nalazi i svojstvo Quality of Service Packet Scheduler, koje je namenjeno optimizaciji korienja deljene Internet veze.
jaminamiroslav@hotmail.com Page 16 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

ZAKLJUAK
S obzirom da ja i dalje koristim Windows XP na svom personalnom raunaru, imam sve rei hvale za njega. Izmeu ostalog, on je odlian operativni sistem jer zauzima malo prostora na hard disku sa najosnovnijim programima za rad. Sve zajedno ne zauzima vie od 6GB. Do sada nisam imao veih problema sa njim a i svaki posao je zavravao kako treba. 95% ljudi koji hvale Windows 7 znaju samo upaliti Facebook tako da mi njihovo miljenje ne znai puno. Operativni sistemi pre Windowsa XP su bili veoma nestabilni a posle njega je sve minka.

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 17 of 18

Pedagoki fakultet Sombor

LITERATURA
1. Minasi M, Windows XP do kraja, Kompjuter biblioteka, strana 536. 2. http://bs.wikipedia.org/

Pomona literatura
http://eknjizara.rs http://www.stsmihajlopupin.edu.rs http://www.scribd.com

jaminamiroslav@hotmail.com

Page 18 of 18