Godisnnjak FF Novi Sad XXXV 2 2010

XXXV2
2010

. ,

. , . -, .
, . (), . ,
. , . (), . . ,
. , . , .
(), . (), . ,
. , . . (), .
, . (), . , .
, . , . ,
. (), . , .
, . , . ()

.
.
XXXV-2
M

UNIVERSITY OF NOVI SAD
ANNUAL REVIEW
OF THE FACULTY OF PHILOSOPHY
VOLUME XXXV2
NOVI SAD
2010
. , . , . ,
. , . , . ,
. , . , . ,
. -, . . ,
. -, . (
), . , . ,
. -, . ,
. , . . , .
, . , . ,
. , . ,
. . , . ,

2.
21000
: +381214853900
www.ff.uns.ac.rs
2010.

A

, ,
. , - a, -
. 2010.

, .
,
,
, .

, ,
.
, , ( 12
),
( , ),
,
(
) ( ). , , ,
, .
( ), , : ) , , ,
, ) , ) , )
, ) , )
6
, ) , ) . ,
.
/ . ,
.
.
: ,
, , ,
,
.
(www.ff.uns.ac.rs).
, 2010.
SADRAJ
...... 5

KAO ,
-
PRINCE MARKO AS A CULTURAL HERO
AND A DEMIURGE IN BELIEF TALES ................................................................... 13

XIII XIV
THE ESRANGEMENT AND DETACHMENT FROM THE WORLD
IN THE 13th AND 14th CENTURY HAGIOGRAPHIES ........................................... 27
Mr Nikolina Zobenica,
SAMOREFERENCIJALNOST U GETEOVIM VENECIJANSKIM EPIGRAMIMA
SELF-REFERENCE IN GOETHES VENETIAN EPIGRAMS ................................... 37
Dr Vladislava Gordi Petkovi
GINOKRITIKO OTKRIVANJE ENSKE KNJIEVNE TRADICIJE
U OKVIRIMA AMERIKOG KANONA
GYNOCRITICS AS SELF-DISCOVERY:
WOMENS LITERARY TRADITION WITHIN THE AMERICAN CANON ................... 47
Dr Ljiljana Mati
DANIEL DANI CHANTRE QUEBECOIS DE LA NATURE
DANIJEL DANIS, PESNIK KVEBEKE PRIRODE ................................................ 57
Dr Kornelija Farago
REFERENCILIS MEZK, FIKCIKPZ AKTUSOK
REFERENCIJALNA POLJA Referencijalna produktivnost fikcije ............................. 69
Mr Nataa Karanfilovi
PARADIGMA UZVRAANJA PISANJEM
U ROMANU DEK MEGS PITERA KERIJA
THE WRITING BACK PARADIGM IN JACK MAGGS BY PETER CAREY .......... 75
8
Mr Ivana uri - Paunovi
TEKST I GRAD: PREDSTAVE URBANIH PROSTORA U SAVREMENOJ
AMERIKOJ PROZI
TEXT AND THE CITY: REPRESENTATIONS OF URBAN SPACES
IN CONTEMPORARY AMERICAN FICTION .......................................................... 83

Mp

DRAMATIC ELEMENTS AND THEIR FUNCTION IN NABOKOVS LOLITA ..... 93
Mr Arijana Luburi-Cvijanovi
FOREIGNERS BY BIRTH: JAMAICA KINKAIDS A SMALL PLACE
STRANCI PO ROENJU: JEDNO MALO MESTO DAMEJKE KINKEJD........... 103

.
EROS AND SACRIFICE: ON PEACE AND WAR IN THE NOVEL SEOBE BY
MILOS CRNJANSKI ................................................................................................. 109

SIEGE OF THE SAINT SALVATION CHURCH AND HISTORIOGRAPHIC
METAFICTION .......................................................................................................... 121
Dr Zorica ergovi Joksimovi
PEKIEVA ENGLESKA (PRIMERI APROPRIJACIJE) U ROMANU BESNILO
PEKIS ENGLAND: EXAMPLES OF APPROPRIATION IN THE NOVEL
BESNILO ..................................................................................................................... 131

20.
THE BIBLE IN SUBTEXTS OF THE 20TH CENTURY SERBIAN ESSAY ............ 141

SANTA MARII DELLA SALUTE ......... 153
9

INFLUENCE OF MATHEMATICAL SYMBOLS
IN CREATIONS OF ION BARBU ............................................................................ 167
Dr Jarmila Hodoliova
PREHAD DEJN SLOVENSKEJ LITERATRY PRE DETI
A MLDE VO VOJVODINE DO ROKU 1970
HISTORY OF SLOVAK LITERATURE FOR CHILDREN
AND ADOLESCENTS IN VOJVODINA UP TO 1970 ............................................ 177
Dr Adam Svetlik
PREMENY LITERRNEJ KRITIKY VOJVODINSKCH SLOVKOV
V ASOPISE NOV IVOT
PROMENE KNJIEVNE KRITIKE VOJVOANSKIH SLOVAKA
U ASOPISU NOVI IVOT ..................................................................................... 183
Dr Miroslav Dudok
INTERLINGVLNE A INTERTEXTOV PROSTRIEDKY V DIELE MARTINA
KUKUNA
INTERLINGVALNA I INTERTEKSTUALNA SREDSTVA
U DELU MARTINA KUKUINA ............................................................................. 201
Dr Tvrtko Pri
DESCRIPIVISM OR PRESCRIPTIVISM IN TEACHING LANGUAGE AND
LINGUISTICS AT UNIVERSITY LEVEL?
DESKRIPTIVIZAM ILI PRESKRIPTIVIZAM U NASTAVI JEZIKA
I LINGVISTIKE NA UNIVERZITETSKOM NIVOU? ............................................ 211
Mr Aleksandar Kavgi
PRAGMATIC STRATEGIES OF DESCRIBING MERCHANDISE CONDITION
IN ENGLISH AND SERBIAN
CLASSIFIED ADS - CORPUS-BASED INVESTIGATION
PRAGMATIKE STRATEGIJE OPISIVANJA STANJA ROBE
U MALIM OGLASIMA NA ENGLEKSOM I SPRSKOM JEZIKU ........................ 219
10
Dr Sneana Guduri i dr Dragana Drobnjak
QUELQUES INTERFRENCES SMANTIQUES ENTRE LE FRANAIS,
LITALIEN ET LE SERBE
SOME SEMANTIC INTERFERENCES BETWEEN FRENCH, ITALIAN
AND SERBIAN LANGUAGES ................................................................................ 233
Mr
O /
N THE USAGE OF THE PARTICLE/CONJUNCTION DA
IN THE MEDIEVAL NOVEL SERBIAN ALEXANDRIDA .................................... 243
Ana Halas,
THE PRESENT AND PAST PERFECT IN MIDDLE ENGLISH
SADANJI I PROLI PERFEKAT U SREDNJOENGLESKOM ............................. 259

POINT OF REFERENCE IN ENGLISH AND SERBIAN TENSES ........................ 271
Dr Sabina Halupka Reetar
STRUKTURNI TIPOVI ARTIKULACIJE FOKUSA
U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
STRUCTURAL TYPES OF FOCUS ARTICULATION
IN ENGLISH AND SERBIAN ................................................................................... 279
Dr

KAUSATIVITT UND DEKAUSATIVITT
ZWEI FORMEN EINES KONZEPTES .................................................................. 293
Mr Nataa Milivojevi
SINTAKSIKI SUBJEKT KAO TELEOLOKI AGENS UZ GLAGOLE
EMITOVANJA ZVUKA U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
SYNTACTIC SUBJECTS AS TELEOLOGICALY CAPABLE AGENTS
IN ENGLISH AND SERBIAN DIRECTED MOTION CONSTRUCTIONS ........... 303
11
Dr Ljubica Vlahovi,
LES RELATIONS DTDENTITE ET DALTERITE DANS LES PHRASES
COMPARATIVES DU FRANCAIS ET DU SERBE
RELACIJE IDENTITETA I ALTERITETA U KOMPARATIVNIM REENICAMA
FRANCUSKOG I SRPSKOG JEZIKA ...................................................................... 313
,
(O)()
LEXICAL AND GRAMMATICAL COLLOCATIONS WITH THE SERBIAN
VERBS DRATI AND ODRATI / ODRAVATI AS OPERATOR VERBS ............. 325
Mr Biljana Radi - Bojani
NEKI ASPEKTI PRIMENE POJMOVNE METAFORE U NASTAVI JEZIKA
THEORETICAL AND APPLIED ASPECTS OF CONCEPTUAL METAPHOR ....... 335
Mr Aleksandra Blatei

THE CONCEPTS CHEAP AND EXPENSIVE IN ITALIAN LANGUAGE .......... 347

O

REMARQUES SUR LA LANGUE DU PRFACE
DE LANTHOLOGIE BECARAC ......................................................................... 359

GRAMMATICAL DICTIONARIES IN LEXICOGRAPHY ..................................... 369

SEMANTICAL-DERIVATIVE STATUS OF MOTIVATED LEXEMES ................. 381
Mr Gordana Risti
KONTRASTIVNA ANALIZA NEMAKIH I SRPSKIH POSLOVICA
U TEKSTU NOVOG ZAVJETA MARTINA LUTERA
I VUKA STEFANOVIA KARADIA
12
CONTRASTIVE ANALYSIS OF GERMAN AND SERBIAN PROVERBS
IN THE TEXT OF THE NEW TESTAMENT
MARTIN LUTHER AND VUK STEFANOVIC KARADZIC .................................. 393
Dr Utasi Csilla
EGY KZPKORI LATIN PRETEXTUS, A DIALOGUS SALAMONIS ET
MARCOLFIS 15 16. SZZADI NMET S MAGYAR FORDTSAI
NEMAKI I MAARSKI PREVODI IZ 15. I 16. VEKA SREDNJOVEKOVNOG
LATINSKOG PRETEKSTA DIALOGUS SALOMONIS ET MARCOLFIS ........... 403
Dr Laura Spariosu
UN ASPECT AL CALCULUI LINGVISTIC
N LIMBA ROMN N VOIVODINA
POGLED NA LINGVISTIKI KALK
U RUMUNSKOM JEZIKU U VOJVODINI ............................................................. 413
Dr Anna Makiova
VERBLNA A NEVERBLNA KOMUNIKCIA V MATERSKEJ KOLE
VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA NA PREDKOLSKOM
UZRASTU .................................................................................................................. 421
Mr Olga Pani Kavgi
MITIGATED DISAGREEMENT IN DIALOGUES SELECTED FROM AN
AMERICAN AND A SERBIAN FILM
UBLAENO NESLAGANJE SA SAGOVORNIKOM
U DIJALOZIMA IZ AMERIKOG I SRPSKOG FILMA ........................................ 429

COGNITION PROCESSES OF SYNTACTIC TERMS IN TEACHING
OF SERBIAN LANGUAGE ...................................................................................... 429
. XXXV (2010)
Annual Review of the Faculty of Philosophy, Novi Sad. Volume XXXV (2010)

zoja@ff.uns.ac.rs
UDK 821.163.41-13:398
Originalni nauni rad
,
-
: - , (,
), ,
.
: , , , -, , , , -
, , (1335/1394),
, ,
, , ,
, .1

: (. .
148009),
. .
, , , XIV ,
. , 1371,
, ,
. : .
, 1377.
, ( 1989: 192-193, 195, 212; 1995:
124-164, ).
14

.2
.3
4 5, - (Belief-tale).6
7 8: ,
, , , .
, ,
, , , j 9,
2
4
5
XIX XX .
1814, . (: 1966: 170-171; 1964: 9; 2002: 141). 300 . : : 1911;
1913; 1922; 1971.
: M. ,
, , ... (,
, , Ma). ,
.
, , ,
: Bascom 1987: 224-228.
,
, . , ,
, : Bascom 1987: 224-228; Meletinski 1983: 268-269.
Belief-tales (-)
. T,
.
- (Belief-tale/narration) Ma , ,
: It has been noted long ago that biographies of various ancient and medieval figures follow similar patterns, i.e., they are legendary (Jason,
87). , , : E, A
: EAA, . (Jason).
, .
: pic hero biographies, which basicaly are composed of two parts: (1) a frame which consists
of birth and growing up stories, and of end-of-life stories which may include various ways of decline,
death and burial of the champion-protagonist.
. biographic epic. These parts of the biography, as the corpus has shown, may contain:
myth, legend (sacred legend, legend of fate). (2) The middle part of the biographies are close to what Jason
calls episodic epic tradition (Jason, south Slavic, 55). They also contain epic stories of various epic
subgenres, like: myth, sacred legend, legend of fate, novella (wisdom novella and swindler nowella). And
it is neceserly to mention that similar contents may belong to different genres, depending on the properties
of the characters. Acording to Jason incidents 211 code the: Birth and growing-up stories the middle part
12-16: A life of a grown up, active hero; and incidents 17-21 code ways of Decline, death and burial of the
protagonist (Jason: part D.1 Biographic Practice of Epic Tradition, manuscript. p. 4).
, , .
: Bascom 1987: 224-228.
, ...
15
,
. .
, , , ,
( ) ( 1911: .
203; 1922: 27), .
.
, , ,
.10
, M. , (: .
16, 784), .11 M. je -,
, ,
(Meletinski 1983: 270-271). O , , , , ( 1911: . 2, 204;
T 1913: 12; T 1922, 28; : . 1-6 . 8, 756-761, . 15, 763, . 16, 764, .
29, 770, . 31, 771), ,
(Prop
1990). , M, , , , ,
,
( 1986: 46), ., , . ,
,
( 1986, 53-56),
. - .
M., , , ,
,

, ,
(Turner 1969), - . . , , (
).12 . (: . 17,
765), , (Mja
1911: . 2, 204; 1922: 28-29, ; : . 1-6, . 8, 756-761,
. 15, 763; . 16, 764, . 28-29, 769-770, . 31, 771, . 48, 779). . ,
10
11
12
: Jason 1975.
,
( Levinton 1979: 59)
: 2008: 59-74.
16
(Mja 1911: 204; , . 41, 776, . 50, 780),

(, . 50, 780), (: . 7, 760) ,

13, , ,
, . .
: (. ) . ,
14, ( 1911: 204-205, T 1913: 13).15
, , , .16 : M.
(: . 9, 761).
( 1852: 345-346),
(Mja 1911: . 5, 205; T 1913:
12 15-16; 1922: 31). M. , (: .17,
765). ., , (T 1922:
29-31, ; : . 15, 763). . M. , , /
(: No.17, 765); ,
( 1922: 8, 31)17; .
(: . 15, 924).
(M 1911: . 2, 204; T 1913: 12; 1922: 2830, , : . 15, 763),
, . ,
. (: . 9, 761); (, No. 13, 762). , ,
; , (T 1913: 13; T 1922: 30-31; : . 53-67,
780-784; . 147, 803), (: . 31, 771),
.
- .
13
14
15
16
17
.
(). ,
, . ( 2004: 284-288; 2001: 360-361).
, , ,
( 2001: 360).
, ,
, ,
.
( 1973: 156-157)
( 2005: 109).
: 2008: 41-59.
, ...
17
, ,
- . M.
(: . 118, 797), /
(T 1922: 92-93 318),
( 1986: 21-22).18 .
, , (T 1922: 92- 93). , , (Meltinski
1983: 267), .
. /
, (Levi-Stros, 1969,
ibidem; Prop 1990), , .,
, (Meletinski 1983: 268-269; 1986: 57-58),
,
-, .
, .
, , ,
(Meletinski 1983: 242-243),
19 M. ,
(T 1913: 23-26), , a . .
. , . ,
(T 1922: 140),
.
M. ,

(: . 68-75, . 78, . 81, 784-788; . 116, 796; 130. 799);
(T 1922: 207-209 ; :
. 76-77, 787), (Meletinski 1983: 271-272),
, ,
( 1986: 53). 18
19
. (,
2009: 287-302).
, , ( 1913: 28
34-35; 1922: 61); . , , ( 1913: 40).
, ( 1913: 34-35
1922: 68). ( 1922: 68). M.
( 1913: 36; : 1922: 69). (, 1913, 35-36),
( 1913: 32; 1922, 68),
, .
18
, , ,
.
. , , , , ,
(Meletinski 1983: 229), ,
. (: . 13, 762, . 33, 925),
( 1922: 168). ( 1922: 140; : . 16, 765,
. 88, 789, . 98, . 166, 808; . 131, . 178, 810), (T 1922: 168),
(T 1922: 216), M. (: . 116, 796)
(T, 1922; 168); (: . 15, 763-764, .
186, 813). (T 1913: 46-47 49-50; T 1922:
169-170), . . :
(: . 151-153); (T 1913: 17-18 31; T 1920: 31-32);
(: . 173-174, . 176); , (T
1913: 73-78). , , ( 1986: 22),
, , , ,
, ,
( )..

( 1913: 51-52; 1922: 170).
(, . 25-28, 768; . 45, 778),
( 1913: 53-54; 1922: 208).
( 1922: 208; , . 25-28, 768; , . 45, 778),
(Meletinski 1983: 226). M. ,
, ( 1922: 70),
,
( ) .
. , ( 1913: 90-93, ; T 1922: 411).
M. , /,
( 1922: 412; : . 41-43, 926)
. . (M 1911: 15, 208; 1913: 38-39, :
1922: 70)20, ( 1922: 70),
. .
/ (T 1922: 214; : . 151, 804, .
20
, , . . (, 1913, 39 41-43).
, ...
19
53. 927). , M. (: . 23, 767).

, (Meletinski 1983: 227).
, (Meletinski 1983:
269; Bascom 1987, 224-228), , ,
( 1986: 22; eletinski 1983: 268-270),
. , .
,
,
- ,
, ( ).
- . .

(, 1980). M. (T 1913: 29, 92; T 1922: 171, 255; : .
220, 938); , , , (T 1922: 447-448, ; :
. 218, 938, . 226, 939), .
(: . 168-9, 808), (, . 165-166, 807-808).
. . // ; , , ...
: M. -, -, -, -,
-, -, - /, , ,
, , , , ,
(T 1922: 171, 207, 209-210, 448-449, ; : . 73-75, .79126, 787-798; . 134, 800; . 155-157, 805; . 170, 809), (:
. 90, 790); (: . 147, 803); (: . 99, 792,
. 116-126; 1922: 207; T: . 25, 171);
(: . 149, 801). , .
, (: 150, 803). .
, , : ( 1922: 29), , (
1922: 30), , ,
( 1922: 207), ,
( 1922: 168). . , , ...,
. . , - ,
.
., ,
(Meletinski 1983: 191, 196),
20
. : : , ,
, , , (T
1922: 209); . , (
, : T 1922: 448). .
, (
, (T 1922: 209)...
, ,
,
(Meletinski 1983: 181-198), . , , ,
( 1986: 34). .

: . T (Bahtin 1978: 335),
.
, ,
: . , , .. (:
. 151-153, 803-804; . 177, 810). , ,
(: .176, 810). M.
(: .132, 799; . 137, 801).21 M. , , / ( , , ),
(: . 40, 776; . 151-154; 803-805).
M. (T 1922: 33)
(T 1922: 171). , , ,
(Meletinski 1983: 196-202). . ,
, ,
, ,
, - , - .
.
, .
, , . , , / (T 1913: 57; 1922, 30-31 208; :
. 17, 924), , ,
, (M 1911: . 2, 204; 1913: 13; T 1922:
30-31; : . 55, 781; . 127-139 798-801; 147, 803; . 156-158, 935),
. . 21
, . ,
(Prop 1990: 276-277)
, ...
21
,
,
. /,
, .
, (Meletinski 1983: 185-196) .
, . ( )
, , .
,
(Levi-Stros 1980: 147). .
- .
. , , ( ;
, (: . 126-142, 799802; . 160, 935), , ,
, (: . 147, 803; .161, 935). , , . , ,
( : : . 148, 803, . 163, 807; . 164-166, 936),
, . (: . 163,
936). . , , / (: .
49, 780, .144-146, 802; . 151, 803, . 168, . 169),
(: . 144, 802). . (T
1922: 447-448).
: , , ,
, , ,
,
, . , , (Meletinski
1983: 246), ( - ) .
, , , . (T
1922: 447), . (: . 158, 806).
, , , , (: . 103, 793; . 156, 805;
178, 811). , ,
, , ,
(Levi-Stros 1980: 160).
,
(Levi-Stros, 1980, 146), .
.
- ., ,
par excellance,
22
(Levi-Stros 1980: 83, 160),

(), , (Meletinski 1983: 208), ,
, , .
. , ,
, , , , , , . , , (Levi-Stros, 1980, passim).
,
.
,
.
- .

., a
, (, , ), ( 1913: 41-43,
55-56, 93-95; 1922: 206). .
, (Meletinski 1983:
185-196). , . ,
, . (Bahtin 1978: 354-360), . .
, ,
, (Bahtin, 1978, 95). .
,
(Meletinski 1983: 181-196).
. , , , ,
( , ) ( 1913: 41-43, 55-56, 93-95; 1922:
206). , (Meletinski 1983: 180-196 201).
. (T 1922: 209),

. , , ,
( 1986: 16-17, 25), . .
( 1986: 16-17, 25),
., . , , .
., , ,
(: . 134-140). .
, (: . 163; 1922: 445),
, ...
23
, / (: . 176-177,
. 180). -
.
. , , . M., ( 1852: 345-346),
. , , ...,
, . M.
, (T 1922: 443-445, ; : . 42,
776, . 44, 778; . 46, 779; . 47, 779, . 50, 780), (: .
51, 780), (T 1913: 86); (: . 43,
777)22, ( 1913: 88-89; T 1922: 445; . 44-51, 777-9);
(T 1992: 445); (T 1922: 446-447);
, (: . 178, 810; .
185, 813). , . , . , .
(: . 44, 778), ,
.
. , ,
( 1922: 444-445). .
1912. ( 1922: 453),
.
, . , , ,
(Meletinski 1983: 222-225), ,
. - .
, -,

.
., ,
, , , , , , , ,
, , (Meletinski 1983: 182, 186, 194, 197; 1986: 19-21),
. .
, , , , .
. . , ,

.
22
24
, / , ,
.
, (
1986: 47-48), (, , , , -
), ,
.
Bahtin 1978 Mihail Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura

srednjega veka i renesanse, Nolit, Beograd, 1978.
Bascom 1987 Wiliam Bscom, Oblici folklora: prozne naracije, Polja, 340, prir.
Zoja Karanovi, N. Sad, 1987.
1971 , , . LIII, , , 1971.
2005 , , . e , ,
, 2005.
Elijade 1980 Mira Eliade, Sveto i profano, prev. Zoran Stojanovi, Zamak Kulture,
Vrnjaka Banja, 1980.
1995 , , , ,
1995.
Jason 1975 Hd Jason, Ethno poetics, Israel Ethnographic Society, Jerusalem,
1975.
ason, Manuscript Hd Jason, , Epic, Oral, Martial Poetry ( )
1852 , . ,
1852.
2009 , (
), . , . , , 2009.
Levinton 1979 Georgij Ahilovi Levinton, O problemu prouavanja pripovedakog
folklora, knjievna kritika, X, br. 3, 1979.
Levi-Stros 1980 Klod Levi Stros, Mitologike I, Presno i peeno, prev. D. Udoviki,
Prosveta, BIGZ, Beograd, 1980.
1966 ,
,
IX, , 1966.
Meletinski 1983 Jeleazar Meletinski, Poetika mita, prev. J. Janiijevi, Nolit,
Beograd, 1983.
, ...
25
. , , ,
1911.
1986 ,
, , , 1986.
1911 , ,
, , 1911.
1932 . ,
, 1932.
1989 , , , , 1989.
2002 , , . , ,
, , 2002.
1964 , , , XVI, ,
1964, . 1-2.
1973 . . , ,
VI, 1973.
Prop 1990 Vladimir Ja. Prop, Historijski korjeni bajke , prev. Vida Flaker, Sarajevo,
1990.
2008 a, ,
, , 2008.
a . , III, . . , . , , 2004.
2001 , . , ,
Zepter, , 2001.
1913 , K , ,
, Beograd, 1913.
1922 , K , , , 1922.
Turner 1969 Victor Turner, The Ritual Process, Chichago, 1969.
Zoja Karanovi
PRINCE MARKO AS A CULTURAL HERO AND A DEMIURGE IN BELIEF TALES
Summary
Historical prototype of the most popular hero of Serbian as well as Balkan Slavs
classical folklore is Prince Marko, who was the last crowned Serbian king Marko (1335/1394).
There are many belief tales about this hero. During XIX and XX century, hundreds of them
were recorded. They are generally based on various events from the heros life. Very important
26
among them are stories about Markos various enterprises. This paper gives a description of
these stories as well as an analysis based on their nature as cultural and cosmogonic actions.
His doings leave traces in the topography, which is why all these stories could be read in a
mythical context.
. XXXV (2010)

natasapolovina@hotmail.com
UDK 821.163.41:929"12/13"

XIII XIV 1
, , ,
. , .
,
.
XIII , , ; XIV ,
,
.
, .
: , , , , .

, . ,
, , , ,
(, 2006: 85).
( ;
, .
, . 7, 13-14),
1
28
(,
, , ,
, 2003: 27).

.
, (, 2009: 18). homo
religiosus homo viator,
,
. , , ,
2 , .
, ,
, , ,
, , , ,
.3
XIII
.
, ,
. ,
(, 1968; , 2003),
,
.
, ,
,
. , , ,
, .
: , ,
,
(I . 2: 9),
2
, . , , ,
, , ,
.
:
, 2003. , 2009.
XIII ...
29
, , :
... (, 1988, 57).
: , , ;
,
, ... (, 1988: 104)

. , ,
, , , ; ,
.
, .
(, 2004:574). , ,
,
. , , ,
,
, ,
,
(, 2002: 61).
, (. , . peregrinus) , , , , : ,
, ,
.
, ,
, , (
:
. 12: 1).
, XIV
4
. XIII XIV
.
(,
4
,
, .
30
1921; , 1991). . ,
,
, , ,
(, 1991: 242)5.
6,
. ,
, ,
XIV , .
,
, ,
,
.7 , , , , (, 1991: 240). (
, : ,
, , , .
, ,
, , 1988:54)
( ,
, , ,
1988:68). , , ,
.

.8
5
6
7
8
, , , ,
.
,
,
( , 1991: 241).
, , ,
.

.
, ,
,
XIII ...
31
, : (. 22: 39), ,
.
: , , , , .
,
: , . :
. , , , ()
, , , ,
( , 1988: 60).
, ,
, . ,
(, 2006: 128).
, ,
(, 128). , ,
, (O
, , ,
, ,
, : , 1988: 64)
, , ,
, . (, 2006: 129).
,
(, 1976: 31).
,
, , , :
, ,
,
,
, ,
,
, , ,
(. , 1999: 30).
32
,
, ,
. ,
,
, , ,
, () , ,
, ,
, ( , 1988:
134).
.
.
: , ,
, , , ,
( , 1988: 80); :
, , ( , 1988: 84).
, , , ,
,
(Ladner, 1967: 242).
: , , , , , ( , 1988: 84).
(
, 1988: 85). :
, ,
, ,
...( , 1988: 134). ,
: ...
,
, , (
, 1988:130).
, .

XIII ...
33
, .
, (, ) (, 1976: 54-55).

.
:
, , ,
,
, , , ,
, ,
.
, ( , 1988: 90).
, ,
, (, 1998: 158). ,
(. 10: 37-38).
, (,
1998: 158), :

, (. 19: 29).9

.
,
. XIV
, , ,
.
( ,
,
9
, ,
, ,
, .
(,
1998: 159) ,
,
, (,
1998: 159).
34
, , , ,
, ,
.
, 1988:70), ,
, .
,
, 10. , , : ,
, ,
, ,
, , , ,
, ,
, , : .
, ,
( , 1988: 73).

. imitatio
Christi, , ,
, , XIV
: ,
.
,
, , ,
, 11.
XIV 10
11
,
( , 1989: 79-117) ,
.

,
,
,
, ,
(, 1978).
XIII ...
35
,
, .
:
(1993). :
.
(1988). . :
. .
(1988), . . : . .
(1989). : . .
, (2003). . .
(1988). . : . .
:
, (1968). . : .
, (2009).
. Philologia Mediana. I/1: 39-47.
, (2003). .
: .
, (1978). . : .
, (1991). II. II : 237-244.
Ladner, Gerhard B. (1967). Homo Viator: Medieval Ideas On Alienation And Order.
Speculum. A Journal Of Medieval Studies. XLII/2: 233-259.
, (1999). . : CLIO.
, (1998). ( ). . :
.
, (1999). . .29/2:
21-34.
Ma, (2009). . : .
, (2006). . : .
, (2002). .
II:61-85.
, (2004). .
. : CLIO.
36
, (2006). . : .
, (1976). II. . IX/33: 3-71.
, (1921). ( ). , ,
. . 1/.1: 21-33.
Nataa Polovina
THE ESRANGEMENT AND DETACHMENT FROM THE WORLD
IN THE 13th AND 14th CENTURY HAGIOGRAPHIES
Summary:
The exemplary living, betterment and the spiritual development, as the topoi of the medieval
literature, essentially are based on the idea of estrangement and detachment from the temporal
terrestrial world. This paper deals with some examples which illustrate the evolution of that
idea from The Life of Saint Sava by Domentijan and The Life of Saint Sava by Teodosije to The
Lives of the Serbian Kings and Archbishops. While in Domentijans and Teodosijes books,
through the topos of alienation from the world and foreignness, reclusive and pilgrimaged
identity of Saint Sava is formed, in The Lives of the Serbian Kings and Archbishops the idea
of estrangement from the world has a different function. A hero of 13th century hagiographies
is taking Christ as the role model, symbolically repeating His foreignness, and therefore
merits the Heavenly Kingdom; in 14th century hagiographies, on the other hand, Saint Sava
becomes the role model which has to be imitated, the figure of an ideal alien from the world.
This paper aiming to mark the most illustrative passages which give evidence of the evolution
of this important topos of the hagiographic literature, and to outline a possible path to further
and more comprehensive exploration on this subject.
Keywords: estrangement, detachment, alienation, pilgrimage, topos, hagiography,
role model.
. XXXV (2010)
Nikolina Zobenica
nikolinazobenica@gmail.com
UDK 821.112.2.09 Goethe J. W.

SAMOREFERENCIJALNOST
U GETEOVIM VENECIJANSKIM EPIGRAMIMA1
U teoriji sistema Niklasa Lumana samoreferencijalnost igra kljunu ulogu, jer preko
nje sistem ostvaruje svoj identitet u odnosu na okolinu i odrava se kao takav. Iako se prevashodno dovodi u vezu s postmodernom knjievnou 20. veka, moe da se uoi i u ranijim periodima evropske knjievnosti, izmeu ostalog i u Geteovim Venecijanskim epigramima (1790).
U radu e se razmatrati samoreferencijalnost u ovom ciklusu pesama, sa ciljem da se utvrde
karakteristike prikazanog pesnikog sveta kao zasebnog autopojetikog supsistema, koji stie
svoj identitet u diferencijaciji i interdependenciji sa svetom koji ga okruuje.
Kljune rei: teorija sistema, samoreferencijalnost, pesnitvo, Venecijanski epigrami
Termin samoreferencijalnost [Selbstreferenzialitt], odnosno ukazivanje na sebe kao na jedan od svojih predmeta (Luman 2001: 50) ili autoreferencijalnost, odnosno izvetavanje o samom sebi, upuivanje na samog sebe (Milenkovi
2004a: 5) potie iz socioloke teorije sistema. Koristi se i u domenu filozofije, zbog
ega pojedini autori smatraju da je za knjievnost prikladniji termin samorefleksija,
jer se samoreferencija pre odnosi na logike iskazne reenice (Cramer 1999). U
okviru prouavanja moderne knjievnosti, televizije i filma pria u prii ili predstavljanje sebe samog kao sastavnog dela predstavljenog, na primer, knjige u knjizi, naziva se mise-en-abyme (Literary Terms; metaliteratur). Meutim, u nauci
o knjievnosti se sve vie koristi termin samoreferencijalnost (up. Paluch 2002;
Milenkovi 2004ab; Popovi 2007; Deutschmann). Postoji i niz pokuaja da se teorija sistema prilagodi nauci o knjievnosti i da se Lumanova razmiljanja iz teorije
drutvenih sistema prenesu na knjievnost (up. Kppe; Winko 2008: 175), pa tako i
jedan od kljunih pojmova ove teorije, samoreferencijalnost. Paralelna upotreba rei
autoreferencijalnost i samoreferencijalnost dovodi do nedoumica i zablude da su
1
Ovaj rad rezultat je istraivanja u okviru meunarodnog projekta Odseka za germanistiku u Novom Sadu i
Odseka za nemaki jezik i knjievnost na Pedagokom fakultetu u Frajburgu (Nemaka), pod nazivom Samoreferencijalnost u lirici [Selbstreferenzialitt in der Lyrik], 2008-2010.
38
Nikolina Zobenica
ova dva termina sinonimi. Meutim, autoreferencijalnost predstavlja iri pojam,

jer ona nije jednoznano vezana za Lumanovu teoriju sistema, i shvata se kao vrsta
knjievnog i jezikog diskursa kojim se iskazuje stvaralaka samosvest (Popovi
2007: 67). U tom smislu je samoreferencijalnost ui pojam, direktno preuzet iz
Lumanove teorije sistema.
U drutvu, kao kompleksnom sistemu, nastaje niz podsistema i svaki od njih
stvara i reprodukuje sam sebe, predstavlja, dakle, autopojetiki sistem (Kppe; Winko 2008: 179). Operativni momenat autopoiesisa, procesa reprodukcije elemenata u
okviru psihikog sistema je samoopaanje, odnosno upravljanje razlikama u odnosu
na okolinu, uvoenje diferencije sistem/ okolina, koja se konstituie u sam sistem
(Luman 2001: 80-81). Kad je re o drutvenom sistemu, kljuni preduslov za permanentnu restabilizaciju je samoopisivanje (Luhmann 1995: 378-379). Poto sistemi
moraju unutar samih sebe da primene razliku izmeu sistema i okoline, samoreferencijalna zatvorenost je mogua jedino u okolini, mada istovremeno podrazumeva i
proirivanje mogueg kontakta s tom okolinom (Luman 2001: 44, 81). Okolina, odnosno svet, uvek je sloenija nego bilo koji sistem, koji se u kompleksnoj i promenljivoj okolini odrava upravo tako to stabilizuje razliku unutranjost/ spoljanjost
(Luhmann 1995: 143).
S obzirom na to da umetnost predstavlja podsistem u okviru drutva, ona
upuuje sama na sebe kako bi se kao autopojetiki sistem izdvojila iz drutvene stvarnosti koja ju okruuje i uslovljava. Umetnost je zaseban sistem drutvene komunikacije (isto: 207), a umetnika dela su sredstva te komunikacije, koja u okviru samoreferencije mogu da opaaju sama sebe i komuniciraju o samima sebi (Paluch 2002:
53). Iako naroito zastupljena u savremenoj lirici (up. isto: 8-9), samoreferencijalnost
je kao samoopaanje i samoopisivanje prisutna u vievekovnoj evropskoj knjievnoj
tradiciji jo od antikog doba (up. Milenkovi 2004ab), pa tako i u Geteovim Venecijanskim epigramima nastalim na kraju 18. veka.
Nastanak ciklusa vezan je za Geteov drugi boravak u Italiji od poetka aprila
do kraja maja 1790. godine. Gete je na ovaj put krenuo nevoljno, sa zadatkom da u
Veneciji doeka vojvotkinju Anu Amaliju i doprati je u Vajmar. Povratak vojvotkinje
iz June Italije se oduio, a Geteu boravak u Veneciji nije prijao. Svoje naune i pesnike radove nije mogao da nastavi u Veneciji, koja nije imala toliko da ponudi kao
Rim, a bio je i usamljen, jer je kod kue ostavio enu i malog sina. Getea je muila
dosada. Osim toga, posmatrana drugim oima, Italija vie nije bila ono to mu je
predstavljala dve godine ranije, iluzija se rasprila i njegov pogled postao je daleko
trezveniji i kritiniji. U tim okolnostima epigrami su predstavljali idealnu razbibrigu,
priliku da kritiki razmotri i satiriki prikae svet oko sebe, naroito crkvu i politiku.
Tokom boravka u Veneciji i mesecima kasnije nastajale su stotine epigrama, ali samo
je krai izbor tih pesama objavljen pod naslovom Epigrami. Venecija 1790 [Epigramme. Venedig 1790]. Naslov Venecijanski epigrami [Venezianische/ Venetianische
Epigrame], uvreen u literaturi, u stvari ne potie od samog autora. U poslednjem
SAMOREFERENCIJALNOST U GETEOVIM VENECIJANSKIM EPIGRAMIMA 39

izdanju iz 1827. godine objavljen je konaan izbor epigrama, tanije, 104 epigrama,
zajedno sa kraim prologom, u kojem je ve programski prisutna samoreferencijalnost. Pesme u kojima se tematizuje nastanak epigrama i njihov anrovski karakter
provlae se kroz celu zbirku, koja predstavlja neku vrstu retrospektive i bilansa pesnikih uspeha i neuspeha. Iako orijentisana na beleenje kratkih upeatljivih trenutaka i raspoloenja autora, zbirka je zbog svoje otrine i fragmentarnog karaktera naila
na negodovanje i nerazumevanje kod italaca. Otuda se ovo Geteove klasino delo
obino marginalizuje, a jo uvek ni ne postoji jedno sveobuhvatno tumaenje ciklusa u celini (Trunz 1952: 496-497; Metzler Goethe Lexikon 1999: 118, 508; Wilpert
1998: 1108-1109; Goethe Handbuch 2004: 232-237).
Niz primera za poetsku samoreferenciju u Venecijanskim epigramima moe
da se podeli u tri grupe. S obzirom na to da pojam samoreferencije oznaava jedinstvo koje je samo za sebe element, proces ili sistem i da taj pojam podrazumeva da
se jedinstvo moe ostvariti samo kroz operacije koje uspostavljaju relacije, pravi se
razlika izmeu bazalne referencije (ukazivanje na elemente i njihove relacije), procesualne referencije ili refleksivnosti (ukazivanje na sam proces i komunikacija o komunikaciji) i sistemske referencije ili refleksije (ukazivanje na samoga sebe kao celinu) (Luman 2001: 76, 590-592). Elementi koji sainjavaju svet pesnitva, i na koje se
ukazuje u okviru bazalne samoreferencije u Venecijanskim epigramima, jesu pesnik,
tekst i italac. Refleksivnost se odnosi na proces nastanka poezije i jeziku selekciju
tokom stvaranja. Refleksija podrazumeva diferencijaciju pesnikog sistema u odnosu
na okolinu (umetnost, drutvo) i na druge sisteme iste okoline (likovne umetnosti).
Bazalna samoreferencijalnost, odnosno samoreferencija u ravni elemenata,
podrazumeva da se elementi vraaju sebi samima, da se prepliu i omoguavaju veze
meu sobom, odnosno procese, jer elementi ne mogu da postoje bez relacijskih povezivanja, kao niti relacije bez elemenata. Do povezivanja elemenata moe da doe
samo pri dovoljnoj jednorodnosti elemenata, jer samoreferencijalna, u ravni elemenata ,autopojetika reprodukcija mora da se dri one tipike elemenata koja definie
sistem (Luman 2001: 84, 59, 79). Drutveni sistem nastaje kao proizvod zajednikog delovanja sopstvenih komponenti (Kppe; Winko 2008: 178), tako i reprodukcija pesnitva moe da se ostvari samo u korelaciji pesnika, teksta i itaoca.
Pesnik upuuje na samoga sebe tokom cele zbirke, pri emu je jednako prisutna biografska samoreferencijalnost (njegov ivot), kao i poetika samoreferencijalnost (njegovo pesnitvo) (Milenkovi 2004a: 10-12). U okviru poetike samoreferencijalnosti pisac postavlja retoriko pitanje: ta uopte predstavlja jedna pesma
u odnosu na ivot jednog oveka? Uprkos tome, hiljade ljudi mogu da uivaju u
jednoj pesmi ili da je kritikuju, stoga pisac treba da ivi i da pie dalje (Goethe 1960:
229, 35). Pesnik, kao element knjievnog sistema, reprezentuje pesnitvo u celini i
njegovu funkciju: da budi oseanja ili misli kod italaca. Na taj nain uspostavlja se
i relacija izmeu elemenata knjievnik, tekst i italac, koji ne mogu da postoje
jedan bez drugoga. U okviru bazalne samoreferencije ukazuje se i na mesto pisca u
40
Nikolina Zobenica
drutvu, iz kojeg proizilazi i tematika njegovog stvaralatva. Poto je pesnik blizak

akrobati, zabavljau, on peva o ljubavi, a ne o velikanima, ije poslove ne razume
u dovoljnoj meri (isto: 232, 47). O materijalnom i duhovnom poloaju knjievnih
stvaralaca govori se u dva sadrinski i formalno povezana epigrama. Bogovi, kao
njegovi prijatelji, obezbeuju pesniku pet neophodnih stvari (mesto stanovanja, jelo
i pie, odeu, prijatelje za razgovor, devojku za no), ali mu omoguavaju i poznavanje starih i novih jezika, stoga on moe da slua o poslovima naroda i da razume
njihove prie. Pisac izraava elju da mu bogovi daruju isto oseanje za ono ta su
ti narodi postigli u umetnosti, da mu prue i ugled meu ljudima, uticaj kod monika
ili ta god je jo ugodno. Autor napominje da on bogovima duguje zahvalnost, jer
su mu veinu toga ve pruili (Goethe 1960: 232, 34a). U sledeem epigramu on
izraava zahvalnost ovozemaljskom gospodaru, svom knezu, koji, dodue, ima malu
teritoriju, ali mu je obezbedio vie nego to veliki gospodari imaju obiaj: naklonost,
slobodno vreme, poverenje, polja i batu i kuu. Pisac ne treba da zahvali nikome
drugome, osim svome gospodaru, jer on nema nita od svoje popularnosti u Evropi
i Kini, poto strani monici ne vode rauna o njemu, ve samo njegov knez, njegov
Avgust i Mecena (isto: 232-233, 34b). Pesnik je, dakle, u drutvu marginalizovana
figura sa zadatkom da zabavlja publiku, a njegov poloaj zavisi od dobre volje bogova (sudbine, sree) i vladara. Gete se kritiki suoava sa stvarnim drutvenim
statusom knjievnika svog vremena, u kojem ak ni za pisce njegovog ranga jo uvek
nije bilo mogue da budu autonomni i nezavisni, slobodni stvaraoci.
Tekst o tekstu odnosi se na same epigrame, njihov karakter: oni su drski i to
zato to su oni samo natpisi, dok svet pie poglavlja knjige (isto: 234, 59). Upravo
marginalizovan poloaj epigrama, odnosno pesnitva, u stvarnom svetu, daje im priliku i slobodu da budu drski i da iskau istine, mada ne uvek sasvim jasno. Pisac ne
moe uvek da se odlui da li je neki epigram dobar ili nije, jer ne zna svaki put ta je
obeenjak mislio (isto: 61). Meutim, to je pesmica blia zavisti, surevnjivosti,
italac e je lake shvatiti (isto: 62), progovara satirini glas. Sadrina epigrama je
u skladu sa pozicijom pesnika i pesnitva. Tako autor objanjava pojam pelunka,
mrane su kue u tesnim sokacima ovo; na kafu vodi te lepi stvor; vredna je ona,
ne ti, ime ova epigramatska knjiga skoro postaje leksikon (Gete 2008: 145, 70).
Meutim, ovde on skree panju na injenicu ne samo da je besposlen, ve i da se
kree u loem drutvu. Otuda pesnik u svojim epigramima prikazuje samo akrobate
i obian narod, a ne dobro drutvo, kome nema mesta u ovoj knjizi, jer ono ne daje
povod ni za najmanju pesmu (Goethe 1960: 237, 75), ironino primeuje autor.
italac, kao sastavni deo pesnikog sveta, tematizuje se kao neko vrlo blizak
i drag. Pesnik se obraa publici kao prijateljima, kao svedocima neumenosti Nemaca
u pesnikoj umetnosti (isto: 228, 33), dakle, kao savremenicima i istomiljenicima,
koji poznaju stanje u nemakoj knjievnosti. Autor se obraa i itaocu kao nekom
milom (Gete 2008: 144, 61), kome se pokazuje knjiica, kao to su apostolu pokazali platno sa slikama ivotinja (Goethe 1960: 234, 60). U ovakvom odnosu prema

publici prepoznaje se captatio benevolentiae, formula poniznosti kojom autor nastoji
da stekne naklonost italaca jo od antike knjievnosti (up. Curtius 1993: 410-415),
ali ne izostaju ni kritiki tonovi prema itaocu, jer pesnik mu se obraa kao nekom ko
e razumeti pesmu samo ako je bliska zavisti (Goethe 1960: 234, 62). Na kraju, razmatra se i razliit odnos mladia i devojke prema knjiici, jer za razliku od mladia,
devojka e odbaciti knjigu, ako joj je dragi u blizini (isto: 238, 80). Odnos izmeu
poezije i ljubavi ve ukazuje na sledei nivo samoreferencije, na proces stvaranja
pesnitva.
Refleksivnost ili procesualna referencija podrazumeva da se u osnovi elementarnih dogaaja nalazi razlika ranije/ kasnije. U okviru sistema nita ne ostaje
takvo kakvo jeste, ve stalno nastaju promene. Vreme prisiljava sistem na selekciju,
jer kad bi na raspolaganju bilo neogranieno mnogo vremena, sve bi se sa svaim
moglo dovesti u sklad. Selekcija je stoga vremenski pojam, jer ona predstoji u budunosti i nuna je, izvodi se u datom trenutku, da bi nakon toga postala ono to se
ve dogodilo (Luman 2001: 591-592, 87). U Venecijanskim epigramima prepliu se
dva procesa, koja se ukrtaju u samom pesniku: duga knjievna tradicija i kratak ivot pojedinca (ars longa, vita brevis). Samoreferencijalna poezija usredsreena je na
samu sebe i pritom vodi dijalog sa tradicijom i kulturom (Milenkovi 2004a: 5), tako
da se i pesnik nadovezuje na klasinu rimsku knjievnu tradiciju, na koju aludira pominjanjem Vergilija (Goethe 1960: 221, 2). anrovski sistem i kanonizacija tekstova
doprinose stabilizaciji knjievnog sistema (Kppe; Winko 2008: 181), stoga se autor
Venecijanskih epigrama nadovezuje na dugu tradiciju samih distiha, na koju aludira
pominjanjem sarkofaga (Goethe 1960: 221, 2) i natpisa (isto: 234, 59), jer najranija
forma antikih epigrama vezana je za natpise na grobovima. Osim toga poredi ih i
sa flaicom istog indijskog vina araka, metaforom za karakteristinu koncentraciju i zgusnutost epigramatskog govora (isto: 226, 23; Goethe Handbuch 2004: 234).
Pesnitvo koje sam autor stvara deo je te umetnike tradicije, jer i on ovekoveuje
trenutke iz svog ivota (Goethe 1960: 221, 2).
U ivotu pesnika izmeu pojedinih dogaaja postoji kauzalna veza, a kauzalnost omoguuje samoodreenje. Uzrona baza je sopstvena prolost, koja sistem
osposobljava da prie kauzalnom pritisku iz okoline, da se suoi sa spoljnim dogaajima (Luman 2001: 86). Evolucija jednog sistema ne moe da se posmatra kao kontinuirani razvoj usmeren na neki cilj, ve kao reakcija na promene u okolini (Kppe;
Winko 2008: 180). Otuda sopstvena prolost autora, njegov dolazak u Italiju, udaljenost od drage, predstavljaju uzronu bazu za nastanak ovih epigrama. Inspiracija,
muze, dolaze iz spoljanjeg sveta i pridruuju se svom prijatelju putniku i vode razgovore s njim (Goethe 1960: 221, 2). Pisanje epigrama je posledica odsustva drage,
stvaranje je zamena za ljubav, jer kad je draga tu, muze ga uzalud mame, ali kad ga
napuste i draga i muze, onda ga dosada, majka muza, inspirie na pisanje (isto: 226,
27). U razgovoru sa epigramima pesnik im stavlja do znanja da e ih pisati i na hiljade, dok god je daleko od svoje najdrae (isto: 232, 49). Autor skree panju na proces
42
Nikolina Zobenica
stvaranja, sa eljom da taj proces traje, da muze za svog prijatelja pesnika sauvaju
jo veu naklonost (isto: 238, 81). Dok god mu je Midina sudbina, da sve to dodirne
pretvara u pesmu, on se ne buni, samo moli muze, da mu dragu koju je vrsto prigrlio,
ne pretvore u bajku (isto: 241-242, 100).
U procesu stvaranja, pesnik je stalno prinuen da vri selekciju da bi izrazio
svoje misli i oseanja. Izbor rei predstavlja medij za ukazivanje na okolinu i na
samog sebe i od izbora rei zavisi umetnika vrednost dela. Samim izborom rei,
novom kombinacijom i drugaijom upotrebom jezika kao materijala, umetniko delo
skree panju posmatraa sa sadrine (ta) na opaanje forme (kako) (Luhmann 1995: 47, 238). Forma nastaje selekcijom mogunosti koje medij prua, tekst
predstavlja jedinstvo razlikovanja okoline i sistema, dok je sam in pisanja operacija
samoreferencije (Paluch 2002: 17). Ovo ispoljavanje pesnike samosvesti o jeziku,
knjievnoj formi, postupcima, konvencijama, stilu ili tradiciji, inu pisanja, odnosu
izmeu fikcije i stvarnosti moe da bude prikriveno ili ogoljeno (Popovi 2007: 67).
Gete se, meutim, ne zadrava samo na prikrivenoj samoreferenciji, ve kritiki razmatra formu: jezik. Nemaki jezik je, smatra autor, najgori mogui materijal, prava
nesrea za pesnika, jer njime se kvari i ivot i umetnost (Goethe 1960: 227, 29; 229,
33). Jezik je za njega u toj meri nepremostiva prepreka da sudbini nije polo za rukom da od njega zaista stvori pesnika (isto: 237, 76). Gete se pritom poredi sa onim
knjievnicima, koji su imali sreu da stvaraju na klasinim jezicima i savremenom
grkom i italijanskom (Trunz 1952: 499).
U okviru sistemske referencije, operacije oznaavanja sistema pomou razlike izmeu sistema i okoline (Luman 2001: 590), samoopis umetnikog sistema
reaguje na pitanje o smislu umetnosti (Paluch 2002: 59). Otuda i pesnik u ovoj zbirci
u prvom redu odreuje funkciju i smisao ove knjiice, koja treba da bude svedoanstvo o njegovom boravku u Veneciji. Kao umetniko delo ona ima ulogu i zadatak
da prevazie smrt, da ovekovei slike iz ivota. U epigramima treba da budu zabeleena pesnikova iskustva u Veneciji u vidu umetnikog dela koje e nadiveti svog
stvaraoca (Goethe 1960: 221, 1). Na taj nain uspostavlja se veza izmeu okoline i
sistema, jer sistem je primoran da iz svoje okoline uzima informacije koje mu omoguavaju da utvrdi stanja koja e se interno nadovezati. Informacija se ostvaruje kada
selektivni dogaaj eksterne ili interne prirode moe selektivno da deluje u sistemu
(Luman 2001: 96-97, 85). Boravak u Veneciji 1790. godine pruio je Geteu dogaaje
i doivljaje koje je selektovao i tematizovao u epigramima i saoptio ih itaocima.
Poto svaka komunikacija odmah propada, ako se nove komunikacije ne nadoveu na
nju (Wenzel 2010), tako i umetnost gubi smisao ako ne nae svoje itaoce.
Kao i svi drugi sistemi, pesniki sistem je strukturalno orijentisan na svoju
okolinu, ne moe da postoji bez nje, konstituie se i odrava kroz stvaranje i odravanje diferencije prema okolini. Izmeu okoline i sistema postoji stalna interdependencija (Luman 2001: 54), pesniki sistem stalno prima impulse iz okoline. Tako i
Gete svoj intenzivni doivljaj prirode i umetnosti pretvara u tekst. Otuda lovor vodi

razgovor sa pesnikom u liku Dafne (Goethe 1960: 222, 5), a kia je dar od Jupitera
Pluviusa, koji ne samo da daje pie i prua osveenje zelenim povrinama, ve i piscu
daruje pesme (isto: 225-226, 22, 23). Meutim, nije zanemaren ni materijalni aspekat
knjievnosti, jer pisanje, dodue, jeste veseo zanat, ali suvie skup, jer raste ta knjiica, no dukati odoe svi (Gete 2008: 142, 46).
Pojam konteksta u teoriji sistema shvata se vrlo iroko i moe da obuhvati
i okolinu knjievnosti uopte, odnosno pojedine tekstove (Kppe; Winko 2008:
184). Tako se, na primer, preko lovorika, simbola junake i pesnike slave, uspostavlja intertekstualna veza sa Geteovom klasinom dramom Torkvato Taso (1789).
U ovoj drami lovorov venac je centralni motiv, ne samo kao nagrada za pesnika,
ve i neka vrsta kazne. Lovor predstavlja lepu sliku, nagradu, ali i znak muenitva,
simbol patnje i sree u isto vreme (Goethe 1982: 2024-2039). Preko zajednikog
motiva uspostavlja se veza izmeu dva knjievna dela, a stupajui u veze sa drugim
umetnikim delima i oekivanjima, umetniko delo ukazuje na samo sebe (Paluch
2002: 53). Osim toga, preko ovog motiva problematizuje se i pitanje pesnikove slave, nagrade i kazne za njegovo stvaralatvo, a kao i svaki pravi problem u sistemu
(up. Luman 2001: 100) ni ovaj ne moe da se obradi i rei deo po deo, ve postoji
kao kompleksan sistemski problem pesnitva. Meutim, sama injenica da je on
artikulisan, moe da se shvati kao strategija za prevladavanje problemske situacije
i kao zaetak reavanja samog problema, poto jedno delo podstie nastanak drugih
(Paluch 2002: 33).
Kod paradigme sistem/ okolina mora da se pravi razlika izmeu okoline
sistema, s jedne strane, i ostalih sistema u njegovoj okolini, s druge strane. Kao to
postoji zavisnost izmeu sistema i okoline, postoji i zavisnost izmeu vie sistema
iste okoline. Granice meu sistemima slue regulisanju razlika, stoga je neophodno
odravati ih, jer to znai i odravanje sistema, ali je isto tako neophodno i stalno prelaenje granica, razmena energije ili informacija. Komunikacija pokree izgradnju
sistema (Luman 2001: 55, 54, 249), stalna komunikacija unutar drutvenog sistema
je neophodna, da bi on kao takav opstao. Sopstvo moe da se odredi tek kada se neto
drugo iskljui, odnosno moe da se izdiferencira samo u odnosu na neto drugo, pa
je to sluaj i sa umetnikim sistemom, koji razlikovanjem svog koda ostvaruje svoju
samosvojnost (Luhmann 1995: 271-272, 307). Tako se u Venecijanskim epigramima
pravi razlika izmeu pesnitva i likovnih umetnosti, dakle, dva sistema u istoj okolini. Obe vrste umetnosti, dodue, prevazilaze smrt, ovekoveuju trenutke iz ivota
(Goethe 1960: 221, 1) i na taj nain uspostavljaju interdependentni odnos sa okolinom, ali pritom koriste sasvim razliit medij. Osim toga, kod likovnih umetnosti i
pesnitva razlikuje se i nain delovanja, jer iako obe vrste umetnosti bude oseanja
i deluju na ula, likovne umetnosti zbunjuju pogled i potresaju um, dok pesnik, koji
peva o sfingama, sirenama i kentaurima, uzbuuje iznenaeno uho (isto: 230, 41).
Tematizovanjem likovnih umetnosti u okviru pesnitva ostvaruje se dijalog izmeu
dva uzajamna i smisaono povezana sistema (Luman 2001: 82), a interakcije i komu-
44
Nikolina Zobenica
nikacije izmeu sistema mogue su samo ako se smisao sadrine donekle poklapa
(Wenzel 2010). Osim toga, pesnik se na ovaj nain ukljuuje u diskusiju o razlikama
izmeu pesnitva i likovne umetnosti, koja se nekoliko decenija vodila u evropskim
krugovima (up. Barner 1998: 235-239), ime se istorizuje jedinstveni momenat komunikativne situacije i kontekst diskusije kojem pripada ovaj tekst (ppe; Winko
2008: 185).
Na osnovu sva tri nivoa samoreferencijalnosti stie se uvid u karakteristike
pesnikog sveta Venecijanskih epigrama. Poloaj pesnika zavisi od drutva, od mecena i publike, od okolnosti u kojima se zadesio i utie na anr i sadrinu njegovog
dela. Proces umetnikog stvaranja uslovljen je dugom knjievnom tradicijom i linim
iskustvima pesnika, kao i jezikom koji mu slui kao medij. Pesnitvo se nalazi u interdepedentnom odnosu prema okolini iz koje preuzima informacije i integrie ih u
sistem, a diferencira se u odnosu na okolinu i druge podsisteme svojom funkcijom i
medijem koji koristi: knjievnost pomou jezika nastoji da ovekovei ivot i njegove
posebne trenutke.
U svim knjievnim teorijama s polazitem u nauci o drutvu gorue pitanje
predstavlja upravo odnos knjievnosti i drutva (Kppe; Winko 2008: 182-183), pa
tako i u knjievnim analizama zasnovanim na teoriji sistema. Venecijanski epigrami,
posmatrani sa stanovita ove teorije, svedoe o poloaju knjievnika i knjievnosti na
kraju 18. veka, o ogranienoj pesnikoj autonomiji, ali i o razvoju samosvesti pesnika
u nemakoj poeziji na prelazu vekova.
LITERATURA
Barner, Wilfried (1998). Lessing : Epoche Werk Wirkung. Mnchen: Beck.
Cramer, Florian (1999). Selbstreferentialitt. URL: http://cramer.pleintekst.nl/all/
selbstreferenz/selbstreferenz.pdf (13.1.2010)
Curtius, Ernst Robert (1993). Europische Literatur und lateinisches Mittelalter. Tbingen Basel: Francke Verlag.
Deutschmann, Peter. es geh dichte rund gnge. URL: http://www.dade.at/gehdicht/
deutschm.htm (13.1.2010)
Gete, Johan Volfgang (2008). Pesme. Prev. Branimir ivojinovi. Sremski Karlovci
Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Goethe, Johann Wolfgang (1960). Poetische Werke. I. Berlin: Artemis Verlag.
Goethe, Johann Wolfgang (1982). Torquato Tasso. Werke: Hamburger Ausgabe in 14
Bnden. V. Mnchen: dtv, 73-167.
Goethe Handbuch (2004). Hrsg. v. Regine Otto und Bernd Witte. Stuttgart Weimar:
Verlag J. B. Metzler.
Kppe, Tilmann; Winko, Simone (2008). Neuere Literaturtheorien. Stuttgart: Metzler.

Literary Terms. URL: http://209.85.229.132/search?q=cache:Mq3t1WMFkFkJ: theliterarylink.com/definitions.html+mise+en+abyme+literatur&cd=26&hl=de
&ct=clnk&gl=de (13.1.2010).
Luhmann, Niklas (1971). Teorija sistema: Svrhovitost i racionalnost. Prev. Franjo
Zenko. Zagreb: Globus.
Luhmann, Niklas (1995). Die Kunst der Gesellschaft. Frankfurt: Suhrkamp.
Luman, Niklas (2001). Drutveni sistemi: Osnovi opte teorije. Prev. Lidija Topi.
Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
metaliteratur Thesen zur Klausur Teil A (Teil 1 - 8), mse. URL: http://www.ruhr-unibochum.de/komparatistik/downloads/litklausur.pdf (13.1.2010).
Metzler Goethe Lexikon (1999). Hrsg. v. Benedikt Jeing, Bernd Lutz, Inge Wild.
Stuttgart Weimar: Verlag J. B. Metzler.
Milenkovi, Slaana (2004a). Autoreferencijalnost u delu Branka Miljkovia. Sremska Mitrovica: Ustanova za negovanje kulture Srem.
Milenkovi, Slaana (2004b). Autoreferencijalnost kroz istoriju knjievnosti. Zbornik radova Vie kole za obrazovanje vaspitaa. 7: 39-46.
Paluch, Andrea (2002). Afterlives of the Poets: Selbstreferentialitt in der zeitgenssischen britischen Lyrik: Die Postmodernediskussion und ihre systemtheoretische Przisierung. Heidelberg: Mattes Verlag.
Popovi, Tanja (2007). Autoreferencijalnost. Renik knjievnih termina. Beograd:
Logos art, 67.
Trunz, Erich (1952). Anmerkungen des Herausgebers zu Venetianischen Epigrammen. Goethes Werke. I. Hamburg: Christian Wegner Verlag, 496-500.
Wenzel, Joachim. Selbstreferentielle Systeme. URL: http://www.systemische-beratung.de/systemtheorie/selbstreferentielle-systeme/index.
html#Selbstreferentialit%C3%A4t (13.6.2010).
Wilpert, Gero von (1998). Goethe Lexikon. Stuttgart: Alfred Krner Verlag.
Nikolina Zobenica
SELF-REFERENCE IN GOETHES VENETIAN EPIGRAMS
Summary
In the system theory of Niklas Luhmann the self-reference plays a key role, because
it makes it possible for the system to establish its identity in difference to the surrounding
environment and to maintain the own existence as such. Though the self-reference has mostly
been brought up in connection with the post-modern literature of the 20th century, it can be
found in the earlier periods of the European literature as well, among others in Goethes Ve-
46
Nikolina Zobenica
netian epigrams (1790). In this paper there shall be considered the self-reference in this cycle
of poems, with the aim to determine the features of the depicted poetic world as a separate
autopoietic subsystem which acquires its identity in the differentiation to and interdependence
with the surrounding world.
Key words: system theory, self-reference, poetry, Venetian epigrams.
. XXXV (2010)
Vladislava Gordi Petkovi

vladysg@yahoo.com
UDK 821.111(73):305
GINOKRITIKO OTKRIVANJE ENSKE KNJIEVNE TRADICIJE

U OKVIRIMA AMERIKOG KANONA
Saetak: Piui istoriju amerike enske knjievnosti, Ilejn ovolter postavlja pitanje vrednovanja i odrivosti rodnog kriterijuma u proceni knjievnog dela, i potkrepljuje tezu
da se enska knjievna istorija mora izuavati i kao skup knjievnih uticaja, i kao ishod specifino enskog iskustva. Na primeru nekoliko istaknutih anglofonih spisateljica analiziraemo
validnost i perspektive ginokritike u okvirima amerikog kanona.
Kljune rei: Ginokritika, enska knjievna tradicija, amerika knjievnost.
Pria Suzan Glaspel Sud njoj jednakih dugo je sluila kao parabola sudbine amerike knjievnice u patrijarhalnoj kulturi: kao to ene nisu mogle biti lanice
porote, one dugo nisu bile prisutne u ureivakim odborima, niti na bilo kakvim akademskim poloajima koji bi im obezbedili uticaj. Zbog odsustva ena sa pozicija moi,
amerike autorke koje su u svoje vreme uivale ugled, poput Lidije Marije ajld, Meri
Ostin, Zone Gejl i Konstans Fenimor Vulson, nisu dobile zaslueno mesto u istorijama
knjievnosti i enciklopedijama: nepostojanje porote jednakih presudno je uticalo da
se relevantnost njihovog dela jednostavno porekne. Bila su potrebna tri i po veka preutkivanja enske knjievnosti u Americi i tri decenije njene afirmacije u ginokritici da
se 2009. godine konano pojavi pregled amerike enske knjievnosti pod naslovom
Sud njoj jednakih: amerike ene pisci od En Bredstrit do Eni Pru iz pera renomirane
teoretiarke roda i kreatorke pojma ginokritika Ilejn ovolter.
ovolterova pie svoju istoriju enske knjievnosti u Americi poinjui od
uene puritanske pesnikinje En Bredstrit ija je prva knjiga objavljena 1650, i zakljuujui je opusom Eni Pru, iji je roman Planina Broukbek godine 1999. oznaila
mogunost revizije anra vesterna. U meuvremenu su samo dve amerike spisateljice dobile Nobelovu nagradu, ali je zato od sedamdesetih naovamo poelo opseno
istraivanje sa ciljem da se knjievni kanon obogati ponovo pronaenim i odtampanim delima ena pisaca.
48
Amerika teoretiarka Ilejn ovolter se ve due od tri decenije predano

bori da se enska tradicija, dugo skrivena i nedostupna, prihvati kao legitimni deo
anglofone knjievnosti. Istraujui ensku literarnu batinu, nastojala je da promeni
mentalnu sliku dominantne falocentrine kulture zasnivanjem ginokritike, istorijskog i teorijskog pristupa koji razara linearnost knjievne tradicije tako to otvara
prostor enskom stvaralatvu. ovolterova ginokritiku predstavlja kao drugu fazu
feministike kritike, kao neku vrstu prelaznog perioda u konstruisanju literarnog korpusa. Uvodei pojam ginokritika u knjizi Ka feministikoj poetici (1979), ovolterova ukazuje da ova grana kritike mora da se usredsredi na enu kao na autorsku linost
koja proizvodi znaenje teksta. Ginokritika mora da stvori specifian enski okvir za
prouavanje produkcije, motivacije, analize i interpretacije enskih tekstova. Iako joj
se moe zameriti prekomerna usredsreenost na psihoanalitiku perspektivu enskog
identiteta kao neadekvatnog i inferiornog u odnosu na muki (oseaj nedostatnosti
koji proishodi iz anatomskih razlika i, shodno tome, proizvodi kod ene zavist, oseanje nie vrednosti i nemoi), ginokritika u pobijanju frojdovskih nazora zapravo
gradi okvir za istorijsko razmatranje enskog stvaralakog identiteta kao stalne borbe
da se prevaziu muki uzori i norme lane univerzalnosti koje su zasnovane na patrijarhalnom poimanju uticaja, moi i kompetencija.
Sud njoj jednakih predstavlja krunu ginokritikih istraivanja. Ilejn ovolter
po prvi put sintetie ensku knjievnu tradiciju u amerikoj knjievnosti i ukazuje
na sve njene divergentnosti, disonantnosti i na disenzus kao princip koji je presudno
odreuje. Ta tradicija nije homogena ni uniformna, nju odlikuju raskoraci u poimanju
pripovednih postupaka i stilova, njen kvalitet je neretko sporan a njene ambicije,
poput one da se kreira enski pandan velikom amerikom romanu, su lako osporive i
teko ostvarive. Ova studija e, sa druge strane, potvrditi potrebu da se ensko iskustvo afirmie kao specifino, to i jeste jedan od glavnih ciljeva ginokritike.
U tivu prepunom ekskluzivnih biografskih detalja i britkih kritikih sudova,
ovolterova je predstavila plejadu knjievnica ne samo iz perspektive njihovog literarnog uinka, nego je kadrirala i njihove ivotne okolnosti, predstavljajui neke od
njih kao portvovane majke i revnosne domaice, druge kao intelektualke i aktivistkinje, analizirajui njihove socijalne uloge i etike odluke, ukazujui na specifinosti
njihovog emotivnog i intelektualnog razvoja. Neke autorke su se udale za mukarca
koji je od imetka posedovao samo znanje klasinih jezika, kao Harijeta Bier Stou;
ona je rodila sedmoro dece i napisala roman koji e otro podeliti ameriku italaku
publiku, pa i buduu spisateljsku produkciju, na dve struje (za i protiv Tome, odnosno za i protiv afirmativnog predstavljanja rasnih razlika), a prvi antirasistiki roman
u amerikoj knjievnosti bie tek jedan primer kako delo jedne knjievnice prerasta
u istinski kulturni fenomen.
U elji da spisateljice predstavi kroz prizmu naglaene ekscentrinosti i s
potrebom da se pomere vrednosni i tradicionalni okviri, ovolterova bira duhovite ili
okantne detalje koji bi, u sluaju njenih mukih prethodnika, svakako posluili kao
GINOKRITIKO OTKRIVANJE ENSKE KNJIEVNE TRADICIJE U...
49
dokaz frivolnosti ili nekompetentnosti ena autora. Ona ivopisno predstavlja irli
Dekson, autorku antologijske prie Lutrija i do danas nedovoljno iitanog opusa
fantastine i horor proze, kao hiperaktivnu, neurotinu i preosetljivu suprugu, majku i
domaicu, s namerom da stvori dinamiki kontrast njenom nepravedno potcenjenom
proznom stvaralatvu. Takoe, ovolterova nas podsea na ikone osujeene enske
kreativnosti kakva je bila Alisa Dejms, sestra mnogo slavnijeg Henrija. Od novijih
knjievnih poslenica pominje Sinu Diter Nazlund, autorka koja sebi zadaje misiju
feministikog korektiva amerike prozne istorije i ispunjava je tako to pie ensku verziju Mobi Dika koja se, simptomatino, zove ena kapetana Ahava. Ustupci
komercijalnom duhu ipak su uoljivi u Sudu njoj jednakih, te tako u ovom pregledu
nema mesta za radikalnu eksperimentatorku Keti Aker, jednu od najkontroverznijih
linosti amerike kulturne scene i predmet mnogih teorijskih studija iz oblasti psihoanalize, dekonstrukcije i studija medija i kulture; o literarnim dometima Gertrude Stajn ovolterova pie vrlo ironino, ignoriui njenu kulturoloku misiju, ali, s
druge strane, ne proputa da istakne kulturnu relevantnost vrednosno spornih romana Strah od letenja Erike Dong ili Prohujalo sa vihorom Margaret Miel. Autorke
vanije kulturoloki nego poetiki (poput jevrejske knjievnice Anzije Jezerske, ili
Afroamerikanke Desi Redom Foset) predstavljene su samo u kratkim crtama. ovolterova nastoji da ocrta socijalni, politiki i kulturni kontekst enskog autorstva,
ali je ipak vie prostora posvetila istorijskom mapiranju enskog stvaralatva nego
njegovoj evaluaciji i interpretaciji.
ovolterova se, takoe, usredsreuje na egzistencijalni kontekst enske knjievnosti. Socijalni okvir rodnih uloga posluie joj kao argument kojim objanjava
injenicu da je engleska knjievnost devetnaestog veka imala velike romansijerke
poput Dejn Ostin, Dord Eliot i Emili Bronte, a Amerika nije. Objanjenja koja
ovolterova nudi su realistina i praktina: ak su i siromane porodice poput Bronteovih imale poslugu, dok se od Amerikanki toga vremena oekivalo da se bave domaim poslovima bez obzira na socijalni status. I odista emo u biografijama amerikih knjievnica, od Harijete Bier Stou pa sve do Silvije Plat i dalje, otkrivati da je
priroda enskih ivotnih i profesionalnih iskustava Amerikanke presudno uticala na
njen knjievni izraz. Iz tog specifinog egzistencijalnog konteksta izranja konstrukt
praktine i delatne ene koji je dinamiki kontrast slici umetnika mukarca; on je
zaokupljen velikim temama, uronjen u filozofsku kontemplaciju o realnosti - pisac
mukarac je, reklo bi se, u dosluhu sa metafizikom slikom sveta, a ena sa svakodnevnim okruenjem u kome literarne pretenzije nuno izazivaju samooptuivanje i
krivicu. Iako se fokusiraju na svet emocija, ene niim ne ugroavaju kult mukarca
romanopisca i njegovu predstavu o maskulinoj snazi.
S druge strane, ukazuje ovolterova, ene je na pisanje esto motivisao itav
spektar razloga koji su imali veze sa samortvovanjem: bankrot, bolest, oskudica,
smrt mua ili oca, dakle ekonomska odgovornost za porodicu. Neka od znaajnih
dela nastala su u egzistencijalnoj iznudici, a pisanje je bilo uzviena zabava samo
50
bogatim i ekscentrinim enama koje su vremena i energije imale na pretek, poput

Idit Vorton, Edne Sent Vinsent Milej ili Ketrin En Porter. Zbir bibliografija amerikih
knjievnica otkriva da je veini ona sopstvena soba o kojoj je pisala Virdinija Vulf
bila koliko neophodna, toliko i nedostina.
Mapirajui ensku knjievnu istoriju kao splet nunosti i sluajnosti gde je
uspeh eksces a negativna recepcija pravilo, ovolterova nije ideoloki pristrasna: za
razliku od Kejt Milet i Dudit Feterli, ovolterova ne zaotrava pitanje vrednovanja
koje je ensku populaciju decenijama smatralo vanom ciljnom grupom, ali irelevantnim kreativnim potencijalom. Sama injenica da je, uprkos bogatoj ginokritikoj i
feministikoj tradiciji na amerikom tlu, ovakva istorija objavljena tek krajem prve
decenije treeg milenijuma govori da se kanonska slika jedne nacionalne knjievnosti ipak sporo menja. No koliko god rodne kvote bile sutinski nevane za imanentno
vrednovanje umetnikog dela, koliko god rodna pripadnost ne garantovala automatski kvalitet, toliko je vano ukazati na i dalje sveprisutno podrivanje enske tradicije
kao trivijalne, nekonzistentne, irelevantne. ovolterova zato u prvi plan stavlja ideju
enskog vrednovanja enske tradicije, i fraza sud njoj jednakih nije samo reminiscencija na naslov prie Suzan Glaspel u kojoj se metaforino prepliu i sukobljavaju
muko traganje za dokazima ubistva i ensko emotivno poimanje motivacije ubistva.
Nunost da enski kanon bude vrednovan rodno senzitivnim kriterijumima umesto
rodno neutralnim ne povlai automatski za sobom inferiornost kao posledicu. Nae
vreme i dalje trai da se rodno osnaivanje predoi kao obaveza, jer nismo jo uvek
postigli nivo jednakosti u kome bi rodno postalo vrednosno neutralno.
U knjizi ovolterove nedostaje kritika sinteza i makar ovlano predstavljanje nefikcionalnog enskog stvaralatva (kritike, teorijske i memoarske proze, putopisa, esejistike), pa i dalje ostaje sumnja da je autorka - moda i nehotice - dodatno
marginalizovala tradiciju i inovaciju sebi jednakih; s druge strane, njena konstrukcija enske istorije proistie iz tri decenije ginokritikog delovanja vie teoretiarki i
spisateljica, i nije samo plod originalnog naunog istraivanja.
I pored nezanemarljivo duge tradicije ginokritike, i dalje opstaju terminoloke nedoumice oko prirode i opsega enskog autorstva, jer se ini da je i dalje sveprisutna zabluda o enskom pismu kao sinonimu za trivijalnu knjievnost - odnosno, za
knjievnost koja zadovoljava potrebe nedovoljno obrazovane i nedovoljno osnaene
ene za utehom, smirenjem i samozaboravom. ensko pismo, meutim, nije mogue
automatski izjednaiti sa knjievnim stvaranjem osoba enskog pola, jo manje sa trivijalnom paraliteraturom, jer ono pripada sferama stvaranja koje su udaljene od tradicionalnih stilova i postupaka. Ono je model stvaralakog rukopisa koji je alternativan i marginalan, suprotstavljen svemu toje tradicionalno, etablirano i prihvaeno.
Nazivano jo i fluidno ili meko, ensko pismo je poetika a ne polna odrednica,
ono je strategija itanja koliko i modus pisanja. Ilejn ovolter nije sluajno optuila
dvadeseti vek da trivijalizuje kako ensko iskustvo, tako i svaki pokuaj da se ensko
iskustvo pretvori u literaturu. Jer, sve predrasude upisane u pojmove enskog pisma i
51
enske knjievnosti deo su strategije trivijalizacije kojoj se arhipelag enskih poetika,

teorija i inicijativa mora odupreti.
Otud je od vitalne vanosti teorijsko osmiljavanje knjievne prakse: stvaranje enske knjievne tradicije i enske knjievne istorije nakon to su ene vekovima
bile skrivene i pritajene, mistifikovane i marginalizovane. enski kanon je, u poreenju sa dominantnom knjievnom tradicijom, ipak jo uvek sveden na ogranieno,
kontrolisano prisustvo. Ti uski okviri ukazuju da ensku knjievnu tradiciju i dalje
presudno obeleava topos marginalnosti, da je i dalje prati teza o potisnutom i potlaenom enskom identitetu koji nalazi puteve i mogunosti da se iskae, uprkos
potiskivanju i pritiscima.
Sada ve duga istorija ginokritike nije dala jasan odgovor na to da li postoji
prioritet u stvaranju enske knjievne tradicije koji bi podrazumevao da je od normiranja enskog kanona vanije istraiti njegovu genealogiju. injenica je da knjievni
kanon jo uvek ensko stvaralatvo tretira kao informativni dodatak a ne kao svoj
konstitutivni deo. Slike enske posebnosti i dalje se svode na nametnuti ideal kreativnosti koja je svedena na refleksije kanonskog umesto na originalni doprinos. Iako
postmoderno doba relativizuje kanon kao spisak remek-dela, iako relativizuje kanon
kao dogovor, kao sporazum o vrednostima i nainima vrednovanja, i dalje su fleksibilnost, pregovaranje, pluralizam i vieglasje daleko od toga da budu ravnopravni
konstitutivni principi istorije knjievnosti. Savremena shvatanja o istoriji amerike
knjievnosti ukazuju da e tzv. disenzus biti konstitutivni princip budueg formiranja kanona: kanon polako postaje fluidna tvorevina jer prima u sebe marginalizovane
opuse.
Amerika enska knjievnost nije samo doivela procvat u poslednjih pola
veka, nego je njen kontinuitet redefinisan u okvirima anrovskih, kulturolokih i
poetikih istraivanja. Prepoznaje se multietnika i multikulturna priroda literarnih
tvorevina autorki koje posreduju svoje specifino etniko, rasno i kulturoloko iskustvo. Etniko i obiajno arenilo i diversitet amerikog enskog kanona ukazuje da se
esencijalistika i univerzalna priroda rodnih uloga i literarnih poetika mora osporiti.
Dokaz za to predstavlja stvaralatvo Toni Morison koje je regionalno, etniko i rasno iskustvo proizvelo u viu, dominantnu stvarnost knjievnog kanona. Inauguracija
afroamerikog iskustva kompenzacija je za dotadanju nevidljivost afroamerikih junaka i njihovih specifinih problema, uloge i prioriteti obru se utoliko to u korpusu
afroamerike knjievnosti iskustva belog oveka i bele ene postaju marginalna i
manje relevantna; belako se objektifikuje, pretvara u indiferentnu, apstraktnu silu
koja neumitno i zlokobno predodreuje funkcionisanje afroamerike zajednice, ali
je neuporedivo manje vana od primarne teme afroamerikog iskustva. Morisonova
pie o specifinostima rodnog ugnjetavanja koje ima i rasnu komponentu, kao i o
specifinim nainima osvajanja slobode u okvirima afroamerike zajednice, sve to
u neobinoj sprezi lirinosti i simbolike sa fokusiranjem nasilja. Prisustvo afrikog
52
i afroamerikog folklora postaje podloga za intertekstualnu igru aluzija i citata, za

meanje stilova i motiva.
U romanima poput Najplavlje oko, Voljena i Dez Morisonova predstavlja
razliite strategije ugnjetavanja ena, osporavanja njihovog integriteta, slika razliite
forme seksualnog, etnikog i rasnog nasilja, ispituje posledice zlostavljanja u porodici i iroj drutvenoj zajednici, oliene u akutnom ili hroninom mentalnom slomu,
u traumatinom podvajanju linosti koje ima individualne i kolektivne implikacije i
manifestacije. Toni Morison podupire tezu ginokritike da na rodni identitet ene uvek
utiu drutveno-istorijski uslovi koji oblikuju zajednicu u kojoj ivi i da su vrednosti, aspiracije i tenje koje odlikuju enu, kaogod i uslovi njenog ivota, uslovljeni
konkretnim, akutnim problemima i preprekama. Dakle, ideali i vrednosti feminizma
dobijaju drugaije znaenje u kontekstu pojedinane etnike zajednice, to govori
i o mogunosti disenzusa, ili interesnog raslojavanja u formulisanju feministikih
ciljeva.
Morisonova nije postala literarni i kulturni fenomen samo zato to je sagu
o ropstvu i rasnoj diskriminaciji pisala sa programskom ambicijom da u belom i
mukom knjievnom kanonu izbori prostor za crnu enu - ona je pisala i o temama
maskuliniteta i mukog osvajanja slobode, te se ne moe svrstati u izrazito feministike autorke. Koliko god kanonska amerika knjievnost bila nezamisliva bez
Toni Morison, isto toliko je literarna pojava Toni Morison nezamisliva bez amerike
knjievnosti koja je motivisala njenu tematiku i poetiku. Pseudofoknerovski ambijent
samo je jedna u nizu refleksija amerike literature u stvaralatvu Morisonove; ona sa
afroamerikim folklorom kombinuje elemente antikog mita i tragedije osvete, ali se
tu ne iscrpljuju mogunosti kombinovanja filozofskih i politikih tema sa postupcima
i poetikama pozajmljenim iz korpusa knjievne klasike. Njen roman Voljena moe
se na alegorijskom nivou itati kao povratak duhova prolosti u realnost, kao zahtev
istorije da bude prisvojena i proitana u svim svojim najmunijim detaljima. Ovaj roman, setiemo se, pripoveda o detetu ubijenom iz samilosti iji se duh u liku lepe devojke vraa kako bi uznemiravao i podseao; topos istorijske krivice razvija se na pozadini knjievnih tradicija i postupaka kao to su narodno predanje, magini realizam
i anrovske formule horora i gotike. Inspiracija autorke kree se od Eshila do Poa, od
Foknera do Markesa. Kao i njen prethodnik Ralf Elison, Toni Morison realistiki prosede eli da prevrednuje tako to mu dodaje elemente alegorije, folklora i fantastike.
Roman Voljena zasniva se na istinitoj prii, na specifino protumaenom istorijskom
izvoru - na iskustvu odbegle robinje Margaret Garner koja je, beei pred poterom, u
beznau i oajanju ubila svoju ker, elei da je potedi patnje i poniavajueg ivota
kakve je sama iskusila. Morisonova u ovom delu koji je posvetila rtvama doba ropstva artikulie ona muna iskustva koja izostaju iz ispovesti robova (slave narratives)
nastalih tokom devetnaestog veka; njeno fikcionalno reformatiranje istorije ima ambiciju ne samo da osvetli teme identiteta i materinstva, nego i da u jeziku otvori nove
potencijale za artikulaciju traume ropstva. U romanu je centralni motiv artikulisa-
53
nje potisnutog seanja, prevazilaenje psihike traume i osnaivanje obespravljenih.

Glavna junakinja je edomorka Seta kojoj se mrtva ker Voljena vraa u vidu sablasti
i u liku lepe devojke iji e postupci potpuno poremetiti njen porodini i emotivni ivot. Voljena je ambivalentna alegorijska figura kojom se predoava nemogunost da
se trauma pretoi u naraciju - kako u linoj, tako i u kolektivnoj istoriji. Pojavljujui
se najpre u vidu razorne energije i nevidljive sile koja razbija stvari po kui ili nasre
na ljude i ivotinje, duh ubijene dvogodinje devojice potom preuzima lik mlade
lepotice koja uzurpira Setinu kuu, uzimajui sebi najbolji krevet i najlepi tanjir,
nekontrolisano prodirui slatkie, ime bunt i agresivno nezadovoljstvo poretkom
dobija ime i oblik. udnja za slatkim pretvara se u metaforini kanibalizam, i ona je
ne samo odraz elje da se zadobije sva majina ljubav, nego najavljuje i alternativni
tok naracije: opsesija devojke duha na specifian nain oslikava istoriju ropstva i istoriju eera - eer je bio najvaniji strateki proizvod sa plantaa na kojima su robovi
naporno radili tokom sedamnaestog i osamnaestog veka. Strasna elja za slatkiima
nije samo parodijski simptom duboke ogorenosti naputenog deteta, ve i metafora
za udnju Afroamerikanaca da rekonstruiu i repariraju identitet tako to e se najpre
suoiti sa bazinim oznaiteljem porobljavanja cele jedne rase.
Najznaajniji doprinos Toni Morison ginokritikom iitavanju postkolonijalne tradicije ipak je studija Igra u mraku: bela put i knjievna imaginacija, koja se
kroz analizu klasika amerike knjievnosti na provokativan i argumentovan nain
uputa u predstavljanje belih konstrukcija crnog. Proza Ernesta Hemingveja,
Vile Kader, Poa, Tvena i Hotorna otvara prostor likovima crnih Amerikanaca, ali prostor briljivo specifikovan, omeen, predodreen politikim i ekonomskim silama.
Morisonova, meutim, ne govori prevashodno o marginalizaciji - upravo suprotno,
njena polazna teza glasi da odnos crnog i belog presudno definie dinamika njihove koegzistencije: tematske opsesije nacionalne knjievnosti nisu samonikle, ve su
reakcija na ono to autorka naziva afrikanskom prisutnou. Prisustvo afrikog
doivljeno je u dominantno belom drutvu kao pretnja, demonska sila, razoran uticaj.
Od potencijalno razornog dejstva pisci bele Amerike brane se metaforizacijom rase,
stvarajui junake crne puti ija boja koe nije oznaitelj etnike ili kulturne razliitosti, ve je unapreena u metaforu globalne pretnje Drugog.
Kao fenomen najvee nacionalne sramote, ropstvo je ujedno i privilegovana
tema. Pijetet prema amerikom holokaustu suava manevarski prostor kritiaru
koji bi Morisonovoj zamerio melodramatinost zapleta i pad iz poetskog u sladunjavo. Toni Morison uspeno spaja eksperiment sa tradicijom, testirajui granice fikcije
i injenice, nacionalnog mita i line potrage, iscrtavajui mapu crne Amerike iz ugla
rasno markiranog iskustva ali sa pretenzijama na univerzalnost.
Slika o eni se, u perspektivi rodnih studija i istraivanja, reflektuje na bezbroj naina: u knjievnosti, meutim, ensko je problem i adut razliitih pripovednih
poetika, neretko pretvoren u tajnu i enigmu, predstavljen kao pretnja i opasnost. ak
i idilino predstavljane uloge ene -ljubav, raanje, materinstvo - u poetikama razli-
54
itih autorki travestiraju se u socijalni komar, smrtnu opasnost ili, barem, u vid dominacije nad vladajuim mukim subjektom. Doris Lesing bi, po periodizaciji Ilejn
ovolter koja razlikuje tri faze enskog stvaralatva, nesumnjivo pripadala treoj,
enskoj - female. Naime, od dvadesetih godina dvadesetog veka pa sve do danas,
po Sovolterovoj, tee proces samoidentifikacije enske tradicije snano obeleene
invencijom, inovativnou i samoodreenjem koje se ne opire mukom kanonu, ali
ga ni ne prihvata kao vid svoje identifikacije. Prethodne dve faze podrazumevale su
period imitacije preovlaujuih modela dominantne tradicije i internalizacija njenih
standarda umetnosti (enstvena -feminine) i period pobune protiv ovih standarda i
vrednosti, u okviru koje se stupa u odbranu prava i principa manjine (feministiki feminist).
Dodeljivanje Nobelove nagrade za knjievnost britanskoj autorki Doris Lesing skrenulo je panju na spisateljsku karijeru dugu est decenija koja zdruuje feministiko opredeljenje i refleksivnu, kritiku perspektivu, i izazvalo neke specifine
reakcije. Mrzovoljni komentar amerikog kritiara i teoretiara Harolda Bluma daje
nagrada Lesingovoj primer iste politike korektnosti ukazala je upravo na vitalan
fenomen nekorektnosti koji ovolterova esto istie: na potrebu da se mistifikuje
odrednica roda kao neknjievna i problematina. Lesingova se ne miri sa definicijama - u toj meri da svoje feministiko i leviarsko opredeljenje stalno problematizuje
i opovrgava - i u svom pisanju stalno se vraa toposu krize: raspadu identiteta, potiranju socijalnih uloga, problemima integracije, kritikovanju drutva koje je odve
esto spremno na banalizacije i simplifikacije. Njen roman Peto dete esto se, gotovo
brzopleto, ita kao povest o porazu jedne ideje - ali ovo delo napisano pre pune dve
decenije zapravo kao svoju osnovnu temu postavlja poraz jedne iluzije: poraz opsene
o univerzalnosti i neprikosnovenosti porodine idile. Kao i u stvaralatvu Morisonove, i kod Lesingove se lik deteta koristi da pokrene gorue teme krize vrednosti, krize
identiteta, drutvenih i istorijskih konflikata.
U amerikom kanonu se za teme kriza i konflikata moe koristiti i minimalistika tehnika. Pripovetke i romani spisateljice En Biti koncentriu se na ensko
iskustvo i enski senzibilitet, ali bez socijalnih, politikih i istorijskih tema i znaenja
koje se nalaze u afroamerikoj knjievnosti i ostalim etnikim opusima. Marginalost
njenih junakinja je drugaije postavljena: njihovi problemi su psiholoke i emotivne
prirode, one su sluajni svedoci tuih tragedija i statisti u tuim ivotima; marginalizovane su svojom izabranom ili nametnutom samoom. Odlikuje ih inhibiranost proizala iz nekanalisanih emocija i inertnost kao njena posledica. Prie En Biti satkane
su od teko itljivih i nesigurnih signala koje njene junakinje alju svetu; istraivanje
savrenstva malih stvari, neprimetnih a vanih, najhitnija je umetnika misija ove
spisateljice koju nazivaju kraljicom elipse.
Bitijeva neguje prepoznatljiv minimalistiki stil kratkih reenica, verbalnog
tvrdiluka i krajnje jezike ekonominosti. U njenoj prozi nedostaju centralna tema,
dosledna karakterizacija likova i jasan vremenski plan: umesto toga, registruju se
55
trivijalni detalji i trenuci, slede se nemotivisane digresije, naraciju zamenjuje ekspozicija, opise reporterska katalogizacija. Bitijeva sa ironinim uivljavanjem opisuje
muke, tuge i strahove pripadnika vie srednje klase sa istone obale Amerike, ljude i
ena koji ne moraju da zarauju za ivot niti da razmiljaju o budunosti, ali ija egzistencijalna sigurnost nije garancija duevnog spokoja. Izuzetno suptilna percepcija
i iva imaginacija likova iz ove proze nisu samo vid karakterizacije nego i inioci
pripovedne strategije. Tako, na primer, korienjem muzikih ili vizuelnih motiva En
Biti stvara objektivne korelative: u romanu Uklapanje ponavlja se pesma Srce od
stakla grupe Blondi kao metafora emotivne krhkosti glavnih junaka, a junak romana
Neko kao ti u ispremetanoj hronologiji filma Izdaja, gde pria o ljubavnom trouglu
tee od kraja prema poetku, prepoznaje haos sopstvenog ivota. Muzike fraze i
upeatljive vizuelne senzacije efektno dopunjavaju verbalni vakuum.
Usled svoje inertnosti i eliptinosti, likovi iz proze En Biti nalaze oduka u
druenju sa neivim objektima i nemutim stvorenjima. Junaci romana Uklapanje i
Studeni zimski prizori oboavaju svoje pse, a u prii Zdela Andrea svugde sa sobom
nosi keramiku posudu koju je dobila na poklon od biveg ljubavnika, zbog kog nije
imala hrabrosti da napusti mua. En Biti pie jezgrovito a ne slikovito, rauna vie
na itaoevu intuiciju nego na imaginaciju, vie daje znake nego to doarava slike,
kao to pokazuje detalj iz romana Uklapanje: Donu, umetnikom savetniku jedne
marketinke firme, stie katalog slikara koji nudi svoje usluge. Dok lista katalog,
ve upola reen da ga odbije, Don na jednoj stranici nalazi vlas crne kose. Da li je
vlas pala sluajno ili ju je umetnik tu namerno ostavio kako bi video da li je katalog
uopte otvaran? Don odlazi do svoje plavokose sekretarice, uzima jednu vlas njene
kose i stavlja je na isto mesto gde je bila ona crna, pie negativan odgovor, pa katalog
sa propratnim pismom alje na potu. Proza En Biti visi upravo o toj jednoj tankoj
vlasi, poiva na nedefinisanoj granici suptilne poruke i banalnog detalja; simbolino
reeno, njena pripovedna tehnika kao da pravda sliku enske proze kao nevidljive i
neprimetne, kao opsednute sitnicama na granici trivijalnosti, ali sitnicama od krucijalne vanosti.
Proza En Biti satkana je od bezbroj neosetnih svakodnevnih potresa koji
lagano ali uporno menjaju konfiguraciju karaktera: njeni junaci opaaju i intenzivno
doivljavaju sve mikropromene u sebi i svojoj okolini, rizikujui neprepoznavanje
i nerazumevanje zato to vide ono za ta su drugi slepi. ini se da i enski kanon
operie strategijama nevidljivosti, tiine i marginalnosti, koristei ih kao kontrapunkt
kanonskim temama i postupcima koji su dugo bili automatski definisani kao muki.
LITERATURA
Abel, Elizabeth, Barbara Christian, and Helene Moglen, eds. (1997). Female Subjects in Black and White: Race, Psychoanalysis, Feminism. Berkeley, University of California Press.
56
Dojinovi Nei, Biljana (1993). Ginokritika: rod i prouavanje knjievnosti koju su

pisale ene. Beograd: Knjievno drutvo Sveti Sava, Beograd.
Felman, Shoshana (1993). What does Women Want? Reading and Sexual Difference.
Baltimore: John Hopkins Universitv Press.
Fetterley, Judith (1978). The Resisting Reader: A Feminist Approach to American
Fiction. Bloomington: Indiana University Press.
Gilbert, Sandra and Gubar, Susan (1984), The Madwoman in the Attic: The Woman
Writer and the Nineteenth-Century Literary Imagination. New Haven: Yale
University Press.
Morrison, Toni (1993). Playing in the Dark: Whiteness and the Literary Imagination.
London: Vintage.
Showalter, Elaine (1985). The New Feminist Criticism: Essays on Women, Literature
and Theory. Nevv York: Pantheon Books.
Showalter, Elaine (2009). A Jury of Her Peers: American Women Writers from Anne
Bradstreet to Annie Proulh. London: Virago Press.

GYNOCRITICS AS SELF-DISCOVERY:
WOMENS LITERARY TRADITION WITHIN THE AMERICAN CANON
Summarv
The paper traces the achievement of gvnocriticism and the contribution of Elaine
Showalter to the American literarv canon with its male-defined standards, investigating how
the heroines of American literature grew out of the provincial and parochial into centralised
symbols of the new literature. In their journey from cultural margins to diversity, American
women writers disrupt the malecentredness of the literary canon and change it irrevocably:
either by challenging the boundaries of history, myth and quest like Toni Morrison, or by
the ultimate reduction of the narrative devices like the minimalist storyteller Ann Beattie .
In view of various styles and topics operating in the womens literature, the paper will focus
upon the latest project of Elaine Showalter, the historv of American women writers, compiled
by a gynocritic who strongly dissaproves of emphasizing cultural importance over aesthetic
distinction.
Key words: gynocriticism, womens literary tradition, American literature.
. XXXV (2010)
Dr Ljiljana Mati
lilimat@open.telekom.rs
UDK 821.133.1(71).-09-2:792 Danis D.

DANIEL DANIS CHANTRE QUBCOIS DE LA NATURE

Abrg: Daniel Danis est un dramaturge en vogue dont les pices de thtre sont
joues avec un grand succs au Qubec et en France car le monde particulier quil peint attire
lattention aussi bien par le choix des sujets que par la spcificit de la langue par laquelle ces
sujets sont traits. Amateur de la vie dun monde rural, Danis exprime une sorte de rve darchasme, de qute du ciel et de la terre, qui est loin de lunivers des villes.
Mots-clefs: littrature qubcoise, thtre qubcois, individu et socit
Daniel Danis est un dramaturge en vogue dont les pices de thtre sont
joues avec un grand succs au Qubec et en France car le monde particulier quil
peint attire lattention aussi bien par le choix des sujets que par la spcificit de la
langue par laquelle ces sujets sont traits. Amateur de la vie dun monde rural, Danis
exprime une sorte de rve darchasme, de qute du ciel et de la terre, qui est loin de
lunivers des villes. Les personnages vivant loin de la civilisation, cest--dire loin
des villes, nemploient quun vocabulaire rudimentaire, qui satisfait largement leurs
besoins. Les membres dune famille ou dune petite communaut vivent comme dans
une tribu, se comprennent demi-mot et communiquent entre eux par des gestes, les
mots tant rduits au strict ncessaire.
Dans sa pice Le Chant du Dire-Dire Daniel Danis oppose le monde rural
sur le point de disparatre un monde o le progrs technologique glorifie plus les
machines que les tres humains, tandis que dans la pice Le Langue--Langue des
chiens de roche le dramaturge peint lhomme tout proche de la nature, avec ses besoins charnels, son admiration envers la force brute et brutale et ses lans vers les
cieux, en qute des valeurs archaques rves et perdues dans notre monde industrialis. Dans notre essai, nous nous proposons de dmontrer la manire laquelle Daniel
Danis claire lme de cet homme qui lve le regard vers les cieux imaginaires et dont
il tche de percer le secret grce la langue.
Cest justement grce sa langue que Daniel Danis est devenu le dramaturge
hors de pair qui, depuis plus de quinze ans, est laurat des prix littraires les plus
58
Dr Ljiljana Mati
prestigieux. Elle le distingue de tout autre dramaturge canadien par sa singularit:

riche et colore, elle invente un monde fantastique peupl de petites gens dans toute
leur complexit. Ses personnages parlent peu, mais ils sont trs sensibles aux lois de
la nature et, littralement, ils sont rests des enfants dans leur navet et dans leur
manire de rsonner aux signes que la mre nature envoie sa progniture. Leurs
destines obtiennent des proportions cosmiques, vu le fait que lindividu se sent tre
le noyau de lunivers dont il est issu, et en mme temps il est parti intgrante de la
famille, cette cellule invente par la socit. Cest pourquoi lenfance et les souvenirs
jouent le rle primordial dans le monde danissien. Le dramaturge moderne se comporte comme un auteur des tragdies antiques et avoue que ses pices dgagent des
cellules-mmoires qui continuent de vivre en lui, un peu comme ces rves quon fait
enfant et qui vous habitent jusqu la fin de votre vie. (Mancel, 2008/09) Daniel Danis pose que les traces psychologiques que la pice vhicule continuent dagir parce
quau lieu dtre nombrilistes et replies sur elles-mmes, elles sont bonnes mettre
en commun et partager avec les autres.
Ces rves qui viennent des trfonds de ltre lunissent avec la majestueuse
nature dont il fait partie, et il les partage avec les membres de sa famille, auxquels il
reste soud; mais, en mme temps, les personnages danissiens, avec leur tendance
vivre en tribu, se confrontent avec la socit, dont ils ne se sentent pas tre compris.
Le public est trs sensible la voix de ce chantre qubcois, qui unit dans son univers
artistique la meilleure tradition de la littrature orale sa connaissance de la littrature crite, aussi bien largement europenne que celle de la littrature de la Mre
Patrie des Canadiens franais. En ce sens Daniel Danis est proche de ses compatriotes
tenant compte de la valeur primordiale de lidentit spcifique des descendants des
pionniers venus conqurir le Nouveau Monde. Lui aussi, comme la plupart des crivains canadiens, par son ducation premire, comme un homme vivant ou du moins
ayant vcu dans un espace intermdiaire entre la culture qubcoise souvent colore dinfluence amrindienne et la tradition littraire et philosophique europenne,
possde une vision du monde portant le sceau caractristique pour lhomme proche
de la nature qui lentoure tout en linspirant. Dans ses pices de thtre on peut facilement dcouvrir limaginaire du Qubec de lagriculture et de la colonisation des
terres bas sur les mythes rapports de lancienne patrie et retravaill dans un espace
original et originel, caractristique des ralits form de gnration en gnration.1
Dautre part, les Qubcois ont toujours vcu sous la menace des anglophones, suprieurs en nombre et Daniel Dionne affirme que limaginaire national doit contribuer
redonner au peuple colonis ce quil a perdu cause du colonisateur, en posant que
limaginaire national cest ce qui habite dans les profondeurs des abmes de lhistoire de linconscient collectif et national du peuple. Le peuple incarne la nation et il
1
Nous nous permettons de renvoyer notre article Le passage du patrimoine europen linvention du mythe
du Nouveau Monde: contes et lgendes, in Klaus-Dieter Ertler/Martin Lschnigg, d. Inventer le Canada
Canadiana, Band 6, Peter Lang, Frankfurt am Main, 2007, 225-242.
59
porte en lui un lan spirituel et moral incomparable. (Dionne, 2006) Cela explique
pourquoi les auteurs qubcois sauvegardent jalousement leur langue, qui reprsente
une arme puissante contre langlicisation dune part et qui tmoigne de leurs racines
franaises par lemploi des archasmes du parler populaires, de lautre. La littrature
orale jouait un rle primordial dans cette lutte pour les contes et les mythes rapports
de lAncienne Patrie et aprs les annes 40 du XXe sicle les dramaturges qubcois
marient bien le pass avec lavenir, tout en vitant les piges de lassimilation.
Gilbert David compare luvre de Michel Tremblay, qui est devenu, bien
malgr lui, le matre ayant introduit le joual et le chantre de lidiome qubcois populaire, avec luvre danissienne ni conservatrice ni enfantine et attire notre attention sur lopinion de Pascale Casanova que lhgmonie du ralisme dans les petites cultures, selon les dclinaisons les plus varies, exclut toute forme dautonomie
littraire (Casanova, 1999 : 270) et que les proccupations formelles, cest--dire
spcifiquement littraires et autonomes, napparaissent dans les petites littratures
que dans une seconde phase, lorsque les premires ressources littraires ayant t
cumules, la spcificit nationale tablie, les premiers artistes internationaux peuvent
mettre en cause les prsupposs esthtiques lis au ralisme et sappuyer sur les modles et les grandes rvolutions esthtiques reconnues au mridien de Greenwich.
(Casanova, 1999 : 274) David pose quaujourdhui deux postures soffrent lcriture dramatique pour saffranchir de loralisation populaire de surface, dans une perspective critique. Notamment, elles recouvrent la polarisation stratgique, qui a cours
au Qubec depuis au moins les annes 1980, et ce nest pas un hasard si cest sur la
langue privilgier au thtre que les joueurs se sont manifests dans les luttes pour
le capital symbolique, voire la lgitimit sociopolitique. David, 2007 : 79
Les deux grandes familles de stratgies, fondatrices de toutes les luttes lintrieur des espaces littraires nationaux, sont dune part lassimilation, cest-dire lintgration, par une dilution et un effacement de toute diffrence
originelle, dans un espace littraire dominant, et dautre part la dissimilation
ou la diffrenciation, cest--dire laffirmation dune diffrence partir notamment dune revendication nationale. (Casanova, 1999 : 246)
Nous partageons lopinion de Gilbert David quil sen ensuit que la langue contemporaine du thtre qubcois na rien dhomogne et quelle est traverse par des
tensions inhrentes au statut de la culture francophone, tant dans le contexte nordamricain que dans lensemble mondial des littratures majeures, la France en tte.
(David, 2007 : 64) Donc, il est possible davancer que des auteurs qubcois comme
Normand Chaurette ou Larry Tremblay orienteraient leur criture en fonction du ple
assimilation sans la connotation pjorative du mot, bien sr alors que les dramaturges comme Michel Tremblay, Rjan Ducharme ou Jean-Franois Caron se dtermineraient dans leur acte crateur en fonction de ple diffrenciation. Entre ces
deux ples extrmes se situent les auteurs qui chercheraient adopter des approches
de compromis, en optant pour loscillation dlibre dun ple lautre. Gilbert
60
Dr Ljiljana Mati
David classe luvre danissienne dans ce dernier groupe et propose dexaminer son
criture quasiment cartele entre une double postulation:
celle de loralit populaire et celle de la littralit. Si cet cartlement est le
fait de plusieurs crivains qubcois contemporains, le choix de Daniel Danis
parat simposer, du fait que la stratgie langagire qui traverse son uvre
est emblmatique de la recherche dune oralit singulire par laquelle se voit
reconfigur lensemble des composantes du texte de thtre, commencer
par le personnage qui [] devient le principe actif de cette dramaturgie
dramatico-pique. (David, 2007 : 64)
Mais, cest avec raison que Marie-Aude Hemmerl, parlant du statut de la parole
dans les dramaturgies francophones contemporaines, insiste sur le mlange du traditionnel et du moderne chez ce dramaturge en vogue de nos jours:
Dans le thtre de Daniel Danis, rcit et dialogue entretiennent un lien troit
et ambigu; les spcificits gnriques de chacun nourrissent lautre. Loin
dappartenir au thtre-rcit ou dtre une simple narration du drame, la dramaturgie danissienne conjugue une hybridation narrative qui place le rcit
au cur du dialogue renouvelant ainsi le statut du personnage, celui de
lacteur et la place du spectateur. (Hemmerl, 2005)
Dans la pice Le Chant du Dire-Dire Daniel Danis semble vouloir mettre
sous le charme aussi bien le lecteur, lacteur et le spectateur, la manire des mages
de la parole de lAntiquit, car il unit les lments formant lunivers: il mentionne
un canot qui glisse sur les eaux dun lac souterrain, ce qui symbolise la fois la
source de la vie, les trfonds de linconscient et lhistoire des tres vivants; il voque
lhomme portant une flamme linstar de Promthe ayant vol aux dieux cet lment indispensable la survie pour le donner aux humains; et il prsente un homme
immobile et tout ou qui conduit la parole vers lun des derniers retranchements
du monde, (Danis, 2000 : 7) personne/personnage cens transmettre le message la
manire du chur de thtre grec destin prsenter ou commenter laction. Cet
homme est habill docre, de sanguine et de verts bleus (Danis, 2000 : 7) et se
tenant debout sur le sol solide il pie la parole planant dans lair et voguant sur
londe: le spectacle unissant le macrocosme et le microcosme pouvait commencer sur
la scne mondiale, sur laquelle lhomme reprsente un noyau part.
Nous avons dj dit que les personnages danissiens parlent peu, mais quils
sont trs sensibles aux lois de la nature. Cest pourquoi leurs destines obtiennent
des proportions cosmiques, vu le fait que lindividu se sent tre le noyau de lunivers
dont il est issu, et en mme temps il est partie intgrante de la famille, cette cellule
invente par la socit. Le dramaturge avoue que ses pices dgagent des cellulesmmoires voquant les rves et les souvenirs denfance, mais nous osons poser que
ces personnages sont des enfants de la nature, vulnrables dans leur navet et en
qute permanente de la puret des temps immmoriaux, dont les lois se sont perdues
61
dans les temps modernes portant le sceau du progrs technologique. Cest la raison
pour laquelle laction des pices de thtre se droule loin des villes tentaculaires.
Loin de tout regard, de tout bruit, de toute parole prononce, loin au-dedans de son corps, plong dans le silence du silence, ltre peut secrtement
sunir son me pour atteindre une indiffrence la vie et la mort afin
de laisser monter, en son corps, la puret. (Danis, 2000 : 9)
Aucun tre humain ne peut vivre compltement isol et en union la plus
traditionnelle de deux tres dans la socit, soit en mnage. Le bonheur du couple
nest pas complet sans enfants et les orphelins ou les enfants abandonns se sentent
trahis par la nature. Les quatre enfants souds par la destine des enfants adopts
par le couple Durant se sentent proches malgr le fait quils ne sont pas lis entre eux
par le lien de sang. Comme la plupart des habitants, les enfants se contentent de peu
et heureux davoir enfin un foyer aucun deux ne parlait beaucoup, notamment
peine. Parler pour le besoin, tout juste. Pas de ncessit jaser. La mre, la leur,
craignait ce silence. (Danis, 2000 : 15) Comme gardienne du foyer familial, cest la
mre qui trouve la solution pour les dlier: elle fait faire au pre un instrument en
cuivre, le Dire-Dire, o les petits disaient des mots et par la suite obtenaient des bonbons ou un boni en argent sonnant. Danis souligne lamour filial pour leurs parents
adoptifs se servant des constructions de phrases typiques pour les personnes avec une
ducation restreinte Rock, William et Fred-Gilles parlent ensemble ou la troisime
personne du singulier, comme le chur antique, et ne cessent de rpter la mre, la
ntre chrie, ou le pre, le ntre comme sils voulaient souligner leur sentiment
de tendresse mutuel. Et lon dirait que la nature tait devenue jalouse de leur bonheur
dans ce Paradis terrestre loin de la civilisation urbaine et aprs plusieurs annes, le
jour arriva o tout a commenc, comme si, par le Dire-Dire, on avait appel du trs
loin le chaos. (Danis, 2000 : 7) (Danis, 2000 : 16) Rock annonce la tragdie par
une phrase lapidaire: Le malheur, avec son lot de troubles sen venait chez nous.
(Danis, 2000 : 16) Les vnements se droulent dans un temps acclr et toutes les
scnes se refltent comme dans un miroir: la scne paisible du foyer familial o les
enfants jouent aux cartes et au Dire-Dire, souds dans leur microcosme familier, est
double par lorage en dehors, o les lments de nature semblent dchans dans le
macrocosme cosmique: dans le ciel de ce midi-l, le cul noir des nuages frlait la
cime des arbres; le chaos avait commenc tonner-foudroyer. Sur le toit de tle de la
maison, la pluie clouait des gouttes de fer. (Danis, 2000 : 16) Fred-Gilles ce chaos
ressemble un gant dhorreur et le vent soufflait trs fort. La bouffe dair fait clater
la porte du sud au moment o le pre entrait par la porte du nord. Rock effray constatait que les tonnerres marchaient en tournant autour de [leur] si petite maison. Des
tonnerres qui mesuraient une cinquantaine darbres, lun par-dessus lautre, qui pesaient des tonnes de montagnes. (Danis, 2000 : 17) Lon dirait que le Dire-Dire avait
appel tout ce chaos des lointaines car la mre est atteinte par la foudre travers le
jouet en cuivre et le pre est terrass sur le plancher mouill. Tandis que Rock, lan
62
Dr Ljiljana Mati
des enfants, tenait les frres entre ses bras, tout vibrait, mme les petites fentres de
[leurs] yeux, les murs de [leurs] peaux, la cave de [leurs] peurs (Danis, 2000 : 17-18)
et Noma, leur jeune sur, effraye par cette force de nature dbride, poussait des
cris stridents en planant dans la pice. Daniel Danis donne une description potique
de la force dchane o la vie des enfants fut change en un instant. Pour montrer
quel point les destines des parents et des enfants taient lies, le dramaturge fait
enterrer les parents chris par leurs enfants aims, le pre au nord de la maison et la
mre au sud, devant la porte dentre. Le noyau familial clat dtruit le microcosme
et les quatre orphelins ressemblent au roseau dont parlait Pascal, bousculs par les
tonnerres, mais dans leurs mes, ils restent souds lternit. La vie et la mort se
coudoyaient et les enfants ont d continuer vivre leur propre vie ensemble, tout en
se souvenant de lamour obtenu par les Durant.
Les frres et la sur tenaient rester ensemble dans leur petite maison, prs
de laquelle taient enterrs leurs parents et ils se sont confronts pour la premire
fois avec les municipiens, qui voulaient les envoyer dans des familles daccueil. Le
mdecin Forgeron et son pouse qui nont pas eu denfants, avaient voulu adopter
Noma, mais les frres les ont accus davoir vol leur sur. Le maire de la municipalit, quils considraient tre leur oncle, vu le fait quil tait le frre de leur pre
Durant, a fini par cder et il sest dcid-forc (Danis, 2000 : 23) les aider. Danis
insiste sur la sincrit des jeunes, qui continuent aller lcole et Rock a mme
appris cuisiner chez les dames du Cercle des Bonnes Fermires, loppos des
adultes qui, au commencement venaient leur rendre visite, leur apporter manger,
le boulanger faisant mme le dtour pour leur apporter du pain et des gteaux. Puis,
les visites se sont espaces et aprs quelques annes, les Durant de lOrage taient
compltement abandonns leur sort. Lorsquils taient jeunes, on leur organisait des
petites soires, une dizaine par an, pendant lesquelles les planchers rsonnaient dans
la cave des pieds des danseurs. Mais, aprs le dpart de Noma, qui a quitt la maison
pour aller faire la carrire de chanteuse dans la ville, les municipiens ont manifest
leur hypocrisie et ont oubli les frres Durant. Les trois frres sont rests attendre
le retour de leur sur aime, cette tourneuse des bars dans toutes les contres qui
chante lamour et la peine dans le style country-gigu ou country-planant. (Danis,
2000 : 25)
Mlissa Proulx souligne cette actualit de la critique de la socit que Daniel
Danis met en vidence:
Lorage ayant aussi dmoli leur maison, les quatre endeuills devront galement se protger des municipiens ligus contre eux. Ce qui mintresse
dans le travail de Daniel, cest le miroir des communauts. Il y a les municipiens, mais aussi le public dans la salle, qui est encore plus important parce
quil est comme le jury, il est pris tmoin. Les personnages sont toujours
dfendre leur histoire. (Proulx, 2008)
63
Daniel Danis insiste sur les valeurs anciennes et raconte les destines des
Durant dans une langue spcifique, avec une grammaire souvent fantaisiste et en se
servant du langage des rgions rurales o se mlent des anglicismes, tels le coroner
ou la country musique avec les archasmes rapports de la Mre Patrie, comme, par
exemple, la gigue. Il ne partage pas sa pice de thtre en actes et en scnes, mais se
sert dune expression vieillie: le dire. La pice Le Chant du Dire-Dire est partage en vingt dires, dont les deux premiers merger pour le temps des partages
et Les traces du chaos dans la maison Durant prsentent les quatre personnages
principaux et le milieu dans lequel se passent leurs vies, les deux suivants racontent
lattente impatiente des frres pour revoir leur sur chanteuse vedette, tandis que la
suite prsente la lutte des trois frres pour la sant de leur sur revenue muette et
catastrophe. La pice se termine la manire des tragdies raciniennes, tous les
participants optant pour la mort pour viter la confrontation avec la ralit de la socit tchnologique et pour rester unis pour lternit.
Le critique de thtre Raymond Bernatchez insiste lui aussi sur la spcificit
de la langue danissienne et sur la forme de sa pice:
De Danis, je dirais quil est parvenu inventer une langue thtrale unique
(...) cest la structure mme de la pice qui est incomparable, puisquil sagit
dun rcit-dialogue puisant aussi bien dans le bagage du conte que dans celui
du drame psychologique thtral nord-amricain, aux confins quelque part
des illuminations chamaniques amrindiennes. (Benatchez, 1998)
Mais, lon y trouve aussi les traces danciennes habitudes paysannes rapportes de la France. Par exemple, les frres attendent Noma dans leurs habits dt,
endimanchs. Rock a donn des recommandations ses frres cadets: il fallait se
tenir debout, fiers, les bras ouverts, cause de laccueil. Dire, pour son premier coup
doeil, la bienvenue leur soeur. (Danis, 2000 : 26) William dcrit en dtails les
prparatifs faits en honneur de larrive de la soeur prodigue:
Il est huit heures du matin, on a mis nos trente-six. Aujourdhui, on nosera
pas sasseoir nulle part. On pince les poussires, on souffle le pollen, on reste neufs,
tout neufs.
Mme le ciel est neuf. (Danis, 2000 : 26)
Fred-Gilles associe leurs habits et leurs parfums la plus belle saison de
lanne:
Une belle journe pour attendre pareillement. Avec, au cur, des battements
quasiment pour enterrer ma voix. De la tte aux pieds, quand je suis habill
chic, je me sens agrandi, comme pour le chic de Nol, dans nos habits dhiver
de ftes, mais l, debout, dans nos habits dt.
Barbe rase, la peau rougie, on a tapot nos joues du parfum dt. On a nos
parfums selon la saison. (Danis, 2000 : 26)
64
Dr Ljiljana Mati
En bon psychologue, Danis sait faire sentir la dception des frres avec
lcoulement du temps dans lattente strile de larrive de Noma. midi, les frres
vont enlever leurs vestons, vont laver leurs mains encore propres, relever les manches
de leurs chemises et faire attention de ne pas salir leurs cravattes. La diffrence de
leurs caractres est souligne par la manire laquelle ils sapprtent saluer leur
sur: Rock, lan, va prendre les devants, Fred-Gilles va se dplacer en oiseaumouche, tandis que le plus raliste William va faire klaxonner leur camion baptis le
Toreau. Mais, leur attente tait vaine et ce nest que le lendemain que les agents de
police vont apporter Noma toute grise, le regard gar et plonge dans un mutisme
proche de la folie.
Au lieu de linterner dans un asyle, ce que leur proposaient les habitants de
la ville voisine, les frres soccupent dune manire touchante de leur sur: ils la
lavent, la baignent, la maquillent et lappellent par le nom da caresse: Quiquine ou
Rouquine. Le dire o les frres soccupent de la toilette de Noma porte le nom potique de Lheure des soins damour, ce qui est une manifestation de plus de lamour
fraternel. Mais, Daniel Danis introduit un lment fantastique dans sa pice: Noma, la
malade chrie des Durant, devient lumineuse dans certaines situations et cela provoque
de nouveaux malentendus avec les habitants de la ville voisine. Lorsquon a appris par
le ou-dire que le corps de Noma devient lumineux, les gens se sont prcipits dans la
cour des Durant. Pendant lorage, o il y avait encore des tonnerres, le docteurs Forgeron les a appels les anormaux inconsquents (Danis, 2000 : 75) tout en insistant
sur un arrt de la cour proposant denfermer Noma dans une institution. Pendant
que les clairs tombaient sur la terre, Rick a tir une balle sur la masse assemble et
les trois frres se sont refugis dans la savane en emportant le corps de leur soeur avec
eux. Autrefois, dans la petite fort les enfants avaient bti un chteau pour Noma.2 Le
surnaturel se mle de nouveau dans le texte de Danis et il dcrit un cortge nuptial imaginaire, un cortge de lamour de quatre-vingt mille clairs monts sur leurs chasses
(Danis, 2000 : 79) en escortant le mari imaginaire de Noma le Tonnerre. Dans cette
nuit dorage la boucle est boucle: les frres enfoncent leur soeur dans le lac marcageux et se noient avec elle. En disparaissant dans le nant, les membres de la Socit
dAmour marient les lments caractristiques du thtre-rcit de Daniel Danis avec
les mythes typiques de la littrature orale, o les lments surnaturels personnifis cotoyaient les tres humains. Encore une fois, le noyau de la famille, cette celulle invente
par la socit, rencontre le temps immmorial du cosmos ternel, les rves de lenfance
et limagination cratrice unissant ses deux espaces, tout en rapprochant la naissance,
la vie et la mort. Le renouveau symbolique de la nature assure la dure des sentiments
tendres des humains, par quoi, Daniel Danis, ce chantre de la nature a mrit le Prix du
Gouverneur Gnral pour sa pice de thtre extraordinaire.
2
Quil nous soit permis de citer ici le ddicace que Daniel Danis a crit lauteure de ce texte et qui explique
limportance du Dire-Dire et du chteau: Un Dire-Dire peut-il rveiller un chteau, un chteau de lumire
qui claire les mots de lme?
65
La metteure en scne Anne-Marie Riel a russi expliquer la magie des

textes danissiens en peu de mots:
Cest une fable raconte dans une urgence. Lcriture de Daniel se situe toujours aprs une longue priode de silence; dun coup, les personnages prennent la parole et cest comme un torrent, sanime la metteure en scne. Pour
se mettre un texte de Daniel Danis en bouche, il faut se lever tt! Cest plein
de ruptures, de contrastes, dantithses... Lcriture de Daniel est torrentielle. Cest une avalanche dimages, de merveilleux mots, de nologismes.
(Proulx, 2008)
Dans son autre pice, Le Langue--Langue des chiens de roche, Daniel Danis reste
ce mme chantre de la nature, mais, cette fois-ci, les personnages sont touchs par la
tchnologie citadine, malgr le fait quils vivent de nouveau loin des villes.
La nature qui faonne les hommes modle galement leur langue. Celle de
Daniel Danis est immdiatement reconnaissable; elle est comme une gravure
sur bois. Parfois elle se fige et se raidit, parfois elle senvole tout en gardant
sa force charnelle. (Danis, 2001: 92)
Si la pice prcdente tait partage en dires, celle-l est partage en vagues, ce qui la unit automatiquement la nature, voire aux lments crateurs du
monde, mais les personnages y sont beaucoup plus proches des pulsions, plus inclins
se soumettre leurs instincts et manifester leurs dsirs charnels et leur force brute. La
brutalit est surtout manisfeste lorsque les liens battent leurs chiens en plein jour, mais
daprs la devise clbre homo homini lupus les personnages manifestent souvent
lhostilit envers leurs proches. Pour Sophie Pouliot, il sagit incontestablement dune
uvre forte, (Pouliot, 2001) tandis que Luc Boulanger y voit habile mlange de lyrisme et de cruaut, de tragique et de potique, de terroir et de modernit. (Boulanger,
2001) Pour faire le rsum de la pice, on pourrait dire en deux phrases: Sur les rives
du Saint-Laurent, certains membres de ltrange communaut des liens, entre vents et
brumes, lancent un au secours damour tandis que dautres conjurent leur dsespoir
et leur violence dans des party rage. Cest le portrait dune socit en marge o famille, sexe et mort sentremlent dans un chant troublant et sensuel.
Donc, ici encore, Daniel Danis traite ses sujets prfrs: les rapports entre
les membres dune famille, y compris la relation complique entre une mre Amerindienne et sa fille, fruit du viol de sa mre, ainsi que les rapports entre un pre
despotique et violent et son jeune fils; mais, les rapports entre les personnages sont
beaucoup plus libertins et on entend scander les participants de la partie rage:
Jai le got des bons cieux! Jai le got des bons sexes! (Danis, 2001: 88) Niki, la
jeune fille de quinze ans, cherche ses premires expriences en rapports sexuels et en
consommation de drogues, tandis que Djoukie rve dun amour tendre et romantique.
Lon y rencontre aussi une femme ayant beaucoup dexpriences dans la pratique
charnelle de lamour que les hommes nomment symboliquement Desse.
66
Dr Ljiljana Mati
Mais, il faut souligner le fait que dans la pice de thtre Le Langue--Langue des chiens de roche Daniel Danis emploie beaucoup plus danglicismes que
dans sa pice Le Chant du Dire-Dire. Cest pourquoi on peut en conclure quil sest
tourn de la position de diffrentiation vers celle dassimilation. De mme, si la
pice prcdente tait crite dans un franais trs comprhensible, malgr le jeu avec
lordre des mots dans la phrase, celle-ci est pleine de qubcismes que les lecteurs
forms sur le franais de France ne sont pas censs comprendre. Cest pourquoi le
livre imprim en France est muni dun Glossaire la fin de la pice o lon trouve des
explications ncessaires pour la bonne comprhension du texte. Le lecteur curieux
y trouve, par exemple, que atriqu veut dire habill dune tenue vestimentaire
tonnante; que bazou est une vieille automobile dlabre et gravelle dsigne
le gravier; grippette signifie malcommode, tandis que lexpression ne pas virer
dans le beurre veut dire ne pas perdre son bon sens, ne pas paniquer.
Donc, cest avec raison que nous avons appel Daniel Danis le chantre qubcois et son langage pittoresque et imag en est la preuve. Mais il reste toujours cet
enfant dont parlait Michel Tremblay qui se laisse tremper au cirque puis qui accepte le
rve veill qui lui rappelle les souvenirs de son enfance rsonnant dans lme de tout
tre humain. Il est toujours fascin par limmensit du cosmos, par la couleur du ciel ou
par le bruit de leau. Les scnes qui se droulent pendant la nuit cachent le mystre et
linconnu qui attirent et provoquent la peur en mme temps. Les personnages rebelles,
insolites ou quasi sauvages restent toujours proches de la nature, qui offre un cadre
adquat leurs sentiments. Le mlange de larchaque et du moderne que Danis manie
adroitement donne une signification particulire luvre dramatique de ce Qubcois
mondialement clbr. Ses pices donnent preuves de sa bonne connaissance de la
littrature orale et la composition des scnes dune prcision mathmatique est due sa
connaissance de lart dcrire classique et cest la raison pour laquelle son message est
cout et compris par le public dans le monde entier. Ce message est en mme temps
trs philosophique et profondment humain. Daniel Danis est un tre humain qui peut
firement porter le nom du roseau pensant invent par Blaise Pascal pour dsigner la
grandeur de lintelligence de lhomme, petit de taille par rapport aux chnes millnaires, mais qui a sa place dans limmensit de lunivers, et il combine adroitement les
rgles de la nature et les rgles de la volont humaine.
Que a commence avec un vent de nuit, un vent chaud et humide comme au
dbut de lhumanit. Do je suis perche, sur lautre rive, je peux voir les maisons, les lampadaires, le dernier traversier qui vient de mouiller au quai rouge.
Je devine la terre laboure du futur champ de mas jaunes des voisins, la route
grise qui serpente le tour de lle, je devine aussi notre maison mobile parque
ct de notre poste dessance, le Gaz-O-Tee-Pee. Un vrai beau bric--brac
pour des dbiles mentaux oublis. (Danis, 2001, couverture verso)
Cette description potique de lendroit sur lequel se droulent les vies des habitants de cette le o les chiens ne sont pas les meilleurs amis de lhomme possde le
67
charme des tableaux idylliques des peintres des poques passes, mais le tableau porte le
sceau de la modernit technologique grce laqulle la terre solide est lie aux lots. Le
traversier et la maison mobile en sont des tmoins. Mais, le dsir de conqurir le monde
et lopinion dtre plus intelligente que les adultes se voit bien dans la phrase finale, o
ladolescente Djoukie dsigne ironiquement les liens de dbiles mentaux oublis.
La mme sagesse et la mme boutade se rvlent dans la ddicace que Daniel
Danis nous a adresse: Des vagues comme des langues qui traduisent la monte des
corps vers des cieux imaginaires et archaques. Par cette phrase nous aimerions terminer notre essai sur les deux pices de thtre de Daniel Danis, en rptant ce que nous
avons dit au commencement de notre travail: Cest justement grce sa langue que
Daniel Danis est devenu un dramaturge hors de pair qui, depuis plus de quinze ans, est
laurat des prix littraires les plus prestigieux. Elle le distingue de tout autre dramaturge
canadien par sa singularit: riche et colore, elle invente un monde fantastique peupl
de petites gens dans toute leur complexit. Ses personnages parlent peu, mais ils sont
trs sensibles aux lois de la nature et ils sont littralement rests des enfants dans leur
navet et dans leur manire de rsonner aux signes que la mre nature envoie sa
progniture. Leurs destines obtiennent des proportions cosmiques, vu le fait que lindividu se sent tre le noyau de lunivers dont il est issu, et en mme temps il est partie
intgrante de la famille, cette cellule invente par la socit. Cest pourquoi lenfance
et les souvenirs jouent le rle primordial dans le monde danissien. Pourtant, il ne faut
pas oublier non plus que lenfant remplace lintelligence et la sagesse par lintuition
et lorsquil nest pas content de la ralit instinctivement, lenfant se rfugie dans
les rves, nourris le plus souvent par les souvenirs de la prime jeunesse. Ses souvenirs
se trouvent cristalliss dans les ouvrages de Daniel Danis, qui nous ouvre la porte dun
monde magique cr par son imagination cratrice et nous invite explorer les mondes
inconnus dont les confins sont l o la possibilit de rver nous a fait dfaut.
BIBLIOGRAPHIE
Benatchez,Raymond (2 mai 1998), La Presse.
Boulanger, Luc (2001), Voir, du 18 au 24 janvier 2001.
Casanova, Pascale (1999), La Rpublique mondiale des Lettres, Paris, Seuil.
Danis, Daniel (2000), Le Chant du Dire-Dire, Paris, LArche, Paris.
Danis, Daniel (2001), Le Langue--Langue des chiens de roche, LArche, Paris.
David, Gilbert (2007), Le langue--langue de Daniel Danis: une parole au corps
corps, tudes franaises, Volume 43, numro 1, 63-81.
Dionne, Daniel (samedi 23 dcembre 2006), La nation du mythe et de la ralit.
In: Vox, le site des rsistants au nouvel ordre mondial.
Hemmerl, Marie-Aude (2005), Le rcit comme avatar du dialogue dans le thtre
de Daniel Danis. In: Jean-Pierre Ryngaert et Jean-Pierre Sarrazac ds, Nouveaux territoires du dialogue, Actes Sud.
68
Dr Ljiljana Mati
Mati, Ljiljana (2007), Le passage du patrimoine europen linvention du mythe

du Nouveau Monde: contes et lgendes, in Klaus-Dieter Ertler/Martin
Lschnigg, d. Inventer le Canada Canadiana, Band 6, Peter Lang, Frankfurt am Main, 225-242.
Pouliot, Sophie (16 janvier 2001), Le devoir, Montral.
Proulx, Mlissa (9 octobre 2008), Le chant du Dire-Dire. Amour acordon.
Ryngaert , Jean-Pierre et Jean-Pierre Sarrazac ds, Nouveaux territoires du dialogue,
Actes Sud, 2005.
Yannic Mancel (saison 2008/09), Entretient avec Daniel Danis, Le Thtre du Nord.
Dr Ljiljana Mati
DANIEL DANIS, CANTOR OF QUEBECS NATURE
Summary
Daniel Danis is a popular playwright whose plays are performed with great success
in Quebec and France as the world he paints drows particular attention both by the choise
of topics and by the specificity of language dealing with those subjects. A lover of rural life,
Daniel Danis express a kind of dream of archaism, quast of heaven and earth, which is far from
the universe of cities. The caracters live far from civilization, that is to say, far from cities;
employ a rudimentary vocabulary, whitch largely meets their needs. Memebers of a family or
a small community living like a tribe understand each other by half-word and communicate by
gestures, words beeng reduced to an absolute minimum.
Key-words: Quebec literatury, Quebec theatre, person and society
DANIJEL DANIS, PESNIK KVEBEKE PRIRODE

Saetak
Danijel Danis je cenjeni dramski pisac iji se pozorini komadi igraju sa velikim
uspehom u Kvebeku i u Francuskoj, jer neobini svet koji slika privlai panju kako izborom
tem tako i posebnou jezika kojim su te teme opisane. Ljubitelj ivota jednog ruralnog sveta, Danis izraava neku vrstu sna o arhainosti, o traganju za nebom i zemljom, koji je daleko
od sveta gradova.
Kljune rei: kvebeka knjievnost, kvebeko pozorite, jedinka i drutvo
. XXXV (2010)
Farag Kornlia
corna@eunet.rs
UDK 82.0:165.725

A fikci referencilis termelkenysge
A tanulmny felveti a temporlis tnyez szerept a referens felismersben, a dinamikus referens jelensgt, a referencik idleges instabilitsnak krdst, a referens kimozdulsa mellett a referens transzformcijrl, pozicionlis vltozsairl is szl, s arrl az eshetsgrl, amikor a referencia folyamatosan kitr a rgzts ell. A mssgok s azonossgok
hatrvidkn, a geokulturlis jelentsads ambivalencikkal, kettssgekkel terhes trsgben
olykor a fikcik sr szvedke ll a valsg helyn, s tbb vonatkozsban is trtkeldik
a referencialits jelentskre.
Kulcsszavak: dinamikus referens, fikcionalits, id, referencialits, tr
Ha a referencia-problematika soksznsgrl beszlnk, a referencilis

ktttsgek szerepe mentn ltesl olvass mellett a fiktv mozzanatok valdiknt
val manifesztcijnak s a fordtott viszonylatnak is szerepe lehet. Bizonyos rtelmezsi helyzetekben klns jelentsggel br, hogy vilgbeli vonatkozsokat
vagy inkbb egy lehetsges valsgot imitlnak-e szvegek. S az is, hogy jellegzetes areferencilis mkdsmdknt olvassuk-e azokat a szveghelyeket, amelyek
nem tnyleges referensere, hanem csupn referencilis hasonlkra utalnak. A fiktv
s a referencilis szvegalkots sszefzdsei, az ilyen vonatkozs kztessgek,
az tmenetisg, a valsgos s a valsgosra stilizlt szvegminsgek tvzetei, a
referencia illzijt (Szilasi 2006/2007: 37) kelt mozzanatok ms s ms hatsmechanizmusokat pthetnek ki.
Kln krdseket llt el az a helyzet, amikor az id mlsval mr nehezen
ismerjk fel a referenst abban, amirl tudjuk, hogy az adott narratv pillanatban mgis, ennek ellenre is, az volt. A temporlis faktor ilyetn rtelemirnyt szerepnek
elmaradhatatlansgrl kln kellene beszlni, a narratv jel s a referens viszonyt
illeten is. Arrl, amikor a vilgbeli ltvnyt lehetetlen szmonkrni a referencilis hozzjrulsval kiplt vizualitsokon, mert az irodalmi minsg megtartja azt,
amit a referens idkzben elveszt. Annak az idfolyamatnak a jelentsgrl van
70
Farag Kornlia
sz, amely megvon bizonyos minsgeket a referenstl, illetve ms rtelmezsi horizontba helyezve azokat, viszonytsi hinyknt adja hozz a elbeszlthez amint ezt
a Dorian Grey arckpnek olvasja tapasztalhatja: Fltkeny vagyok az arckpre,
melyet rlam csinlt. Mirt tartja meg azt, amit n elvesztek. Minden elml pillanat
visz valamit bellem s hozzad a valamit ehhez a kphez. A dinamikus referens izgalmas jelensge, a referencik idleges instabilitsa, a referens kimozdulsa mellett,
a referens transzformcijrl, pozicionlis vltozsairl is beszlni kell, s arrl az
eshetsgrl, amikor a referencia folyamatosan kitr a rgzts ell.
A referenshez vezet t megsemmislsn tl, amikor az irodalom ltal teremtett utals az olvassban nem juthat el a referensig, a vrt referencilis kapcsolat
kijtszsa, a latens bels referens megjelense is dinamizlhatja az olvasst. A felmani referencilis excesszus fogalmt bevezetve az autoreferencilis folyamatok is
mlyebb rtelmezst nyerhetnek.
Amikor az rtelmezs kitntetett irnytja a szvegi alap referencialits a
posztmodernsg tapasztalatait integrl regny olvasata s a referens kls rtelme
kztti hierarchibl fakad szvegjelents jelenik meg az olvassban, amelyben az
egyik mindig dominns. Van olyan olvassi helyzet is, amelynek sorn mindenkppen fel kell ismerni az elnk trul szvegben egy mshonnan mr ismert mozzanat
alakzatt, gy a m hangslyozottan egy bels, figuratv szerkezet s a referens egybejtszdsnak ketts folyamataknt jelli meg az rtelmet. Amennyiben szvegi
alap a referens, rtelmezse mr abban a diskurzusban megkezddtt, amelyhez
az alapdokumentum tartozik. Abban az esetben, amikor nlklzhetetlen, hogy felismerjk a szveg alakazataiban azt, ami rajtuk kvl van, amikor az rtelmez egyszerre, egyms fggvnyben formlja jelentss a szvegjelensgeket s a hozzjuk
kapcsold valsgeffektusokat, a felismertet aktus nem nmagban az olvass
mint olyan, hanem a komplex, a kls dimenziiban kiteljesed olvass lehetsgfeltteleit teremti meg.
Ismers az a vlekeds is, amely szerint olykor a szveg minden relis adatnl lbb s plasztikusabb szubjektivitst tud ltesteni. Ez a gondolat olyan olvasi
perspektvt hirdet, amelyben a fakticitstl szabad, szemlyes minsg a legalapvetbb rszletekig megfelel a valsgnak, st kifejezbb is a tnyszersgnl. Itt
kell emltst tenni arrl a valsgrl, amely kizrlag a fikcival kzelthet meg, a
referencilisrl, amely a fikcionalizlva nyeri el a maga valdi alakjt. Klnsen
vilgosak ezek a viszonylatok akkor, amikor a szveg nmagra is reflektl, a fikci
referencilis indttatsaira.
A klnbz olvasati narratvk elllltsnak tekintetben mindig rendkvli
fontossggal lp be az rtelmezsbe, hogy mi az, amit az olvas szemlyes tapasztalata
a valsgossg kdjval lthat el az ppen aktulis olvasi helyzetben. Rajtunk mlik, az olvasi perspektvn, hogy egyltaln mit ltunk, mit lthatunk valsgosnak,
hogy hogyan mkdik a referens materilis valsga, a forrsokkal igazolt, hogy mi az,
aminek a valszersg smit tudjuk klcsnzni. Mindannyjunk szmra ismers az
71
a referencilis minsg, amely csak a megfelel olvas eltt leplezdik le. Ismers a
bels krds is, hogyan megszerezni a kivltsgos olvas pozcijt?
A mssgok s azonossgok hatrvidkn, a geokulturlis jelentsads ambivalencikkal, kettssgekkel terhes trsgben, olykor a fikcik sr szvedke ll
a valsg helyn. Amikor a geokulturlis narratvkra alapoz szveg (Farag 2009:
90-91) szokatlanul fikcids kzegnek tli a kisebbsgi ltkzeget mondvn, hogy a
kisebbsgi ember valsgban sokkal tbb a fantazmagorikus elem, mint annak a
vilgban, aki az lett a tbbsghez ktzve biztonsgban li le, tulajdonkppen
arra utal, hogy a figuratv szfrbl kilp beszd, nem rinthetn annak a valsgt,
aminek a valsgra az alkots potikai alaktottsga irnyul. A nyelvi tbbessgek
olyan terrnuma ez, ahol a kpzelet valsg s kzvetlensg utn hitozik, s irigysg
vezi a kzvetlensgben l egynyelv irstudkat, akik viszont ppen a fikcis
kzvettettsg elrsre, az tttelessg haterejre svrognak. Ez az a terrnum,
ahol a fikci taln valsgosabb is a valsgosnl. Ez az a terrnum, ahol legfeljebb a vals nyltan hamistott vltozata kelthet referencilis kpzeteket.
Mindebbl kvetkezen gy tnik ezekben az rtelmezsi relcikban,
ahol a vilgbeli teljes egszben fikcis mintzat, lehet a legotthonosabb az antifikcis jelentskpzs marqvardi elkpzelse, mivel a fikcis valsgot mkdtet
irodalomisg mr csak antifikciknt rtelmezhet. A valsg klns srsg fiktivitsa zavarba hozza az rst s antifikciknt hozza ltre a maga vilgt, sajtos
nem-fiktv jelenltet biztostva a tnyeknek, mintegy megfeledkezve arrl, hogy a
tny referencialitsa is megkrdjelezdhet, hogy bizonyos viszonylatokban (lehet,
hogy ppen ezekben) a tny is metafornak bizonyul. Az antifikcis eljrs mint a
valsgos jelentsnek keresse nyer rtelmezst.
A geokulturlis narratvt (Farag 2009) alakt trtneti jelentskpzds
Jugoszlvit illeten egy olyan triessg konstrukcijt hozza ltre, amelyet az emlkezet tart fenn s mr nem a geogrfiai politikai realits, gyhogy errl a triessgrl
alkotott felfogsunk ma inkbb a kpzelet mve, fikci, amely rtelmet ad. Igy a
felidzett valsgreferencia helyn mr csak a textulis mkds teljestkpessge
llhat, amely a hiny fel mutat. A szveg ltal kijellt olvasi pozci ltni engedi
azt is, ami az irodalmi mvet arra knyszerti, hogy a hiny figurlis helyettestsn
keresztl elnk lltsa a tkletesen eltnt formt, azt ami az irodalom nosztalgikus
struktrjt alkotja. Taln ezt a helyettestdst lehetne elltni az let-megrz fikci
(Nietzshetl) klcsnztt fogalmval, amely megtart ervel rendelkezik a kzponti
referens alakvltsai, elenyszse, eltnse ellenre is.
Amit mindezltal viszont feladatul kapunk, az Blanchot konstrukcijnak
jragondolsa az irodalmi nyelv msodlagos kzlsformja nem hozza ltre a mimetikus reprezentci igazmond ignyeit. Az irodalom nem tartalmaz kpeket,
amelyek a valsgot mint figurlis msolatokat reprodukljk, s nem is reflektl
mimetikusan az empirikus lmnyre letet adva annak ami halott azltal, hogy
felidzi, s klti metaforkkal tlti fel azt. (Huffer 2003: 119120)
72
Farag Kornlia
A hallgats nagy korszakait tll olvas nem csupn a dolgok irodalmi

ltmdjnak szellemi lvezetben rdekelt, hanem az igaz-hamis premisszk fellelsben is. Az ilyen elvrsok megersthetik egy olyan irsmdnak a pozciit,
amelyek magukban hordozzk a beszdtilalom megszegsnek illziit, a feltrs, a
leleplezs olvasati narratvinak potencialitst. Egyes irodalmi megnyilatkozsok
az itt mozgstott fikcionlis irnyok helyn felknljk a valsgra val rismers
minden knjt, a valsgbl vett mozzanatok megalkotsval. A kint betremkedse,
a belps, potikai ervel ruhzza fel a zrtsg klasszikus eszttikjbl a referencialits bevonsa fel elmozdul gondolkodst. A nem a valsgh reprezentci
alakul nyelvv, hanem referencilishoz val viszony.
Blanchot hangslyozza a rst a vilg s az irodalmi reprezentci kztt,
ahol az irodalom, csupn hamis megjelenst adja a valsg eltnsnek vagy a trgy
hallnak. Kvetkezskppen szerinte a klti nyelv nem tmaszt olyan ignyeket,
hogy a vilg pontos s igaz imitcija legyen. (Huffer 2003:120) Lnyeges kittelknt kell szmba vennnk a Blanchot anyja szerzjnek gondolkodsban megjelen
mozzanatot hogy az irodalom n-elmozdtsa hangslyozdik a valsgtl, afel,
amit a valsg keressnek tulajdonkppeni gesztusaknt rtnk, hogy Blanchot az
irodalom n-magt mint megtvesztst, fikcit, nem-igazat hozza ltre. Blanchot szmra az irodalmi nyelv nem jell, nem hordoz jelentst, nem referl s nem funkcionl egy rtkrendszeren bell, ahol igazsgknt ignyeket tmaszthatna. Nem is az
a fontos szmunkra, hogy az irodalom nem tudja elbeszlni az igazsgot, hanem az,
hogy az irodalom, a sajt nmegismerst mint nem-igazat leplezi le. Mindez nem
azt jelenti, hogy lehetsges lenne a referenciafggetlen irodalom csupn azt, hogy az
irodalom nem tartozik az igazsgh sszefggsek referencilis rendszerhez.
A relik, az azonossgkpzetek, a tnyleges referencilis kzelsg megteremtse, vagy az azonossg olyan narratv hipotzise, amely az eldntetlensgbl,
a bizonytalansgbl, a kzttisgbl krel potikt, azt mutatja, hogy az emberek a
tapasztalatra tmaszkodnak, de tvolsgot kell tartaniuk attl, amiben lnek, hogy
kpesek legyenek fldolgozni, magt a tapasztalatot (Iser 2004: 177). A fikcionalizlt
vilg ebben a gondolkodsban a distanciaalkots tereknt nyerhet rtelmezst. A fikci mint a megteremtett klnbsg kzege, rszben fedi s tartalmazza a valsgost,
a faktumban meglv pozicionlsi ert, amely segt abban, hogy a fikci olykor
valsgosabb legyen a valsgnl. Az irodalmi m voltakppen fellltja a tvolsgtart klnbsget, azt a klnbsget, amely klnbsg a kvlisget mr csak mint
belst rtheti meg.
A nv krdse pldul kzvetlenl a referencia problmjhoz fzdik. Az
onomasztikus jellk krdskre a nevekben ragadja meg a referencilis lehetsgt. A merev kijellknek, amelyek egy szksgszeren ltez dologra utalnak,
a milyensge s mennyisge a nvszemllet szlesebb szintjn megjelen referencialits, a nvbeiktatsok szerepe, a fiktv szerzi nv hasznlata s a referencialits
kapcsolata mint eltvoltsi megolds, az nmegjelentsbe is belejtsz fiktv nv,
73
amely egyszerre tbb n-figurt is ltrehozhat, azok a tmakrk, amelyek tovbbi

gondolkodsi lehetsgeket nyitnak meg.
Hogy az nletrajzhoz, a naplhoz s ms n-narratvkhoz, mirt fordulunk mgis szinte reflex-szer referencilis bizalommal? Azrt bzunk leginkbb a
biografmk referencailitsban mert ami az egynnel trtnik, sokkal meggyzbb
mint a filozfiai, teoretikus rendszerek puszta bemutatsa... Mindazok ellenre is
hogy mra mr tudatostottuk, nincsenek tnyek, csak interpretcik, hogy a perszonlis diskurzusok sem referencialits szszerintisgre alapoz megnyilatkozsok.
s hogy az identits legfeljebb azon az ingatag ponton alakulhatna ki, ahol a szubjektits elmondhatatlan narratvi tallkozhatnnak, vagy ahogyan Freud rta Arnold
Zweighez szl levelben 1936-ban, a biografikus igazsghoz nem lehet eljutni. Az
lettrtnet rtelme, az a principium, amely sszefgg egszknt mutatja meg, nem
empirikus adat, hanem az letanyaggal val hermeneutikai foglalkozs eredmnye.
Iser az esszrl mondja Az rtelmezs vilgban (Hugo Friedrichet idzve), hogy
olyan rsmdra ad lehetsget, amelyben nem az eredmny a lnyeges, hanem a
folyamat... A jellsmdok tbbessge. Ler, elbeszl, kifejez s kvetkezskppen
kzelebb ll az igazsghoz, mint brmely ms beszdmd (Iser 2004: 191). Ebbl
akr arra is kvetkeztethetnnk, hogy amennyiben az essz eltvolodik az irodalomtl, amennyiben a narrci s konfesszi mell a kognitv, megismer diskurzusokat
is bevonja, annyiban az igazsghoz val kzeleds relciit pti. Mindekzben a referencilis kzelsg, a teljes rvetts kulturlis nyelvtana, hangslyozottan a referencialitsban gykerez, de a megfelelsen, a dologi valsgon szmtalan szerkezettel
tlmutat rzkelsi formk trhza.
IRODALOM
Farag Kornlia (2009) A viszonossg alakzatai, Forum Knyvkiad, jvidk.
Huffer, Lynne (2003) Blanchot anyja. Vulgo, 2. 112127.
Iser, Wolfgang (2001) A fiktv s az imaginrius, Osiris Kiad, Budapest.
Iser, Wolfgang (2004) Az rtelmezs vilga, Gondolat, Budapest.
Rancire, Jacques (2009) Eszttika s politika, Mcsarnok Nonprofit Kft, Budapest.
SZILASI Lszl (2006/2007) Referencia-illzi a mai magyar przban. Magyar
Lettre Internationale. 63. szm. 37.
74
Farag Kornlia
Kornelija Farago
REFERENCIJALNA POLJA,
Referencijalna produktivnost fikcije
Rezime
Studija raspravlja o ulozi temporalnog inioca u prepoznavanju referenta, zatim
tematizuje fenomen dinaminog referenta, kao i pitanje privremene instabilnosti referenta.
Ona osim izmetanja referenta analizira i transformaciju referenta, njegovu pozicionalnu transformaciju, te se tematizuje i mogunost kada referent izmie fiksiranju. Na razmei izmeu
drugosti i identiteta, u prostoru geokulturalnih znaenja koji je optereen ambivalentnostima
i dvojnostima, veoma esto gusto tkanje fikcije stoji na mestu stvarnosti. Shodno tome, prevrednuje se sistem znaenja referenta.
Kjune rei: dinamiki referent, fikcionalnost, vreme, referencijalnost, prostor
Kornlia Farag
REFERENTIAL FIELDS, ACTS WHICH CONSTITUTE FICTION
Referential Productivity of Fiction
Summary
This paper poses the question of the role of the temporal factor in recognizing the
referent, the phenomenon of dynamical referent, the question of transitional instability of referents. Along the alteration of the referent it thematizes the transformation, the positional
changes of the referent and the way that the referent continuously evades being fixed. On the
border-land of otherness and sameness, the geocultural signification is in a space full of ambiguities where the dense tissue of fiction replaces reality and the meaning of referentiality is
re-evaluated in many ways.
Key words: dynamical referent, fictionality, time, referentiality, space
. XXXV (2010)
Nataa Karanfilovi
karanfil@sbb.rs
UDK 821.111(94)-3.09 Carey P.

PARADIGMA UZVRAANJA PISANJEM

U ROMANU DEK MEGS PITERA KERIJA
Roman Dek Megs (1997) savremenog australijskog pisca Pitera Kerija, dvostrukog
dobitnika nagrade Buker, in je uzvraanja pisanjem jednom kanonskom delu britanske
knjievnosti viktorijanskog doba - romanu Velika oekivanja arlsa Dikensa. Keri vri aproprijaciju jednog imperijalnog teksta i transformie ga u skladu sa svojim postkolonijalnim
ciljevima. Transformacija je, prema miljenju teoretiara Bila Akrofta, jedna od najmonijih
strategija postkolonijalnih pisaca kojom se dovodi u pitanje neprikosnovenost originala i
dozvoljava glasovima s margine da progovore. U radu se analiziraju efekti postkolonijalne
transformacije u romanu koji iznova kazuje priu o Avelju Megviu, upisuje kolonijalno iskustvo u sredite prie, nainivi ga glavnim junakom deavanja u kojima se Pip samo jednom
nakratko pojavljuje, a Dikens igra istaknutu ulogu.
Kljune rei: postkolonijalna transformacija, uzvraanje pisanjem, kanon, Piter Keri.
Prema odreenju koje daje Mike Bal u uticajnoj studiji koja je postala klasik u oblasti izuavanja narativnih tekstova, tekst je konana, strukturirana celina
sastavljena od jezikih znakova (Bal 1997: 5). To to je skup znakova konaan ne
znai, meutim, kao to istie autorka, da su i znaenja teksta konana, kao ni njegovi
uticaji i uloge. Pripovedni tekst kazuje priu sluei se izabranim medijumom i ne
treba ga poistovetiti s priom, jer tekstovi se mogu razlikovati ak i ako prenose istu
priu.1 Pomenuta razliitost proizlazi ponajvie iz njihove strukture, to nesumnjivo
svrstava tekst u red vetakih tvorevina. Upravo to svojstvo teksta, odnosno naglasak stavljen na njegovu strukturiranost, ureenost, pa ak i sraunatost, ini ga
popritem kako postkolonijalnih tako i postmodernih knjievno-teorijskih polemika.
U Naratologiji (Narratology, 1997: 5) Mike Bal pria je isto ono to ruski formalisti zovu sie. To je
fabula prezentovana na odreeni nain, to jest, pria je nain na koji su dogaaji prikazani i ne treba je meati
sa fabulom, koja je niz logiki i hronoloki povezanih dogaaja koje uzrokuju ili doivljavaju akteri (vrioci
radnje).
76
Nataa Karanfilovi
Postkolonijalne knjievnosti nale su se u ii akademske panje zato to su

kritiari postulirali kolonijalni susret kao tekstualno nadmetanje, odnosno bibliografsku bitku opresivnih i subverzivnih knjiga (Gandhi 1998: 141).
Postkolonijalna knjievna teorija smatra da su tekstovi, vie nego bilo koji
drugi produkt drutva i vladajue politike, najmonije sredstvo uspostavljanja i legitimisanja imperijalnog autoriteta i kolonijalne vlasti, s jedne strane, i najznaajniji podstrekai postkolonijalnog otpora i antiimperijalnih aktivnosti, s druge strane. O
meusobnoj povezanosti kulture i imperijalne ekspanzije govori Edvard Said u studiji
Kultura i imperijalizam (Said 1994) i izdvaja roman kao kulturni oblik koji je odigrao naroito vanu ulogu u formiranju imperijalnih stavova i iskustava. Prie, takoe,
postaju metod koji kolonizovani narodi upotrebljavaju da ustvrde postojanje vlastitog
identiteta i istorije. Said smatra da su roman, kao proizvod buroaskog drutva, i imperijalizam nezamislivi jedno bez drugoga (Said 1994: 84). Sredinom devetnaestog
veka kao glavna knjievna vrsta i vodei intelektualni glas u engleskom drutvu, roman
uestvuje u stvaranju prekomorske imperije. Viktorijanski roman bio je imaginativna
potpora kolonijalnoj vlasti. Zapadni kanon vie nije smatran repozitorijumom univerzalnih ljudskih iskustava i oblika izraavanja niti otelovljenjem ljudske prirode. On,
dakle, vie nije ista knjievnost niti su tekstovi u njemu samo tekstovi nego su, kao
to smatra Said, povezani sa okolnostima, vremenom i mestom nastanka, u krajnjoj
liniji sa samim drutvom. Prema Saidovom miljenju, tekstovi imaju svoje mesto u
svetu (Said 1983: 151), oni su dogaaji (...) sastavni su deo drutva, ljudskog ivota,
i, naravno, istorijskog trenutka u kome su nastali i u kome se tumae (Said 1983: 4)
i stoga Said od kritiara i teoretiara zahteva da itaju i piu sa izraenijom sveu o
istorijskoj i politikoj delotvornosti kako knjievnih tako i ostalih tekstova (Said 1983:
225). U tom kontekstu, Said predlae i posebnu vrstu itanja koju naziva kontrapunktno itanje (Said, 1994: 59). To je nain itanja tekstova engleske knjievnosti kojim
se razotkriva njihova uronjenost u imperijalizam i proces kolonizacije i uz pomo kog
se pronalaze skrivene kolonijalne implikacije u tekstu.
Dikensovim romanom Velika oekivanja Edvard Said ilustruje tezu da itanje
tekstova kao elemenata kulture koja je neodvojivi deo drutvene stvarnosti proiruje
njihovo interpretativno polje, odnosno da upoznavanje s tim, uglavnom zanemarivanim, aspektom uea kulture u drutvenopolitikoj stvarnosti odreene epohe istinski doprinosi itanju i razumevanju tekstova. Lik Megvia kao produkta stvaralake
imaginacije pisca koji je produkt odreene epohe Said naspram ireg konteksta odnosa izmeu Engleske i njenih prekomorskih teritorija u devetnaestom veku. Saidovo
stanovite je da oni nisu puke istorijske sluajnosti, ve uesnici u istoriji, kao to je i
kultura uesnik u istoriji, kao i da ta istorija nije iskljuivo metropolska istorija nego i
istorija jedne doseljenike kolonije, te se dinamiki odnos ove dve istorije mora uzeti
u obzir prilikom tumaenja romana (Said 1994: xiv-xv).
Osim osobenih strategija itanja kojima se detektuju skrivene i neskrivene
imperijalne implikacije kanonskih tekstova, postkolonijalni pisci su esto izdvaja-
PARADIGMA UZVRAANJA PISANJEM U ROMANU DEK MEGS ... 77

li odreene tekstove iz kanona engleske knjievnosti i ponovo ih pisali iz lokalne,
postkolonijalne perspektive. To je strategija koja ne preispisuje samo tekstove imperijalnog kanona ve i celokupno diskurzivno polje na kojem su oni uspostavljeni
kao autoritativni narativi, kao deo kolonijalnog i postkolonijalnog interpretativnog
okvira. Ne postoji kritiarski konsenzus oko naziva ove strategije, ve se ravnopravno upotrebljava nekoliko naziva, u zavisnosti od toga koji ih kritiari koriste i koji
elemenat strategije naroito ele da istaknu.
Termin otpisivanje ili uzvraanje pisanjem je poetkom osamdesetih
godina dvadesetog veka upotrebio Salman Rudi poigravajui se naslovom jedne
od epizoda filmskog serijala Ratovi zvezda, Imperija uzvraa udarac (1980), te
je svoj lanak o britanskom rasizmu objavio pod naslovom Imperija osvetniki uzvraa pisanjem (The Empire Writes Back with a Vengeance, 1982)2. Termin se
od tada uglavnom povezuje s delatnou ruenja evropskih knjievnih hegemonija,
naroito otkad su ga autori Bil Akroft, Garet Grifits i Helen Tifin 1989. godine upotrebili u naslovu svoje uticajne studije o teoriji i praksi postkolonijalnih knjievnosti.
Termin kontradiskurs je u polje postkolonijalnih studija uvela krajem
osamdesetih godina prolog veka Helen Tifin, koja ga je preuzela i prilagodila od Riarda Terdimana, autora studije Diskurs/protivdiskurs: teorija i praksa simbolinog
otpora u devetnaestom veku u Francuskoj (1985), gde autor istrauje ambivalentnu
prirodu borbe pisaca u Francuskoj devetnaestog veka da se odvoje od vladajueg
diskursa srednje klase. Iako se Terdimanovo delo bavi iskljuivo francuskom knjievnou, terminologiju su preuzeli postkolonijalni kritiari da opiu kompleksne
naine na koji periferija moe napasti vladajue ili postojee diskurse (naroito one
koji potiu iz imperijalnog centra), pri emu se priznaje mo imperijalnih i neoimperijalnih diskursa da apsorbuju, to jest, obuhvate i neutraliu vidove otpora. Postkolonijalna teorija se kontradiskursom bavi prvenstveno analizirajui izazove koji on
upuuje pojedinim tekstovima, kao i prepoznavanjem imperijalnih ideologija usaenih, stabilizovanih i podravanih, i irenih putem tekstova koje je koristio kolonijalni obrazovni sistem. Na taj nain pojam kontradiskursa u postkolonijalnom okviru
postavlja pitanje subverzije kanonskih tekstova i njihovog nunog preispisivanja u
procesu subverzije.
Akroft i koautori studije Carstvo uzvraa pisanjem upotrebljavaju termin
aproprijacija ili subverzija iznutra (Ashcroft et al 2002: 37-38), i to prevashodno
u smislu prisvajanja jezika i anrova imperijalne knjievnosti. Antikolonijalna aproprijacija predstavlja pretnju po kulturnu i lingvistiku stabilnost centra tako to izvre
stare autoritativne rei u nova, najee suprotna znaenja. Neto kasnije, Akroft
(Ashcroft 2001) razrauje termin aproprijacija i govori o transformaciji pod kojom podrazumeva aproprijaciju naina predstavljanja i diskurzivni otpor koji se sastoji od ulaska u diskurzivne mree kulturne dominacije. Transformacija je, prema
miljenju teoretiara Bila Akrofta, jedna od najmonijih strategija postkolonijalnih
2
lanak je objavljen 3. jula 1982. u londonskom asopisu Tajms.
78
Nataa Karanfilovi
pisaca kojom se dovodi u pitanje neprikosnovenost originala i dozvoljava glasovima s margine da progovore.
Kritiar Don Time (John Thieme) koristi termin ,,kon-tekstovi (Thieme
2002: 3-5) da oznai ona postkolonijalna dela koja uzimaju klasini engleski tekst
kao polazite s namerom da ospore autoritet kanona engleske knjievnosti. Konteksta vi neizostavno izazivaju preispitivanje navodno hegemoni)skog statusa svojih
kanonskih polazita, pri emu otvaraju pukotine u njihovim navodno vrstim temeljima. Glavni zadatak ,,kon-tekstova jeste osporavanje hegemonije kanona knjievnih
tekstova koji je nastao u kolonijalno doba i sainjen pod uticajem kolonijalne kulture i ideologije. Kon-tekstovi se uputaju u direktan, iako ambivalentan, dijalog
s kanonom u vidu reakcije na klasini, odnosno kanonski, engleski tekst, koji Time
oznaava kao ,,pre-tekst.
U romanu Dek Megs Piter Keri se poigrava zapletom Velikih oekivanja.
Veoma smelim i matovitim inom aproprijacije viktorijanskog teksta Keri pie postkolonijalni dikensovski roman dvadesetog veka. Dek Megs, ija se radnja deava
u Londonu u prvoj polovini devetnaestog veka, meavina je istorijskog romana, fiktivne (auto)biografije i metafikcije, sa izraenim elementom intertekstualnosti, jer su
likovi i pojedinosti zapleta preuzeti iz Dikensovog romana Velika oekivanja. Kerijev
roman iznova kazuje priu o Avelju Megviu, upisuje kolonijalno iskustvo u imperijalni narativ i smeta Megvia u sredite prie, nainivi ga glavnim junakom deavanja u kojima se Pip samo jednom nakratko pojavljuje, a Dikens igra istaknutu ulogu.
Na prvi pogled se ini da se Kerijev roman bavi vie preispisivanjem negativnih prikaza Australije kao kaznene kolonije, nego to nastoji da prikae Australiju
kao obeanu zemlju za radniku klasu. Dikensovog Megvia Keri ponovo stvara u
liku biveg robijaa Deka Megsa i s margina Dikensovog teksta premeta ga u centar vlastitog teksta. Sreni zavretak kojim je Megs nagraen u Australiji, meutim,
govori da je Keri u svoj roman ukljuio oba vienja Australije koja se nalaze i kod
Dikensa. I element osvete je ve prisutan u Velikim oekivanjima, jer, iako prognan,
Megvi je ipak taj koji povlai konce u ivotu jednog engleskog gospodina koji je
njegova vlastita kreacija, bez obzira to Pip toga nije svestan. Novac jednog zatvorenika posluio je stvaranju pravog londonskog gospodina - to je Megvieva suptilna
osveta drutvu koje ga je prezrelo. Isti motiv i Keri zadrava u svom romanu. Poput
Megvia, i Dek Megs dolazi u London da pronae mladia iji je dobrotvor bio
dugo godina. Za razliku od Megvia, Megs je o svom dolasku obavestio Henrija
Fipsa, koji za razliku od Pipa vrlo dobro zna ko mu je dobrotvor, te u elji da izbegne
susret naputa kuu i skriva se u klubu za gospodu. Megs, tako, vei deo romana
provodi u potrazi za osobom koja se skriva od njega. Naime, poto je kua u kojoj
se nadao da e nai Henrija Fipsa prazna, Megs postaje lakej u susednoj kui iji je
vlasnik skorojevi Persi Baki. Dok se nada Fipsovom povratku, u gluvo doba noi,
za radnim stolom u praznoj kui svog tienika u koju je uao preko krova iz Baklove kue, iz noi u no Megs pie o svom detinjstvu i dogaajima koji su se desili

pre nego stoje sreo Henrija Fipsa. Zapravo, Megs pie prethodni nastavak Velikih
oekivanja. Brus Vudkok zato kae da je Dek Megs Kerijevo iroko Sargako more
(Woodcock 2003: 122), uzvraanje pisanjem metropolskoj kulturi kojim se preispisuju elementi kanonskog teksta da bi se otkrila alternativna skrivena istorija koju je
potisnula ili unitila kulturna hegemonija.
Dikensov dopadljivi Pip preinaen je u odbojnog Henrija Fipsa. italake
simpatije se u Deku Megsu s engleskog gospodina prenose na australijskog robijaa.
Henri Fips (Pip) postaje nejasna figura s margine prie iji se ivot odvija van scene,
dok je Dek Megs (Megvi) zauzeo Pipovo mesto glavnog lika u romanu. Njegova
ivotna pria, u sadanjosti i u prolosti, ini okosnicu romana. Dok su Velika oekivanja pisana kao Pipova autobiografija, Dek Megs pie svoju autobiografiju u kojoj
je lik siroeta sporedna figura. Mladi Dikens s poetka svoje spisateljske karijere
pojavljuje se u liku Tobajasa Outsa, kao jedan od glavnih likova u romanu, koji je
poznat po prii o Kapetanu Kramiju, ranom ostvarenju poput Dikensovog Pikvikovog kluba, ali koji jedva sastavlja kraj s krajem i ija su velika postignua jo uvek u
dalekoj budunosti.
S take gledita pripovedne tehnike, meutim, iako se u prvi mah ini da
Keri sledi viktorijanski uzor, jedinstveni viktorijanski zaplet Velikih oekivanja zamenjen je multiplicitetom zapleta u postmodernistikom i postkolonijalnom maniru.
Najznaajniji meu njima su zapleti koji pripovedaju o ivotu novinara i pisca Tobajasa Outsa i ivotu Mersi Larkin, sluavke u Baklovom domainstvu. Osim toga,
zaplet u kome protagonista sree pisca koji je stvorio njegov takozvani original,
aluzije na druge Dikensove tekstove, kao i nedikensovske intertekstove, u funkciji
su destabilizacije autoriteta knjievnog teksta, a time i linearnih, filijalnih veza i uticaja izmeu imperije i kolonije. Dikens je u Kerijevom romanu rekonstruisan tako
da postaje knjievni, odnosno izmiljeni lik, ime mu se oduzima autoritet koji se
obino vezuje za pisce kao primarne pokretae sopstvenih tvorevina. Sredinje mesto
u zapletu romana zauzima odnos Deka Megsa i romanopisca Tobajasa Outsa, alter
ega arlsa Dikensa, koji Keri koristi u svrhu preispitivanja prirode glavnog autoriteta
knjievne tvorevine - pisca.
Iako su glavne uloge zamenjene, London s polovine devetnaestog veka, kojim se obojica protagonista kreu, oivljen je s podjednakom energijom i preciznou u oba romana s tim to Keri, u postkolonijalnom revizionistikom maniru, slika
portret viktorijanske Engleske u kome na videlo izlazi sve ono to je bilo potisnuto
ili preutkivano kod Dikensa, tako da su homoseksualnost, sankcionisano seksualno
ponaanje, bievanje zatvorenika, silovanje maloletnih prostitutki ili abortusi bespotedno razotkriveni u Kerijevoj reviziji.
Svojim ,,kon-tekstom Keri izvre Dikensovu priu u kojoj osuenik, da bi
se oduio siroetu koje mu je nekada pomoglo, od njega napravi gospodina, ali kada
se po odsluenju kazne Megvi vraa iz Australije u Englesku da s ponosom pogleda
na svoje dobro delo, mladi gospodin je uasnut istinom o poreklu svog bogatstva, te
80
Nataa Karanfilovi
umesto zahvalnosti i priznanja Megvia u Engleskoj eka tragina smrt. Nasuprot

tome, Kerijev osuenik, deportovan u Australiju 1813. godine zbog provale i pljake, u Novom Junom Velsu izgradio je uspenu karijeru ciglara i zaradio dovoljno
novca da kupi kuu siroetu s kojim se sprijateljio. No, kada dolazi u Englesku da ga
pronae, upoznaje pisca i hipnotizera, Tobajasa Outsa, koji eli da uz pomo hipnoze
provali u Megsov um i ukrade njegovu ivotnu priu jer u njoj vidi potencijalnu
grau za svoj spisateljski rad. Megs se, s druge strane, nada da e mu Outs pomoi
da pronae Fipsa.
Na ovom zapletu poiva borba za nadmo izmeu romanopisca i njegovog
subjekta u kojoj Megs odnosi pobedu nad svojim piscem i vraa se u Australiju da se
brine o svoj deci i vodi srean, uspean i udoban ivot. Keri smatra da njegov roman
nije naprosto osveta niti uzvraanje udarca velikom engleskom romanopiscu,
nego daje to roman o Australijancima, koji e, po njegovom miljenju, uvek biti pod
uticajem svog osuenikog porekla i kolonijalnih poetaka. Tu se vidi da Keri pripada
onim piscima za koje in pisanja jeste in ponovnog ispisivanja australijske istorije, a
da njegov metod obuhvata korienje klasika literature kolonijalne sile. Ovaj roman
potvruje Kerijevu tendenciju da u svom romansijerskom postupku ispie alegoriju
australijske istorije, to jest, tendenciju da pozajmljene i modifikovane junake i zaplete
iskoristi u svrhu postkolonijalnog iitavanja svih onih sudara i dodira sa anglofonom tradicijom koji su oblikovali australijsku istoriju i kulturu. U postkolonijalnim
drutvima udaljavanje od britanske knjievne tradicije bilo je sastavni deo procesa
uspostavljanja sopstvenog nacionalnog identiteta. Dek Megs kao aproprijacija Dikensovog zapleta ilustruje proces preraivan)a imperijalne verzije istorije, pri emu
sporedni lik imperijalnog teksta postaje glavni lik postkolonijalne prie i pripoveda
koji kazuje priu sa sopstvene take gledita. Aproprijacijom zapleta i pripovednih
ingerencija i marginalizovani protagonisti dobijaju priliku da stvore sopstveni tekst,
sopstvenu naraciju koja e reflektovati drugaije vienje ne samo istorije ljudskog
drutva, nego i knjievne istorije.
Roman Megsova smrt Tobajasa Outsa objavljenje 1860. godine, iste godine
kad u nastavcima poinju da izlaze Dikensova Velika oekivanja. Na adresu Megsove
udovice stie nekoliko primeraka romana Megsova smrt, koje ona potom poklanja
biblioteci Miel u Sidneju. Roman Megsova smrt postaje deo knjievnog naslea
nacije jer e se pohranjen u biblioteci uvati za budue narataje. Nasuprot tome,
Megsov stvarni ivot prikazan u Kerijevom tekstu, ivot uglednog graanina, voljenog mua i dobrog oca tek treba da postane deo nacionalne knjievnosti i istorije.
Keri je iznova napisao priu o Megviu i uneo mnogobrojne izmene u Dikensov tekst. Prebacivanjem centra panje s Pipa (Henri Fips) na Megvia (Dek
Megs) i samog Dikensa (Tobajas Outs), ispriao je priu o dve zemlje i dva oveka,
pri emu se imperijalna pria o kanjeniku preispisuje kao australijska pria o uspehu. Keri ovde sledi tendenciju postkolonijalnih pisaca da otpisuju centru putem revizionistikog pristupa kanonu s namerom da preispitaju i restrukturiraju dominantne

knjievne i politike ideologije. Kreativnom upotrebom anrova istorijskog romana i romana o osuenicima uz primenu postkolonijalnih strategija kontra-diskursa i
postmoderne metafikcionalnosti Keri pokazuje kako kolonijalni i imperijalni diskurs
dovode do brisanja i aproprijacije teksta, identiteta i istorije. Njegov roman je, stoga,
ispisivanje australijskog teksta, uspostavljanje australijskog identiteta i primer alternativne istorije Australije.
Ako su Velika oekivanja napisana iz perspektive kolonizatora, onda u Deku Megsu Keri veto uzvraa pisanjem. Keri je kolonizovao knjievni prostor Dikensovog romana putem aproprijacije njegovih likova koje, zatim, koristi za ciljeve
razliite od onih koje je Dikens imao na umu (Bradlev 1997: 661). Nedovoljno je,
meutim, Kerijev roman iitavati iskljuivo u okvirima paradigme otpisivanja engleskoj knjievno-kulturnoj tradiciji. Ugledanje na Velika oekivanja potvruje daje
engleski uticaj deo australijske kulturne batine, ali je u Deku Megsu oigledno da se
intertekstualnost protee dalje od postkolonijalne, odnosno imperijalne veze izmeu
dvaju tradicija. Budui da je Kerijev roman vrsto ukorenjen i u australijskoj knjievnoj tradiciji,3 s jedne strane postaje jasno da osvrtanje i ugledanje na domovinu suava vidike, a s druge strane se istie da i Australija ima vlastiti knjievni kanon vredan
panje i ugledanja. Dek Megs preinauje Velika oekivanja u australijski narativ i
time obre odnos izmeu originalnog teksta i nastavka na kojem se zasniva strategija otpisivanja imperijalnom kanonu.
Kerijev roman je revizija koja se slui aproprijacijom lingvistikih, stilskih
i tematskih osobina narativa koji mu slui kao uzor s ciljem da u taj narativ ubaci
kolonijalno iskustvo i da podrije koncept originalnog teksta. Dek Megs je veoma
jasan primer paradigme otpisivanja, to jest uzvraanja pisanjem, ali Kerijev roman
istovremeno preispituje osnovne postavke na kojima ta paradigma poiva, posebno
poimanje po kome snaga postkolonijalnog teksta poiva na vezi s engleskim tekstom.
Takoe se naruava binarni odnos imperijalnog i postkolonijalnog teksta time to
Keri svoj roman povezuje i s australijskom knjievnom tradicijom i na poslednjim
stranicama romana prikazuje novo, mlado australijsko drutvo osloboeno kolonijalnih stega.
LITERATURA
Ashcroft, Bili (2001). On Post-Colonial Futur es: Transformations of Colonial
Culture. London-New York: Continuum. Ashcroft, Bili, Griffiths, Gareth and Tiffin,
Helen (2002). The Empire JVrites Back:
Theory and practice in post-colonial literatures. London-New York: Routledge.
Bal, Mieke (1997). Narratology: Introduction to the Theory of Narrative. TorontoBuffalo-London: Universitv of Toronto Press.
3
Misli se, pre svega, na romane Doivotna robija Markusa Klaka, Sudbina Riarda Mahonija Henri Handel
Riardson i Vos Patrika Vajta.
82
Nataa Karanfilovi
Bradlev, James (1997). Bread and Sirkuses: Empire and Culture in Peter Carevs
The Unusual Life of Tristan Smith and Jack Maggs, Meanjin 56. 3-4: 657665.
Carey, Peter (1998). Jack Maggs. London: Faber and Faber.
Gandhi, Leela (1998). Postcolonial Theory: A Critical Introduction. New York: Columbia Universitv Press.
Said, Edward (1983). The World, the Text, the Critic. Cambridge, Mass.: Harvard
Universitv Press.
Said, Edward (1994). Culture and Imperialism. London: Vintage Books.
Thieme, John (2002). Postcolonial Contexts: JVriting back to the Canon. LondonNew York: Continuum.
Woodcock, Bruce (2003). Peter Carey. Manchester-New York: Manchester University Press.
Nataa Karanfilovi
THE WRITING BACK PARADIGM IN JACK MAGGS BY PETER CAREY
Summary
Jack Maggs by Peter Carey has been analysed in this paper as a postcolonial revisionist narrative which deploys an appropriation of linguistic, stylistic and thematic features
of a source narrative in order to insert the colonial experience in it and to erode the entire concept of an original text. Jack Maggs proves to be a particularlv clear example of the writing
back paradigm. However, Carey also questions the basic tenets of the paradigm, especially
the contention that the strength of a postcolonial text resides in its filial connection with an
English text. Carey disrupts the binary relationship of imperial and postcolonial texts by firmly
grounding his novel in Australian literary tradition and by creating an image in Jack Maggs of
a young Australian society that has overcome its colonial inhibitions.
Key words: postcolonial transformation, writing back, canon, Peter Carey.
. XXXV (2010)
Ivana uri-Paunovi
ivanadjuricpaunovic@gmail.com
UDK 821.111(73)-3:114
TEKST I GRAD:
PREDSTAVE URBANIH PROSTORA
U SAVREMENOJ AMERIKOJ PROZI
Saetak
Kao dominantna postmodernistika tema, kako u teoriji tako i u praksi, prostor u
knjievnosti zauzima vano mesto u stvaralatvu savremenih amerikih prozaista. Svesni znaaja koji graenje tekstualnog prostora ima, sa estetskog, ideolokog i etikog stanovita, oni
mu pristupaju s velikom ozbiljnou i inventivnou. U radu se ispituju veze izmeu prostora,
teksta, identiteta i anrovskih matrica , razmatraju se naini na koje je prostor tekstualizovan
i kojima nadilazi ulogu pasivne pozadine dela. Takoe, razmatra se korelacija izmeu autorovog stvaralakog sopstva i njegovog fizikog okruenja, kao i to kako se taj odnos odraava na
sam tekst. Analiza polazi od teorijskih postavki Anrija Lefevra i Miela de Sertoa i primarno je
izvedena na romanu Grad od stakla, prvom delu Njujorke trilogije Pola Ostera. Pomou nje,
mogue je ukazati na dodirne take koje ovaj autor, u svojim narativnim postupcima kada je
prostor u pitanju, ima sa drugim savremenim amerikim prozaistima.
Kljune rei: prostor, prostorne prakse, tekst, identitet, grad, postmodernizam, anr,
amerika knjievnost.
Jedno od osnovnih pitanja za teoretiare prostora u knjievnosti odnosi se na

naine njegovog predstavljanja u tekstu, odnosno na tekstualizovanje, kao i na potencijalna znaenja i funkcije koje takav prostor moe da ima. Jo od druge polovine dvadesetog veka, zahvaljujui radovima prvih teoretiara prostora, poput Morisa Merlopontija i Gastona Balara, kao i kasnije, u istraivanjima postmodernih geografa(Dejvida
Harvija, Edvarda Sode, Dorin Mejsi i drugih), prostor je prestao da se posmatra i
tretira kao nema pozadina, pasivna u svojoj dekorativnosti. Uoena je veza izmeu
prostora i drutvene organizacije koju je podrobno objasnio Anri Lefevr, ija je teorija
o proizvodnji ili produkciji prostora i dalje veoma uticajna i iroko primenjivana.
U istoimenoj knjizi1 koja je u velikoj meri ustanovila prostorni diskurs, uveden je pojam dijalektike proizvodnje prostora kao neega to treba posmatrati u
1
Knjiga je na francuskom izala 1974, pod nazivom La production de lespace ( Paris: Anthropos), dok je
engleski prevod objavljen 1991, pod naslovom The Production of Space. (Trans. Donald Nicholson-Smith.
Oxford: Blackwell).
84
Ivana uri-Paunovi
kontekstu uzrono-posledinih veza izmeu prostora i drutvenih procesa. Glavni

Lefevrov doprinos ogleda se u uvoenju koncepta tri dijalektiki povezane dimenzije prostora trijade koju ine prostorne prakse (spatial practice), predstave prostora
(representations of space) i reprezentovani prostori (les spaces de reprsentation; representational spaces). Ovu donekle zbunjujuu podelu2 autor daje u jo jednom vidu
koji je terminoloki jednostavniji, tako da govorimo o opaenom (perceived), zamiljenom (conceived)i (pro)ivljenom (lived) prostoru. Ovaj paralelizam u nazivima
nije tek sluajnost jer ukazuje na dva pristupa prostoru, jednom fenomenolokom i
drugom lingvistikom.3 U kratkim crtama, prostorne prakse odnose se na materijalnu
dimenziju drutvenih aktivnosti i interakcija. Predstave prostora funkcioniu kroz
sliku (mapa, plan, znak); predstavljanje se odvija na nivou diskursa pa tako obuhvata opise, definicije, prostorne teorije. Posebne discipline koje se bave ovom vrstom
stvaranja predstava su arhitektura i rpostorno planiranje, kao i odreene drutvene
nauke. Terminoloka inverzija druge dimenzije, reprezentovani prostori, ne dotiu
se fizikog ve simbolikog aspekta prostora. Ova dimenzija, kako tvrdi mid u
svom tumaenju Lefevra, odnosi se na logos, boansku mo, enski i muki prinicip
(mid, 2008:37). to se tie podele koja oslonac ima u fenomenologiji, Lefevr opaeni prostor odreuje kao integralni elemenat drutvenih praksi; odnosi se na ulno
opaanje prostora koje je u direktnoj vezi s materijalnou elemenata koji ga ine.
Ova dimenzija se ogleda tipinim prostornim praksama jedne zajednice koje nastaju
tokom vremena: odnosi se na svakodnevne putanje i lokalitete na kojima se odvijaju
rutinske radnje. Zamiljeni, koncipirani prostor podrazumeva prostorni poredak koji
drutvu nameu planeri i naunici, zasnovan je na dominantnom ideolokom kodu,
dok je (pro)ivljeni prostor istinsko mesto onih koji ga nastanjuju, vezano za onaj vid
drutvenog ivota u koji spade i umetnost.
Dodatni problem predstavlja i sam pojam prostora koji u razliitim jezicima
ispunjava raznorodna polja znaenja. Nedoumicu unosi i pojam nematerijalnog prostora koje je u potpunosti uao u svakodnevni govor s istom leksemom kao i fiziki
prostor. Marku Salmela iznosi pravilno opaanje kada tvrdi da su u analizama knjievnih dela, izrazi poput knjievnog prostora ili prostora teksta postali vrlo popularni uprkos ili upravo zbog prividnog nepostojanja konkretne definicije ili odnosa
prema koncepciji fizikog prostora. Praksa prisvajanja rei prostor kao okvirnog izraza za prozne svetove i kontekste postala je norma u drutvenim naukama(Salmela,
2006). Isti pojam koriste i geografi, u vrlo konkretnom znaenju fizike lokacije, i
savremeni teoretiari, kao sinonim za diskurs, pri emu se te dve upotrebe znaajno
razlikuju. Ipak, analogija izmeu ova dva shvatanja nije toliko daleka. De Serto kae:
2
Veoma korisna objanjenja terminolokih nejasnoa Lefevrove teorije mogu se nai u tekstu Roba ildsa,
dostupnom na http://www.ualberta.ca/~rshields/f/prodspac.htm. Knjiga Understaning Lefebvre: theory and
the possible Stjuarta Eldena iz 2004, takoe nudi korisna objanjenja vezana tri vida prostora.
O genezi Lefevrove podele i termina videti u: Kanishka Goonewardena et al. Space, Difference, Everyday
life: Reading Henri Lefebvre, New York: Routledge, 2008. pp. 27-46.
TEKST I GRAD: PREDSTAVE URBANIH PROSTORA U SAVREMENOJ... 85

Ukratko, prostor je mesto prakse. Tako ulica geometrijski definisana urbanim
planiranjem biva transformisana u prostor zahvaljujui ljudima koji njome hodaju.
Na isti nain, in itanja postaje prostor proizveden praksom primenjenom na tom
konkretnom mestu: na pisanom tekstu, odnosno, mestu sainjenom od sistema
znakova. (de Serto, 1984:117)
Prostor teksta, dakle, moemo posmatrati kao posledicu ili proizvod ina
itanja u kome itaoci koriste svoja tekstualna i vantekstualna iskustva da bi proirili
intertekstualni i asocijativni prostor koji im tekst prua. S druge strane, koegzistiranjem fizikih i tekstualnih prostora, postojanjem prostora u materijalnom i imaginativnom registru, kako tvrdi Salmela, samo se jo vie istie priroda prostora teksta
kao umetnikog konstrukta. Neki pisci, poput Doktorova ili Ostera, i ne pokuavaju
da sakriju injenicu da su opisi stvarnih mesta takoe fikcionalne konstrukcije; njih
zanimaju upravo ti spojevi tekstualnog i materijalnog prostora jer kroz tekst itaoci
verovatno stvaraju istinitije i vernije predstave stvarnog prostora.
Kada govorimo o predstavljanju prostora u savremenoj amerikoj prozi, treba imati na umu da su to najee urbani prostori. Predstave gradova (meu kojima
one Njujorka zauzimaju najistaknutije mesto) neizbeno vode tumaenju kulturnih
kodova; u teoriji se istie pojam grada kao teksta ije iitavanje podrazumeva spoznaju koja se odnosi i na protagonistu i na drutvo. Dinamika koja postoji u knjievnim predstavama grada moe se odrediti kao meusobni uticaj realne sredine i teksta: materijalna stvarnost urbanog okruenja oigledno odreuje neke od parametara
predstavljanja, ali i tekstualne prerade te stvarnosti takoe utiu na fiziki prostor
putem oblikovanja mentalnih slika o gradu i time utiu na sile koje stvaraju realni
prostor. O meuzavisnosti dva oblika prostora veoma jasno govori Dejms Donald u
svom tekstu Ovo, ovde, sada: kako zamiljamo moderni grad:
Odnos koji se uspostavlja izmeu romana i grada ne svodi se samo na predstavljanje.
Tekst aktivno konstituie grad. Pisanje ne belei i ne odraava tek injenicu grada.
Ono ima svoju ulogu u njegovom stvaranju za italaku publiku.[ ...] Postoji
slobodna migracija slika i pria izmeu arhiva i bibilioteke. Njihovo cirkulisanje
stvara simboliku monetu koja nam omoguuje da se seamo, opisujemo i tako
pregovaramo o predstavama grada. (Donald, 1997:184)
Najpoznatije delo Pola Ostera, Njujorka trilogija, ilustrativno je za pristup

problemu tekstualizovanja prostora, svojstven i ostalim savremenim amerikim piscima, od E. L. Doktorova, preko Dona DeLila, Kormaka Makartija ili Donatana Letema. U romanima pomenutih autora dolazi do svojevrsne hibridizacija predstavljanja
knjievnog prostora time to je, pored teksta, pojam prostora neodvojiv od pojmova
identiteta i anra. Tako, u Gradu od stakla, Osterov protagonista, Danijel Kvin, pisac
detektivskih romana koji ivi u svetu ispunjenom reima, ciljano rastakanje svog
identiteta moe da ostvari samo zahvaljujui injenici da ivi u megalopolisu kakav
je Njujork, koji e podrati sve simulacije njegovih identiteta. Onog trenutka kada
86
Ivana uri-Paunovi
Kvin podigne telefonsku slualicu i odgovori na poziv upuen privatnom detektivu,

izvesnom Polu Osteru, mi kao itaoci stupamo na onotoloki trusno podruje teksta.
Problem identiteta figurira na tri nivoa: na nivou lika, na nivou jezika i na
nivou urbanog okruenja. Sva tri nivoa postoje istovremeno i neminovno se preklapaju. Kvinov odnos prema svetu veoma je specifian: odsustvo bilo kakvog kontakta
u svakodnevnom ivotu jeste ono to karakterie njegovo bitisanje u gradu, i upravo
zbog toga to ivi u gradu on i ima mogunost ovakvog izbora. Do kidanja veza
sa spoljnim svetom dolo je poto Kvin gubi bazini oslonac svog identiteta, svoju
porodicu. Neimenovanim nesrenim sluajem ostaje bez ene i sina, i to ne samo
u prostoru koji su njih troje nekada zajedno nastanjivali, ve i u svim prostorima,
zauvek. On se trudi, i vrlo doslovno, da ne postoji: ne ostvaruje nikakve kontakte s
ljudima iz svoje okoline; s agentom komunicira putem pisama i potanskog pretinca;
pie nekoliko meseci u godini to mu je dovoljno da neometano bitie izmeu dva
romana ne radei nita. Tanije, to nita moglo bi se odrediti i kao uvebavanje ina
sopstvenog nestanka. Njujork odraava unutranji svet protagoniste, ponaa se kao
prostor reprezentovanja u delu. On za Kvina poseduje kvalitete koji mu omoguavaju
da rasloji svoje vreme i da ga poniti u onim segmentima u kojima osea najveu
prazninu.
Njujork je predstavljao neiscrpan prostor, lavirint beskrajnih koraka, i ma koliko
hodao, ma koliko da je dobro poznavao njegove kvartove i ulice, grad je u njemu
uvek izazivao oseaj izgubljenosti. Izgubljenosti ne samo u gradu, nego isto tako i
unutar sebe. I dok se predavao pokretu ulice tako to je postajao samo oko koje gleda,
bio je u mogunosti da izbegne obavezu da razmilja, a to mu je, vie nego bilo ta
drugo, donosilo mir, lekovitu unutranju prazninu... U svojim najboljim etnjama
mogao je da oseti kako se ne nalazi nigde. Njujork je bio to nigde koje je sagradio
oko sebe, i shvatao je da nema nameru da ga ikada napusti. (Grad od stakla, 9-10)
Drugi stepen razgradnje identiteta glavnog lika oituje se u imenima iza kojih se krije. Ovde na delu imamo ono proirivanje prostora teksta pomou aluzija i
asocijacija kojima italac raspolae na osnovu prethodnih iskustava. Danijel Kvin
svoje romane potpisuje kao VilijamVilson dvostruki odmak postignut je aludiranjem na Poovog junaka iz istoimene pripovetke u kojoj figurira motiv dvojnika. Meutim, najdoslednija identifikacija, od kljune vanosti za radnju dela, sprovedena je
kroz protagonistu iz Kvinovih romana, kroz detektiva Maksa Vorka, ije postupke
glavni junak primenjuje u svom sluaju, ime se ukidaju razliiti nivoi tekstualizovanja prostora, i zbog ega itava pripovest poinje da se uruava. Naime, primenjujui prostornu logiku detektivskih romana koje pie, Kvin pomilja da moe da
rei sluaj koji postoji u ravni objektivne stvarnosti teksta, i tu doivljava krah. Kada
odgovori na telefonski poziv, i poto se predstavi kao detektiv Pol Oster, Kvin pristaje na eksternalizovanje maske Maksa Vorka, iznosi je u svet, oslobaa stege reenica
u kojima ovaj jedino i postoji, i baca ga u glib logike koja izvan teksta ne moe da
funkcionie. Prvi korak u njegovom reavanju sluaja Pitera Stilmana predstavlja

svojevrsno ravanje. Dakle, ono sredite knjige (detektivskog romana) koje se sa svakim dogaajem u romanu pomera napred, (Oster: 13) ka razreenju, raspolueno je i
neupotrebljivo. U detektivskom romanu nema prostora za arbitrarnost i nasuminost
(ukoliko nisu snano motivisane i objanjene); u logici urbane svakodnevice u koju
ga autor stavlja, Kvin samo na to i moe da rauna. Tako se na stanici Grand central
pred njim pojavljuju dvojica Stilmana, dvojica mukaraca koja bi mogla odgovarati
fotografiji koju dri u rukama. Njegov izbor je nasumian. I upravo u tom trenutku u
tekstu, prostor anrovske matrice poinje ozbiljno da se krnji; nesvesno ga ispunjavamo rekvizitima neophodnim za jednu vrstu teksta koji znamo iz iskustva, na osnovu
rutinskog itanja (opaeni prostor), da bismo ustanovili kako je u pitanju greka.
Zbog ega Kvin, i italac zajedno s njim, ima pravo na tu greku? ini se da odgovor
lei u banalnoj sutini: u sreenosti detektivskog romana Kvin nalazi smisao jer je to
jedino mesto gde moe da ga nae.
U romanu Homer i Lengli Edgara Lorensa Doktorova, kao i u njegovom
Regtajmu, koji se mogu svrstati u anr istoriografske metafikcije, moemo uoiti jo
jedan vid meuzavisnosti predstavljanja realnih prostora i uticaja pravila koja u tim
prostorima vae, na njihovu funkciju u tekstu. Recimo, ponaanje bele porodice u
prisustvu KolhausaVokera, upad u Morganovu biblioteku, ili propadanje kue brae
Kolijer koja nepogreivo odraava drutvene odnose, i to ne time to meri propast
svojih vlasnika, ve time to upravlja reakcijom drutva, sve su to primeri tekstualizovanja prostornog iskustva koje podlee zakonitostima proizvodnje prostora i kao
takvo doputa iitavanje kulturnih kodova koji kroz njega isijavaju.
Bernd Hercogenrat izosi tvrdnju da se Kvin, kao intertekstualni subjekt,
definie kroz razliite diskurse, ne samo kroz diskurs knjievnosti, a da je ono to
mu prua uporite, to podrava sve njegove krhke identitete, Njujork, preciznije,
Menhetn. (Hercogenrat, 1999) Grad kojim Kvin hoda stvaran je zbog svojih ulica,
avenija, kvartova koje Oster opisuje do tanina precizno, kao da prepisuje iz mape.
Piev postupak doaravanja slike grada, ali i njene funkcije, neodoljivo podsea na
nain na koji Dojs postupa s Dablinom u Uliksu. Daleko od toga da je re samo o
realistikom opisu; dok prati Stilmana Kvin nije u stanju da uoi bilo kakav smisao u
njegovom kretanju, ali u miru svoje radne sobe polako poinje da shvata da nekakva
shema ipak postoji. Kada iscrta Stilmanove tragove po mrei avenija i ulica na karti,
nazire slova koja zvore tri rei: Tower of Babel. Spajanjem taaka u mrei avenija
i ulica Menhetna koje se seku pod pravim uglom, i neki manje literarno sposoban
detektiv uspeo bi da proita neki svoj tekst jer prostor grada, ustrojen na ovakav
nain u objektivnoj stvarnosti, svakako utie na tekst i, u neku ruku, upravlja njime.
Ovo Kvinovo otkrie, jedini trag u itavom sluaju, na jeziku teorije Miela de Sertoa predstavlja tekstualizovanje urbanog prostora i istovremeno potvrdu
stava po kome koraci peaka tvore sheme koje su uporedive s elementima lingvistikog sistema. U treem delu svoje knjige Praksa svakodnevnog ivota koji ima naslov
Hodajui gradom, de Sertoov pogled na Menhetn sa sto desetog sprata Svetskog
88
Ivana uri-Paunovi
trgovinskog centra (prostora ije je postojanje tekstualizovano u najdoslovnijem

smislu rei, time to je prestao da postoji u objektivnoj stvarnosti) istie ovekovu
udnju da postane taka posmatranja (de Serto, 1984:93). I dok se koraci onih koji
deluju unutar prostora grada mogu predstaviti na mapi, vizuelno, temporalni aspekt
(a to je ono to Kvinu izmie, i zbog ega previa injenicu da praenje Stilmana ne
moe doneti reenje) nije mogue predstaviti. Reenje de Serto vidi u tome da in hodanja, najuoljiviju urbanu aktivnost, prihvatimo kao govorni in u jeziku. Koncept
koji on predlae posledica je, izmeu ostalog, kritikog gledanja na funkcionalistii
pristup prostoru grada koji slui tehnologiji, nauci, profitu, a ima mo da tajno, iz
pozadine, struktuira i odreuje uslove drutvenog ivota. Zato je hodanje toliko bitna
aktivnost jer, kae de Serto: Hodati znai nemati mesto. Re je o beskrajnom procesu odsustvovanja i traganja za onim pravim.(1984:103) Sile koje upravljaju Kvinom
dok hoda ulicama grada, najpre iz sopstvene potrebe a zatim i dok je na zadatku, jesu
funkcije ili prakse koje se obavljaju unutar urbanog prostora i koje utiu na njegove
misli i postupke. Pod uticajem prostora, budui bez vremenske uslovljenosti, u krnjem koordinatnom sistemu, on i sasvim gubi vezu sa svetom.
Ideja o jednom totalnom prostornom pristupu knjievnom tekstu veoma je
zavodljiva zato to urbana organizacija prostora namee red i uspostavlja pravila
postupanja koja su, ak i kada se od njih odstupa, jasno uoljiva. U predstavama
gradova Amerike osamdesetih godina susreemo se sa slikama bede i propadanja,
siromatva u urbanom okruenju vienog kroz portrete skitnica, beskunika i prosjaka. Prostori njihovih ivota reit su primer konfuzije, rascepa izmeu oznaitelja i
oznaenog u sistemu urbanog okruenja.
Danas kao nikad ranije: skitnice, besprizorni, prosjaci, probisveti i pijanci. Ima ih u
rasponu od onih koji su jednostavno sirotinja, do onih koji su nepopravljivo polupani.
Kud god se okrene, oni su tu, podjednako u bogatim i siromanim delovima grada...
Tu su ene s najlon-kesama i mukarci s kutijama koji vuku svoje stvari s jednog
mesta na drugo, povazdan u pokretu, kao da im je bitno gde se nalaze. Tu je i ovek
umotan u ameriku zastavu. I ena koja na licu ima masku poput onih za No vetica.
Zatim ovek u pohabanom mantilu, s nogama umotanim u krpe, koji na vealici nosi
istu belu koulju jo uvek prekrivenu najlonom iz radnje za hemijsko ienje.
(Grad od stakla, 98-99)
Ova lica, iji se opis protee na dve i po strane, nekada su zauzimala prostore koji su ih stavljali u drugaiju vrstu urbanog konteksta. Iz njih su izbaeni pod uticajem ekonomskih, politikih ili sopstvenih unutranjih poremeaja ime su izgubili
pravo da slede pravila dominantnog modela urbanog ponaanja. S druge strane, taj
model je presudno uticao na njihovo pomeranje na marginu. Iako neki od stanovnika
ulice vrlo kreativno koriste marginalizovane prostore koje su zauzeli, oni ostaju anonimni i nevidljivi za veinu. Apsurdno je to se ta nevidljivost ukida samo u trenucima kada fiziki treba zaobii prostor koji zauzimaju. Dok belei ono to vidi, Kvin
nasluuje i sopstveni prelazak u sloj beskunika s obzirom na to da i sam spada u

loe itae urbanih znakova. Kad izgubi stan, ostane bez novca i bilo kakve potpore,
zaklon nalazi u uliici izmeu zgrada odakle nadgleda prazan stan Stilmanovih. I tu,
u odsustvu novih pravila, zaveden nadom da moe postii idealno poklapanje sveta i
teksta, Kvin zapoinje proces svog fizikog nestajanja.
Oster ini Kvina loim detektivom jer ovaj nije u stanju da napravi distancu
izmeu sebe i sluaja koji je prihvatio. On je, kao pisac, unapred osuen na neuspeh
zbog svoje zavisnosti od jezika kome ne prua otpor; ne postoji ni priblino poklapanje izmeu onoga to vidi i onoga to zapisuje u crvenu svesku i to je izvor njegove
nesree:
Sve je bilo stvar metoda. Ako je cilj bio da shvati Stilmana, da ga upozna dovoljno
dobro da bi mogao da predvidi ta e sledee uiniti, Kvin ga nije dostigao. Krenuo je
od ogranienog broja injenica: Stilmanovo poreklo i zanimanje, zatoenje njegovog
sina, njegovo hapenje i hospitalizacija, bizaran nauni rad napisan dok je navodno
jo uvek bio normalan... Ali nakon muke sa sagledavanjem svih tih povrinskih
efekata, Kvin se nije oseao nimalo bliskijim Stilmanu... iveo je njegovim ivotom,
hodao njegovim stopama, gledao ono to je i on gledao, i jedino to je spoznao bila je
nedokuivost ovog oveka. Umesto da smanjuje razdaljinu izmeu sebe i Stilmana,
video je kako mu starac izmie, ak i kada mu je pred oima. (Grad od stakla, 62-63)
anrovski detektivi, uslovno nazvani, imaju nedoumice prilikom tumaenja

onog to vide, onoga to je predoeno reima, ali nemaju dileme u vezi sa odnosom
u kome se rei i stvari nalaze. Ontoloki aspekt ostaje nepoljuljan, vreme i prostor
ine koordinatni sistem ija krivulja nepogreivo vodi do reenja. Kvin je kao dobar
zanatlija, ali i metafiziki detektiv, svestan svih mana jezika, no ipak se trudi da,
neprekidnim zapisivanjem svega onoga to Stilman stariji radi tokom dana, dopre do
kakvog-takvog smisla u njegovom kretanju. On se iz stranice u stranicu sveske prosto
cedi kroz jezik dok konano, kao lik, ne nestane sa stranica knjige.
O intrigantnost problema nestanka, te anomalije u prostornom iskustvu,
svedoe i brojni radovi o Njujorkoj trilogiji. Tako Stiven Olford, potpomaui se
teorijama Lefevra i de Sertoa, pokuava da prirodu prostora i nestajanja sagleda tako
to e ralaniti prostor na tri kategorije: peaki prostor, mapirani prostor i utopijski
prostor. (Olford, 1995) Ispitivanjem funkcija ove tri vrste prostora u romanu uspostavlja se tematska veza izmeu sopstva, prostora i znaenja te, tvrdi Olford, motiv
nestajanja sa stranica knjige moemo shvatiti kao meditaciju na temu identiteta, u kojoj tekstualni oseaj sopstva podriva njegovo zdravorazumsko, bazino poimanje.
Mark Braun u studiji o Osterovim romanima usmerenoj pre svega na tekstualizovanje Njujorka kao osnovnog urbanog okruenja u njegovim delima, problem prebacuje na teren jezika kojim se predstavlja urbano iskustvo, i razmatra sposobnost jezika
kao medijuma da posreduje izmeu metropole i pojedinca koji u njoj ivi. Na osnovu
onoga to saznajemo o iskustvima Kvina, Blua (iz drugog dela trilogije) i pripovedaa (iz treeg dela), pisac nam otkriva opasnosti koje mogu snai individue kada jezik
pone da ih izneverava (Braun, 2007). Takoe, Braun smatra da je opis Piterovog za-
90
Ivana uri-Paunovi
toenitva zapravo nagovetaj Kvinove sudbine na kraju prie, kada ostaje zatvoren
u praznoj sobi da se bori s jezikom: Mrak, mrak. Devet godina. Ni jednog jedinog
prozora. Jadni Piter Stilman... Nem i nag. Izvinjavam se. Nikad vie. (Grad od stakla, 21). Meutim, kasparhauzerska situacija Stilmana mlaeg sutinski se razlikuje
od naizgled nemotivisanog, dobrovoljnog izgananstva i zatoenitva Danijela Kvina
koji svoju egzistenciju vezuje za prostor teksta, za crvenu svesku koja se polako blii
kraju. I tek tada itaoci u potpunosti odbacuju svako oekivanje vezano za detektivski anr. Shvatamo da je itava pria do tada bila ponitavanje anra, segment po
segment, njegova razgradnja, da sredite koje se pomeralo napred nije imalo nikakve
anse da stigne do razreenja, ne sluaja, nego i same pripovesti. Razlog za takav postupak verovatno lei u pievoj tenji da destabilizovanjem elemenata romaneskne
konvencije prikae nestabilnost likova u okruenju metropole s jedne strane, i isto
tako da bi problematizovao odnos izmeu itaoca i teksta s druge. Kada pokida sve
veze sa sobom, sa gradom, Kvin raskida i one koje ima sa jezikom:
Malo pomalo, Kvin se bliio kraju. U jednom trenutku shvatio je da to vie pie,
to e skorije kucnuti as kad vie nee moi nita da napie. Poeo je vrlo briljivo
da odmerava rei, nastojao je da se izrazi to je mogue svedenije i jasnije. Bilo mu
je ao to je straio toliko stranica na poetku crvene sveske, i zapravo je zaalio
to se uopte trudio da pie o sluaju Stilman. Jer, taj sluaj sada je bio daleko iza
njega. Taj sluaj bio je most ka novom mestu u njegovom ivotu, i sada, kada ga je
preao, vie nije imao nikakvog smisla. Kvin je izgubio svako zanimanje za samog
sebe... Oseao je da su mu rei otete, da su postale deo vaskolikog sveta, stvarne i
odreene koliko i kakav kamen, jezero, ili cvet... Ipak, pokuao je da se hrabro suoi
s krajem crvene sveske. Pitao se da li bi bio u stanju da naui da pie bez olovke,
da li bi umesto toga mogao da naui da govori, da ispunjava tamu svojim glasom,
da izgovara rei u vazduh, u zidove, u grad, ak i ako se svetlost vie nikada ne bi
vratila. Poslednja reenica u crvenoj svesci glasi: ta e se dogoditi kada vie ne
bude bilo listova u crvenoj svesci? (Grad od stakla, 118-119)
Ostaje bremenito pitanje da li Kvin, ba kao i Stilman stariji pre njega, mora
da nestane s lica teksta zbog toga to primenjuje neodgovarajue lingvistike i urbane strategije, ili je tek kolateralna teta u procesu postmodernistikog iscrpljivanja
anrovske matrice detektivskog romana, tog, po Makhejlu, epistemolokog anra par
exellence. (Makhejl, 1987) I dok su metatekstualni i anrovski aspekti ovog romana
detaljno ispitani u vie od dvadeset radova od devedesetih do danas, razmatranje
predstava urbanih prostora i tekstualnosti u ovom delu poelo je relativno nedavno
iako je sam pisac, vrlo svesno, jo u ranoj fazi svog stvaranja, naeo temu koja e, na
razliite naine, obeleiti i sva ostala dela njegovog opusa.
U razmatranju znaaja prostorne paradigme u amerikoj knjievnosti uopte
treba imati na umu i njeno pojavljivanje unutar istorijskog toka: otvoreni, nenaseljeni prostori od formativnog uticaja za nacionalni karakter, oblikovali su dominantnu
ideologiju i teleologiju koja je kao cilj imala progres, napredovanje, kretanje napred,

osvajanje novih prostora, svega onoga to se nalazi iza granice. Neosvojeni prostor
predstavljao je kljunu pokretaku silu kroz istoriju stvaranja Sjedinjenih Drava.
Prevazilaenje kopnenih, vodenih, pa i interplanetarnih granica mera je napretka i
dokaz stalne tenje za njim. Od romana granice do metafizikog detektivskog romana u postmodernizmu, predstavljanje prostora u delima amerikih pisaca ukazuje
na dinamiku kretanja od spolja ka unutra, od otvorenog ka zatvorenom. Taj pravac
je prirodan i oekivan kada se u obzir uzme meuzavisnost stvaralakog procesa i
tektualizovanja urbanih prostora.
LITERATURA
Brenner, N. & Elden, S. (2009) Henri Lefebvre, State, Space, World: Selected Essays.
Minneapolis: University of Minnesota Press.
de Certeau, Michel (1984) The Practice of Everyday Life. Trans. Steven F. Randall.
Berkeley: U. of California Press.
Doctorow, E.L.(1985) Ragtime. London: Picador.
(2009) Homer&Langley. New York: Random House.
Elden, Stuart (2004) Understanding Henri Lefebvre: Theory and the Possible. London: Continuum.
Goonewardena, Kanishka et al. (2008) Space, Difference, Everyday Life: Reading
Henri Lefebvre (London and New York: Routledge.
Herzogenrath, Berndt (1999) An Art of Desire: Reading Paul Auster. Amsterdam:
Rodopi.
Lefebvre, Henri (1991) The Production of Space. Trans. Donald Nicholson-Smith.
Oxford: Blackwell.
Schmid, Christian (2008) Henri Lefebvres theory of the production of space: towards a three-dimensional dialectic U: Kanishka Goonewardena et al. Space,
Difference, Everyday life: Reading Henri Lefebvre. New York: Routledge.
Oster, Pol (1998) Njujorka trilogija: Grad od stakla, Duhovi, Zakljuana soba. Prevod: Ivana uri-Paunovi, Zoran Paunovi, Svetlana Spai. Beograd: Geopoetika.
92
Ivana uri-Paunovi
Ivana uri-Paunovi
TEXT AND THE CITY:
REPRESENTATIONS OF URBAN SPACES
IN CONTEMPORARY AMERICAN FICTION
Summary
The paper addresses the question of textual representations of urban settings in contemporary American fiction. Starting with some of key theoretical ideas of spatial production
(notably those of Lefebvre and de Certeau), and through the analysis of Austers City of Glass
as a text which most openly asserts the existence of a dynamic relationship between the text
and the space it constitutes, the authors intention is to show some recurrent elements that
undergo certain changes by the textualisation of the urban space. At the same time, these elements influence the very concept of space and the spatial practice connected to it. Forming or
dissolving of identites, writing as a means of making sense of the movements, urban strategies
with expiration dates, all these things play an important role in contemporary American novel
and its spatial production. On top of it all, there are readers with their own sense for spatial
and textual practices.
Key words: text, space, spatial production, urban envirnoment, detective novel, contemporary American novel.
. XXXV (2010)

lolita@neobee.net
UDK 821.111(73)-311.1.09 Nabokov V.

: , , , , ,

.
, . ,
, , ,
.
: , , ,

, , , .
. 1
, .
, , ,
, .
, .2
, , ,
, , ! .
,
. ,
1

, (
one-hit wonders),
, .
( 1955,
1958. ) : Boyd 1993: 197317 Appel 2000: xxxiiilv.
94
,
, ,
3,

,
, , ,
, , . .
, .
. ,
, ,4
,
, ,
. ,
, , , ()
. , , ( !) , , ,
, ,
,
. ,
,

, , ,
,
? , , , ,
( 1997: 101161),
, ,
, .
, , ,
3
4
(Changing Places, 1975), (Small

World, 1984) (Nice Work, 1988) (David Lodge).
, ,
1985. The Man from the
USSR and Other Plays , , .
95
, ,
, .
, , , , , //
. , , ,
, .
, , (, ,
, , , ) ,
(Savage 1997). , ,
.
[] , ( ), , , .
[] ( 1988: 31).
(Appel 2000: 310 n.31/11)

(, ) , Vivian Darkbloom
Vladimir Nabokov. ,

, ,
, ,
, : . ( 1988: 216)
, ,
( ) . , ,
, , ,
,
, , , ,
( 1988: 196),
,
, ,
, , .
, , ,
,
, ,
, ,
, , :
,
,
96

,
, , , ,

- ( ). ( 1988: 196)
, , , ,
, , :

[ ], ,
, ( :
); . (
1988: 16) [] [ ] ,
. [ ] ( 1988: 17)

,
,5 , , ,
:

. /.../
, . /.../ []
/.../
, ,

. /.../
,

-
. ( 1988: 196197)
:
[] /.../,

.
( ), ,
? , ( )
. , . , ( )
? , ? () ? ( 1988: 198),
, , ,
.
97
,
, ( , ,
, )
.
, , , . . :
(Bloom 1987: 91),

,
, (Bloom 1987: 81). ,
, .
; , . /.../
, /.../; (Bloom 1987: 63).
:

,
. ( 1988:
197)
, ,
, , ,
. , ,

, , ,
.
: ,
,
; , . ( 1988:
226)
,

.
, ,
,
98
,
, , (Appel 2000: xxxxxxi).
, ,
.

. , . :
. /.../
. ( 1988: 57)
, ,
:
: . : .
: . : ,
, , , . ( 1988: 57)
,
. , ,
, ( 1988: 57), . ,
, ,

( 1988: 5960), ,
, ( 1988: 60).
,
( , , ) -
.

-
, , ( 1988: 57). /.../ , ,
,
(Bloom 1987: 110111).

- , , ,
,
99
,
(), .
, ,
, ,
,
, , .
, , ,
:
, , ,
. ,
, .
:
, , ?
?
, .
.
?
.
.
?
: . ?
.
. . ,
. .
. .
. . .
. , . ?
. ( 1988: 125)
, ,
. , ,

.
, , ,
( 1997: 127).
,
(Appel 2000: 381 n.126/3). , .
, , ,
100
, ( 1997).
, ,
,
, . , , ,
,
.
:
, , .
( 1988: 300)
, , , ,

(Bloom 1987: 4344). , , , .
, ,
,
. , ,

, (Boyd 1993: 249).
, , . 6
. (1962) ,
, ,
. ,
, (Adrian Lyne)
(1997) ,
. , , , , (John Barry) (Alan Jay
Lerner) , ,
, 1971.
:
/ /,
; 6
( ), Tompa 2008.
101
, ,
, .

(, , ),

.
,
, , ,
(Nabokov 1974: ixx).

:
, [] []
( , , ,
?) [ ] (Nabokov 1974: 110).
, , : , , , ,
, .
. .
, , , ,
.
,
, , , ,
, .
Appel, Alfred (2000). The Annotated Lolita. Harmondsworth: Penguin.

Bloom, Harold (ed.) (1987). Vladimir Nabokovs Lolita. New York: Chelsea House
Publishers.
Boyd, Brian (1993). Vladimir Nabokov: The American Years. London: Vintage.
Lolita (1962). Dir. Stanley Kubrick. Perf. James Mason, Shelley Winters, Sue Lyon,
Peter Sellers. Metro-Goldwyn-Mayer.
Lolita (1997). Dir. Adrian Lyine. Perf. Jeremy Irons, Melanie Griffith, Dominique
Swain, Frank Langella. Twentieth Century Fox.
, (1988). ( ). :
.
Nabokov, Vladimir (1974). Lolita: A Screenplay. New York: McGraw Hill.
102
, (1996). ( a ) (
). : .
, (1997). :
. : .
Rich, Frank (1981). Albees Adaptation of Lolita Opens. The New York Times, 20
March 1981. [http://www.nytimes.com 9/2/2009]
Savage, Charles (1997). A Paradise with Skies the Color of Hell Flames: Adrian
Lynes (Unseen) Adaptation of Lolita. The Harvard Advocate, Winter
1997/1998. [http://www.hcs.harvard.edu/~advocate/winter98/Lolita97.html
9/2/2009]
Tompa, Andrea (2008). Staging Nabokov. Nabokov Online Journal. Vol.II/2008.
[http://etc.dal.ca/noj/volume2/articles/09_Tompa.pdf 28/9/2008]
Bojana Vujin
DRAMATIC ELEMENTS AND THEIR FUNCTION IN NABOKOVS LOLITA
Summary
As Vladimir Nabokovs most famous work, Lolita has been the subject of numerous
critical studies; however, the authors use of dramatic elements has, curiously, been mostly
ignored even in the analyses that deal with the works genre. This paper tries to rectify that
fact, by analysing elements of drama that Nabokov uses in Lolita, both thematic and formal
ones. The analysis shows that neither the authors choice to present certain scenes in the form
of mini-plays, nor his insertion of a great number of thematic elements of drama, is by any
means incidental, but instead has a purpose in illuminating the complex relationships between
imagination and reality, reader and narrator, and narrator and the novel. Furthermore, a brief
overview is given of various stage and film adaptations of Lolita, and the reasons why none of
them can compete with the original novel are explained.
Key words: Vladimir Nabokov, Lolita, drama, narration
. XXXV (2010)
Arijana Luburi-Cvijanovi
alcvijanovic@ff.uns.ac.rs
UDK 821.111.(73)-31.09 Kincaid J.

FOREIGNERS BY BIRTH: JAMAICA KINCAIDS A SMALL PLACE

Abstract: A Small Place, Jamaica Kincaids literary essay on the effects of colonialism
in her native Antigua, expresses the authors extreme dislike with the former colonizer and
her dissatisfaction with the independent Antiguan society. Foreigners by Birth discusses the
absurdity in Antiguans lives of being born into an essentially foreign language and a foreign
culture.
Key words: Antigua, colonization, English, history, culture, foreign.
A sentence that began That night the ship sailed from Bristol, England would end not so
good for me.
Jamaica Kincaid, On Seeing England for the First Time
Post-colonial narratives, inhabited by countless numbers of frequently nameless and voiceless selves struggling to come to terms with the discrepancies in their
worlds and identities, often focus on the constructed images of the Others and the attempts of the Others to reclaim or assert what they see as their true face. In reality as
well as literature, for generations, they were powerless to fight against the imposed
views of them as inferior, primitive, and barbaric lesser peoples (Said 2003: xvi) who
occasionally possessed an exotic charm. Deprived of their lands, histories, traditions,
religions, names and even voices, they were and still are confined to a state often described as that of in-betweenness, trapped in the gap between cultures and, therefore,
uncertain of their sense of self. In her famously (or notoriously) angry literary essay A
Small Place, Antiguan born American writer Jamaica Kincaid goes further and portrays
the newer generations of Antiguans as foreigners in the country of their birth.
*
This deeply personal scrutiny of the social and political consequences of colonization addresses the white European or North American tourist in an overtly accusa-
104
tory tone expressive of a sense of intolerable and irreversible wrong done to the authors
people and people like her. It is important to note that, despite her accusations against the
English, in the essay On Seeing England for the First Time, Kincaid shows her awareness
that things probably would not have been different if she had had the power that would
have made her think she was in divine favour. Could I resist it? No one ever has.
(Kincaid 1991: 9) Discussing the state of affairs in modern Antigua and tracing the roots
of the problems of corruption, lack of healthcare, bad roads, or foreign ownership back to
the British rule, she embarks on a brief but painfully perceptive and unforgiving exploration of history, identity, and domination, which spares neither the former colonizer nor
Antiguans, which she describes in an interview as little, insignificant people that great
things happen to: slavery, America, the British. (Gates 1990: 499)
The essays opening section is a heavily ironic description of what the tourist might, or rather, might not notice in Antigua. Having left the banality of his life,
the monotony of the hard and cold and dark and long days spent working in North
America (or, worse, Europe), (Kincaid 1988: 4), he arrives in what he sees as an
earthly paradise and immediately feels cleansed, blessed and free. (Kincaid 1988:
5) He catches glimpses of a few odd things bad roads; taxi drivers, who may or
may not have passed the driving test, in brand-new cars bigger than their houses;
the hospital with doctors that Antiguans do not trust; the damaged library without
ever searching below the surface. Below the surface lies so much confusion about
exploitation, oppression and domination that thinking about it might ruin his holiday.
His innate sense of his own superiority and confidence in the justice of the system he
lives in and the favours it has done to people like Antiguans, blinds him to anything
that does not fit in his idea of a perfect holiday or, worse, anything that could point
to the true nature of the favours done. The fact that Kincaid chooses to address the
tourist instead of some other North American or European species hits the target
straight on account of the habitual failure of tourists in underprivileged countries to
acknowledge the deprivation that surrounds them there.
In parts two and three, Kincaid dispels any potential doubts as to what it is
precisely that causes her heavy sarcasm. Contrasting the Antigua she once knew with
the one she sees now, Kincaid blames the English not only for the wrongs committed
during the period of colonization, but for the effects of their bad deeds on independent Antigua, as well. It may seem paradoxical that the situation in autonomous Antigua is even worse than under the British rule, but it becomes clear that the paradox is
only apparent when one bears in mind that corruption stems from poverty and chaos,
and in Kincaids words, this is exactly what the British left behind. They came, did
harm that no natural disaster imaginable could equal, (Kincaid 1988: 23-4) teaching those who were not English and could never become English how to behave like
the English, systematically erasing the natives history and making them feel in awe
and small, making them feel that they were nothing and should even be grateful for
105
Englands conquest of their land. (Kincaid 1991: 4, 7) The ensuing confusion provided fertile ground for all the social and political problems modern Antigua faces.
Focusing on the Antiguans economic as well as cultural enslavement, Kincaid depicts the process by which the English were trying to turn Antigua into England. The moment the English stepped onto Antiguan soil in the seventeenth century
was also the moment Antiguans lost hold of their land and lives. This period is what
she refers to when she describes the Great Western Tradition as a tradition of incredible cruelty and suffering and injustice not to mention murder, complete erasing
of whole groups of people, (Gates 1990: 502) a tradition which made the West rich
from the free [] and then undervalued labour, for generations, of the people like
me (Kincaid 1988: 10) who worked as slaves or indentured laborers in the colonys
sugar plantations. Upon the abolition of slavery, former slave-traders, such as the
Barclay brothers, people to whom other human beings were merely commodities
(Kincaid 1988: 26) went into even more profitable business, banking, and Antiguans
still remember the name of and the day the first black person was hired to work at the
Barclays Bank. Foreign capital in general was invested in businesses that Antiguans
had no access to, except as servants. (Kincaid 1988: 27) These and other such examples in A Small Place serve to illustrate the attitude of the West that, as Kincaid says,
people like me cannot run things, people like me will never grasp the idea of Gross
National Product, people like me will never be able to take command of the thing the
most simpleminded among you can master, people like me will never understand the
notion of rule by law, people like me cannot really think in abstractions, people like
me cannot be objective, we make everything so personal. (Kincaid 1988: 36) What
the West fails to realize is that Antiguans are shy about being capitalists because they
were capital once. (Kincaid 1988: 36-37)
Englands cultural domination was, perhaps, a more determining factor in
the formation of Antiguas ambiguous identity, with colonial education playing a
crucial role in it. Seemingly out of their great love of knowledge, the English built
schools and libraries, in streets named after maritime heroes or criminals, depending
on the point of view. In reality, they were designed to distort and erase Antiguan history and glorify their own. (Kincaid 1988: 36) In them, Antiguans would learn about
the history and culture of a country they had never visited, a civilized country of
mythical proportions and quite literally unimaginable beauty. They were taught about
the kings, queens and heroes of the British Empire - a version of the British history
devoid of the concepts of exploitation and slavery, about English literature, which
was particularly important in the process of cultural subjugation, as it caused those
from the periphery to immerse themselves in the imported culture, denying their
origins in an attempt to become more English than the English, (Ashcroft 2004:
4) and English manners, learning all the while about how special the English were,
learning, as Kincaid says, that the world was theirs, not mine. (Kincaid 1991: 6)
106
The ironic inapplicability of much of colonial education to Antiguan reality,

which she frequently addresses in her fictional works too, such as Lucy and At the
Bottom of the River, as well as what Kincaid considers an inaccurate portrayal of
England, is something that particularly infuriates her after her visit to England, prior
to the writing of this essay. The disappointment at seeing how big the gap between
the idea and reality of England is fills her with not only fury but hatred. This discrepancy makes her ask the question who are these people who forced me to think
that the world I knew was incomplete, or without substance, or did not measure up
because it was not England; that I was incomplete, or without substance, and I did
not measure up because I was not English? (Kincaid 1991: 10) The England she
sees is the perfect antipode of the country she was constantly forced to compare her
reality with. The majestic white cliffs of Dover turn out to be dirty and the beauty of
the landscape escapes her as the weather feels like a jail sentence. The England she
visits is ugly, its food is like a jail sentence too, and its ugly and dead looking people
have an unbearable smell (Kincaid 1991: 11) so different from the smell of people
like her. When referring to the English, Kincaid deliberately expresses the same kind
of prejudice colonizers held against the colonized, to point out to how different things
seem depending on the perspective. From the point of view of a (former) colonizer,
such bigotry against Antiguans counts as opinions about them, opinions based on
mere facts, whereas the same opinions are seen as prejudice when applied to them.
Kincaid finds justification for such opinions of hers not only in the appearance and
behaviour of the English she meets in England. In A Small Place, she presents the
reader with the English colonizers who were, by default, bad-minded and smallminded and very unlike the civilized English Antiguans were told about, those who
had come to rescue them from primitiveness. (Kincaid 1988: 29-30) She admits that
there were also good people among the English, but they stayed home.
Another aspect of the Antiguans sense of displacement in the country of their
birth is, of course, the language.1 Kincaid finds herself among millions of people from
across the world who are deprived of their homeland, their gods, and most painful of
all, their mother tongue. (Kincaid 1988: 31) The only language she has is the language
of the criminal. (Kincaid 1988: 31) In newer post-colonial fiction, writing in the language of the colonizer represents an act of conquering it and completing the process
of making oneself free. (Rushdie 1992: 17) It may also serve as a linguistic expression
of the struggle of the former colonized to reclaim or reinvent their lands, histories and
identities. In many instances, writers can choose between the colonizing language and
their mother tongue. Forced to express themselves in a language which is at the same
time foreign and native to them, authors like Jamaica Kincaid are denied that choice.
The answer to the question of why coloniality is still a relevant issue, posed
in The Empire Writes Back, a major work on post-colonial literature, is an obvious
1
For an in-depth analysis of the linguistic complexities in the Caribbean, see Elleke Boehmer, Colonial and
Postcolonial Literature and Bill Ashcroft, Gareth Griffiths and Helen Tiffin, The Empire Writes Back.
107
one. The economic and cultural impact of colonialism on countries like Antigua is so
profound as to be considered among the most significant determining factors, if not
the most significant one, in the formation of the contemporary realities and identities of post-colonial societies. They became who they are now along the lines of the
well-known binary oppositions centre/margin, colonizer/colonized, white/non-white,
superior/inferior, master/slave, etc. After centuries of lying hidden beneath and even
succumbing to constructed images of inferiority, they emerged not as they used to be
before the imperial rule, but displaced, alienated from their roots, unable and sometimes unwilling to remember who they once were. Instead, they are concerned with
who they are today, and Antiguans today are people whose history contains no Industrial Revolution, no revolution of any kind, no Age of Anything, no world wars,
no decades of turbulence balanced by decades of calm. (Kincaid 1988: 79)
For Antiguans, however, it is not only a question of their sense of self. Depicting
the state of affairs a few years after the country gained independence, Kincaid points out
that ownership, protected by a British based legal system, is largely in the hands of foreigners. Banks, casinos, clubs, car dealerships, land, etc. are all owned by North Americans, Syrians, the Lebanese or, of course, the English, among others. While searching for
information on the current situation in Antigua, I came across a text from which I took
the following quote. Note that the same aspects of Antiguan past and present that Kincaid
resents seem like benefits from the point of view of the English today.
When we set about seeking the ideal location for our own holiday home,
Antigua met all our essential criteria. We wanted to escape the worst of
the winter months in England, and Antigua offers true winter sunshine and
warmth that cannot be guaranteed at that time of the year in Europe or North
America. It has an English speaking population and a culture and history
influenced by centuries of British governorship, making extended holidays
and home ownership much easier to manage and enjoy. (emphasis added)
(http://www.jollyvillas.com/Property%20Buying%20in%20Antigua.htm)
To an extent, tourism adds to this as Antiguans are banned from some hotel
beaches, despite the fact that all the beaches in Antigua are by law public, and the
degradation and humiliation of their daily lives is turned into a tourist attraction.
(Kincaid 1988: 69) Needless to say, corrupt local politicians and businessmen only
contribute to the sale of Antigua whose beauty Kincaid describes as unreal. (Kincaid 1988: 77)
*
This imaginary journey to Antigua, written upon Kincaids visit to her home
island, is neither the authors fictional homecoming nor a reconstruction of her homeland or a rewriting of its history. The essay is a bitter and occasionally shockingly
frank comment on the socio-political situation in independent Antigua and its causes.
108
With the desire to be crude and impolite, she decided to give voice to her rage as
the first step to claiming herself, (Gates 1990: 498) or perhaps to regaining Antigua.
In an interview, Kincaid singled out Miltons Paradise Lost as a major influence on
her writing. In a way, Miltons masterpiece was also influential on this essay. In the
final section of A Small Place, the author depicts the magic beauty of Antigua. The
scarcely credible magnificence of the landscape and its colours is what makes the
island a tourist paradise, a paradise which for Antiguans may be a lost one.
REFERENCES
Ashcroft, B., Griffiths, G., Tiffin, H. (2004). The Empire Writes Back, New York:
Routledge.
Boehmer, E. (2005). Colonial and Postcolonial Literature, Oxford: Oxford University Press.
Gates, H. L. ed. (1990). Reading Black, Reading Feminist. A Critical Anthology, New
York: the Penguin Group, Meridian.
Kincaid, J. (1988). A Small Place, New York: Farrar, Straus and Giroux.
Kincaid, J. (1991). On Seeing England for the First Time.
Available at: http://www.wpunj.edu/library/reserves/Malachowski/mal110_3.pdf.
Rushdie, S. (1992). Imaginary Homelands, London: Granta Books.
Said, E. (2003). Orientalism, London: Penguin Books.
STRANCI PO ROENJU: JEDNO MALO MESTO DAMEJKE KINKEJD
Rezime
Ukazujui na naslee kolonijalne uprave i posledice sloenih odnosa moi
koji i dalje vladaju, Damejka Kinkejd izraava bes zbog politike, ekonomske i kulturne sputanosti Antigve iji je rezultat upropatena privreda u rukama korumpiranih
politiara kojima upravlja Zapad. Foreigners by Birth (Stranci po roenju) ima za cilj
da rasvetli ograniene mogunosti koje takva situacija namee obinom Antigvancu
budui da on ima malo koristi od formalne nezavisnosti i ostaje zarobljen u procepu
izmeu rasa i kultura.
. XXXV (2010)

goranavidak@ptt.rs
UDK 821.163.41.09-31 .

.
: (1929)
, , .
(1934).
: , , , ,
,
, 1934.
, ,1
:
, , , , , ,
, , .
1
(I, 4, 55-60)
:
, , ,
, , ,
. (22.
1934), ,

,
. ( , ,
, , .
.) ,
, , :
, , , .
, , , .
, , , ,
, .
, , ,
.
110

, ,

. , , ,
. ,
. ( 1999: 398)

(1919) (1921),
,
, - ,

.

,2 (1918),

(1962) (1971). , ,
, , ,
,
,
, .3
,
(1929), , .4
2
(2007). : .
, 1, : , , 227-43.

: .
, .
, , .
, , ,
. , .
, , ,
, , , , , .
, ,
, . , .
, , , . ,
, . ,
. ( 1999: 448)
, , ( ,
, XXVIII, 4, 293-299) (, 15. IV 1929, XXVI, 7528)
. 111
,
:
.
1929.
, . 1924. .5 ,
, (1922),
1921, (
),
, . (1925),
.
,
.
(1744-1745),

, 18.
. ,
, (
)
(
).

,
, .6
, ,

, .
,
, , (, ) ,
5
15. 1924. , , ,
.
, . .
112
, ,
, ,
.7
.
( )
, , ,
: 8
-, , ,
. , , , ,
,
.
,
20. , ,
, ,
,

,9

7
8
9
.

.
, ,
, -
,
, ,
.

, ,
:
, . ,
, ; ,
, , , , ,
, ,
, , ,
... , , ,
, , ,
, , ,
. ( 1972: 128-9) , ,
- .
. 113
. , ,
, ,
.10
,
,
, ,
.
, ,
,
,
.

( ),
, , , .11

: ( 2005: 9)
. , ,
,
, .
,
,
. , , ,
,
,
. .
(1930) , , , 10
11
, ,
, , . , , - .
, , , ,
.
114

.12

:
, ( 1988: 277)
. , ,
/ ,
( 1988: 281).

. 1921.

,

,
(1921)
, , :
,
, ,
. ( 1972: 96)
, ,
,
: , (- , )
. : , , ,
. , ,
, , ;

, .
(
),13
, .
. , . ,
12
13
( : , , , /
! / , , , / , .)
- :
, ... ( 1972: 39)
. 115
, ..., ,
, [...],
, ,
, .14 ( 1999: 520) ,
,
, ,
:
, ,
, . , ... ( 2000: 119)

, ,
:
: ,
( , , ),
. , ,
, . ( 2000: 130) ,
. ,
,
, .
. ( 2000: 56)
, , - , , ,
,
.
,
, , , .
,
,
. ,
, ?15
14
15
, , , ,
.
1924. : , .
, ,
, , , . ( 2000: 55)
116
,
( 1972: 150), , , ,
, ... ( 1972: 154),
,
, ,
, , , ,
, : ! ( 1972: 156),
.
, , , ,
, , ,
. ,
( 1972: 138),
, , , , , ,
, . ( 1972: 156)
,
, ...
. ( 1972: 156)
, .
.
(
),
, ,
,
.
, ,
, , ,
. , ,
, ,
, , ,16
16
, , , .
, , ,
. . ,
. , , , .
, , , , ,
, , . (
1966 II: 203)
. 117
. ,
, , ...
, , ,

.
, ,
. , ,
, .
, ,
, ,
. ,17 ,
, , ,
. ,
.
, , ,
.18 :
, ,
,
, .
, ,
. ,
, . ,
, , ,
.19 ,

. ,
,
17
18
19
, , , : ,
, ,
, , . (
1972: 187)
,
.
,
.
.
118
,
,
. , .
,
.
* * *
,
,
, ,
.

,

(). -
, , ,
. ,
,
, ,
.

, (2005). . . : ,
, (2000). . :
, (1988). . :
, (1966 II). II. .
, (1972). , , . ,
: ,
(1999). I. :
, Editions Lage dhomme, Lausanne
, (1999). II. :
, Editions Lage dhomme, Lausanne
. 119
Gorana Raicevic
EROS AND SACRIFICE: ON PEACE AND WAR
IN THE NOVEL SEOBE BY MILOS CRNJANSKI
Summary
The essay is concerned with the way the world of Crnjanskis novels is divided on
the world govern by masculine ethos one of the heroes and wars on the one side, and the
world of female principle, where Eros play decisive role, on the other. The idea is presented
on the case of the novel Seobe (Migrations) published in 1929.
Key words: Milos Crnjanski, male, female, hero, sacrifice, Eros
120
. XXXV (2010)
Slobodan Vladui
stalker@eunet.rs
UDK 821.163.41.09-3
OPSADA CRKVE SVETOG SPASA

I ISTORIOGRAFSKA METAFIKCIJA
U tekstu se analizira odnos izmeu istorije i prie/knjievnosti u romanu Opsada
crkve Svetog Spasa Gorana Petrovia, te pievo razumevanje tog odnosa u kontekstu koji
nam nudi istoriografska metafikcija. U tekstu se navodi kratka istorija ovog problema od Aristotelovog spisa O pesnikoj umetnosti, preko primera iz Andria i Kia sve do postmoderne
istoriografske metafikcije. Aristotelovo davanje prednosti prii u odnosu na istoriju i dalje je
aktuelno, ali uz promenjenu argumentaciju: istorija vie nije prikaz pojedinanog naspram
prikaza opteg u pesnitvu, ve se stie uvid o njenoj fikcionalnosti. Time se dovodi u pitanje
ne samo istorija, ve i nacionalni identitet, koji se odrava na njenim temeljima. Podrivanje
znaenja istorije tako se mora posmatrati u kontekstu uspostavljanja vrednosti ljudskih prava
i kosmopolitske svesti na temeljima obezvreene istorije, to povratno deluje na odnos izmeu istorije i prie: pria svoju prednost sada temelji na etikim kvalitetima koji nedostaju
istoriji, za koju se smatra da je istorija krenja prava oveka ili manjine od represivne veine.
Petroviev roman se u ovom kontekstu tumai kao simboliko nastojanje da se u duhu etike
prednosti prie nad istorijom, izvri zamena politike istorije jednog naroda istorijom prie
i jezika, odnosno kulturnom istorijom, kao novim kohezivnim elementom jedne zajednice.
Kljune rei: istorija, pria, istoriografska metafikcija, ljudska prava, studije nacionalizma, dekonstrukcija, kulturna istorija.
Opsada crkve Svetog Spasa je roman koji se hrani istorijom. U njemu se

ukrtaju dva istorijska sloja: prvi sloj se tie upada vidinskog kneza imana u Srbiju
u poslednjoj deceniji XIII veka (orovi 2009: 163) dok je drugi vezan za etvrti
krstaki rat. Prvobitni cilj krstaa bio je, razume se, Jerusalim, ali su pod uticajem
Enrika Dandola, mletakog duda, krstai najpre osvojili Zadar, a onda i Konstantinopolj. U osvojenom gradu krstai su na vizantijski presto postavili Aleksija IV. Iako
ovaj nije mogao ili eleo da ispuni sva obeanja koja je dao Mleanima i krstaima,
gnev stanovnita prema njemu bio je velik, pa je dignuta buna i car je ubijen. Krstai
su iznova 1204. godine zauzeli grad, ime se na istorijskoj sceni pojavljuje Latinska
carevina (Ostrogorski 1993: 389-391).
122
Slobodan Vladui
Tuma Petrovievog romana bi trebalo da se zapita ta povezuje ova dva niza

istorijskih dogaaja nejednakog istorijskog znaaja? Naime, orovi u svojoj Istoriji
Srba i ne spominje imanovo pustoenje ie, dok sa druge strane, pad Konstantinopolja i osnivanje Latinskog carstva predstavljaju nesumnjivo znaajne dogaaje
ne samo u istoriji Vizantije. Veza koju izmeu dva dogaaja uspostavlja Petroviev
roman jeste plat od perja, koji menja vlasnika i koji predstavlja romaneskni povod
imanovog napada na iu, budui da se tamo nalazi poslednje pero iz tog plata
aneosko pero u bradi igumana Georgija. Fikcija ovde, dakle, povezuje dva dogaaja
koja nisu povezana u istoriji. Time pria upuuje izazov istoriji. Svest o tom izazovu, o tom agonalnom susretu istorije i prie, otvoreno se ispoljava u Opsadi crkve
Svetog Spasa. Ona je tema vanog poglavlja koje predstavlja autopoetiku okosnicu
Petrovievog romana. Radi se o V poglavlju 18. dana, odnosno alegorijskoj prii koja
opisuje susret istorije (kralja Milutina) i prie (neznanog tuinca). Da bismo razumeli ovo poglavlje i razotkrili odnos izmeu istorije i prie u Petrovievom romanu,
nuno je pre toga naiti teorijsku kontekstualizaciju ovog suoeljavanja. Tek na fonu
prethodnih sudara izmeu istorije i prie mogue je pokazati Petrovievu invenciju.
Klasian tekst u kome se postavlja pitanja odnosa izmeu istorije i pesnitva
(prie) jeste Aristotelov spis O pesnikoj umetnosti. Aristotel smatra da pesnikov zadatak nije da ,,izlae ono to se istinski dogodilo, nego ono to se moglo dogoditi, i
to je mogue po zakonima verovatnosti ili nunosti (Aristotel 2002: 72). Nainivi
ovakvu razliku, Aristotel dalje zakljuuje da je pesnitvo ,,vie filozofska i ozbiljnija
stvar nego li istoriografija, jer pesnitvo prikazuje vie ono to je opte, a istoriografija ono to je pojedinano (Aristotel 2002: 73). Aristotel ovde kao merilo uzima
kriterijum optosti, kako bi argumentovao preimustvo pesnitva nad istorijom.
Meutim, ak i kada su sledili Aristotelov stav o premoi pesnitva nad
istorijom, oni koji su doli posle filozofa iz Stagire, vie nisu mogli upotrebiti isto,
Aristotelovo opravdanje te premoi. Andri, recimo, na poetku svoje ,,Prie o vezirovom slonu konstatuje da su ,,bosanske kasabe i varoi pune pria (Andri 1963:
41), te da se u ,,tim ponajee izmiljenim priama krije () stvarna i nepriznavana
istorija tog kraja (Andri 1963: 41). Iako bi se ovaj odlomak mogao tumaiti i u svetlu veze izmeu prie i mita a ta veza je u Andrievom opusu najprisutnija u eseju
Razgovor sa Gojom, odnosno romanu Prokleta avlija ipak se u ovom odlomku
pojavljuju i novi motivi razlikovanja istorije i prie. italac se tu susree sa laganim
prelazom fikcije na mesto istorije, jer sada stvarna istorija nije vie identina onome
to je priznato za istoriju. Stvarna istorija postaje ono to, na prvi pogled, nije istorija:
niz izmiljenih pria. To da se stvarna, nepriznata istorija nekog kraja, krije u priama
znai istovremeno i to da ono to je priznato kao istorija nije stvarna istorija. Ve je tu
u pola glasa izreeno da postoji pritisak fikcije na istoriju. Nasluujemo da taj pritisak
moe biti motivisan razliitim razlozima: pre svega politikim.
Ono to kod Andria postoji samo kao naznaka, kod Kia postaje kljuna taka
razlikovanja istorije i prie. To je posebno vidljivo u prii ,,Mehaniki lavovi iz Kiove
OPSADA CRKVE SVETOG SPASA I ISTORIOGRAFSKA METAFIKCIJA 123

Grobnici za Borisa Davidovia. Ova pria predstavlja svojevrsnu autopoetiku figuru
u kojoj se suprotstavljaju umetnost i istorija. Naime, dok freske na zidovima crkve koju
je posetio Eduar Erio govore istinu (da se u crkvi dogaa pozorina predstava) ono to
Erio vidi kao istinsko bogosluenje jeste zapravo predstava bogosluenja u organizaciji
NKVD-a. Ono to Erio pie kao svedoanstvo uzdajui se u ono to je video svojim
oima tako nije svedoanstvo, ve fikcija (Ki 1992). Zajedno s nizom montiranih
procesa kojih je Grobnica za Borisa Davidovia puna, ova pria istoriju vidi kao fikciju
koja se taloi na dnu svesnih ili nesvesno lanih svedoanstava. Nasuprot istoriji koja
je preobraena u fikciju, stoji Kiovo uzdanje u ,,asne ljude i pozdane svedoke (Ki
1992: 7) uz pomo kojih je ipak mogue rekonstruisati prolost. Samo, tu rekonstrukciju vie ne ini istorija, ve knjievnost, pa premo knjievnosti u odnosu na istoriju
jeste sada u tome to je ona istinitija od istorije, a istinitija je zato to nije oblikovana
na politiki upravljenoj mati (to bi mogao biti opis konstrukcije staljinistikih montiranih procesa), ve na etikoj nepotkupljivosti pisca.1 Knjievnost kod Kia postaje
korekcija istorije, ona dolazi na mesto istorije, koje je ostalo upranjeno, budui da je,
pre toga, istorija zauzela mesto fikcije.
Kiova sumnja u istoriju uvodi nas u problematiku anra istoriografske metafikcije. Linda Haion u svojoj uticajnoj knjizi Poetika postmodernizma tvrdi da
ovaj anr pokazuje ,,znatni stepen samosvesti o istoriji i fikciji kao o ljudskim konstrukcijama (Haion 1996: 22). Shvatiti istoriju kao konstrukciju, znai prihvatiti
stav da je istorija neminovno oblikovana, a ne prosto saznata, i da ne postoji neko
,,prirodno i objektivno istorijsko znanje, a jo manje postoji mogunost uivljavanja u koju su verovali istoriari u doba romantizma. Orijentiui se vie ka otkrivanju naina na koje se istorijsko znanje konstruie, a manje ka samim istorijskim
dogaajima, istoriografska metaficija dovodi u sumnju samu mogunost istorijskog
znanja. Ona ukazuje da su u svedoanstvo nuno upisani rasa, klasa, pol i seksualna
orijentacija svedoka, to podriva mogunost objektivnog svedoanstva. Sem toga,
in narativizacije istorijskih dogaaja, odnosno njihovog uobliavanja u priu, gradi
izmeu dogaaje kauzalne veze kojih nema izvan prie; tu je istorija optuena da,
preuzimajui poetika naela od fikcije u izlaganju dogaaja, i sama postaje pria
iji odnos prema istini prolosti postaje problematian. Sumnja u mogunost istorije
pojavljuje se u postmodernoj teoriji, dakle, kao svest o tekstualnosti istorije: ako je
istorija prisutna kao tekst, onda je ona prisutna ne u svom izvornom, istom obliku,
ve uvek kao jedno od tumaenja. Za postmoderne teoretiare poput Linde Haion,
to znai da ne postoji jedna istina, ve istine u mnoini.
Teoretiari skloni kritikom odnosu prema postmodernizmu, kakav je na primer Fredrik Dejmson, pluralitet istorijskih istina vide kao nain na koji postmoder1
Kod Kia ostaje nejasno kako uopte postoje asni ljudi i pouzdani svedoci: lano svedoanstvo Eduarda
Erijoja nije proizvod svesne elje da se zabauri istina, ve pre simbol nune deformisanosti svedoanstva o
kojoj nas pouava postmoderna teorija. Otuda je oslanjanje knjievnosti na asne ljude i pouzdane svedoke
razultat, pre svega, volje za pouzdanou svedoanstva.
124
Slobodan Vladui
na (tanije, istoriografska metafikcija) ukida istorijski referent. Dejmson smatra da

u postmodernom dobu, istorijski roman ,,ne moe vie poduzeti predstavljanje povijesne prolosti; on nama moe predstaviti samo misli i sterotipe o prolosti (koja
time odmah postaje pop historijom) (Jameson 1988: 207). Meutim, Dejmsonova
kritika postmodernog tretmana prolosti jo uvek ne znai da je mogu povratak na
preanje stanje. Ona je tek jedna strana u raspravi koja se vodi nad istorijom iji su
temelji dovedeni u pitanje i to je jedina izvesnost. Nad tom izvesnou u toku je jedna vrsta rata za istorijsko naslee, preciznije reeno, za naslee mesta koje je istorija
zauzimala u devetnaestom veku. To je mesto poela, mesto odakle se izvodila ideja
poetka. Ona je to mesto nasledila od ideje Boga: ,,kada je Bog umro () istorija
se poduhvatila da pribavi poetke koje su ljudi nekada smatrali nunim za autentinost sveta i sebe samih (Triling 1990: 181). Istorija je nadomestak: taj nas termin
nepogreivo vodi ka Deridinom razumevanju centrirane strukture koja upravo poiva
na nadomestku. Za Deridu centrirana struktura predstavlja pojam ,,utemeljenje igre,
zasnovane na jednoj temeljnoj nepokretnosti i umirujuoj sigurnosti, koja je izuzeta
od igre (Derida 1990: 132). To znai da se istorija nakon smrti Boga pojavljuje
kao nadomestak na poziciji centra strukture. Ona je izuzeta iz igre strukture, a zauzvrat joj daje umirujuu nepokretnost koja ograniava igru razliitosti unutar same
strukture. Primer takve strukture je upravo devetnaestovekovna nacionalna drava:
istorija predstavlja njeno utemeljujue naelo. Na istorijsko seanje e se nasloniti
nacionalni mitovi koji e objediniti jednu grupu ljudi, stvarajui od njih modernu
naciju, bez obzira na razlike koje vladaju izmeu njih; dakle, istorija bi odredila granice zajednikog identiteta unutar jedne igre razlika koje karakteriu pripadnike iste
nacionalne zajednice.
Sumnja u istoriju koju posreduje istoriografska metafikcija i postmoderna
teorija, otvara, dakle, rat za naslee istorije. Time se otvara problem novog nadomestka. Na prvi pogled, ova reenica je skandal u kontekstu Deridinog uenja o centriranoj strukturi. Naime, Derida opisuje dogaaj preloma koji se moda ,,odigrao
u trenutku kada je strukturalnost strukture poela biti predmet miljenja (Derida
1990: 133), i nastavlja: ,,Otada se, bez sumnje, moralo zapoeti sa milju da nema
sredita. (Derida 1990: 133). Iz ovoga proizilazi da sledei nadomestak ne bi mogao
da se pojavi, a da ne bude miljen kao nadomestak, to e rei da ne bude unapred
dekonstruisan. Tako neto bi se i desilo da sam in dekonstrukcije nije bremenit politikim smislom: to znai da dekonstrukcija nije nunost, ve rezultat odluke da se
izvri dekonstrukcija jednog odreenog objekta. Deridina dekonstrukcija je otuda,
paradoksalno, samo in u predstavi zamene jednog nadomestka drugim nadomestkom. Dekonstrukcija prua obrazac miljenja koji se prenosi na politiki oznaene
ciljeve, a to je nadomestak koji treba upravo putem dekonstrukcije ukloniti, da bi se
nadomestio drugim nadomestkom. Primer za takvu upotrebu dekonstrukcije su studije nacionalizma: njih moemo misliti kao dekonstrukciju nacionalnog identiteta.
Studije nacionalizma nastoje da pokau kako je svaki nacionalni identitet konstruisan

na temelju jedne izmiljene, konstruisane tradicije, te da, prema tome, nije prirodan,
izvoran i trajan. Studije nacionalizma nastoje da ukinu sigurnost nacionalnog identiteta. Moemo rei, u duhu deridijanskog uenja, da se nacionalni identitet temelji na
nizu nadomestaka, odnosno izmiljenih mitova koji treba da nadomeste prazno mesto
na kome se konstituie nacionalna zajednica, kao i da prikriju in te konstrukcije.
Nesumnjivo je da postoji veza izmeu studija nacionalizma i istoriografske
metafikcije: u oba sluaja oni dovode u pitanje vrednost istorije i tako proglaavaju
njen kraj. Na taj nain oni nas uvode u ideologiju ljudskih prava, ,,jedine vrednosti
koje su preostale u svetu bez vrednosti posle kraja istorije (Duzinas 2009: 230).
Ljudska prava, pojednostavljeno reeno, predstavljaju nadomestak kome kri prostor
dekonstrukcija, studije nacionalizma i istoriografska metafikcija. Tako se na mestu
vrednosti istorije koja je obezvreena zajedno sa svim svojim odlivcima poput nacionalnog identiteta, postavlja vrednost ljudskih prava. Ta nova vrednost se ne temelji
vie u istoriji, ve u ideji kosmopolitizma. U ovoj zameni postoji jedno primamljivo
obeanje, koje kao da zaustavlja primenu dekonstrukcije na kosmopolitizam: istorija
je shvaena kao niz ratova, niz surovosti koje je mogue izbei samo ako se pravo
naroda zameni ljudskim pravima, odnosno pravima oveka, to istovremeno znai
i zamenu istorijskog oseanja kosmopolitskim oseanjem. Obeanje proirenja potovanja ljudskih prava na celu planetu jeste, istovremeno, i ukljuivanje etikog
aspekta u raspravu o istoriji.
Razmotrimo sada iz ove nove perspektive odnos izmeu istorije i pesnitva/
prie. Dok je Aristotel davao prednost pesnitvu/prii kao optijoj stvari od istorije,
Ki premo prie vidi u njenoj korekciji istorijske neistine. Meutim, iz perspektive odnosa izmeu istorije na jednoj, te i kosmopolitizma i vrednosti ljudskih prava
na drugoj strani, vidimo da nadmo prie nad istorijom kod Kia ima jo jednu dimenziju: pria svoju supremaciju u odnosu na istoriju ne temelji samo na momentu
korekcije istorije (pria je istinitija od istorije), ve i na etikom momentu: pria
je nadmona nad istorijom ne zato to cilja na optost, niti zato to je istinitija od
istorije, ve zato to sugerie dobrotu i pravednost. To je konsekvenca nadometanja
vrednosti istorije vrednou ljudskih prava: ukoliko je istorija uvek istorija pobednika, pria je ,,istorija rtvi, koje priu zasluuju svojom patnjom. Ako istorija pripada
naciji ili dravi, pria bi bila istorija onih koje je zajednica navodno tlaila. Etiki
potencijal prie tako se suprotstavlja istoriji, koja je prema ovom tumaenju uvek zla
bez obzira na pobede ili poraze, bez obzira na to da li se ratovalo asno ili neasno,
jer negira primarnu vrednost ljudskih prava. Istorija je, dakle, navodno zla, jer iz
perpsektive vrednosti ljudskih prava uvek podrazumeva zloin zajednice/drave nad
pojedincem. Kada se taj pojedinac transformie u junaka postmodernih romana, on
je gotovo po pravilu junak koji zauzima liminalni prostor, odnosno prostor izmeu kolonije i metropole (u postkolonijalnoj knjievnosti) ili pak pripada ugroenim
manjima (na osnovu pola, ili seksualne orijentacije) u delima koja privlae posebnu
panju feministikih odnosno queer studija.
126
Slobodan Vladui
Ovo je kontekst u kome treba itati Petrovievo tematizovanje odnosa izmeu istorije i prie u romanu Opsada crkve Svetog Spasa kako bi se videlo ta se od
takve etike prie pojavljuje u ovom romanu i na koji nain. Zato je od velike vanosti
analizirati najavljeni odlomak koji ve naslovom ,,Susret prie i istorije objavljuje svoju autopoetiku prirodu. Nau panju privlai replika tuinca (prie) kralju
Milutinu (istoriji): ,,Drumska kuina je moda i tvoja, ali svega ostalog ja sam vladar (Petrovi 2004: 192). Na prvi pogled, ona ne ide dalje od aristotelovskog sudara
pesnike optosti, optosti prie i pojedinane prirode istorije: razlika izmeu druma
i svega ostalog, sugerie razliku izmeu onoga to se dogodilo i svega onoga to je
moglo da se dogodi. Meutim, prevelika panja usmerena na ovaj detalj skrenula bi
pogled sa ishoda puta kralja Milutina prema opsaenom manastiru ii. To to istorija ne stie do crkve Svetog Spasa ovde je od odluujue vanosti: to znai da istorija
ne moe da bude od pomoi manastiru, ali znai i to da istorija ne polae pravo na
ono to se nalazi u manastiru: to je aneosko pero u bradi igumana Georgija. Istorija
je ovde drum koji ne vodi nikuda.
Ako opseena crkva ne pripada istoriji, kome onda pripada? Pripada prii:
ta veza nije izreena direktno, ve preko metonimijskih prenosnika koji grade mreu
simbola koji meusobno upuuju jedan na drugi. Kljuni predmet u manastiru je aneosko pero jedino pero koje nedostaje knezu imanu da kompletira svoj plat od
priijeg perja pa se to pero pojavljuje kao sinonim za manastir i opsednutu crkvu. U
tom sluaju, stav da ,,svaka re ima svoje pero () samo tako ispisana ona ima puno
znaenje (Petrovi 2004: 272) ne moe biti shvaen tek kao puka fantazija, ve pre
svega kao autopoetiki iskaz koji dovodi u metonimijsku vezu pero i re. Na taj nain, aneosko pero postaje aneoska re, a pohod kneza imana na manastir postaje
pohod istorije (budui da je knez iman istorijski lik) na re. Ako ta aneoska re ne
pripada istoriji, ona mora pripadati prii.
U tako postavljenoj konstelaciji simbola unutar Petrovievog romana, nije
udno to monasi opsednutog manastira nemaju drugog naina da se suprotstave napadaima, osim priama. Nije udno ni to posada tvrave Magli ne moe da ih
spasi, ni to to kralj Milutin ne moe da im stigne u pomo. Otuda u Petrovievom
romanu nisu retke scene u kome trajanje subjekta direktno zavisi od trajanja prie o
subjektu. Tako dolazimo do obrta u odnosu izmeu subjekta i prie koji je karakteristina za Petroviev roman: nije vie subjekt taj koji vlada priom, ve obratno.
Petrovievo razumevanje prie time je suprotstavljeno konceptu prie koju
zatiemo kod Andria. Naime, lik fra Petra, majstora pripovedaa, nemogu je kod
Petrovia, jer kod Petrovia pria ima prednost u odnosu na pripovedanje. Lik majstora pripovedaa svedoi o Andrievoj potrebi da etiki potencijal prie izgradi na
pozadini lepote pripovedanja. Bez tog kontapunkta, etinost prie ne bi mogla da
se odri kao relevantna u nihilistikoj atmosferi visokog modernizma: ona bi bila
nagriena sveu o krahu svih vrednosti, pa tako ne bi imala gde da se ukoreni. Tako
etinost prie kod Andria uvek ostaje slabo vidljiva, ali prisutna senka lepote i ve-

tine pripovedanja. Pria ostaje podreena pripovedau, lepota i vetina njegovog
pripovedanja daju joj razlog postojanja. Kod Petrovia dolazi do pomeranja: znaaj
pripovedaa umanjen je u odnosu na znaaj prie i to sugerie anonimnost pripovedaa. Otuda je u susretu prie i istorije ova prva reprezentovana anonimnim tuincem.
Pomeranje znaaja sa pripovedanja na priu, odnosno obrt izmeu prie i
subjekta, simptomi su injenice da u Petrovievoj prozi vrednost boravi u prii, a
ne u inu pripovedanja. Kod Petrovia je ta vrednost prie posredovana aneoskim
perom, koji simboliki priu dovodi u vezu sa svetom transcendencije koja traje.
Kako ne pripada ljudima, ljudi ni ne mogu polagati pravo na nju, pa tako ne mogu
polagati pravo ni na ime prilikom pripovedanja. Takva koncepcija je morala biti strana Andriu, budui da on nije mogao raunati ni na kakvu pomo transcendentalne
instance i to zato to razliku izmeu istorije i prie nije video poput Petrovia: kao
razliku izmeu tatine koja prebiva u istoriji, i dobrote koje prebiva u prii, ve kao
razliku izmeu prie kao skrivene istorije i istorije kao skrivene prie. Razume se, taj
obrt nije bio mogu ni kod Kia kod koga se figura pripovedaa transformie u figuru
prireivaa, koji samosvesno rukovodi naracijom. Tek kada se pria ne odredi kao
istina, ve kao dobrota a to sugerie aneosko pero a istorija ne kao fikcija, ve
kao tatina ili zlo, tek onda figura pripovedaa izolovanog od prie postaje suvina
i na njenom mestu pojavljuje se osamostaljena pria i osamostaljeni jezik u kome
prebiva vrednost.
Upravo to nam govore i kljune karakteristike Petrovieve poetike, odnosno
stila: materijalizacija rei, radikalni jeziki opis i jezika rasko. U prvom sluaju,
italac se susree sa reima koje dobijaju materijalno oblije u imaginarnom svetu
Petrovievog romana. Rei postaju vredni predmeti, one mogu da se sakrivaju i kradu, uvaju i tite. Na taj nain se rei izmetaju iz svoje komunikativne funkcije u
kojoj su jo uvek podreene subjektima koji pomou njih komuniciraju, te postaju
samostalni predmeti koji se na taj nain osamostaljuju. U istom tom smislu treba
razumeti i jeziku rasko Petrovievog romana, koji sadri i one rei koje ili nisu
vie u irokoj upotrebi, ili pak predstavljaju rezultat jezike invencije samog pisca.
Nije ovde u pitanju elja da se kroz jeziku rasko stigne do lepote jezika, i tako do
beletristike u svom osnovnom, doslovnom znaenju, u znaenju lepe knjievnosti.
Ne radi se tu ni o kakvoj potrazi za lepim reima, niti za novim reima, ve o procesu
koji vodi ka osamostaljivanju rei. Petroviev jezik je sklon da u korist svoje poetske
funkcije ponekad rtvuje i referencijalnu, ime se rei osamostaljuju od znaenja, kao
u poetici simbolizma, i postaju bia za sebe.
Kao takve ih zatiemo i u radikalnim jezikim opisima. Ova sintagma oznaava fenomen koji je karakteristian za Petroviev roman: rei koje izgovaraju likovi
u grupnim scenama nisu strogo vezane za likove u smislu da te replike slue njihovoj
karakterizaciji. Veza izmeu likova i njihovih rei je tek implicitna, pa izgleda kao da
osamostaljene rei lebde nad likovima, inei samostalnu jeziku masu. Takav je opis
trga u Konstantinopolju (Petrovi 2004: 16-21) na kome trgovci prodaju svoju robu.
128
Slobodan Vladui
Osloboene rei ukazuju na promenjeni odnos izmeu subjekta i rei. U realizmu,

rei su ospoljavale druteno ili geografsko poreklo junaka, ba kao to je opis junakove spoljanosti i prostora koji je zauzimao ospoljavao karakter junaka. Govor je tu
bio podreen junaku, tanije reeno, njegovom karakteru. Meutim, kod Petrovia se
rei oslobaaju junaka ne samo zato to u nekim momentima potpuno izostaju veze
izmeu rei i likova, ve i zato to izostaje opis likova koji govore. Njihova tela su
dematerijalizovana: time se na nedvosmislen nain sugerie ne samo to da su rei
osloboene od subjekta, ve i to da subjekt postoji samo kroz rei: nemi junaci su kod
Petrovia, po pravilu, mrtvi junaci.
Sada se postavlja pitanje: ta simboliki predstavljaju osamostaljene rei,
prie, i uopte jezik, raskoni jezik ovog romana? Kako protumaiti ove odlike Petrovieve poetike i stila? Na to pitanje nije lako odgovoriti, ali se na njega mora dati neki
odgovor ukoliko ne elimo da Petroviev roman itamo kao eskapistiko tivo koje
prividno nudi spas od surove stvarnosti. Dakle, moda rei, prie i jezik simbolizuju
kulturnu istoriju jednog naroda koja preuzima mesto njegove politike istorije. To
je osnovna razlika izmeu Petrovievog romana i anra istoriografske metafikcije:
dok ova potonja razara veru u istoriju, podnosei joj raun dugovanja prema fikciji,
Petroviev roman obavlja smenu politike istorije kulturnom istorijom, odnosno kontiniutetom pria i rei.
Ako prihvatimo ovu tezu, onda bi Opsada crkve Svetog Spasa bila, u simbolikom smislu, pokuaj da se kulturna istorija jednog naroda vidi kao novo izvorite
nacionalnog mita koje nastoji da odri koheziju jedne nacionalne zajednice. Svoj
daleki eho ta akcija nalazi jo u patriotskoj poeziji Milana Rakia u kojoj se nasuprot
politike istorije, slavi kultuna istorija (u pesmama ,,Jefimija i ,,Simonida). Ova
transformacija politike istorije u kulturnu istoriju ili, tanije reeno, u istoriju pria,
rei i jezika, nastaje kao reakcija na promenjeni odnos prie i istorije. Pod pritiskom
ideje kosmopolitizma i vrednosti ljudskih prava, politika istorija jednog naroda ne
moe vie lako da sauva svoju vrednost. Ta vrednost lake moe biti situirana u
kulturnoj istoriji, jer se kultura uvek pojavljuje kao rtva razaranja, a ne kao subjekt
razaranja. Sem toga, kao to je politika istorija istorija ratova, istorija razaranja i
dominacije jednog naroda nad drugim, kulturna istorija je sfera dodira i darovanja,
jer ovu drugu, za razliku od prve, ne ine voe koje raspolau moima da definiu
neprijatelja, ve pojedinci ije se delo, putem tradicije, ulanaava u niz pria. Stoga
se kulturna istorija pojavljuje kao mogua istorija jednog naroda, kao istorija dobrote
nasuprot istoriji razaranja i unitavanja.
LITERATURA
Andri, Ivo (1963). Nemirna godina. Beograd: Prosveta.
Aristotel (2002). O pesnikoj umetnosti. Beograd: Dereta.
orovi, Vladimir (2009). Istorija Srba. Beograd: Otvorena knjiga.

Derida, ak (1990). Bela mitologija. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo.
Duzinas, Kostas (2009). Ljudska prava i imeperija. Beograd: Slubeni glasnik.
Haion, Linda (1996). Poetika postmodernizma. Novi Sad: Svetovi.
Ki, Danilo (1992). Grobnica za Borisa Davidovia. Beograd: BIGZ.
Jameson, Fredric (1989). Postmodernizam ili kulturna logika kasnog kapitalizma. u
Postmoderna: nova epoha ili zabluda. Zagreb: Naprijed.
Ostrogorski, Grigorije (1993). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
Petrovi, Goran (2004). Opsada crkve Svetog Spasa. Beograd: Politika-Narodna
knjiga.
Triling, Lajonel (1990). Iskrenost i autentinost. Beograd: Nolit.
Slobodan Vladui
SIEGE OF THE SAINT SALVATION CHURCH
AND HISTORIOGRAPHIC METAFICTION
Summary
This work analyses the relationship between history and story/literature in Goran
Petrovics novel The siege of Holy Salvations church in context that is given by historiographic metafiction. It is shown through the text how in Andrics and Kis works as well as in
postmodern historiographic metafiction, survives Aristotels giving of the upper hand to story
in favour of history. However, the argumentation is being changed: history is no more just a
presentation of individual compared to a presentation of general in poetic art, as in Aristotels
works, but the insight to its fictionalism. This puts at stake not only the history, but everything
that is built on its fundations. The undermining of historys significance is seen in the wider
context of establishing values of human rights and cosmopolitan consciousness on foundations of disparaging history, which retroactively has an impact on the relation between history
and story: now a story bases its advantage on ethical qualities which history lacks, which is
considered to be the history of violation of human rights or some other minorities by the represive majority. Petrovics novel is interpreted as a symbolic effort in spirit of ethical advantage
of story over history, to exchange political history of one nation by history of story and language, in other words by its cultural history, acting as a new cohesive element of a community.
130
. XXXV (2010)
Zorica ergovi-Joksimovi
djzorica@eunet.rs
UDK 821.163.41.09-3 Peki B.

PEKIEVA ENGLESKA:
PRIMERI APROPRIJACIJE U ROMANU BESNILO
Saetak: U radu se razmatra problem aproprijacije u romanu Besnilo (1983) Borislava Pekia. U tom pogledu, uoene su dve vrste aproprijacije, znaajne ne samo za opus
Borislava Pekia ve i za srpsku knjievnost. Aproprijacija Engleske kao mesta deavanja
radnje dovela je do pojave originalnog Pekievog hronotopa, dok aproprijacija anra romana
katastrofe, odnosno, ire gledano, naune fantastike ima pionirski znaaj za posleratnu srpsku
knjievnost jer uvodi prvi put ovaj anr u knjievnost glavnog toka.
Kljune rei: antropologija, aproprijacija, Borislav Peki, Besnilo, Engleska, nauna
fantastika, roman katastrofe, srpska knjievnost
Ne deava se tako esto da pojedina knjievna dela svojim pojavljivanjem

izvre pravu malu revoluciju u svojoj knjievnoj sredini. Jedan takav potres izazvao
je Borislav Peki kada je 1983. godine objavio roman Besnilo. Ne samo da je to
delo oznailo preokret za mnoge prilino neoekivan u Pekievom opusu ve je
viestruko znaajno i za posleratnu srpsku knjievnost. Mnogobrojne novine formalne, tematske, idejne, anrovske, jezike ine ovaj roman jedinstvenim u okviru
nae knjievnosti. Uz to, u svom, za srpske prilike, pionirskom poduhvatu Peki se
u velikoj meri oslanjao na dostignua svojih anglofonih kolega, te je tako ovo delo
zanimljivo sagledati i kao dostojan primer kulturne i knjievne aproprijacije.
Ve u uvodnoj napomeni Pekievog romana Besnilo, s indikativnim podnaslovom anr-roman, itaoci se suoavaju sa svojevrsnim upozorenjem da je
izbor londonskog aerodroma Heathrow [] sluajan. Da je avion s majkom Terezom,
nastojnicom manastira Isusovo srce u Lagosu u Nigeriji, sleteo na ikaki OHare
IA, John F. Kennedy u New Yorku, IA Charles de Gaulle kraj Pariza, moskovsko
eremetjevo ili beogradski Surin, pria bi se odvijala tamo. () Izvesna fakta
prilagoena su zahtevima Prie, a Pria, opet, tradicionalnim Pravilima igre ovog
paraliterarnog anra. (Peki 2002: 7)
Moe li se verovati ovoj tvrdnji da je izbor mesta deavanja radnje plod

puke sluajnosti, kada nam i vanknjievni i knjievni elementi ukazuju na znaaj En-
132
gleske i Londona, dakako u pievom ivotu i stvaralatvu? Naime, sm Borislav

Peki iveo je od 1971. godine u Londonu, gde je i umro 1992. godine, a za sobom je
ostavio znatan broj dela u kojima je obradio engleske teme, meu kojima se, pored
Besnila, izdvajaju drame X + Y = 0 (1980), aj u pet (1984), roman 1999 (1984),
dela publicistiko-esejistike prirode, kao to su Pisma iz tuine (1987), Nova pisma
iz tuine (1989), Poslednja pisma iz tuine (1991) i Sentimentalna povest britanskog
carstva (1992). Stoga, slobodno moemo rei da Engleska zauzima znaajno mesto u
Pekievom stvaralatvu, te da je u njegovom opusu izrasla u svojevrstan bahtinovski
hronotop. Da li, onda, smemo i moemo da prihvatimo bez pogovora upozorenje o
sluajno odabranom mestu deavanja radnje romana Besnilo? Zapravo, ako neko
knjievno delo kod italaca stvori utisak da njegova radnja prirodno proistie iz sadejstva vremena, mesta i likova i da nigde drugde ne bi mogla da se dogodi u identinom obliku i sa svim svojim osobenostima, onda pieva relativizacija, poput ove
Pekieve, izrasta u svesno poigravanje s Pravilima igre.
Sama injenica da je Peki tako mnogo pisao o Engleskoj potvruje tezu
da je re o svojevrsnoj fascinaciji. No, mi se ovde neemo baviti linim psiholokoemotivnim doivljajem koji se kod Pekia razvio tokom dugogodinjeg boravka u
Engleskoj. Pravo pitanje je, zapravo, da li je Peki, bavei se engleskim obiajima,
naravima, istorijom i kulturom, sproveo svojevrsnu kulturnu i knjievnu aproprijaciju, a to je ono to nas i treba da zanima kao izuavaoce knjievnosti. Tanije, mnogo
je celishodnije istraiti do kakvih je knjievnih i kulturnih rezultata na irem planu
dakle, u srpskoj knjievnosti i kulturi ova lina opsesija dovela. Povrh svega, u
konkretnom primeru, romanom Besnilo Peki je, praktino, u srpsku knjievnost na
velika vrata uveo naunu fantastiku, odnosno roman katastrofe, te bi se, otud, moglo
rei da je izvrio dvostruku aproprijaciju. Naime, ne samo da je najpre radnju romana
smestio u engleski milje i za glavne protagoniste odabrao junake engleskog porekla
ili dravljanstva, ve je izvrio i aproprijaciju itavog jednog anra, to je oigledno ve iz podnaslova ovog romana. Ta anrovska aproprijacija prirodno proistie iz
prve, o emu e kasnije biti vie rei, a moda je jo i znaajnija sa stanovita srpske
knjievnosti. Postupak koji je Peki primenio moe se okarakterisati kao anrovska
aproprijacija jer, strogo gledano, on sm ne pripada tzv. anrovskoj knjievnosti, ali
se svesno upustio u poigravanje sa naunofantastinim kanonom.
Iako se srpska knjievnost moe podiiti srazmerno ranim doprinosom anru
naune fantastike (a tom anru ponajvie pripada i Pekiev roman), ipak ni drama
Posle milijon godina (1889) Dragutina Ilia ni prvi SF roman Jedna ugaena zvezda
(1902) Lazara Komaria, a ni svi potonji knjievni pokuaji u okviru ovog anra,
nisu u svom vremenu imali a ni danas nemaju onaj knjievni znaaj kakav imaju
jedan Borislav Peki i njegov roman Besnilo.1 Tako Zoran ivkovi u The Encyclopedia of Science Fiction istie jedino Pekia kada govori o naveliko hvaljenim
1
Vie o raanju naune fantastike u srpskoj knjievnosti videti u Bojan Jovi (2006). Raanje anra: Poeci
srpske nauno-fantastine knjievnosti. Beograd: Institut za knjievnost i umetnost.
PEKIEVA ENGLESKA: PRIMERI APROPRIJACIJE U ROMANU BESNILO 133

piscima glavnog toka srpske knjievnosti koji su se oprobali u anru naune fantastike (Clute and Nicholls: 1362). Ipak, knjievna javnost, a nadasve struna, nije
bila pripremljena za ovakvu vrstu iznenaenja, ak i kada je o Pekiu re. I zaista,
anrovska knjievnost uopte, a pogotovo nauna fantastika, nije nailazila na dobar
prijem u nas, a nije ni uspela da iznedri neko izuzetno znaajno delo u posleratnoj
knjievnosti. Na engleskom govornom podruju, meutim, mnogobrojni su se znani
i neznani pisci etablirali uprkos tome to su uplovili u anrovske vode naune fantastike ili srodnih anrova. Pomenimo samo Oldosa Hakslija, Dorda Orvela, Entonija
Berdesa, Samjuela Delejnija, Filipa Dika, Kurta Vonegata, Tomasa Pinona, Stivena
Kinga U jednoj od prvih reakcija na Pekievo Besnilo, Josip Pavii je napisao:
Takve smo romane do sada itali samo na stranim jezicima ili u prevodu. Da se
nije potpisao svojim imenom, Pekia nitko ne bi identificirao. Besnilo je neto
sasvim drugo i u odnosu na ono to se u nas pie i u odnosu na ono to je do sada
pisao sam Peki. Ono ne pripada domaoj knjievnoj tradiciji i uope se ni na koji
nain ne uklapa u domaa dominantna shvaanja o smislu i funkciji knjievnog
djelovanja. Besnilo istina jeste u skladu sa nastojanjima nekih mlaih pisaca [kao
to su] Kapor, Majdak, Pavlii, Tribuson, koji se trude da u naoj kulturi afirmiraju
prezrene literarne anrove, a zajedno sa njima i pisanje kao zanatsku vjetinu, ali
je ipak neto sasvim posebno. Peki je Besnilom pokazao da vet, autentian pisac,
vrhunski zanatlija, moe napisati sve to publika od njega trai. Ako italac eli itati
anrovski roman, on e mu ga dati bez grinje savjesti da je to no u lea takozvanoj
visokoj literaturi. Borislav Peki je oito tip pisca koji do podele na tzv. visoku i
tzv. nisku literaturu uope ne dri. (Pavii)
Stoga se Pekiev podvig s pravom moe smatrati pionirskim poduhvatom,

a iza sintagme strani jezici koju Pavii pominje krije se, zapravo, jedan jedini
jezik engleski. Belodana je injenica da je nauna fantastika, a u okviru nje i roman
katastrofe, najvei procvat u dvadesetom veku doivela upravo na engleskom govornom podruju. Tako je Peki u Besnilu znalaki stvorio zaudnu slagalicu u kojoj se
meusobno skladno nadopunjuju mesto radnje (Engleska, London), anrovsko odreenje romana (nauna fantastika, roman katastrofe)2 i jezik (engleski) na kome su
nastala najznaajnija dela ovog anra. Nesumnjivo, Peki je, kao veliki poznavalac
i potovalac naune fantastike, bio upoznat i s mnogobrojnim knjievnim i filmskim
delima anra katastrofe. Tako je jednom sm istakao da je proitao
gotovo sve to je u polju naune fantastike i negativne utopije do sada napisano, od
Wellsa do Simaka, Ballarda, Van Vogta, Asimova, Blisha, Bradburya, A. Clarkea,
Heinleina, Orwella, Huxleya, Zamjatina, Lema, Herberta, itd. (Peki 1993: 144)
Naalost, ne moemo se ovom prilikom uputati u iole podrobniji prikaz

razvoja anra katastrofe, koji je sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka,
2
Pekievo Besnilo je, zapravo, meavina vie anrova (detektivski roman, triler, ljubavni roman), ali je anr
romana katastrofe najdominantniji.
134
kako na filmu tako i u knjievnosti, doivljavao pravi procvat.3 Od filmova sa slinom tematikom izdvojiemo britanski hit Kasandrin most (The Cassandra Crossing,
1976) reditelja Dorda Pana Kosmatosa, u kome se javljaju neki elementi za kojima
e posegnuti i Peki u Besnilu.4 Na knjievnom polju, 1978. godine Stiven King, najpoznatiji savremeni pisac horora, objavio je roman Uporite (The Stand) o pandemiji
izazvanoj mutiranim supervirusom gripa,5 koji se smatra jednim od najznaajnijih
romana ovog anra. U to vreme, u srpskoj knjievnosti i dalje suvereno vlada tzv.
stvarnosna proza, a retki disonantni glasovi potisnuti su u drugi plan, posebno u knjievnosti glavnog toka, o emu i sm Peki u dnevnikim belekama iz 1983. godine
iznosi zanimljiv stav:
Ne razumem izraz stvarnosna proza. Meni se on ini krajnje nepogodnim
eufemizmom za neto to se pojedini kritiari ne usuuju nazvati pravim imenom,
ili za ta se pravo ime ne moe nai. Svaka proza koja se bavi ovekom i njegovom
egzistencijom u ma kom vremenu i u ma kojoj formi, ako je dobra stvarnosna je,
jer opisuje jednu stvarnost takvog oveka. Pitam se gde su se izgubili stvarni
napori prema sintezi, ta je bilo s takozvanim vremenom romana, onako kako ga ja
shvatam, kao slike jednog doba, jednog duha, kao neeg to obuhvata sve elemente
jedne stvarnosti, a ne samo naroito izabrane i nereprezentativne esto puta.
Sada se tek vidi koliko je bio rav uticaj tzv. teorije o stvarnosnoj literaturi Naim
piscima nedostaje vizija, imaginacija, snaga da se mae dubljih i veih tema, da se
bave uzrocima, a ne pojavama, a iznad svega nedostaje im misaonost, obrazovanje i
hrabrost. (Peki 2010: 17)
Ukoliko se u obzir uzme restriktivan kontekst u kome je Besnilo nastajalo,

onda je Pekiev eksperiment utoliko znaajniji, a ono to je on uinio sasvim se
sigurno moe podvesti pod pojam aproprijacije, jer, kako istie Duli Sanders, aproprijacijom i adaptacijom pisci daju svoj
komentar izvornog teksta. Ovo se postie pruanjem izmenjenog ugla gledanja
u odnosu na prvobitno, dodavanjem hipotetike motivacije ili davanjem glasa
priguenom ili skrajnutom. Ipak, adaptacija moe biti i jednostavniji pokuaj da se
tekstovi uine relevantnim ili lako razumljivim novoj publici ili itaocima pomou
procesa pribliavanja i osavremenjivanja. (Sanders: 19)6
3
4
5
6
Vie o tome videti, npr., u Brian Stableford (2006). Science Fact and Science Fiction: An Encyclopedia. New
York London: Routledge.
Terorizam, politike igre, bioloki rat, smrtonosna mutirana bakterija samo su neki od elemenata zajednikih
ovom filmu i Pekievom romanu. Zanimljivo je da se radnja filma odigrava u vozu, koji je, kao i Pekiev
londonski aerodrom, izdvojen od ostatka sveta, a ipak, zahvaljujui razliitom drutvenom i nacionalnom
poreklu putnika, taj svet predstavlja u malom. Kao i veina dela anra katastrofe i Kasandrin most izrasta u
drutveno-politiku alegoriju.
Kingovo izdanje iz 1978. godine bilo je drastino skraeno, a dopunjeno i proireno izdanje objavljeno je tek
1990. godine.
Duli Sanders primarno govori o aproprijaciji i adaptaciji viktorijanske proze, ali se zakonitosti koje ona
uoava mogu primeniti i na Pekiev postupak.

A upravo je to ono to je Peki uinio. Dakako, on nije za polazite uzeo
samo jedan, konkretan izvorni tekst ve itav anr koji je do tada u nas bio i priguen i skrajnut. Povrh svega, Peki je naunu fantastiku uinio i relevantnom i lako
razumljivom naoj publici kojoj je pribliio taj anr.7 Da je sebi svesno dodelio takvu
misiju, svedoi i injenica da Besnilo nije ostalo usamljeni eksperiment u njegovom
opusu. Praktino, njegovu poetiku osamdesetih godina dvadesetog veka obeleio je
nagli zaokret ka naunofantastinoj knjievnosti, olien u trilogiji koju, pored Besnila, ine romani 1999 (1984) i Atlantida (1989).8 Zapravo, ako se u obzir uzme Pekiev i inae antropoloki pristup knjievnosti primetan u ranijim delima, onda njegovo
okretanje ka naunoj fantastici ne samo da nije bilo neoekivano ve se moe smatrati prirodnom etapom u daljem razvoju. Naime, za naunu fantastiku se od svih knjievnih anrova moe rei da je ponajvie antropoloki orijentisana jer je ona u svojoj
sutini usredsreena na ljudski rod uopte, na njegovu istoriju i sudbinu. Ekstrapolacija i spekulacija njene su osnovne alatke, te najvrsnija dela ovog anra neretko, po
svojoj sutini, izrastaju u filozofske i antropoloke studije. Tako je i Peki, potujui
dosledno osnovna pravila romana katastrofe, stvorio filozofsko-antropoloku povest
o usudu oveanstva. Mutirani virus koji je pobegao iz laboratorije zlog naunika s
nacistikom prolou preti da zbrie itavo oveanstvo. Epidemija je lokalizovana
na londonskom Hitrou koji predstavlja svet u malom. Kako to obino biva, u trci s
vremenom i opakim virusom prevagu e odneti diktatorske snage koje se zalau za
totalno reenje po nalogu majora Hilarija Loforda, Hitrou e iz karantina prerasti u
kombinaciju kazamata i koncentracionog logora u kome se najpre puca, a tek potom
proverava da li je ubijeni bio zaraen ili ne. Prema ustaljenoj shemi neoekivanih
obrta, ispostavie se da je znameniti naunik u koga se kao spasioca uzda itavo
oveanstvo niko drugi do glavni vinovnik poasti, ozloglaeni nacistiki naunik
Liberman, koji je i stvorio mutirani virus besnila. Neizbeni preokreti, dvostruke igre
i identiteti, napetost diktirana psiholokim doivljajem ubrzanja vremena, gnusne i
potresne scene, katastrofa koja preti celokupnom ljudskom rodu sve to spada u domen karakteristinih sredstava anrovskih romana. Pa ipak, Peki je stvorio i mnogo
vie od zanimljivog i uverljivog romana katastrofe, a Besnilo se ni u kom sluaju ne
moe smatrati pukim pastiem.
Zanimljivo je da se u ovom romanu javljaju dve anru romana katastrofe
ne ba svojstvene pojave koje su olienje metafizikih, transcendentalnih sila. Re
je, naravno, o zagonetnom Gabrijelu i Velikoj zveri. injenica da njih dvoje jedini
naputaju Hitrou nepovreeni sugerie u Pekievoj trilogiji jasno predoenu ciklinu
strukturu vremena u kome se odvija vena borba dobra i zla. Kako na kraju romana
saznajemo, Gabrijel je moda aneo uvar, to ga je Bog, nakon izgona ljudi iz raja,
ostavio na zemlji da njihove potomke uva od Satane (Peki 2002: 532), te je onda
7
8
Roman Besnilo doiveo je nekoliko izdanja, to svedoi o izuzetno dobrom prijemu kod italake publike.
Peki je tvrdio da dela iz ove trilogije ne treba itati onim redom kojim su objavljivana ve da treba slediti
niz Besnilo, Atlantida, 1999.
136
jasno zato on jedini na Hitrou nije oboleo od besnila. Ni iskonsko zlo, koje predstavlja Velika zver, naravno, ne moe biti u potpunosti savladano ni iskorenjeno jer u tom
sluaju ni sukoba a ni istorije ne bi bilo ili, kako je to jo Berajev primetio:
kada ne bi bilo slobode zla, koje je vezano s osnovnim naelima ovejeg ivota,
kada ne bi postojalo mrano naelo, onda ni istorije ne bi bilo a svet ne bi poeo od
poetka, ve od kraja, od savrenog carstva Boijeg koje se zamilja kao savreni
kosmos u obliku savrenog dobra i savrene lepote. Ali istorija sveta nije poela
od savrenog kosmosa, zato to je istorija sveta poela slobodom, slobodom zla.
(Berajev: 27)
Paradoksalno, Gabrijel i Velika zver, kao svojevrsni metafiziki uljezi u tom

anrovskom delu, dodatno istiu njegovu apokaliptinu svevremenost, inei ga optevaeom antropolokom studijom. Tako nam je Peki kroz ovaj i naredna dva
naunofantastina romana predoio antropoloki i filozofski potencijal romana katastrofe. Kako istie Zoran ivkovi, zahvaljujui ponajpre Pekievom povremenom
zalaenju u SF vode jugoslovenska nauna fantastika dola je prvi put u priliku da zakorai na podruje domae knjievnosti glavnog toka (ivkovi: 553). Ne samo da
je Peki jednom osporavanom anru na taj nain dao dignitet ve je stvorio i razornu,
subverzivnu politiku alegoriju o strukturi moi, mehanizmima vladanja u vanrednom stanju, o raanju diktature i krhkosti demokratskih institucija kada namerno ili
sluajno budu suoene s katastrofom. Dakle, jasno je s kakvom je namerom i s kakvim ciljem Peki pristupio aproprijaciji knjievnog anra. Neto je tee odgovoriti
na pitanje s poetka ovog rada, odnosno, zato je Peki u romanu Besnilo odluio da
za mesto radnje odabere ba Englesku.
Moda emo do odgovora lake stii ako u obzir uzmemo uobiajene asocijacije koje Engleska izaziva kod veine ljudi: kolevka parlamentarne demokratije,
kultura tolerancije, visok standard i ekonomski prosperitet, utoite mnogobrojnih
emigranata iz manje razvijenih delova sveta... Pa ipak, u vreme kada je roman pisan
i objavljen, u Velikoj Britaniji je ve nekoliko godina premijerka bila elina Ledi,
Margaret Taer. Uz to, Hitrou je ve tada bio jedna od glavnih svetskih vazdunih
luka u kojoj se ukrtaju mnogobrojni interkontinentalni letovi, pa se i time Engleska
nametala kao logian izbor za poprite aerodromske katastrofe. I pored svega, ini se
savim neobinim da jedan znameniti srpski i jugoslovenski pisac napie roman koji,
osim to je na srpskom jeziku napisan, sa Srbijom i Jugoslavijom, naizgled, nikakve
veze nema. Ne samo da se radnja u potpunosti deava izvan Srbije SFRJ, odnosno
u Engleskoj, ve nijedan lik nieg zajednikog s pievom otadbinom nema. Povrh
svega, Peki je romaneskno tkanje dodatno oneobiio tako to je sproveo i svojevrsnu
anglizaciju jezika. Tako su sve vlastite imenice date u engleskoj, a ne u srpskoj transkripciji (npr. Luke Komarowsky, Frederick Lieberman, Matthew Laverick, Gabriel,
Townsend, Heathrow, West Dayton...). ak su i srazmerno uobiajene imenice koje
oznaavaju vrstu letelice ili delove aerodroma Boeing, Queens building, Central
Terminal Area date u originalnoj engleskoj transkripciji. Uz to, kroz itav roman ra-

zasute su pojedinane engleske rei, fraze i sintagme, kao to su officer, paper work,
out of place, passengers only, pick of the Airday, nature-loving, vampire-bats, over,
affirmative, staff only... I sadraj raznih obavetenja kojima je Hitrou oblepljen naveden je najpre na engleskom, a potom je dat prevod na srpski jezik, npr. Welcome!
Youre in line for your hotel! (Dobro doli! Vi idete prema svom hotelu!) (Peki
2002, 24). I u sluaju da je za moto nekog poglavlja uzet tekst prvobitno napisan na
engleskom jeziku, on je najpre naveden na tom jeziku, a odmah ispod dat je i prevod
na srpski. Tako moto Epiloga glasi
Slow me down, Lord... and inspire me to send my roots deep into the soil of lifes
enduring values that I may grow toward the stars of my greater destiny!
Uspori me, o Gospode... i nadahni me snagom da urastem u trajne vrednosti ivota
i vinem se prema zvezdama moje uzviene sudbine!
Aeronautika molitva u atrijumu kapele St. George aerodroma Heathrow (Peki
2002: 527)
Peki se, dakle, dobrano potrudio da nam i na jezikom nivou doara engleski milje, kao da je, suprotno reima iz uvodne napomene, eleo da nam predoi da je
jedino u Engleskoj zamislivo da se odigra radnja njegovog romana. A zapravo, ako se
jedna tako strana tragedija, koja sa sobom donosi pesimistiko i fatalistiko vienje
ne samo ljudske prirode ve i ljudske istorije, moe desiti u jednoj demokratskoj Engleskoj, onda je i itav svet suoen s ozbiljnom opasnou i nalazi se na ivici ponora.
Iako je u svetskoj knjievnosti bilo sluajeva da se pisci odreknu svog maternjeg jezika i prigrle jezik i kulturu zemlje u koju su emigrirali (npr. Konrad, Beket,
Nabokov), nisu toliko esti primeri da pisac na svom, maternjem jeziku pie o zbivanjima u tuini, pri emu su i junaci tuini. U srpskoj knjievnosti, u tom pogledu,
pretea Pekievog Besnila je Roman o Londonu Miloa Crnjanskog, koga su za Englesku i London, kao i Pekia, vezivali neveseli emigrantski dani provedeni tamo. I
ba kao to je u londonskoj sudbini Rjepnina lako prepoznati ne samo usud Miloa
Crnjanskog ve i svih prolih, sadanjih i buduih emigranata, tako i Pekiev naunofantastini roman o londonskoj epidemiji besnila govori i o politikom i svakom
drugom besnilu u njegovoj sopstvenoj zemlji, tadanjoj SFRJ,9 ali i o svim prolim i
sadanjim apokalipsama koje su zadesile svet, kao i o onim buduim, koje su tek pred
nama. Naalost, vie od dvadeset godina od objavljivanja Besnila mutirani virusi,
meunarodni terorizam i sve vei jaz izmeu bogatih i siromanih teme su koje more
svetsku javnost i to moda i vie nego ikada pre a nesporazumi i nadgornjavanja
tradicionalnih politikih oponenata Engleske i Amerike, s jedne strane, i Rusije, s
druge, i dalje traju. Podsetimo se, u okviru politiko-pijunskog trilera sadranog
u ovom romanu glavne uloge igraju jedan engleski i jedan ruski obavetajac; u de9
Godine 1972. u Srbiji je izbila epidemija velikih boginja, koja je uspeno okonana, zahvaljujui, izmeu
ostalog, vakcinaciji, proglaenju vanrednog stanja i strogim karantinskim merama (naoruani vojnici uvali
su karantinske ustanove, a kretanje stanovnitva bilo je strogo kontrolisano). I ovaj dogaaj mogao je Pekiu
da poslui kao osnova za njegov roman o epidemiji besnila na londonskom Hitrou.
138
tektivskom delu prie jadni i ponieni sitni bankarski slubenik ubija svemonog
bankara, a sluaj se jedini trudi da rei veito prezreni policijski pozornik s Jamajke
koji, izmeu ostalog, pokuava da dokae svoju lojalnost imperiji. Nosioci ljubavne prie su, pak, jedna Palestinka i jedan Izraelac, dok znatan deo romana zauzima
i pria o meunarodnom terorizmu kao pretnji svetskoj bezbednosti. O aktuelnosti
prie o poasti koju moe da izazove mutirani virus izlino je i govoriti, kao i o sve
prisutnijem strahu od raznih prirodnih katastrofa. Peki je, dakle, opredelivi se za
anr romana katastrofe, napisao dijagnozu stanja u kome se, po njemu, nalazi itav
svet i celokupan ljudski rod.
injenica da se i posle romana Besnilo Peki vraao Engleskoj i engleskim
junacima potvruje tezu da je re o znaajnom elementu Pekieve poetike. Aproprijacijom engleskog miljea i engleskog govornog podruja Peki je u svom opusu izgradio paradigmatian hronotop, koji je kasnije, u Atlantidi preko jezikih, kulturnih i
istorijskih veza koje postoje izmeu Engleske i Sjedinjenih Amerikih Drava proirio i na Ameriku. Time je, svakako, srpsku knjievnost u pogledu mesta deavanja
radnje izveo iz usko nacionalnog zabrana. Mnogo je, meutim, znaajnije to to svojom antropolokom trilogijom, koja otpoinje romanom Besnilo, nije samo napisao
oma velikanima naunofantastine i distopijske knjievnosti a kao prvi namee
se, svakako, Dord Orvel ve je, prilagoavajui svojim potrebama i svom vremenu ideje svojstvene naunoj fantastici, stvorio originalno knjievno delo trajne
vrednosti. Time je, posredno, ukazao i na postojanje svojevrsnog kanona u okviru
pomenutog anra, jer, kako Duli Sanders istie, adaptacija ovekoveuje postojanje
kanona, doprinosei njegovom reformulisanju i irenju (Sanders 8). Najzad, najire
gledano a prvenstveno iz ugla sveukupne srpske knjievnosti Peki je zasluan
to se smelo upustio u avanturu pisanja anr-romana, ime je, nudei kao zalog svoj
knjievni ugled, naunoj fantastici u srpskoj knjievnosti podario pravo glasa.
LITERATURA
Berajev, Nikolaj (2002). Smisao istorije, Novo srednjovekovlje, Kraj renesanse.
Prev. Mili Majstorovi. Beograd: Brimo.
Clute, John i Nicholls, Peter, ur. (1995). The Encyclopedia of Science Fiction. New
York: St. Martins Griffin.
Cvijeti, Maja (2007). Pekiev Orvel. Beograd: Plato.
Jovi, Bojan (2006). Raanje anra: Poeci srpske nauno-fantastine knjievnosti.
Beograd: Institut za knjievnost i umetnost.
Llewellyn, Mark (2009). Neo-Victorianism: On the Ethics and Aesthetics of Appropriation. Lit: Literature Interpretation Theory. 20 1-2: 27-44.
Luki, Jasmina (2001). Metaproza: itanje anra. Borislav Peki i postmoderna poetika. Beograd: Stubovi kulture.

Pavii, Josip. Dostupno na http:// borislavpekic.blogspot.com/2009_06_01_archive.
html [29. april 2010]
Peki, Borislav (2002). Besnilo. Izabrana dela, knjiga etvrta. Novi Sad: Solaris.
Peki, Borislav (2010). Snovi iza staklenog zida. Novosti. Kultura. Subota 17. april:
17.
Peki, Borislav (1993). Vreme rei. Beograd: BIGZ.
Pijanovi, Petar (1991). Poetika romana Borislava Pekia. Beograd: Prosveta.
Sanders, Julie. (2006). Adaptation and Appropriation. London: Routledge.
Stableford, Brian (2006). Science Fact and Science Fiction: An Encyclopedia. New
York London: Routledge.
ivkovi, Zoran (1990). Enciklopedija naune fantastike. Beograd: Prosveta.
PEKIS ENGLAND: EXAMPLES OF APPROPRIATION
IN THE NOVEL BESNILO [RABIES]
Summary
The paper deals with the problem of appropriation in the novel Besnilo (1983) by
Borislav Peki. In that respect, two forms of appropriation are detected, which are important
not only for Borislav Pekis oeuvre but for Serbian literature as well. The appropriation of
England as the setting led to the appearance of the original Pekis chronotope, while the appropriation of the disaster novel, that is, science fiction genre was a pioneering contribution
to the postwar Serbian mainstream literature.
Key words: anthropology, appropriation, Borislav Peki, Besnilo, England, science
fiction, disaster novel, Serbian literature
140
. XXXV (2010)

olivraradulovic.ff@gmail.com
UDK 821.163.41.09:2

20.

, , , , , , .

.

,
.
: , , , ,
.
20.
, ,
( 1997: 270). , , ,
, ,
. 1
,
, 2 ,
, , .
1
2

.
. ().
142
, ,
. ,
, , .
: ,

,
.

, ,
, .
, , ; ,
, . ,
, ,
; , ...3 ( , 28, 1113).
,
, , ,
.
,

. ,
. , . ,

,

: . (2009: 7581)
,
,
. , , ,
. ,
3
..
20.
143
, , .

, , ,
.
, ,
, , ( 1999: 27).
, , .
4 , .
,
,
.

( 1991: 7080).
.
. (. 2, 15)

.
,
,
.
,
,
( 1999: 78). ,

.
: , ,

( 2009: 7781).
,
, . , ( , ,
4
( 1999: 354).
144
, , ) , ,
.
, .
, ,
: -, - -,
5
( ),
.6 ,
,

.
:
( ), ( ), ( ), , ( ,
), , ( ),
( ).7
,
. . , ,
. , , .8

. , ,
, ,
.
.
, , ,
( 2010: 312321).
5
6
7
8
: ,
, .
( 2002: 17).
,
(6465).
( 2003).
( 1937).
20.
145

, .

.9
, .
, .
, ,
.
, , ( 2007: 1043).
, ,
. , () , ,
, ,
.
,
. ,

.
. ,
, ( 1991: 78). . , , , , ,

. ,
, , , ,
, .
( 1991: 7079).
,
, . , , .
...

9
: ( 1985: 98).
146
: , ( 1991: 76).
,
, , , ,
, , .

, . , ,

,
.
, , . , , ,
,
. ,
, , ,
, , .
, ,
.
, ,
, , , , , ,
.
.

. , , ,

.

, . ,
,
, , .
, , ,
, :
, .
20.
147
.
, , , ,
, . , ,
,
; , ,
,
.
: , ,

! ,
, , ,
,
. , , .
:
,
,
.
,
,
, ,
,
, ,
, . .
, , , . ,
,
,10 . 10
,
( 1999).
148
,
.
,
( 1999: 7879).
,
, .

. (Pavlovi 1978: 16) 11

.
,
: , , ,

. , ,

. ,
( 1978: 36),
; , . ,
.
, . ,
. ,
( 1978: 35).

. ,
. ,
, , , ,

.
.
( 1978: 55). , , ,
11
( 1991:70) , .
20.
149
, : .
, , .
, , , ,
, . , ,
,
. , .
. ,
( 1, 3). ,
, , , . ,
, , , , .
, .
( 1, 56). , ,
,
( 2001: 17).
, , ,
, , ,
. ,
. ,
, , .
,
; , , .
.
, , ,
. , ,
, , , .
, .
, , ,
, . , , , ,
, .
150
, (1981). . : .: .
Badurina, Anelko (ur.) (1985). Leksikon ikonografije i liturgike zapadnog kranstva.
Zagreb: Liber.
, (1991). . :
.
, (1999). . :
.
, (2004). . : .
, (1997). . :
.
, (1983). . : .
Eko, Umberto (2001). Granice tumacenja. Beograd: Paideia.
INT 1988: Intertekstualnost i intermedijalnost. Zbornik radova. Uredili Zvonko
Makovi, Magdalena Medari, Dubravka Oraji, Pavao Pavlii. Zagreb:
Zavod za znanost i knjievnost Filozofskog fakulteta
, (2009). . : .
, (1977). . : .
, (1991). , , . : .
Orai-Toli, Dubravka (1990). Teorija citatnosti. Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske.
TUK 1989: Tekst u kontekstu. Priredio Novica Mili. Beograd: Institut za knjievnost
iumetnost.
, (1958). . : . .
Pavlovi, Miodrag (1978). Poetika modernog. Beograd: Grafos.
, (1999). . .
, (1994). . : .
, (2001). . .
(1997). . : .
, . (2004). . :
.
, (1985). . : : .
, (1985) . : .
(2002). 1. : .
, (2002). 2. .
, (2003). . : .
, (2003). . : .
20.
151
, (2004). . : .
, (2010). . . :
.
(1997). . : 26. . : .
, (1977). . .
Fraj, Nortrop (1985). Veliki kod(eks). Beograd: Prosveta.
Harington, Vilfrid (1977). Uvod u Bibliju spomen objave. Zagreb: Kranska
sadanjost.
, (1957). . .26/102:129
134.
, (1998). . :
: a.
, ( 2007). . : .
Olivera Radulovi
THE BIBLE IN SUBTEXTS OF THE 20TH CENTURY SERBIAN ESSAY
In essayism of the twentieth century The Bible appears as an impuls to literates
of Christian spirituality, an exemplary Book of Books which influences creative imagination
of Isidora Sekulic, Momcilo Nastasijevic and Miodrag Pavlovic. It appears as a treasury in
thematic, genre, rhetorical, stylistic and typological meaning. Subtexts of commented essays
include The Book of Genesis and the symbolism of creation through words, as well as the
platonistic Gospel of John. The dream of Jewish forefather Jacob and his vision of a ladder
striving toward heaven are an Old Testament illustration. Suggesting the dynamism of Christian spirituality, it appears as a crown metaphor which serves to connect and metaforically
highlight ethical, aesthetic and poetic standpoints.
Key words: text, subtext, context, Christian spirituality, archetypal aesthetics.
152
. XXXV (2010)

despy@eunet.rs
UDK 821.163.41.09-1 .

SANTA MARII DELLA SALUTE

: , ,
.
, .
, - ,
, . ,
- ,
.
: , , , Santa Maria della Salute,
, , , ,
- ,
,
, 1879. :
( 2004: 67). ,
,
.
, Santa Maria dell Salute,
, ,
( ) ( 1991: 152).
,
(-
154
1991: 150). ,
( 1959), , - , , ,
(1931.) (1941.) ( 1991:
150-151).1 , ,2 Santa Maria dell Salute
.3 Santa Maria
dell Salute, , ,
.
Santa Maria dell Salute

.4 ,
:
,
Santa Maria dell Salute.5 ,
1
2
,
. ( 2004:. 68).
, :
, ?
,

( 1991: 137.).

.
. ,
:
, ,
, . ,
, , .
.
, , , , .
, , , ,
, , .
, , , ,
, .
,
, . .
.
( 1993: 219-220.)
: , ,
, , , , , ,
, , , , ,
( 1991: 152).
, , ,
... ? , ( 1974: 116).
SANTA MARII DELLA SALUTE 155

. ,
, , : Santa Maria
dell Salute ( 1974:
116). , ,
(. , . , . , . , . ),
, ,
, , ,
( 1974: 116).
,
:
,
, , , ,
, , (,
, , , ),
( , ), (, ).
,
, ,
.
( 1974: 120)6
, , ,
,
( 1974: 120). ,
, ,
, :
, , , , ,
, . . , , ,
, ,
( 1974: 121).
,

6

, , ( ,/
, !), , ,
, ;
: ( 2005: 565).
156
, .

, ,7 .
, , , , :
, , ,
Canala Grande,
.
, .
,
...
,
, , , .
, .
, ...
, .
,
, , , , . ( 1974: 121-122)
,
Santa Maria dell
Salute. , ,
, . , ,
,
, , ,
( 2004: 69). ,
, ,
, !,
(), , ,
!... , :
, ( 2005: 564).
7

. ,
, ,
(: 1983: 394).

-
,
,
( 1974: 125),
, , , , , .
, ()
( . , . , . , . ,
. , . , . ), Santa Maria dell Salute
, ,
, ,
.
,
Santa Maria dell Salute 1974: 127).
, ,
. ;
Santa Maria dell Salute ( 1959: 49). ,
( 2004: 284), . ,
. , ,
, , 1903. .8 ,
,
,
.

( 1974: 128). ,
, ,
, .
:
. , , , . ( 1974: 128)
8
23. 1903. ,
21-21. 1903. ,
, 7. 1907. ,
, , ,
Stabat Mater ( 2004: 284.).
158
, - , ,
.
,
, , , - .
, .
,
,
.
( 1989: 107),
.9
, , - ,
.
, ,
1879. ,
.
Santa Maria dell Salute - ( 1974: 129).
, , ()
, , .
. , Santa Maria dell Salute ,
.
- :
, ,
, . ( 1974: 129)
9
1963,
1963. ( ), , , 1975.
,
. 1989. (.
).
( 2008).

, Santa Maria dell Salute , [...] - , .
, , , ,
.
,
. ,10
, :
,
.
,
, , , .
( 1974: 132).11 ,

, Santa Marii dell Salute :

, Santa Marii, ,

. ,
, , ,
. 1974: 133)
10
11
Santa Mari.
Mater sancta, ,
, , , ,
Mater mundi. , ,
, , ,
, Die beglckende Muter der Welt ( 1983: 166-167).
, ,

Santa Mari ,
: , , , ?
, ,
. ,
Santa Marii . ,
( 2005: 563).
Santa Marie .
, ... ()
.
, Santa Maria dell Salute,
( 1991: 164).
160

, :
.12 ,

,
Santa Maria dell Salute.

. , ,
. Santa Maria
dell Salute, .
Santa
Marie, ,
. , , ,
.
, ,
, :
, ( 1959: 51). ,
, ( 1974: 134).
, Santa Maria dell Salute
,
. ,
-
( 1974: 137).
, -
,
- .13
12
13
, ,
, ,
,
, , , , ,
. ,
( 2004: 72).

?
, , , .
, .
, , , ,

( 1974: 135).
, .14

,
- . Santa Maria -
- ,
( 1974: 137). ,
-
.15
Santa Mari

,
. ,
, 1972. , . , ,
,
1962. . ,
,
, ,
.
14
15
. , , . , .
, .
, ,
, , , ,
, , ? ( , . 61.);
, , ... (, . 49.).
:
,
. , , , ,
. ,
, ( , .
135.). , , , ,
, ...
, , ; ,
( , . 74.).
,
, , ,
, . ( 2004: 81).
162
:
, ,
...
...
, ,
...
,
: , ,
...
...
.
( 1972: 10)16
, , - .
- .
. ,
, 1972.
. , ,
1969.17 , ,
, (1962),
. ,
,
:
,
? (...)
, ,
,

?
( 1969: 50)
16
17
-
1972. .
.

, ,
, ,
.
, , , , , .
,
,18 .
- , , , . , , . .
,
, , ,
, ,
, ( 2004: 67). ,
, , , ,
( 1996: 116).19

, , , ,
, , .
, , , ,
, .
Santa Maria dell Salute ,
.
18
19
. : [] ,
, , ,
( 1986: 17).
... -
,
.
164
Santa Maria
dell Salute , ,
( 1974: 138). Santa Marie ,
, ,
-: ,
.
,
, ,
, ,
.
Santa Marii della Salute
, - ,
, . ,
- ,
. ,
, ,
Santa Maria dell Salute
.
:
, (1967), (. ), :
, (2005), , :
, (2008), , :
, (1991), , :
, (2004), , :
, (1996), , :
, (1969), , :
, (1972), , :
, (1974), :
, (1983), , : , (. ,
/ , ), :

, . (1986), (
), : , :
, (1983), , : Delta
press
, (1991), , : / / /
, (1993), , :
Summary
Pavlovis essay on Kostis Santa Maria della Salute covers everything that a proper research on an outstanding poet should cover, from sorting out sound and melody qualities
to literary style analyses, from discerning the structural organization of a work to contemplating its genre properties, from identifying a poems problem levels (subject matter levels) to
comparative observations. With a rare quality of precise and convincing interpretation, the
essay is at the same time firmly grounded in theory and literary history. Although Kostis rich
and complex work/opus does not allow any definite interpretations or conclusions, nor would
Pavlovi, deeply aware of the nature of literature, ever pursue something like that, this essay
conclusively presents new aspects for understanding Santa Maria Della Salute , and, hence,
gives a significant contribution to the misunderstanding from which we still live.
166
. XXXV (2010)

popovic.virdjinija@gmail.com
UDK 821.135.1.09 Barbu I.

.

. , , ,
.
, ,
. ,
, , .
,
20. (1895-1961).
, , . ,
,
, .
: , , , ,
20. ,
, .
20. ,
(1895-1961)1.
1
, ,
. 1914, ,
, 1916. ,
. 1918. , ,
, .
: . 1921 ,
, , .
168
, je ,
.
:
,
, . ,

. , ,
, . , ,
,
. , , , , , . [...] ,
[...] , , , , ,
, ( 1997: 103).

.
( )
. , -,
, - ,
. , .
, .
(
). ,
, . ,
, , .
(Poesis)
, ,
1924. ,
. , 1929.
. . 11. 1961. .
...
169
( - Mathesis) , . , ,

, .
.

. , ,
, .
: , ,
.
: , - .
.
. ,
. / Joc secund.2 ?
, . : . , , . , ,
. :
,
, / , , , , , .
, , , / .
,
, .

. ,
.
2
( - joc secund ,
- Jeux secondaires, .
( , .
, (
),
.
170
, .
/
, .
, /
. , .
.
/ .
. mimesis
.
, .
.
, .

, ,
,
.
, .
, ,
/ . , . , .
,
. ,
. . ,
, .
,
. Contimporanul (), Clopotul (,
1922-1923), , . Joc secund
1930. .
,
, . , ,
, .
,
: . , , -
...
171
, .3

Riga Krypto i lapona Enigel (1930)
(, , )
(, angelus).

.
, . ,
(Luceafrul ars poetica ) .
, .
, . , .

.
, , , , , , . ,

.

. , ,
, . . je

. : ( ) ( ).

. , , .
. ,
, .

3
.
. ,
, , , .
172
, ,
.
.
.

.
, ,

. ,
,
, (Markus 1974: 49). , ,
,
.
Dan Barbilian - Ion Barbu,
.
Mandics () Gyrgy
.
,
1977. Ion Barbu, gest
nchis, .
10 , 2001. 2003. ,
.
, , : , , .
, :
, , , .
,
,
. , , , , .
,
, , , ... , ,
(Brut 2003: 185). .
, .
...
173
( )
( , ). (1571-1630), ,
, , , (Mandics 2003: 9). Uvedenrode ,
(Brut 2003: 185-186)
/ Isarlk. , .

,
(ibidem).

. , , , .
,
,
.
.
, , ,
, , ,
. .
,
. ,
, . ,
. , , ( ). , . , ,
. . , .
. ,
,
, .
174
Barbu, Ion (1940). Bucureti: Ed. Torouiu.

Bodiu, Andrei (2005). Poezia lumilor posibile. Vatra. No. 9-10/2005
Brut, Mihaela (2003). Poetica i lirica lui Ion Barbu. Mentaliti afine. Iai: Editura
Universitii Alexandru Ioan Cuza.
Cantacuzino, Ion I. (1932). Ion Barbu. n Romnia literar. An I, nr. 31. 17 septembrie.
Clinescu, George (1998). Istoria literaturii romne de la origini pn n prezent.
Fundaia Naional G. Clinescu. Oneti: Editura Aristarc.
Cioculescu, . (1930). Ion Barbu: Joc secund. n Adevrul. An XVIV. Nr. 14122. 5
ianuarie.
Cioculescu . (1973). Itinerar critic. Bucureti: Editura Eminescu.
Ciopraga, Constantin (1973). Ion Barbu: O poezie a modului interior. n Personalitatea literaturii romne. Iai: Editura Junimea.
Constantinescu, Pompiliu (1930). Glose la poezia d-lui Ion Barbu. n Vremea. An.
III. Nr. 130, 11 septembrie.
George, Al. (1971). Semne i repere. Bucureti: Editura Cartea Romneasc.
Gibescu, George (1976). Ion Babu. Bucureti: Editura Eminescu.
Ivacu, George (1966). Poezia Jocului secund. n Contemporanul. Nr. 15. 15 aprilie.
Lovinescu, E. (1919). Un poet nou, n Sburtorul. An I. Nr. 34. 6 decembrie.
Lovinescu, E. (1927). Istoria literaturii romne contemporane. III. Evoluia poeziei
lirice. Bucureti: Editura Ancora.
Lovinescu, E. (1937). Istoria literaturii contemporane, 1900-1937. Bucureti: Editura Socec.
Mandics, Gyorgy (2001). Ion Barbu, n 10 poeme. Bucureti: Editura Dacia.
Marino, Adrian (1965). Retrospectiv n opera lui Ion Barbu. n Steaua. An XVI.
Nr.3.
arino, Adrian (1997). Moderno, modernizam, modernost. Beograd: Narodna knjiga.
rkus, Solomon (1974): Matematika poetika. Beograd: Nolit.
Martin, Aurel (1965). Ion Barbu: Ochean. n Gazeta Literar. An XII. Nr. 15. 8
aprilie.
Nicolescu, V. (1975). Starea liric. Bucureti: Editura Eminescu.
Papahagi, Marian (1976). Ion Barbu: mitropoetica integrrii n unitate. n Exerciii
de lectur. Cluj-Napoca: Editura Dacia.
Pavlovici, Constantin Florin (1968). Isarlk Comentarii la ciclul balcanic al poeziei
lui Ion Barbu. n Viaa Romneasc. Nr. 7. An XXI. 7 iulie.
Perpessicius (1930). Ion Barbu: Joc secund. n Cuvntul. An IV. Nr. 1730. 16 februarie.
...
175
Petrescu, Ioana Em. (2006). Ion Barbu i poetica postmodernismului. Ediie ngrijit
de Ioana Bot i Ligia Tudorachi. Cluj-Napoca: Editura Casa Crii de tiin.
Philippide, Al. (1930). Ion Barbu: Joc secund. n Adevrul literar i artistic. An X.
Nr. 474. 5 ianuarie.
Pillat, Dinu (1969). Ion Barbu. Bucureti: Editura Tineretului.
Pillat, Dinu (1982). Ion Barbu. Bucureti: Editura Minerva.
Piru, Alexandru (1969). Ion Barbu, critic i eseist. n Romnia Literar. AN II. Nr.
6 (18). 6 februarie;
Simion, Eugen (1969). Proza lui Ion Barbu. n Romnia Literar. An II. Nr. 23 (35).
5 iunie.
Ulici, Laureniu V. (1971). Recurs. Bucureti: Editura Cartea Romneasc.
Valerian, I. (1927). De vorb cu d-l Ion barbu. n viaa Literar. An I. Nr. 36, 5 februarie.
Virginia Popovi
INFLUENCE OF MATHEMATICAL SYMBOLS IN CREATIONS OF ION BARBU
Summary
Poet Ion Barbu was an experienced mathematician and his way of thinking in abstract mathematic spirit displayed also in his poetry. Ion Barbu claims that in poetry as well as
in geometry exists specific form of symbolism for representing of possible forms of existence.
He sees poetry as prolongation of geometry, so that, remaining a poet, he never left area of
geometric divinity. Through his lyrical expression, poet aspirates towards absolute based in
world of beyond time essences, in space and time without limits, in world very close to geometry. Poet is looking for purified beauty, faced within universe of itself, so that reflexion
turns into refraction, a metamorphosis. Ion Barbu, also known as Dan Barbilian is one of most
important Romanian poets of the past century (1895.-1961.). Barbu tries to define modernism
by connecting it with present time, by projecting reflexion of timelessness within her, trying
to approach the transcendent. Poet literally refuses way of comprehension of modernization of
poetry, as an application of various technics and new formal processes, semantically reorienting definition of modern in term of accumulation of new experiences and knowledges making
comprehension of modern world easier.
Key-words: modernism, poetry, mathematics, hermetism, parnasianism
176
. XXXV (2010)
Jarmila Hodoliov
hodolic@sbb.rs
UDK 821.162.4(497.11).09-93
PREHAD DEJN SLOVENSKEJ LITERATRY

PRE DETI A MLDE VO VOJVODINE DO ROKU 1970
V prci sa podva historick prehad vzniku a vvinu slovenskej detskej literatry
- pozie a przy vo Vojvodine do roku 1970. Na zaiatku sa registruje literatra prekladov,
ktor z nemeckho a maarskho jazyka prekladal Juraj Ribay amala by adresovan deom
a kolskej mldei. Juraj Roho vydal zbierku, ktor u mala beletristick rz a neskr Jozef
Maliak psal Reovanky pre slovensk mlde. Michal Godra psal intencionlnu literatru
pre deti v 30. rokoch 19.st. Dramatick tvorbu psal Jozef Podhradsk a przu Jn ajak a
Samuel inurk, ktor bol konfesionlne orientovan spisovate. Predvojnov obdobie sa
kon prcami pre deti Adely ajakovej Petroviovej. V povojnovom obdob sa prvou bsnickou zbierkou V boji a pokoji (1946) prejavil Zlatko Kltik a Pavel Muaji zbierkou bsn
Zvieratk, zrniek, vtci a deti (1956). Spomienkov przu z nrodnooslobodzovacieho boja
psali Zlatko Kltik a Jn Kopok . V 60. rokoch sa viac psala pozia (J.Tuiak, M.Babinka, P.
Muaji, M.Kysea) ako prza.Prv povojnov knih poviedok pre deti bola Deti z naej ulice
Jna Kopoka (1959).
Kov slov: literatra pre deti, prekladov literatra, pozia a prza, od 18.st. do
70.rokov 20.st.
ZAIATKY SLOVENSKEJ VOJVODINSKEJ LITERATRY

PRE DETI A MLDE
Otzka vzniku literatry pre deti a mlde v slovenskom vojvodinskom
prostred je spt so spoloenskmi podmienkami a bliie so kolskm systmom,
podobne ako to bolo na Slovensku. Reformy feudlneho kolstva Mrie Terzie sa
vzahovali aj na zemie dnenej Vojvodiny. Koncom 18. a zaiatkom 19.storoia
v Bke, Bante a Srieme psobilo u vea uiteov a kazov, ktor boli pvodom
zo Slovenska. Medzi nimi vynikali najm Juraj Ribay, ktor psobil v nemeckom
cirkevnom zbore v Tori (dnes Savino Selo) a Juraj Roho, ktor bol kaplnom v Petrovci a kazateom v Hloanoch.
178
Jarmila Hodoliov
Poda vzoru inch pokrokovch osvietenskch snaivcov Juraj Ribay (17541812) preloil z neminy a maariny zdravoun knioky Pravidla moresnosti
aneb zdvoilost, jako i opatrnosti a zachovn zdrav, mldei a tem, kte toho jete
potebuj, obtovan (1795) a Katechizmus o zdrav pro obecn lid a kolskou mlde
(1795). Obidve prce patria medzi pozoruhodn prekladatesk diela a mali udovchovn charakter. Obe adresoval kolskej mldei a obecnmu lidu. V oboch
napomhal spoloenskej vchove, spoloenskmu sprvaniu a zdravotnej vchove.
Jedinou knihou osvietenskej fzy nrodnho obrodenia, ktor mala beletristick charakter, bola zbierka verov Juraja Rohoa (1773-1831) Kratochviln
zpvy pro mlde rolnckou (napsan roku 1802, publikovan roku 1829). Idylickmi obrazmi kreslil ivot sedliackeho udu. S to zva ponky na udov piese.
Roho chcel dospievajcej mldei poskytn nhradu za udov tanie verami
s ronckou tematikou.
V 30. rokoch 19. storoia kolsk literatru, resp. literatru pre mlde, psal aj Michal Godra (1801-1874). Jeho literrne inkovanie sa prejavilo v asopise
Konfesionlna kola (1871-1873). Uverejnil tam jedens bsn pre deti. Niektor
z nich sa nachdzaj aj v knioke Mal renk od Frantika Matzenauera.
Jozef Maliak (1854-1945) psobil v Iloku, kde vydval asopis Domcnos
a kola (19111914) a jeden rok mal otvoren skromn dievensk kolu. V 80. rokoch 19.storoia bolo mdne, ale aj nanajv praktick vydvanie Reovaniek, ktor mali sli aj kolskm deom, aj mldei. Maliak vydal dva zvzky Reovaniek
pre dospelejiu mlde (1902), v ktorch predstavil kompletn trovsk bsnick
generciu a niektorch predstaviteov realizmu. Tto zbierka plnila aj lohu vlastenecko-nrodn a suplovala nedostatok intencionlnej literatry pre deti a mlde.
V 60. rokoch 19. storoia sa poksil psa drmu Jozef Podhradsk (18231915), ale plne osamotene, lebo dovtedy zujem o tento ner neexistoval. V jeho
tvorbe pre dospelch ako aj pre deti a mlde maj prevahu prvky filozofick, nboensk a nrodn. Hranice medzi prozaickou literatrou pre mlde a medzi literatrou pre ud, na rozdiel od predchdzajcich obdob, sa uho stieraj. V asopisoch
Slvik a Zornika uverejoval divadielka pre dietky, v ktorch pokrauje v intencich romantickej literatry v moraliztorsko-nboenskom tne. Viera v Boha a dobr
skutky hrdinu s uho vdy odmenen. Podhradskho divadeln hry pre deti a mlde uverejnen v Slviku a Zornike v 60. a 70. rokoch 19.storoia sa hrvali v detskch ochotnckych divadlch na Slovensku a vo vojvodinskom prostred.
V intencich realizmu psali aj al predstavitelia detskej tvorby, najm
vak Albert Marti (1855-1918) a Jn ajak. Na rozdiel od Podhradskho v ich prcach u nie s do takej miery prtomn romantick motvy lokalizovan aj do exotickch krajov, ale charakterizuje ich prklon k domcemu prostrediu (najm u Martia),
m tto prza nadobda charakter regionlneho variantu. Marti, povolanm uite,
vo svojich poviedkach pre deti udriaval kontinuitu so starm obdobm preberanm
prbehov i postv zo starieho obdobia, ako s naprklad siroty, straten deti, chudob-
PREHAD DEJN SLOVENSKEJ LITERATRY PRE DETI A MLDE ... 179

n deti, dobr grfi a dobrodinci, m sa zastierala socilna prinnos, eliminovali sa
rozdiely a do popredia sa dostvala idealizcia pomerov. Takto diela stli na pokraji
vtedajieho relneho ivota i na rozhran dvoch krajnost: romanticko-historickho
a fantastickho zobrazovania skutonosti. V jednotlivch nroch sa s tmto javom stretme v romantickch moraliztorskch a sentimentlnych poviedkach, teda
v nroch, ktor boli dovtedy v okruhu slovenskho udovho tania. Prvoradm
cieom je vchovn funkcia. Fabula je len prostriedkom na vyjadrenie tohto ciea.
Poviedky pouovali v duchu kresanskej morlky, budili ctu k starm, k pravde
a achetnosti. Vemi asto je motivcia inov nboensk a mnoh postavy podliehaj kazateskm manierom. Najlepou poviedkou, ktor Marti pripisuje mldei,
je poviedka Statonos... na venos. Pravdepodobne ide o prv knioku prz, ktor
bola uren mldei v slovenskom vojvodinskom prostred.
Prv kniha prz pre deti vojvodinskho spisovatea Jna ajaka (1863-1944)
je osemstranov odtisk z Kninice kolkov na Myjave Ako sa Miko nauil ui
(1919). Ide o didaktick nvod, ben v tom ase, ktor mal posli deom ako sa
sprvne naui ta a psa. Osobn nvraty do detstva a uitesk povolanie vniesli
do ajakovch prz detskch hrdinov ako hlavn postavy kadedennch prhod. Tieto prce s faktografick, ale maj i vchovn tn, ktor v 20. rokoch minulho storoia autor zjemoval prve humorom (Mal behlci, Zo ivota malho nezbedu).V
roku 1936 v Petrovci vychdza druh knioka pre deti Jna ajaka Mal behlci.
ajak zostavil aj Reovanky pre slovensk mlde (1924).
V medzivojnovom obdob publikoval tyri knioky pre deti konfesionlne
orientovan bsnik, prozaik a autor pre deti Samuel inurk (1883-1952), (Mal
Nespokoj, O kaprovi, o brezika preila, O zajakovi). Bol len vntromisijnho
a abstinentskho hnutia v rmci Evanjelickej a. v. cirkvi Modr kr. Okrem kresanskho uenia, ktor inurk cez dej a konanie postv vie niekedy poda aj nepriamo, jeho texty obsahuj typick charakterizan prvky tohto obdobia: didaktizmus
a moraliztorstvo. Neby kresanskho uenia v podobe spevnch vsuviek, modlitieb a ponauen, inurkovi zvierac hrdinovia by svojimi skutkami a rozmanm boli blzki zvieracm hrdinom udmily Podjavorinskej.
Adela ajakov-Petroviov (1901-1976) vydala poas vojny dve knihy pre
deti. Prvou je zbierka verov Drobn kvietky (1943), epick pozia, ktor zobrazuje
prhody det. Druh je kniha prz V arovnej ri rozprvok (1943), kde sa autorka
inpirovala slovesnou folklrnosou a religiznou legendou. V zmysle predvojnovch postultov je charakteristick pre tvorbu Petroviovej moralizovanie, priom sa
sstreuje na mravn vchovu dieaa.
Poas druhej svetovej vojny ani knihy pre deti, ani detsk asopisy nevychdzali, take toto obdobie chpeme ako vkuum v detskej literatre Slovkov vo
Vojvodine a povaujeme ho za nult obdobie, ktor nepatr do iadnej fzy vvinu slovenskej detskej literatry. V rmci periodizanho lenenia sa tvorba pre deti
slovenskch vojvodinskch spisovateov v prvom povojnovom obdob vymedzuje
180
Jarmila Hodoliov
spoloensko-politickmi medznkmi, z ktorch najvznamnej bol rok 1945 predstavujci rozhraniujci predel v literatre pre deti.
Po vojne, hoci nie bezprostredne po jej skonen, nastva v rokoch 50. a
vrazne v rokoch 60. intenzvny rozvoj literatry pre deti vojvodinskch Slovkov.V
tomto obdob sa zvila aj knin produkcia a literatra pre deti zskva irie autorsk zzemie akujc aj vydavateskm projektom zo strany ttu.
Juhoslovansk dejiny a nrodnooslobodzovac boj juhoslovanskch nrodov
zanechali v ivote juhoslovanskch nrodov a nrodnostnch menn hlbie stopy
ako v inch krajinch, o sa prejavilo aj v literatre pre deti. Rok ukonenia druhej
svetovej vojny je teda dleitm medznkom vo vvinovom procese tejto literatry. Detsk literatra sa zaala ubera cestami premien, a to akceptovanm aktulnej
tematiky z nrodnooslobodzovacieho boja, socialistickej vstavby a socilnej tematiky, ktor vrazne odrala didaktick ideologizmus. V klasickej predvojnovej umeleckej podobe literatra ani nemohla pokraova.
Vvin slovenskej novodobej literatry je spt s mimoliterrnymi faktormi.
Plat to pre literatru pre dospelch, ale aj pre literatru pre deti. Historick udalosti,
najm koniec druhej svetovej vojny, povaujeme v slovenskej vojvodinskej literatre
pre deti za zsadn zlom, a preto aj v literatre pre deti a mlde tento rok chpame
ako vznamn periodizan predel.
Literatra pre deti, ktor sa psala pred druhou svetovou vojnou, bola poznaen najprv socilnou problematikou a potom poiadavkou vychovva deti v
kresanskom duchu.
LITERATRA V ZNAMEN SPOMIENOK
NA NRODNOOSLOBODZOVAC BOJ A POHAD DO NOVCH DN
Obdobie hadania umeleckho vrazu na vyjadrenie novej ideovosti trvalo
pomerne dlho. Bezprostredne po osloboden vstpila do literatry pre deti nov autorsk genercia sformovan socialistickou ideolgiou. Prv povojnov roky s novou
protifaisticky orientovanou literatrou, spoiatku reprezentovanou poziou pre dospelch, potom aj przou, charakterizuj aj literatru pre deti.
Tematika odboja sa zjavovala najm na stranch asopisu pre deti Nai pionieri od roku 1947, priom treba kontatova, e tto tematika bola rovnako zastpen v pozii a v prze. Prv povojnov kniha pre deti u ns bola kniha bsn Zlatka
Kltika V boji a pokoji. Sbierka pionierskych bsniiek (Petrovec: Matica slovensk,
1946, 76 s.). Kritika zo znmych spoloensko-politickch prin neregistrovala tto
knihu ako povojnov prvotinu a Zlatko Kltik bol pol storoia vytren z literatry
vojvodinskch Slovkov. Kniha m dva cykly: prv pod nzvom V boji... a druh pod
nzvom ... a pokoji. Prv cyklus je oslava hrdinskch skutkov malch partiznov,
niektor z nich aj padli v boji. V epickch veroch druhho cyklu hlavn postavy s
tie deti, ale u v novej spolonosti ako pionieri, iaci, arvanci, ktor maj problmy

s uitemi. Je obdivuhodn, e v povojnovch rokoch Kltik vniesol do verov humor a vesel nladu, niektor vere s aktulne aj dnes. S modern z kadodennho
ivota bez zvieracej a rastlinnej re, psan detskm tlom, ke deti vysvetuj
svojimi slovami napr. rzne zamestnania (N redaktor, Traktorista - uro Hlsta/
traktorista, Pao Grnik fyzkultrnik).Vere s pln dynamiky, jazyk, tl, rm a
slovn hra je v kadej bsni a tak neby prvej asti, vere v druhej asti s z dnenho
uhla pohadu modern a pre diea priliehav.
Literrna kritika ako prv povojnov bsnick zbierku pre deti u ns pripisovala knihe Pavla Muajiho Zvieratk, zrnieka, vtci a deti (1956), ktor vyla a
o desa rokov. Poda nzvu zbierky je evidentn, e Muaji pokraoval v predvojnovch intencich udmily Podjavorinskej a Mrie Rzusovej-Martkovej a nadvzoval aj na tradciu srbskho spisovatea Jovana Jovanovia Zmaja, ktor vydal
knihu Dietky, kvietky, vtat a rozlin zvierat (preklad do sloveniny Jn Labth,
1952). Smotn nzov zbierky naznauje tematiku bsn. Flra, fauna a deti zaujali
autora vo vraznom rme, ktor tieto bsne rob ahko zapamtatenmi. Niektor
bsne vyznievaj ako verovan rozprvka s baladickm koncom. Vyplva z nich aj
ponauenie, napr. z lenivosti, ale je v nich rovnako zastpen aj humor. O dva roky
neskr vydal Muaji knioku Pavik hrdina (1958). Ide o verovan rozprvku,
poeticko harmonizujcu a pre deti dojmav. Pavik neme prei zimu a pust sa
hada slnko. Na ceste za hadanm slnka bsnik poa mladho itatea o tom, o
sa odohrva v prrode, ke sa kon leto a prichdza zima, mrazy a studen vetry.
Pavik hrdina kon tragicky, lebo zamrzne na brzdach svojej roviny.
V 60. rokoch sa viac psala pozia ako prza. V rokoch 1958 1962 vylo
spolu desa knh pre deti, z toho osem knh bsn (Pavel Muaji: Pavik hrdina,
1958; Svie slnieko veselo, 1961; Juraj Tuiak: Za priehr radosti, 1959; Michal
Babinka: Na arkanovom chvoste, 1958; Abeceda ske, 1961; V troch tuctoch rozprvka, 1962; Sto smevov a jedna slza, 1962; Michal Kysea: Kvietky pre dietky,
1962) a dve knihy prz (Juraj Tuiak: O bielom jeleovi, 1961; Jn Kopok: Deti
z naej ulice, 1959). V rokoch 1963-1967 nevychdzalo ni. V roku 1968 vyla aj
symbolicky pomenovan poeticky homognna zbierka Michala Babinku Cengik
na dobr rno a Tuiakove Jednoduch slov (1969). Obe zbierky boli vydan v
koopercii s bratislavskm vydavatestvom Mlad let.
Prv skupinu tvor pozia zaloen na tradinom verovan udmily Podjavorinskej a Mrie Rzusovej Martkovej. Druh skupinu tvoria zbierky, v ktorch sa
nachdzaj aj bsne vlasteneck okrem u tradinch verov o prrode a zvieratch.
Takto formu psania diktovala doba a okrem veselch detskch bsniiek kad
spisovate do zbierky zaradil aspo jednu bse o partiznoch a hrdinsk prhodu z
nrodnooslobodzovacieho boja.
Predstavitemi tejto pozie pre deti s Juraj Tuiak a Pavel Muaji a obas ju
psali aj Anna Majerov, Michal Kysea a Anna Makanov. asto sa vak na strnkach asopisu Nai pionieri zjavovali aj preklady juhoslovanskch spisovateov (Jo-
182
Jarmila Hodoliov
van Jovanovi Zmaj, Gustav Krklec, Desanka Maksimoviov, Jure Katelan, Mira
Alekoviov) a prce spisovateov zo Slovenska, ktor sa zameriavali na tematiku
nrodnooslobodzovacieho boja.
Tematiku nrodnooslobodzovacieho boja potvrdzuje aj prv kniha, ktor vyla v 60. rokoch Po boku otcov (1961). Obsahuje preklady srbskch, macednskych,
bosnianskych, chorvtskych a slovinskych poviedok z nrodnooslobodzovacieho boja
o detskch hrdinoch, ktor po boku svojich otcov a starch druhov vstpili do radov
osloboditeskch vojsk. Na vydanie ju pripravil Pavel Muaji a Samuel Miklovic.
Na povojnov knin vydanie prz pre deti naich autorov sa akalo trns
rokov, ke vyla zbierka poviedok Jna Kopoka Deti z naej ulice (1959) a kniha
Juraja Tuiaka O bielom jeleovi (1961). Medzi prozaick diela povojnovej literatry
patria iastone aj knihy Neodovzdan odkaz (1960) a Zzran puka (1963) Zlatka
Kltika, ktor sa presahoval na Slovensko a ktor vyli tie na Slovensku. Je v nich
spracovan tematika nrodnooslobodzovacieho boja na zemiach bvalej Juhoslvie.
Ak ide o tmu alebo originlnos, ani knika O bielom jeleovi (1961) Juraja
Tuiaka, ktor m spomienkov charakter, nesignalizovala ako celok vstup do novej
vvinovej etapy. Predsa vak dve krtke przy z tejto knihy (O zlatej koze, Afrikni)
z dnenho zornho uhla a z literrnohistorickho aspektu s vchodiskov v rozvoji
chlapenskej przy v novom nedidaktickom humoristickom podan. Mono ich preto
prvom oznai za zaiatok modernej przy a Juraja Tuiaka za modernho autora
u v 60. rokoch. Aj napriek tomu, e kniha O bielom jeleovi vyla na zaiatku 60.
rokov, zatia o nasledujca u plne modern a o desa rokov neskr (Maximilin v meste, 1971), Juraj Tuiak patr svojou tvorbou do 70. rokov ako priekopnk
modernej sasnej literatry pre deti a doposial je najplodnejm spisovateom pre
deti vojvodinskch Slovkov. Spomienkov charakter poviedok v knihe O bielom
jeleovi vbec nie je ruivm prvkom v procese uchopovania ich estetickch kvalt
a keby v nich nebolo dobovch reli, mohli by sme ich povaova za sasn przy.
V podstate boli novtorsk ete pred tvorbou Michala Babinku, lene neobsahovali
vetky prvky, ktor by im prisdili charakter modernej przy u v 60. rokoch.
POZIA
nrov skladba pozie v 60. rokoch spova v detskej prrodnej lyrike, verovanej rozprvke a riekanke.
Muajiho prtulnos k rodnej hrudi, k domovine, sa prejavila v jeho zbierke
bsn Svie slnieko veselo (1961). Novotou tejto zbierky s vodn vlasteneck
prleitostn bsne, ktor iaria lskou k vlasti, k matke a reaguje aj na sasn udalosti vo svete, napr. spolucti s alrskymi demi v boji proti franczskym koloniztorom. Obracia sa k deom priamo, akoby ich robil astnkmi deja. V tejto zbierke s
niektor prbehy umelo vykontruovan. Charakteristick pre tvorbu Pavla Muajiho
v 60. rokoch je jeho vzah k prrode, ktorm pestuje aj v deoch dvern vzah voi

nej a najm konanm zvieracch hrdinov, aj ke priamych opisov prrody je mlo. V
nrovom priestore bsniiek o zvieratkch a o prrode Muaji neupust do konca
svojej tvorby pre deti. Antropomorfizmus je v jeho bsach stle prtomn. Aj ke
sa v mnohch bsach nmet opakuje, vdy je podan na in spsob. V poslednej
zbierke je prtomn aj vlasteneck tematika, v ktorej pokrauje najm v 70. rokoch.
V podobnom znen je napsan aj zbierka bsn Michala Kyseu Kvietky pre
dietky (1962). Okrem bsniiek o zvieratkch a bsniiek o prrode Kysea u do
svojej tvorby vna aj detsk postavy, mal a vek starosti det a dokonca aj malch
smelch partiznov. To, m sa odliuje od tvorby Pavla Muajiho, je prtomnos
humoru a artu v kadej bsni, dokonca aj v bsni o partiznovi. Bsne s uren
pre najmladch itateov a pre svoju melodickos s ahko itaten a dobre zapamtaten.
V 60. rokoch do literatry pre deti vstpil Michal Babinka (1927-1974), ktor je dvojdom spisovate, ale do literatry vstpil ako bsnik pre deti. V Babinkovej
bsnickej tvorbe sa rtaj dve tvoriv obdobia. Prv obodbie zaha 50. roky a prv
polovicu rokov 60. a je v znamen hadania bsnickho vrazu. V druhom obdob
od druhej polovice 60. do prvej polovice rokov 70. pribliuje sa k dieau a zana
uplatova detsk aspekt. Do roku 1968, ke vyla zbierka Cengik na dobr rno,
Babinka vydal knihy bsn Na arkanovom chvoste, 1958; Abeceda ske, 1961; V
troch tuctoch rozprvka, 1962; Sto smevov a jedna slza, 1962. Cez zvierat v
antropomorfizovanej podobe sa bsnik dostva do detskho sveta. V nich Babinka
ete poa s tradinm verovanm a tematika zostva v okruhu prrody a zvierat. Pre
detskho itatea s zvl praliv humorn bsne. Aj v druhej zbierke Abeceda
ske pokrauje v tematike prrody, zvierat, vec a je napsan ako abikr poda
slov abecedy.
V bsnickej zbierke Sto smevov a jedna slza sa nachdzaj bsne v tradinom rchu reovaniek, ale aj s modernejm obsahom, vtipn a heterognne.
Podobne tematicky heterognne s aj bsne v zbierke V troch tuctoch - rozprvka,
ktor s budovan najm na prekvapivom zverenom ukonen. V knihe Cengik
na dobr rno (1968) bsnik u naiel svoj vlastn bsnick vraz nielen v reovej
strnke, ale aj v tesnom kontakte s dieaom pomocou fantzie, vtipnosti, slovnej hry
a vonho vera.
V 60. rokoch Juraj Tuiak (1935-1986) vydal dve knihy bsn pre deti: Za
priehr radosti (1959) a Jednoduch slov (1969). Obidve zbierky obsahuj 28 bsn a autor v nich spracva u tradin motvy a tmy ako jeho u predchdzajci kolegovia, kde prhody zo ivota zvierat a opis prrody maj prevahu, ale s tu i bsne
o kole, niektor poznaen didaktizmom, vlasteneckmi motvmi a prleitostnm
rzom. V knihe Za priehr radosti Tuiak neakceptoval detsk aspekt. V druhej
bsnickej zbierke Jednoduch slov sa Tuiakovi u podarilo nadviaza partnersk
vzah s demi. Tematika je ovea iria. Zachytva dedinsk a mestsk prostredie a
najm v bsni Jednoduch slov opisuje tepl vzah k rodisku-dedine.Vma si ka-
184
Jarmila Hodoliov
dodenn veci, ktor pozoruje okom dieaa a ktor maj svoj vlastn ivot (Ceruzka,
Sane, Kukurica, Vlak). Vzhadom na zbierku Za priehr radosti zbierka Jednoduch
slov predstavuje vrazn pokrok: zatia o v prvej autor aktualizoval svet zvieraz,
prrodnch javov a det prevane deskriprvnou metdou, v druhej je to metaforizcia vrazu a reflexia. Tto zbierka m v celej Tuiakovej tvorbe pre deti medznkov
postavenie.
PRZA
Jn Kopok (1929-1933) ako prv siahol po tematike nrodnooslobodzovacieho boja. Z vojnovch rokov erp tematiku aj jeho p poviedok v prvej povojnovej zbierke prz Deti z naej ulice (1959). Jadrom tchto poviedok s mal a
neskuton hrdinsk skutky det a preto sa pri ich tan vytrca pocit pravdivosti.
V takejto preexponovanosti urobi z malch chlapcov vekch hrdinov Kopokova
prza strca na flexibilnosti a nadobda charakter ablnovitej, strnulej, neohybnej a
stereotypnej aktulno-dobovej literatry, ktor sa v tch asoch psala aj na Slovensku aj v Juhoslvii. Jednm z nedostatkov Kopokovch prz je, e ide o mimoriadne
krtke literrne tvary s nabitou dynamickou fabulou, nhlym preruenm deja a s
jeho neakanm ukonenm.
Hrdinstvu svojich protagonistov dva Kopok preexponovan podobu. Ich
skutky nemaj presvediv motivciu, s vsledkom naprojektovanej schmy. Aj
napriek hyperbolizcii detskho inu v prvch piatich krtkych przach kniha bola
dstojnm vstupom mladej genercie na nov literrnu scnu. Aj napriek niektorm
nedostatkom kniha vak v intencionlnej literatre manifestuje vstup novej literrnej
genercie do novej vvinovej etapy slovenskej vojvodinskej przy pre deti.
Prv kniha poviedok O bielom jeleovi (1961) Juraja Tuiaka vyla u o dva
roky po prvej povojnovej knihe poviedok Deti z naej ulice (1959) od Jna Kopoka.
Prv Tuiakova kniha nebola ete tuiakovsk a dokonal. Spolu osem poviedok
predstavuje konglomert socilnych, dobrodrunch a sentimentlnych motvov. Retrogrdne prvky preberal Tuiak z Kopokovej knihy najm vtedy, ke sa nemohol
vyhn spomienkam na vojnu, ako naprklad v poviedke O bielom jeleovi, ktor
symbolicky predstavuje snvan astie. Tuiak neopisuje vojnov udalosti, iba asovo umiestuje dej do vojnovch rokov. Okrem vojnovch reminiscenci Tuiak vojnov hrzy a skutky svojich hrdinov nedva do svisu s vojnou. Akoby iba pocioval
nutnos spomenu dobu, v ktorej preil smutn detstvo it bez otca bez ohadu, e
takto odboenia nevplvaj na dej. Po vojne to detstvo ilo o ndennckom chlebe
a prispelo, aby mlad hrdina vaie dospel a videl socilne rozdiely na dedine. Cez
chronologick kompozciu Tuiak dozrievanie svojich hrdinov podva od obdobia
poiatonho formovania sa detskej psychiky v rodinnom prostred cez poznvanie
zloitch udskch a spoloenskch vzahov a po vahy o udskej nespravodlivosti, uvedomenia si svojho miesta v spolonosti a nakoniec v hadan lepieho ivota

a v sentimentlnosti. Autor vo vetkch poviedkach trval na emotvnej nplni prbehov a situci, a preto aj hrdinovia tchto prz reaguj citovo a sentimentlne. Dve
poviedky (O zlatej koze a Afriknci) maj humoristick tn. Patria do chlapenskej
przy, v ktorej motv zvedavosti a tba po lepom ivote a svete ich ntia utiec z
domu, hada astie pre seba a svojich najblich i u v zakopanom poklade, alebo
v alekej Afrike. Tento tek neorganizuj len kvli dobrodrustvu, ale aby pomohli
aj inm, ich skutky s teda motivovan. Tuiak podva dobr kresbu charakterov postv, dej je dynamick, nie rozvlny a odohrva sa v loklnom prrodnom prostred,
ktor predstavuje prrodn kolorit v takmer celej Tuiakovej tvorbe. V detstve, ktor
podva Tuiak, sa prepletaj a kriuj spisovateove autobiografick zitky s tmi,
ktor s priamo vypoian fiktvnym hrdinom, take pri tan tchto poviedok si
itate neustle miea dva plny: spisovateov osobn a umeleck, nadosobn. Vo vzii takho detstva s aktrmi, ktor s nevyhnutn pre tak druh story, postupne vyrast
veobecn obraz sedliackeho detstva. Mono kontatova, e Tuiak chlapenskou
przou trasoval cestu, v ktorej v 80. rokoch pokraovali Z. Spevk a T. elovsk.
V 60. rokoch vyli na Slovensku a tri knihy prz pre deti od autora pochdzajceho z nho prostredia. Zlatko Kltik (1922-1990) sa narodil v Starej Pazove.
ivotn osudy mu urili v pdesiatych rokoch ods na Slovensko a tam vydal aj tri
knihy krtkych prz pre deti v 60. rokoch. Je to zbierka poviedok Neodovzdan odkaz
(1960, 1961), ktor opisuje partiznske boje v Juhoslvii. V druhej, Zzran puka
(1963), sa poka vytvori modern rozprvku na vojnov motvy a tretia zbierka
Rozprvky spod slnenka (1964) spracva autobiografick motvy z detstva. S asovm rozptm trnstich rokov vyla aj tvrt kniha prz pre deti Tulk a akanka
(1978), v ktorej sa ako aj v prvej opisuj partiznske skutky det na zem Juhoslvie.
Vetky tyri knihy vyli v eskoslovensku.Na rozdiel od prz Jna Kopoka Kltikove poviedky pre deti maj spomienkov, ale aj dokumentrny charakter, kde je aj
sm autor astnkom konkrtnych udalost. Prv zbierka krtkych prz Neodovzdan odkaz obsahuje dvans prozaickch tvarov z nrodnooslobodzovacieho boja v
Juhoslvii. Dej sa odohrva v sriemskych dedinkch na pt Frukej hory. Autor ich
napsal poda osobnch alebo poutch zitkov z boja. Kad Kltikova poviedka opisuje samostatn skuton prhody partiznov malch i vekch, chlapcov
a dievat, sedliakov, uiteov, dokonca aj psa Rexa pri partiznskych akcich. Dej
je presne lokalizovan do tohto prostredia, lebo sa uvdzaj men malch srbskch
dediniek ako Leimir, Grabovo, Sriemska Mitrovica, Kamenica a slovensk osada
Lug. Nad kadm z udskch osudov si itate uvedomuje ak skku hrdinstva a
udskosti opisujc biedu, hlad a spolon utrpenie, boj a rados vo vaznch bojoch
i u starch alebo mladch hrdinov. Postavy a iny Kltikovch detskch hrdinov
s vykreslen realisticky, priom didaktizmus plne absentuje. Priama prtomnos
autora (ich forma) a rozprvanie dva tejto prci punc skutonho dokumentu o tch
asoch. Kltik asto vychdza z konkrtneho prbehu alebo konkrtnej postavy. Spoloensk aktulnos mu ukladala psa o tch udalostiach, ktor sa skuton odohrali.
186
Jarmila Hodoliov
Jeho hrdinovia s zva pozitvni, nejestvuj medzi nimi nrodn nepriatelia. Tba
po slobode, lska a nenvis s dominantn faktory a iba po ich uskutonen, alebo
neuskutonen, sa dostva na povrch rados a smtok. Kltik svoje postavy kresl s
neskrytmi sympatiami, m rd aj ich hrub zovajok. Predovetkm maj dobr a
citliv srdce a lsku, ktor sa prejavuje najm k matke a tvor ich najvie bohatstvo.
Kltik nevyzdvihuje skutky svojich hrdinov do vin neskutona, ani z nich nerob
neskutonch hrdinov. Aj v knihe Tulk a akanka (1978) sa prbeh odohrva v ase
druhej svetovej vojny v Juhoslvii. Tulk-syn odchdza do hr k partiznom, kde si
berie aj svoje husle. Stretva tu baka Zorana, v skutonosti chorvtskeho bsnika
Vladimra Nazora a spolu tvoria kultrnu brigdu. V Kltikovej spomienkovej prze
sa prelnaj dve lnie: rozprvanie syna-Tulka a matky-akanky. Mnoh postavy a
veci s skryt v symboloch a sm obsach je v niektorch elementoch rozprvkov a
romantizujci (matka akanka ak cel ivot doma svojho syna a na svojich cestch
syn-Tulk vdy nachdza v prrode akanku). Pri opisoch partiznskeho ivota, ale aj
vlasteneckch citov, sa autor prejavuje ako realistick spisovate. Kltik v nej tlmo
svoj humanistick odkaz, odpor proti vojne a nsiliu. V porovnan s Kopokovou
povojnovou tvorbou, u ktorho zostala viditen snaha vytvori postavu hyperbolizovanho pozitvneho hrdinu a demi ako hlavnmi postavami, ktor s kurirmi,
bojovnkmi, sirotami, nositemi boja v prehnanej forme, Kltikove przy s u aj
tm, e s autobiografick, stvrnen ovea relnejie a psobia pravdivejie.
LITERATRA
Kopl, Jn (1984): Literatra pre deti v procese. Bratislava: Mlad let
Noge, Jlius (1988): Literatra v literatre. Bratislava: Mlad let.
Sliacky, Ondrej (2007a): Dejiny slovenskej literatry pre deti a mlde do roku 1960.
Bratislava: Literrne informan centrum .
Sliacky, Ondrej (2005b): Slovnk slovenskch spisovateov pre deti a mlde.Bratislava: Literrne informan centrum.
Jarmila Hodoliov
ISTORIJSKI PREGLED SLOVAKE KNJIEVNOSTI ZA DECU

I OMLADINU U VOJVODINI DO 1970.GOD.
Rezime
U radu se prvi put prikazuje istorijski pregled slovake knjievnosti za decu i omladinu (poezije i proze) u Vojvodini od 18. veka do 1970.god. Na poetku stvaranja knjievnosti

za decu i omladinu u 18.veku radovi sa prevodjeni sa madjarskog i nemakog jezika. Kasnije
su se pojavili pisci koji su pisali intencionalnu knjievnost za decu: Jozef Podhradski, Jan
ajak, Samuel inurak. Prva posleratna zbirka pesama za decu V boji a pokoji (1946) Zlatka
Klatika kao i prva zbirka pripovedaka iz narodnooslobodilake borbe Deti z naej ulice (1959)
Jna Kopoka su u znaku seanja na narodnooslobodilaki rat. Sledee razdoblje predstavljaju
60.godine kada se vie pie poezija i nastupa nova generacija autora sa prvim znakovima savremene knjievnosti za decu: Juraj Tuial, Michal Babinka, Pavel Muaji i drugi.
Jarmila Hodoliov
HISTORY OF SLOVAK LITERATURE FOR CHILDREN
AND ADOLESCENTS IN VOJVODINA UP TO 1970
Summary
The paper for first time shows history of Slovak literature for children and adolescents (poetry and prose) in Vojvodina of 18 centuries up to 1970. At the beginning of the
creation of literature for children and adolescents in the 18th century works was translated
from Hungarian and German languages. After that period writers which emerged were written
intentional literature for children: Jozef Podhradsky, Jan ajak, Samuel inurak
The first post-war collection of poems for children In battle and in Peace (1946)
Zlatka Klatika like the first collection of short stories of the Peoples Liberation War Children
from our street (1959) Jna Kopoka was written in the memory of the Peoples Liberation
War.
The following period is the 60th when writers more write poetry and when appear a
new generation of authors with the first signs of modern literature for children: Juraj Tuiak,
Michal Babinka, Pavel Muaji and others.
188
. XXXV (2010)
Adam Svetlk
svetlika@ptt.rs
UDK 821.162.4(497.11)-95(091)
PREMENY LITERRNEJ KRITIKY

VOJVODINSKCH SLOVKOV V ASOPISE NOV IVOT
V prspevku sa skma charakter a dynamika premien literrnokritckej innosti vojvodinskch Slovkov v asopise Nov ivot. Osobitn draz sa pritom kladie na prelomov obdobia v dejinch slovenskej vojvodinskej literatry, ktor podstatne vplvali aj na jej
literrnokritick recepciu. Poukazuje sa tie na lohu, ak v tchto premench mali siln
tvoriv osobnosti, predovetkm Jn Kme, Michal Harp a Vazoslav Hronec, ktor svojou literrnokritickou innosou poznaili, ale aj usmernili celkov literrnokritick tvorbu
vojvodinskch Slovkov v druhej polovici 20. storoia.
Kov slov: literrna kritika, slovensk vojvodinsk literatra, literrny asopis,
ideolgia, vedeck charakter, tvorivos, premeny, siln tvoriv osobnosti.
Literrna tvorba a literrna kritika s zkladn initele literrneho ivota

a ich vzjomn prelnanie sa a ovplyvovanie vytvra predpoklady pre aliu literrnu nadstavbu, predovetkm pre literrnohistorick a literrnoteoretick vskum
literatry. Vzahy medzi tmito zkladnmi initemi literrneho procesu s vak
nejednoznan, prinajmenom komplexn, o predovetkm vyplva z pulzujceho,
teda ako predvdatenho charakteru literatry a literrneho ivota. Takto detotalizujce, pluralizujce a relativizujce vnmanie literatry, respektve literrneho
ivota prilo naplno do vrazu v postmoderne a primrne sa prejavilo v spochybnen
vedeckho statusu literrnej vedy, ie v jej schopnosti dosiahnu objektvnu, absoltnu pravdu - poznatky experimentlne overiten a univerzlne platn pre vetky
jednotliv prpady v tom istom komunikanom kde. Naplno sa to odzrkadlilo aj
na terminologickom plne, kde sa popri u zauvanho termnu literrna veda, zahrajceho do seba obyajne literrnu kritiku, histriu a teriu, oraz viac, zvl
v anglo-americkch vskumoch literatry, ako jednotiaci termn pouva aj menej
scientistick pomenovanie literrna kritika (literary criticism). Okrem vyhbania sa
scientizmu u v pomenovan, v takomto oznaovan sa zrove sugeruje aj plynulos hranc medzi jednotlivmi aspektmi vskumu literatry, teda naznauje sa, e
190
Adam Svetlk
vskum literatry m najastejie sben literrnokritick, literrnohistorick a literrnoteoretick charakter.

Vzhadom na terminologick pestros v oznaovan tch zkladnch initeov literrneho procesu, a vychdzajc pritom zase z vlastnho skeptickho postoja
voi dosahom exaktnho skmania metafyzickej literatry, aj mj prstup k problmu premien literrnej kritiky vojvodinskch Slovkov v asopise Nov ivot bude
prinajmenom nejednoznan. Po prv termnom literrna kritika budem zaha
viu as literrnovednch textov uverejnench v asopise Nov ivot. S na
to predovetkm pragmatick dvody, lebo vina skmanch textov, v ktorch
slovensk vojvodinsk autori psali o literatre, respektve o javoch literrneho ivota,
s aj z aspektu klasickej tridy (kritika, histria, teria) literrnokritick texty, teda
interpretan tdie, prehadn lnky, vahy, recenzie, eseje, polemiky..., a typick literrnohistorick, a najm literrnoteoretick texty sa v Novom ivote zjavuj
zriedkavo. Avak v tomto kontexte sa mi zd dleitejie moje descientistick silie
psanie o literatre zbavi vedeckho imperatvu a prisdi mu ako primrny tvoriv, teda nevedeck dosah. Nevnmam to vak ako degradciu literrnej vedy,
ktorej mnoh vdobytky (striktn zameranos na literrny text, metodologick a terminologick dslednos...) zostvaj v zklade kadho vskumu literatry, ale skr
to vidm ako zbavovanie privnickho komplexu tzv. literrnej vedy a silie psanie o literatre zrovnoprvni so samotnou literrnou tvorbou. Tmto spsobom chcem vlastne poukza na jeden aspekt literrnovednej innosti, ktor je v kontexte
rigidnho scientizmu prinajmenom ignorovan, alebo minimalizovan a asto aj
celkom popieran je to aspekt tvorivosti. To znamen, e primrnou funkciou literrnej vedy je tvorenie novch estetickch hodnt a hovorenie o literatre, ie
interpretovanie, vysvetovanie, hodnotenie, sprostedkovanie, usmerovanie, formovanie..., s jej dleit, diferencujce, ale predsa len sekundrne funkcie. V takomto
kontexte odpozorovan aj skmanie literrnej kritiky vojvodinskch Slovkov nm
pripad ako integrlna a rovnoprvna as ich celkovho literrneho ivota, ktor
utvraj jednak bsnick, prozaick a dramatick, ako aj liternokritick, literrnohistorick a literrnoteoretick tvorba.
O literrnej kritike vojvodinskch Slovkov vzniklo doteraz nevek poet
textov1, najastejie parcilneho rzu, o zrejme najviac svis s enklvnym charakterom tejto literatry, teda s jej relatvnou mladosou a nerozvinutosou. Avak
v sasnosti, zvl po rozmachu slovenskej vojvodinskej literatry v poslednej tvrtine 20. storoia, dolo aj k postupnmu formovaniu sa intencionlne zameranej literrnokritickej innosti, take sa u cti potreba jej systematizovania a kritickho
1
Jeden z prvch takch textov bol text Ivana Majeru Re je o naej literrnej kritike (Majera,1951). Neskorie
sa o zmapovanie literrnokritickej situcie v literatre vojvodinskch Slovkov poksil aj Samuel eman
v texte Budeme ma raz aj literrnu kritiku? (eman, 1973), no najplnej a najrozpracovanej pohad na
tto problematiku podal Michal Harp v texte Sradnice naej literrnej kritiky (Harp, 1977). Najnovie
o typologizciu literrnej kritiky vojvodinskch Slovkov sa poksil Miroslav Dudok v texte K principom
jazyka kritiky (Dudok, 2004).
PREMENY LITERRNEJ KRITIKY VOJVODINSKCH SLOVKOV ... 191

zhodnotenia. Prtomn obmedzenie tohto vskumu na asopis Nov ivot mono
vysvetli predovetkm tm, e je to stredn, prakticky jedin literrny asopis
vojvodinskch Slovkov, a rozmach a premeny ich liternej kritiky sa prve v om
najlepie odzrkaduj. Samozrejme, tento vskum by sa tu nemal koni, ale by sa
mal zamera aj na in asopisy vojvodinskch Slovkov, v ktorch vychdzali literrnokritick texty a tie aj na in aspekty literrnokritckej innosti vojvodinskch
Slovkov (knihy, literrne snemovania, literrna kritika v elektronickch mdich...).
asopis pre literatru a kultru vojvodinskch Slovkov Nov ivot zaal
vychdza roku 1949 - bol to formlne novozaloen asopis, no fakticky on v nejednom ohade vlastne pokraoval v intencich asopisu N ivot, ktor ako orgn
Matice slovenskej v Juhoslvii v roku 1948 prestl vychdza. Priamu nadvznos
Novho ivota na N ivot, najm v jeho prvch dvoch povojnovch ronkoch,
vidno u aj pri letmom porovnan nielen ich obsahu, ale aj celkovej koncepcie Nov ivot, podobne ako pred tm N ivot, bol primrne zacielen na asopiseck prezentciu literrnej a kultrnej produkcie vojvodinskch Slovkov, no tie aj
na kultrno-vchovn, ale aj politick psobenie v slovenskej enklve v Juhoslvii.
Dvody zniku i reorganizcie Nho ivota a vzniku Novho ivota neboli teda v
literrno-kultrnej, ale ponajprv v jeho ideologicko-politickej koncepcii a boli zkonitm produktom novonastolenho totalitnho komunistickho ttneho zriadenia.
Zkladn zmeny v Novom ivote, vzhadom na redakn koncepciu svojho
predchodcu, sa prejavili v silnej ideologizcii a v posune drazu z nrodnej na triednu problematiku. alie koncepn turbulencie tomto asopise boli spsoben rezolciou Informbira a prejavili sa ponajprv proskribovanm niektorch slovenskch
vojvodinskch autorov (Martin Toman Bantsky, Zlatko Kltik...), ako aj plnm
preruenm vzahov s literrnym a kultrnym ivotom v eskoslovensku. Tieto zmeny mono pozorova aj z aspektu typickej revolunej diskontinuity - kritickho a
popierajceho vzahu k tradcii a silia zana od nuly. V praxi sa to prejavilo ako
dsledn orientcia na vlastn tvoriv sily, konkrtne na vtedy mladch, zanajcich
autorov. V samotnej literrnej tvorbe sa evidentn limity takejto koncepcie kompenzovali uverejovanm prekladov ideologicky zodpovedajcich diel autorov juhoslovanskch nrodov a nrodnost, ale tie aj vraznm zniovanm hodnotiacch kritri pre uverejnen texty slovenskch vojvodinskch autorov. Aj ke v beletrii takto
koncepcia, aspo navonok, dobre fungovala a mala aj pozitvny efekt, lebo vytvorila
prajn podmienky pre nstup mladej spisovateskej genercie (Pavel Muaji, Jn
Labth, Michal Babinka...), v oblasti literrnej kritiky monosti kompenzcie literrnokritickej tradcie boli vemi obmedzen, o sa potom prejavilo prakticky plnou
absenciou literrnokritickch textov v prvch niekokch ronkoch Novho ivota.
O tomto poblme sa po prvkrt priamo zmienil Ivan Majera v texte Re je
o naej literrnej kritike (Majera, 1951), v ktorom vemi kriticky poukzal na neexistenciu sstavnej literrnokritickej innosti vojvodinskch Slovkov, zvl recenzenstva, aj napriek tomu, e si to poda jeho slov, vtedajia u rozvinut tvorba slo-
192
Adam Svetlk
venskch vojvodinskch prozaikov a bsnikov nevyhnutne vyadovala. Majerove

kritick slov a vzva zrejme nemali viu odozvu, lebo ak nepotame populisticky
koncipovan a ideolgiou zaaen vodnky, referty, lnky a krtke publicistick
sprvy, ktor sa samotn literrnu tvorbu najastejie dotkali len okrajovo, zoveobecnene a v zvznch ideologickch floskulch, ozajstn premyslen a cieavedom literrnokritick, najm literrnohistorick tvorbu, koncom 40. a v 50. rokoch
minulho storoia pestovali jedine Michal Filip a Jn Kme.
Na rozdiel od Filipovej odbornej systematickosti a dslednosti, no evidentnej tvorivej striedmosti2, Jn Kme, v rokoch 1954-1966 hlavn redaktor Novho
ivota, v tomto obdob prejavil nevedn, priam eruptvnu tvoriv innos. Zaalo sa
to jeho literrnohistorickmi tdimi o klasikoch slovenskho realizmu a romantizmu, no neskorie sa tento autor zameriaval aj na kritick tanie aktulnych kninch
vydan diel nach bsnikov a prozaikov a tie aj na sledovanie a hodnotenie sdobch javov a problmov literrneho a kultrneho ivota vojvodinskch Slovkov.
Vo svojej literrnokritickej, respektve literrnohistorickej tvorbe Jn Kme vychdzal predovetkm z marxizmom skomolenho pozitivizmu. Prejavilo sa to v jeho
orientcii na biografick, a sociologick, psychologick aspekty vskumu literrneho
textu, ktor boli pritom vdy rmcovan zvznm ideologickm kontextom.
Najprznanejie pre Kmeove literrnohistorick portrtov tdie je jeho
slie o interpretan a hodnotiace prepojenie ivota autora a jeho diela a kontruovanie ideologicky akceptovatenho spoloensko-politickho vchodiska literrneho diela. Veavravn v tomto kontexte je Kmeova orientcia na realizmus, socialistickm realizmom vrazne favorizovan, a najm jeho typicko pozitivistick
uprednostovanie obsahu pred formou: Najv vznam Martina Kukuna pre
slovensk literatru je v tom, e v nej udomcnil tmy spracvajce ivotn udalosti
slovenskho pracujceho loveka sedliaka. (Kme, 1952). Na rozdiel od Filipovch dkladnejie zdokumentovanch, a pritom aj ideologicky menej zaaench
literrnohistorickch tdi, ak bola povedzme t o Maralovi Petrovskom (Filip,
1952), Kmeova literrnokritick, literrnohistorick a kulturologick innos bola
vdy primrne populisticky orientovan na sprstupovanie literatry irm itateskm vrstvm. Trocha v neslade s takouto zacielenosou Kmeovej tvorby je jeho
zvltny expresvny, barokovo-kvetnast, no pritom najastejie vrazne patetick
tl, ktor odzrkadoval zjavn autorove umeleck ambcie, ale iste aj vlohy.
Takto prstup k vskumu literrneho texta, a tie aj tl prejavu, Kme
uplatnil aj vo svojej z aspektu celkovho vvinu slovenskej vojvodinskej literatry
omnoho dleitejej recenzentskej innosti. V tomto obdob prakticky jedine on pohotovo reagoval na vetky relevantnejie literrne diela, ktor vojvodinsk Slovci
produkovali. Zaalo sa to publicitickmi, pritom vrazne povrnmi recenziami
prvch povojnovch kninch vydan mladch slovenskch vojvodinskch autorov
2
V 50. rokoch Michal Filip uverejnil v Novom ivote tyry prspevky: tri literrnohistorick tdie a pozoruhodn recenziu zbierky Andreja Ferka Okovan krv.

(Muajiho zbierka bsn Bojujce srdce a Krivkov romn svit nad rovinou), avak
jeho neskorie recenzie, povedzme Labthovej knihy verov Slnen hodiny, alebo
Babinkovej prvej bsnickej zbierky Bezbon let, signalizovali u vraznejie profilovan kriticko-polemick rukopis. Avak Kmeov literrnokritick potencil sa
naplno prejavil v prehadnch tdich, alebo ako sa to vtedy oznaovalo refertoch3,
v ktorch priiel k slovu nielen vrazn zoveobecujci talent tohto kritika, najastejie vak realizovan intuitvno-impresionisticky, teda bez nevyhnutnej analytickej
prpravy, ale aj jeho evidentn nchylnos k arbitrnemu a neraz aj autoritrnemu
hodnoteniu literrnych diel a javov. Po prv krt sa to vraznejie prejavilo v jeho
kritickom tan Babinkovej pozie, konkrtne v tze o jej nezrozumitenosti, ktor nastolil v recenzii zbierky Bezbon let, kde vyzdvihoval bsnikove zaiatoncke, evidentne slab bsne, v ktorch tento bsnik vak vyjadroval svoje vlasteneck
a socialistick vyznania a kriticky sa vyjadroval o bsnikovej neskorej zmodernizovanej bsnickej tvorbe, lebo sa v takejto, poda Kmea presubjektivizovanej
pozii, draz posva z obsahu na bsnick intrumenty (ie formu), a tm sa
rapdne zuuje kruh itateov Babinkovch bsn a nstojivo nastouje otzka zrozumitenosti jeho bsn (Kme, 1960c). Kme tu nastolil niekoko problmov, ktor
sa stan svojrznym kameom razu slovenskej vojvodinskej literatry v druhej polovici 20. storoia. Je to ponajprv otzka spsobu a miery ideologickej angaovanosti
literatry a s tm svisiace jej prvo na pluralitn vvin; alej je to pseudoproblm
prmatu obsahu pred formou; a konene je to otzka zrozumitenosti modernej
literatry, predovetkm pozie, o je vlastne len vonkaj aspekt omnoho komplexnejej otzky vzahu medzi tradinm a modernm v literatre.
Indikatvne je vak to, e reakcie na Kmeove polemick hadlice v 60. rokoch minulho storoia boli najastejie nepriame a polemicky nevyhroten. Mono
to vysvetli ponajprv ovzdum ideolgiou proklamovanej zvznej jednomysenosti a iste aj obavou potencilnych Kmeovch oponentov pred konfrontovanm sa s
touto literrne a spoloensky vtedy u pevne etablovanou autoritou. Sce spisovate
Pavel ni uverejnil text Zamyslenie sa nad Babinkovou poziou (ni, 1960), v
ktorom sa pozitvne zmienil o Kmeovej recenzii, no zrove aj polemicky protireil niektorm Kmeovm nmietkm proti Babinkovej pozie, predovetkm tej
o jej nezrozumitenosti. Na prv Kmeov polemick tok reagoval aj sm Babinka,
no u aj smotn nzov jeho textu, uverejnen roku 1962 v tdenku Hlas udu, O
nezrozumitenosti pozie alebo o nedorozumeniach v pozii, signalizuje skr snahu
po kompromisnom pojednvan, ako ve pre polemick sboj.4
3
4
Jeden z najvznamnejch takch textov, prznanho pomenovania Nae sily, vyiel v Novom ivote roku
1957. (Kme, 1957b)
Zaiatkom 70. rokov 20. storoia, teraz vak vyprovokovan Kmeovm tanm pozie vtedy mladho
bsnika Vazoslava Hronca, Babinka reaguje dvoma polemicky vrazne vyhrotenmi textami Pro et contra
(Babinka, 1972a) a Pro et contra II (Babinka, 1972b), v ktorch Kmea otvoreno obviuje pre danovizmus
v prstupe k slovenskej vojvodinskej literatre. Bola to svojrzna kulmincia tohto sporu dvoch silnch literrnych osobnost, lebo jeho alie pokraovanie bolo preruen Babinkovou chorobou a onedlho aj jeho
194
Adam Svetlk
Avak aj takto, v podstate len nznak prvej otvorenejej polemiky5 me

by spoahlivm indiktorom, e sa situcia v slovenskej vojvodinskej literatre zaiatkom 60. rokoch minulho storoia zana pluralizova. Vidno to jednak v otvran sa Novho ivota pre literatru zo Slovenska, ale tie aj v znanom pribdan
literrnokritickch prspevkov z pera Pavla niho, Michala Babinku, Juraja Tuiaka, Daniela Dudka, Mrie Myjavcovej, Samuela emana, Anny Makanovej... Avak
ozajstn prelom v literrnej kritike vojvodinskch Slovkov spsobil text Jna Labtha, v tom ase jednho z nach najstanejch a najrozhadenejch spisovateov,
O najnovch bsach Viery Benkovej Popitovej, uverejnenom v Novom ivote
roku 1965 (Labth, 1965). Bol to prv vraznej odklon od dovtedy dominujceho
pozitivistickho a impresionistickho prstupu k vskumu literatry a tie aj prv
pokus o trukturalistick, teda exaktn prstup k rozboru pozie. Z dnenm odstupom to vnmame ako nznak nstupu druhej povojnovej literrnokritickej genercie,
ktorej najvznamnej predstavitelia s Michal Harp a Vazoslav Hronec. Prve
tto dvaja literti sa v druhej polovici 60. rokov 20. storoia najviac priinili o hodnotov revalorizciu slovenskej vojvodinskej liteartry, o jej postupn vymaovanie sa
z ideologickho zajatia a otvranie sa voi sdobm svetovm literrnym trendom,
o revitalizciu jej stagnujceho a neraz aj retardujceho vvinu a o jeho preusmerovanie k vrazne modernistickmi smeru.
Prznan je vak, e via as Harpovch a iastone aj Hroncovch
literrnokritickch textov, napsanch v druhej polovici 60. rokov minulho storoia,
bola orientovan na srbsk, respektve juhoslovansk beletristick a literrnokritick
kontext, o mono vysvetli predovetkm ich kolenm sa v srbskch kolch, ale
najm neinpiratvnosou vojvodinskho, a relatvnou neprstupnosou celoslovenskho literrneho kontextu. Inovanos literrnokritickho diskurza tchto dvoch zanajcich kritikov sa prejavovala predovetkm v metodologicky a terminologicky
dslednej, pritom striktnej zameranosti na interpretciu a zhodnotenie samotnho literrneho textu, priom Harpovo metodologick vchodisko bolo hlavne formalisticko-trukturalistick a Hroncovo fenomenologick. Hroncov a Harpov zaujem o
slovensk, respektve slovensk vojvodinsk literatru nepretrite stpal, take u v
smrou (1974). Avak ovea produktvnejia v tomto ohade bola Harpova indirektn polemika s Kmeom. V texte Bsnick relcie Michala Babinku Harp apeloval za nov prstup k tejto a takejto pozie:
Domnievam sa preto, e by bolo zaujmav urobi trukturalistick analzu, ani nie natoko samotnch bsn Michala Babinku, nakoko jeho tvorivho procesu. (Harp, 1968b) Teraz u vieme, e toto predsavzatie
Harp neskorie aj spene realizoval, ponajprv v niekokch parcilnych rozboroch Babinkovej pozie
( Nadrealistick metafora Michala Babinku, Interpretcia bsne Michala Babinku Hlasujem za hriech I a
Smantick podmienenos pevnej bsnickej formy) a neskorie aj komplexne v monografii Pozia a poetika
Michala Babinku, a tmto spsobom vlastne najinnejie spochybnil Kmeovu tzu o nezrozumitenosti
Babinkovej pozie.
Ako prv polemicky intonovan text v Novom ivote mono povaova lnok Andreja ipkra Za nov
sily v naom literrnom podnikan (ipkr, 1954) kde tento vtedy zanajci autor obhajuje prvo mladch
spisovateov na pesimistick videnie skutonosti. Redakn odpove na tento text bola sce polemicky, no
predsa vo vekej miere kompromisne koncipovan.

roku 1967, na literrnej porade tto dvaja, vtedy dvadsatriron literti mali dleit
vodn referty, ktor sa vak u nevyznaovali tradinm popisno-rtorickm tlom, ale premyslenou zameranosou na analzu samotnho literrneho textu. Popri
tom, tieto texty charakterizoval aj vrazne kritick, nekompromisn a nealibistick
tn, bez loklpatriotickho, vskutku nekritickho a idealizujceho prstupu k slovenskej vojvodinskej literatre.
Vo svojom texte o pozii uverejnenom roku 1967 v Novom ivote, Poezia 66 (Hronec, 1967), Hronec sa u nezastavil len pri taxatvnom uvdzan nzvov
uverejnench bsn, m sa takto prehady v predchdzajcom obdob najastejie
uspokojovali, ale sa zameral na dkladn rozbor nielen uverejnench bsn, ale aj
celkovch poetk prakticky vetkch v tom ase relevantnch slovenskch vojvodinskch bsnikov. Je to u zrel literrnokritick text, v ktorom sa Hronec predstavil
nielen ako znalec pozie (slovenskej, srbskej, svetovej), ale aj ako rozhaden kritik,
ktor sstavne sleduje sdob trendy vo vskume literatry.
Aj Harpov rozsahom nevek, no pritom vrazne kriticky intonovan
text o sdobej prze vojvodinskch Slovkov Problmy naej prozaickej tvorby
(Harp, 1967), v nejednom ohade anticipoval jeho neskor systematick vskum
prozaickej tvorby vojvodinskch Slovkov. Evidentn zaiatoncke metodologick
hadastvo, ak sa prejavilo v tomto jeho prvom vom po slovensky napsanom
literrnokritickom texte, v neskorej svojej tvorbe Harp systematicky a dkladne
vyrieil orientciou na vtedy ovajcu eskoslovensk literrnu vedu, ponajprv na
trukturalizmus a neskorie na terie pracovnkov v Kabinte literrnej komunikcie a experimentlnych metodk v Nitre. Na rozdiel od Hronca, ktor svoj vrazn
tvoriv potencil vdy musel deli medzi beletriou a literrnou kritikou, Harpova
orientcia vlune na vskum literatry podstatne vplvala na stav a zrove aj premeny slovenskej vojvodinskej literatry v poslednch troch desroiach 20. storoia.
Realizovalo sa to aj jeho redaktorskou innosou - v rokoch 1974-1981 bol hlavnm
redaktorom Novho ivota, ktor sa vtedy naplno otvoril voi sasnm literrnym
tedencim (juhoslovanskm, slovenskm, svetovm), najm tm v oblasti literrnej
vedy - ale hlavne prostrednctvom sstavnej literrnokritickej a neskorie aj literrnohistorickej a literrnoteoretickej innosti. U vye tyridsa rokov Michal Harp
na stranch Novho ivota sstavne sleduje, analyzuje a hodnot vetky relevantnejie literrnej texty a javy celoslovenskho literrneho ivota. V tejto svojej innosti
Harp preukazuje nielen vrazn systematickos a dslednos v analyzovan, ale
aj interpretan schopnos prenikn k podstate pozorovanho javu a tak zskan
poznatky zoveobecni v efektn a presvediv syntzu. Nielen svojm bohatm literrnokritickm dielom, ale aj teoretickym psobenm, iste najvraznejie v Terie literatry, Michal Harp sa permanentne usiloval pozdvihn literrnokritick
innos vojvodinskch Slovkov na vyiu rove, oho dokladom mu by aj jeho
slov z priam programovho textu Sradnice naej literrnej kritiky: Aj napriek
tomu vak doprajeme naej literrnej kritiky viacej rozhadenosti v terminologickch
196
Adam Svetlk
a metodologickch otzkach sasnej terie literatry a nemienime, e je samoukos

sama sebou cnosou. (Harp, 1977c).
Tto Harpovo vzva nala pozitvny ohlas najm u vtedajch mladch litertov, jednak spisovateov, ale predovetkm u kolovanch literrnych vedcov,
ktor sa v poslednch troch desaroiach minulho storoia vo svojej literrnokritickej innosti usilovali predovtkm o odbornej i vedeckej prstup k vskumu
literatry. Vzahuje sa to predovetkm na autorov, ktor boli primrne orientovan
na jazykovedu, no pritom nezriedka prejavovali zujem aj o literrnu problematiku.
Vidno to jednak u starch lingvistov Daniela Dudka, Mrii Myjavcovej a Michala
Tra, ale najm u mladieho Miroslava Dudka, ktor sa zameral hlavne na hranin textiku a tak vemi efektne prepojil lingvistick a literrnokritick diskurz. Do
tohto kontextu mono zaradi aj historika Samuela elovskho, ktor sa orientoval
predovetkm na literrnohistorick vskum starch obdob dejn kultry a literatry vojvodinskch Slovkov. V 70. rokoch minulho storoia svoje literrnokritick
texty v Novom ivote zanaj uverejova tie aj vykolen slovakisti Jozef Valihora a Jarmila Hodoliov. Valihora sa v 70. a 80. rokoch minulho storoia najviac
zameral na sledovanie sdobej prozaickej produkcie vojvodinskch Slovkov, zatia
o sa Jarmila Hodoliov postupne orientovala najm na vskum literatry pre deti
a mlde. V tomto kontexte treba vak osobytne vyzdvihn bohat literrnokritick
innos Samuela Boldockho, ktor svoje prv literrnokritick texty uverejnil koncom 70. rokov a odvtedy u vye troch desaro sstavn a nanajv kompetentne
interpretuje a hodnot aktulnu literrnu produkciu vojvodinskch Slovkov.
Popri tchto literrnokritickch odbornkov a tie aj niektorch starch
u osvedench kritikov (Jn Kme, Samuel eman...) literrnu produkciu v Novom
ivote v tomto obdob kriticky ta aj vina pcich slovenskch vojvodinskch
spisovateov, no ich literrnokritick innos u vrazne inklinuje k esejistickosti a
vahovosti a viac-menej je prleitostn, teda psan najastejie pre rozlin literrne podujatia, akmi boli, a ete stle s kadoron literrne porady (novie snemovania), alebo rozhovory o novch knihch. Plat to najm pre Jna Labtha, Pavla
Muajiho, Juraja Tuiaka, Pavla Gru, Pavla niho, Michala ugu... Vnimkou
v tomto ohade s Michal Babinka, Viera Benkov, Miroslav Demk a samozrejme
u spomnan Vazoslav Hronec, teda spisovatelia, ktor svoju nevedn tvoriv
potenciu realizovali sbene v beletrii a v literrnej kritike. Zatia o sa prv traja,
teda Babinka, Benkov a Demk usilovali predovetkm o sstavn a dkladn informovanie itateskej verejnosti o sdobch literrnych, ale aj kultrnych javoch,
take aj ich vrazne bohat literrnokritick produkcia asto vlastne ani neprekraovala publicistick rz, Hroncov zstoj v tomto zmysle je zrejme omnoho v
a dleite od druhej polovice 60. rokov minulho storoia a prakticky dodnes
jeho kritick tanie slovenskej vojvodinskej literatry podstatne vplva jednak na
jej podobu, ale tie aj na smer jej vvinu. Dleit s najm jeho revalorizan predslovy k antolgim, komparatvne tdie, v ktorch konfrontoval slovensk a srb-

sk literatru, tie fenomenologick interpretcie pozie vetkch relevantnejch
slovenskch vojvodinskch bsnikov. Literrnokritick innos Vazoslava Hronca
kulminovala v prvom desaro 21. storoia, v jeho esejistickom tvorivom obdob,
kde dolo do svojrzneho skbenia autorovej bohatej ivotnej sksenosti, vnimonej erudcie, tvorivej invencie, interpretanej zrunosti a nie na poslednom mieste
zoveobecujcej schopnosti, take Hroncove eseje z tohto obdobia s iste vrcholom
literrnej tvorby vojvodinskch Slovkov.
V 90. rokoch minulho storoia, sbene s krzou v spolonosti a vraznm pokleskom beletristickej tvorby, aj v literrnej kritike vojvodinskch Slovkov
cti znaky stagncie a zaiatkom 21. storoia aj evidentn poklesk. Zd sa vak, e
tto retardujca tendencia je menej vrazn v literrnej kritike, ako v beletristickej
tvorbe svis to predovetkm z faktom, e na rozdiel od mnohch spisovateov,
ktor sa v tomto obdob plne odmlali, alebo ctene zredukovali svoju tvorbu, vina literrnych kritikov viac-menej pokraovala v intencich svojej predchdzajcej
innosti a pritom sa zjavili aj nov literrnokritick men. V tomto obdob literrnokriticky s teda aj alej inn kritici starch generci Michal Harp, Vazoslav
Hronec, Samuel Boldock, Mria Myjavcov, Miroslav Dudok, Jarmila Hodoliov,
sporadicky aj Jn Kme, Michal Tr, Samuel eman, Viera Benkov, Samuel elovsk, Jaroslav Supek, Zlatko Benka, Michal uga, Zoroslav Spevk..., no k slovu sa
hlsia aj mladie genercie literrnych kritikov Michal Babiak, Adam Svetlk, Vladimr Valentk, Martin Prebudila a neskorie aj Zuzana ikov a Marna imkov
Spevkov. Kee s vina z nch aj doslovne iaci Michala Harpa, ich literrnokritick rukopis je pod vekm vplyvom Harpovch nhadov na literatru
a jeho liternokritickho tlu. Avak tto autori si u naplno uvedomuj charakter
a dynamiku zmien jednak samotnej literrnej tvorby, ale aj jej vskumu, take aj ich
literrnokritick tvorba, v slade s tepom doby, postupne nadobda aj nov podoby
a kvality. Aj napriek tomu, e je aj tmto kritikom primrnym vchodiskom analza
literrneho textu, literrnokritick draz v ich tvorbe sa predsa postupne posva na
syntzu, ie na zoveobecovanie poznatkov zskanch interpretciou literrneho
textu. Vidno to aj na plne nru, kde tto autori u nefavorizuj interpretan tdiu,
o je prznan zvl pre scientisticky orientovan vskum literatry, ale prednos
dvaj skr vahy a najm eseji, ktor sa svojm hybrdnym charakterom stala najpriliehavejm mdiom na vyjadrenie ambivalentnej, teda tvorivo-kritickej pozcie
literrneho kritika v sasnej postmodernej (?) dobe.
LITERATURA
Babinka, Michal (1972a). Pro et contra. Nov ivot, 24, .3, s.273.
Babinka, Michal (1972b). Pro et contra II. Nov ivot, 24, .4, s.376.
ni, Pavel (1960). Zamyslenie sa nad Babinkovou poziou. Nov ivot, 12, .4,
s.223.
198
Adam Svetlk
eman, Samuel (1973). Budeme ma raz aj literrnu kritiku? Nov ivot, 25, .2,
s.174.
ikr, Andrej (1954). Za nov sily v naom literrnom podnikan. Nov ivot, 6, .4,
s.257.
Dudok, Miroslav (2004). K principom jazyka kritiky. Nov ivot, 56, .11-12, s.639.
Filip, Michal (1952). Gustav Marall Petrovsk. Nov ivot, 4, .1, s.1.
Harp, Michal. (1967a). Problmy naej prozaickej tvorby. Nov ivot, 19, .1-2,
s.57.
Harp, Michal (1968b). Bsnick relcie Michala Babinku. Nov ivot, 20, .2.
s.152.
Harp, Michal (1977c). Sradnice naej literrnej kritiky. Nov ivot, 29, .1, s.11.
Hronec, Vazoslav (1967). Poezia 66. Nov ivot, 19, .1-2, s.49.
Kme, Jn (1952a). Martin Kukun. Nov ivot, 4. .3, s.126.
Kme, Jn. (1957b). Nae sily. Nov ivot, 9, .1-2, s.272.
Kme, Jn (1960c). M. Babinka: Bezbon let. Nov ivot, 12, .2-3, s.163.
Labth, Jn (1965). O najnovch bsach Viery Benkovej Popitovej. Nov ivot,
17, .3, s.194.
Majera, Ivan (1951). Re je o naej literrnej kritike. Nov ivot, 3, .3, s.193.
Adam Svetlik
PROMENE KNJIEVNE KRITIKE VOJVOANSKIH SLOVAKA
U ASOPISU NOVI IVOT
Saetak
U radu je dat pregled promena knjievnokritikog stvaralatva vojvoanskih Slovaka u drugoj polovini 20. veka. Ove promene su praene na stranicama Novog ivota, najznaajnijeg knjievnog asopisa vojvoanskih Slovaka, pri emu su naroito detaljno analizirani
prelomni momenti u njihovom knjievnom stvaralatvu, koji su imali presudan uticaj i na
kritiku recepciju ove knjievnosti. U textu se naglaava veliki znaaj, koji su za knjievnu
kritiku vojvoanskih Slovaka imale jake stvaralake linosti, pre svih Jan Kme, Mihal Harpanj i Viazoslav Hronjec, koji su svojim knjievnokritikim radom u velikoj meri obeleili,
ali i usmerili celokupno knjievnokritiko stvaralatvo vojvoanskih Slovaka.
Kljune rei: knjievna kritika, slovaka vojvoanska knjievnost, knjievni asopis, ideologija, nauni karakter, stvaralaki karakter, promene, jake stvaralake linosti.

Adam Svetlik
CHANGES IN LITERARY CRITICISM OF VOJVODINIAN SLOVAKS
IN THE JOURNAL NOVI IVOT
Summary
The paper gives a review of the changes in the opus of literary criticism of Vojvodinian Slovaks in the second half of the 20th century. These changes were traced by various
articles of Novi ivot, the most significant literary journal of Vojvodinian Slovaks, which gives
a very detailed analysis of crucial moments in their literary opus, which also had key influence
on the critical reception of this literary tradition. The text emphasizes the great significance
of strong creative personalities for the literary criticism of Vojvodinian Slovaks, primarily Jan
Kme, Mihal Harpanj and Viazoslav Hronjec, whose literary critical mark characterized and
also directed the whole literary critical opus of Vojvodinian Slovaks.
Key words: literary criticism, Slovak Vojvodinian literature, literary journal, ideology, scientific character, creative character, changes, strong creative personalities.
200
. XXXV (2010)
Miroslav Dudok
miroslav.dudok@gmail.com
UDK 8133:821.162.4 Kukuin M.

INTERLINGVLNE A INTERTEXTOV PROSTRIEDKY

V DIELE MARTINA KUKUNA1
Predmetom naej vahy je rozbor a interpretcia poetnch akavizmov v krtkej
prze, romne Dom v strni a cestopisoch slovenskho realistickho spisovatea Martina Kukuna. Do tohto tzv. braskho diskurzu autor zmerne vnal udov prvky v duchu svojej
literrnej koncepcie realizmu osvojenej si u v prvej, tzv. jasenenovskej, fze literrnej tvorby.. V novom prostred na Brai (1894-1907) sa stretol s novm jazykovm materilom, ktor
si vemi rchlo osvojil, ale cudzie prvky do svojho literrneho textu vnal tak, aby to bolo
prijaten pre slovenskho itatea.
Kov slov: akavizmy, intertextov prostriedky, kontrast pvodnho a novho
domova, kompromisn replika, preklad.
Literrne texty Martina Kukuna maj t veobecn a typick vlastnos

vekch spisovateov, e sa v rmci vvinovho itateskho procesu a recepcie
neustle oivuj a aktualizuj. Ak v ase vzniku zaujali svojou realistickou metdou
a pulzanm jazykom, v neskorch reedcich sa zdrazovala naprklad tematizcia epickho priestoru, vo vrazovej rovine sa zaali neskorie odhaova i autorove
rezervy. Ak ma a mojich rovesnkov nai uitelia a itatesk gestori upozorovali
hlavne na udovos Kukunovho jazyka, paradigmatick Rysav jalovicu a romnov monumentlnos, moji spoluiaci a ja sme u boli zapovan i do univerzlnejej
vntornej hudby Neprebudenho. At. Je to celkom normlna a prirodzen situcia,
ke ide o autora, akm je Martin Kukun. Jeho tvoriv autorsk ivot bol dlh a
bohat. Publikoval krtku przu, poviedky, romny a cestopisy pol storoia. Jeho
epick priestor bol na slovensk pomery tie nesmierne irok: od oravskho diskurzu rozprestrel svoje rozprvask siete po praskom smutnom dome, nsledne
po braskom mikrokozme a po juhoamerick exotick priestranstv a medziudsk
vzahy. V takomto estetickom a epickom kontexte Kukunove literrne texty si udrali vemi dobr recepn kondciu v rodnom jazyku i v zahraninom literrnom
1
Martin Kukun priiel ako lekr dr. Matej Bencr do Seliec na ostrove Bra 6. janura 1894 a zostal tu do 2.
jna 1907 (Nieti 1957).
202
Miroslav Dudok
kontexte: jeho dielo pretrvva po sasnos na vratkej estetickej a itateskej amplitde tradinosti a modernosti.
Dielo Martina Kukuna vak nezaujalo a nezaujma iba literrnych vedcov,
divadelnkov, filmovch scenristov, ale dnes u aj jazykovedcov, etnolgov a mohlo
by aj sociolgov, filozofov trhovej ekonmie a inak vyprofilovanch autorov, ktor
nemaj strach pred itateom v sebe. Ak som naznail i ist vkyvy v postojoch na
Kukunov jazyk, tak to svis s exojazykovou situciou sloveniny, hlavne vak s
preskriptvnou jazykovou filozofiou. Naprklad po diele Martina Kukuna ako literrnej a jazykovej studnici najastejie siahali slovensk lexikografi. No iba po
Slovnk slovenskho jazyka (I. diel 1959. VI. diel 1968). Po zmenenej literrnej i literrnovednej, ako aj jazykovej i jazykovednej paradigme, jazyk a vrazov prostriedky M. Kukuna znova oslovuj. Paradoxne vak nie vaka verne odkreslenmu
(povedan Eugenom Paulinym) udovmu i hovorovmu jazyku , ale intertextovm
odkazom na epick aj skuton priestor. Ak v obdob hadania, ale vemi asto i urovania, estetickch, jazykovch a inch istt Kukunov jazykov potencil asom
slabol, tak sksenosti a miesta kultrnych spomienok, naprklad juhoamerickch a
inonrodnch literatr, u Kukuna anticipuj a oivuj intertextov a interlingvlne
zdroje sasnho literrneho diskurzu.
Literrne dielo M. Kukuna v minulosti tie bolo predmetom neraz aj jazykovednch, tylistickch a textologickch rozborov (Hork 1957, Pauliny 1940,
1946, pretla 1983, Prdavkov-Minrikov 1972 ai.)2, nehovoriac u o tom, e
takmer v pravidelnch intervaloch sa striedala literrnovedn a literrnokritick optika na M. Kukuna v slovenskej literatre (Mrz 19563, Noge 1962, epan 1972
ai.). Napriek tomu, e tri tvrtiny literrneho diela M. Kukuna je ukotven v neslovenskom kultrnom priestore, slovensk jazykovedci a Kukunov textolgovia
s s interlingvlnymi a interkultrnymi reliami zaoberali iba okrajovo. Pritom pre
jazykovedca aj tto jeho zloka pouvania jazykovch prostriedkov v literrnom
texte predstavuje vrazn inpiran zdroje, hlavne z aspektu ekolgie jazykov a v
neposlednom rade aj zo stanoviska jazykovho manamentu. To o pre sasn slovensk literrne texty od Vilikovskho stredoerpskeho literrneho diskurzu alebo
indickho Jna Litvka po dneok je mono samozrejmosou, ke ide o funkn
vyuvanie exotizmov a podobnch reli, musel M. Kukun riei svojsky, resp.
vytvoril si vlastn akceptovaten textick model, ktor nadvzoval len na skutonos, aj ke sa t skutonos dobovmu slovenskmu itateovi neraz zdala by
neskutonou, fiktvnou.
Poukeme to konkrtnejie na prklade poviedok a cestopisov, ktor patria
do jeho braskho literrneho diskurzu, ale podobn bohat materil poskytuje aj
2
3
Naprklad k stmu vroiu od narodenia vyiel vo vydavatestve Slovenskej akadmie vied osobitn zvzok
Jazykovednch tdi, venovan jazyku a dielu Martina Kukuna (Jazykovedn tdie V, 1960).
Sta Skice o literrnom diele Martina Kukuna A. Mrz pvodne napsal v rozpt rokov 1950-1955 ako tri
prleitostn texty.
INTERLINGVLNE A INTERTEXTOV PROSTRIEDKY V DIELE ... 203

jeho junoamerick alebo prask diskurz (Dvonov 1960). S to v prvom rade
interlingvlne a intertextov prostriedky, ktor ukotvuj niektor Kukunove poviedky, cestopisy a jeden romn (Dom v strni) v braskom prostred, a na zklade
ktorch M. Prdavkov-Minrikov ako editorka postupovala pri zostavovan Diela
VII, ale aj editori v tridsiatych rokoch minulho storoia. Zaradila sem predtm asopisecky publikovan texty Prv zvada, Svadba, Parnk, tedr de, Baldo & Comp.,
Mio II a Z lovcovch zpiskov a z rukopisnej pozostalosti Syn vtenka, Rodina,
Zdruha a Deti (Kukun 1960). Do tohto tylisticko-tematickho okruhu patr i najvznamnej romn M. Kukuna Dom v strni. A ke ide o junoslovansk relie,
sem sa radia ete i cestopisy V Dalmcii a na iernej Hore a Rijeka-Rohi-Zhreb.
*
Kukunove poviedky na brask motvy nedosahuj autorove vrcholn literrne hodnoty, ani estetick potencil vrcholnho romnu z tohto prostredia Dom
v strni. Martin Kukun po presahovan na Bra sa znova ocitol na zaiatku a prepisuje jasenovsk situciu. m potom oslovovala Kukunova tvorba z rokov 1896
a 1902? A m si zasli nau pozornos tento jeho fragment, asovo limitovan
pobytom v Selciach na Brai? Na prv otzku iaston odpove dva dobov itatesk zujem o tieto jeho prevane krtke poviedky, ktor neraz boli ovplyvnen
smdom po neznmych koninch, ale i kzlom odlinosti a kontrastu braskho
epickho priestoru a domcich literrnych a ivotnch reli. V neposlednom rade
i nsledn hodnotenie a povzbudzovanie literrnej kritiky a vydavateov, aby zotrval v etnografickom epickom priestore. rta Prv zvada vyla roku 1896 v Letopise
iveny, potom roku 1929 v Kukunovch Zobranch spisoch, alej roku 1942,
1948, 1960 v Kukunovom Diele VII..., poviedka Svadba bola publikovan najprv
v Slovenskch pohadoch 1896, a nsledne v tch istch rokoch ako predchdzajci text, Baldo & Comp. najprv roku 1900 v Slovenskch pohadoch, Mio II roku
1901 a nsledne tie ako predchdzajce texty. Prleitostne boli odpublikovan aj
in roky, a nielen na Slovensku, ale aj v publikcich a periodickej tlai slovenskch
zahraninch enklv, predovetkm vo Vojvodine. Vojvodinsk Slovci s Kukunom
nadviazali aj priamy kontakt po jeho nvrate z Patagnie. Navtevovali ho poas jeho
pobytu v Pakraci a Lipiku a Kukun prleitostne navtvil Sriem a Bku. Jeho pobyt v Bke je zahalen rkom tajomnosti. Od Jna ajaka ml., ktor sa neraz sm
dal inpirova dielom M. Kukuna z dedinskho prostredia, traduj sa nepreveren
nvtevy Petrovca4, ale o pobyte v Starej Pazove u sved jeho zpis do Pamtnej
4
J. ajak ml. v knihe Miscellanea spomna: ia, nepamtm sa na rok, ale bolo to za letnho rna asi roku
1926. Na Kanl sme prili prv, ako to bvalo otcovm zvykom. Rd mal erstv a nezamten vodu. Nejak cudzinec u plval, zamral sa, zrejme mu dobre padlo osvieenie. Kee sa neprihovoril, nu, veru ani
otec, ani ja sme sa neptali, e kto je, odkia priiel. Neskorie sa otec dozvedel, e to bol Martin Kukun. U
Bonskch spal. Inkognito si pozrel Petrovec a odiiel, nenechal po sebe iadnu stopu. (ajak 1982, s.121)
204
Miroslav Dudok
knihy Pospolitej itrne v Starej Pazove z 12.februra 19245, ke zrejme okrem inho skmal i monos zaloi si tu lekrsku ordinciu.
V poviedkach z braskho prostredia princp kontrastu pvodnho domova a novho domova, na ktorom stavia obraznos textu, nie je vak iba prejavom
literrnosti textu. Martin Kukun sa v poviedkach s braskou tematikou prejavuje
ako Oravan, aj ke s to texty prepikovan v prvom rade lexiklnymi, ale i syntaktickmi a frazeologickmi kroatizmami. Tieto jeho texty nestavaj iba na zrejmch
biografmach a postave lekra ako priameho astnka fabulcie, i lekra-rozprvaa, (hoci na tom asto stavia, napr. tedr de), ale vo vrazovej zloke je to takmer
vdy oravsk videnie sveta, slovensk obraz mimojazykovej a literrnej skutonosti.
Kognitvny priestor braskch poviedok M.Kukuna vychdza neraz nie z pohadu
ostrovana, ale z pohadu vntrozemskch sksenost, Stredoeurpana i Slovka, z
pohadu loveka z hr (O. epan). Zrove s to intertextov uzly, ktor nadvzuj a spletaj jasenovsk ni do braskho rozprvania.
More nebolo pust a przdne, ale ako obrovsk lka a na nej rozden biele
husi. (Parnk).
Pribehol bez kabta, prostovlas traja naraz sa prihrnuli k nemu, e
Lukrica, ako padla, tak le. Niet vraj v nej nprstok ivota. Mono vraj,
doloili dosia sa jej vycedili vetky mozgy. Nu letel zachrni aspo
porisko, ak sa u sekera i utopila. (Prv zvada)
Morica je vbec ivo rozumn. Teraz si, naprklad, obzer doktora, saby
mu chcela poveda: lovee, neblaznej anuj sa. ahni si do chldku a
vyspi sa, ako vetci pravovern kresania. Nech psom trva rastie, ke kone
podochn... (Mio II)
Intertextov prepojenie novho, cudzieho a domceho, svojho psob ako
prekvapiv kontrast. Kukunove poviedky z braskho prostredia s pritom priam
popretkvan lexiklnymi odkazmi na Bra a akavinu, ale je to iba ornamentlny
znak loklneho koloritu. U v prvom odseku prvej publikovanej poviedky s dalmatnskou tematikou Prv zvada je viacero interlingvlnych prostriedkov, ktor navonok
signalizuj aksi exotiku.V skutonosti nadvzuje na starie texty z jasenovskho
prostredia a folkloristicko-dokumentrne sonduje nov prostredie. Uvdza ich do
vodzoviek a vzpt vyklad v slovenine. V neskorch poviedkach je kroatizmov
menej a uvdza ich u bez slovenskch ekvivalentov, u sa literrne a ivotne aklimatizoval v novom prostred. Take uvediem prv odsek Prvej zvady:
Naa ,obina, mestsk dom, je budova o jednom poschod, vemi,
vemi jednoduch. Tich a mtva, ete i ,kure, okenice s privret, aby
septembrov slnce, dos horce ete, neprebjalo dnuka. Ale dnuka je dos
5
V publikcii Kukun v kritike a spomienkach . Hurbanov spomna tento Kukunov zpis, avak je znane
redakne upraven. Kvli autentickosti Kukunovho jazyka uvdzame jeho presn znenie: 12/II 924 Mladmu spolku Bratov staro pazovskch praje zdaru a dlhho astnho trvanja a rozkvu Martin Kukun

ivo. ,Nelnkova je sce zatvoren, bo nelnk neraduje na tto hodinu,
o piatej toti: zato v zasadacej sieni je plno sveta. Stoly piatich radnch,
,aeursk, vetko s obsaden, brs z pnov aeurov je tu jedin or Mie,
ktor tie nesed za svojim stolom ,pre pon zleitosti, ale utiahol sa
skromne k obloku a oprel sa o. (Prv zvada)
akavizmy, chorvtske miestopisn nzvy a antroponym v tejto fze Kukunovej tvorby stali sa tandardnou vbavou jeho braskho tvorivho obdobia, v
menej miere i neskorieho - juhoamerickho. V poviedkach uplatuje paralelne s
nimi slovensk lexiklne ekvivalenty a to viacmenej presn. Ale takto textov stratgiu v romne Dom v strni a Ma vol (z prostredia chorvtskych vysahovalcov
v ile) cieavedome opa, lebo psob retardane na text. Poviedky z braskho
prostredia (i tie rukopisn) s mu akousi prpravou pre romn Dom v strni alebo vyrovnvanm sa s oravskm epickm priestorom (pozri Mio a Mio II). Aj v braskej,
tretej v porad, fze tvorivho procesu M. Kukunovi ide o zachovanie kontinuity
literrneho prejavu a realistickho jazyka. Mohli by sme parafrzova kukunovsk otzku bezpochyby najvraznejieho slovenskho jazykovedca a filolga Eugena
Paulinyho, ktor sformuloval v tyridsiatych rokoch dvadsiateho storoia preo s
i dnes jeho obrzky tak sviee? a hne i odpove Ide mu teda hlavne o to, aby
zachytil formu rei udovej. (Pauliny 1940).6 Lene dnes by sme ich u neinterpretovali ako lexikalne, frazeologick, syntaktick a pod. kroatizmy a dalmatnske
relie ako nstroj na udranie literrnej metdy inmi prostriedkami, ale predstavuj vemi dleit doklad interlingvlnych prostriedkov pri budovan tylistickch a
estetickch konvenci v slovenskej prze. A v nich nali oporu (vari aj argument) i
interlingvlne vrazy v krtkej prze na Slovensku po roku 1987, vo vojvodinskom
a dolnozemskom literrnom kontexte aj predtm.
Uvedieme niektor chorvtske (presnejie akavsk) jazykov relie u Martina Kukuna z tohto obdobia:
Chorvtsky vraz nelnkova M. Kukun v poviedke Prv zvada neuvdza s
obvyklm paralelnm slovenskm ekvivalentom, lebo sa zrejme nazdval, e slovenskmu itateovi bude z kontextu jeho vznam pracovne starostu alebo meanostu
priezran. V prvch poviedkach z tohto prostredia vak pri uvdzan slovenskho
ekvivalentu nebol vdy presn. Obinu (Prv zvada) vyklad ako mestsk dom, hoci
je jeho adekvtnej slovensk ekvivalent miestny rad. Treba vak poznamena, e z
kognitvneho aspektu s to skr ojedinel prpady. M. Kukun sa vemi rchlo nielen
nauil pouva brask akavsk a ben cudzojazyn vrazy v tomto prostred, ale
sprvne uril aj ich kategorilne miesto v slovenine: jamatva hroznov oberaka,
kure okenice, poident statkr (Prv zvada), ulje olej, zelje kapusta, kosi
vkota (drozd, tu pouit chorvtsky deminutvny tvar), mazga -mulica. (Svadba),
teraferma pevnina (Parnk), momak koniar (tedr de). V poviedke tedr de,
6
Citovan poda kninej publikcie E. Paulinyho O jazyku a tle slovenskej przy. Bratislava 1983, s. 44.
206
Miroslav Dudok
ako i poviedkach Mio II a Baldo & comp. paralelnch ekvivalentnch vrazov je

u menej. O to viac je kompromisnch replk, ktor tie maj siln prznak loklneho
koloritu7. Kompromisn repliku chpeme v zhode s R. Filipoviom (Filipovi 1996)
ako iaston adaptciu cudzojazynho lexiklneho vrazu v bilingvlnej komunikcii (Dudok 2001), resp. aj v bikultrnom kontexte. M. Kukun si zana uvedomova,
e paraleln interlingvlne ekvivalenty brzdia dynamiku poviedok a postupne sa ich vo
svojom texte zbavuje. Kompromisnmi replikami sa mu to sce dar odstrni, nedar
sa mu vak dosiahnu aj komunikan priezranos. Napriek tomu akavizmov sa u
do konca svojho tvorivho obdobia nesnail zbavi. Skr naopak. Pre brask obdobie
predstavuj kov vrazy aj v poviedkach, aj v romne Dom v strni. Kompromisn
repliky, ako i ostatn interlingvlne prostriedky, predstavuj charakteristick znak realistickho literrneho stvrnenia u Martina Kukuna.
Tieto prostriedky pritom vyuva nielen cieavedome, ale priam etnograficky presne:
or, i (z tal. no, pane), u pou (v poli), gospodar (gazda), turnati (lisova),
momak (parobok; mldenec), barilo (z tal. sdok), erce (dcra), gledati (pozera), preko glave, kanec (ch. kanjac druh ryby, lat. Serranus), likr (lekr), ubiti (zabi), jabuka (jalko), podetatrua (z tal. starostova, meanostova
manelka) at., propri Mie, Zore, Piero, o Lucii, Vlach (obyvate Dalmatinskej Zagory v braskom nre), Kka, Lukrica, Roko (Prv zvada); kmet,
teak (ndennk, sedliak), vriedan (usilovn, mortifikati (z tal. trpi), jugo,
juina (jugo, jun vietor), kua (dom), veramente (z tal. namjveru), diurina
(detvky), profitati (profitova), gora (hora), chlad (chldok), kranin (kresan), funkcia (z tal. miestna nboensk slvnos), kontea (z tal. grfka), ica
(domek; bda), gomila (hba, kopa), svitina (dav) at., propri Mate, Tome,
Jova, Duje, Lovre, Nade, Mijo, Jakov, Stipe, Cra, Adrina (Svadba) at.
Martin Kukun programovo prepisuje textmy vo svojich prelomovch ivotnch a tvorivch fzach. Ba neraz upozornil na intertextov svislosti vo vlastnej
prze aj v nzvoch poviedok Mio ( z jasenovskho prostredia) a Mio II (z braskho prostredia). Indikatvnym prepisom realistickch postupov a tematizcie
tedrho da je napr. v poviedkach Hody (napsanej v Jasenovej), Vianon obltky
(napsanej v Prahe) a tedr de (napsanej na Brai). Avak tieto poviedky okrem
zjavnho medzitextovho nadvzovania predstavuj aj Kukunove literrne smerovanie. Hody objektivizcia, folklorizcia, autorsk reflexie smeruj k vonkajej
realite, slovenskmu loveku a tradcii vbec (Noge 1962, s. 213), Vianon obltky zdraznen je vntorn citov zpas a v braskej poviedke tedr de, kde je
Kukunov vzah k novmu prostrediu dorieen, dominuje hlavne zloka citovospomienkov (podrobnejie J. Noge, O. epan).
7
O akavskch prostriedkoch v diele M. Kukuna vo funkcii vrazov loklneho koloritu pozri Strievi-Kovaevi 1998.

V Kukunovch textoch z braskho prostredia s zjavn odkazy i na in
relie a texty, nielen na brask, hlavne na biblick a literrne, napr. na Gogoovho
Revzora:
Temnicu dal zreparova or Pave, lebo pod starm magistrtom bol v nej
sklad vna formy Bobi & Dobi. (Baldo & comp.)
Kovmi vrazovmi interlingvlnymi a intertextovmi prostriedkami u
Martina Kukuna s vak akavizmy, ktormi premosuje slovensko-chorvtske jazykov, estetick a kultrne vedomie. Napriek hypertrofii kroatizmov (porov. Habovtiakov 1960), neporuil svoj princp udovosti v prze a jeho tvorba na Slovensku
bola naalej vnman a je vnman ako pvodn, aj ke pecifick.8 Dielo Martina
Kukuna pre chorvtske literrne prostredie vak aj naalej zostalo takmer anonymn, hoci nie aj ich autor. Poas ivota zskal rad Svtho Svu, lene Belehrad bol u
vtedy aleko od Brau, dnes je ete alej. V Selciach, v dome, kde il a psobil mu
odhalili pamtn tabuu. Najnovie na Filozofickej fakulte v Zhrebe je poda neho
pomenovan Sie Martina Kukuna. Jeho realistick texty z braskho prostredia
pre Chorvtov maj vznam i vaka tomu, e vo svojom literrnom modeli uplatnil
a potvrdil etnografick metdu Anteho Starevia, zakladatea modernej chorvtskej
etnolgie (krbi Alempijevi 2004). Vetky interlingvlne i intertextov relie v
diele M. Kukuna zodpovedaj mimojazykovej skutonosti. O objektvnych relich v diele M. Kukuna viacej B. Nieti (1957, s.717) a S. Jeri (1985). Napriek
tomu ohlas diela M. Kukuna poas jeho ivota, aj neskorie, v Chorvtsku bol
mal9, a to aj napriek jeho vekej osobnej popularite. Chorvtski prekladatelia si
8
V tomto zmysle je indikatvne dvnejie kontatovanie K. Habovtiakovej Chorvtske jazykov prvky

Kukun vyuil v intencich realistickej metdy na charakterizovanie dalmatnskeho prostredia. Neraz sa mu
podarilo prve chorvtskymi jazykovmi prvkami vhodne, vstine a pritom zrozumitene zobrazi dalmatnske ovzduie. ia, treba kontatova i to, e Kukun asto (najm vo svojej drobnej prze) zaplavoval
svoj jazyk miestnymi chorvtsko-talianskymi prvkami a natoko, e to bolo i na kor zrozumitenosti a
estetickej hodnoty jeho diela. Zplavu cudzch slov v Kukunovej dalmatnskej prze vysvetujeme si nielen
Kukunovm silm vyhovie poiadavkm realistickej metdy pri vykresovan couleur locale, a snahou
oboznmi slovenskch itateov i jazykovo s Dalmciou, ale aj odtrhnutosou Martina Kukuna od domcej slovenskej pdy. V kadodennom osobnom styku s dalmatnskym udom osvojil si lekr Matej Bencr
pomerne rchle a dobre prbuzn slovansk jazyk, jeho miestny dialekt, ktor mu ustavine znel v uiach a
nanucoval sa pod jeho pero. Kukun, odlen od ivch prameov slovenskej udovej rei a neupozornen
slovenskou literrnou kritikou na nevhodnos prehojnho pouvania cudzch lexikalizmov, nevedel vdy
njs sprvnu mieru pre esteticky psobiv vyuvanie juhoslovanksch prvkov vo svojej tvorbe. (Habovtiakov 1960, s. 222). Tieto slov s sam o sebe vren, hlavne pre jazykovedcov preskriptivistov. Nezohaduj vak v plnom rozsahu dobov jazykov situciu v literrnej a spisovnej slovenine, ani textov
stratgiu M. Kukuna - predsa prehojne pouval akavsk lexikalizmy v prvch poviedkach z braskho
prostredia, ke sa len prial chorvtine a bol asymetrickm bilingvistom a nemohlo s o neuvedomel
jazykov interferenciu takho rozsahu. Nazdvam sa skr, e ilo o otrock repektovanie dobovej literrnej
metdy. Predsa aj v slovenskej literatre mme hodne dokladov na slovenskch bilingvlnych a bikultrnych
spisovateov, v diele ktorch sa nevyskytuj inojazyn prvky.
Do chorvtny s preloen dva Kukunove romny (Kua u strani, 1931 prel. Ante imk, Mati
zove,1979 prel. Geno Senei), tri poviedky (Mio II, 1929 - prel. Branko Nieti, roku 1930 pretlaen
pod nzvom Lee, Svadba a Badnjak, publikovan v splitskch novinch N ovo doba v tridsiatych rokoch
208
Miroslav Dudok
nenali sprvny model na pretlmoenie jeho jazyka popretkvanho braskm jazykovm koloritom. akavizmy v kukuinovskej empatii voi svojim realistickm a
relnym miestnym a prozaickm protagonistom v chorvtskych prekladoch, ktor
neraz boli realizovan v braskom nre (pozri Nietiove preklady), asimilovala
jazykov realita: splynuli s benm jazykom a ich estetick informcia sa v znanej
miere redukovala. Zd sa, a do takej miery, e len nepatrne oslovovala chorvtskeho itatea. Njde si Martin Kukun novho, sasnho chorvtskeho prekladatea,
ktor sa nadchne jeho dielom, nezhypnotizovanho jazykom, aby sa im spisovate
po rokoch vrtil v braskej iare, ke u mal strach z odhalenia za ivota10?
Rovnako by sme sa mohli opta, i sa pre hosujci akavsk kd a poetn kompromisn repliky v poviedkach s braskmi motvmi njde nov itatesk
k v slovenine? Asi to u nebude ten pvodn realisticko-etnografick k, skr
kaleidoskopicko-patinizujci, ktor vyvol itatesk smev z odhalenia poznatku
o anticipcii vedomch deformanch vrazovch postupov ako alibi pre poetnch sasnch prozaikov. Deforman v prpade, keby sa v estetickej sfre jazyka
akceptovala iba jazykov kultra verejnej komunikcie a nie i sksenos jazykovho manamentu, ktor zohaduje hlavne pouvatea jazyka a jeho jazykov a
estetick komformitu. Kukunove poviedky s braskmi motvmi s v modernom
itateskom vedom u zleitosou dejn literatry ako prprava na vie romnov
skladby. S historickm faktom. Dnes nevzbudzuj zujem tak estetick, ako ekologickoliterrny a s vemi dobrm medziliterrnym, sociolingvistickm a etnologickm zdrojom. V kontexte diela realistu Martina Kukuna predstavuj vak dleit
a nezanedbaten fakt.
LITERATRA
AJAK, Jn ml. (1982). Miscellanea. Bratislava: Slovensk spisovate 1982.
EPAN, Oskr (1972). Kukunove epick istoty. Bratislava: Tatran 1972.
DVONOV, Jana (1960). Rozbor etiny v Kukunov povdce Zpisky zo smutnho domu. In: Jazykovedn tdie V, s. 177-198.
FILIPOVI, Rudolf (1986). Teorija jezika u kontaktu. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
HABOVTIAKOV, Katarna (1960). Chorvtske jazykov prvky v Kukunovej
dalmatnskej tvorbe. In: Jazykovedn tdie V, s.199-222.
HORK, Gejza (1957). Charakterizan prvky v Kukunovej rei. In: Martin Kukun v kritike a spomienkach. Bratislava, s. 320-359.
JERI, Stanko (1985). Martin Kukuin (1860-1928). In: Braka crkva 17, s. 7.
10
20. storoia, prel. B. Nieti) a krtky (sedemstranov) ryvok z cestopisu (Rjeka Rohi-Zagreb, Maruli
XI, 1978 prel. Geno Senei).
M. Kukun ako vemi obben lekr sa, poda korepondencie a svedectiev, vemi obval, aby sa v jeho
realistickch literrnych textoch nespoznali ich chorvtski protagonisti.

KUKUN, Martin (1960). Dielo VII. Brask motvy. Bratislava: Slovensk vydavatetvo krsnej literatry.
MRZ, Andrej (1957). O slovenskch realistickch spisovateoch. Bratislava Slovensk vydavatestvo krsnej literatry.
NIETI, Branko (1960). Kukun na ostrove Bra. In: Martin Kukun v kritike a
spomienkach. Bratislava: Slovensk vydavatestvo krsnej literatry, s. 712723.
NOGE, Jlius (1962): Martin Kukun tradicionalista a novtor. Bratislava: SAV.
PAULINY, Eugen (1940). Skice k tdiu formy u Kukuna a Timravy. In: Slovensk
jazyk 1, s. 284-289.
PAULINY, Eugen (1983). O jazyku a tle slovenskej przy. Bratislava: Slovensk
spisovate.
PRDAVKOV.MINRIKOV, Marianna (1972). Textologick a tylistick problmy Kukunovho diela. Bratislava: Vydavatestvo Slovenskej akadmie
vied.
STRIEVI-KOVAEVI, Zrinka (1998). Hrvatski motivi u djelu Martina Kukuna. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske i Drutvo hrvatsko-slovakog
prijateljstva.
KRBI ALEMPIJEVI, Nevena (2004). Biljeke o narodnom ivotu u romanima
Martina Kukuna. In: Studia Ethnologica Croatica 16, s. 141-180.
Miroslav Dudok
INTERLINGVALNA I INTERTEKSTUALNA SREDSTVA

U DELU MARTINA KUKUINA
Saetak
Jedan od najznaajnijih slovakih pisaca realizma Martin Kukuin (1860-1926) vei
deo svoga ivota je stvarao izvan Slovake. U radu se bavimo uglavnom njegovom kratkom
priom iz sredine Braa gde je boravio kao lekar (Selca 1894-1907). Zahvaljujui tome to
je u svome stvaralatvu upotrebljavao realistini princip narodskog govora, njegovu prozu iz
ovog perioda (Prv zvada, Svadba, Parnk, tedr de, Baldo & Comp., Mio II i Z lovcovch
zpiskov kao i iz rukopisne zaostavtine Syn vtenka, Rodina, Zdruha a Deti), roman Dom
v strni i putopise V Dalmcii a na iernej Hore i Rijeka-Rohi-Zhreb karakteriziraju brojne
interlingvalne i intertekstualne realije. Panju posveujemo u prvom redu ovome aspektu njegovog stvaralakog opusa, ali razmatramo i estetsku funkciju neslovakih realija u njegovoj
kratkoj prii. Kukuinove prie s braim motivima u modernoj italakoj svesti spadaju u
210
Miroslav Dudok
oblast istorije knjievnosti kao priprema za vee prozne tekstove, romane Dom v strni i Ma
vol. Predstavljaju istorijsku injenicu. Danas vie ne pobuuju toliko interesovanje estetskog
karaktera, ve su vie vrlo dobar ekolokoknjievni, a posobno meuknjievni, socioloki i
etnoloki izvor. Meutim, u kontekstu dela realiste Martina Kukuina predstavljaju nazaobilaznu injenicu
Kljune rei: akavizmi, intertekstualna sredstva, kontrast biveg i novog doma,
kompromisna replika, prevod.
Miroslav Dudok
INTERLINGUAL AND INTERTEXTUAL MEANS
IN THE WORK OF MARTIN KUKUIN
Summary
One of the most important Slovak realistic writers Martin Kukuin (1860-1926) was
writing his works outside Slovakia for a greater part of his life. The text deals mainly with his
short fiction from within the Croatian island of Bra, where he served (1894-1907) as a local
doctor in Selce. Thanks to the fact that he applied a realistic folk principle in his work, the
stories from that period (published Prv zvada, Svadba, Parnk, tedr de, Baldo & Comp.,
Mio II and Z lovcovch zpiskov and from manuscript estate Syn vtenka, Rodina, Zdruha
and Deti), a novel Dom v strni and travelogues V Dalmcii a na iernej Hore and RijekaRohi-Zhreb are characterized by numerous interlingual and intertextual documents. In this
paper we first analyze this aspect of his work, but we also think of the aesthetic function of
nonslovak facts in his short prose. Kukuins stories with the motifs of the island of Bra in
modern readership awareness are a matter of the history of literature as a preparation for his
larger novels Dom v strni and Ma vol. They are historic facts. Today, they do not give such
a great rise to an aesthetic interest, as to an ecological and literary interest, and they are very
good interliterary, sociolinguistic and ethnological sources. However, in the context of the
realist Martin Kukuin, they are important and noticeable facts.
Keywords: cakavian, intertextual means, the contrast of the original and new home,
a replica of a compromise, translation
. XXXV (2010)
Tvrtko Pri
tprcic@EUnet.rs
UDK 811.111:378.147
DESCRIPTIVISM OR PRESCRIPTIVISM IN TEACHING

LANGUAGE AND LINGUISTICS AT UNIVERSITY LEVEL?1
Abstract: This paper will, firstly, assess two general approaches to teaching language
and linguistics at university level: descriptivism, which deals with accounts of the language
system, and prescriptivism, which deals with recommendations on the use of the language system. In the second part of the paper, two proposals will be made: one for a new and redefined
conception of prescriptivism, called modernized prescriptivism, together with some methodological pointers on its concrete application in the teaching process, especially of English as
the nativized foreign language (ENFL), and the other about an integrated approach to teaching
language and linguistics, called usage-enriched descriptivism, which combines descriptivism with elements of modernized prescriptivism.
Key words: descriptivism, prescriptivism, teaching, language, linguistics, modernized prescriptivism, usage-enriched descriptivism
1. INTRODUCTION
This paper has been prompted by a female student of the authors, who, at
his course in Contact Linguistics, recently asked in class: Only you tell us what is
good in language and what is not, the other teachers only describe things. Why is this
so?. Why indeed?, the teacher replied, Ive been teaching like this for more
than 20 years. And here is why this has been so.
According to one view, strongly advocated by the author/teacher, to know a
language means, firstly, to know the choices it offers for expressing meanings and,
secondly, to know how to make appropriate choices from among those available,
including the ability to distinguish more acceptable options from less acceptable and
unacceptable ones. These kinds of knowledge apply to native and non-native users
alike, and especially to university students of language and linguistics, among them
1
This is an expanded version of the paper, entitled Descriptive or prescriptive approach to teaching language
and linguistics at university level?, presented at the 3rd International Congress of Applied Linguistics (Novi
Sad, October/November 2009). For useful comments and suggestions, I wish to thank the members of the
audience.
212
Tvrtko Pri
to students of ENFL (= English as the nativized foreign language; for overviews of

this phenomenon, see Pri 2003, 2004, 2005) as future teachers, translators and
researchers. In order to provide students with this knowledge, in both of its facets,
language and linguistics can be taught in one of two general approaches, largely incompatible and seemingly irreconcilable: one is descriptive in nature and the other
is prescriptive. In what follows, the two approaches and their suitability in teaching
language and linguistics will be discussed and critically appraised.
The discussion will be organized thus: a brief comparative assessment of the
two approaches will be offered in Section 2. Then, in Section 3, a proposal will be
made for a new and redefined conception of prescriptivism, accompanied by some
methodological pointers on its concrete application in the teaching process. And in
Section 4, another proposal will be made for an integrated approach to teaching
language and linguistics, which would combine descriptivism with elements of modernized prescriptivism.
2. DESCRIPTIVISM AND PRESCRIPTIVISM COMPARED
Descriptivism, or descriptive approach, consists in providing accounts of
the language system and, by implication, its use. It is concerned with linguistic resources, i.e. units, on the one hand, and rules and principles for their appropriate combination into higher units, on the other, and can incorporate predictive and explanatory components (for various definitions and interpretations of descriptivism, see Lyons 1968, 1981 and Robins 1989, and the relevant entries in Crystal 2008 and Trask
2007). This approach has three major defining properties: (1) it is objective, because
it represents the language as it is, (2) it is synchronic, because it covers, typically, the
present time, and (3) it is specific, because it deals with a particular language.
Descriptivism focuses on the possible in language specifically, on what is
grammatical, or well-formed, and is therefore best suited for theoretical courses in
all such linguistic subjects which involve inventories, typologies or taxonomies of
linguistic resources, at all levels: phonetics, phonology with graphology, inflectional
and lexical morphology, syntax, semantics and pragmatics.
However, this is only part of the story, because the use of a language system
is not necessarily straightforward and uncontroversial. Rather, it is characterized by
variations in form, meaning and style, often lectally and/or registrally determined,
and also by misuses by both native and non-native users. These variations and misuses belong to the realm of prescriptivism and usage.
Prescriptivism, or prescriptive approach, consists in providing recommendations on the use of the language system. It is concerned with rules, principles
and tendencies of usage, which build around the norms of standard language and
by usage it is meant established or customary use (for various definitions and interpretations of prescriptivism, see Lyons 1968, 1981, Milroy and Milroy 1998, Pullum
DESCRIPTIVISM OR PRESCRIPTIVISM IN TEACHING LANGUAGE ... 213

2004, Radovanovi 2003, 2004 and Robins 1989, and the relevant entries in Crystal
2008 and Trask 2007; and for an excellent review article on prescriptivism and descriptivism in writing on English usage, in Britain, America and elsewhere, from the
18th century to the present, see Peters 2006 and the references therein).
In the past, well into the second half of the 20th century, prescriptivism was
authoritarian and subjective, with armchair grammarians pronouncing their dictums,
or dicta, on what is correct and what is not, in order to preserve the purity, beauty and
literary excellence of the language. One such forbidding pronouncement at the time
was Never end your sentence with a preposition!, to which Sir Winston Churchill
once sarcastically reacted: From now on, ending a sentence with a preposition is
something up with which I will not put!, a highly unnatural and artificial sentence,
which is nevertheless prescriptively correct but hardly ever used in everyday practice. This inhibitive ideology, essentially philological in nature, was understandably
and rightfully frowned on and revolted against by modern theoretical and general
linguists for the most part of the 20th century.
Today still, many language teachers pass on their stern judgements on incorrect uses of spelling, pronunciation, grammar and, occasionally, vocabulary, making
their students feel discouraged, hesitant and unwilling to use the language for fear of
being wrong, regarded as stupid and ultimately ridiculed in class. Obviously, usage
must not be handled in this tactless, black and white manner, nor can it be ignored in
the teaching process, as is now frequently the case incredibly enough, at university
level as well, for reasons not entirely clear at all. Instead, during their education,
students of language and linguistics must systematically be familiarized with matters
of usage, so as (1) to make them aware of variations of use, (2) to sensitize them to
the norms of standard language, both their own and those being acquired as second
or foreign languages, and (3) to equip them for making appropriate choices and for
recognizing and avoiding inappropriate ones all this in a deliberate effort to develop
the students attitudes towards variations of use and the degree of their acceptability
in ENFL usage. For this purpose, a new, revived, recast, redefined and, above all,
destigmatized nature of prescriptivism is definitely needed.
3. A PROPOSAL FOR A NEW PRESCRIPTIVE APPROACH
The new prescriptive approach, as it is conceived here, should reflect the
achievements of modern theoretical and applied linguistics. Most importantly, such
an approach should no longer be philologically, but linguistically, sociolinguistically
and corpus-linguistically informed, based not on the notions of correctness, logic,
purity, beauty or etymology, but on well-founded and well-explained rules, principles
and tendencies of usage, supported by corpus evidence and usage preference polls,
all of which would greatly contribute to the objectivity, reliability and authenticity
of the recommendations offered. The new approach would also call for a new name
214
Tvrtko Pri
to it and modernized prescriptivism and, with slightly more formal and scientific
overtones, neoprescriptivism2 seem to be good candidates.
Modernized prescriptivism should focus on the actual in language, on the
realizations of the system specifically, on what is acceptable on a scale of preferred
less preferred dispreferred possibilities in accordance with the norms of standard
language, especially when there are cases of variation or misuse. Therefore, modernized prescriptivism would be suited for the following aspects of teaching:
practical courses in listening, speaking, reading and writing,
theoretical and practical courses in translation,
theoretical courses in contrastive and contact linguistics, to reduce the effects of negative transfer from L1 at all levels,
other theoretical courses, to supplement purely descriptive accounts, and
instruction of the norms of standard language in their own right.

Recommendations on usage, compliant with the theoretical underpinnings
of modernized prescriptivism just set out, can be given in two ways (exemplification
is tailored for ENFL university students, whose native language is Serbian):
as ADVISORY STATEMENTS, offering guidance on uses which are equally acceptable, with formulations along these lines:
(1) for universally preferred uses: two or more choices are equally acceptable, they are in free variation and may differ only by frequency use
them freely but consistently, e.g. angry with or at somebody; burn >
burnt or burned, and
(2) for restrictedly preferred uses: two or more choices are equally acceptable but they are in complementary distribution in terms of form, meaning or style use them carefully and consistently, depending on your
own adopted lect and register, e.g. organize vs organise: the former is
general English, the latter is British only; mouse > mice vs mouses: the
latter is an alternative in the register of computing;
as CAUTIONARY STATEMENTS, offering guidance on uses which are not equally

acceptable, some of them being less preferred or dispreferred, with formulations along these lines:
(1) for less preferred uses: one of the choices is conditionally acceptable
because... use it very carefully and sparingly, e.g. radio vs wireless:
the latter is obsolete British use; I dont know vs Dunno: the latter is (a
representation in writing of) an informal spoken use, and
(2) for dispreferred uses: one of the choices is unacceptable because... use
it at your own discretion, e.g. am not, is not, are not vs aint: the latter is
non-standard English use; some information vs some informations: the
latter does not exist in English.
2
The term neoprescriptivism was suggested by Biljana Mii-Ili during the discussion, which is gratefully
acknowledged here.

Alongside POSITIVE formulations of what can be done, these statements may
also contain NEGATIVE formulations of what ought not to be done, especially to point
out systematic, predictable or even expected misuses among students, some of them
stemming from the influence of their native language, e.g. accommodation is spelt
with two cs and two ms and not one; there is no all initial capitalization in multiword institutional names in Serbian, as in Filozofski Fakultet. That is why ADVANCE
RECOMMENDATIONS, intended for anticipating and forestalling such misuses, before the
actual mistake is made, could effectively be exploited as well.
With respect to their scope, these statements can be SPECIFIC, when focusing
on one item only, e.g. the pronunciation of suggest in British and American English,
or GENERAL, when focusing on a range or set of related items, e.g. the pronunciation of
the medial s in words like basis, hypothesis, oasis, philosophy, all borrowings from
Classical Greek, and in their Serbian counterparts.
In class, in the day-to-day teaching process, both advisory and cautionary
statements can be elicited in at least three ways, all prompted by what is immediately
taught or by what students or teachers have encountered in films, songs, books, newspapers or elsewhere:
in teachers short asides, like these: By the way, the word issue can be pronounced in three ways; or Mark you, the Government has decided... and
the Government have decided... dont mean the same; or Note that there are
no decimal points in Serbian,
in teachers or students questions asked in class, like these: How do you use
fish in the plural?; or Is it Stajnbek or tajnbek in Serbian?; or Whats
the difference between grey and gray?, and
in short thematic research assignments aimed at finding and presenting relevant information, which is provided in print and electronic reference works,
and large electronic corpora, on topics like the differences between British
and American spelling; or the use of titles before personal names and surnames in English; or the plural forms of nouns borrowed from Latin and
Classical Greek; or the similarities and differences in the use of initial capitalization and punctuation marks in standard English and Serbian; or the
ways of agreeing and disagreeing with the interlocutor.
The information necessary for preparing all kinds of recommendations on
usage under discussion can be obtained in modern grammar books and in general-purpose and specialized dictionaries, particularly pedagogical ones. However, attention must be drawn to reference works geared specifically to resolving matters
of usage, like The Cambridge Guide to English Usage (Peters 2004), The American
Heritage Guide to Contemporary Usage and Style (Kleinedler and Spitz 2005), A
Dictionary of Modern English Usage. The Classic First Edition (Fowler 2009) and
British or American English? A Handbook of Word and Grammar Patterns (Algeo
2006). Mention must also be made of similarly designed and equally useful style
216
Tvrtko Pri
guides of publishing houses and news organizations, among which the following
are probably the most widely known and consulted: The Associated Press Stylebook
(Goldstein 2009), The Economist Style Guide (Grimond 2010) and Guardian Style
(Marsh 2010).
And for the usage of Serbian, three reference works are especially helpful
and usable: Pravopis srpskoga jezika prirunik za kole (Peikan, Jerkovi and
Piurica 2004), Srpski jeziki prirunik (Ivi, Klajn, Peikan and Brbori 2004) and
Renik jezikih nedoumica (Klajn 2006).
4. A PROPOSAL FOR AN INTEGRATED APPROACH
TO TEACHING LANGUAGE AND LINGUISTICS
Even though modern linguistics is a descriptive science, teaching language
and linguistics only descriptively is by no means sufficient, because it disregards
important matters of usage and paints only part of the full picture. Likewise, teaching language and linguistics only prescriptively is not sufficient either, as it misses
the language system and thus also paints an incomplete picture. In consequence, if it
is to be comprehensive, efficient and student-friendly, the teaching of language and
linguistics, especially at university level, should be based on a compromise approach,
provisionally called usage-enriched descriptivism, in which descriptive accounts
of the language system would be combined, where and when necessary, with recommendations on the appropriate use of that system. As conceived here, modernized
prescriptivism is seen as a more or less regular complement to descriptivism, where
the latter deals with the theory and practice of the language system, whereas the former helps in resolving matters of usage of that system, as they arise.
Here is an illustration of how this integrated approach would work in practice: to express that one has not understood the speaker, English has the following
frequent formulas: Eh?, What?, Sorry?, Im sorry?, Excuse me?, Pardon?, I beg your
pardon?, Whats that?, Come again!, Say again!. In dealing with this set of formulas, a descriptivist-only approach would provide just the inventory of the available
resources and their uses, while a usage-enriched descriptivist approach would also
offer guidance on how each of the formulas should appropriately be used in various
situations and what associations and implications one is likely to convey with each of
them. In this way, a full picture, capturing both the system and the usage, would be
painted, at the same time catering quite adequately for the students needs to know the
available choices and how to consciously select the acceptable ones.
To put this differently and more graphically, the car metaphor will be used:
parts of the car, what purpose they serve and how they are used would be handled by
descriptivism. And starting the car, getting it in motion and how its parts should, and
should not, be used would be handled by modernized prescriptivism, as a component
of usage-enriched descriptivism.

The integrated approach outlined here should draw on the achievements of
linguists, corpus linguists, language planners and language teachers, and should in
the long run result in a better, deeper and more complete acquisition and mastery of
both language and linguistics. If, and when, teachers do decide to start enriching informally or formally, systematically or unsystematically their classes with apposite
tips and pointers on usage, and later to involve their students in short research projects, which the students themselves may initiate if they are motivated well enough,
the full picture of the system and its appropriate use, currently quite sketchily painted
in the teaching process, will become a more than welcome fact.
REFERENCES
Algeo, J. (2006). British or American English? A Handbook of Word and Grammar
Patterns. Cambridge: Cambridge University Press.
Crystal, D. (2008). A Dictionary of Linguistics and Phonetics. 6th edition. Oxford:
Blackwell Publishing.
Fowler, H. W. (2009). A Dictionary of Modern English Usage. The Classic First Edition. Edited by D. Crystal. Oxford: Oxford University Press.
Goldstein, N. (ed.). (2009). The Associated Press Stylebook. 44th edition. New York:
The Perseus Books Group.
Grimond, J. (2010). The Economist Style Guide. 10th edition. London: Profile Books
Ltd.
Ivi, P., Klajn, I., Peikan, M. i Brbori, B. (2004). Srpski jeziki prirunik. [The Serbian Usage Manual]. 2. izdanje. Beograd: Beogradska knjiga.
Klajn, I. (2006). Renik jezikih nedoumica. [A Usage Dictionary of Serbian]. 5.
izdanje. Beograd: igoja tampa.
Kleinedler, S. and Spitz, S. (eds.). (2005). The American Heritage Guide to Contemporary Usage and Style. Boston and New York: Houghton Mifflin Company.
Lyons, J. (1968). Introduction to Theoretical Linguistics. Cambridge: Cambridge
University Press.
Lyons, J. (1981). Language and Linguistics. An Introduction. Cambridge: Cambridge
University Press.
Marsh, D. (2010). Guardian Style. 3rd edition. London: Cornerstone.
Milroy, J. and Milroy, L. (1998). Authority in Language. Investigating Standard English. 3rd edition. London: Routledge.
Peikan, M., Jerkovi, J. i Piurica, M. (2004). Pravopis srpskoga jezika prirunik
za kole. [The Orthography Book of Serbian School Edition]. Priredili M.
Piurica i J. Jerkovi. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Novi Sad: Matica srpska.
Peters, P. (2004). The Cambridge Guide to English Usage. Cambridge: Cambridge
University Press.
218
Tvrtko Pri
Peters, P. (2006). English usage: prescription and description. In: B. Aarts and A.
McMahon (eds.). The Handbook of English Linguistics. Oxford: Blackwell
Publishing, 759-780.
Pri, T. (2003). Is English still a foreign language?. The European English Messenger. 12/2: 35-37.
Pri, T. (2004). Rethinking the status of English today: is it still a purely foreign
language?. BAS/British and American Studies. 10: 303-307.
Pri, T. (2005). Engleski u srpskom. [English within Serbian]. Novi Sad: Zmaj.
Pullum, G. K. (2004). Ideology, power, and linguistic theory. Unpublished paper;
available at: http://www.ling.ed.ac.uk/~gpullum/MLA2004.pdf.
Radovanovi, M. (2003). Sociolingvistika. [Sociolinguistics]. 3. izdanje. Sremski
Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Radovanovi, M. (2004). Planiranje jezika i drugi spisi. [Language Planning and
Other Papers]. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia.
Robins, R. H. (1989). General Linguistics. An Introductory Survey. 4th edition. London and New York: Longman.
Trask, R. L. (2007). Language and Linguistics. The Key Concepts. 2nd edition. Edited by P. Stockwell. Abingdon and New York: Routledge.
Tvrtko Pri
DESKRIPTIVIZAM ILI PRESKRIPTIVIZAM U NASTAVI JEZIKA
I LINGVISTIKE NA UNIVERZITETSKOM NIVOU?
Rezime
U ovom radu, prvo su sagledana dva opta pristupa nastavi jezika i lingvistike na univerzitskom nivou: deskriptivizam, koji se bavi opisima jezikog sistema, i preskriptivizam, koji
se bavi preporukama o upotrebi jezikog sistema. U drugom delu rada, ponuena su dva predloga: jedan za novu i redefinisanu koncepciju preskriptivizma, pod nazivom osavremenjeni
preskriptivizam, zajedno s nekolikim metodolokim uputstvima za njegovu konkretnu primenu
u nastavnom procesu, naroito engleskog kao odomaenog stranog jezika, dok se drugi tie
objedinjenog pristupa nastavi jezika i lingvistike, pod nazivom deskriptivizam dopunjen upotrebom, koji kombinuje deskriptivizam s elementima osavremenjenog preskriptivizma.
Kljune rei: deskriptivizam, preskriptivizam, nastava, jezik, lingvistika, osavremenjeni preskriptivizam, deskriptivizam dopunjen upotrebom
. XXXV (2010)
Aleksandar Kavgi
kavgic@ff.uns.ac.rs
UDK 811.111362:070.449
811.163.41362:070.449
PRAGMATIC STRATEGIES OF DESCRIBING MERCHANDISE

CONDITION IN ENGLISH AND SERBIAN CLASSIFIED ADS1
Abstract: This paper presents the findings of a pilot study focused on differences
in pragmatic strategies used by sellers in classified ads from the contrastive perspective. The
initial aim of the investigation was twofold: to develop an efficient methodology of using transient web resources in corpus linguistics and to identify language specific patterns of linguistic
means used to describe varying conditions of the merchandise being sold. The investigation
was conducted on a parallel corpus of English and Serbian, consisting of thirty thousand classified ads from the domains of real estate, automobiles and musical instruments and a quantitative analysis of the corpus showed that Serbian advertisers, contrary to English, completely
flout the Gricean maxims of quantity and relevance, by totally omitting hints as to the condition of their merchandise.
Key words: pragmatic strategies, advertisements, attributes, adverbial collocates,
corpus linguistics, merchandise condition.
1. INTRODUCTION
The goals of the research presented in this paper were set in two separate
theoretical planes. Firstly, from the point of view of corpus linguistics, the goal was
to develop a time- and resource-efficient methodology of compiling a corpus based
entirely on transient web resources2 and to prove that such a corpus is theoretically
relevant. Secondly, from the point of view of pragmatics and discourse analysis, the
goal was to determine whether American and Serbian online sellers use the same
strategies of describing the condition of their merchandise.
1
This is an expanded version of the presentation, entitled Pragmatic Strategies of Describing Merchandise
Condition in English and Serbian Classified Ads A Corpus-based Investigation (presented at the International Conference Encounter of Cultures in December 2009).
The term transient here refers to all types of web-based textual resources that, once published, do not
remain static, but can be changed or even deleted over a shorter or longer period of time, e.g. blogs, web auctions, web-based classified ads, etc.
220
Aleksandar Kavgi
Transient web resources were chosen as the research material in an attempt

to make a modest contribution to the methodology of corpus linguistics. Namely, the
idea of using web-based textual resources in corpus-based researches is by no means
new, neither internationally (e.g. Meyer 2002: 55-81, 138-142), nor regionally (PaniKavgi 2009: 135-148). However, the resources being analyzed have so far been primarily used as constituent parts of larger corpora (Bernardini 2006: 9-40 and Kehoe
2007: 1-4) or the Internet was used as a large text collection to simply sample current linguistic phenomena (Pani-Kavgi 2009: 135-148). In all those instances, the
research was based on static3 web-content. It was only recently that more attention has
been paid to live4 and transient types of web content (e.g. Radi-Bojani 2006: 5-15).
An indication of and a testimony to the linguistic importance of such types of web content are, among other things, topics of current corpus-linguistics conferences5.
This particular pragmatic issue was chosen because, firstly, online advertisements represent a typical form of transient web resources and, secondly, because
all pragmatic research of advertisements has been primarily focused on advertising
strategies in general (e.g. Simpson 2001: 589-607), i.e. on the general differences
between reason and tickle advertisements6, or on very specific pragmatic aspects of
particular types of ads, such as personal ads and herbal medicine ads (e.g. Van Compernolle 2008 and Adegoju 2008). So far, the author could not find an article on general pragmatic strategies in online ads as a special stratum of advertising discourse.
Merchandise condition was chosen as the focal point of the research, because
it was observed that most of online classified advertisements advertise used, secondhand merchandise, so it can be assumed that advertisers devote most of their attention
to describing the condition of their merchandise, since it is exactly the condition of
used merchandise that predominantly determines the acceptable selling price of such
merchandise. Merchandise condition, in this respect, can be defined as a set of physical properties that together accurately describe the quality, functionality and visual
appearance of the advertised merchandise.
From the beginning, it was decided that the research methodology at least
from the perspective of corpus linguistics should be opportunistic in nature, because
one of the purposes of this research was to develop a method of using transient web re3
4
The term static here refers to all types of web-based textual resources that, once published, do not ever
change, e.g. current or archived newspaper articles, online books, forum posts, etc.
The term live here refers to all types of web-based textual resources that are used for live, real-time online
communication, such as chat rooms, instant messaging, etc. This sort of web content is inherently extremely
short-lived, as it is normally not stored in any form of a retrieval system (e.g. a database, log, etc.)
For example, a 2009 conference organized by the University of Giessen, Germany, on the topic of News,
(New) Media, and Corpora where the authors were asked to submit papers on topics that look at blogs,
podcasts, vodcasts, and video sharing from a corpus-linguistic perspective. The Linguist List post 20.3941,
Calls: Text/Corpus Ling/Germany.
According to Simpson (2001), there are two basic pragmatic strategies in advertising and therefore there are
two basic types of advertisements: reason advertisements are those which suggest a motive or reason for
purchase, whereas tickle advertisements are those which appeal to humour, emotion and mood.
PRAGMATIC STRATEGIES OF DESCRIBING MERCHANDISE ...
221
sources as corpus data, but in such a manner that the given methodology can be utilized
by an individual researcher. Therefore, the fundamental methodological premise was to
use freely available sources of text materials and to use readily available software tools.
2. CORPUS COMPOSITION
After analyzing a number of potential sources, it was decided that the best
possible sources of ads were www.halooglasi.com, for Serbian classified ads, and
www.sandiegosuperads.com, for English ads. The selection criteria included: the
number of classified ads, the number of ad categories, the frequency at which ads
were added and updated, the number of paid-for banners, the Google page rank of the
given page and the overall (subjective) look and feel of the site.
The source of English ads was chosen so as to closely correspond in the size
of its target audience to the source of Serbian ads, which was done by comparing the
latest census data. This was done in order to achieve the maximum corpus representativeness (as defined in McEnery 2004: 77-81). Namely, it can be assumed that a parallel corpus will provide valid insights only if it contains a nearly equivalent number
of samples from populations that are nearly identical in size and their sociological
properties (e.g. urban vs. rural, hierarchical structure of the society, number and type
of social strata, etc.) and only differ in geographical location and the language that
they use. That is also the reason why the source of Serbian ads was chosen first: since
the number of Serbian sites with online ads is much smaller than the number of such
sites in English, it was easier to find a corresponding source of English ads for an
already chosen source of Serbian ads than to do it the other way around.
The source of English ads was the content of www.sandiegosuperads.com
from October 20, 2009, and the source of Serbian ads was the content of www.
halooglasi.com from October 5, 2009. The websites were compiled into a corpus in
several stages using a number of different programs7.
7
The most important, initial, mechanical step in corpus compilation using transient web resources is text
collection, i.e. the process of downloading, encoding and storing ads for the purpose of their inclusion in the
corpus. In this research, MetaProducts Offline Explorer Enterprise was chosen for this purpose, because of
its features, speed and reliability (http://www.metaproducts.com). The second stage of corpus compilation
text extraction and encoding proved to be extremely challenging in the case of transient web resources
as corpus materials. Namely, as static HTML content has been largely superseded by dynamic content in the
form of ASP, PHP and JSP generated pages, the usable text material in each dynamic web page constitutes
just a fraction of the total size of the page (measured in bytes), because the page contains a huge amount of
non-text program code used to format the page. For example, an ASP page for an ad containing 54 words
(297 characters with spaces) is 71,944 bytes in size, although the size of the usable text content is merely
596 bytes. Consequently, all downloaded files were batch-processed in order to extract pure text data. Total
HTML Converter was used for this purpose (http://www.coolutils.com/TotalHTMLConverter). After that,
a java script was written to delete all non-ad text material, such as navigation words (e.g. back) and copyright notices. For this purpose, UltraEdit text editor was used (http://www.ultraedit.com/), because it can run
custom java scripts. Finally, all individual files, i.e. ads, were merged into just one large file for each category
in order to make data manipulation easier. This was done in TXTcollector, a freeware program available at
http://bluefive.pair.com/txtcollector.htm.
222
Aleksandar Kavgi
3. CORPUS ANALYSIS: PRAGMATIC STRATEGIES OF DESCRIBING
MERCHANDISE CONDITION IN ENGLISH AND SERBIAN
A detailed analysis of www.halooglasi.com and www.sandiegosuperads.com

revealed that the number of English ad categories was much higher than the number
of Serbian ad categories, where many separate English categories were merged into
a single Serbian category. More importantly, contrary to the initial assumption, the
number of ads in each ad category was not always similar in Serbian ads and English
ads. Therefore the research was narrowed to four categories with the highest degree
of correspondence (in terms of the number of ads): real estate ads, automotive ads,
music ads and pet ads (Table 1)8.
Automotive
ads
Music
ads
Pet
ads
Real estate ads
TOTAL
English
3254
140
1373
1392 (10122 with duplicates)
14899
Serbian
3430
366
505
10750
15051
Table 1: The number of English and Serbian ads in each analyzed category
However, it was a detailed analysis of concordances9 and their respective
collocations10 that revealed an important difference in the general pragmatic strategy
used by speakers of American English and speakers of Serbian in terms of describing
the condition of their merchandise, which was one of the primary theoretical goals
of this research project. However, the observed difference was not the difference
that was initially expected. Namely, the Serbian ads on the whole contained almost
no sellers comments on the condition of the merchandise and instead focused on
listing concisely the specific features of the merchandise. The English ads, on the
other hand, usually contain both sellers comments on the general condition of the
merchandise, as well as concise listings of specific features of the merchandise, but,
as it shall be shown, this depends on the type of merchandise.
8
10
Real estate ads contain advertisements in which houses, apartments, holiday villas, garages and lots are offered for sale. Automotive ads contain advertisements in which used cars, trucks and trailers are offered for
sale. The category of music ads contains advertisements in which used musical instruments and studio equipment are offered for sale. Advertisements in the category of pet ads contain advertisements in which dogs,
cats, parrots and various exotic animals, such as snakes, are offered either for sale or adoption.
Here, the term concordance is used in the sense of a KWIC (Key Word In Context) visual representation of
linguistic data. In other words, concordance is a method of displaying a particular word being analyzed so
that each token of the target word is placed in the middle of a line of text, with the remainder of the line filled
with its preceding and following context (Malmkjaer 2002: 89-90). In this research, the program Concordance was used for this purpose (http://www.concordancesoftware.co.uk).
The term collocation is here used in the statistically oriented approach (as defined in Nesselhauf 2004: 1112), i.e. in the sense of co-occurrences of words that are frequent, or, more precisely, that are more frequent
than could be expected if words combined randomly in a language. Collocations were also analyzed using
the program Concordance.
223
In the following subsections, advertisements from each category will be analyzed in terms of the pragmatic strategies used by speakers of English and speaker of
Serbian to describe merchandise condition. The analysis is based on the frequency
(i.e. the number of occurrences) of nouns, adjectives, adverbs and phrases which
describe the condition of merchandise. In this research such expressions are called
merchandise-describing expressions.
The terms English advertisement and Serbian advertisement are not used in
the geographical sense of the premodifying adjective, but in the linguistic sense, i.e.
they mean advertisements in English and advertisements in Serbian, respectively.
English advertisements are actually written in the American variety of the English
language and this fact is made clear when the noun advertiser is used in the text, because it is always premodified by American (i.e. American advertisers vs. Serbian
advertisers).
3.1. Advertisements selling cars
The differences in pragmatic strategies employed by speakers of English
and speakers of Serbian mentioned in the previous section are best exemplified by
automotive ads. A typical English automotive classified ad has the following form
and content:
2006 Volkswagen Mkv Gti White on black (cloth fanel interior),16k miles,
perfect condition, 33mpg. A beast! Base model. $7000 8XX-XXX-XXXX
Steven.
On the other hand, a typical Serbian automotive classified ad runs in the following
manner:
OPEL Omega 2.0 benzin karavan (1992), servo, CB, alufelne, vlasnik,
petokrake, kuka, 1.550 EUR. 06X/XXX-XXXX.
Even a very general analysis reveals that the Serbian advertiser is following a concise, formal, almost bureaucratic pattern in formulating their ad and treats their merchandise as if it were new: the advertiser is listing general features of the car that are
not necessarily present in the base model of the car (e.g. the trailer hitch, central locking, pentagram-shaped aluminum rims, power steering, etc.), but which, with a possible exception of the rims, were probably already fitted as factory options to the car
when it was new. There is not even a hint as to the current condition of the car (e.g. its
mileage, mpg rating, color, etc.). The only, indirect, indication of it can be found in its
price, but without actually seeing the car a potential buyer cannot know whether the
price tag reflects the state of the chassis, the mileage, mpg rating of the engine, condition of the interior or something else. In contrast, the American advertiser focuses on
features that truly reflect the condition of the car: perfect condition,16k miles,a
beast,33 mpg,cloth fanel interior (probably flannel). All information supplied
by the Serbian advertiser are actually contained in a single phrase in the English ad-
224
Aleksandar Kavgi
vertisement: Base model. This implies that the car has no aluminum rims, no trailer
hitch, etc. The American advertiser leaves no questions open to the potential buyer.
Naturally, there are some Serbian advertisers who do mention the condition of their
cars, as well as American advertisers who do not, but they constitute a minority.
This observation, however, is not based on an impressionistic assessment,
but on quantifiable data (Table 2). All Serbian words and phrases from automotive
ads that could refer to the condition of the car (e.g. odlian (excellent), dobar
(good), solidan (rather good), treba ulaganje (corrective maintenance required),
etc.) were counted in the concordance program and their total frequency was divided
by the number of ads in the automotive category. The same statistical analysis was
conducted in the corresponding part of the English corpus, the only difference being that the procedure was inherently easier to perform because American speakers
mostly use Adj+N combinations, where the N-element is most frequently condition,
to describe merchandise condition and do not often use predicative adjectives such as
good, perfect, etc. In order to quantify English condition-describing expressions,
the frequency of the following words was analyzed: condition, mpg, mileage
and miles. The actual number of condition-describing expressions in English ads
is much bigger, as it also includes NPs of the type: great car, very nice family station wagon, etc. For the sake of simplicity, these expressions were not quantified,
because, as can be seen in Table 2, even a quantitative analysis of these four words
clearly shows that American advertisers follow a completely different pragmatic adwriting pattern.
Automotive ads
Condition-describing
expressions
RATIO/PERCENTAGE
English
3254
4395
1.3506 / 135.06%
Serbian
3430
283
0.0825 / 8.25%
Table 2: The ratio of the number of condition-describing words

and the total number of automotive ads in Serbian and English.
The percentage of condition-describing expressions in English automotive
ads implies that a typical English ad contains at least one condition-describing expression, whereas only eight out of a hundred Serbian ads contain a condition-describing
expression. If we take into consideration the number of other condition-describing
expressions that were not quantified, it is safe to assume that a typical English automotive ad contains two or even more condition-describing expressions.
From the purely theoretical viewpoint of pragmatics, this means that Serbian
speakers placing automotive ads flout two Gricean maxims (as presented in Mey
2001: 76-77): the maxim of quantity and the maxim of relation, which is a surprising choice. Namely, if we assume that the advertiser is a discourse participant whose
communicative goal is to persuade the reader to buy his merchandise, it is logical that
225
the advertiser is least likely to flout the maxims of quantity and relation, whereas it
is also logical to expect that the maxim of quality will be somewhat flouted because
advertisers will try to present their merchandise as being in a better condition than it
really is. However, this research shows that this is not the case. Serbian advertisers
obviously flout the maxim of quantity contrary to the Gricean cooperative principle
(Grice 1975: 22-40) and contrary even to common sense because, by omitting key
pieces of information (e.g. mileage, mpg and condition), they make their contributions not informative enough for their communicative purpose of selling their merchandise. The maxim of relation is flouted to a lesser extent, as their contributions are
marginally relevant. Namely, having in mind the purpose of the exchange, Serbian
advertisers seem to be using a sort of self-destructive back-firing pragmatic strategy
which forces the reader to ask (i.e. call) in order to get the key information missing
from the ad. The only logical explanation for this phenomenon could be that this is
exactly what Serbian advertisers placing automotive ads want to achieve: to initiate spoken communication over the phone in order to get a spoken opportunity to
persuade a potential buyer to buy their car. However, this strategy seems to be inherently flawed, since it is not very likely that the reader will have enough time and/or
patience to call all advertisers in order to get the missing information when there are
a great number of advertisers selling the same model (e.g. a VW Golf.).
3.2. Advertisements selling real-estate
The analysis of real-estate ads showed that the trend which is most obvious in automotive ads is also observable in real-estate ads, but to a lesser degree.
The exception to this trend in Serbian ads is a culturally/socially-conditioned term
uknjien (registered property) (2255 occurrences), whose automotive counterparts
either do not exist (legalan (legal), 0 occurrences) or are not significantly frequent in
Serbian automotive ads (sa papirima (with ownership documents), 4 occurrences).
Nonetheless, expressions denoting the condition of the flat are still conspicuously absent. Real-estate advertisements in English, however, are again more informative, although not as informative as automotive ones. Two typical examples are given below.
3 Bedrooms 1.5 Bathrooms 1122 sqft Single family house. A nice place to
live. Easy access, near Walmart. Year built 1989. Direct inquries to Matt
Glover 8XX-XXX-XXXX. Offered at 695,000.
UKARIKA padina, Mladena Mitia, , 3.0, 84m2+2L, V/7, CG, lift,
uknjien, salanski, useljiv, 125.000 EUR. 06X/XXX-XXXX
The most obvious indicator of the condition of the merchandise is the phrase
year built, and, to a lesser extent phrases of the type a nice place to live. Additionally, the English advertisement also contains a short, but informative, list of important
features of the neighborhood (easy access and near Walmart), which is also frequent in other English advertisements, but is never given in Serbian advertisements.
226
Aleksandar Kavgi
The method of data quantification in this group is similar to the method

which was used to quantify data on automotive ads. The year in which a piece of
property was built is probably the crucial piece of information when the condition of
real-estate is concerned, so the frequency of words denoting the build-year was divided with the number of ads in order to determine the frequency of condition-describing expressions in the corpus. The findings are shown in the table below (Table 3).
Real-estate ads
expressions
RATIO/PERCENTAGE
English
1392
712
0.5114 / 51.14%
Serbian
10750
165
0.0153 / 1.53%

and the total number of real-estate ads in Serbian and English.
In other words, the data show that the pragmatic strategy of revealing the
actual condition of merchandise is still very much pronounced in English (but not as
pronounced as in English automotive ads), whereas it seems to be virtually nonexistent Serbian ads. All theoretical comments made on automotive ads hold true for
real-estate ads as well. The fact that the observed phenomenon is less pronounced in
this category probably has to do with the fact that real-estate property can be renovated and its condition, although quite important, is not as important as the condition
of motor vehicles, which, under normal circumstances, cannot be renovated and restored to their original condition.
3.3. Advertisements selling music instruments and equipment
Due to a small number of music-related ads, the quantitative analysis cannot
be considered particularly reliable and general, but, on the whole, the music-related
ads in English and Serbian seem to follow the same patterns which have already been
observed in the categories of English and Serbian automotive and real-estate ads,
respectively.
A typical English music-related ad is similar to this one:
Chorus Pedal = Digitech Chorus Factory. Works perfectly and it is in
excellent condition. E-mail me if you want to buy it. John xxx@yyy.com
On the other hand, a Serbian music-related ad typically follows the pattern similar
to this one:
PEGALA DigiTech Metal Master, sa adapterom, 55 EUR,. 06X/XXX-XXXX
It is worth noticing that the quoted ads sell almost the same product. As was
the case in two previous categories, condition-describing expressions are conspicuously missing from the Serbian ad, but are given even in a very short English ad:
works perfectly and in excellent condition.
227
When this impressionistic assessment is quantified in the same manner as in

the previous two categories, the results confirm the observed trend (Table 4).
Music ads
expressions
RATIO/PERCENTAGE
English
140
124
0.8857 / 88.57%
Serbian
366
22
0.0601 / 6.01%

and the total number of music-related ads in Serbian and English.
Statistical data clearly show that the surprising pragmatic strategy of Serbian advertisers not telling the condition of their merchandise is rather pronounced in the category of music-related advertisements (but there are more condition-describing expressions than in real-estate ads). It should be stressed that English music related ads
contain several (18) miscategorized ads which offer music-related services (e.g. music tuition and music schools). If those advertisements are discarded, the percentage
of condition-describing expressions in English music-related ads is close to 100%.
3.3. Advertisements selling pets
Before the research began, it was anticipated that pet ads would represent a
methodological problem because they deal with living merchandise, i.e. animals
that are objects of their owners extreme affection. This emotional attachment is quite
obvious in the sense that the word condition is not to be found in this category,
either in Serbian ads or English ads. Hence, the term merchandise condition in
this category actually refers to characteristics of pets, and before the research it was
anticipated that those characteristics would be expressed through both emotionallycolored attributes, such as lovely, and non-emotionally-colored attributes, such as
de-wormed and vaccinated.
Not surprisingly, in English ads a great number of emotionally-colored attributes used to describe characteristics of pets were found, ranging from individual
adjectives, such as cute, sweet, lovely, adorable, playful, beautiful and loving, APs, such as potty trained, great with kids and friendly with kids, to sentences or sentence fragments, such as will protect you to their demise, is full of
energy. Of course, other phrases are also used, especially NPs (e.g. sweetheart). In
Serbian ads, however, that is not the case contrary to the initial hypothesis which,
in case of English ads, proved to be correct. The whole corpus of Serbian ads contains only two emotionally colored attributes: umiljati (maii) (cuddly (kittens))
(1 occurrence) and dobri (uvari) (good (guard dogs)) (1 occurrence). Attributes
that are used to describe puppies, kittens and parrots in Serbian are purely non-emotionally-colored, as if those animals really were just plain merchandise, and include:
vakcinisan-i/a (shot) (73 occurrences), sa rodovnikom (AKC registered) (30 oc-
228
Aleksandar Kavgi
currences), sa papirima (with pedigree) (29 occurrences), ampionskog (porekla)

(champion (lines)) (29 occurrences), izlobenog (tipa/potencijala/kvaliteta) (show
dog (type)) (6 occurrences) and odnegovani (well-looked after) (6 occurrences).
Vakcinisan and sa papirima are usually used together in an ad. All of these attributes have their corresponding counterparts in English ads: have first set of shot,
have shot records, shot, champion (lines, bloodlines, pedigrees), AKC registered, bred to be show dog, etc. It is worth noticing that even colors are used less
frequently in Serbian than in English.
This unexpected difference between English and Serbian ads reveals that these
two language communities have two completely different mindsets regarding their
members emotional attachment to pets and qualities that are supposed to make another
member of the language community buy a pet. Because of this difference, the corpus
was analyzed in a slightly different way than the previous three groups of advertisements. First, all attributes, both emotionally-colored and non-emotionally-colored, in
English and Serbian were counted and the sum was divided by the total number of ads
in each category. Secondly, just the frequency of emotionally-colored attributes was
divided by the total number of ads. This is shown in Table 5 and Table 6.
Pet ads
expressions
RATIO/PERCENTAGE
English
1373
1428
1.04005 / 104.01%
Serbian
505
276
0.54653 / 54.65%
Table 5: The ratio of the number of non-emotionally-colored condition-describing words and the total number of pet-related ads in Serbian and English.
Pet ads
expressions
RATIO/PERCENTAGE
English
1373
1475
1.074 / 107.43%
Serbian
505
0.0039 / 0.39%
Table 6: The ratio of the number of emotionally-colored condition-describing words and the total number of pet-related ads in Serbian and English.
Although Table 5 may be interpreted as a counter-argument which casts a
shadow on the theoretical conclusions formulated in section 3.1. and further exemplified in 3.2. and 3.3, they, however, have to be interpreted with the definition of the
word pet in mind: a domestic or tamed animal or bird kept for companionship or
pleasure.11 In that respect, it is normal to expect that a classified ad should contain
some information on the given animals characteristics that would make it a good
companion, i.e. a good pet. From that perspective, it becomes clear that it is Table 6
11
Concise Oxford Dictionary, 11th Edition on CD-ROM. (2006) OUP: Oxford.
229
that reflects true nature of pragmatic strategies used in writing pet ads, i.e. whether
advertisers describe or they do not describe relevant characteristics (i.e. condition) of
pets. Consequently, it becomes obvious that ads within the category of pets represent
an extreme example of differences in pragmatic strategies used by speakers of American English and speakers of Serbian in formulating their ads.
4. CONCLUSIONS
A quantitative analysis of condition-describing expressions in four categories of English and Serbian classified ads has revealed that the initial hypothesis that
there are differences in pragmatic strategies of describing merchandise condition between speakers of American English and speakers of Serbian was correct.
The fundamental difference is Serbian speakers flouting of the Gricean
maxims of quantity and relation. This is realized by omitting key pieces of information for each of the analyzed categories of ads: automotive, real-estate, music and pet
ads. The missing key pieces of information in Serbian ads are those which clearly
define the condition of the merchandise being sold: mileage, mpg-rating and working
order in case of automotive ads, build-year and facilities available in the neighborhood in case of real-estate ads, the age, general condition and working order of musical instruments in case of music ads, and, finally, in case of pet ads, the characteristics
which make the animal being sold a good pet.
It is not clear what the exact reasons are why Serbian speakers, contrary to
their communicative goal of selling the merchandise, contrary to English-speaking
advertisers, and contrary even to common sense, almost unanimously omit to specify
the condition of their merchandise. The only logical explanation is that key pieces
of information are purposefully omitted in order to initiate spoken communication
over the phone. However, if that really is the case, it becomes unclear why Englishspeaking advertisers do not use the same strategy.
At the end, it has to be stressed that this paper presents only a pilot research.
The observed differences turned out to be so marked and so fundamental that they
did not provide enough material for some other pre-planned steps of the research,
e.g. to conduct a contrastive analysis of adverbial collocates of attributes describing
merchandise condition in American English and in Serbian and to classify them according to the degree of their respective intensifying or down-toning effect.
The question whether the observed difference stems from cultural differences or it stems from a different perception of reality is either a question for sociologists or linguists specialized in philosophy of language, respectively, and represents
a possibly rewarding topic for future research.
230
Aleksandar Kavgi
REFERENCES
Adegoju, A. (2008). A Rhetorical Analysis of the Discourse of Advertising Herbal

Medicine in Southwestern Nigeria. Linguistik online 33 (1): 1-14, Retrieved
2nd October 2009, URL: < http://www.linguistik-online.de/33_08/adegoju.
pdf>.
Bernardini, S., Baroni, M. and Evert, S. (2006). A WaCky Introduction. Wacky! Working papers on the Web as Corpus. ed..M. Baroni and S. Bernardini (Bologna:
GEDIT): 940.
Bohus, D., and Boldea, M. (2000). A Web-based Text Corpora Development System. Proceedings of the Second International Conference on Language Resources and Evaluation: LREC-2000, ed. M. Gavrilidou, G. Carayannis, S.
Markantonatou, S. Piperidis, and G. Stainhauer (ELRA: Athens): 105-115.
Duguid, A. (2007). Soundbiters Bit: Contracted Dialogistic Space and Textual Relations Through Corpus Assisted Discourse Studies. Discourse and Contemporary Social Change, ed. N. Fairclough, G. Cortese and P. Ardizzone
(Bern: Peter Lang): 7393.
Gabrielatos, C. and Baker, P. (2008). Fleeing, Sneaking, Flooding: A Corpus Analysis of Discursive Constructions of Refugees and Asylum Seekers in the UK
Press 1996-2005. Journal of English Linguistics 36 (1): 5-38.
Grice, P. (1975). Logic and conversation, Syntax and Semantics, 3: Speech Acts, ed.
P. Cole & J. Morgan. (New York: Academic Press). Reprinted in Studies
in the Way of Words, ed. H. P. Grice (Cambridge, MA: Harvard University
Press (1989)): 2240.
Hardt-Mautner, G. (1995) Only Connect. Critical discourse analysis and corpus linguistics. University of Lancaster. Retrieved 2nd October 2009, URL: <http://
ucrel.lancs.ac.uk/papers/techpaper/vol6.pdf>.
Kehoe, A. and Gee, M. (2007). New corpora from the web: making web text more
text-like: Research and Development Unit for English Studies, Birmingham City University. Retrieved 5th October 2009, URL: < http://www.helsinki.fi/varieng/journal/volumes/02/kehoe_gee/ >.
Kilgarriff, A. and Grefenstette, G. (2003). Introduction to the Special Issue on Web
as Corpus. Computational Linguistics, 29 (3): 333348.
Luz S. (2000). A software toolkit for sharing and accessing corpora over the Internet.
Proceedings of the Second International Conference on Language Resources and Evaluation: LREC-2000, ed. M. Gavrilidou, G. Carayannis, S. Markantonatou, S. Piperidis, and G. Stainhauer (ELRA: Athens): 1749-1754.
Malmkjaer, K. (ed.) (2002). The Linguistics Encyclopedia. Second Edition. London,
New York: Routledge.
McEnery, T. and Wilson, A. (2004). Corpus Linguistics. Second edition. Edinburgh:
Edinburgh University Press.
231
Mey, J. (2001). Pragmatics: An Introduction. Malden, Oxford, Calton: Blackwell.

Meyer, C. F. (2002). English Corpus Linguistics: An Introduction. Cambridge: CUP.
Nasselhauf, N. (2004). Collocations in a Learner Corpus. Amsterdam: John Benjamins Publishing.
Pani-Kavgi, Olga and Kavgi, Aleksandar (2009). Morfeme -burger, -furter, -holic,
-scape i -gate u engleskom jeziku: reinterpretirani sufiksoid? Godinjak
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu XXXIV-1: 135-148.
Pri, T. (2008). Semantika i pragmatika rei. Drugo, dopunjeno izdanje. Novi Sad:
Zmaj.
Radi-Bojani, B. (2006). Grammatical Features of Chatroom Discourse in English
and Serbian. Contrastive Grammar Studies 4: 5 15
Simpson, P. (2001). Reason and tickle as pragmatic constructs in the discourse of
advertising. Journal of Pragmatics 33 (4): 589-607.
Van Compernolle, R. A. (2008). Second-person pronoun use and address strategies
in on-line personal ads from Quebec. Journal of Pragmatics 40 (12): 20622076.
Aleksandar Kavgi
PRAGMATIKE STRATEGIJE OPISIVANJA STANJA ROBE U MALIM OGLASIMA
NA ENGLEKSOM I SPRSKOM JEZIKU
Saetak
U studiji malog obima opisanoj u ovom radu istrauju se, iz kontrastivne perspektive, pragmatike strategije prodavaca u malim oglasima koje se tiu opisa stanja robe. U
radu su identifikovani pragmatiki postupci opisa stanja robe specifini za srpski i engleski,
pre emu se pre svega misli na atribute koje se koriste za opis stanja nekretnina, automobila,
muzike opreme i kunih ljubimaca. Istraivanje je obavljeno na paralelnom korpusu sastavljenom od oko trideset hiljada malih oglasa. Kvantitativnom analizom korpusa zakljueno je
da srpski oglasivai, za razliku od amerikih oglasivaa, naruavaju maksime informativnosti
i relevantnosti, jer uopte ne navode stanje robe koju prodaju. Ne postoji jasno objanjenje
zato srpski oglasivai primenjuju ovu kontraproduktivnu pragmatiku strategiju i odgovor na
to pitanje bie potraen u buduim istraivanjima.
232
. XXXV (2010)
Dragana Drobnjak
dashayuyu@yahoo.fr
Sneana Guduri
sguduric@neobee.net
UDK 811.133.137:811.131.1
37:811.163.4137
QUELQUES INTERFRENCES SMANTIQUES ENTRE

LE FRANAIS, LITALIEN ET LE SERBE
Abrg : Le texte porte sur quelques interfrences smantiques qui apparaissent au
niveau de lexpression orale et crite, entre deux langues romanes (franaise et italienne) et
une langue slave (serbe).
Mots cls : interfrence, smantique, emprunt, faux amis, franais, italien, serbe.
Les interfrences interlinguistiques reprsentent un phnomne connu depuis

longtemps, mais dont on parle de plus en plus, tant donn que les exigences de la vie moderne nous obligent matriser plusieurs langues. Les diffrentes interfrences sont dues aux
contacts qui se crent entre les langues au cours de leur volution, pour des raisons historiques ainsi que gographiques. Le plus souvent il ne sagit que demprunts lexicaux qui, pour
la plupart, sadaptent au systme linguistique (phontique, phonologique et morphologique)
de la langue-cible. Ce processus comprend aussi une adaptation smantique au cours de laquelle le sens de lemprunt se diversifie plus au moins de son modle : il peut se restreindre,
slargir, se spcialiser ou compltement changer et cest l le produit dun certain nombre
dinterfrences. Par ailleurs, il y a des lexmes dont les formes graphiques et/ou acoustiques
concident, mais cette ressemblance est fcheuse, vu quelle est purement accidentelle et na
rien avoir ni avec une origine commune ni, par consquent, une signification identique
ou proche. Selon le critre spcifique choisi, ces lexmes peuvent tre tudis soit comme
internationalismes, soit comme europismes, soit, tout simplement, comme faux amis.
Nous avons choisi comme critre la forme graphique (identique ou semblable)
des lexmes dans les trois langues en question, tant donn que leur image acoustique
peut diffrer plus ou moins, selon les particularits des systmes phontiques et par
consquent phonologiques du franais, de litalien et du serbe. Le corpus est pris de
la langue quotidienne parle et crite et lanalyse est fonde sur les donnes trouves
dans des dictionnaires respectifs. Les significations strictement terminologiques et par
consquent rares dans la langue de chaque jour, ne sont pas prises en considration.
234
Dragana Drobnjak, Sneana Guduri
Nous basons notre tude sur, avant tout, les significations primordiales des
lexmes, et non toutes leurs significations possibles dans une langue donne. Si nous
traitons plusieurs valeurs smantiques, cest que ces significations sont de frquence
gale dans lusage quotidien.
Beaucoup de lexmes, provenant des langues classiques et existant dans une
forme crite identique ou semblable dans les trois langues cites, ainsi que dans la plupart des langues europennes, gardent les mmes significations. Cest, par exemple,
le cas avec des mots comme attentat/attentato/atentat ( tentative criminelle contre
une personne, surtout dans un contexte politique ) ou protocolaire/protocollare/protokolaran ( relatif au protocole ).
Dautre part, un certain nombre de mots concidant dans une signification
dans toutes les trois langues cites, peuvent dvelopper des significations particulires dans lune delles, comme cest le cas avec le mot binaire/binario/binaran,
qui, en tant quadjectif, a la mme signification dans les trois langues ( qui est form
de deux lments ou qui comporte deux aspects ), mais, en tant que nom issu de
ladjectif respectif en italien, il dveloppe une nouvelle signification nexistant ni en
franais ni en serbe (voie/kolosek).
Il arrive par ailleurs que les significations identiques existent dans les trois
langues. Nous citerons ici lexemple de opra/opera/opera ( ouvrage dramatique
mis en musique, compos de rcitatifs, dairs, de churs et parfois de danses avec
accompagnement dorchestre ; genre musical constitu par ces ouvrages ;
thtre o lon joue ces sortes douvrages ), mais que, en mme temps, dans lune
des langues, dans ce cas litalien, pour des raisons historiques et tymologiques, le
sens primordial de ltymon latin (lat. opus, operis) sest aussi conserv, ce qui nest
pas le cas dans les deux autres langues (fr. uvre, travail, ser. delo, rad).
Il est intressant de noter que le mot franais uvre (f.) est issu directement
du mot latin opera (plur. de opus, operis, nom du genre neutre1) et a subi des modifications phontiques et morphologiques, tandis que le mot franais opra (m.) est
emprunt directement litalien et a obtenu le genre masculin par analogie avec la
plupart des noms se terminant en -a (agenda, bermuda, bta...) qui sont du genre
masculin en franais. Le serbe a emprunt le mot opera litalien, tout en conservant
le genre de la langue-source.
Dans notre corpus, nous avons not plusieurs types de (non-)correspondances smantiques des significations dans les trois langues.
1) Le premier type comprend une quivalence smantique entre le franais
et le serbe, tandis que la signification italienne se voit diffrente.
1
Il faut noter que les noms latins du genre neutre sont en gnral passs, en franais et en italien, au genre
masculin. Mais ceux, dont la forme du pluriel (en -a) tait plus frquente que la forme du singulier, se comportaient comme des noms du genre fminin et sont passs dans les deux langues romanes cites comme des
noms du genre fminin (p.ex. lat. folium n.n. > folia > fr. feuille, it. foglia f. (nom collectif); lat. arma n.pl. >
fr. arme f, it. arma f.).
QUELQUES INTERFRENCES SMANTIQUES ENTRE LE ...
235
Tel est le cas des verbes franais atterrir et serbe aterirati ( se poser
terre ; fam. arriver finalement ), tandis que la forme graphique correspondante
italienne (atterrire) se prsente comme un faux ami smantique ayant pour signification fr. terrifier, terroriser / ser. prestraiti, prestraviti. Le lexme correspondant
italien du franais atterrir et du serbe aterirati est atterrare.
Les noms franais diplomate et serbe diplomat(a) montrent une double quivalence smantique: 1) personne officiellement charge de reprsenter son pays auprs dun gouvernement tranger ou dans les affaires internationales; 2) personne
qui sait mener une affaire, des ngociations, avec tact et habilet. Le nom italien
diplomato a un sens compltement diffrent dans les deux autres langues fr. celui qui possde un diplme un diplm , ser. diplomirani + nom dsignant la
profession (juriste, ingnieur...). Le lexme italien correspondant aux noms franais
diplomate et serbe diplomata est diplomatico.
Dans les exemples suivants on a constat la correspondance smantique
dune seule signification du mot polysmique franais avec le mot serbe, sans aucune
correspondance avec la forme respective italienne. Tels sont les noms franais avance
(f.) / ser. avans (m.)2 / it. avanzo (m.); fr. souvenir (m.) / ser. suvenir (m.) / it.
sovvenire (v.) que nous allons reprsenter dans les tableaux ci-dessous:
fr. avance n.f.
it. avanzo n.m.
ser. avans n.m.
action davancer ou son

rsultat; le fait dtre en
avant de quelquun ou de
quelque chose ; anticipation sur un moment prvu
espace quon a parcouru
avant qqn, distance qui
en spare
une somme (prt ou emprunt) que lon paye par
anticipation
au pl.
marches
personne
renouer
avec elle
reuses)
2
une somme (prt ou emprunt) que lon paye par anticipation
premires dauprs dune

pour nouer ou
des relations
(surtout amou-
Le mot serbe est pass dans la catgorie des noms du genre masculin tant donn quil se termine par une
consonne ce qui est, en gnral, la marque du masculin en serbe.
236

ce qui reste dun tout
dtruit ou consomm
gain, profit (dans le
commerce)
le reste (dans une opration mathmatique)
Le correspondant smantique italien des formes franaise et serbe est le nom

anticipo, la forme avanzo signifiant en franais reste, bnfice et en serbe ostatak,
dobit.
fr. souvenir n.m.
it. sovvenire v.
ser. suvenir n.m.
mmoire : fait de se souvenir, ce qui revient ou

peut revenir lesprit des
expriences passes
(objets concrets) ce qui
fait souvenir, ce qui reste
comme un tmoignage
(de ce qui appartient au
pass)
cadeau (qui fait quon
pense celui qui la donn) ; bibelot qui voque
le souvenir dun lieu touristique
cadeau (qui fait quon

pense celui qui la donn) ; bibelot qui voque
le souvenir dun lieu touristique
venir en aide
revenir lesprit
Le correspondant smantique italien du mot franais souvenir est ricordo,

pl. memorie, le lexme italien sovvenire ayant la signification en franais venir en
aide et revenir lesprit. Cette dernire signification a son correspondant smantique
franais sous la forme du verbe se souvenir.
Les mots suivants se comportent de la mme manire3 :
a) fr. panneau = ser. pano ( surface plane (de bois, de mtal, de toile tendue)
destine servir de support des inscriptions ) it. panno (fr. tissu de
3
La signification commune est donne entre parenthses.
237
laine, chiffon, drap / ser. vunena tkanina, krpa, arav), le mot correspondant italien est pannello ;
b) fr. ragot / ser. ragu ( plat compos de morceaux de viande (buf, veau,
mouton) et de lgumes cuits ensemble, avec une sauce ) it. rag (fr.
sauce base de viande hache et de tomates / sos od paradajza sa mlevenim mesom), le correspondant smantique italien des mots franais et serbe
ragot/ragu est pezzatino;
c) fr. buste / ser. bista ( reprsentation, le plus souvent sculpte, de la tte et
de la partie suprieure du torse ) it. busta (fr. enveloppe, serviette, tui /
ser. koverta, kesa, navlaka, futrola), le correspondant smantique italien des
mots franais et serbe buste/bista est busto.
d) Le cas suivant est particulirement intressant, vu que les mots serbe et franais sont emprunts litalien, mais ni lun ni lautre nont conserv la signification du mot italien.
fr. cantine n.f.
tablissement o lon
sert manger, boire
aux personnes dune
collectivit
coffre de voyage, malle
rudimentaire (en bois,
mtal)
it. cantina n.f.
ser. kantina n.f.

tablissement o lon sert
manger, boire aux personnes
dune collectivit
pice
souterraine
o lon produit et
conserve le vin
magasin o lon
vend/consomme le
vin
Le correspondant smantique italien du mot franais cantine et du mot serbe
kantina est mensa, le lexme italien cantina ayant la signification cave, dbit de boissons en franais et podrum, prodavnica vina, vinoteka en serbe.
Notons ici que le serbe utilise indiffremment les mots kantina et menza,
ayant le mme sens et emprunts tous les deux litalien, mais lun avec le sens original de litalien (mensa) et lautre avec le sens pris du mot franais (cantine).
2) Dans le corpus nous avons trouv quelques exemples de correspondances smantiques entre les lexmes italiens et serbes, tandis que le lexme franais
correspondant du point de vue graphique et phontique, possde une signification
diffrente. En voil quelques-uns:
238
fr. rhume n.m.

inflammation gnrale
des muqueuses des voies
respiratoires (nez, gorge,
bronches)
it. rum (rhum) n.m.
ser. rum n.m.
boisson alcoolise, eaude-vie faite la base

de canne sucre ou de
mlasses
boisson alcoolise, eaude-vie faite la base

de canne sucre ou de
mlasses
Les correspondants smantiques italien et serbe du mot franais rhume sont

raffreddore/prehlada. Le lexme franais rhum [rm] correspond aux lexmes italien
et serbe rum.
fr. robe n.f.
it. roba n.f.
ser. roba n.f.
vtement de dessus, dun

seul tenant, avec ou sans
manches, de longueur variable
vtement distinctif de
certains tats ou professions (hommes ou
femmes)
marchandise
marchandise
toffe, tissu ; linge, vtement
vtement, linge, toffe,

tissu
Le lexme italien roba a une signification aujourdhui dsute qui correspond au lexme franais robe, mais comme nous nous sommes bornes aux significations actuelles, cette dernire nest pas prsente dans le tableau.
3) Dans notre corpus, nous avons trouv un exemple de correspondance dite
croise. Il sagit du nom fr. confettis / it. confetti / ser. konfeti (ou konfete), au pluriel.
Ce cas est particulirement intressant tant donn que le franais et le serbe ont
emprunt le lexme en question l`italien, mais avec une signification diffrente de
celle de la langue-source. Dune part, les lexmes franais et serbe ont une signification commune (obtenue par un procd dlargissement du sens) qui nexiste pas
en italien et dautre part, les lexmes serbe et italien ont une autre signification en
commun, qui nexiste pas en franais. Il faut tout de mme noter que cette dernire si-
239
gnification en serbe, rserve presque uniquement la forme fminine du mot, passe

pour dsute, ce qui nest pas le cas en italien.
En outre, le franais et litalien ont une autre signification en commun, celle
relie la pharmacologie et quon ne retrouve pas en serbe.
fr. confettis n.m.
it. confetti n.m.
petites rondelles de papier diversement colores

que lon se lance durant
le carnaval
ser. konfeti n.m./konfete

n.f.
petites rondelles de papier diversement colores
que lon se lance durant
le carnaval
drages de sucre caramlis, aux amandes ou noisettes, distribues au mariage, baptme, premire
communion, etc.
friandises, sucreries
prparation pharmaceutique sucer, forme
dun comprim enrob de
gomme, de sucre
friandises,
(vieilli)
sucreries
prparation pharmaceutique sucer, forme

dun comprim enrob de
gomme, de sucre
4) Le mot franais caramel reprsente un cas tout fait particulier dans notre
corpus. Il est pass en italien sous la forme du fminin (caramella) et en serbe sous double
forme, fminine et masculine (karamel/karamela). Litalien possde encore une forme du
mme mot, mais venue, cette fois-ci, directement de lespagnol et qui est du genre masculin (caramello). Il est noter que lorigine de la forme franaise remonte aussi lespagnol caramel(o), forme qui, en fait, vient du portugais. On suppose que la forme initiale
tire son origine du bas latin calamellus qui est un diminutif de calamus (fr. canne, roseau).
fr. caramel n.m.
it. caramello n.m.
ser. karamel n.m.
produit brun noir, brillant,

aromatique, obtenu en
faisant fondre du sucre
une assez haute temprature


couleur caramel
couleur caramel
couleur caramel
240
En italien et en serbe, il sest fait une diversification du sens selon le genre,

les formes fminines dans les deux langues signifiant exclusivement une sorte de
bonbons. Dautre part, tandis que litalien, tout comme le franais, ne fait pas de
distinction quant la consistance du produit sucr (bonbon dur ou mou), le mot karamela, en serbe actuel, est plutt rserv au bonbon mou, aux gots diffrents (lait,
fruits).
5) Un certain nombre de lexmes possdent des significations diffrentes
dans toutes les trois langues, comme cest le cas avec les mots franais poltron,ne (n.
m/f.) / it. poltrone (n.m.) / ser. poltron (n.m.). En franais, le nom poltron,ne dsigne
quelquun qui est excessivement peureux, ce qui correspond une acception obsolte
du mot en italien. Aujourdhui, le lexme italien dsigne exclusivement une personne
paresseuse, oisive, signification note aussi dans certains dictionnaires serbes mais
qui nest plus en usage quotidien. En serbe actuel, le mot poltron dsigne une personne sans caractre, une lche-botte.
En italien, il sest form encore quelques mots de la mme racine, dont le
plus intressant est le nom poltrona (f.) qui, au niveau du mtalangage, pourrait passer
pour la forme fminine du nom franais poltronne. Mais, driv de la forme italienne
poltro qui signifie paresseux, le mot poltrona4, dsignant, dans la vie quotidienne,
une espce de sige confortable (fauteuil/fotelja), a perdu tout lien smantique avec
son mot dorigine.
Nous mentionnerons ici un autre cas de dissemblance smantique complte
de lexmes semblables dans les trois langues : fr. rgal (n.m.) / it. regalo (n.m.) /
ser. regal (n.m.). Les significations diffrentes dans les trois langues sont dues aux
origines diffrentes, ce qui nempche pas lapparition des phnomnes mtalinguistiques, vu que la plupart des sujets parlants saccrochent essentiellement aux formes
et non ltymologie ou aux origines.
Le mot regal, avec le sens de talage, tagre est venu en serbe par lintermdiaire de lallemand5 Regal avec la mme signification que dans la langue-source
au dbut, mais qui sest largie plus tard en obtenant un sens particulier ( grande
armoire faite en parties dcomposables ).
Le mot italien regalo (fr. cadeau, ser. poklon) vient de lespagnol (regalo,
driv du verbe regalar) tandis que le lexme franais rgal vient de la forme gale de
lancien franais, qui avait subi une influence du mot rigoler (se divertir).
4
5
Quelques dictionnaires serbes notent la forme poltrona avec le mme sens quen italien (fauteuil, fotelja).
Cest ltymologie note par P. Skok et I. Klajn et elle nous parat plus vraisemblable que celle donne par
les dictionnaires de Matica srpska ou de SANU, qui notent lorigine latine du mot. Il est peu probable que ce
mot soit venu directement du latin.

fr. rgal n.m.
it. regalo n.m.
241
ser. regal n.m.
nourriture dlicieuse
fam. ce qui cause un
grand plaisir
cadeau
casier, tagre
grande armoire faite en
parties dcomposables
Paralllement avec les formes nominales, le franais et litalien possdent
des formes adjectivales : fr. rgale / it. regale, qui, elles aussi, ont des significations compltement diffrentes, quoique venant de la mme source latine (rex, regis
rois > regalis royal ). Tandis que ladjectif franais semploie uniquement
au genre fminin, et cela dans le syntagme eau rgale ( mlange dacide chlorhydrique et dacide nitrique qui a la proprit de dissoudre lor et le platine ), la forme
italienne est dun usage beaucoup plus tendu conservant, dun ct, le mme sens
que son tymon, et llargissant, de lautre, vers le sens de magnifique et solennel.
Alors, le lexme franais rgal trouve son quivalent smantique dans les
mots italiens delizia, leccornia, piacere et dans les mots serbes uivanje, omiljeno
jelo, zadovoljstvo. Les correspondants du mot italien regalo sont le mot franais cadeau et le mot serbe poklon.
Dans cet article nous navons prsent que quelques exemples illustratifs
faisant partie dun corpus comprenant une centaine dexemples, la plupart pouvant
tre classs parmi les europismes ou internationalismes, mais dont les significations
principales diffrent dans deux ou mme dans toutes les trois langues cites. Nous
avons pu constater que les correspondances smantiques sont les plus frquentes entre les lexmes franais et serbes, moins frquentes entre les lexmes italiens et serbe
et le moins frquentes entre les lexmes franais et italiens qui nont t notes que
dans les cas des correspondances dites croises. Cependant, il faut souligner que le
critre de formation de notre corpus sous-entendait uniquement les lexmes montrant
une ressemblance graphique et/ou acoustique dans les trois langues.
OUVRAGES CONSULTS :
De Mauro, T., Manici, M. (2000). Dizionario etimologico. Milano: Garzanti.
Divkovi, M. (1980). Latinsko-hrvatski rjenik (reprint izdanje). Zagreb: ITRO Naprijed.
Klajn, I., ipka., M. (2006). Veliki renik stranih rei i izraza. Novi Sad: Prometej.
242
Le nouveau Petit Robert, Dictionnaire alphabtique et analogique de la langue franaise (2009). Paris: Robert.
Nikoli, Miroslav i dr. (2008). Renik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska.
Ray, Alain (2000). Dictionnaire historique de la langue franaise. Paris: Dictionnaires Le Robert.
Renik srpskoga jezika (2007). Novi Sad: Matica srpska.
Renik srpskohrvatskog narodnog i knjievnog jezika SANU (1959-2009). Beograd:
SANU.
Skok, P. (1971-1974). Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika I-IV. Zagreb.
Spalatin, Krsto (1990). Peterojezini rjenik europeizama. Zagreb: Nakladni zavod
Matice hrvatske.
Trsor de la langue franaise (1971). Paris: CNRS.
Vujaklija, Milan (2004). Leksikon stranih rei i izraza. Beograd: Prosveta.
Zingarelli, Nicola (2005). Il nuovo Zingarelli. Vocabolario della lingua italiana. Bologna: Zanichelli.
Dragana Drobnjak
Sneana Guduri
SOME SEMANTIC INTERFERENCES BETWEEN
FRENCH, ITALIAN AND SERBIAN LANGUAGES
Summary
The paper deals with several cases of semantic interferences in oral or written communication between two Romance (French and Italian) and one Slavic (Serbian) language.
The authors describe a part of the corpus containing about 100 lexemes (words) which could
be mostly classified as Europeisms, internationalisms, but also as false friends since we established that in the case of the largest number of excerpted units there is no complete overlap
in the meaning in all three languages. We established that semantic overlap happens most
frequently with Italian and Serbian lexemes and least frequently with French and Italian lexemes. An important thing to mention is that the corpus was formed according to the criterion
of graphical and/or aural equality or similarity of lexemes in all three analyzed languages.
. XXXV (2010)

kuresevicmk@sbb.rs
UDK 811.163.1367.635

O /
1
/ -
. 1985. ,
16. .
,
, .
: , , ,
, , , .
1. . /
a, .
, ,
,2 a ( )
.3 a ,
, .
2. - . -
-
.4
1
2
3
4

, 2006-2010.
. : 2004, Sedlek 1970, Golb
1984.
. . - 2007: 204-230 2009: 8-100, 280-300.
. - (2008:74): -
244
, , ,5
.
.
6 ( ) 7 ( ). ,
, ,
. ,8
,
. ,
- , - . ,
a
(Bauer 1972: 218-220),
-
(Grkovi-Major 2010). - .

.9 ,
, .10
. - (2007: 204-230)
5
6
7
8
9
10
[] , , : , ,
. - . . . Faarlund 1990: 37.
. 2004 - 2007: 204-230.
O . . Lehmann 1992: 107-108.
O . . - 2008: 80-81.

. - (2007: 77-97).

. ,
. - (2007: 6176). . (2009).
, , . (1984: 171, 179)
(<PIE*de-/*do-), (
*dati *dadj).
O / 245
/ , . e
.11 ,
*d/(t)od

, , .
3. . -
/
(),12
16. .13
, ,
, ,

(- 2008: 72). ,
, , . , 14 , . . ,

( 14. 15. )

, .15
(- 2007: 256).
, (),
,
.
,

11
12
13
14
15
., -
( 1970: 48).

. . , 1985.
, . 352,
( 1969:
291). . (1983: 225-227)
- .
,
, .. (2004: 153),
. ,
,
. ,
.
. .
(1969: 9-10).
246
.

.
, :
1)
,
2)
.
4. .
(, ),
( ).
.

4.1. ( 1999 181-182). , o je
ja a e (- 2007: 206).
( ), je
,
.

41% . (77%)
.
||(). :
:
|| ||.(151r/3-7); ||().
(), || ||() . (160r/7-11); . .
(191v/10-13).
16%
: ||() ()|| .
. (43v/13-44r/2);
. () () . (44r/610). : . || .
||. (121v/3-7).

, , -
O / 247
, . , ,
(Sedlek
1970: 61-62).
,
:
. || .
() . || . (90v/813); || ||. () . (112r/36); . .
(182r/11-14).

4.2. (- 2007:
211). ( +) . (Veerka
1996: 76-77). 16,3% / .
||() . ||()
. || ||() .
(77v/9-15);
(252r/15-252v/1).

:
||() || ()|| || || .
||(). (126v/5-8);
|| || ||. (215v/15-216r/2).

:
||() ()|| . () || ||,
. (80r/2-5);16 ||.
. .
()|| . || , 16
: 1) , .
2) ,
, . , .
248

. .
. (230r/1-12).17

4.3. , , (
1993: 470, 1972: 182-183).
, .
(Veerka 2002: 49).
( > > ) (- 2007: 205).

, 31% ( ). ) )
.
.18
,
.
)
, . .

, 19

. , .20 : , , ,
. .:
17
18
19
20

.
. (1987: 42-43).
. ii-Ili 1995: 127-134, K
1998: 246-257.
- . :
1962-1963: 1-9.
O / 249
) : || ()(). .
. ||. () .
(11v/10-14);
) : || || || ()() . ||
(). || .
|| || . ||. (163v/714).
) : () () ||() . || ||.
, ||()
. . ||() || . (97v/6-13)
) : () ,
. || || ||. ()|| ||()
|| ||. ()||() ||. ||
||||() . ||()
||. (71v/10-72r/5)
) :
. . || .
|| || || || ||||() .
(184r/14-184v/2)
) .
, , ` `,
: )
, ) , ) .
) : () . ||
||(), . .
|| ()||. ||.
|| . (109r/3-13)
) : ||(). ||() ()
. ||
. ||() .
||(), . (39v/2-13)
) : (). ||
. || || ||.
|| |||| . ||()
(). (46r/1-10)
. .:
250

|| ||. || .
()|| (198r/8-13);
()|| . (229r/15-16).

4.4. / ()
. (5,8%)
.

:
( ): ||() || ()|| ||
|| . ||(). (126v/5-8) : || || ,*.
||. (104v/8-11).

:21 ||()|| . ||.
||. || ||() . ||()
: (L1r/10-14)

+, + . :
) : () . ||()
() ||. .
(33v/4-8);
(264r/8-11).
) : || ||() ||()
. . () .
(97r/1-5)22
) : ()||. (203v/23)23
21
22
23
( 1999: 181).
,
+. :
.
+
.
O / 251
: .
, , . (. )
. :
|| . || ||. ||.
,*. || || ||. ,*. || ||.
(65v/3-8);
(259r/4-6).

4.5.
.
5,8% , . ,

.
- ,
.24

.
, ,
,
.
,
/ .
|| . . (50r/1550v/2); || || ().
. ()()
|| () . (151r/16-152v/6).

.
.
24

: (
), ( ),
(
), e (
). O
. : Heine/Kuteva 2007: 32-46.
252

||() ||() [...] || . ||
|| () . ()
. (33v/12-34r/4); () ()() ||
. . .
||, || || ||().;

(258r/16-258r/3).

4.6. . ,
.

( 1930: 155, 1999: 795, Veerka 2006: 230, Lunt 2001:
161).
.25 ,
.

( 1993: 481-482).

( 2009: 98-99), ,
15.
,
.
4.6.1.
30% .
: .
|| . || ||.(167v/3-7),
: ()()|| . || ()
||() .
. (216r/7-13) :
()|| . (211r/7-9).
25
. (1963: 389) ,

. , ,
.
O / 253

.
: - ,26 . - ,
, , (), ,
, ()
.
, .
) , || ||.
|| () (11r/ 13-12v/ 2);
|| ,*. . .
. (127v/14-128r/3);27
|| . .
. || || . (145r/13-145v/2); .
, || ||() . (216r/7-13);28

. (246v/15-247r/5).
)
(258r/16-258v/3).
4.6.2. 70% . . ,
(Sedlek 1970: 66), ,
(
). , ,
.29 .:
26
27
28
29
.. (1991: 94-96) , ,

, .
: 1)
, 2) 3)
.
.
- ,
.
254
||() ||() || :(199v/11-13); . ()() .

. .
. (225r/7-14);
(250r/1-5).
, , ,
,30 :
||() () ,
,*, ||. .
|| (): (23v/12-24r/4) || ||
|| || ||(). (171v/5-8).
5. . (, )
, 7,6:1.
, .

. () 2,2:1.

.
, ,
( )
, , ,
.
1. 2.
.
, (
16. - ) .
, ,
, , , . ,
30
O / 255
. , . . ,
, .
, ,
, (Bauer 1972: 218-220).

,
. ,
, ,
16. ,

. [ ]
, , ,
, , . ( 1969: 335)
(1985). ( . . ). .

. . .
(1993). [. ], :
.
, (2004). , :
.
-, (2007). . .
- : .
-, (2007). :
.
. I. 249-266.
-, (2008). .
. 73: 71-83.
, (1970). :
.
. XIII/2: 43-53.
, (1983). . (. 352).
, . : .
256
, (1998). .
: .
, (1930). . :
.
, (1962-1963). , , . . VII: 1-9.
, (1969). .
. : .
, (2009). . . : .
, .. (1991).
XI-XVII . ( ).
: .
, (1963). .
Slavia. XXXIII/3: 384/394.
, X-XI (1999). [ ..
, . . ]. :
.
, . . (1972). . :
.
, . (2004).
. : ,
: .
Bauer, Jaroslav (1972). Syntactica slavica. Vybran prce ze slovansk skladby.
Brno: Universiteta J.E. Purkyn.
Faarlund, Jan Terje (1990). Syntactic Change. Toward a Theory of Historical Syntax.
Berlin-New York: Mouton de Gruyter.
Golb, Zbigniew (1984). South Slavic da+Indicative in Conditional Clauses and its
General Linguistic Implications. Papers for the V. Congress of Southest European Studies. Columbus, Ohio: Slavica Publishers.
Grkovi-Major, asmina (2010). The Role of Syntactic Transitivity in the Development of Slavic Syntactic Structures. Hansen, Bjrn, Jasmina GrkoviMajor (eds.). Diachronic Slavonic Syntax. Gradual Changes in Focus.
Wiener Slawistischer Almanach (Sonderband 74). Mnchen Berlin
Wien. 63-74.
Heine, Bernd and Kuteva, Tania (2007). The Genesis of Grammar. A reconstruction.
Oxford: University Press.
Lehmann, Winfred P. (19923). Historical Linguistics. London and New York: Routledge.
O / 257
Lunt, Horace G. (20017). Old Church Slavonic Grammar. Berlin-New York: Moutom
de Gruyter.
Mii-Ili, Biljana (1995). On some focusing advebs. Facta Universitatis. 1/2: 127135.
Polovina, Vesna (1987). Leksiko-semantika kohezija u razgovornom jeziku. Beograd: Filoloki fakultet Beogradskog univerziteta.
Sedlek, Jan (1970). Srpskohrvatske potvrde o razvitku reenica sa da u junim
slovenskim jezicima. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. XII/2:
59-69.
Veerka, Radoslav (1996). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, III: Die S a t z typen: Der einfache Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
Veerka, Radoslav (2002). Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, IV: Die S a t z typen: Der zusammengesetzte Satz. Freiburg: Weiher Verlag.
Veerka, Radoslav (2006). Staroslovntina v kontextu slovanskch jazyk. OlomoucPraha: Univerzita alackho v Olomouci Nakledatelstv Euroslavica.
Marina Kureevi
N THE USAGE OF THE PARTICLE/CONJUNCTION DA
IN THE MEDIEVAL NOVEL SERBIAN ALEXANDRIDA
Summary
This paper deals with the usage of the particle/conjunction da from syntactic, semantic and pragmatic aspect. The research is conducted on the critical edition of the text Serbian
Alexandrida, in which the base presents the transcript from the sixteenth century. The grammatical word da is attested through investigations of Old Serbian texts (from the 12th to the
end of 15th century) in several usages: as a modal particle, optative and emphatical, as a sort of
a paratactic conjunction (so called adjunctive da) and also as a hypotactic conjunction which
could introduce both final and complement clauses. The aim of this paper was to determine
how much of the archaic condition is maintained in this text and how often the particle da is
grammaticalized into hypotactic conjuction.
The results of the research showed that in the analyzed corpus (text) particle da
maintains its archaic usage, while its grammaticalization into hypotactic conjunction is at the
beginning of the process. The relationship of this two usages can be presented by proportion
7,6:1. The complex conjunction jako da is attested in a bit more examples as a hypotactic
conjunction then the simple conjunction da. Both types of finite dependent clauses are found
in the same contexts as nominal forms, infinitives end infinitive constructions, which dominate
258
as a complement of the verbs in this text. The obtained results, although not expected at the
beginning, can be explained in two ways: either as a characteristic of the lower functional style
of Serbian Church Slavonic language, or as a characteristic of the so called `resavski` period
in the history of the Serbian literature.
. XXXV (2010)
Ana Halas
anahalas@gmail.com
UDK 811.11104]367.625

This paper examines the change in the form of the present and past perfect from the
sociolinguistic point of view. The language change in qustion is related to the loss of the verb
wesan/bon as the auxiliary of the present and past perfect leading to the complete dominance
of the auxiliary habban. The research was done on the corpus including the letters written
by the members of the Paston and Stonor family who belonged to different social classes
representing different profiles of language users. The aim of the research was to investigate
the correlations between linguistic variants and external factors including social class, time,
register, and gender. These factors were observed in each of the collections separately for the
purpose of examining their influence in two different social contexts and revealing the social
origins and initiators of the language change in question.
Key words: Middle English, language change, the present perfect, the past perfect,
an auxiliary, social class, time, register, gender.
1. INTRODUCTION
This paper examines the change in the form of the present and past perfect
in Middle English (ME). Perfect-like structures have their roots in Old English (OE)
as complex structures consisting of an auxiliary verb which was either wesan/bon
(to be) or habban (have) and a past participle form. It is presupposed that it was in
the ME period when the early traces of the future loss of the verb wesan/bon as the
auxiliary of perfect structures1 can be noticed. The focus of the investigation is the
social nature of this language change. The task is to reveal the social conditions under
which this linguistic change took place as well as the social factors which contributed
to the development of the present-day form of the present and past perfect, such as
time, gender, social class and formal/informal register which reflect the nature of the
relationship between participants in communication. The interaction of these speaker
oriented social factors reveals the profile of language change initiators and promoters
who spread a change until it becomes fully accepted within a community.
1
In this paper, the term perfect structure is limited to the present perfect and past perfect in the active form.
260
Ana Halas
2. THE HISTORY OF PERFECT FORMS
The present and past perfect as complex verb phrases were used in OE, the
oldest recorded stage of English. The lexical verb was formally the past participle
while the auxiliary verbs were either habban (to have) or wesan/bon (to be). OE
shaded into ME, the form of the English language that was spoken in the period
from the Norman Conquest in 1066 until William Caxtons introduction of printing
in 1476. However, it is important to remember that the shift from OE to ME was a
gradual one so that certain features of the previous form of English were still present in ME, but with a tendency to be changed. One of those features is the way of
forming the present and past perfect including the use of both auxiliaries depending
on the transitivity of a lexical verb. Namely, perfect structures of intransitive verbs
included wesan/bon as the auxiliary verb and the past participle while the auxiliary
habban added to the past participle formed perfect structures of transitive verbs, as it
is shown in the following examples:
(1) Lekit it ow to wethe Jon off Dam is come to towne and purposit hym to tary here
a day are ij, (William Paston I, to John Stanford, 1425, Paston Letters vol I, 6)
(2) Ye have made full payment to me of the seid C. li. of Estir. (Alice Stonor, 1432-3,
Stonor Letters)
The present perfect form of transitive verbs included the present forms of
the auxiliary habban (hath, rarely has, for the third person singular and have for all
other persons), while the past perfect contained the past form of habban (hadde for
all persons). Intransitive verbs formed the present perfect by using the present forms
of the auxiliary wesan/bon (am/are/is) and the past perfect included the past forms
of the verb wesan/bon (was for the first and third person singular and were for all
other persons).
3. CORPUS ANALYSIS
The corpus includes the Paston and Stonor letters which represent personal
correspondence among the members of the two families and others connected with
them. The Paston letters were written between 1422 and 1509 while the Stonor letters
were written between 1290 and 1483. However, as for the Stonor collection, only the
letters written between 1423 and 1483 were taken into consideration since the others do
not contain any instances of perfect structures so that they are not suitable as a source
of data for this research. Also, these letters provide a solid basis for the comparison
between the uses of perfect structures in the two collections since the period when they
were written overlaps to a large extent with the period which the Paston letters date
back to. The corpus is based on the collections of letters of these two families because
their members occupied different positions in the social hierarchy. Namely, the Pastons
were the members of the upper middle class while the Stonors were the members of
261
gentry. Thus, the letters written by the members of these two families are good examples of two different profiles of language users with different education, social ties,
possessions and, generally, different social backgrounds which could lead to different
language uses. The comparison of the two collections of letters provides a clearer picture of the social origins and initiators of the language change in question.
The detailed research, in which quantitative methodology was applied, consisted of four stages. The initial stage included the overall research of both collections
with the purpose of gaining a general insight into the occurrence of the two auxiliaries within perfect structures as well as the influence of social class as a factor in
the development of present-day perfect structures. In the following stages, the letters
were grouped according to the external factor that was analysed: time, gender, or register. Different groups of letters were, thus, compared, for example, male and female
letters, formal and informal letters, and letters written in different periods. Such an
analysis enabled a deeper insight into the conditions in which this language change
originated i.e. whether the dominance of the auxiliary habban was a characteristic
of a particular style of writing, of the language use by a particular generation, males
or females as well as the way in which the change developed over time. Moreover,
all the mentioned factors were observed in each of the collections separately for the
purpose of examining their influence in two different social contexts based on the
primary factor in this paper the social background.
3.1 The overall analysis
The overall analysis of the corpus has clearly shown that, in ME, the auxiliary habban had a role of the main auxiliary used in perfect structures. It was used
considerably more often than wesan/bon even with intransitive verbs.
The proportion of intransitive verbs used with habban to the total number
of intransitive verbs used in the corpus within perfect constructions is shown in the
following table:
Table 3.1 The proportion of intransitive verbs used with the auxiliary habban
The Pastons
The Stonors
Total n of
intransitive
verbs
N of
intransitive
verbs
used with
habban
Total n of
intransitive
verbs
No of
intransitive
verbs
used with
habban
Percentage
Percentage
Present
Perfect
126
78
61.90%
38
33
86.84%
Past
Perfect
26
24.53%
11
63.63%
262
Ana Halas
The percentages presented in the table above mark the Stonors as the initiators of this linguistic change, at least in the case of the present perfect. In the Stonor
letters, wesan/bon is almost completely lost as an auxiliary used for forming the
present perfect. However, it should also be noticed that in the Paston letters, wesan/
bon is still used with intransitive verbs to a certain extent although habban has already taken over its function to a high degree. As for the past perfect, it is obvious that
this change was developing more slowly than with the present perfect as the research
of the Paston letters shows. Namely, intransitive verbs are rather rarely used with
the auxiliary habban in the Paston letters. On the other hand, as the results show, the
incidence of habban with intransitive verbs within past perfect constructions is rather
high in the Stonor letters, so that it can be concluded that the change in the structure
of the past perfect was more progressive in this collection marking the Stonors as the
initiators of the change in this perfect structure, too. However, the incidence of past
perfect forms of intransitive verbs in this collection is too low to form a solid base for
further generalizations and the conclusion about the leading role of the Stonors can
be regarded as hasty.
3.2 Time factor
The method of apparent time was applied to the investigation of the change
in perfect structures. Namely, the period during which the letters of both collections
relevant for the research in question were written (1420-1509) was divided into several twenty-year subperiods. Also, the letters in both collections were grouped according to the period when they were written. Each group of letters was analysed
separately, so that, by comparing the results obtained in this way i.e. the occurrences
of the auxiliaries habban and wesan/bon, it was possible to gain an insight into the
nature of the change in perfect structures as well as its development and direction
over time.
The results of the research on the development of the change in perfect constructions in the Paston and Stonor letters are presented in the following tables and
charts for both perfect structures separately.
1420-1440
1441-1460
1461-1480
1481-1509
The occurrence
of habban
18
99
258
24
The occurrence
of wesan/bon
11
18
Table 3.2 The occurrences of the auxiliaries of the present perfect in the Paston letters
from 1420 to 1509
263
The occurrences of habban and wesan/bon as the

auxiliaries of Present Perfect from 1420 until 1509
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
The occurrence of
habban
The occurrence of
wesan/bon
1420-1440 1441-1460 1461-1480 1481-1509
The table and diagram presenting the change in the present perfect form
based on the research of the Paston letters show that in 1420s (at the beginning of
the period during which the letters were written) the auxiliary habban replaced the
auxiliary wesan/bon in present perfect constructions of intransitive verbs to a great
extent establishing firmly its position of the only auxiliary of perfect forms. At this
time, the change in question was already in progress having been developed to a high
degree. During the first and second subperiod, there was a further constant rise in the
number of the occurrences of habban, so that in the middle of the third subperiod, the
use of habban almost reached the highest rate and this tendency remained constant
throughout the whole period. Thus, it could be claimed that the change reached its
final phase whose end was implied by the complete disappearance of wesan/bon as
the auxiliary of perfect forms.
Table 3.3 The occurrences of the auxiliaries of the past perfect in the Paston letters
from 1420 to 1509
1420-1440
1441-1460
1461-1480
1481-1509
The occurrence
of habban
20
22
The occurrence
of wesan/bon
13
264
Ana Halas
The occurrences of habban and wesan/bon as the auxiliaries
of Past Perfect from 1420 until 1509
120
100
80
The occurrence of habban
60
The occurrence of
wesan/bon
40
20
0
1420-1440
1441-1460
1461-1480
1481-1509
The letters of the first subperiod contain no instances of past perfect constructions, but the members of the Paston family did use this tense in their letters
from the next subperiod. What is more, in the past perfect constructions of this group
of letters, habban was, according to the diagram, more frequently used, but the difference in the incidence between habban and wesan/bon was not very prominent. In
the following subperiods, there was a constant and rapid rise in the incidence of habban which implies a high rate of the change in past perfect structures. This trend continued till the end of the observed period with the result that, in the last subperiod, the
auxiliary wesan/bon completely disappeared as the auxiliary of the past perfect. It
can be said that during the period of about ninety years and over several generations
of speakers, the change in past perfect constructions was completed. The observation
of its development over time reveals its sudden character and a steady rise in the incidence of habban without oscillations, so that the change in question was developing
constantly in the same direction towards the establishment of habban as the only
auxiliary of perfect structures regardless of the transitivity of a verb. It seems that the
change in the form of the past perfect started later than with the present perfect. As
the two diagrams show, at the time when the change in the past perfect form started
to develop and spread, the present perfect had already undergone the change in the
use of the auxiliaries to a high degree, so that it seems that this fact gave an enormous
impetus to the replacement of wesan/bon with habban in past perfect constructions
of intransitive verbs making this change quite dramatic.
The results obtained by researching the collection of the Stonor letters and
presented in the diagrams below are quite similar to the ones previously analysed.
265
Table 3.4 The occurrences of the auxiliaries of the present perfect in the Stonor letters
from 1420 to 1483
1420-1440
1441-1460
1461-1483
The occurrence of
habban
94
The occurrence of
wesan/bon
The occurrences of habban and wesan/bon as the

auxiliaries of Present Perfect from 1420 until 1483
120
100
80
The occurrence of
habban
60
The occurrence of
wesan/beon
40
20
0
1420-1440
1441-1460
1461-1483
As for the present perfect, habban is the only auxiliary used in the first subperiod. In the second half of the second and in the third period, wesan/bon still appears with intransitive verbs, but the number of such instances is rather small, so that
this fact does not jeopardize the dominance of the auxiliary habban over wesan/bon.
The final outcome of the change is known habban becomes the only auxiliary of
perfect structures. Thus, the change can be described as a process in which the initial
period of rapid change is followed by a period of slightly slower change. The last
stage, probably, occurred in Early Modern English when the present perfect got the
form it has in Modern English. However, this is only a supposition which would have
to be supported by further research, but this topic is not in the scope of the current
investigation.
The letters of the Stonor collection written in the first subperiod contain the
examples of past perfect constructions in which the auxiliary wesan/bon is still used
to a considerable extent.
266
Ana Halas
1420-1440
1441-1460
1461-1483
The occurrence of
habban
22
The occurrence of
wesan/bon
Table 3.5 The occurrences of the auxiliaries of the past perfect in the Stonor letters
from 1420 to 1483
The occurrences of habban and wesan/bon as the auxiliaries
of Past Perfect from 1420 until 1483
120
100
80
The occurrence of habban
60
The occurrence of
wesan/beon
40
20
0
1420-1440
1441-1460
1461-1483
As it was the case with the Paston letters, there was a sudden rise in the incidence of the auxiliary habban, so that in the letters from the second subperiod, there
are no occurrences of wesan/bon within past perfect constructions. It is expected
that the results of the research concerning the incidence of the two auxiliaries remain
the same. However, after 1450s, the number of the occurrences of habban decreased
by 8%. Since the outcome of the process of the change in question is known, the tendency previously described in the analysis of the change of the present perfect form
is expected in this case, too.
Summarizing the results obtained by observing the change in perfect constructions over time in the Paston and Stonor letters, it is noticeable that the change
in question has similar tendencies in the two collections, which provides a base for
further generalizations about the auxiliary issue in present and past perfect constructions. It can be concluded that the change in the use of the auxiliaries habban and
wesan/bon began some time before 1420s since, as the diagrams show, at this time
habban had already been used to form present perfect constructions with the majority of verbs i.e. with all transitive verbs and most of intransitive ones. This tendency
remained the same until the end of the period which was probably the final phase of
the change in question leading to the absolute dominance of the auxiliary habban.
267
From 1430s to 1450s, there was a steady rise in the incidence of habban
within past perfect constructions, as both diagrams show, implying that this was the
period when the change in the use of the auxiliaries was the most intensive. After
1450s, the two diagrams show different directions of this change. There is a constant
rise in the incidence of habban in the Paston letters leading to the complete disappearance of wesan/bon while the Stonor letters show a slight decrease in the number
of the occurrences of habban. Such observations imply that, after an initial phase of
rapid change, there was a period of slower development when wesan/bon was still
used with a rather small number of intransitive verbs but with a growing tendency
towards complete disappearance as the auxiliary of past perfect constructions.
3.3 Register
The next issue taken into consideration during the research is the shift in the
usage of the auxiliaries in perfect structures which is associated with particular situations of use formal and informal registers. The presupposition is that there is a difference in the use of a particular language feature depending on the formality of the
situation. For the purpose of examining the influence of the register on the use of the
auxiliaries, the letters were, in both collections, classified into formal and informal
ones. The formal letters include the letters to people other than the family members,
wills, inventories, memoranda, indentures, etc, while the informal ones involve personal correspondence among the members of the two families. The focus is on the
relation between the uses of habban and wesan/bon in formal and informal letters.
Taking into account the examples with both the present and past perfect, the
Paston letters do not display any significant difference in the incidence of the two
auxiliaries regarding formal and informal letters. However, the difference in the use
of the two auxiliaries is more prominent in the case of the formal letters from the
Stonor collection which do not contain a single example in which wesan/bon is used
as the auxiliary of both the present and past perfect. It should, also, be noticed that
the incidence of habban in the Stonor informal letters is considerably bigger than
the incidence of wesan/bon. Thus, the research has shown that the formal register
reflects the higher rate of the shift towards the use of habban with both transitive and
intransitive verbs.
Past
Perfect
100%
100%
Percentage
The
occurrence
of wesan/
beon
0%
0%
Percentage
16
33
The
occurrence
of habban
76.19%
89.19%
Percentage
The
occurrence
of wesan/
beon
23.81%
10.81%
Percentage
3.4 Gender
Gender, together with social class and age, is one of the most widely used social demographic categories, and so
categorizing individuals into females and males has long been standard practice in the social sciences. However, the
As the results show, the investigation on the use of the auxiliaries with perfect forms depending on the register of
the letters is limited only to the Stonor formal letters. These examples clearly imply that the formal-informal distinction
is relevant for this research since formal language usage by the gentry seems to be the one in which the change was more
progressive. This fact leads to another conclusion concerning the change in question. Due to the fact that habban as the
main auxiliary of perfect structures was preferred in a highly formal context i.e. in more careful language use with greater
awareness of the choice of language forms, the change in the use of the auxiliaries in perfect structures shows a characteristic of a change from above or, more precisely, a change taking place above the level of social awareness. The investigation
on the relevance of the formal-informal distinction for the given change has provided a deeper insight into the nature of the
shift towards the total exclusion of wesan/bon as the auxiliary of perfect forms.
75
Present
Perfect
The
occurrence
of habban
Table 3.6 The occurrences of the auxiliaries in perfect structures of formal and informal letters in the Stonor collection
Formal letters and documents
Informal letters
268
Ana Halas
269
examination of the corpus has shown that gender as a social factor is irrelevant for
the research described in this paper due to the insufficient number of female letters
in the Stonor collection for a detailed examination. Moreover, in the Paston collection, there is no significant difference between male and female letters regarding the
distribution of the two auxiliaries.
4. CONCLUSION
The research described in this paper denotes general characteristics of the development of present-day perfect forms. The OE rule for forming the present and past
perfect which involved the use of the auxiliary habban with transitive and wesan/bon
with intransitive verbs showed the early traces of change in ME which led to the loss
of wesan/bon as the auxiliary of perfect forms. The auxiliary habban began to be
used with both transitive and intransitive verbs so that, consequently, it was completely
taking over the function of the auxiliary of perfect forms. Moreover, the distinction
transitive-intransitive was becoming irrelevant for forming the present and past perfect.
The research showed that the change in the use of the auxiliaries with the
present perfect was already in progress at the beginning of the period during which
the letters of both collections were written, so that in the period from 1420 to 1509,
habban had already been the dominant auxiliary. In the beginning of the same period,
the change in the form of the past perfect was more rapid and dramatic, but after
1450s the change was progressing more slowly with oscillations in the direction of
its further development.
Taking into account the social context of the change of the present perfect,
it can be determined on the basis of the interaction of several external factors that, as
the research showed, appear to be relevant for the issue being discussed: social class,
time and register. The Stonor letters are characterized by the almost complete dominance of habban as the auxiliary of perfect structures. Moreover, it is in formal letters written by the members of the highest social circles in which the progress of this
change is the most obvious. Thus, the formal register used by the gentry is the social
context which the change in the perfect structures form originated from. Furthermore,
the dominant use of habban as the auxiliary of perfect forms carried the prestige label
which made a significant contribution to its spread throughout the speech community
due to which it developed from an innovation to language change.
REFERENCES
Chambers, J. K. et al (ed). (2003). The Handbook of Language Variation and Change.
Oxford: Blackwell Publishers Inc.
Horobin S., Smith J. (2002). An Introduction to Middle English. Edinburgh: Edinburgh University Press Ltd.
270
Ana Halas
Labov, W. (1994). Principles of Linguistic Change. Vol.1. Internal Factors. Oxford:

Blackwell Publishers Inc.
Labov, W. (2001). Principles of Linguistic Change. Vol.2. Social Factors. Oxford:
Blackwell Publishers Inc.
Milroy, J. (1992). Linguistic Variation and Change. On the Historical Sociolinguistics of English. Oxford: Blackwell Publishers Inc.
Paston letters and papers of the fifteenth century. electronic corpus available at: http://etext.virginia.edu/mideng.browse.html
Smith, J. J. (1999). Essentials of Early English. London: Routledge.
The Stonor Letters. electronic corpus available at: http://www.archive.org/

details/stonorletterspap01royauoft
Trudgill, P. (1983b). Sociolinguistics. Harmondswordth: Penguin.
Ana Halas
SADANJI I PROLI PERFEKAT U SREDNJOENGLESKOM
Rezime
U radu se ispituje jezika promena u nainu graenja sadanjeg i prolog perfekta u
srednjoengleskom: gubljenje pomonog glagola wesan/bon i generalizacije glagola habban
kao pomonog glagola u navedenim glagolskim oblicima. Promena je ispitivana na korpusu
koji ine pisma porodica Paston i Stonor. Praeni su sledei faktori koji su mogli uticati na ovu
jeziku promenu: pripadnost odreenoj drutvenoj klasi, vreme nastanka dokumenata, registar
i pol autora. Utvreno je da je u periodu od 1420 do 1509. pomoni glagol habban ve postao
dominantan u graenju sadanjeg i prolog perfekta, a da je data promena bila najizraenija u
formalnoj prepisci pripadnika najviih drutvenih krugova koje, u ovom sluaju, predstavlja
porodica Stonor. Promena je postala uzor pravilne upotrebe jezika za ostale nie drutvene
slojeve, koji su teili usponu na drutvenoj lestvici, to je, pretpostavlja se, znaajno doprinelo
njenom daljem razvoju, irenju i potpunom prihvatanju.
Kljune rei: srednjoengleski, jezika promena, sadanji perfekat, proli perfekat,
pomoni glagol, drutvena klasa, vreme, registar, pol.
. XXXV (2010)
Predrag Novakov
novakovp@eunet.rs
UDK 811.111366:811.163.41366
REFERENCIJALNA TAKA
U ENGLESKIM I SRPSKIM GLAGOLSKIM VREMENIMA
Opta teorija glagolskog vremena u velikoj meri zasniva se na postavkama koje je
u svojoj knjizi Elementi simboline logike izneo H. Rajhenbah (Reichenbach 1947). Naime,
polazai od stava da glagolsko vreme odreuje vremensko lociranje date situacije u odnosu
na trenutak govora, Rajhenbah sva engleska glagolska vremena odreuje pomou tri vremenske take: take govora (G), take dogaaja (D) i referencijalne take (R). Kombinacije te tri
take, uz komponentu vremenske ekstenzije, ine kratke formule kojima Rajhenbah predstavlja engleska glagolska vremena. Razvijajui svoje postavke, Rajhenbah referencijalnu taku
povezuje i sa engleskim pravilom slaganja vremena, prvo predlaui pravilo permanentnosti
referencijalne take u takvim sluajevima; nakon analize pojedinih primera, on to pravilo
donekle modifikuje. Polazei od takvog teorijskog okvira, u ovom radu se ilustruje primena
Rajhenbahovih formula i pravila u engleskom i srpskom jeziku, te se ukazuje na mogue probleme, posebno ako se ima u vidu da u srpskom jeziku ne postoji pravilo slaganja vremena,
odnosno da se u tom kontekstu sree relativna upotreba glagolskih vremena.
Kljune rei: engleski, glagolsko vreme, Rajhenbah, referencijalna taka, srpski
1. UVOD
Opta teorija glagolskog vremena u znatnoj meri zasniva se na postavkama
koje je u svojoj knjizi Elementi simboline logike izneo Hans Rajhenbah (Reichenbach 1947, odeljak ,,Tenses of Verbs, 287-298) i koje su kasnije razraivane i komentarisane (Comrie 1986, Dahl 1987, Binnick 1991, Raji 1996, Novakov 2004,
Novakov 2008). Name, polazei od stava da glagolsko vreme predstavlja vremensko lociranje date situacije u odnosu na trenutak govora, Rajhenbah konstatuje da
se u odnosu na trenutak govora mogu razlikovati tri glagolska vremena: prolo (pre
trenutka govora), sadanje (potpuno ili delimino simultano sa trenutkom govora) i
budue vreme (nakon trenutka govora). Poto veina jezika sveta sadri vie od tri
glagolska vremena, Rajhenbah uz dve osnovne vremenske take (trenutak govora G
i trenutak dogaaja D) uvodi i referencijalnu taku (R) pomou koje se specifikuju
ostala vremena. Referencijalna taka je vremenska taka data u konkretnom kontekstu, a moe biti izraena drugim glagolskim vremenom u istoj ili drugoj reeni-
272
Predrag Novakov
ci, kao i vremenskim adverbijalom; ona je bitna i za odreivanje relativne upotrebe

glagolskih vremena, jer u tom sluaju postaje orijentaciona taka umesto trenutka
govora. Izmeu ove tri vremenske take mogu postojati sledei odnosi: simultanost
(u formulama oznaena zarezom) i anteriornost/posteriornost (u formulama oznaena crticom). Uzimajui u obzir kombinacije ove tri take, Rajhenbah navodi sledea
mogua glagolska vremena (Reichenbach 1947: 297):
Tabela 1: Kombinacije vremenskih taaka i glagolska vremena
Struktura
Novo ime
Tradicionalno ime u engleskoj gramatici
DRG
anteriorno prolo vreme
proli perfekat
D,R - G
prosto prolo vreme
prosto prolo vreme
RDG
R - G,D
} posteriorno prolo vreme RGD
D G,R
anteriorni prezent
prezentski perfekat
G, R, D
prosti prezent
prosti prezent
G,R D
posteriorni prezent
prosto budue vreme1
GDR
G,D R
} anteriorno budue vreme futurski perfekat
DG-R
G R,D
prosto budue vreme
prosto budue vreme
GRD
posteriorno budue vreme Vano je naglasiti da Rajhenbah koristi sve tri take za definisanje svih engleskih glagolskih vremena, ak i za apsolutna (ili indikativna) vremena za koja bi bile dovoljne
i dve take G i D. Jedan od razloga za to je potreba da se i formalno iskae razlika
izmeu engleskog prezentskog perfekta i prostog prolog vremena. Kao to se vidi
iz gorenavedenih formula, englesko prosto prolo vreme prikazuje se kao D,R G,
a prezentski perfekat kao D G,R; time se dobro ukazuje na osnovnu razliku izmeu ta dva engleska glagolska oblika: prosto prolo vreme ima referencijalnu taku
u prolosti koja je simultana sa takom dogaaja, dok prezentski perfekat iskazuje
povezanost sa trenutkom govora i ima referencijalnu taku u sadanjosti, simultanu
sa trenutkom govora.
Uz tri pomenute vremenske take, Rajhenbah uvodi i termin vremenska ekstenzija dogaaja (time extension of the event, Reichenbach 1947: 290) da bi objasnio
engleska progresivna vremena (koja se, u stvari, u savremenim analizama obino tretiraju kao glagolski vid); tako se, na primer, progresivno prolo vreme na vremenskoj
osi predstavlja na sledei nain, sa ekstenzijom iznad trenutka dogaaja:
_____////_________________|______
R,D
G
1
Naziv prosto budue vreme sree se dva puta, za kombinacije G,R D i G R,D.
REFERENCIJALNA TAKA U ENGLESKIM I SRPSKIM GLAGOLSKIM... 273

U drugom delu pomenutog odeljka, Rajhenbah komentarie ulogu referencijalne take u engleskim sloenim reenicama, odnosno povezuje tu taku sa
engleskim gramatikim pravilom o slaganju vremena po kojem se vremena u subordiniranim nominalnim klauzama moraju uskladiti sa superordiniranim predikatom
ukoliko je taj predikat u prolom vremenu. Tako on pie da u sloenoj reenici treba
da postoji permanentnost referencijalne take (permanence of the reference point,
Reichenbach 1947: 293)2, odnosno da u formulama sa tri vremenske take kojima se
predstavljaju predikati svih klauza u datoj sloenoj reenici referencijalne take treba
da budu u istom stupcu da bi reenica bila gramatina. U takvom prikazu predikata
sloene reenice, take govora (G) se postavljaju u isti stubac, a zatim se oko njih
upisuju take D i R, na primer:
(1) a) She did not decide which train she would take.
prva klauza: D,R G
druga klauza: D,R G
b) *She did not decide which train she will take.
prva klauza: D,R G
druga klauza:
G,R D
Take R u engleskoj reenici (1b) oito nisu u istom stupcu, pa ta reenica nije gramatina jer u njoj nije primenjeno pravilo o slaganju vremena; reenica (1a) je gramatina i u njoj je to pravilo primenjeno.
Osim toga, u svom tekstu Rajhenbah pokuava da primeni ovo pravilo i u
drugim sloenim reenicama kod kojih ne postoji indirektni govor (na primer, u reenicama sa adverbijalnom vremenskom klauzom); poto kod tih reenica nailazi na
izuzetke, on modifikuje pravilo permanentnosti referencijalne take i preimenuje ga
u pravilo o pozicionalnoj upotrebi referencijalne take (the positional use of the reference point, Reichenbach 1947: 294). Imajui u vidu takav teorijski okvir, u ovom
radu e se prikazati primena pravila o permanentnosti referencijalne take u engleskom jeziku, a zatim i u srpskom jeziku, uz ukazivanja na mogue probleme kako
na one koji su ve uoeni u literaturi, tako i na neke nove koji se sreu kada se ovo
pravilo primeni na srpska glagolska vremena.
2. ENGLESKI JEZIK
Kao to je ve pomenuto, Rajhenbah je predloeno pravilo o permanentnosti referencijalne take zasnovao na engleskim primerima. Meutim, ve on je uoio da
u nekim sluajevima postoje izuzeci i u engleskom jeziku i prokomentarisao ih je.
Naveemo nekoliko tipinih primera.
2
,,When several sentences are combined to form a compound sentence, the tenses of various clauses are adjusted to one another by certain rules which the grammarians call the rules for the sequence of tenses. We can
interpret these rules as the principle that, although the events referred to in the clauses may occupy different
time points, the reference point should be the same for all clauses a principle which, we shall say, demands
the permanence of the reference point. (Reichenbach 1947: 293)
274
Predrag Novakov
(2) *She had already consulted her lawyer when her uncle has phoned her and
told her the news.
prva klauza:
DRG
druga klauza:
D - G, R
trea klauza:
D,R G
Ovaj primer ilustruje uspenu primenu postavljenog pravila, pokazuje da ono moe
da naznai negramatinost reenice: primer (2) je negramatien jer se engleski proli
i sadanji perfekat ne mogu povezivati kako je to uinjeno u ovoj reenici, a na negramatinost ukazuju i formule u kojma take R nisu u istom stupcu.
(3) He was more successful when he was a lawyer than he is now.
prva klauza:
D,R G
druga klauza:
D,R G
trea klauza:
G, R, D
I sam Rajhenbah navodi slian primer kao ovaj (Reichenbach 1947: 295) da bi ilustrovao sluaj kada je engleska reenica gramatina, a referencijalne take nisu sve u
istom stupcu; dakle, po pravilu o permanentnosti referencijalne take, reenica (3) ne
bi trebalo da bude prihvatljiva.
(4) He will meet you when you arrive.
prva klauza:
G, R - D
druga klauza:
G, R, D
Navedena engleska reenica je gramatina, a to pokazuju i referencijalne take koje
su u istom stupcu. Meutim, kao to navodi i sam Rajhenbah (1947: 296), problem
moe da predstavlja injenica da lini glagolski oblik u drugoj klauzi ima oblik prezenta, ali se u svari odnosi na budue vreme; dakle, formalno gledano, taj oblik kao i
svaki drugi prezent treba prikazati formulom za prezent, mada on u primeru (4) ima
drugaiju, relativnu upotrebu.
(5) After she attended a course in creative writing, her poem was published.
prva klauza:
D,R G
druga klauza:
D,R G (uz ekstenziju)
Primer (5) je gramatian, kao to prikazuju date formule: oba dogaaja su predstavljena kao prolo vreme, prvi kao prosto, drugi uz vremensku ekstenziju. Meutim,
vremenski odnos izmeu dve klauze nije simultanost, jer prva klauza prethodi drugoj, a engleski proli perfekat nije upotrebljen poto vezniki elemenat after jasno
ukazuje na tu anteriornost. Dakle, ove klauze su formalno korektno prikazane, ali iz
tog prikaza ne sledi da postoji odnos anteriornosti/posteriornosti.
Na osnovu ovih nekoliko tipinih primera moe se konstatovati da Rajhenbahovo pravilo o permanentnosti referencijalne take zaista omoguava predvianje
gramatinosti engleskih reenica u kontekstu tipinom za slaganje vremena (indirektni govor sa superordiniranim glagolom u prolom vremenu i zavisnom nominalnom objekatskom klauzom, primeri 1a i 1b), kao i gramatinost pojedinih sloenih
reenica bez konteksta tipinog za slaganje vremena (primer 2 sa superordiniranom

predikacijom i dve subordinirane vremenske klauze), ali ne sve (primer 3). Isto tako,
ovaj pristup ne uspeva da ukae na relativnu upotrebu glagolskih vremena, jer svako
glagolsko vreme prikazuje u njegovoj tipinoj, apsolutnoj (indikativnoj) upotrebi.
3. SRPSKI JEZIK
Primena Rajhenbahovih formula sa tri vremenske take na srpska glagolska
vremena dovodi do izvesnih problema (up. Novakov 2004). Na primer, tri take nisu
dovoljne da bi se naznaila razlika izmeu preterita, aorista i imperfekta; naime, preterit bi se predstavio tipinom formulom D,R G, ali problem predstavljaju aorist i
imperfekat. Aorist u savremenom srpskom jeziku oznaava situaciju koja se izvrila
neposredno pre trenutka govora ili situaciju koja se izvrila izvesno vreme pre trenutka govora (Piper i dr. 2005: 424)3; prva upotreba mogla bi se prikazati formulom koju
Rajhenbah koristi za engleski prezent perfekat (D G, R), jer je jedna od upotreba
engleskog prezent perfekta bliska prolost, ali se drugo navedeno znaenje aorista ne
moe razluiti od perfekta pomou tri vremenske take. Isto tako problem predstavlja i imperfekat koji znaava prolu nesvrenu situaciju u trajanju (Piper i dr. 2005:
430). Ako se uzme u obzir elemenat trajanja (vremenske ekstenzije), za imperfekat
bi se mogla iskoristiti formula za perfekat D,R G sa vremenskom ekstenzijom oko
take D.
Osim ovih problema, javlja se i problem u vezi sa pravilom o permanentnosti
referencijalne take, jer u srpskom jeziku na postoji pravilo o slaganju vremena, te
se u sloenim reenicama (sa indirektnim govorom ili bez njega) glagolska vremena
koriste uz relativnu vremensku detrerminaciju (Piper i dr. 2005: 346-347, 748, 754).
Ta injenica se moe ilustrovati sledeim primerima (u kojima su nakon srpske reenice dati njeni engleski prevodi, prvo doslovan prevod, a zatim prevod sa slaganjem
vremena):
(6) a) Rekao joj je da e se uskoro preseliti u novi stan.
b) * He told her that he will move to a new apartment soon.
prva klauza:
D,R G
druga klauza:
G, R D
c) He told her that he would move to a new apartment soon.
prva klauza:
D,R G
druga klauza:
D,R G
Reenica (6a) je gramatina iako referencijalne take u dve klauze nisu u istom stupcu; naime, futur I u drugoj klauzi ima relativnu upotrebu i ne oznaava budunost
u odnosu na trenutak govora, ve u odnosu na vreme oznaeno u prvoj klauzi. Za
razliku od srpskog primera, engleski primer (6b) nije gramatian jer nije primenjeno
pravilo o slaganju vremena i referencijalne take nisu u istom stupcu; primer (6c) je
3
Deo o sintaksi glagola, ukljuujui i glagolska vremena (strane 345-476), napisao je S. Tanasi.
276
Predrag Novakov
gramatian nakon primene tog pravila, ime su referencijalne take postavljene u isti
stubac.
(7) a) Zapazili su da se na ulici okupljaju ljudi.
b) *They noticed that people are gathering in the street.
prva klauza: D,R G
druga klauza:
G,D,R (uz vremensku ekstenziju u engleskom jeziku)
c) They noticed that people were gathering in the street.
prva klauza: D,R G
druga klauza: D,R G (uz ekstenziju)
Primer (7a) je gramatian, mada referencijalne take nisu u istom stupcu, jer je prezent u drugoj klauzi upotrebljen relativno i orijentie se u odnosu na vreme iz prve
klauze. Engleski primer bez primene slaganja vremena (7b) nije prihvatljiv, na ta
ukazuju i formule za glagolska vremena sa neodgovarajuom pozicijom referencijalne take u klauzama, dok je primer (7c) prihvatljiv nakon primene pravila o slaganju
vremena.
Kao i u engleskom jeziku, relativno upotrebljena ili transponovana glagolska
vremena u srpskom takoe mogu predstavljati problem za ovu analizu. Na primer:
(8) a) Sutra polazimo ranije nego to smo prvobitno planirali.
b) Tomorrow we start earlier than we first planned.
prva klauza:
G,D,R
druga klauza: D,R G
U prvoj klauzi i u srpskom i u engleskom jeziku prezent je transponovan i oznaava
budunost, a u drugoj klauzi postoji perfekat u srpskom, odnosno prosto prolo vreme u engleskom jeziku. Dakle, prvu potekou predstavlja prezent koji je predstavljen uobiajenom formulom, bez obzira na to to ne oznaava svoj tipini vremenski
segment; drugo, i engleska i srpska reenica je prihvatljiva mada ne postoji permanentnost referencijalnih taaka.
Konano, treba naglasiti da na vremenske odnose i mogue kombinacije srpskih glagolskih vremena u sloenim reenicama utiu i vezniki elementi, glagolska
semantika i glagolski vid, a ne samo vremenske take G, D i R, pa bi sve te komponente trebalo uzeti u obzir prilikom analize. Ta tematika zasluuje posebno, sveobuhvatnije istraivanje; navedimo ovde samo jedan primer sa vremenskom klauzom4:
(9) a) im stigne prolee, uenici e krenuti na izlete.
b) *im stie prolee, uenici e krenuti na izlete.
c) im stigne prolee, uenici kreu na izlete.
U ovim reenicama sa subordiniranom vremenskom klauzom negramatian je primer
(9b) u kojem se veznik im javlja sa prezentom glagola imperfektivnog vida stizati;
trenutni perfektivni glagol stii prihvatljiv je i sa futurom (9a) i sa prezentom (9c) u
superordiniranoj klauzi.
4
Odnosi izmeu glagolskih vremena, glagolskog vida i veznikih elemenata u sloenoj reenici sa vremenskom klauzom detaljno su obraeni u knjizi Vremenska reenica I. Antoni (Antoni 2001).

4. ZAKLJUAK
Nakon kratkog prikaza osnovnih postavki o tri vremenske take (take govora, dogaaja i referencijalne take) koje se povezuju sa engleskim glagolskim vremenima (i glagolskim vremenima u ostalim jezicima), a koje iznosi H. Rajhenbah
(Reichenbach 1947), u radu se komentarie i Rajhenbahovo pravilo o permanentnosti
referencijalne take u engleskim sloenim reenicama koje podrazumevaju slaganje
glagolskih vremena. Kao to napominje i sam Rajhenbah razmatrajui relevantne
primere iz engleskog jezika, permanentnost referencijalne take ne uspeva uvek da
objasni (ne)gramatinost engleskih reenica, pa je on modifikuje u pozicionalnu upotrebu referencijalne take.
Kada se ovaj teorijski okvir primeni na srpski jezik, uoavaju se izvesne potekoe, pre svega u vezi sa prikazivanjem imperfekta i aorista pomou tri vremenske
take, a posebno kada se radi o pravilu o permanentnosti referencijalne take, poto u
srpskom jeziku na postoji pravilo o slaganju glagolskih vremena. Naime, u sloenim reenicama u kojima bi se u engleskom jeziku primenilo pravilo o slaganju vremena srpski jezik koristi relativna glagolska vremena u subordiniranom predikatu, pa se vreme
tog predikata ne odreuje u odnosu na trenutak govora, ve u odnosu na referencijalnu
taku koja moe biti izraena superordiniranim predikatom ili adverbijalnom modifikacijom. Uz to, u radu se konstatuje da su za odreivanje vremenskih odnosa u srpskim
sloenim reenicama osim tri vremenske take vani i glagolski vid, glagolska semantika i vezniki elementi, to predstavlja temu za posebno, sveobuhvatnije prouavanje.
LITERATURA
Antoni, I. (2001). Vremenska reenica. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia.
Binnick, R. I. (1991). Time and the Verb. New York Oxford: Oxford University Press.
Comrie, B. (1986). Tense. Cambridge: Cambridge University Press.
Dahl, O. (1987). Tense and Aspect Systems. Oxford: Basil Blackwell.
Novakov, P. (2004). Rajhenbahova teorija glagolskog vremena u engleskom i srpskom jeziku. Lingvistike analize. Podgorica: Institut za strane jezike: 215225.
Novakov, P. (2008). A Guide to Time and Tense in English and Serbian. Novi Sad:
Futura publikacije.
Piper, P. i dr. (2005). Sintaksa savremenoga srpskog jezika. Prosta reenica. Beograd: Institut za srpski jezik SANU Beogradska knjiga Matica srpska.
Raji, J. (1996). Rajhenbahovo tumaenje vremenskog glagolskog sistema - poreenje sa tradicionalnim gramatikim pristupom na primerima iz panskog
jezika. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XXXIX/2: 105-111.
Reichenbach, H. (1947). Elements of Symbolic Logic. New York: Free Press.
278
Predrag Novakov
Predrag Novakov
POINT OF REFERENCE IN ENGLISH AND SERBIAN TENSES
Summary
The general theory of tense to a great degree relies on the postulates presented by H.
Reichenbach in his book Elements of Symbolic Logic (1947). Reichenbach determines tenses
on the basis of three temporal points (the point of speech, the point of event and the point of
reference), with the temporal extension for the English progressive tenses (in recent grammars usually treated as aspect). Moreover, in this book Reichenbach first proposed the rule of
the permanence of the reference point in compound sentences to explain the grammaticality
related to the English sequence of tenses and then modified that rule after discussing relevant
English examples. Starting from this theoretical framework, this paper discusses possible difficulties in the application of the permanence of the reference point in English and specially
in Serbian which does not have the rule of the sequence of tenses. In the relevant contexts,
Serbian typically uses tenses with relative temporal determination determination based on
other temporal points, not only on the point of speech. Finally, the paper points to the fact that
verb semantics, aspect and linking elements (conjunctions) also influence temporal relations
in complex sentences in Serbian.
Key words: English, point of reference, Reichenbach, Serbian, tense
. XXXV (2010)
Sabina Halupka-Reetar
halupka.resetar@ff.uns.ac.rs
UDK 811.111367:811.163.41367
STRUKTURNI TIPOVI ARTIKULACIJE FOKUSA

U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
Saetak: Rad se bavi strukturnim sredstvima pomou kojih engleski i srpski jezik
izraavaju artikulaciju fokusa. U engleskom jeziku se od mnotva struktura izdvajaju razvojene, prividno razdvojene i obrnute prividno razdvojene reenice kao najistaknutiji predstavnici
ove klase, dok se u srpskom jeziku red rei (u kombinaciji s fraznim akcentom) smatra tipinim nainom strukturne artikulacije fokusa.
Kljune rei: sintaksa, informacijska struktura, tema, fokus, engleski jezik, srpski jezik.
1. UVODNA RAZMATRANJA
Na osnovu informativnosti, reenica se moe podeliti na dve jedinice; temu,
koja je u manjoj meri informativna u odnosu na diskurs, te fokus, koji je informativan, jer uvodi neto novo. Razliiti jezici koriste razliite naine za obeleavanje
ove dve jedinice, pri emu su im na raspolaganju morfoloka sredstva (afiksi), red
rei i prozodija, a neretko i neke kombinacije od njih. Cilj ovog rada jeste da ponudi
celovitu tipologiju strukturnih naina realizacije teme i fokusa u engleskom jeziku, a
potom i u srpskom, pri emu e se ovde praviti razlika u pogledu vrste fokusa koja se
pojedinom strukturom realizuje: informacioni, kao nosilac nove informacije (. Kiss
1998, npr. Koga si videla? Videla sam JOVANA.), ili kontrastni, koji podrazumeva
postojanje kontrasta, tj. negiranje date vrednosti i ispravljanje reenog (Kupila sam
plavu majicu (a ne utu)).
U engleskom i srpskom jeziku, kao i u mnogim drugim jezicima, tematizovani
elementi obino se nalaze u inicijalnom poloaju. Tema moe biti samo ono to je poznato, ili dato. Ono to je takoe zajedniko engleskom i srpskom jeziku jeste to to u neobeleenom sluaju informacioni fokus zauzima poslednje mesto u reenici. Kontrastni
fokus uglavnom je prozodijski obeleen kontrastnim naglaskom i ne karakterie ga posebno strukturno mesto. Meutim, kako emo u nastavku pokazati, u oba jezika postoje
posebne strukture koje se mogu upotrebiti u cilju fokalizacije, kako informacione tako i
kontrastne. Dosadanje pristupe strukturnoj artikulaciji fokusa trebalo bi stoga modifikovati, kako bi se na jedinstven nain mogle opisati postojee ali i predvideti sve mogue, i
samo mogue, strukturne realizacije fokusa u oba posmatrana jezika.
280
2. STRUKTURNA ARTIKULACIJA FOKUSA U ENGLESKOM JEZIKU
Huddleston i Pullum (2002: 1366) daju pregled struktura koje u engleskom

jeziku stoje na raspolaganju za izraavanje informacijske strukture reenice, koji
ovde prenosimo u Tabeli 1, gde su u prvoj koloni nazivi struktura, u drugoj koloni
ilustracije struktura (podvueni elementi su dislocirani), dok trea kolona daje primere iz prethodne kolone, ovoga puta sa uobiajenim, prototipinim redom rei:
struktura
tematizacija
postpozicija
egzistencijalna
konstrukcija
leva dislokacija
desna dislokacija
razdvojena konstrukcija
obeleena varijanta
The card she accepted.
I made without delay all the
changes you wanted.
There is a cat at the front
door.
That girl, she seems to be
very special.
Hes still hammering, your
dad.
It was you who asked her
out.
neobeleena varijanta
She accepted the card.
I made all the changes you
wanted without delay.
A cat is at the front door.
That girl seems to be very
special.
Your dad is still
hammering.
You asked her out.
prividno razdvojena
konstrukcija
Who asked her out was you. You asked her out.
pasiv
The building was designed

by Van Alen.
Van Alen designed the

building.
Tabela 1: Sintaksike strukture za izraavanje informacijske strukture reenice

u engleskom jeziku
Meutim, nisu sve ove konstrukcije naini realizacije fokusa, ve se u nekima radi o
tematizaciji. Naime, primena razliitih testova, koje ilustrujemo u (1)-(8), ukazae na
to da li element u pitanju u datom kontekstu predstavlja poznatu informaciju (temu)
pa se mora koristiti odreena imenika sintagma (primeri (a)), da li podrazumeva
kontrastiranje jednog elementa skupa i iskljuivanje svih drugih mogunosti realizacije (kontrastni fokus, primeri (b)), ili pak predstavlja novu informaciju (informacioni fokus, primeri (c)). Ovde valja objasniti razliku izmeu tematizacije i fokalizacije:
dok je tematizacija (eng. fronting) sintaksika struktura u kojoj se na poetak reenice stavlja poznata informacija (iako se tema u drugim jezicima moe oznaiti i morfolokim i fonolokim sredstvima), fokalizacija podrazumeva sve naine koji slue
tome da se istakne fokus reenice. Drugim reima, fokalizacija nije posebna struktura
ve obuhvata niz naina koji slue za obeleavanje ili isticanje fokusa.
Reenice u zagradi u narednim primerima daju ui kontekst diskursa, a znak
# ispred pojedinih reenica signalizira da su one neprihvatljive u datom okruenju.
U primerima (a) kontekst u zagradi je uvek takav da se u odgovoru mora istai tema
STRUKTURNI TIPOVI ARTIKULACIJE FOKUSA U ENGLESKOM ... 281

(trai se vie informacija o njoj). U primerima (b), odgovor uvek ispravlja deo konteksta datog u zagradama, tj. kontrastira dva elementa istog skupa, to obeleavamo
polucrnim slovima, dok je kontekst reenica (c) uvek pitanje s upitnom rei koja, kao
odgovor, trai novu informaciju izraenu informacionim fokusom, ovde obeleenu
velikim slovima.
(1)
Tematizacija
a. (She refused the parcel. Tell me about the card.) The card she accepted.
b. (She accepted the parcel.) #(No,) the card she accepted.
c. (What did she accept?) #THE CARD she accepted.
(2)
Postpozicija
a. (Tell me about the all the changes I wanted.) #I made without delay all
the changes you wanted.
b. (You made a huge mistake without delay.) #(No,) I made without delay
all the changes you wanted.
c. (What did you do without delay?) I made without delay ALL THE
CHANGES YOU WANTED.
(3)
Egzistencijalna konstrukcija
a. (Tell me about the cat.) #There is a cat at the front door.
b. (There is a dog at the front door.) (No,) there is a cat at the front door.
c. (What is at the front door?) There is A CAT at the front door.
(4)
Leva dislokacija
a. (Tell me about that girl.) That girl, she seems to be very special.
b. (Does my brother seem to be very special?) #(No,) that girl, she seems
to be very special.
c. (Who seems to be special?) #THAT GIRL, she seems to be very special.
(5)
Desna dislokacija
a. (Tell me about my dad.) Hes still hammering, your dad.
b. (The guy next door is still hammering.) #(No,) hes still hammering,
your dad.
c. (Whos still hammering?) #Hes still hammering, YOUR DAD.
(6)
Razdvojena konstrukcija
a. (Tell me about the girl.) #It was you who asked her out.
b. (John asked her out.) (No,) it was you who asked her out.
c. (Who asked her out?) #It was YOU who asked her out.
282
(7)
Prividno razdvojena konstrukcija

a. (Tell me about the girl.) #Who asked her out was you.
b. (John asked her out.) Who asked her out was you.
c. (Who asked her out?) Who asked her out was YOU.
(8)
Pasiv
a. (Tell me about the building.) The building was built by Crysler.
b. (Rockefeller built the building.) #(No,) the building was built by
Crysler.
c. (Who built the building?) #The building was built by CRYSLER.
Stepen primerenosti ovih primera pokazuje da nisu uvek svi strukturni naini izraavanja informacijske strukture u engleskom jeziku podjednako prihvatljivi.
Na osnovu gornjih podataka, meutim, mogu se klasifikovati strukture koje su u engleskom jeziku na raspolaganju za izraavanje informacijske strukture reenice, i to
na nain koji predlaemo u sledeoj tabeli, gde se u prvoj koloni nalaze strukture,
dok znaci +, odnosno u sledee tri kolone oznaavaju da li se one koriste u cilju
izraavanja teme (T), kontrastnog fokusa (KF) ili informacionog fokusa (IF):
struktura
KF
IF
TEMATIZACIJA
POSTPOZICIJA
EGZISTENCIJALNA KONSTRUKCIJA
LEVA DISLOKACIJA
DESNA DISLOKACIJA
RAZDVOJENA KONSTRUKCIJA
PRIVIDNO RAZDVOJENA
KONSTRUKCIJA
PASIV
Tabela 2: Klasifikacija struktura za izraavanje informacijske strukture reenice

u engleskom jeziku
Od struktura koje Huddleston i Pullum (2002: 1366) nabrajaju kao sintaksike naine realizacije informacijske strukture u engleskom jeziku, tematizacija, leva i
desna dislokacija, te pasiv koriste se kao naini izraavanja teme, otuda slinost ovih
konstrukcija u pogledu neprikladnosti u situacijama kada ono to biva tematizirano
nije ve poznato u datom diskursu (tj. kada se ove strukture upotrebe za ispravljanje
sagovornika, kao u primerima (1-8) pod (b), odn. za davanje nove informacije, kao
to je to sluaj u primerima (1-8) pod (c)); postpozicija, egzistencijalna konstrukcija
i prividno razdvojena konstrukcija koriste se za izraavanje informacionog fokusa,

dok se potonje dve, uz razdvojenu konstrukciju, koriste i za izraavanje kontrastnog
fokusa. Meutim, spisak koji Huddleston i Pullum daju svakako nije potpun, s obzirom na to da se u cilju isticanja informacionog fokusa u engleskom jeziku mogu
upotrebiti jo neke konstrukcije, koje ovde nabrajamo i ilustrujemo:
(a) Postpozicija dela imenike sintagme (obino adjunkta ili relativne klauze,
ree komplementa), npr. A very handsome young man came in yesterday
who was wearing a red shirt and faded jeans, gde je who was wearing a red
shirt and faded jeans, relativna klauza koja modifikuje imeniku sintagmu
very handsome young man, postponirana iza adjunkta yesterday.
(b) Lokativna inverzija, koju karakterie zamena poloaja logikog subjekta
(fokusa u ovom sluaju) i lokativne sintagme (u ulozi teme), npr. Down
the hill ran the boy. Razlika izmeu ove konstrukcije i tematizacije jeste u
tome to se ovde uvek dislociraju lokativne sintagme, dok je u sluaju tematizacije obino neka imenika sintagma pomerena na poetak reenice,
npr. The card she accepted.
(c) Ekvativne kopulativne konstrukcije, koje karakterie mogunost promene
poloaja elemenata oko kopulativnog glagola (u zavisnosti od toga koji
element predstavlja fokus), npr. The cause of the riot was the graffitti on
the Town Hall umesto uobiajenog The graffiti on the Town Hall was the
cause of the riot. U prvom sluaju fokus je the graffiti on the Town Hall,
dok je u drugoj reenici u fokusu sintagma the cause of the riot. Predikativne kopulativne konstrukcije ne mogu biti podvrgnute ovoj vrsti inverzije,
npr. *A doctor / *Stupid is John.
Nadalje, kao sredstvo izraavanja kontrastnog fokusa, pored navedenih
struktura mogu posluiti i sledee konstrukcije:
(d) Obrnute prividno razdvojene reenice, koje odlikuje promena redosleda relativne klauze i fokalizovanog elementa, npr. A book is what I gave her (not a
notebook) umesto prividno razdvojene reenice What I gave her was a book.
(e) Pomeranje fokusa, koje predstavlja pomeranje kontrastno fokalizovanog
elementa ulevo, u poloaj koji prethodi subjektu. Fokalizovani konstituent
je prozodijski i dalje deo reenice, npr. John I saw yesterday (not Peter).
(f)
Inverzija negativnog elementa, koja se javlja uz negativne elemente poput
never, not, itd., kao u primerima Never have I seen such beauty ili Not a
soul will I tell your secret. I ovde se fokalizovani (negativni) konstituent
pomera u levu periferiju, ali je obavezna i inverzija subjekta i (pomonog)
glagola; prozodijski, pomereni konstituent ini deo reenice, pa nema pauze izmeu njega i ostatka reenice.
Ovde nabrojane konstrukcije valja ukljuiti u spisak struktura za izraavanja
informacijske strukture u engleskom jeziku, zato predlaemo da Tabela 1 bude proirena na sledei nain:
I made without delay all the

changes you wanted.
There is a cat at the front door.
postpozicija
Van Alen designed the building.
Who asked her out was you.

The building was designed by Van
Alen.
A very handsome young man came
in yesterday who was wearing a red
shirt and faded jeans.
prividno razdvojena
konstrukcija
pasiv
I saw John yesterday (not Peter).
John I saw yesterday (not Peter).

Never have I seen such beauty.
negativna inverzija
+
+
+
KF
Tabela 3: Sintaksike strukture za izraavanje teme, kontrastnog fokusa, odn. informacionog fokusa u engleskom jeziku
I have never seen such beauty.
The graffiti on the Town Hall was the

cause of the riot.
What I gave her is a book.
The cause of the riot was the

graffiti on the Town Hall.
A book is what I gave her.
ekvativna kopulativna
konstrukcija
obrnuta privido razdvojena
konstrukcija
pomeranje fokusa
The boy ran down the hill.
Down the hill ran the boy.
A very handsome young man who was

wearing a red shirt and faded jeans
came in yesterday.
You asked her out.
lokativna inverzija
postpozicija dela imenike

sintagme
You asked her out.
It was you who asked her out.
razdvojena konstrukcija
Your dad is still hammering.
desna dislokacija
That girl seems to be very special.
I made all the changes you wanted

without delay.
A cat is at the front door.
She accepted the card..
neobeleena varijanta
That girl, she seems to be very

special.
Hes still hammering, your dad.
leva dislokacija
egzistencijalna konstrukcija
The card she accepted.
obeleena varijanta
tematizacija
struktura
IF
284

Svaka od ovih struktura zasluuje detaljnu obradu. No, u ovom radu emo
samo istai da su najuestaliji i prototipini predstavnici strukturne artikulacije fokusa
u engleskom jeziku svakako razdvojena i prividno razdvojena reenica, sa podtipom
obrnute prividno razdvojene reenice, i to zbog toga to je veina konstrukcija vrlo restriktivna u pogledu elemenata koje obuhvataju: postpoziciji se moe podvrgnuti samo
fonoloki teak konstituent (9); leva (10) i desna dislokacija (11) tiu se samo imenikih sintagmi; predloke (10a i 11a), priloke (10b) i glagolske sintagme (10c i 11b) ne
mogu se dislocirati; pasivizacija (12) je mogua samo sa argumentima tranzitivnih glagola, ali ne i neprelaznih glagola (12a i 12b). Naredni primeri ilustruju upravo reeno:
(9)
a. He made his bed without delay.

b. *He made without delay his bed.
(10) a. *To your dad, he has given the keys to him.

b. *Very carefully, she seems to have done her homework so.
c. *Go on holiday, they have decided to do so.
(11) a. *John appears to have passed the exam so, with flying colours.
b. *Mary and Susan will do it, go out tonight.
(12) a. *Mary was sneezed.
b. *John was slept.
Za razliku od gornjih primera, meutim, razdvojena (13), prividno razdvojena (14) i obrnuta prividno razdvojena struktura (15) primenljive su na gotovo sve
vrste konstituenata, na priloke, predloke i glagolske sintagme gotovo bez razlike,
to potvruju i sledei primeri:
(13) a. It is without delay that he made his bed.
b. It was to your dad that he gave the keys.
c. It was very carefully that she seems to have done her homework.
d. It is go on holiday that they have decided to do.
(14) a. ?How he waited for the guests was very patiently.
b. Who he gave the keys was to your dad.
c. ?Where he forgot his keys was on the cupboard.1
d. What I would like to do is go on a nice long holiday in the Carribbean.
Prividno razdvojene reenice u kojima fokus ini neka priloka sintagma zvue prirodnije ukoliko relativnoj
zamenici na poetku reenice prethodi imenika sintagma the way/the manner za prilog za nain, the place
za mesni prilog, the time za vremenski prilog, itd. (v. i Adger 2003).
286
(15) a. Very reluctantly is how he agreed to help.
b. To your dad is who he gave the keys.
c. In the garage is where I keep my tools.
d. Take up French is what I intend to do next.
Zbog svega reenog, kao i zbog primera koji potkrepljuju ovde date zakljuke, ini se opravdanim smatrati prethodne tri konstrukcije prototipinim predstavnicima strukturne artikulacije fokusa u engleskom jeziku. U narednom odeljku bie
ponuen pregled strukturnih naina artikulacije fokusa kojima raspolae srpski jezik.
3. STRUKTURNA ARTIKULACIJA FOKUSA U SRPSKOM JEZIKU
Za razliku od engleskog jezika, koji, kako smo u prethodnom odeljku pokazali, ima brojne strukturne naine obeleavanja fokusa, u srpskom jeziku glavno
sredstvo fokalizacije jeste reenini akcenat (njegova distribucija i intenzitet, uz odgovarajuu reeninu melodiju), te je upravo zahvaljujui tome rasporeivanje fokusa u njemu, uslovno reeno, slobodno (v. Popovi 1997). Reenica moe imati
(paradigmatski) onoliko komunikativnih fokusa koliko ima konstituenata, ali se u
konkretnoj realizaciji (sintagmatski) bira samo jedan. Prema Tooviu (2001: 208),
postoji pet sredstava pomou kojih se vri aktualizacija iskaza ili odreivanje komunikativnog teita, fokusa reenice i to: (1) red rei, (2) frazni akcenat, (3) intonacija,
(4) rece i (5) posebne konstrukcije. No, kako su tema ovog rada strukturni naini
artikulacije fokusa, ovde e biti od znaaja samo prva mogunost, tj. varijacije reda
rei u cilju izraavanja fokusa, s osvrtom na pomeranje upitnih rei, za koje neki
autori (npr. Stjepanovi 1999: 179) tvrde da predstavlja podvrstu pomeranja (kontrastnog) fokusa.
U srpskom jeziku, dakle, teorijski je mogu bilo koji red rei u cilju izraavanja informacionog fokusa naravno, ukoliko se time ne naruavaju druga pravila,
npr. prozodijsko pravilo drugog poloaja klitike u intonacijskoj frazi; poslednji element u reenici je, u prototipinom sluaju, taj koji nosi novu informaciju. Tako su,
na primer, sa dvoprelaznim glagolom mogue sledee varijacije u pogledu reda rei
(radi bolje preglednosti primera u nastavku svake reenice dajemo i redosled elemenata, gde simbol S stoji za subjekat, V za glagol, IO za indirektni objekat, a DO za
direktni objekat):
(16) a. Marija je dala Jovanu KNJIGU.
b. Marija je Jovanu dala KNJIGU.
c. Marija je dala knjigu JOVANU.
d. Marija je knjigu dala JOVANU.
e. Marija je Jovanu knjigu DALA.
f. Marija je knjigu Jovanu DALA.
S V IO DO
S IO V DO
S V DO IO
S DO V IO
S IO DO V
S DO IO V

g. Knjigu je dala Marija JOVANU.
h. Knjigu je Marija dala JOVANU.
i. Knjigu je dala Jovanu MARIJA.
j. Knjigu je Jovanu dala MARIJA.
k. Knjigu je Marija Jovanu DALA.
l. Knjigu je Jovanu Marija DALA.
m. Jovanu je dala Marija KNJIGU.
n. Jovanu je Marija dala KNJIGU.
o. Jovanu je dala knjigu MARIJA.
p. Jovanu je knjigu dala MARIJA.
r. Jovanu je Marija knjigu DALA.
s. Jovanu je knjigu Marija DALA.
t. Dala je Marija Jovanu KNJIGU.
u. Dala je Marija knjigu JOVANU.
v. Dala je knjigu Jovanu MARIJA.
x. Dala je knjigu Marija JOVANU.
y. Dala je Jovanu Marija KNJIGU.
z. Dala je Jovanu knjigu MARIJA.
DO V S IO
DO S V IO
DO V IO S
DO IO V S
DO S IO V
DO IO S V
IO V S DO
IO S V DO
IO V DO S
IO DO V S
IO S DO V
IO DO S V
V S IO DO
V S DO IO
V DO IO S
V DO S IO
V IO S DO
V IO DO S
Ovde valja napomenuti da reenica moe poeti i (leksikim) glagolom, kao

u primerima (16t-z), mada se takav red rei ne koristi u savremenom govoru i pisanju,
ve bi se mogao nai na poetku neke prie, npr. Posadi deda repu ili Bio jednom
jedan kralj.
Gornji primeri pokazuju da se, iako je red rei slobodan, nova informacija u
reenici nalazi na poslednjem mestu. To znai da e, bez obzira na to to su sve gramatine, varijacije reenice koje smo dali u primeru (16) biti prihvatljive u razliitim
kontekstima. Na primer, na pitanje Kome je Marija dala knjigu?, prikladne su varijante reenice u kojima je odgovor na pitanje (indirektni objekat Jovanu) u poslednjem poloaju: (16 c-d, g-h, u, x, od kojih potonja dva gotovo iskljuivo u priama i
bajkama); na subjekatsko pitanje Ko je dao knjigu Jovanu? prikladni su odgovori (16
i-j, o-p, v, z, poslednja dva samo na poetku neke prie ili bajke), itd.
Sudei po gornjim primerima, stara informacija se moe nai u bilo kojoj
poziciji, tj. u bilo kom redosledu, to potvruje i prikladnost odgovora u kojima je
razliit redosled poznate informacije (npr. (16 c, d, g, h u odgovoru na pitanje Kome
je Marija dala knjigu?), dok se nova informacija mora nai na poslednjem mestu u
reenici. Meutim, anketa sprovedena meu studentima Srpskog jezika i lingvistike
i studentima Engleskog jezika i knjievnosti pokazala je da se u srpskom jeziku subjekat moe nai u svom prototipinom poloaju i onda kada izraava informacioni
fokus. Drugim reima, na pitanje (17) svi ispitanici su bez izuzetka odgovorili ili
samo sa (18a) ili su dozvolili i odgovor (18b), ali su ga (u veini sluajeva) smatrali
manje valjanim nego (18a):
288
(17) Ko je kupio knjigu?
(18) a. IVAN je kupio knjigu.
b. Knjigu je kupio IVAN.
Na slian nain, u objekatskim pitanjima poput (19), svi su ispitanici obeleili (20a) kao mogu odgovor, ali je veliki broj anketiranih smatrao (20b) ili podjednako ili neto manje valjanim odgovorom od (20a):
(19) ta je Ivan kupio?
(20) a. Ivan je kupio KNJIGU.
b. KNJIGU je Ivan kupio.
Koliko god da su nedovoljno reprezentativni, ovi podaci ukazuju na mogunost da se standardni govorni srpski jezik razlikuje od pisanog srpskog jezika.2
Ukoliko je ovaj zakljuak taan, onda se srpski jezik s jedne strane ponaa poput
engleskog, jer dozvoljava da argumenti glagola ine informacioni fokus u svom prototipinom argumentskom poloaju, kako to primeri (18a) i (20a) potvruju, dok, s
druge strane, za razliku od engleskog jezika, u srpskom argumenti mogu izraavati
informacioni fokus i u nekom drugom poloaju subjekat u poslednjem poloaju, to
je oekivano mesto informacionog fokusa, a objekat u poetnom poloaju, to je red
rei preslikan sa pitanja na koje je reenica (20b) prihvatljiv odgovor. Meutim, iako
za ovaj rad nisu sprovedena ispitivanja koja bi ukazala na jainu akcenta inicijalnog
subjekta u (18a), odnosno objekta u (18b) (prvenstveno zbog toga to ovaj rad nema
u sreditu interesovanja fonologiju, v. Halupka-Reetar u pripremi), ini se da je za
prihvatljivost ovih odgovora na pitanja (18) i (20) ipak neophodna neka vrsta dodatnog naglaska, iako znatno manja nego u reenicama s kontrastnim fokusom. U ovom
smislu, uporedimo (18a) i (20b) sa sledeom reenicom:
(21)
Ivan je kupio knjigu, a ne Jovan.
Odreivanje statusa primera (18a) i (20b) ostaviemo za neka budua istraivanja, jer se ini da bi za celovitu sliku ove pojave bilo uputno sprovesti i fonoloka
merenja kako bi se zakljuci temeljili na pouzdanim empirijskim podacima. Za sada,
ovde emo se prikloniti ustaljenom stavu da informacioni fokus zauzima poslednje
mesto u reenici.
U pogledu kontrastnog fokusa moemo rei da reenini elementi, uz kontrastni naglasak, mogu imati funkciju kontrastnog fokusa bez vidljivog pomeranja
2
Slinu situaciju opaa i van Gelderen (2003: 47) u ruskom jeziku, tvrdei da je savremeni standardni ruski
jezik rezultat duge tradicije preskriptivizma. Ako isto, ili slino, vai i za srpski jezik, onda je govorna varijanta, u ovom sluaju empirijski potvrena odgovorima 60 ispitanika, svakako ona koja daje taniju sliku
stanja jer odraava stvarnu jeziku upotrebu, a ne preskriptivnu normu.

(ali v. i Stjepanovi 1999). Kontrastno fokalizovani konstituent oznaava iscrpnu
identifikaciju (. Kiss 1998), tj. iskljuuje primenu bilo kog drugog lana skupa kojem pripada. Ne postoji razlika u pogledu reenine funkcije kontrastno fokalizovanog elementa: bez obzira na funkciju, svi se reenini elementi mogu kontrastno
fokalizovati in situ, tj. bez pomeranja, poto i argumenti (primeri u (22)), i adjunkt
(23) mogu biti podvrgnuti ovoj vrsti fokalizacije, pa i sam glagol (24), s tim da se
klitiki oblici zamenica, odnosno pomonog glagola, ne mogu koristiti (25):
(22) a. Marija je dala Marku knjigu. (a ne Ivanu)
b. Marija je dala Marku knjigu. (a ne Ana)
c. Marija je dala Marku knjigu. (a ne novine)
(23) a. Marija je Marka videla u biblioteci. (a ne na trgu)
b. Marija je Marka videla jue. (a ne prekjue)
c. Marija je Marka pozvala sluajno. (a ne namerno)
(24) Marija je Marka / Marka je Marija pozvala. (a ne pozdravila)
(25) a. Marija *ga je / je njega pozvala sluajno. (a ne nju)
b. Marija *ga je / ga jeste pozvala.
Primer (22) ilustruje mogunosti in situ kontrastne fokalizacije argumenata:
u (22a) to je indirektni objekat Marku, u (22b) subjekat Mariju, a u (22c) direktni
objekat knjigu. Naredni primer pokazuje mogunosti kontrastne fokalizacije ajdunkta: predloke sintagme u bilioteci u (23a), te temporalnog priloga jue u (23b), odnosno nainskog priloga sluajno u (23c). Reenica (24) predstavlja in situ kontrastnu
fokalizaciju glagola, primenljivu samo na pune glagolske oblike, a ne i na glagolsku
klitiku je, kako to reenica (25b) pokazuje. Klitiki oblici ne mogu se podvgnuti kontrastnoj fokalizaciji, a ovo vai kako za glagolske klitike, tako i za zamenike, otud
negramatinost varijante primera (25a) u kojoj je upotrebljena zamenika klitika ga.
Kako gornji primeri pokazuju, kontrastna fokalizacija ne mora, ali moe,
podrazumevati pomeranje to ilustruju sledei primeri:
(26) a. Marku je Marija dala knjigu. / Marija je dala knjigu Marku. (a ne Ivanu)
b. Marku je knjigu dala Marija. / Marku je Marija dala knjigu. (a ne Ana)
c. Knjigu je Marija dala Marku. / Marija je dala knjigu Marku. (a ne novine)
(27) a. U biblioteci je Marija videla Marka. / Marija je u biblioteci videla Marka. (a ne na trgu)
b. Jue je Marija videla Marka. / Marija je jue videla Marka. (a ne prekjue)
c. Sluajno je Marija pozvala Marka. / Marija je sluajno pozvala Marka.
(a ne namerno)
290
(28) a. Njega je Marija pozvala sluajno / Marija je sluajno pozvala njega. (a
ne nju)
b. Jeste ga pozvala Marija / ? Marija ga pozvala jeste.
Za razliku od reenica (22-25), kontrastno fokalizovani konstituenti u (2628) jesu podvrgnuti pomeranju. U sluaju argumenata (26), ini se da je jednako moguno pomeranje u preverbalni i u postverbalni poloaj; u sluaju adjunkt (primeri
(27)) svejedno je da li se pomeranje deava u poetni poloaj u reenici ili u neki nii
poloaj, dok reenice (28) pokazuju da je pomeranje kontrastno fokalizovanog elementa podjednako mogue i sa neklitikim oblicima pomonog glagola i zamenice.
Pitanje koje se namee na osnovu ovih primera jeste ta omoguava (mada
ne i uslovljava) pomeranje kontrastno fokalizovanog elementa u srpskom jeziku. Odgovor na ovo pitanje podrazumeva i otkrivanje razloga zbog kog je taj mehanizam
dostupan u srpskom jeziku ali ne i u engleskom, kako to naredni primeri pokazuju:
(29) a. John put a snowball into your shoes. / *Put a snowball into your shoes
John. / *A snowball John put into your shoes. (not Peter)
b. I saw John. / *John I saw. / *I John saw. (not Peter)
c. John gave the book to Mary. / *To Mary John gave the book. / *John
gave to Mary the book.
d. *In the shop I met John. / *I met in the shop John. / I met John in the
shop. (not on the corner)
Naime, u engleskom jeziku, kao to se to na osnovu gornjih primera moe
zakljuiti, kontrastno fokalizovani elementi ne mogu se pomerati, bez obzira na to da
li su argumenti (29a-c) ili adjunkti (29d).
Nadalje, ako je pomeranje upitnih rei podvrsta pomeranja fokusa, onda bi
se oekivalo da njihova distribucija u posmatrana dva jezika bude ista kao i distribucija kontrastno fokalizovanih elemenata, no ova pretpostavka, kao i prethodne,
zahteva dalje istraivanje.
4. ZAVRNA RAZMATRANJA
Moemo zakljuiti, bez pretenzija da objasnimo razloge zbog kojih je situacija u posmatrana dva jezika takva kako primeri pokazuju, da su strukturne mogunosti artikulacije fokusa u engleskom i srpskom jeziku brojne i raznolike. U engleskom
jeziku to su tematizacija, postopozicija, leva i desna dislokacija, razdvojene, prividno razdvojene i obrnute prividno razdvojene reenice, te egzistencijalna konstrukcija,
pasiv, lokativna inverzija, postpozicija imenikog dela sintagme, ekvativna kopulativna konstrukcija, pomeranje fokusa i negativna inverzija, ali se zbog primenljivosti
na najrazliitije reenine konstituente prototipinim predstavnicima ove kategorije

ipak mogu smatrati razdvojene, prividno razdvojene i obrnute prividno razdvojene
reenice. U srpskom jeziku, pak, red rei je, ini se, jedini strukturni nain artikulacije fokusa, a oliava ga slobodno (ili prividno slobodno) premetanje reeninih konstituenata u sluaju informacionog fokusa, odnosno red rei u kombinaciji sa fraznim
akcentom u sluaju kontrastnog fokusa.
LITERATURA:
Adger, D. (2003). Core syntax: a minimalist approach. Oxford: OUP.
Bokovi. . (2001). On the Nature of the Syntax-Phonology Interface: Cliticization
and Related Phenomena. Amsterdam: Elsevier.
.Kiss K. (1998). Identificational focus versus information focus. Language 76:
891-920.
Gelderen, V. van (2003). Scrambling unscrambled. Doktorska disertacija, University
of Leiden.
Halupka-Reetar, S. (2008). Poloaj informacionog fokusa i red rei u srpskom
jeziku. Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu XXXIII-2: 311-321.
Halupka-Reetar, S. (u tampi). Red rei u slubi izraavanja informacionog fokusa
u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku LII.
Halupka-Reetar, S. (u pripremi). Non-final information focus in Serbian some
experimental data.
Huddleston, R. i Pullum, G. K. (2002). The Cambridge Grammar of the English
Language. Cambridge: CUP.
Lambrecht, K. (1994). Information Structure and Sentence Form. Cambridge: CUP.
Popovi, Lj. (1997). Red rei u reenici. Beograd: Drutvo za srpski jezik i knjievnost
Srbije.
Quirk, R. et al. (1985). A Comprehensive Grammar of the English Language. London: Longman.
Stjepanovi, S. (1999). What do Second Position Cliticization, Scrambling, and Multiple Wh-fronting Have in Common. Rukopis doktorske disertacije. University of Connecticut.
Toovi, B. (2001). Korelaciona sintaksa: projekcional. Graz: Institut fr Slawistik
der Karl-Frazens-Universitt Graz.
292
STRUCTURAL TYPES OF FOCUS ARTICULATION IN ENGLISH AND SERBIAN
Summary
The paper deeals with the structural means English and Serbian employ for expressing focus. From among the various constructions English has at its disposal for the purpose of
focus articulation, cleft, pseudo-cleft and reverse pseudo-cleft sentences are identified as being
the best representatives of this class, as they are applicable to almost all types of constituents.
Serbian, on the other hand, typically marks focus constituents using (apparently free) word
order variation, coupled by prosodic means.
Key words: syntax, information structure, topic, focus, English, Serbian.
. XXXV (2010)

malanovic@ptt.rs
UDK 811.163.41367
811.163.4137

1
- , ,
, .
,
.
: , , , , , , .
1. . - - .
,
,
( 2000: 11691171).
, , , , ,
- - .
-
, ( 2000: 1172).
,
- .
3. ( 2000:
1
. 148010 : ,
,
.
294
1174), , , .
, , . ,
, . , .
, , .
- , :
, : , : .
, , ,

- (. ; . ).
2. . -
- . ,
,
(
2003: 167). , , , . .
, . ,
, ,

,
, j (Batisti 1978: 75).2
,3 , 2
. , ,
(Batisti 1978: 84).
, .
.
,
, .
.
: ,
, , : , /
. ( 2002: 50).
... 295
( ),
- (), ( 20033: 178).

.
(
), , - ,
.
, -
,
( , . ( / 2006: 215),4 (issen
1979: 1-2)), (, ), -
( ) (. : ).
, ,

(. [ ]).
. , ( 1941: 176),
, ,
, .
, ( / ).
,
faire
laisser, machen lassen,5 make .
, ,
( 2001: 432).
, , , (entrer faire entrer), , ,
(
).
4
5
-- / --
( / 2006: 213).
, .
(Eisenberg 1986: 389).
296
, , , .
(.
//) .
, .
( 1983: 85).6

- , , . .
,7 je 8 j ,
( // ).9
,
, , - ,
, .
, , /
, , .
6
, . . , ,
, ,
.
// ( 1983: 88),
, , (
).

; ,
. , ,
, ,
, ( 2000: 123).
, ,
: ( / ), ( ;
), ( ), ( ), ( ;
) ( ; / ).
, ,
-
, ,
( ) ( ).
,
( =
> ).
, , ,
, . (. : faire mourir), ,
, , ,
(Dik 19972: 1).
... 297
- ,
- .
3. . - - ,
- .
(. ), - ,
(. ).10 , , , ,
, . , .
,
(. ; ).
,

, - .

,
(. , .).
11
, (. ),
, . (. ).
, , (. ).
3.1. .
.
10
11
,
,
(gel et al. 2003: 453, 963).
.
( / 2006: 215)
(Mrk 1970: 53).
( 2007: 482).
( 2007: 481482), .
298
-
, , , , , , ., / / .
- (. , , , ).
, , .
,

( , ).

,
. - my
:
Y 2 X 1
- , .
- . . 6, 15. 4: 383.
. . 2, 39. 4: 457. ,
. . J. 5: 80. ,
. . 5:611.
, , ,
, , .,
, a .
- ... . ., . 9, 14.
3: 109. , ? .
PMC 2: 377. ... . 5, 232. 8: 318.
,
( ), ( ), .
3.2. . - -
... 299
,
, .
, . ,
, .
, , ,
.,12 , , ,
.
, , , / : , :
, : .

,
. ( a ) ,
. , -
:
Y a S X 1
- He , . . 2:
32. . . .
1, 167. 4: 275. . ., Pen. 1957, 5/4.
11: 710.
ce , , . , , , .
, , , , , , , .
- . . PMC 2: 80.
. . PMC 4: 508.
... ... , ,
. . PMC 4: 559. :
. . PMC 4: 623.
. . ... ...
12
,
( 1995: 271).
300

... . .
4: 797. ... . . PMC 4: 814. To
... , . . PMC 5: 869.

. ( , , , , ) (, ).
, a , , , ( /
, , .).
4. . -
,
, , . :
X 1 Y 2. , ,
, ( :
SubAg + Pred + Objpac). , ,
,
( : Subjpac [] + Pred + ObAg).

- nap (. ),
, ( = ). ,

(. :
).
gel, Vilmos et al. (2003). Dependenz und Valenz / Dependency and Valency. Vol. 1.
Berlin: Walter de Gruyter. Aissen, Judith (1979). The Syntax of Causative Constructions. NY: Garland Publishing
, . (1995). .
. I. :
.
... 301
, . (20033). u . : .
Batisti, Tatjana (1978). nekim aspektima analize kauzativnih glagola. . XXXIV: 5987.
, (1941). u . :
.
, (2002).
.
. 62: 149157.
, (2000). - . : .
Dik, Simon . (1997 ). The Theory of Functional Grammar. Part 1: The Structure of
the clause. Berlin - New York: Mouton de Gruyter.
Eisenberg, Peter (1986). Grundriss der deutschen Grammatik. Stuttgart: Metzler.
, A. (2003). .
: .
, (2006).
: -- / --. .
70: 213220.
Mrk, Henning (1970). Middle and middle-sausative constructions in serbo-croatian (a generative study). u
. XIII/ 1: 5569.
, (2007).
. . 7172:
481497.
, . . (1983). . . XXXIX: 8597.
, (2000). .
. LVI/34: 11691177.
, . (2001). . : .
: . . 13, :
, . 46, : .
1967.
: . 117. :
. 1959
302
Milivoj Alanovi
KAUSATIVITT UND DEKAUSATIVITT ZWEI FORMEN EINES KONZEPTES
Zusammenfassung
In dieser Arbeit befassen wir uns mit dem Phaenomen der Konvertierung im Rahmen der Kausativitt. In diesem Sinne besprechen wir die Regeln die die Relation Kausativitt
- Dekausativitt bestimmen. Typische dekausative Verben sind in drei Klassen geteilt: rezessive, reaktive und submissive Verben.
. XXXV (2010)
Nataa Milivojevi
zinger@sbb.rs
UDK 811.111367:811.163.41367
SINTAKSIKI SUBJEKAT KAO TELEOLOKI AGENS GLAGOLA

EMITOVANJA ZVUKA U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
Saetak: U radu se analiziraju strukturna i semantika svojstva konstrukcije usmerenog kretanja sa glagolima emitovanja zvuka u engleskom i srpskom jeziku. Semantika
interpretabilnost takvih konstrukcija i njihova gramatinost stoje u tesnoj vezi sa svojstvima
agensa kakva su, pored ostalih, animatnost i voljnost. iroko prihvaeni stav u literaturi jeste
taj da determinatorske fraze na sintaksikoj poziciji spoljanjeg argumenta konstrukcije koje
oznaavaju inanimatne entitete ispoljavaju restriktivnije distributivno ponaanje od takvih
fraza koje denotacijom obuhvataju animatne entitete. U nekim sluajevima, pomenuta ogranienja predstavljaju rezultat interakcije semantikih svojstava participanata jezike situacije i
njene sintaksike strukture, dok su u drugim sluajevima takva ogranienja rezultat semantikog ili enciklopedijskog znanja govornika. Predloena analiza pokazuje da semantika svojstva agensa kakva su animatnost i voljnost nisu dovoljna da se objasne sve relevantne instance
posmatranih konstrukcija u dva jezika, te da je potrebno uvesti iri pojam koji bi oznaavao
semantike karakteristike agensa: pojam njegovog teleolokog kapaciteta.
Kljune rei: subjekat, agens, teleoloka svojstva, konstrukcija usmerenog kretanja,
glagoli emitovanja zvuka, neakuzativnost, engleski jezik, srpski jezik
UVOD
Predmet istraivanja ovog rada je konstrukcija iji upravni element pripada
klasi glagola emitovanja zvuka. Glagoli emitovanja zvuka u engleskom jeziku prema
klasifikaciji Bet Levin (Levin 1993: 234-236) ine posebnu klasu glagola sa zajednikim semantikim odlikama i sintaksikom strukturom argumenata. Ovi glagoli
leksikalizuju emisiju zvuka, najee su neprelazni, a unutar konstrukcije usmerenog
kretanja projektuju inanimatni subjekat. U srpskom jezku, kao to e pokazati naa
analiza, situacija je neto drugaija.
U radu se analiziraju konstrukcije usmerenog kretanja koje sadre glagol
emitovanja zvuka, pri emu taj glagol unutar konstrukcije ne oznaava zvuk ve
kretanje. Ovakva realizacija znaenja mogua je zahvaljujui specifinoj strukturi argumenata u okviru konstrukcije, iji obavezni element, pored glagola te sintaksikog
304
Nataa Milivojevi
subjekta koji taj glagol projektuje, jeste i predloka fraza kojom se oznaava putanja
kretanja tokom kog se emituje zvuk koji je deo primarne leksikalizacije upravnog
elementa konstrukcije, odnosno glagola. Re je, prema tome, o specifinom, struktrurno realizovanom znaenju, ije postojanje u pomenutim konstrukcijama nosi jo
niz semantikih i sintaksikih odlika, to potrebno sagledati i objasniti u meujezikoj perspektivi. Neke od specifinosti odnose se i na specifine odlike subjekta na
prisustvo i odsustvo svojstva voljnosti te animatnosti spoljanjeg argumenta, a zatim i na ukupni teleoloki potencijal tog sintaksikog argumenta unutar konstrukcije
usmerenog kretanja u engleskom i srpskom jeziku. Primeri konstrukcija usmerenog
kretanja u engleskom i srpskom jeziku dati su u nizu reenica 1a-d (primeri 1a i 1b su
primeri za engleski, a primeri 1c i 1d su primeri na srpskom jeziku):
1.
a) The bus rumbled down the street.
b) The bullet whistled into the room.
c) Kamion je tutnjao uz brdo.
d) Petar je pevao ulicom.1
Kada je re o glagolima emitovanja zvuka, prototipska instanca konstrukcije usmerenog kretanja u engleskom jeziku koja ukljuuje glagol emitovanja zvuka
zapravo iskazuje kretanje praeno zvukom, a ne glagolski dogaaj u kom je agens
intencionalni emiter zvuka. Ova razlika moe se u engleskom jeziku ilustrovati primerima 2a i 2b:
2.
a) The train whistled into the station. (zvuk je posledica kretanja)
b) Peter whistled a tune. (zvuk je rezultat intencionalne radnje emitovanja)
Sintaksiki analizirano, primer 2a je neakuzativna konstrukcija, dok je 2b
neergativna konstrukcija.. Podela na neakuzativne i neergativne glagole posmatra
se kao deo univerzalnog jezikog ponaanja i predstavlja jedan od kljunih aspekata
poreenja srpskog i engleskog jezika u okviru ovde predstavljene analize. Poseban
aspekt analize jeste i injenica da se u dva posmatrana jezika pomenuta konstrukcija
usmerenog kretanja sa glagolom emitovanja zvuka manifestuje na razliite naine,
kao to se vidi iz primera 3a, 3b i 3c (gde se primer 3c kontrastira sa engleskim primerom 3d):
3.
a) Kamion je protutnjao kroz tunel. (neakuzativna konstrukcija)
b) Jovan je zvidao poznatu melodiju. (neergativna konstrukcija)
1
Ukoliko nije drugaije naznaeno, reenini primeri koji se koriste u tekstu su autorkini primeri. Ukoliko je
primer preuzet iz relevantne literature, knjige ili naunog lanka, to je oznaeno naslovom i brojem strane
izvornog teksta; ukoliko je reenica preuzeta iz knjievnog dela, pored primera stoji skraenica za naslov
dela i broj strane, na primer LT:56 (Lov na tigrove 56).
SINTAKSIKI SUBJEKAT KAO TELEOLOKI AGENS GLAGOLA... 305

c) Jovan je zvidao/pevao/vikao ulicom. (neergativna konstrukcija; emisija zvuka je glagolski dogaaj koji se deava pararelno sa dogaajem kretanja)
d) *Peter yelled down the street.2
Zastupljenost i postojanje konstrukcije u oba jezika sa jedne, te njene jeziki
uslovljene specifinosti sa druge strane, jesu pretpostavke koje ine leksiko-strukturnu, ili semantiko-sintaksiku bazu uporednog posmatranja engleskog i srpskog
jezika. Pomenute razlike u ponaanju u velikoj meri zavise od semantikih osobina
sintaksikog subjekta glagola emitovanja zvuka, koji svojom semantikom ograniava raspon imenica koje se mogu pojaviti na poziciji emitera zvuka, jer se priroda
zvuka vezuje i za konceptualne karakteristike i semantika svojstva projektovanog
spoljanjeg argumenta, odnosno sintaksikog subjekta.
O HIPOTEZI O NEAKUZATIVNOSTI
Prema Perlmuterovoj klasifikaciji (Perlmutter 1978), u okviru hipoteze o
neakuzativnosti (Unaccusative Hypothesis) postoje dve vrste glagola, i to su neakuizativni i neergativni glagoli. Specifinost neakuzativnih glagola jeste u tome to participant jezike situacije koji se nalazi na sintaksikoj poziciji subjekta nije sutinski
i njen semantiki agens, budui da je taj argument istovremeno i tema (ili sintaksiki
objekat) te situacije. Budui da jedan sintaksiki argument moe imati samo jednu semantiku (ili tematsku) ulogu u okviru iste klauze, neakuzativne konstrukcije
su istovremeno i neagentivne, odnosno subjekat se ne moe smatrati asgensom, jer
na poziciju specifikatora glagolske fraze (SPEC VP) stie pomeranjem, ili preciznije podizanjem sa sintasksike pozicije objekta. Neergativna konstrukcija, nasuprot
tome, jeste ona konstrukcija iji spoljanji sintaksiki argument istovremeno jeste
i semantiki agens. Primeri 4b, 5b i 6b su ilustracije neergativnih konstrukcija, gde
je sintaksiki subjekat emiter zvuka istovremeno voljni ili intencionalni agens, dok
su primeri 4a, 5a i 6a primeri neakuzativnih konstrukcija gde je sintaksiki subjekat
istovremeno i tema kretanja, dok je emisija zvuka direktna posledica tog kretanja, a
ne radnja koju intencionalno ili voljno inicira agens. Sintaksiki subjekat koji se javlja uz glagole emitovanja zvuka moe biti kako animatni, tako i neanimatni entitet.
Na primer:
4.
a) The train roared as it approached. (NA)
b) The lion roared as it approached. (NG)
5.
a) The trains wheels hummed as it approached. (NA)
2
Prema anglistikoj literaturi (up. Goldberg&Jackendoff 2004, Culicover&Jackendoff 2005), ovakve realizacije zvuka i kretanja su u engleskom jeziku ( za razliku od srpskog) negramatine.
306
Nataa Milivojevi
b) Henry hummed as he approached. (NG) (Perlmutter 1978:164)

6.
a) Brekui i zveei tokovima u stanicu ue voz iz Vranovca. (LT:53)
b) Daem kroz zube pod kojima kripi crna praina. (LT:156)
ENGLESKI I SRPSKI U KONTRASTU: KONSTRUKCIJA USMERENOG
KRETANJA I ZVUK
Lupsa (Lupsa 2003) naglaava svojstvo voljnost (volition) kao kljuno svojstvo subjekta, tj. agensa. Ona izdvaja dve osnovne potklase u okviru klase glagola
emitovanja, od kojih je druga i sama podeljena na dva tipa glagola emitovanja zvuka
i to su (Lupsa 2003:5):
7.
i. glagoli spoljanjeg uzroka3 (ovi glagoli mogu se pojaviti i u tranzitivnom
sintaksikom obrascu, na primer engleski glagol buzz)
ii. glagoli unutranjeg uzroka
iii. glagoli koji se vezuju za zvuk emitovan iz vokalnog trakta i javljaju se sa
agentivnim subjektom
iv. glagoli koji opisuju zvuk koji moe ali ne mora obavezno biti emitovan iz
vokalnog trakta
Lupsa dalje navodi da su glagoli unutranjeg uzroka po pravilu netranzitivni i neergativni, dakle njihov spoljanji argument je istovremeno i pravi semantiki agens.
Dalje, prema Levin i Rapaport-Hovavu (L&RH 1995:190), sledei primeri
su negramatini u engleskom jeziku:
8.
a) *He yelled down the street.
b) *She shouted down the street.
c) *The frogs croaked to the pond.
Primeri 8a-c su ilustracije glagola emitovanja zvuka koji se karakteristino emituju iz
vokalnog trakta animatnog agensa. Prema analizi koju predlae Lupsa, ovo su glagoli
unutranjeg uzroka koji se po pravilu javljaju sa animatnim agensom. injenica da su
konstrukcije u nizu primera 8 negramatine, kako tvrdi Lupsa, navode na zakljuak
da su animatnost i intencionalnost agensa neophodni preduslovi za neergativnu realizaciju ovih glagola, dok je njihova neakuzativna realizacija blokirana injenicom da
zvuk emitovan iz vokalnog trakta ne moe na povrini reflektovati znaenje usmerenog kretanja, tanije da sintaksiko kombinovanje ovakvih glagola sa predlokim frazama usmerenog kretanja rezultuje negramatinim reenicama. Prema tome, glagoli
3
Spoljanji uzrok okupira istu sintaksiku poziciju kao i agens.

koji primarno oznaavaju istu emisiju zvuka su neergativni i ne mogu se pojaviti u
konstrukciji usmerenog kretanja, to se vidi iz primera 9a i 9b:
9.
a) He yelled.
b) *He yelled down the street. (Lupsa 2003: 10)
Autorka izvodi zakljuak da se razlika izmeu neakuzativnih i neergativnih
konstrukcija sa glagolima emitovanja zvuka uspostavlja prema prisustvu ili odsustvu
svojstava animatnosti i voljnosti subjekta ili agensa. 4 No, ako pogledamo sledee
primere:
10.
a. The ventilation whines on.
b. The train whistled into the station.
c. The police car sirened into the yard.
jasno je da se unutranja emisija zvuka koja nije direktna posledica kretnja moe
javiti i sa neanimatnim agensom. U primerima 10a-c, re je o emitovanju zvuka koje
ne zavisi od kretanja sa aspekta strukture dogaaja, dogaaj emitovanja zvuka je
odvojen, paralelni dogaaj u odnosu na kretanje, a ne poddogaaj kretanja, to je u
suprotnosti sa generalizacijom koju izvodi Lupsa.
U srpskom jeziku primeri konstrukcija kakve su date u reenicama 8 i 9 su
prihvatljive i gramatine:
11.
a) Jovan je vikao po ulici.
b) Kamion je trubio kroz tunel.
Potrebno je dakle uspostaviti iru generalizaciju, te preciznije formalno
ogranienje koja e obuhvatiti sve navedene jezike situacije. Budui da je jasno da
animatnost subjekta nije dovoljno pouzdan kriterijum, pokuaemo da utvrdimo na
koji nain se moe uspostaviti karakterizacija dogaaja koja bi ukljuila i animatne i
neanimatne subjekte posmatranih konstrukcija.
TELEOLOKI VALIDAN AGENS I SINTAKSIKA STRUKTURA
Pretpostaviemo, u skladu sa analizom koju predlau Foli i Harli
(Folly&Harley 2008) da uticaj animatnosti te voljnosti treba proiriti na prisustvo
teleolokog kapaciteta (teleological capability), tj. inherentne sposobnosti odreenog
4
Daniela Lupsa u ukupnom zaljuku lanka navodi da su glagoli emitovanja zvuka u svim svojim instancama
sintaksiki neergativni. Meutim, njena analiza se oslanja na leksika pravila koja su pragmatiki motivisana, te izlaze iz okvira formalne analize kakva je zastupljena u ovom radu. Sem toga, ovde emo pokazati
da karakterizacija i distinkcija prema Lupsa 2003 nije dovoljno precizna niti ekspalantorno adekvatna, i
ponudiemo osavremenjenu, precizniju analizu fenomena o kom se diskutuje i koji se analizira.
308
Nataa Milivojevi
particpipanta da uestvuje u jezikoj situaciji koju oznaava predikat (u ovom sluaju

to je glagol emitivanja zvuka) konstrukcije.
Kao to je prethodno pokazano, pretpostavka u literaturi jeste da su subjekti
koji imaju semantiku ulogu agensa najee animatni entiteti. Ukoliko subjekat nije
agens, nee se nai na ovoj sintaksikoj poziciji, odnosno sam glagol e imati drugaiju sintaksiku realizaciju jezike situacije i ponaae se kao neakuzativni predikat.
Foli i Harli (Folli&Harley 2008:191) navode sledee glagole, inae pripadnike Levinine klase glagola emitovanja zvuka, kao njene prototipske ilustracije: whistle, hum, squeak, click, hiss, ring, i slino. U engleskom jeziku, ovi glagoli takoe
su primeri glagola tipa nulte derivacije jer su svi semantiki povezani sa imenicama
koje oznaavaju zvuk koji je rezultat emitovanja: a whistle, a hum, a squeak, a click,
a ring, itd. Ono to je izuzetno vano za ovde primenjenu analizu jeste da pojedini
glagoli iz ovog skupa leksema ak iskljuuju mogunost animatnog agensa u engleskom jeziku. Takav je npr. engleski glagol ring (primeri 12a-b su negramatini sa
neakuzativnom interpretacijom).
12.
a. *Peter rang into the room.
b. The phone rang/*rang.
Sa druge strane, neergativna interpretacija je ponekad (uz potpuno odsustvo
usmerenog kretanja uz emisiju zvuka, osim ako i samo emitovanje zvuka, ili kretanje produkta emisije ne okarakteriemo kao direktivno) mogua i sa neanimatnim
sintaksikim subjektom. Budui da je prisutna sintaksika uniformnost realizovanja
konstrukcije i sa animatnim i sa neanimatnim agensima, potrebno je pretpostaviti i
paralenu semantiku uniformnost da su i animatni i neanimatni subjekti u stvari
semantiki ili tematski agensi.
Sledee pitanje na koje je potrebno ponuditi odgovor jeste koja je to osobina
neanimatnog agensa koja ga ini semantiki adekvatnimm, budui da svojstva intencionalnost i animatnost u pomenutim sluajevma izostaju.
Iako stolovi i vozovi nisu animatni entiteti, oni poseduju odreene osobine
svojstvene njihovoj unutranjoj konstrukciji, koje ih ine pogodnim enitetima
koji zvide ili kripe. Vozovi zapravo inaju u sebe ugraene pitaljke, a stolovi
kripe zbog karakteristika vlastitih konstrukcija. (Folli&Harley 2008: 192).
Zakljuujemo da je agens svaki entitet koji moe da samostalno proizvede
relevantan glagolski dogaaj; u sluaju emitovanja zvuka, agens je svaki onaj entitet
koji moe da samostalno proizvede, tj. emituje zvuk oznaen glagolom.
Levin i Rapaport-Hovav (L&RH 1991) dodatno potvruju osnovanost ovakve generalizacije. Kada subjekat glagola emitovanja zvuka nije teleoloki agens koji
moe da samostalno proizvede zvuk, javlja se i drugaija sintaksika struktura:
13. The bullet whistled *(into the room).

Reenica 13 je negramatina bez predloke fraze koja doprinosi interperatciji usmerenog kretanja. U ovakvim sluajevima, glagol emitovanja zvuka postaje glagol
usmerenog kretanja i opisuje kretanje entiteta po odreenoj putanji, pri emu je zvuk
nainska modifikacija tog kretanja. Pogledajmo sledee primere:
14.
a. *John yelled into the room.
b. *Mary laughed out of the room.
Budui da kretanje ne moe da proizvede emisiju zvuka kakvi su vikanje ili smeh,
ovi glagoli se ne mogu javiti sa znaenjem zvuka umesto kretanja (niti kao nainska
modifikacija) oni mogu biti samo neergativne aktivnosti (unregative activities).
Foli i Harli analiziraju ovu paradigmu na sledei nain: sintaksika fraza
malo v (little v) moe se realizovati na dva naina u zavisnosti od subjekta koji uvodi
i komplementa koji selektuje. Malo v koje selektuje direktni objekat takoe uvodi
spoljanji argument (sintaksiki subjekat) koji je pravi (teleoloki sposoban) agens.
Sa druge strane, malo v kojim se oznaava rezultativ iji je uzrok i inicijator na
sintaksikoj poziciji subjekta ne-intencionalni ne-agens ve uzrok, c-selektuje komplement u vidu male klauze. Ovo se vidi iz konstrasta primera 15a-b i 16a-b, te pripadajuih sintaksikih dijagrama 17 i 185:
15.
a) Peter whistled a whistle.
b) Jovan je zvudao (u pitaljku).
16.
a) The bullet whistled into the room.
b) Metak je prozvidao kroz tunel.
vP
17.
DPagent
Peter
DP
(DO)
whistled
5
a whistle
Zbog lakeg praena teksta i zbog ogranienja prostora ovde dajemo sintaksike dijagrame za engelski jezik,
uz napomenu da ista strukturna ogranienja vae i u srpskom.
310
Nataa Milivojevi
18.
vP
DPcause
The bullet
SC
(CAUS)
whistled
Pred
DP
into
the room
Ista vrsta strukturnog ogranienja u engleskom i srpskom javie se i sa glagolima emitovanja zvuka. Samo oni entiteti koji mogu da samostalno proizvedu emisiju zvuka jesu i pravi agensi. Jezike situacije kakva je The bullet whistled into the
room gde prisustvo neagentivnog, teleoloki neadekvatnog uzroka na poziciji subjekta ponovo izaziva promenu sintaksike strukture, dokaz su da je the bullet u ovom
primeru ne-agentivni uzrok glagolskog dogaaja, koji onda povlai prisustvo male
klauze u sintaksikoj realizaciji reenice, jer sekundarni predikat into mora biti prisutan da bi reenica bila gramatina. Kada je predikat konstrukcije glagol emitovanja
zvuka, malo v ima znaenje kretanja po putanji koje selektuje malu klauzu ali kom
nedostaje pravi sintaksiki subjekat (konstrukcija je neakuzativna, tj. the bullet nije
ni pravi subjekat ni pravi agens).
ZAKLJUAK
Analiza predstavljena u radu pokazuje je da je svojstvo teleoloke sposobnosti kljuno svojstvo putem kog je mogue objasniti tzv. efekat animatnosti u interakciji sa gramatikom i konceptualnom strukturom. Kljuna osobina koja odlikuje
agense jeste teleoloki kapacitet entiteta na sintaksikoj poziciji subjekta da samostalno generie radnju od poetka do kraja - a ne njegova animatnost. Ova dva svojstva preklapaju se u velikoj meri i nije ih uvek lako razdvojiti stoga to je veliki broj
glagolskih dogaaja i jezikih situacija vezan sa iskljuivo animatnim entitetima. U
sluajevima glagolskih dogaaja koji e se pojaviti sa neanimatnim entitetima pokazano je da se sintaksiko ponaanje spoljanjeg argumenta glagola ne menja, pa tako
ni strukturna interpretacija konstrukcije, to ukazuje na to da ovakve neanimatne entitete takoe treba formalno analizirati kao agense. Sintaksike generalizacije validne

su kako za engleski, tako i za srpski jezik, s tim da srpski jezik ispoljava neto vii
stepen slobode realizacije konstrukcije usmerenog kretanja, jer su u srpskom mogue
i takve konstrukcije gde ne postoji direktna kauzalna veza izmeu emisije zvuka i
kretanja.
LITERATURA
Arsenijevi, B., N. Milivojevi (2009). Sound emission and directioanl phrases in
Serbo-Croatian. SLG 4 & SinFonIJA II (Sarajevo Linguistic Gathering 4 and
SinFonIJA 2 Conference), Sarajevo, BiH.
Beavers, J., B. Levin, S.W. Tham (2009). The Typology of Motion Expressions Revisited. J. Linguistics. 00: 1-82.
Folli, R., H. Harley (2008). Teleology and animacy in external erguments. Lingua
188, 2: 190-202.
Folli, R., H. Harley (2006). On the licensing of causatives of directed motion: Waltzing Matilda all over. Studia Linguistica 60, 2 1-35.
Folli, R., G. Ramchand (2005). Prepositions and Results in Italian and English: an
Analysis from Event Decomposition, in Perspectives on Aspect, ed. H. Verkyul, H. van Hout and H. de Swartz (Dordrecht: Springer): 81-105.
Gehrke, B. (2008). Ps in Motion: On the Semantics and Syntax of P Elements and
Motion Events. LOT Dissertation Series 184. Utrecht: LOT.
Goldberg, A., R. Jackendoff. 2004. The English Resultative as a Family of Constructions. Language Vol 80, No 3: 532-568
Hay, J., C. Kennedy, B. Levin (1999). Scalar Structure Underlies Telicity in Degree
Achievements, in SALT IX, ed. Mathews, T. and D. Strolovitch (Ithaca:CLC
Publications): 127-144.
Levin, B. (1993). English Verb Classes and Alternations: A Preliminary Investigation. Chicago and London: The University of Chicago Press.
Levin, B., M. Rappaport-Hovav (1994). Unaccusativity: At the Syntax-Semantics Interface. Cambridge, MA: MIT Press.
Milivojevi, N. (2008). Igre znaenja i kontrasti konteksta. Novi Sad: Filozofski fakultet, Futurapublikacije.
Milivojevi, N. (2007). The sound+motion construction in English and Serbian:
What happens when headless movement gets loud?. Structures across Culturess Conference (ELLSSAC), Belgrade, Serbia.
Milivojevi, N. (2005). Particles and prefixes in English and Serbian. In Komar, S. &
U. Mozeti (eds). English Language and Literature Studies in the Context of
European Language Diversity (ELOPE), Vol II, No. 1-2:65-75.
Pavlovi, . Lov na tigrove (roman), (1988.) Prosveta, BIGZ: Beograd.
312
Nataa Milivojevi
Perlmutter, D. M. (1978). Impersonal passives and the Unaccusative Hypothesis. Proc. of the 4th Annual Meeting of the Berkeley Linguistics Society. UC
Berkeley. 157189.Talmy, L. (2000). Toward a Cognitive Semantics: Typology and Process in Concept Structuring. Cambridge, MA: MIT Press.ain.
Piper, P. et.al. (2005). Sintaksa savremenog srpskog jezika. Prosta reenica (u redakciji Milke Ivi). Matica srpska, Beograd: Institut za srpski jezik SANU,
Beogradska knjiga.
Talmy, L. (1991).Path to realization - via aspect and result. Proceedings of BLS 17,
480519.
Talmy, L. (1985). Lexicalization patterns: Semantic structure in lexical forms. Language Typology and Syntactic Description Vol. 3: Grammatical Categories
and the Lexicon, ed. T. Shopen (New York: Cambridge University Press):
57-149
Talmy, L. (1975). Semantics and syntax of motion. Syntax and Semantics vol. 4, ed.
J. P. Kimball (New York: Academic Press): 181238.
Nataa Milivojevi
SYNTACTIC SUBJECTS AS TELEOLOGICALY CAPABLE AGENTS
IN ENGLISH AND SERBIAN DIRECTED MOTION CONSTRUCTIONS
Summary
In this paper, we consider a number of phenomena in English, and in Serbian involving external arguments in directed motion constructions with sound emission verbs where
animacy and volition seem to constrain grammaticality. We come to the conclusions that, at
least in the cases under analysis, a more appropriate notion should be evoked, i.e. the notion
of teleological capability and that the inherent abilities of an entity to participate in an event is
at the basis of its grammatical occurrence.
Key words: subject, agent, teleology, animacy, directed motion construction, verbs
of sound emission, unaccusativity, English, Serbian
. XXXV (2010)
Dr Ljubica Vlahovi
violavolland@eunet.rs
UDK 811.133367.3:811.163.41367
811.133.1-116
LES RELATIONS DIDENTIT ET DALTRIT DANS

LES PHRASES COMPARATIVES DU FRANAIS ET DU SERBE
Abrg : Les phrases comparatives franaises et serbes dsignant lidentit et laltrit prsentent la corrlation de qualit. Avec les phrases comparatives dgalit et dingalit
qui prsentent la corrlation de quantit, elles font partie de la corrlation comparative. Dans
ce mmoire, elles sont examines au point de vue du fonctionnement de leurs structures corrlatives soumises une analyse contrastive pour dmontrer des ressemblances et des diffrences possibles entre les phrases des deux langues.
Mots cls : analyse contrastive, phrase comparative, identit, altrit, corrlation de
qualit, corrlateur (antcdent adjectival / adverbial), connecteur, chantil, compar, comparant.
LA CORRLATION DE QUALIT
La corrlation comparative sinstitue par des instruments syntactico-smantiques, termes spcifiques aptes marquer les relations concernes dans les constructions comparatives. La corrlation soit de quantit soit de qualit dans les constructions comparatives correspondantes sappuie sur deux termes corrlatifs essentiels :
un connecteur intgrant la subordonne et un antcdent (ici appel corrlateur) plac
dans la principale.
La corrlation de qualit tablit un rapprochement (une identit) ou un
loignement (une altrit) des phnomnes compars depuis lensemble de leur(s)
proprit(s) donne(s), ce qui la distingue de la corrlation de quantit qui tablit
un rapprochement (une galit) ou un loignement (une ingalit) des phnomnes
compars depuis le degr de leur(s) proprit(s).
On pourrait dire que cest dans la conception et lapprhension de la comparaison que stablit la distinction entre la corrlation de quantit et la corrlation de
qualit. P. Le Goffic caractrise la corrlation de qualit par rapport la corrlation de
quantit : La notion de degr sestompe dans la corrlation de qualit /.../ le degr se
rduit la simple manire (dtre) et la qualit (Le Goffic 1993 : 403).
314
Ljubica Vlahovi
La conception de la comparaison par la corrlation de qualit se ralise dans

des constructions comparatives dune langue quand elles sont pourvues dinstruments syntactico-smantiques particuliers aptes indiquer les relations didentit et
daltrit.
LES CONSTRUCTIONS DIDENTIT
ET DALTRIT EN FRANAIS ET EN SERBE
En franais et en serbe, les constructions comparatives marquant lidentit
et laltrit se placent dans le mme cadre global que les constructions comparatives
marquant lgalit et lingalit. Elles sont constitues dune principale contenant un
terme antcdent et dune subordonne intgre par un connecteur. La principale et la
subordonne reprsentent les deux termes de la comparaison - le compar et le comparant (lchantil) - lis par la structure corrlative : corrlateur (terme antcdent) et
connecteur (terme corrlatif).
Les constructions comparatives didentit et daltrit se distinguent, cependant, des constructions comparatives dgalit et dingalit par leur structure
corrlative qui contient des instruments syntactico-smantiques particuliers : un antcdent adjectival ou adverbial et un connecteur corrlatif correspondants en fonctions
de marqueurs des relations didentit et daltrit dans les deux langues.
Associes par les dites caractristiques communes qui les rendent comparables, les constructions franaises et serbes sont observes partir des constituants
de leurs structures corrlatives : lexmes en tant que corrlateurs et connecteurs intgratifs (leurs nature, sens et valeur) et les chantils quils fournissent. Une analyse
syntactico-smantique contrastive de ces constructions a pour but de dmontrer les
points de leur ressemblance et de leur diffrence.
Les structures corrlatives des phrases franaises et serbes
Les phrases comparatives didentit et daltrit franaises et serbes sont
constitues des structures corrlatives qui renferment un antcdent adjectival ou
adverbial, terme spcifique marqueur de corrlation de qualit plac dans la principale et un connecteur, terme corrlatif intgrant la subordonne. Le terme antcdent
avec le connecteur et les autres lments participant la comparaison fournissent la
subordonne corrlative - lchantil.
Dans ces phrases, les diffrents termes antcdents sont employs selon
leurs sens et certaines de leurs valeurs et selon la relation indiquer.
Les phrases franaises indiquent lidentit par les structures corrlatives
antcdent adjectival : (le) mme que et tel que, et laltrit par une structure corrlative antcdent adjectival : autre que et une autre antcdent adverbial : autrement
que.
LES RELATIONS DIDENTIT ET DALTRIT DANS LES PHRASES... 315

Leurs quivalents en serbe sont les phrases ayant des structures corrlatives
respectivement analogues. Elles indiquent lidentit par les structures corrlatives
antcdent adjectival : isti kao et takav / onakav kakav, et laltrit par une structure
corrlative antcdent adjectival : drugi / drugaiji nego (to) et une autre antcdent adverbial : drugaije nego (to).
La structure de lchantil des phrases franaises et serbes dpend de lantcdent figurant dans la principale. Ainsi lchantil est le plus souvent elliptique
derrire mme ou autre (en serbe isti ou drugi / drugaiji), et il est complet gnralement derrire tel (en serbe takav / onakav). Pour lchantil des phrases franaises, P.
Le Goffic signale : La corrlative est presque toujours elliptique derrire autre ou
mme . Plus loin, il ajoute : Lellipse est de rgle dans le discours spontan avec
les marqueurs de corrlation de qualit : autre, autrement, ailleurs, mme, ainsi, en
particulier quand il sont pithtes (Le Goffic 1993 : 403 ; 405).
LES PHRASES COMPARATIVES DIDENTIT
La relation didentit entre deux phnomnes stablit dans les phrases franaises et serbes par les structures corrlatives antcdent adjectival, marqueur de
corrlation de qualit : le mme que et isti kao (i) / kao to, et tel que et takav / onakav
kakav. La comparaison porte sur le nom anim ou inanim.
Les phrases en le mme que et en isti kao (i) / kao to
Daprs les dfinitions du terme mme (statut grammatical, sens et valeurs)
par F. Brunot, M. Grevisse et R.L. Wagner et J. Pinchon, il marque lidentit de caractristique en mme temps que lidentit de personne /.../. Quand il marque lidentit il est toujours devant le nom et saccorde comme nimporte quel adjectif. Il est
remarquer que mme ne se construit pas en attribut sans larticle... (Brunot 1953
: 721). Il est adjectif indfini et variable quand il signifie qui nest pas autre :
Plac devant le nom, il exprime identit ou la ressemblance (lat. idem) et se trouve
rgulirement prcd dun article ou dun dterminatif ; nanmoins lellipse de larticle a lieu quelquefois, surtout dans la langue familire... Lorsque mme marquant
lidentit ou la ressemblance nest pas plac immdiatement ct dun nom /.../,
il est ordinairement considr comme pronom (Grevisse 1969: 404). Prpos au
substantif et se combinant avec un dterminant spcifique, mme voque une identit
de nature ou une analogie /.../. Adjectif variable, mme, dans cette valeur, se place
entre le substantif et le dterminant spcifique (Wagner et Pinchon 1962 : 117).
Le terme isti est dfini dans le dictionnaire comme adjectif signifiant
koji nije drugi ni drukiji = qui nest autre ni diffrent ; jednak = pareil, gal
(RSHKJ1, 2, 1967 : 523).
1
RSHKJ - Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika.
316
Ljubica Vlahovi
le mme que - isti kao (i)
(1) Michel est rest le mme quautrefois.
> ... qu[il avait t] autrefois.
(1) Miel je ostao isti kao nekada.
> ... kao [to /on/je bio] nekada. /on = /
(2) Ses cheveux avaient la mme odeur que sa main, dobjet inutilis. (DU /
L 29)
> ... que [tait celle quavait] sa main, dobjet inutilis.
(2) Kosa joj je imala isti miris kao i ruka, nekorien predmet. (Dl / L 17)
> ... kao [to je bio onaj koji je imala] ruka, nekorien predmet.
(3) La forme extrieure du despotisme est la mme que celle des autres gouvernements... (ST / CH 378)
>...que [est] celle des autres gouvernements.
(3) Spoljanji je oblik despotizma isti kao i u drugim vladavinama. (ST/KM
417)
> ...kao [to je onaj] u drugim vladavinama.
Dans la corrlative (rduite) des phrases cites, il y a effacement du verbe

seul ou du verbe et dun autre terme. Le verbe seul est effac dans (3) ; il est effac
avec le sujet dans (3) et (1), (1), et avec lobjet dans (2), (2). En franais, daprs
C. Muller, la rduction dune subordonne comparative seffectue par effacement du
verbe seul ou par effacement du verbe et dun autre terme au moins. Un sujet ou un
complment nest pas effac sans le verbe (Muller 1983 : 274 ; 309 n.5). En serbe,
cependant, le pronom sujet est rgulirement omis devant le verbe comme dans (1),
et facultativement derrire le verbe comme dans (2) et (3).
La corrlative, o le mme verbe et le mme sujet que ceux de la principale
ne sont pas rpts, peut ne constituer quun GN ou un GPron sujet diffrent (2), (2)
et (3), un GAdv circonstant (1), (1) ou un autre groupe de mots, et tre, nanmoins,
comprhensible. On le montre en rintgrant les termes effacs dans la corrlative.
La restitution des segments manquants dans la subordonne pose parfois des problmes, au moins pour les temps du verbe.
le mme que P - isti kao to P
(4) Paul est rest le mme quil a toujours t.
(ex. d Le Goffic 1993 : 403)
(4) Pavle je ostao isti kao to je uvek bio.

La corrlative non elliptique de ces phrases est constitue de segments lmentaires dune subordonne comparative selon les rgles de la langue respective. La
corrlative de la phrase franaise contient verbe copule, pronom sujet et adverbe, et
celle de la phrase correspondante serbe, verbe copule et adverbe, le pronom sujet on
il tant implicite (...kao to /on/ je uvek bio).
Les quatre phrases franaises et les phrases serbes correspondantes indiquent la relation didentit, cest--dire de parfaite ressemblance entre deux faits,
comme le dit D. Toanac-Milivojev (Toanac-Milivojev 1989 : 148).
Il y a analogie entre la structure corrlative des phrases franaises et celle
des phrases serbes et elle est due au sens didentique, dexactement semblable
commun aux antcdents adjectivaux (corrlateurs) mme et isti et leurs fonctions,
ainsi qu celles des connecteurs que et kao. Le mme et isti sont attributs dans (1),
(1), (3), (3) et (4), (4), et pithtes dans (2), (2). Les corrlatives elliptiques sont
analogues: GAdv dans (1), (1) et GN sujet dans (2), (2), et diffrentes: GPron dmonstratif avec complment dans (3) et GPrp complment sans pronom dmonstratif quivalent onaj dans (3). Bien que construite du connecteur largi kao to
introduisant une subordonne factive, et diffrent du connecteur que invariable, la
phrase serbe (4) est quivalente de la phrase franaise (4) par le fonctionnement de
la structure corrlative.
Comme le montrent les phrases (2) et (2), dans la corrlative elliptique,
on efface le verbe et le pronom dmonstratif (celui, celle) avec que, ncessaire ici
comme corrlatif particulier de lantcdent mme - seul ou avec le nom auquel il se
rapporte :
(5) Elle lui trouve le mme regard intress que dans la rue. (DU / L 73)
> ... que [est celui quelle lui trouve ou trouvait] dans la rue.
(5) Ona smatra da on ima isti zainteresovan pogled kao na ulici. (Dl / L 44)
> ... kao [to je onaj koji on ima ili je imao] na ulici.
Par la restitution des lments manquants dans la corrlative elliptique on
obtiendrait des constructions comme suivantes:
(5a) Elle lui trouve le mme regard intress que est celui quelle lui trouve
(ou trouvait) dans la rue.
(5a) Ona smatra da on ima isti zainteresovan pogled kao to je onaj koji on
ima (ili je imao) na ulici.
Les phrases construites de telle faon sont, cependant, inusites, vu la tendance, par conomie, aux constructions elliptiques dans la communication.
Les phrases en tel que et en takav / onakav kakav
318
Ljubica Vlahovi
Le terme tel est dfini comme adjectif indfini (lat. talis tel, pareil ) et pronom indfini. Tel adjectif indfini peut tre suivi de que selon le sens, et est toujours
suivi de que dans les constructions dtermines (DFV2 1972 : 1170).
Les termes ovakav, takav, onakav sont dfinis comme pronoms dmonstratifs de qualit : ovakav indique quun tre ou objet est tel (pareil ) que celui quon
dsigne (RSHKJ, 2, 1969 : 892) ; takav sert indiquer les qualits d`un tre ou objet
par comparaison avec une notion de la sphre de linterlocuteur, une notion mentionne (RSHKJ, 6, 1976 : 128) ; par le terme onakav on indique que quelquun ou
quelque chose est tel (pareil ) que celui ou ce quon dsigne ou quon a mentionn
(RSHKJ, 4, 1971 : 138). En corrlations avec les pronoms ovakav, takav, onakav
ou les adverbes ovako, tako, onako prcdant un adjectif, le terme kakav (pronom
caractre interrogatif ou relatif) indique une relation entre les qualits de deux phnomnes (RSHKJ, 2, 1967 : 630).
tel que - takav / onakav kakav
(6) Durant cette priode, une profusion dorganismes nouveaux est ne dans
les ocans et les embranchements des animaux sont apparus, tels quils
existent encore lheure actuelle. (MO 2/11/96, p. 15)
(6) Tokom tog perioda, u okeanima se pojavilo mnotvo novih organizama i
poelo je takvo grananje ivotinjskih vrsta kakvo postoji jo i danas.
(7) ... ou alors, prfrait-il quelle reste telle quelle avait t pendant dix ans
U. Bridge... (DU/L70)
(7) ... ili bi on moda vie voleo da je ona ostala onakva kakva je bila tokom
deset godina u Ju. Bridu... (Dl /L 42)
(8) Je limagine, tel que je lai vu Marseille lors de notre dernire entrevue...
(MAL / C 61)
(8) Zamiljao sam ga onakvog kakvog sam ga video u Marselju za vreme
naeg poslednjeg susreta... (MAL / O 37)
(9) ... toutes les fois que limage dOrso se prsentait son esprit, il lui apparaissait toujours tel quelle lavait vu au moment de son dpart... (ME / C
I 44)
(9) ...kad god bi joj se Orsova slika pojavila pred oima, uvek je bio onakav
kakvog gaje videla kad je polazio... (ME / K 116)
DFV - Dictionnaire du franais vivant.

Les phrases franaises en tel que (6), (7), (8), (9) et les phrases correspondantes serbes en takav / onakav kakav (6), (7), (8), (9) expriment une identit ou
une analogie entre les qualits dun anim ou inanim, considres des moments
diffrents du temps. La relation identit / analogie est marque par les deux structures
corrlatives constitues des antcdents adjectivaux tel ou takav / onakav signifiant
de cette nature et des connecteurs que et kakav en tte dune subordonne complte, frquente dans ce type de phrases. Le connecteur kakav fait contraste avec le
connecteur que, ce qui ne trouble pas le fonctionnement quivalent de ces phrases
franaises et serbes.
LES PHRASES COMPARATIVES DALTRIT
La relation daltrit entre deux phnomnes stablit dans les phrases franaises et serbes par les structures corrlatives antcdent adjectival : autre que et
drugi / drugaiji nego / no (to), et les structures corrlatives antcdent adverbial
: autrement que et drugaije nego / no (to). La comparaison porte sur le nom anim
ou inanim dans les premires, et sur le verbe ou ladjectif dans les secondes.
Daprs Grevisse, Autre indique une diffrence ou une distinction entre
plusieurs tres ou objets. Il peut semployer comme adjectif qualificatif, comme adjectif indfini ou comme pronom indfini.
Comme adjectif qualificatif, il signifie qui nest pas le mme que quelquun
ou quelque chose, qui en est diffrent, et se trouve parfois prcd de larticle indfini...
Comme adjectif indfini, autre signifie qui nest pas le mme que quelquun
ou quelque chose, qui en est distinct. Il se place devant le nom et est prcd dun
article ou dun dterminatif...
Comme pronom indfini, autre semploie sans rapport avec aucun nom exprim *, ou reprsente un nom ou un pronom prcdemment noncs. Il est alors
prcd de larticle ou dun dterminatif et peut exprimer soit une diffrence, soit
une distinction...
* Cest alors un nominal (Grevisse 1969 :399).3
Le terme autrement est adverbe qui signifie dune autre manire, diffremment (DFV 1972 : 90).
Le terme drugi, adjectif, signifie celui ou ce qui se distingue du prcdent,
qui en est diffrent . Le terme drugaiji ou drukiji indique celui ou ce qui nest pas
pareil, qui en est diffrent. Le terme drugaije ou drukije est adverbe qui signifie
: 1. dune autre manire, autrement ; 2. sinon, dailleurs, sans cela (RSHKJ, 1,
1967 : 788).
3
Lauteur explicite le terme nominal (Grevisse 1969 : 412) : Le pronom est parfois employ absolument : il
ne reprsente alors aucun mot, aucun adjectif, aucune ide, aucune proposition exprims, et cest improprement quil est appel pronom : lappellation qui lui convient est celle de nominal .
320
Ljubica Vlahovi
autre que / que P - drugi / drugaiji nego / nego to P
(10) Dans la mme ligne un document se demande sil existe une vie autre que
terrestre... (FI 28/3/00 p.33)
> ... que [nest la vie] terrestre.
(10) U istoj liniji jedan dokument se pita da li postoji neki ivot drugaiji nego
zemaljski...
> ... nego [to je ivot] zemaljski...
(11) Anne est devenue autre quelle ntait autrefois. (11) Ana je postala drugaija nego to je bila ranije.
(12) Cette politesse tait bien autre chose que celle de M. de Rnal, mme dans
ses bons jours. (ST / RN I 97)
> ... que [ntait] celle de M. de Rnal.
(12) Taje uljudnost bila neto sasvim drugo nego uljudnost gospodina de Renala, ak i onda kad je bio raspoloen. (ST / CC 134)
>... nego [to je bila] uljudnost gospodina de Renala.
Les phrases franaises et serbes, dont les antcdents adjectivaux autre et

drugi / drugaiji signifient celui / ce qui nest pas le mme, diffrent sont analogues par la structure corrlative et par lchantil, et indiquent une altrit / diffrence
entre les qualits de deux inanims (10) et (10) ou entre les qualits dun anim
considres des moments diffrents du temps (11) et (11).
Les antcdents adjectivaux autre et drugi / drugaiji, faisant partie de la
structure corrlative des phrases comparatives franaises et serbes, apparaissent en
emploi quantitatif dans la langue contemporaine correspondante. Ainsi, les structures
corrlatives autre chose que et neto drugo nego des phrases (12) et (12) marquent
une diffrence quantitative, renforce par ladverbe bien (et sasvim) entre deux inanims, plus prcisment une supriorit du compar par rapport au comparant.
autrement que / que P - drugaije nego / nego to P
(13) ... ou bien faut-il croire que je suis organis autrement que les autres
hommes ? (ST / CH 298)
> ... que les autres hommes [(ne) sont organiss].
(13) ... ili treba verovati da sam ja drukije stvoren no drugi ljudi. (ST / KM
336)
> ... no [to su stvoreni] drugi ljudi.
(14) Il agit autrement quil ne parle.
(14) On radi drugaije nego to govori.

(15) Il est autrement diligent que son frre.
> ... que [(ne) lest ] son frre.
(15) On je drugaije marljiv nego njegov brat.
> ... nego [toc je] njegov brat.
Les phrases franaises et serbes quivalentes indiquent une altrit suppose
entre les qualits dun anim et celles des autres anims (13) et (13) ou entre les
qualits dun anim considres dans deux actions diffrentes (14) et (14), les antcdents adverbiaux autrement et drugaije signifiant dune autre manire .
De mme que autre et drugi / drugaiji, les antcdents adverbiaux autrement et drugaije, constituant chacun avec le connecteur correspondant la structure
corrlative, semploient dans certains contextes comme marqueurs dune diffrence
intensive. Les phrases (15) et (15) indiquent par leurs structures corrlatives autrement que et drugaije nego (englobant un adjectif), une diffrence quantitative entre
les qualits de deux anims, qui sexplique comme une supriorit intense de N1 par
rapport N2, autrement diligent et drugaije marljiv (= vie marljiv) signifiant bien
plus diligent .
A ce sujet, R. Rivara note: ... on peut dceler en franais moderne lexistence assez bien atteste dun emploi quantitatif de autre. A ct des tournures du
type autrement plus grand (que), o autrement semble avoir valeur dintensif, on
trouve des comparaisons o plus a entirement disparu, et qui signalent nanmoins
une supriorit : Il est autrement intelligent que son frre. Balzac, cest autre chose
quEugne Sue. Mes concurrents auront dautres exigences que moi (Rivara 1990
: 164).
La particule ne, figurant dans la subordonne des phrases franaises en autre
que (11) et en autrement que (14), est en emploi facultatif derrire autrement que4.
La particule homologue ne ne se prsente pas en particulier dans la subordonne des
phrases serbes en drugi / drugaiji nego (11) et en drugaije nego (14), tant, en
tant quancienne ngation, contenue dans le connecteur nego / negoli/ no.
Ce qui a t expos nous permet de formuler quelques conclusions :
- Lanalyse contrastive des phrases comparatives franaises et serbes dsignant
lidentit et laltrit a dmontr leurs caractristiques, fonctions et rapports intra- et
interlinguistiques.
- Les phrases contiennent un antcdent adjectival (mme et isti, tel et takav / onakav,
autre et drugi / drugaiji) ou un antcdent adverbial (autrement et drugaije).
- La corrlative est le plus souvent elliptique derrire mme, autre, autrement et isti,
drugi / drugaiji, drugaije, et pour la plupart, complte derrire tel et takav / onakav.
Dans le Dictionnaire des difficults de la langue franaise, on note que si la principale est affirmative, derrire autre que. le ne est gnralement employ devant le verbe de la subordonne, et derrire autrement que,
il a un emploi facultatif. (DDLF 1971 : 45).
322
Ljubica Vlahovi
- Les phrases en mme que et en isti kao (to) et les phrases en tel que et en takav /
onakav kakav marquent une identit ou une analogie, alors que les phrases en autre
que et autrement que et en drugi / drugaiji nego (to) et drugaije nego (to) marquent non seulement une altrit ou une diffrence, mais aussi une diffrence quantitative - une supriorit intensive.
- Les phrases franaises et les phrases serbes sont semblables par la structure syntaxique globale, le sens des antcdents et le fonctionnement des structures corrlatives, mais elles diffrent par la morphologie et la syntaxe du connecteur (vu le
contraste entre le connecteur que invariable et le connecteur variable kakav, kao,
nego et largi kao to, nego to), ainsi que par la particule ne dans lchantil.
REFERENCES BIBLIOGRAPHIQUES
Allaire, S. (1982). Le modle syntaxique des systmes corrlatifs, tude en franais
moderne. Lille : P.U. de Lille.
Brunot, F. (1953). La Pense et la langue. Paris : Masson.
Davau, M., Cohen, M., Lallemand, M. (1972). Dictionnaire du franais vivant. Paris,
Bruxelles, Montral ; Bordas.
Grevisse, M. (1969). Le Bon usage. Gembloux, Paris : Duculot-Hatier, 9me d.
Le Goffic, P. (1993). Grammaire de la phrase franaise. Paris : Hachette.
Muller, C. (1983). Les comparatives du franais et la ngation, in Linguisticae Investigationes, VII :2, Amsterdam : John Benjamins, pp. 271-315.
Petrovi, V. (1976). O sintaksikim konstrukcijama sa prostim i sloenim prilokim
veznikom kao. Novi Sad, Prilozi prouavanju jezika, 12, pp. 47-67.
Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika (1967-1976). Novi Sad, Zagreb, Matica
srpska, Matica hrvatska, 1 - 6.
Riegel, M, Pellat, J.-CH, Rioul, R. (1994). Grammaire mthodique du franais. Paris
: P.U.F.
Rivara, R. (1990). Le systme de la comparaison. Sur la construction du sens dans
les langues naturelles. Paris : Minuit.
Stevanovi, M. (1979). Savremeni srpskohrvatski jezik. II, Beograd : Nauna knjiga,
3e d.
Thomas, A.V. (1971). Dictionnaire des difficults de la langue franaise. Paris, Larousse.
Toanac-Milivojev, D. (1989). Propositions, phrases et texte - Syntaxe de phrase
franaise. Novi Sad, A - Jezike studije ISJK, Univerzitet u Novom Sadu.
Wagner, R.-L, Pinchon, J. (1962). Grammaire du franais classique et moderne. Paris : Hachette.

CORPUS
DU/L - Duras, M., Le ravissement de Lo V. Stein. Paris : Gallimard, 1986.
DI/L - Diras, M., Zanesenost Lole V. Stajn. Trad. par Ana Morali : Beograd, Rad.
MAL/C - Malraux, A., Les Conqurants, Paris, Grasset, 1928.
MAL/O - Malro, A., Osvajai, Prev. Ljubica Baner-Proti, Beograd, BIGZ, 1975.
ME/C - Mrime, P., Colomba II, Paris, Hatier, 1937.
ME/K - Merime, P., Kolomba, Prev. Dr Duan Milai, Beograd, Rad , 1976.
ST/CH - Stendhal, La Chartreuse de Parme. Paris : Librairie Gnrale Franaise,
1983.
ST/KM - Stendal, Parmski kartuzijanski manastir. Trad. par Duan oki, Beograd
: Prosveta, 1962.
ST/RN - Stendhal, Le Rouge et le Noir T. I, II. Paris : Larousse, 1831.
ST/CC - Stendal, Crveno i crno. Trad. par Dr Milo Jovanovi, Sarajevo : Svjetlost,
1967.
MO - Le Monde
FI - Le Figaro
Dr Ljubica Vlahovi
RELACIJE IDENTITETA I ALTERITETA
U KOMPARATIVNIM REENICAMA FRANCUSKOG I SRPSKOG JEZIKA
Rezime
Francuske i srpske komparativne reenice za oznaavanje identiteta i alteriteta sagledavaju se u sklopu komparativne korelacije na osnovu odnosa izmeu korelacije kvaliteta (koju
predstavljaju) i korelacije kvantiteta. U radu se ispituju njihove korelativne strukture : antecedens u glavnoj reenici - marker korelacije kvaliteta, konektor i zavisna reenica - talon.
Kontrastivna analiza francuskih i srpskih reenica pokazala je njihove karakteristike,
funkcije i njihove unutarjezike i meujezike odnose.
Reenice sadre adjektivalni antecedens (mme i isti, tel i takav / onakav, autre i
drugi / drugaiji) ili adverbijalni antecedens (autrement i drugaije).
Zavisna reenica je najee eliptina iza mme, autre, autrement i isti, drugi / drugaiji i drugaije, a veinom potpuna iza tel i takav / onakav.
Reenice sa mme que i sa isti kao (to) i reenice sa tel que i sa takav / onakav
kakav oznaavaju identitet ili analogiju, dok reenice sa autre que i autrement que i sa drugi
/ drugaiji nego (to) i drugaije nego (to) oznaavaju alteritet ili razliku, ali i kvantitativnu
razliku koja se tumai kao intenzivna superiornost.
324
Ljubica Vlahovi
Francuske i srpske reenice su sline po globalnoj sintaksikoj strukturi, znaenju

antecedensa i funkcionisanju korelativnih struktura, a razlikuju se po morfologiji i sintaksi
konektora (s obzirom na kontrast izmeu invarijabilnog konektora que i varijabilnog konektora - prostog kakav, kao, nego ili sloenog kao to, nego to), kao i po partikuli ne u etalonu.
. XXXV (2010)

vomil@neobee.net
jasmina@ff.uns.ac.rs
UDK 811.163.41367.4
811.163.4137

(O)()
1
, , , ,
. .
.
.
: , , , , , ,
1.
,
.
(2007: 323-324) , ,
.

, (. , )2,

(. , ,
), , (. ) .
1
: ,
,
.

326
(. , ,
, .). ,
-
3 (.
, , ).

, ,
, ,
, ,
( 2007: 145). ( 2007: 213),
, ,
( 2008: 156). , ( 2008: 67),

, .
(
, )
. , ,
(. ,
:
(. . 9741375) : ...(. .
16687298)).4

.
, . ,
5
.
3
4
5
, .
, , ,
: ,
, , ,
, ( 2004: 3.), ,
.
.
, ,
, , , ,
( 2008: 151).

.
(O)() 327

,
.
2. -
, ,
, ( 1982: 341).
, :6 ; ,
;
, ; ;
;
; /
.
,
, , ,
,
( 2009: 60).

1 (2010) 2 (2007) ( 425 )
6
Collocations of a given word are statements of the habitual and customary places of that word (Firth, 1957);
[...] the co-occurrence of two or more lexical items as realization of structural elements within a given syntactic pattern (Cowie, 1978); typical, specific and characteristic combination of two words (Hausmann, 1985);
[...] sequences of lexical items which habitually co-occur, but which are nonetheless fully transparent in the
sense that each lexical constituent is also a semantic constituent (Cruse, 1986); a sequence of two or more
consecutive words, that has characteristics of a syntactic and semantic unite whose exact and unambiguous meaning or connotation cannot be derived directly from the meaning or connotation of its components
(Choueka, 1988). [...] an arbitrary and recurrent word combination (Benson, 1990); Collocation is the cooccurrence of two or more words within a short space of each other in a text (Sinclair, 1991). A collocation is
an expression consisting of two or more words that correspond to some conventional way of saying things
(Manning and Schtze, 1999); [...] a word combination whose semantic and/or syntactic properties cannot
be fully predicted from those of its components, and which therefore has to be listed in a lexicon (Evert,
2004). Violete Seretan Collocation Extraction Based on Syntactic Parsing ( , , 2008; http://doc.rero.
ch/lm.php?/these.pdf).
328
, ,
(1 2), ( 800),
- .
, , ,
,
.
(, )
, , - , ,
. 7
,8 .
,
( ).
3.

1 2 , . 500
.

.
( )
,
.
, .
.

. - .
,
. (1) (, , , .), (2) 7
8
. (1998, 2008).
, (2008: 138) :
[...] ....
(O)() 329
(, , , .), (3) (, , ), (4) ( , , .), (5)
- (, , ,
, .).
: , ,
.
(, , , , .)

.
.
: (
(6711369).
( ), ( 1990: 54), .

,
.
.
`, ` ().9
/ ,

: 2. 15.
(19672445); (2510122).
,
, , , , , , .
:
; , ,
; .
. ,
9
, ,

(. . * ) ( 1997: 201-207).
330
. , ,
(. 323) 10.. , ,
( , .).
, . ,
,
, ,
. , ( 2007: 156),10
, .

(.
. (9737907): 5.
10. (20581847)).
.
, .

(.
(272076);
(307434);
. (262597) .). , ,
,
(.
(16232242);
(283175) .).11
10
11
(2007: 156)
: , , , , , , , , , , , , () ,
., .

. , , , ,
.
(O)() 331
.
, , ,
, .
. , ,
. ,
``,
.
, .
L2, .
, , .
, .
, :
?12, .
()
, :
)
;
) ;
)
;
) , ;
) -
.
12
1 (1) 2 (2)
: 1: (1) . (2)
. 2: (1) . (2)
40 6,5 . (3) 26. 27. . (4)
. (5) . (6) ,
.
332
,
4.
, ,
, ,
,
.
,
( ) 1
2, .
(1) : , , , , , , ,

, .
(2)
: ) ,
(, , , .); ) (, , , , .),
( ).
(3) (, , , , .),
,
.
(4)
, . ,
( , ).
(5) ;
(*)
, .
.
, . (2004). . 4. 3-18.
, (2007). . : .
Nejgebauer, Aleksandar (1982). Odlike kolokacija u engleskom jeziku. Zbornik
radova Instituta za strane jezike i knjievnosti. Sveska 4. 339-347.
(O)() 333
, (1989).
. :
.
, (1997). . . XL/2: 201-207.
Pri, Tvrtko. (2008). Semantika i pragmatika rei. Novi Sad: Zmaj.
, (2007). . . : .
Stojii, Violeta (2009). Kolokacije u knjievnom prevoenju sa srpskog jezika na
engleski (neobjavljena doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu).
Hlebec, Boris (1998). Connect Your Words. Beograd: Trebnik.
, (2008). . . :
: 65-79.
, , (2010). 1. Lets learn

Serbian. : .
, ( .) (2007). 2. Lets learn Serbian.
: .
a (2007). : .
E
: http://korpus.matf.bg.ac.rs/prezentacija/korpus.html
Seretan, Violeta (2008). Collocation Extraction Based on Syntactic Parsing (THSE
prsente a la Facult des lettres de lUniversit de Genve, Dpartement de
linguistique)
http://doc.rero.ch/lm.php?/these.pdf
334
Jelena Ajdanovi, Jasmina Drai

LEXICAL AND GRAMMATICAL COLLOCATIONS WITH THE SERBIAN VERBS
DRATI AND ODRATI / ODRAVATI AS OPERATOR VERBS
Summary
This paper deals with syntagmatic combinations composed, firstly, of the desemanticized Serbian verb drati (i.e. hold) and its derivatives odrati and odravati (i.e. be held),
and, secondly, of nouns which carry the lexical meaning of these collocations. The nouns
have been classified according to their semantics and their combinability with the verbs under
scrutiny. The grammatical configuration of these collocations has been analysed with respect
to the categories of aspect and voice. Looked into from this particular angle, the topic of lexical and grammatical collocations of this set of desemanticized verbs and their complements
belongs to the realm of applied linguistic research, focusing on teaching and learning Serbian
as a foreign language.
Key words: semantics, syntax, collocation, semicopulative verb, operator verb, Serbian, Serbian as a foreign language
. XXXV (2010)
Biljana Radi-Bojani
radic.bojanic@gmail.com
UDK 371.3::811.111
NEKI ASPEKTI PRIMENE POJMOVNE METAFORE

U NASTAVI JEZIKA1
Saetak: U radu se najpre definie i ilustruje pojmovna metafora u skladu sa postavkama kognitivne lingvistike, pri emu se akcenat stavlja na korene metafore: s jedne strane
se ukazuje na znaaj ljudskog iskustva koje je utelovljeno u pojmovnom sistemu i nadalje
pretoeno u jezik i jezike izraze, dok se s druge strane razmatra kako se ti procesi odraavaju
na etimolokom planu koji otkriva poreklo metaforikih izraza i razvoj prenesenog znaenja.
Drugi deo rada kratko ukazuje na mogunosti korienja metafore u nastavi stranih jezika, poto su mnoga istraivanja utvrdila da izlaganje uenika metaforikom inputu moe da povea i
njihovo znanje leksikih jedinica stranog jezika i pobolja razvoj samog procesa metaforikog
razmiljanja.
Kljune rei: kognitivna lingvistika, primenjena lingvistika, pojmovna metafora, polisemija, vokabular, metaforiko razmiljanje.
1. UVOD
Kognitivna lingvistika vidi jezik ne kao autonomnu i odvojenu kognitivnu
sposobnost, nego polazi od ideje da znanje jezika nastaje iz upotrebe jezika. Jeziko
znanje veoma je slino drugim pojmovnim strukturama, a jezika sposobnost samo
je jedna od ljudskih kognitivnih sposobnosti, koje u osnovi i ne moraju da imaju veze
sa jezikom (Croft i Cruse 2004: 1-2). Cilj kognitivne lingvistike nije da jezik sagleda
izolovano, nego kao deo ukupnih ovekovih kognitivnih sposobnosti; a te sposobnosti podjednako predstavljaju osnovu i analokog miljenja, imaginativnih procesa
i organizacije percepcije (Klikovac 2000: 13). U ovom pristupu veoma je znaajno
to kako ljudi doivljavaju svet oko sebe i nain na koji ga percipiraju i konceptualizuju. Stoga je jedan od bitnih jezikih aspekata iskustveni, jer govornicima iskustvo
pomae da se uhvate u kotac sa novim pojavama, stvarima ili dogaajima. Iz ovoga
1
Ovaj rad se zasniva na delu etvrtog poglavlja autorkine doktorske disertacije Primena pojmovne metafore
u usvajanju vokabulara engleskog jezika kao stranog, odbranjene pred komisijom prof. dr Predrag Novakog
(mentor), doc. dr Gordana Petrii, doc. dr Katarina Rasuli, dana 8. 10. 2010. na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu.
Autorka je zahvalna recenzentu na veoma korisnim sugestijama koje su nesumnjivo doprinele kvalitetu rada.
336
Biljana Radi-Bojani
se moe zakljuiti da govornici svoja svakodnevna iskustva ugrauju u jezik kojim

govore, pa vremenom taj jezik postaje slika i odraz njihovog iskustva, ali i naina
vienja stvarnosti.
Znaaj ljudskog iskustva, centralna uloga ljudskog tela i kognitivne strukture, i organizacija koje su svojstvene samo ljudima imaju velik uticaj na prirodu
iskustva (Evans i Green 2006: 44). Iz tog razloga kognitivisti tvrde da se ni ljudski
um ni jezik ne mogu istraivati bez pozivanja na telesno iskustvo, tj. odvojeno od
utelovljenja (eng. embodiment). Ideja da se iskustvo zasniva na telesnom doivljaju
implicira da ljudska vrsta ima specifian nain vienja sveta zbog jedinstvene prirode
ljudskog tela, tj. strukturisanje stvarnosti posredovano je u velikoj meri prirodom
ljudskog tela (Evans i Green 2006: 45). Ova tvrdnja odraava se i na nain na koji se
vidi kognicija:
koncepti kojima imamo pristupa i priroda stvarnosti o kojoj razmiljamo i razgovaramo funkcija su naeg utelovljenja: mi moemo da govorimo
samo o onome to percipiramo i pojmimo, a stvari koje percipiramo i pojmimo proizlaze iz naeg utelovljenog iskustva. Iz ove perspektive, ljudski um
mora da nosi peat utelovljenog iskustva (Evans i Green, 2006: 46).2
U okviru kognitivne lingvistike moe se identifikovati nekoliko razliitih
usmerenja, a jedan od njih je kognitivna semantika, koja se, izmeu ostalog, bavi
istraivanjem fenomena kategorizacije, tesno povezanim sa teorijom prototipa, kao
i pojavama poput polisemije. Osim toga, ona istrauje razliite vrste preslikavanja,
kao to su metaforiko preslikavanje i preslikavanje pragmatike funkcije (npr. metonimija).
U ovom radu se, dakle, definie i ilustruje pojmovna metafora u skladu sa
postavkama kognitivne lingvistike, pri emu se akcenat stavlja na znaaj ljudskog
iskustva koje je utelovljeno u pojmovnom sistemu i nadalje pretoeno u jezik i jezike
izraze, dok se s druge strane razmatra kako se ti procesi odraavaju na etimolokom
planu. Drugi deo rada ukazuje na mogunosti korienja metafore u nastavi stranih
jezika, te se opisuju i ilustruju najefikasniji metodi i postupci u nastavnom procesu.
2. POJMOVNA METAFORA
Polisemija se definie kao vieznanost rei, pri emu je bitno da ta viestruka znaenja budu na neki nain povezana. Geeraerts (1993) smatra da, vremenski
gledano, polisemija nije stabilna pojava, niti postoji tendencija u jeziku da rei koje
nisu polisemne takve i ostanu. Ovo govori u prilog dinaminoj prirodi jezika, to
2
[t]he concepts we have access to and the nature of the reality we think about are a function of our embodiment: we can only talk about what we can perceive and conceive, and the things that we can perceive and
conceive derive from embodied experience. From this point of view, the human mind must bear the imprint
of embodied experience.
NEKI ASPEKTI PRIMENE POJMOVNE METAFORE U NASTAVI JEZIKA 337

istrauje Sweetser (1990), koja ilustruje kako se znaenje rei istorijski razvija i kako
dolazi do polisemije.
U elji da pokae na koji nain moe da se postavi granica izmeu polisemije i homonimije, Sweetser (1990: 6) pristupa jeziku kao kognitivnom i drutveno-kulturno uslovljenom fenomenu, te tvrdi da je ljudski jeziki sistem nerazdvojno
povezan sa ovekovim fizikim ulima i kognitivnim biem. S tim u vezi Sweetser
(1990: 8) zakljuuje da je polisemija u velikoj meri povezana sa metaforikom upotrebom, a ljudska kognicija i sam jezik funkcioniu metaforiki. Prema tome, znaenje rei ne povezuje naizgled iste dogaaje ili entitete, nego su u pitanju dogaaji
ili entiteti koje ljudski kognitivni sistem povezuje na prikladne naine, kao to je
slinost u obliku ili funkciji (Sweetser 1990: 9). Zato se i smatra da rei ne dobijaju
nova znaenja nasumino, nego putem kognitivnog strukturisanja, gde su viestruka
sinhrona znaenja date rei povezana dijahrono. Sweetser (1990: 9) naglaava da
su sinhrona polisemija i istorijske promene znaenja u stvari srodne pojave, poto
nijedna promena znaenja ne moe da se desi bez polisemijske meufaze. Ukoliko je
re u prolosti znaila jedno, a danas znai drugo, mora da je postojao period kada je
nosila oba znaenja, nakon ega se prvobitno znaenje izgubilo. Osim toga, ukoliko
je re sinhrono polisemna, to znai da je i zadrala prvobitno znaenje i razvila makar
jo jedno novo (npr. re house nosi znaenje ljudsko prebivalite, ali i mesto gde
se obavlja posao).
Povezanost razliitih znaenja iste rei u sluaju polisemije odraava se i u
mentalnom predstavljanju tih znaenja. Smatra se da polisemija utie i na organizaciju mentalnog leksikona, te su razliita znaenja iste rei u mentalnom leksikonu
pohranjena zajedno, dok su homonimi odvojeni. Tako Gibbs i Matlock (1997: 215)
tvrde da leksika organizacija polisemnih rei nije skup nasuminih, idiosinkratinih
informacija, nego je strukturisana kroz opte kognitivne principe koji su sistematini
i javljaju se u celokupnom leksikonu. Aitchison (2003) promene u znaenju rei povezuje sa strukturom mentalnog leksikona, te, kao i Lakoff (1987), naglaava vezu
polisemije i metaforikog (ali i metonimijskog) prenosa znaenja, gde svako preslikavanje donosi novo znaenje i definie odnos izmeu razliitih znaenja date rei
(Lakoff 1987: 417).
Teorija pojmovne metafore jedan je od prvih teorijskih okvira koji su definisani u sklopu kognitivne semantike.
Jedna od najkrupnijih novina koje kognitivna semantika unosi u aktuelno
prouavanje jezikog znaenja jeste pored eksplicitnog sagledavanja jezikih kategorija kao prototipskih uvoenje metafore u fokus lingvistikog
interesovanja. U okviru ovog pristupa, naime, metafora se smatra jednim
od centralnih principa pojmovne i, odatle, jezike organizacije, ime je od
jezikog ukrasa (koji status je tradicionalno imala u nauci o jeziku) postala
kognitivni instrument par excellence. (Klikovac 2000: 34).
338
Biljana Radi-Bojani
Metafora je prvi put na ovaj nain definisana u knjizi Lakoffa i Johnsona Metaphors We Live By (1980), to je bila prekretnica u jezikom istraivanju i analizi. Od
izuzetnog znaaja je injenica da se od tada metafora vie ne vidi kao stilska figura,
ve se posmatra kao jedna od najosnovnijih pojava zbog koje miljenje i jezik jesu iskljuivo metaforike prirode, budui da se pojmovi o kojima je re ne mogu razumeti
na doslovan nain. [...] Tako je metafora pre svega stvar miljenja i delovanja, a tek
sekundarno stvar jezika odakle i termin pojmovna metafora, (Klikovac 2000: 34).
Primer kojim Lakoff i Johnson zapoinju svoju knjigu je metafora RASPRAVA
JE RAT (ARGUMENT IS WAR), pokuavajui da ilustruju do kog stepena metafora proima
svakodnevne izraze odraavajui u jeziku i samo miljenje o RASPRAVI.3 Na taj nain
oni pokazuju da se, iako nije posredi fiziki sukob, rasprava konceptualizuje i u jeziku izraava pomou pojma RATA. Tako se rasprava vidi kao verbalna bitka, gde osobu
sa kojom se svaamo doivljavamo kao protivnika, gde napadamo tue argumente,
pripremamo strategije i na kraju dobijemo ili izgubimo. Osim ove metafore, u jeziku
postoji jo mnogo drugih slinih primera koji ilustruju sutinsku metaforiku prirodu
miljenja i jezika. Drugim reima, metafora je mehanizam na osnovu kojeg jedan
pojam razumemo pomou nekog drugog, iskustveno blieg pojma, pri emu su iskustveno blii pojmovi veoma esto konkretni, a iskustveno dalji pojmovi apstraktni.
Osobine iskustveno blieg pojma preslikavaju se na osobine iskustveno udaljenijeg
pojma, ime se govornicima datog jezika olakava razumevanje nepoznatih, novih
ili apstraktnih kategorija i pojmova. Ovaj prenos naeg iskustva sa dobro poznatim
predmetima i dogaajima je jo bitniji kad su u pitanju apstraktne kategorije kao to
su emocije (Ungerer i Schmid 1996: xii),4 a ljudsko iskustvo vezano za konkretne
dogaaje i deavanja u svetu pomae da se ba te apstraktne kategorije lake razumeju, shvate i izraze u jeziku.
Sama teorija pojmovne metafore veoma je sloena, a metafora kao njen
osnovni konstrukt sastoji se od nekoliko sutinskih pojmova koje je potrebno definisati i objasniti. Metafora se sastoji od izvornog domena (eng. source domain) i
ciljnog domena (eng. target domain), pri emu je izvorni domen konkretniji, iskustveno blii i esto povezan sa fizikim iskustvom, a ciljni domen je iskustveno dalji
i apstraktniji (Lakoff i Johnson 1980). Ako se kao primer uzme metafora RASPRAVA JE
RAT, onda je izvorni domen RAT, a ciljni RASPRAVA. Povezivanje odreenog izvornog
domena sa odreenim ciljnim domenom motivisano je iskustvom, tj. utelovljenim
iskustvom, pa se u ovom sluaju kretanje vidi kao jedna vrsta dogaaja.
Pored ovoga, vano je istai da se jedan izvorni domen moe primeniti na
nekoliko ciljnih domena, kao i da se jedan ciljni domen moe povezati sa nekoliko
3
U ovih primerima vidi se povezanost pojma rasprave i pojma rata: He attacked every weak point in my argument. [Napao je svaku slabu taku u mom argumentu.] Ive never won an argument with him. [Nikad nisam
pobedila u svai sa njim.] (Lakoff i Johnson 1980: 4)
This transfer of our experience of well-known objects and events is even more important where abstract
categories like emotions are involved.

izvornih. Tako se izvorni domen SVETLOST moe nai u nekolikim metaforama: IDEJE
SU IZVORI SVETLOSTI, INTELIGENCIJA JE IZVOR SVETLOSTI, NADA JE SVETLOST. S druge strane,
ciljni domen LJUBAV deo je mnogih konvencionalnih metafora: LJUBAV JE VEZA, LJUBAV
JE ZAROBLJENA IVOTINJA, LJUBAV JE VATRA, LJUBAV JE LUDILO, itd.
Sve metafore realizuju se kroz metaforike jezike izraze (eng. metaphorical linguistic expression), koje Kvecses (2002: 4) definie kao rei ili druge jezike
izraze koji potiu iz jezika ili terminologije konkretnijeg konceptualnog domena, tj. iz
izvornog domena. Tako, na primer, metafora IVOT JE PUTOVANJE (eng. LIFE IS A JOURNEY)
moe da se realizuje kroz itav niz razliitih metaforikih jezikih izraza: Hes without
direction in life, Im at a crossroads in my life, Shell go places in life, pri emu se sami
jeziki izrazi odnose na putovanje (without direction, at a crossroads, go places).
Veza izmeu izvornog i ciljnog domena uspostavlja se nizom preslikavanja
(eng. mapping) razliitih aspekata oba domena. Tako, u metafori LJUBAV JE PUTOVANJE
(eng. LOVE IS A JOURNEY) mogu da se izdvoje sledea preslikavanja (Kvecses 2002: 7):
JOURNEY
(izvorni domen) [PUTOVANJE]
LOVE
(ciljni domen) [LJUBAV]
the travelers [putnici]
the lovers [ljubavnici]
the vehicle [vozilo]
the love relationship itself [ljubavna

veza]
the journey [putovanje]
events in the relationship [dogaaji

u vezi]
the distance covered [preena

razdaljina]
the progress made [napredak koji su

nainili]
the obstacles encountered [prepreke

na koje nailaze]
the difficulties experienced

[potekoe koje su iskusili]
decisions about which way to go

[odluke o pravcu kretanja]
choices about what to do [izbori o

daljim postupcima]
the destination of the journey

[odredite putovanja]
the goal(s) of the relationship

[cilj(evi) veze]
Ono to je takoe veoma zanimljivo je injenica da se metafore, osim kroz

jezik, mogu realizovati i na druge naine. Naime,
ako je pojmovni sistem koji upravlja time kako mi doivljavamo svet, kako
mislimo, i kako se ponaamo delimino metaforian, onda i (pojmovne) metafore moraju biti realizovane ne samo u jeziku nego i u mnogim drugim
oblastima ljudskog iskustva (Kvecses 2002: 57).5
5
[i]f the conceptual system that governs how we experience the world, how we think, and how we act is
partly metaphorical, then the (conceptual) metaphors must be realized not only in language but also in many
other areas of human experience.
340
Biljana Radi-Bojani
To se, na primer, vidi u injenici da se drutvena i poslovna lestvica u mnogim

kompanijama odraava na lokacije kancelarija zaposlenih. Sitniji slubenici obino
imaju kancelarije na niim spratovima, dok su direktori i uprava smeteni na gornjim
spratovima, to je, u stvari, odraz vertikalne metafore MO JE GORE (Kvecses 2005).
Bitna osobina pojmovnih metafora jeste i ta da one esto proizvode kulturne
modele koji funkcioniu u miljenju. Radi se o strukturama koje su po prirodi istovremeno i kulturne i kognitivne, jer su kulturoloki specifine mentalne predstave
odreenih aspekata rei. Kao primer Kvecses (2005) navodi da se pojam vremena
vrlo esto konceptualizuje kao predmet koji se kree zato to se taj kulturni model
zasniva na pojmovnoj metafori VREME JE PREDMET KOJI SE KREE. Nadalje, Kvecses
(2005: 29-30) navodi injenicu da se vreme u razliitim jezicima i kulturama moe
konceptualizovati kao horizontalno i/ili kao vertikalno kretanje. Tako se u mandarinskom kineskom ovo kretanje poima i kao horizontalno i kao vertikalno, dok se
u engleskom poima samo horizontalno (npr. March comes earlier than April [mart
dolazi pre aprila]).
3. PRIMENA POJMOVNE METAFORE U NASTAVI STRANOG JEZIKA
Kao i drugi teorijski lingvistiki konstrukti, pojmovna metafora je nala primenu u nastavi stranog jezika, to je meu prvima uoila Lazar (1996). Ona u svom
lanku Using figurative language to expand students vocabulary objanjava to tvrdei da su prenesena znaenja svakako neizbeni sastavni deo leksikona izvornih
govornika, zbog ega su oni sposobni da razumeju i proizvedu prenesena znaenja
rei. Iz ovoga ona zakljuuje da je to veoma bitna vetina u usvajanju stranog jezika.
Ako se ovo povee sa teorijom pojmovne metafore i injenicom da je osnovni pojmovni sistem oveka metaforian po svojoj prirodi, zakljuuje se da su prenesena
znaenja neizbean element koji uenici stranog jezika svakako moraju da savladaju.
Poto je grupisanje leksikih jedinica u skupove ustanovljena procedura u nastavi
stranog jezika, postavlja se pitanje da li bi se uspeh u uenju i usvajanju vokabulara
poveao ako bi ga uenici uili i po metaforikim skupovima, grupama rei i izraza
koje povezuje ista metafora. Ono to je znaajno i kod leksikih i kod metaforikih
skupova jeste sistematizacija jedinica vokabulara i uvoenje smislenih mrea odnosa koje uenicima pomau da ogromnu koliinu novih rei i znaenja koja treba
da savladaju u stranom jeziku smeste u neki okvir koji ukazuje na strukturu slinu
strukturi mentalnog leksikona govornika maternjeg jezika. Same pojmovne metafore
u uionici mogu da budu od viestruke koristi, te Littlemore (2001) tvrdi da se uvoenjem metafor obogauje jezika produkcija i ukupno poboljava komunikativna
kompetencija time to uenici poinju bolje da razumevaju metaforike izraze.
Poto uenici nemaju kompetenciju izvornog govornika ciljnog jezika, nee
uvek moi da procesuiraju prenesena znaenja na isti nain kao izvorni govornici;
ponekad e imati koristi od analitikog, ispitivakog pristupa, koji Littlemore i Low

(2006) nazivaju metaforiko razmiljanje (eng. figurative thinking). Oni ga definiu kao proces postavljanja pitanja koji se zasniva na pretpostavci da nepoznata fraza
moda ima preneseno znaenje, ili koji istrauje kakve su implikacije u upotrebi nekog
metaforikog izraza. Kad neizvorni govornici naiu na izraze ija znaenja ne znaju,
ili izraze koje nemaju u sopstvenom maternjem jeziku, oni moraju da ih analiziraju
paljivije, a esto se desi i da uspore tokom itanja teksta koji sadri ovakve fraze.6
Ovo se verovatno deava zbog toga to uenici pokuavaju da analiziraju pojedinane
elemente u izrazu, ili to postavljaju sebi niz pitanja koja e ih moda dovesti do pravog
znaenja (Littlemore i Low 2006: 4). No, prilikom opisa i analize ovakvog procesa
mora se uzeti u obzir nekoliko bitnih stavki: (1) celo znaenje izraza ne moe uvek da
se utvrdi na osnovu konteksta; (2) kontekst moe da iskljui neka mogua znaenja, ali
u osnovi i pisac i italac opet moraju da odlue da li su preostala znaenja relevantna;
(3) vei deo procesa odluivanja je podsvestan, te mu je stoga teko prii i analizirati
ga. Uenici stranog jezika u prednosti su u odnosu na izvorne govornike, jer mogu
da iskoriste znanje i iskustvo vezano za druge jezike, ali sa druge strane moraju da se
suoe sa sloenijim pitanjima kad je re o metaforikom jeziku, jer moda nisu svesni
kulturnih konotacija koje moraju da se uzmu u obzir da bi se razumeo metaforiki jezik
ili jer moda nemaju pristup ve postojeim vielanim metaforikim jedinicama, pa
zato svaku re analiziraju i razumeju pojedinano (Littlemore i Low 2006: 6).
Razumevanje prenesenog znaenja zahteva od uenika da povezuje dva razliita elementa i da napravi itav niz jezikih inferencija, pri emu taj proces dekodiranja prenesenog znaenja ukljuuje otkrivanje prikrivenih veza u iskazu putem
procesa inferencije. Tako u eksperimentu iz Radi-Bojani (2010), jedna studentkinja
objanjava izraz seeds of an idea na sledei nain:
Studentkinja: The seeds of an idea. Seed u smislu kao semenje. Kao neke
naznake ideje. Kao da ideja poinje da se razvija. Znai, iz semena se razvija
biljka, tako se sad seed of an idea. To grow in him. Da se razvija u njemu.
Znai raste u njemu kao to biljka moe da raste.
Na ovaj nain ona u stvari objanjava proces preslikavanja elemenata izvornog domena na ciljni uspostavljajui veze izmeu semenja i naznake ideje, razvoja
biljke iz semena i razvoja ideje, i rasta biljke i razvoja ideje u oveku.
6
Primer iz intervjua, obavljenog za potrebe istraivanja za autorkinu doktorsku disertaciju, pokazuje kako
studentkinja analizira nepoznat izraz na koji je naila tokom izrade zadatka na testu:
Studenkinja: Hotel in the heart of the city. Pa uglavnom srce neega je centar neega pa, znai u sredini, u
centru grada. Tako nekako.
Autorka: Zato je srce neega centar neega?
Studenkinja: Zato? Pa zato to je moda nama, kako ljudski organizam, znai, srce je centar, srce ono to sve
pokree. to je sutina.
Autorka: Dobro.
Studenkinja: Pa onda kao, verovatno i mi kod jezika koristimo tako neke primere. Recimo zato mi nazivamo
srce grada, zato to je kao i kod nas srce isto ima takvu ulogu pa kao tako neto.
(Radi-Bojani 2010: 163).
342
Biljana Radi-Bojani
Iz reenog se vidi da pred uenicima stoji veoma zahtevan zadatak ije sprovoenje u nastavi podrazumeva povratak na teorijska znanja o prirodi i funkcionisanju pojmovne metafore. Ono to nastavnici moraju da imaju na umu kada u nastavni
proces uvode pojmovnu metaforu i kao nain organizacije leksikona i kao metod
uenja novih jedinica vokabulara su sledea saznanja:
(1) kognitivna lingvistika ne prouava jezik samo sa ciljem da bi ga opisala, nego da
bi otkrila konceptualne procese na osnovu kojih jezik nastaje;
(2) pojmovna metafora je mehanizam koji otkriva kako se gramatika i apstraktna
znaenja konstruiu u jeziku, nain da se otkrije kako um strukturie znaenje;
(3) ono to je izvornom govorniku konvencionalna metafora, ueniku stranog jezika
predstavlja novu metaforu, jer je ranije nije sreo;
(4) mnoge polisemne rei ee se javljaju u prenesenim znaenjima nego u osnovnim, pa, ako se uenicima stranog jezika skrene panja na osnovna znaenja polisemnih rei, moe se poveati njihovo razumevanje jedinica vokabulara;
(5) velik deo metaforikih izraza je motivisan i moe se sistematski povezati sa ogranienim brojem izvornih domena i metaforikih tema;
(6) svest o metafori moe uenicima da objasni ustrojstvo stranog jezika kao sinhronog konstrukta, jer razumevanje pojmovnog jezgra jezika uenike stavlja u kontakt
sa mreom shematizacija iz kojih su se formirala znaenja u jeziku.
Navedena saznanja su svakako neto sa ime se nastavnici stranog jezika
moraju upoznati kroz seminare i struna usavravanja, ali se postavlja pitanje koliko
toga je u stvari potrebno preneti uenicima. Meu istraivaima koji su analizirali
ovo polje (Boers 2000; Holme 2004; Lazar 1996; Littlemore 2001; Littlemore 2004;
Littlemore i Low 2006) postoji generalna saglasnost da se osnovni postupak u procesu nastave svodi na podizanje svesti o metafori tako to e se uenicima7 skrenuti
panja da metafore proimaju jezik, tj. da nisu samo poetski mehanizam. Pitanje je
koliko teorijske osnove treba ponuditi uenicima da bi se poboljalo razumevanje,
a da se oni ne zague informacijama. Littlemore (2004) je istraivala dva pristupa
ovom problemu: u prvom je uenicima objanjena teorija, navedene su nekolike dominantne metafore i onda su kontekstualizovane metafore tumaene, dok su u drugom pristupu uenici analizirali direktno metafore u kontekstu, radili zadatke koji se
na njih naslanjaju, razgovarali o njima, ali se ukljuivalo malo teorije, jer su se uenici oslanjali na indukciju. Littlemore (2004) je ustanovila da su uenici koji su sudelovali u eksperimentu gde je pristup bio zasnovan na izlaganju teorije primeivali
uglavnom retorike metafore u daljem radu, a ostale, mnogo svakodnevnije metafore
su prevideli. Nasuprot tome, drugi pristup, zasnovan na indukciji, pokazao je da su
uenici postigli mnogo vei uspeh i dublje razumevanje materije.
Pomenuti principi i nain rada u uionici uglavnom se odnose na tinejdere i odrasle uenike, poto je kod
njih razvijen sistem apstraktnog miljenja, dok kod dece to nije sluaj, te se u radu sa njima iz tog razloga
ovakav pristup vokabularu ne moe primeniti.

Littlemore i Low (2006: 24-25) detaljnije opisuju pristup koji se oslanja na
indukciju polazei od injenice da, to se tie jednostavnijih prenosa znaenja, prosta pitanja vezana za izgled, funkciju, poloaj, itd. mogu da uenicima pomognu u
velikoj meri da odgonetnu prenesena znaenja rei i izraza kojima barataju. S druge
strane, neki izrazi e i dalje ostati nepoznati, esto zato to uenici ne znaju osnovno znaenje rei, ili zato to je izvorni pojam arhaian ili usko struan. Sam proces
postavljanja pitanja ukljuuje jasna i direktna pitanja o osnovnom znaenju rei, te
same uenike moe makar delimino da usmeri u pravom pravcu. Ova pitanja takoe
mogu da pokrenu i dublje razumevanje i obradu informacija, pri emu se uenici
aktivno bave datom temom, postavljaju pitanja vezana za nju i smisleno je povezuju
sa drugim temama. Ovakav pristup je neophodan ukoliko uenik eli da konsoliduje
i integrie znaenje rei u postojee znanje, a, globalno gledano, uenje je uspenije
i bolje kada se podaci obrauju na takav nain. Ovakav metod usvajanja vokabulara
svakako ne tei da zameni ostale postupke, nego da ih dopuni, te se smatra da on nije
poseban, odvojen program, nego treba da se integrie sa ostalim pristupima u nastavi
stranih jezika (Boers 2000).
Razliiti autori koji su se bavili primenom pojmovne metafore u nastavi daju
uglavnom sline preporuke vezane za integrisanje ovakvog pristupa u nastavu uopte. Tako Holme (2004: 124) kae da nastavnici esto trae kontekste upotrebe koji
e pomoi uenicima da razumeju znaenje nove rei, ali bolja, upotrebljivija tehnika
se moda oslanja na izgradnju tog konteksta na metaforikom poreklu rei, zbog ega
uenik moe da povee samu re sa procesima na osnovu kojih je razvila to znaenje.
Rei sa apstraktnim znaenjem je uvek tee i objasniti i razumeti, pa Holme (2004)
predlae povratak osnovnom znaenju polisemne rei, tj. onom od koga je apstraktno
znaenje nastalo metaforikim prenosom. Znaajan aspekt ove odluke jeste da se ne
radi samo o objanjavanju jednog nepoznatog znaenja drugim, nego je ovo ulazak u
podruje shematizacije i pojmovnog povezivanja konkretnog i apstraktnog znaenja.
Vremenom se uenici mogu izvetiti u ovakom nainu razmiljanja o novim znaenjima, pa se moe oekivati i vea brzina u razumevanju i vea samostalnost.
U pogledu sistematizacije jedinica vokabulara, Holme (2004) je ustanovio da
nastavnik koji sakupi rei i izraze koji proizlaze iz odreene metafore i predaje ih zajedno, povezane u isto metaforiko polje, moe da postigne bolje rezultate, a uenici
mogu bolje da pamte, nego nastavnik koji iz teksta odabere jedinice vokabulara, jednu
po jednu. Povezivanje metafore i nastavnike prakse pomae uenicima da shvate da
znaenje u stranom jeziku funkcionie po nekim principima, to je od presudne vanosti za promenu uenikih ubeenja da je vokabular nasumian deo u nastavi stranog jezika i da ne funkcionie po pravilima, za razliku od gramatikog sistema. Ovim uenici
mogu da steknu sigurnost i uverenje da je i vokabular, kao i gramatika, stranog jezika,
savladiva materija na ije se principe i pravilnosti mogu osloniti.
U pogledu uticaja maternjeg jezika na usvajanje metaforikih znaenja u
stranom ustanovljeno je da, ukoliko sline metaforike teme i organizacija vokabula-
344
Biljana Radi-Bojani
ra postoje u maternjem jeziku, proces uenja i pamenja e biti olakan i poboljan,

jer transfer iz maternjeg jezika moe da ubrza proces uenja, ako maternji i strani
jezik dele mnogo zajednikih karakteristika i kulturnih komponenti. Meutim, ovde
i nastavnici i uenici moraju da budu oprezni, jer transfer svakako ukljuuje i pogreno povezivanje (interferencija maternjeg jezika), to predstavlja veliku opasnost,
naroito kod idiomatskih izraza. Ovaj pristup se najbolje primenjuje kod uenika sa
viim nivoom znanja, jer znaju vie rei, pod manjim su uticajem maternjeg jezika i
oprezniji su kod direktnog prevoenja idiomatskih izraza.
4. ZAKLJUAK
Ahmed (1989) pominje koliko je znaajno da uenici budu svesni semantikih odnosa izmeu novih i ranije nauenih znaenja rei stranog jezika, te je stoga
potrebno definisati, pojasniti i ilustrovati polisemiju i metaforu kao lingvistike pojave i procese, naroito u svetlu novijih saznanja u istraivanju jezika. Boers (2000:
563) navodi argumente koji podravaju upotrebu ovog pristupa i ukazuju na njegovu
korisnost: (1) uenje vokabulara se odvija kroz vizualizaciju, pored obrade verbalnog sadraja, to je jo jedan nain da se olaka i ubrza kasnije priseanje i odaziv
prilikom upotrebe novih jedinica vokabulara; (2) ulaganje kognitivnog napora radi
identifikacije izvornih domena i procene kategorizacije podstie dubinsku kognitivnu
obradu, to poboljava pamenje jedinica vokabulara; (3) primena metaforikih tema
kao kategorija prua okvir za leksiku organizaciju, to olakava uenje vokabulara
naspram nasuminih spiskova.
Ukoliko se u radu sa uenicima nastavnik oslanja na opisane principe i pravila, moe doi do znaajnog uspeha u razumevanju jedinica vokabulara stranog jezika
uopte i napretka u shvatanju metaforikih znaenja (Radi-Bojani 2010: 204-210).
Utvreno je da uenici vremenom razvijaju sposobnost da samostalno primenjuju korake u analizi metaforikog znaenja upoljavajui razliite vrste znanja koje koriste
kao osnovu prilikom procesa preslikavanja osobina izvornog domena na ciljni. Ovo
svedoi o tome da je postignut visok stepen metaforikog razmiljanja, to je svakako
krajnji cilj primene ovog teorijskog konstrukta u nastavi stranog jezika.
LITERATURA
Ahmed, M.O. (1989). Vocabulary Learning Strategies. In: P. Meara (ed.), Beyond
Words (3-14). London: BAAL/CILT.
Aitchison, J. (2003). Words in the Mind. An Introduction to the Mental Lexicon. 3rd
edition. Oxford: Blackwell.
Boers, F. (2000). Metaphor Awareness and Vocabulary Retention. Applied Linguistics 21/4, 553-571.

Croft, W. and Cruse, D. A. (2004). Cognitive Linguistics. Cambridge: Cambridge
University Press.
Evans, V. and Green, M. (2006). Cognitive Linguistics. An Introduction. Edinburgh:
Edingburgh University Press.
Geeraerts, D. (1993). Vaguenesss Puzzles, Polysemys Vagaries. Cognitive Linguistics 4, 223-272.
Gibbs, R. W. and Matlock, T. (1997). Psycholinguistic Perspectives on Polysemy. In:
H. Cuykens and B. Zawada (eds.), Polysemy in Cognitive Linguistics (213239). Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins.
Holme, R. (2004). Mind, Metaphor and Language Teaching. Basingstoke: Palgrave
Macmillan.
Klikovac, D. (2000). Semantika predloga. Beograd: Filoloki fakultet.
Kvecses, Z. (2002). Metaphor. A Practical Introduction. Oxford: Oxford University
Press.
Kvecses, Z. (2005). Metaphor in Culture. Universality and Variation. Cambridge:
Cambridge University Press.
Lakoff, G. (1987). Women, Fire, and Dangerous Things. What Categories Reveal
About the Mind. Chicago: The University of Chicago Press.
Lakoff, G. and Johnson, M. (1980). Metaphors We Live By. Chicago, London: University of Chicago Press.
Lazar, G. (1996). Using Figurative Language to Expand Students Vocabulary. ELT
Journal 50/1, 43-51.
Littlemore, J. (2001). Metaphoric Intelligence and Foreign Language Learning. Humanizing Language Teaching 3.2. Available at: http://www.hltmag.co.uk/
mar01/mart1.htm
Littlemore, J. (2004). The Misinterpretation of Metaphor by International Students
at a British University: Examples, Implications, and Possible Remedies. Humanizing Language Teaching 6.3. Available at: http://www.hltmag.co.uk/
sept04/sart6.htm
Littlemore, J. and Low, G. (2006). Figurative Thinking and Foreign Language Learning. Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Radi-Bojani, B. (2010). Primena pojmovne metafore u usvajanju vokabulara engleskog jezika kao stranog. Neobjavljena doktorska disertacija, odbranjena
8. 10. 2010. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Sweetser, E. (1990). From Etymology to Pragmatics: Metaphorical and Cultural Aspects of Semantic Structure. Cambridge: Cambridge University Press.
Ungerer, F. and Schmid, H.J. (1996). An Introduction to Cognitive Linguistics. London, New York: Longman.
346
Biljana Radi-Bojani
Biljana Radi-Bojani
THEORETICAL AND APPLIED ASPECTS OF CONCEPTUAL METAPHOR
Summary
The paper offers a review of the main tenets of conceptual metaphor, one of theoretical constructs of cognitive linguistics, with an emphasis on the ever-present connection
of theoretical and applied linguistics. At the beginning of the paper conceptual metaphor is
defined and illustrated within the wider framework of cognitive linguistics. Roots of metaphor
are accentuated from two different perspectives: (1) human experience, which is embodied in
human conceptual system, is linguistically realized in various metaphorical expressions; (2)
a historical, etymological, perspective reveals the origins of these metaphorical expressions
and explains the existence of polysemy on a synchronic plane. These two angles of analysis
are of extreme importance because they shed light both on how metaphoric transfer works
(mapping of a source domain into target domains) and how different, yet similar meanings
of one lexical unit are conceptually and etymologically connected. The final part of the paper
stresses the potentials of conceptual metaphor in language teaching as a large number of researchers have proven that, if foreign language students are exposed to metaphoric input, their
vocabulary knowledge increases as well as their ability to think metaphorically. Consequently,
both students productive and receptive linguistic skills improve as they become increasingly
immersed in the foreign language conceptual system, which may ultimately lead to better
intercultural understanding.
Key words: cognitive linguistics, applied linguistics, conceptual metaphor, polysemy, vocabulary, metaphorical thinking.
. XXXV (2010)
A
ablatesic@yahoo.it
UDK 811.131.137
811.131.123

.
.
.
, - , .
: , , , , , embodiment,
1. -
: .
, , .
,
: , ,
.
, (.
mbodiment),

. ,
(. embodied),
,
(Lakoff, Johnson 1999:37).
348
oj , , (, 2004:9).
, , ,
. ,

( ) (, 2007:90).
, ( ) ( ) (Gola 1994).
. : , - .
,
.
, .
, .
-
.
2.
(Ronald Langacker), ,
(Andrighetto 2006). ,
,

.
1
. ,
(prezzi bassi, prezzi abbordabili,...).
( 2),
, , , (prezzi alti, prezzi grandi, prezzi corposi, ...).
349
1.

prezzo basso
1
prezzo abbordabile
prezzo minimo
sottocosto
2
prezzo abbassato
2.

prezzo alto
prezzo grande
prezzo corposo
1
prezzo spropositato
prezzo eccessivo
prezzo esagerato
prezzo elevato
prezzo in crescita
2
il prezzo tende a lievitare decisamente
prezzo stellare
prezzo alle stelle
3
prezzo astronomico
il prezzo a quote stratosferiche - a a
4
inaccessibile o
, , : jo
sottocosto ,

. : prezzi elevati/ prezzi in
crescita/ prezzi che tendono a lievitare ( / ),
- .
:
,
, prezz lle stelle, prezzi astronomici, prezzi a
350
quote stratosferiche ( , , ),
inaccessibile ().
, , , . ,
, .
A
. , ( 1. )
, , ( 2. )
. , , ( 1, 2, 3. i 4. ),

.
A

, ,
, ,
. ,
, ,
,
,
.
.
prezzi stellari, prezzi astronomici, a quote stratosferiche,
( 3)
351
.
( 4) inaccessibile
, .
3.
-
, , , , ( 1998:60).
,
.
, ,
.
, .
, .
(, 1997:27):
: ( / ) , ,
, .
, .

, , , , ,
, , . (, 2003:6768) , .
,
, .

. , (. , , , ...),
(, , , , ,...), (,
, , , ...), (
, ), . .
352
3.1 :

.
( 3) ( 4)
,
( ) .

. ( ) ,
,
.
.
,
( )
( ).
3.1.1
3, ,
(buon prezzo, buona offerta,
prezzo ottimo), (prezzo onesto), (prezzo amichevole)
(prezzo ragionevole).
(prezzo attraente), (prezzo interessante),
.
,
(incoraggiante
, conveniente ) (competitivo , vantaggioso ).
per tutte le tasche ( 3,
) . , per tutte le tasche , , .
. ,
: Worlds Bank 2005. , 50%
2 , 20%
1,25 , 70%
1.
per tutte le tasche
1
, Worlds Bank ( ), 1,25 2

.
353
, .
, . ,
:
( ),
,
!
,
, (prezzo folle, prezzo pazzo, prezzo scioccante).
(prezzi irrisori, prezzi ridicoli)
.
, , poco costoso, poco caro, costa poco, non costoso, non caro ...,
.
3.

buona offerta
prezzo ottimo
prezzo contenuto
prezzo amichevole
prezzo onesto
prezzo ragionevole
prezzo appetibile
prezzo interessante
(prezzo) conveniente
prezzo incoraggiant
prezzo competitivo
prezzo vantaggioso
prezzi per tutte le tasche*

prezzo scioccante
prezzo folle
prezzo pazzo
prezzo irrisorio
prezzo ridicolo

poco costoso, poco costa,
poco caro, non caro
non costoso
354
3.1.2
.
( ) ,
.
, (Dummett 1978).
, , , .

, .
,
(prezzo doloroso), (cifra da capogiro),
(costare un occhio della testa).

.
Mi costato un occhio della testa , , prezzi stellari, astronomici ,
.
, ,
( )
( ).
: prezzo vergognoso
. caro,
, , .
,
poco
economico, non economico .
355
4.

caro ( )
prezzo doloroso
cifra da capogiro
costa un occhio
prezzo vergognoso

poco economico
non economico
3.2 -
50- (Austin, 1994).
,
.

.
, ,
. ( 1986,
Marcello 1996). -
.
5 . a buon mercato economico
, . a buon mercato, (. mercato ) ,
, economico
.
,
. -
356
- (. oikos ,
nomos ).
- , . Pagare salato, prezzi salati

, .
(sale) ,
.
,
. . salary, . salario, .
salaire, . salario, . salrio, . salaris, ...
,
.
, sale pepe,
.
5. -

a buon mercato
pagare salato
economico
prezzo pepato
4.

,
, , , .
, , .
,
, .
,
, . .
,
, e
. . -
357
,
. , , (prezzi ridicoli)
(non costoso).
,
, .
, -,
,
. , , .
Andrighetto, Giulia (a cura di) (2006). La grammatica cognitiva. Intervista a Ronald

Langacker. Il giornale di filosofia. ( : <http://www.giornaledifilosofia.net/public/scheda.php?id=66>).
, (1986). . : .
, (2007). . :
.
Dummett, Michelle (1978). Can analytical philosophy be systematic, and ought it to
be? Truth and Other Enigmas. London: Duckworth. 437458.
Frixione, Marcello (1996). Scienze cognitive e semantica naturalizzata. Alle origini
della filosofia antica. Genova: Erga Edizioni.
Gola, Elisabetta (1994). Metafora e Intelligenza Artificiale. . Centro
Editoriale Librario Universit della Calabria:Palermo.
, (2004). . : XX .
Lakoff, George, Mark Johnson (1998). Metafora e vita quotidiana. Milano: Strumenti Bompiani.
Lakoff, George, Mark Johnson (1999). Philosophy in The Flesh. New York: Basic
Books.
, . (1994). . : .
, (1997). . :
.
, (1986). . :
. .
Shaohua, Chen, Martin Ravallion (2008). The Developing World Is Poorer Than We
Thought, But No Less Successful in the Fight against Poverty. Development
358
ResearchGroup. World Bank.( : <http://siteresources.worldbank.org/DEC/Resources/Poverty-Brief-in-English.pdf >.)

, (1998). : .
: XX .
Aleksandra Blatei
THE CONCEPTS CHEAP AND EXPENSIVE IN ITALIAN LANGUAGE
Summary
In this paper the concepts cheap and expensive in Italian language have been
analyzed according to the principles of the cognitive linguistics. The impact of the physical
experience and the mental representations of the indicated terms have been taken into consideration, as well as the ways of the connecting mind and language. The conceptual understanding of the meaning of the terms includes the ability of the mental representations through
cognitive or expressive images in which a person does not take a static position. The physical
experience alone is not sufficient for a complete linguistic conceptualization. It requires social
and cultural elements and linguistic usage in order to bring complete sense about.
Key words: cognitive linguistics, semantics, sociolinguistics, philosophy of mind,
metaphor, concept of embodiment, linguistic usage
. XXXV (2010)

ljiljan@neobee.net
811.163.41373
821.163.41.09 Leskovac M.

1

, .
: , , , , .
,2
, . , , ... 20. .... ... ...
...
,
.
. : .
... ... ...
: ,
( 1996: 251). . ,
: ... ..., , ... ( 1986: 171).
1

( 148001),
.
1904, 23. 12. 1990. (. 13).
. .
360
, ,
. . ,
,
.
,
, . (1986:171)
. (2002:11), ,
.
, , , . ,
,
( ).
, ,
. ,
,
, :
, ,
. , ,
,
( 2002: 11).
, ,
1954. . .
, .

, , , ,
.
, ,
, , ,
,

(). , ,
:
... ,
().
-
...
361
.

j
. .
- -
, , .
, , ,
.
, , , ,
.

.

, () / , .
.
:
1.
; ,
;
2. ,
.
1. ,
: , , .
: , , : , , ,
: , , . , ,
.
, .
3
.
3
: - 1. . ; ) ,
( .); 2. ( ).
362
.

. ,

. , ,
, / .
, ,
.
( ) . , ,
.
4
,
.
,5
, .
,6 .
, ,
,7
. (. ) . .

. ( )
.
., , . - ,
, . (, )
.
4
5
6
: 1. . . 2. . .
, - . ..
: , -, - . ...
. . .
: 3. . , ... . . . ( )
( ). ( )
. ..
.

.
...
363

: 8
, 9 ,
,10 , , , , .
, . .
11 .
.
/
?
,12 . .
13 ,
. .
.
14 , ,
( ). .
,

8
9
10
11
12
13
14
: . , , . () ...
.... ..
: . , .
.....
: . , , . ()
, , . . .
: . . , . ...
... ... . . .
.
: -, - , , (
..) ... ... ( ) ...
, , ? . .
: , -, - ( ; ( ), ;
; . ... ( ..)
...... ...- . ..
. ... .. . 1951.
( . ..).
364

, .
,15 ,
: .. ....
: // (172) .
, ..

- , ,
, .
, , , ,
,
.
,
-
. ,
.
,
, .

. , .
. .

.

, ,

.
,
, .
, , ,
.
15
: . ( ) . . .
...
365
16 ( ,
) . ., , ,
. , ,

.
... ...,
,
,
.
17 (...
...) .
,
. ,

,
,
.
18
.. ... ,
/ .
,
- . ,
,
.
19, , . ...
..., .
.
16
17
18
19
: , -, - -,- . .
;. . ... ...
. . ... .... . . 1.
: , -, - . (: : 3. , , ... 4.
, ( ). 5. . , , ).
: , -, - 1. . . () () 2.
, . ( ..).
: , -, - , , , , (
..).
366
20 ,
...., .

. To
: ,
, ,
, ?

- .

: (, , ,
, , , , , ),
, (, ),
,
(, , , , ) ,
,

.
,
. :

.
,
. (, , ,
, , , ) . (, , , , , , , , ) , . ,
20
: . ,
.
...
367
,
. ,
,
.
,
, ,
.
, ,
.
,
: ;
,
: , , ,
, . ,
, .
.
, , ,

. , .
- , .

.

, . (1958). , (), .
(1967-1969), 13, :
. : , (1971-1976), 46, :
( , ).

, (2006). 6: . :
, ,
, III, , 2,
, .
368
Bugarski, Ranko (1996). Uvod u optu lingvistiku. Sabrana dela, Knjiga 6, igoja
XX vek, Beograd.
-, (1997).
. .
, (1990). . . 28/45: 288294.
Zgusta, Ladislav (1991). Prirunik leksikografije. Sarajevo: Svjetlost.
, (1991). . .
, (2002).
. . XLIX/12: 927.
(1987). . (639640).
Radovanovi, Milorad (1986). Sociolingvistika, Knjievna zajednica Novog Sada
Dnevnik Novi Sad, Novi Sad.
(1968). . 1: ,
. : . : .
, (1995). ,
I,II,III IV . ,.
, (2002). . , .
, (2002). . . 3949.
, , , .
ipka, Danko (2006). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Matica
srpska.
Ljiljana Nedeljkov
REMARQUES SUR LA LANGUE DU PRFACE DE LANTHOLOGIE BECARAC
Rsum
Daprs lanalyse du lexique utilis dans le prface de lanthologie des becaracs
de Mladen Leskovac nous montrerons laspect lexique de lexpression linguistique de Mladen
Leskovac ainsi que la place que prend ce lexique dans le corpus du Dictionnaire de Matica
srpska.
Mots cls: langue, lexique, cjorpus lexicographique, style littraire et scientifique,
Mladen Leskovac
. XXXV (2010)

strbacsn@eunet.rs
UDK 811.163.41374

1

,
, .
o.
: , , , , .
1. , ,
.
, , 2 ,
je
.
.
2. , , , . . (1991: 133134)
, . .

,
, (
2002: 35).3
1
2
3
: ,
,
.
. : 2006.
.
.
370
. (1982) , , , ,
. . (1991)
(
, , ), . . (1997)

. , . (1967) . -
1410 .
3. .
3.1. . .
(Helbig, Schenkel 1969) . . (Engel, Schumacher
1976), . , , fragen abgeben.
. .
fragen
I. fragen2 (3)
II. fragen Sn, Sa/pS/NSob, w,
III. Sn
1. Hum (Mein Freund fragt den Lehrer.)
2. Abstr (als Hum) (Die Direktion fragt ihn, ob er die Aufgabe
bernehmen knne.)
Sa
1. Hum (Mein Freund fragt den Lehrer.)
2. Abstr (als Hum) (Er fragt die Betriebsleitung nach ihrer
Meinung.)
p= nach, um
Wenn p = nach,
pSd
keine Selektionsbeschrnkungen (Er fragt mich nach dem
Freund, nach dem Hund, nach der Betriebsleitung, nach dem
Schreibtisch nach der Konzeption, nach dem Schwimmen.)
Wenn p = um,
pSa
Abstr (-Art) (Er fragt [ihn] um Erlaubnis.)
NS
Act (Er fragt mich [danach], ob ich komme / wann ich komme.)

. .
abgeben
abgeben
O1
PO
abgeben
O1
P1
abgeben
abgeben (an - Akk)
O1 (3
O1 (4
P1
P1
abgeben (fr - Akk)
O1 (4
P1
abgeben
abgeben (gegen - Akk) O1 (4
P1
371
Wolfgang gibt einen guten Ehemann ab.

Die Einwohner gaben [bei der Wahl] ihre
Stimme ab.
Er gibt (mir) ein Stck ab.
Herr Meier gibt sein Amt (an Herrn Scmitz)
ab.
Er gibt seine Stimme (fr den linken Politiker)
ab.
Er gibt seine Stimme (gegen den Antrag)

ab.
abgeben von Dat
O1 (34 P2
Er gibt (mir) von seinem Kuchen ab.
sich/Akk abgeben mit Dat O4 PO
Erna gibt sich [gern] mit Kindern ab.
4 : SE mit obligatorischem
INF + : Stella gibt sich nich damit ab, auf jeden
Korrelat
kleinsten Fehler hinzuweisen.
3.2.
.
. , . . (Svozilov, Prouzov,
Jirsov 1997)
.
(. BT SE : Val 1 VF Val 2 (krom V)),
(. : nkdo se boj nkoho /
neho). () ( : Val 1: S nom
[anim]; Val 2: S gen [anim] v [inanim]), .4
. , .
. (Lopatkov, abokrtsk, Kettnerov 2008)
, VALLEX.
2730 .
, . 4
(Svozilov, Prouzov, Jirsov 2005) ,

,
.
372
, .
.
analyzovat , , :
analyzovatimpf
ACT1 PAT4, zda, cont
podrobn zkoumat; rozebrat; p.: ekonomov analyzuj vvoj trhu ya posledn rok
rfl: cor4, pass rcp: ACT-PAT class: mental action
3.3.
. . (Ninkov, Sokolov
1998).5 - . , . , . . .
. ,
, .6 , (.
viest V: Sn VF ADVdir) ,
. , ,
. ,
.
3.4. . (Polaski 1976)
300 .
. ,
, chyli :
625 ,
. (J. Mistrk: Frekvenn slovnik sloveniny) 1969. .
, ,
.

. , , .
,
, , , , , , , ., , , . (Ninkov, Sokolov
1998). 1. , ,
, , . ; 2.
( , , .); 3. : , -, - . (Ninkov, Sokolov 1998).
373
Act. NPN NPAcc + Adv

NPN [ + Hum] [ Abstr] [Elm]
[ Anim]
NPAcc [ Abstr]
[ Anim]
Chyli kolana // czoo // czoa, :
NPN przed NP1
NPn [+ Hum]
3.5. . (2008), , ,
, , , 2591 .
- Vezljivost
v slovenskem jeziku (2001) Vtn vzorce v etin F.
Danea 1987.7 ,

,8
,
. :
anketrati -am R nedov. in dov.
1. anketrati2 kdo/kaj s presojo razlenjevati koga/ kaj /kako/koliko/,
Sam1 Sam4 /Prisln/kol/: Sam1 /xVd +/ + Glag/De L/ + Sam4/yRad
+/-/ + Prisln/kol/wN/Kold//: Tednik /redno/ anketira bralce, Anketirali so
mladino razline starosti; prim. nagovrjati/nagovorti, ogovrjati/ogovorti,
spraevti.
3.6. .
(1987), , ,
. , 1000
7
Wrterbuch zur
Valenz und Distribution deutscher Verben, Slovesa pro praxi (Svozilov, Prouzov,
Jirsov 1997) Valenn slovnk slovensch slovies (Ninkov, Sokolov 1998).
: , , , . : (
) (
, ) . :
) , , ) , , , ) ) (ele 2008: 11).
. , .
374
9 , . .

( ,
: + 2 / . + + 2, + + ).
- (
: = , ; 2 = + 2, + ),
(= ; 1= ).
3.7. . (1997b)
Morphosyntactic Valency Classes of English Verbs (Budai 1997a)
. 15000 , :
ABIDE
N1 * N2
N1 * <X
N1 * <[to V]
N1 * (<)[V -ing]
N1 * [N1 V-ing] (N1 = Poss/Acc)
ABIDE by
N1 * by N2
3.7. , , .
. . (1969) 800 ,
25%
.
, .
. . , . . . . (1981)

, . ,
1219

. , .
. . (1988), , , , , , ,
9
375
( )
( ).
( 2003) , , , , , ,
.
- .
.
. . (2006) ,
, . .
43 .
,
.
. (1982). , , , , .
, ,
, .
3.8.
.
. (1989). ,
,
, ( 1986).

: , , , ( 1986: 12).10 780
,
. 10
- ( . . ),

.
376
-
. , ,
.
(, , 1992) , , ,
, , . , , ,

. ,
(. , , .; . 1. ~ ,
~ , , 2. ~ , ~ , 3. :
).
4.

. .
, , . ,
. - ,
.
, , ,
, , .

,
. , ,
.
, , , .

.
.
377

, .
, (1967). . : .
, . ., (1982). . . .
, . . (1984). . . :
.
Budai, Lszlo (1997a). Morphosyntactic Valency Classes of English Verbs. Veszprm:
University of Veszprm.
Budai, L. (1997b). A Morphosyntactic Valency Dictionary of English Verbs. Veszprm:
University of Veszprm.
, , , (1992). -
. Szeb-magyar igei vonzatok sztra. :
.
, (1984). . . : . 4250.
-, (2004).
. : .
, (1997). .
. 26/2: 2533.
, (1969).
. . : .
, (2007). . : .
, (1991). . . /2: 191199.
Engel, Ulrich, Helmut Schumacher (1976). Kleines Valenzlexikon deutcher Verben.
Tbingen: TBL Verlag Gunter Narr.
abokrtsk, Zdennek (2005). Valency Lexicon of Czech Verb. Prague: Institute
of Formal and Applied Linguistics, Faculty of Mathematics and Physucs,
Charles University.
378
ele, Andreja (2001). Vezljivost v slovenskem jeziku (s poudarkom na glagolu).

LJubljana: Zaloba ZRC, ZRC SAZU.
ele, A. (2008). Vezljivostni slovar slovenskih glagolov. LJubljana: Zaloba ZRC,
ZRC SAZU.
, (1991). . : .
, (1997). . . 26/2: 433439.
, (1997). : , .
. 26/2: 457-463.
. (2006). - . : .
Lopatkov, Markta, Zdenk, abokrtsk, Vclava Kettnerov (2008). Valenn
slovnk eskch sloves. Praha: Univerzita Karlova v Praze.
, (1982). . ( ). 191194.
, , (1989).
. : .
: . :
.
Polaski, Kazimierz (1976). Sownik syntaktyczno-generatywny czasownikw polskich. Katowice: Uniwersitet laski.
, (1987).
. : .
, , , (1981). . : .
, (1988). ( ). : .
, . . (2003). .
. : 21 .
Svozilov, Naa, Hana Prouzov, Anna Jirsov (1997). Slovesa pro praxi. Valenn
slovnk nejastjch eskch sloves. Praha: Academia.
Svozilov, N., H. Prouzov,. A. Jirsov, (2005). Slovnk slovesnch, substantivnch
a adjectivnch vazeb a spojen. Praha: Academia.
, (1997). . . 26/2: 8390.
, (2002). ? . 3337.
379
Helbig, Gerhard, Wolfgang Schenkel (1969). Wrterbuch zur Valenz und Distribution
deutscher Verben. Leipyig: Veb bibliographisces Institut.
, (2006). . :
.
, (2005). . . XXXVI/1-4: 7685.
, . (2005).
. . 36: 173196.
Gordana trbac
GRAMMATICAL DICTIONARIES IN LEXICOGRAPHY
Summary
Different dictionaries of rection and valency are presented in this paper and their
importance is pointed out. These dictionaries mostly describe the valency and rection of verbs
as the most important constituent of sentence.
They enable to create correct sentences and can be very useful in theory and practice.
Key words: grammatical dictionaries, rection, valency, grammar, lexicon.
380
. XXXV (2010)

gordanastasni@yahoo.com
UDK 811.163.41373.611

.
: ,
, , - , - , -
( 1).
: , - ,
, .
1. . 2003. - , : 1: , 2006. :
, , ,
-
.1
,
.
, : , ,
- (, )
() ( 2003: 136),
: + -.
, , 2
+ (-): -, -.
,
1
1 2.
382
, .
- -.
: ( + - / + -);
( + - / + -); ( + - / + -) ( 2003: 122).
2. .
,
- .

. , - , ()
(),
. ,
- (
), .
: )
; ) ; )
- (
2007: 110).
. , (, , ):
. , . ,
-
,
, ( 1964: 403). ,
. ,
, ,
, ,
: .2 , ,
- ,
- .
2
. ( 2003: 126).
383
. :
- 3,
()
() . , ,
,
.4 , 133 ().
, , , ,
, (- 2004: 9).
, .5
, n- , ( )
. ,
, ,
.
.

(- 2004: 131).
, , -
.
, :
: +
.6 ,
.
:
+ ( ), . - , -
...
:
, 3
4
.
() :

(Bari 1979: 223).
, , .
,
(Bari 1979: 222).
,
( : ; : ; : ).
384
, .
- + -, , , nomina agentis,
: , . -,
-, -...,
.
( : ),
.
: ,
, ,
.
, , , .
,
, , .
.
: -, () . , (). . (, ). 7
0
1<0
0
1
2<1
1<0 -
2
3<2
4<3
0
1<0 -
2<1 -
2<1 -
3<2 -, ,
3
4
4<3 , .
3<2 -7
4<3 -
-. 1, : 0 ,
21<11 -, 11<0 -, 12<0 -, 22<12 -, 31<22 -,
13<0 -, 23<12 -, 14<0 -, 11<12 -, 12<0 -, 21< 21 -, 21<11 -, 13<0 - ,
14<0 -.
7
-, -, - ( ), :
.
385
, , (1 2003: 287).

. . .8
. ,

-: , ,
,
, ,
( 2007: 212).
, , -
. . .
() . ;
, ... .
0 =
1 =

2 =

1<0 - <
2<1 - <

1,2,3
1998. .
. ,
, . 45 35 ,
.
, , ( 2007: 212).
386
0 9
1<0
2<1
11<0 -10
12<0 -11
21<11 -, , 12
Nomina
instrumentum
13<0 -
14< 0 -
15<0 -13
22<13 -14
Nomina loci
16<0 -
17 <0 -, ,
18<0 -, ,
19<0 - ()15
110 <0 -
111 <0 -
112<0 -
113<0 -
114<0 -
115<0 -
116<0 -
117<0 -
23<17 - ()
24<111 -
9 10 11 12 13 14 15
:
,
.
10
11
12
13
14
15
: :
( ) . 2. . 3. , . 4. , , ( ), .
, .
: tarsus.
-, , ( , , ).
, : . ( )
, . . ( ). . , .
. . -
: , , ( 2003: 210).
. .
() : , , (.) ,
, .
387
.
,
. , : < , < , < , : ( ), ,
.
, 16. , ,
( ) -. . ,
( 2007:
191). :
.
.17
--: 0 ; 1<0
( , );
2<1 ( ) .18
2.1. .
. -
.
- ,
: ( = ).
,
.
16
17
18
( )
( :
), ,
. . ,
( ).
. -,
, . : (
) (- 2004: 143).
-
: -, -, -, -, -, -, -,
- : -, -
. ,
: -, -, -
.
388
: - , , - (. , , . . ,
).
, , - ( ) .

. :
- nomen agentis , .
-, -, - . . .
-, -, - . . . ;
.
-, -, - . . . .
2.2. - .
- . , -- ( )
, , ( phoda gymnophiona). -
.
: - ,
.
, ,
.
--
-
,
, , .
. , ,
:
. - , , -- 1. .
, . . , . 2. , .
389
2.3. . . , , - , .
. -- (
) , ,
- , . - ( ).
, ---
, - .
, - (
).
3. .
.
, . (
). .19
, . ,
, , .
( + -) .

(-), .20
.
.
. :

+ -

+ -
+ -
+ -
19
20
( // + -)
, : ,
, , .
. . - (- 2002: 107).
390
4. . - , - .
, ,
,
.

(Babi 1986: 17).
, , , ,
, .
,
-,
- , , ,
, (- 2002: 11).
:
,
- . .
Babi, Stjepan (1986). Tvorba rijei u hrvatskom knjievnom jeziku, Nacrt za gramatiku, Globus-Zagreb: Jugoslovemska akademija znanosti i umjetnosti.
Bari, Eugenija i dr. (1979). Priruna gramatika hrvatskoga knjievnog jezika. kolska knjiga: Zagreb.
-, (2004).
. : .
- (2002). - . . : :
. 103-110.
, (2007). . : .
, (2003). . . .
391
, (1964). . : .
, (2007). . : ( ). : . : . 102-118.
-, , , (2003): , 1: . : , .
-, , , (2006): - , 2: ,
, , .
: , .
, I-III - , IV -VI .
Skok, Petar (1971-1973). Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika. I-IV.
Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.
Gordana tasni
SEMANTICAL-DERIVATIVE STATUS OF MOTIVATED LEXEMES
Summary
Semantical-derivational analyze demand to establish precise derivational status of
lexemes. At the same time, this is theoretical and practical problem. This paper offers some
derivational and semantical criteria to identify status of lexemes in the frame of derivational
nest. This problem is illustrated by examples from Semantic-Derivational Dictionary of Serbian language (Volume 1).
Key words: derivational status of lexemes, derivational nest, derivational meaning
of lexems, Serbian language.
392
. XXXV (2010)
Gordana Risti
goca33@yahoo.de
UDK 811.112.2373.7:811.163
41373.7
KONTRASTIVNA ANALIZA NEMAKIH I SRPSKIH POSLOVICA

U TEKSTU NOVOG ZAVJETA MARTINA LUTERA
I VUKA STEFANOVIA KARADIA1
U ovom radu analiziraju se poslovice iz Novog zavjeta u prevodu Martina Lutera
i Vuka S. Karadia. Cilj istraivanja je da se utvrde i opiu kontrastivne razlike i slinosti
koje su se ispoljile prilikom detaljne kontrastivne analize korpusa. Pojam ekvivalencije ovde
podrazumeva podudaranja na strukturno-formalnom, leksikom i morfolokom nivou. Stoga
e u radu biti govora o potpunoj, parcijalnoj i tekstualnoj ekvivalenciji.
Kljune rei: poslovice, kontrastivna analiza, potpuna, parcijalna i tekstualna ekvivalencija, strukturno-formalne, leksike i morfoloke razlike.
Po svom korpusu tema ovoga rada pripada oblasti paremiologije, a po pristupu

i nainu istraivanja oblasti kontrastivne lingvistike. Interesovanje za poslovice, inae jedan od oblika metaforikog izraavanja, poiva na usmenim predanjima, a datira
skoro jo od prvih poetaka pismenosti. Od svih frazeolokih vrsta poslovice su najvie
istraivane (Burger, Buhofer, Sialm 1982). Poslovica je polifunkcionalna frazeoloka
jedinica, mikrotekst koji se ne reprodukuje kao ostale leksike jedinice (Burger 2003),
nego se citira (Fleischer 1997:76), a osnovna obeleja su joj stabilna sintaktika, morfoloka i leksika struktura (Fleischer 1997:78; Rhrich, Mieder 1977).
Sa svojim glavnim odlikama (rairenost u narodu, kratkoa i slikovitost i
naravno prenoenjem pouke i naela) poslovice su nale svoje mesto i u Bibliji. O
biblijskim poslovicama pisano je ve poetkom 19. veka. ulce (Schulze 1860) je
naveo 296 biblijskih poslovica, od kojih 179 iz Starog i 117 iz Novog zavjeta. Wahl
(Wahl 1871) je smatrao da u savremenom nemakom jeziku postoji oko 450 poslovica i frazema iz Biblije. Grinberg je (Grnberg 1888) u kraoj studiji govorio o
1
Rad je nastao na osnovu autorove magistarske disertacije pod nazivom Poslovice u tekstu Novog Zavjeta
Martina Lutera i Vuka Stefanovia Karadia., odbranjene 2004.godine u Novom Sadu, a inae nije objavljena.
394
Gordana Risti
ak 800 jedinica,2 a Pfefer (Pfeffer 1975) pie da je oko 300-400 biblijskih poslovica
prisutno u jezicima evropskih naroda (germanskim i romanskim). Vredni pomena su
i zbirke na nemakom jeziku (Bchmann 1964; Krauss, 1993), odnosno radovi koji
se bave ovom problematikom (Weckmann 1984; Fldes 1990).
Biblijske poslovice u nemakom i srpskom jeziku nisu do sada bile predmet
kontrastivnog istraivanja. Ovakvo poreenje doprinelo bi osvetljavanju jo jednog
aspekta prouavanja poslovica, vrei kontrastivnu analizu teksta Novog zavjeta u
prevodu Martina Lutera i prevoda Vuka Stefanovia Karadia. Sama injenica da
jezik Biblije obiluje metaforama, poslovicama, sentencama bila je presudna za izbor
teme i kao takva izvestan je izazov za ovu vrstu istraivanja, a biblijske poslovice,
iako biblijske, i danas se upotrebljavaju u razliitim oblastima komunikacije. Polazni
jezik u ovom radu je nemaki a ciljni srpski jezik.
Korpus
U korpusu su zastupljene poslovice iz Novog zavjeta u prevodu Martina
Lutera3 i Vuka S. Karadia. Utvreni broj poslovica na tekstu Novog zavjeta je 88.
Treba naglasiti da se jedan odreen broj poslovica pojavljuje na nekoliko mesta, u
razliitim varijantama. Ova istraivanja nisu obuhvatila posebno klasifikaciju varijanti poslovica.
KLASIFIKACIJA POSLOVICA
Kontrastivna analiza podrazumeva lingvistiki postupak u kome se trai odgovor na pitanje koji elementi u sistemu jezika A odgovaraju elementima u jeziku B,
odnosno kako se sistematskim poreenjem dva ili vie jezika dolazi do eksplicitnih
slinosti i razlika izmeu opisa tih jezika. Kada su u pitanju jezika prouavanja, pod
pojmom ekvivalencija podrazumeva se priblina jednakost znaenja. Ekvivalentnim
se smatraju one konstrukcije koje se kao takve bar nekada javljaju pri prevoenju sa
jednog jezika na drugi ( orevi 1982, 57-77).
Na osnovu uoenih slinosti i razlika istraivani materijal moe se podeliti
na 3 grupe poslovica koje su numeriki razliito zastupljene:
1. poslovice sa potpunom ekvivalencijom
2. poslovice sa parcijalnom ekvivalencijom
3. poslovice sa tekstualnom ekvivalencijom
Poslovice sa potpunom ekvivalencijom
Prvu grupu ine poslovice sa potpunom formalnom i semantikom ekvivalencijom. To podrazumeva odsustvo razlika na svim nivoima, kako strukturno-formalnom, morfolokom tako i semantikom, to znai da se poslovice iz ove grupe
2
3
Grinberg je biblijske frazelogizme svrstao u 6 podgrupa, a utvreni broj poslovica i citata je 120.
Primeri su navedeni na ranonovovisokonemakom jeziku.
KONTRASTIVNA ANALIZA NEMAKIH I SRPSKIH POSLOVICA U ... 395

podudaraju na leksikom, fraznom, reeninom i idiomatskom nivou, odnosno da je
korespondencija potpuna. Istovremeno njih karakterie isto denotativno i konotativno, kao i emocionalno i ekspresivno znaenje, npr.:
/Auge um Auge, Zahn um Zahn.4 Oko za oko, zub za zub. / Mat. 5.38 /
/Denn an der frucht erkennet man den bawm/ Jer se po rodu drvo poznaje.
/ Mat. 12.33./
Na tekstu korpusa zabeleeno je samo 10 poslovica sa potpunom prevodnom ekvivalencijom. Radi se o potpuno identinom uporeenom mikrotekstu5 u jeziku B u odnosu na jezik A. Sa velikom verovatnoom moe da se kae da je re o poslovicama
koje su ve bile deo govornog materijala jo pre nego to su postale deo teksta Biblije
i kao takve su verovatno ule i u srpski jezik.6
Poslovice sa parcijalnom ekvivalencijom
U ovoj grupi su zastupljene poslovice sa parcijalnom ekvivalencijom7 na
strukturno-formalnom, leksikom i morfolokom nivou, uz parcijalnu ili potpunu
prevodnu, odnosno semantiku ekvivalenciju, npr:
/Es ist genug, dass ein jeglicher Tag seine eigene Plage habe./ Dosta je svakome danu zla svoga8 ./ Mat.6.36 /
Pod parcijalnom ekvivalencijom podrazumeva se delimina ekvivalencija prevodnog adekvata, u ovom sluaju uporeenog mikroteksta, u jeziku B u odnosu na
jezik A.
Na osnovu kontrastivnih slinosti i razlika utvrenih kontrastivnom analizom na ispitivanom korpusu koje se odnose na strukturu i formu, zatim izbor leksema
prilikom prevoda na nemaki i na srpski, iskazane morfoloke razliitosti koje se pak
odnose na gramatike kategorije, ove poslovice se mogu svrstati u tri vee grupe:
1. poslovice kod kojih su utvrene strukturno-formalne razlike,
2. poslovice kod kojih su utvrene leksike razlike i
3. poslovice kod kojih su utvrene morfoloke razlike.
Pri tome se mora naglasiti da granice izmeu ovih grupa ne mogu biti strogo povuene. Naroito je teko utvrditi granice izmeu strukturnih i morfolokih
4
5
Poslovica je zabeleena prvo u Starom zavjetu Exod. 21.2; Deut. 5.19.21.

U radu je koriten ovaj termin umesto termina prevodni ekvivalent, sa obzirom da nije u pitanju prevod
sa nemakog na srpski, ve je re o poreenju dva postojea teksta, odnosno u ovom sluaju dva prevoda
Biblije.
Red rei nije zastupljen u tekstu, jer bi to bilo bavljenje sintaksom, to nije bio cilj ovog rada. Takoe ni
pitanje porekla poslovica nee biti razmatrano u ovome radu, jer bi to iziskivalo detaljniju analizu, sa osvrtom
na grki i latinski s jedne strane i staroslovenski jezik sa druge strane, to bi prevazilazilo okvire ovoga rada.
Neophodno je naglasiti da je kontrastivni termin ekvivalencija u ovom radu proiren u odnosu na svoje tradicionalno poimanje: ne odnosi se samo na semantiku (prevodnu ekvivalenciju), nego implicira i one slinosti
na strukturno-formalnom i morfolokom nivou.
Ova poslovica je veoma esto u upotrebi u razgovornom stilu u modifikovanom obliku: Novi dan, nova
nafaka.
396
Gordana Risti
slinosti i razlika, zatim granice izmeu morfolokih i leksikih slinosti i razlika,

jer se esto i poklapaju. Veina poslovica sa uoenom parcijalnom ekvivalencijom
istovremeno se ne podudaraju na vie nivoa: strukturno-formalnom, morfolokom pa
neretko i leksikom. Nije redak sluaj da jedna poslovica ima istovremeno i leksiko
skraivanje s jedne strane npr. u jeziku A, a istovremeno i u jeziku B i proirivanje
nekim drugim elementom.
Poslovice kod kojih su utvrene strukturno-formalne razlike
Ovu grupu karakterie najvei broj kontrastivnih razlika na korpusu (61). Pod strukturno-formalnim razlikama podrazumeva se u ovom sluaju svaka promena strukture
ili forme, bilo da se radi o dodavanju novih elemenata prevodnog ekvivalenta ili o
reduciranju u okviru istog. Uoene strukturno-formalne razlike mogu dalje da se
podele na dve vee grupe:
- Poslovice sa strukturno-formalnim proirivanjem-ekspanzija9 (14)
- Poslovice sa strukturno-formalnim skraivanjem-redukcija (47)
Poslovice sa strukturno-formalnim proirivanjem (ekspanzija)
U ovu grupu spada odreen broj poslovica (14) koje pokazuju izvesna odstupanja prilikom uporeivanja prevoda u jeziku A i u jeziku B. Pri tome treba naglasiti da se uoene razlike odnose na strukturu i formu, a semantikih razlika uglavnom
nema. U zavisnosti od toga kojim elementima su proirene konstrukcije u jeziku B u
odnosu na prevod u jeziku A, utvreno je deset podgrupa10 i to: poslovica proirena
konstrukcijom imenica + neodreena zamenica, konstrukcijom predlog + imenica
i relativnom reenicom, prisvojnom, pokaznom ili neodreenom zamenicom, brojem ili pridevom, prilogom, partikulom ili veznikom, npr.:
/Wenn du aber almosen gibst/ so las deine linke hand nicht wissen/ was die
rechte thut/ A ti kad daje milostinju, da ne zna ljevaka tvoja ta ini desnica
tvoja. / Mat. 6.3/
/Denn wer da hat/ dem wird gegeben. Jer svakome koji ima dae se /. Mat.
13.12 /
/Wer da kerglich seet/ der wird auch kerglich erndten./ Koji s tvrom sije, s
tvrom e i ponjeti. /79. II kor. 9.6/
Poslovice sa strukturno-formalnim skraivanjem-redukcijom
Osnovu za njihovo svrstavanje u ovu grupu predstavlja injenica da u njima
postoji razlika koja se zasniva na strukturno-formalnoj razlici izraene poslovice,
odnosno skraivanje /redukcija odreenih konstrukcija i izostavljanje pojedinih leksema. To znai da se uporeeni mikrotekstovi razlikuju formalno i strukturno, dok
semantika ostaje uglavnom nepromenjena. Ova grupa obuhvata jedan prilian broj
9
10
Termini eskpanzija i redukcija preuzeti su od Dragane Mrevi Radovi (1987).

U radu nisu navedeni primeri za svaku podrupu.

poslovica (47) svrstanih u 24 podgrupe, pri emu moe da se govori o est razliitih
tipova redukcije.
1. Prvi tip redukcije predstavlja strukturno-formalno skraivanje sloene reenice
prosto-proirenom reenicom, infinitivnom konstrukcijom, pridevom ili izostavljanjem glagolske komponente, npr.:
/So gebet dem Kaiser/ was des Kaisers ist/ und Gotte/ was Gottes ist./ Podajte dakle esarevo esaru, i Boije Bogu. /Mat. 22.21., Marko 12.17 /
2. Drug tip redukcije u okviru ove grupe podrazumeva skraivanje konstrukcije modalna glagolska komponenta + infinitiv konstrukcijom infitiv + da, ili imperativom
ili prezentom.
/es ist leichter /das ein Kamel durch ein naddel ohre gehe/ denn das ein
reicher ins Reich Gottes kome/ Lake je kamili proi kroz iglene ui nego li
bogatome ui u carstvo boije /Mat. 19.24./
3. Trei tip redukcije izraen je izostavljanjem imenice, line, neodreene ili pokazne zamenice, zatim prideva, priloga ili predloga, npr.:
Was du thust/ das thu balde/.
to ini, ini bre. /Jovan 13.27/
4. etvrti tip podrazumeva strukturno-formalno skraivanje supstantivizacijom.
Wenn du aber almosen gibst/ so las deine linke hand nicht wissen/ was die
rechte thut. A ti kad daje milostinju, da ne zna ljevaka tvoja ta ini desnica
tvoja. /Mat. 6.3/
5. Peti tip strukturno-formalnog skraivanja je redukcija konstrukcije pridev + pomona glagolska komponenta + imenica konkuretnom formom imperativa ili prostom glagolskom komponentom:
/selig sind die barmhertzigen/ denn sie werden barmhertzigkeit erlangen./
Blago milostivima, jer e biti pomilovani /Mat.5/
6. esti tip strukturno-formalnog skraivanja sastoji se u redukciji dekomponovanog predikata11 pasivnim oblikom glagolske komponente, odnosno dekomponovanog predikata + modalna glagolska komponenta konstrukcijom pomona glagolska
komponenta + infinitiv.
/Mag auch ein blinder einem blinden den Weg weisen/ Werden sie nicht alle
beide jnn die gruben fallen?/ Moe li slijepac slijepca voditi. Nece li obadva
pasti u jamu? /Luka 6.39/
Poslovice sa leksikim razlikama
Kontrastivnom analizom utvren je prilian broj poslovica (37) na tekstu
korpusa sa izraenim leksikim razlikama u jeziku B u odnosu na jezik A, nastalim
11
Termin preuzet od Radovanovia (Radovanovic, M. 1990: 53-77: Pod dekomponovanim predikatom smatrau ovde svaki dvolani predikat konstruisan po modelu Verbum (glagolska kopula ili semikopulativni glagol) + Nomen deverbativum, a sinonimian (komutabilan) sa semantiki ekvivalentnim jednolanim
predikatom (predstavljenim punoznanom glagolskom leksemom iz koje je izvedena deverbativna imenica
dvolanog predikata), npr. vri uticaj: utie.
398
Gordana Risti
razliitim izborom leksema prilikom prevoenja. Prevodni adekvati ostaju uvek u

okviru iste vrste rei, to znai da su formalno kongruentni.
Na osnovu toga kojoj morfolokoj vrsti pripadaju razliiti leksemi u jeziku
B u odnosu na jezik A iskazale su se sledee podgrupe:
- razlika u izboru imenice (6), javlja se drugi leksem sa razliitim znaenjem, zatim
sinonim, kao i hiperonim) npr.:
/der geist ist willig, aber das fleisch ist schwach/. Jer je duh sran, ali je tijelo
slabo. / Mt.26.41 /
-razlika u izboru prideva (6), leksike razlike izraene nepotpunim sinonimima, parcijalnom sinonimijom i samo u jednom sluaju antonimom, npr.:
/die starcken duerfen des artzes nicht sondern die krancken/ Ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. 12Mat. 9.12 , Marko 2.17. Luka 5.31 /
-razlika u izboru zamenice (5), razlike koje se odnose na line, odnosne i pokazne
zamenice), npr.:
/Dieser seet/ der ander schneit/.... da je drugi koji sije, a drugi koji anje /
Jovan 4.37/
- razlika u izboru glagolskih komponenti najbrojnija je grupa sa izraenim leksikim
razlikama( 13 primera). Veinom su u pitanju leksemi sinonimi, npr.:
/Artzt, hilff dir selber!/
Ljekaru, izlijei se sam! /Luka 4.23/13
-razlika u izboru prilokih komponenti (2)
/Wo aber ein ass ist/ da samlen sich die Adler.
Jer gdje je strvina, onamo e se i orlovi kupit. / Mat. 24.28; Luka 17.37/
- razlika u izboru veznika (5)
/suchet/ so werdet ir finden/
Traite i nai ete.14 /Mat. 7.7 /
Morfoloke razlike
Trea grupa poslovica sa utvrenom parcijalnom ekvivalencijom obuhvata one poslovice kod kojih su detaljnom kontrastivnom analizom uoene odreene
razlike koje se odnose na sledee gramatike kategorije, i to nominalne i verbalne.
Neke od morfolokih razlika numeriki su vie zastupljene (ukupan broj iznosi 40).
Neophodno je naglasiti da je u ovoj grupi odreeni broj poslovica kod kojih ve postoje i strukturalno-formalne i leksike razlike.15
Poslovice sa iskazanim morfolokim razlikama nominalnog tipa impliciraju
nepodudaranja, odnosno odstupanja koja se odnose :
12
13
14
15
U jevanelju po Luki 5.31 nema razlike ovog tipa.

Poreklo poslovica nije lako utvrditi, ali za ovu se zna da potie iz latinskog jezika.
Razgovorna modifikacija ove poslovice glasi danas: Ko trai, taj i nae.
Upravo u vezi sa tim postojale su tekoe u povlaenju granica, a samim tim i njihovom svrstavanju u grupe.
Naime, postojanje morfolokih i leksikih razlika zahtevalo bi svrstavanje takvih primera u jednu posebnu
grupu, pod nazivom morfoleksika grupa. Ova istraivanja nisu obuhvatila takvu grupu.

-na kategoriju broja (10), u opoziciji se nalaze plural : singular, singular : plural, singular : pluralia tantum, npr.:
darum welcher bawm nicht gute fruechte bringet /wird abgehauen und inn
das fewer geworffen/ Svako dakle drvo koje ne raa dobra roda sijee se i u
oganj se baca. / Mat. 3.10/
-zatim pronominalne razlike (4): tri posesivna determinatora i relativna zamenica, npr.:
/Ir solt das heiligthun nicht den hunden geben/ und ewere perlen solt ir nicht
fur die Sew werffen/. Ne dajte svetinje psima, niti meite bisere svojega pred
svinje. / Mat.7,6/
-adjektivne razlike (3), adjektivi sa istom, odnosno priblinom semantikom, ali sa
razliitim stepenom gradacije, npr.:
/Denn welchem viel gegeben ist/ bey dem wird man viel suchen/ und welchem
viel befohlen ist/ von dem wird man viel fordern/ Kome je mnogo dano mnogo e se iskati od njega; a kome predae najvie, najvie e iskati od njega.
/ Luka 12.48/
-padene razlike16 (10); kontrastivne razlike ovoga tipa zavise od rekcije, bilo da se
radi o rekciji glagola ili rekciji prepozicije, npr.:
/vnd die des altars pflegen/ geniessen des Altars/ I koji oltaru slue s oltarom dijele.
/ Kor. 9.13 /
U poslovice sa iskazanim morfolokim razlikama verbalnog tipa ubrajaju se kontrastivne razlike koje se tiu
-tempusa (3), razliito upotrebljeno vreme, npr. :
/Denn wo ewer schatz ist/ da ist auch ewer hertz/ Jer, gdje je vae blago ondje
e biti i srce vae. / Mat. 6,21; Luka. 12.34./
- modusa (2), razliito upotrebljeni naini, indikativ i konjuktiv u opoziciji, npr.:
/Du heuchler/ zeuch am ersten den balcken aus deinem auge/ darnach besihe/
wie du den splitter aus deines bruders auge zihest/ Licemjere! Izvadi najprije
brvno iz oka svojega, pa e onda vidjeti izvaditi17 trun iz oka brata svojega./
Mat. 7,5, Luka 6,42
-genusa (5), pasiv i aktiv u opoziciji18, npr.
16
17
18
U ovom sluaju neophodno je skrenuti panju na vanu injenicu: padene razlike ubrajaju se i u nominalne i u verbalne.
Nagomilavanje infinitiva inae nije karakteristino za savremeni srpski jezik, a ni mesto infinitiva nije strogo
odreeno, kao npr. u nemakom jeziku. Meutim, Ivi,M. (Ivi, M. 1997: 28-29) istie : Jedna od zajednikih
odlika Vukovog jezika i ostalih srpskih pisaca poetka XIX veka (to znai i onih slavjanoserpskih) jeste stavljanje glagolskih oblika, naroito oblika infinitiva, na kraj reenice. Vuk npr. pie Nije htio da se stara svoje vojnike
osloboditi i u skupu ih zadrati; itd....Ova se osobina u tako velikoj meri razvila svakako pod uticajem nemakog
jezika. Knjievni uzori naih pisaca toga vremena bili su pisani na nemakom, te je sasvim prirodno pretpostaviti
da su se neke odlike sintaksiko-stilske prirode javile kod nas po ugledu na nemaki jezik.
Pasiv je zastupljen u jeziku A dok je u jeziku B uvek aktiv. Nije zabeleen nijedan primer na tekstu korpusa
sa aktivom u jeziku A, a pasivom u jeziku B.
400
Gordana Risti
/Ein jglicher bawm/ der nicht gute frchte bringet/ wird abgehauen/ und ins
fewer geworfen./ Svako dakle drvo koje ne raa roda dobra, sijeku i u oganj
bacaju.
Poslovice sa tekstualnom ekvivalencijom

Posebnu grupu ini mali broj (6) poslovica, odnosno poslovice-parafraze, sa
tzv. tekstualnom ekvivalencijom, kod kojih je semantika uslovno reeno priblina,
ali morfoloki, formalno, odnosno strukturalno razliito izraena.
/Gehorsam ist besser, denn Opfer.19 Milosti hou a ne priloga / Mat.9,13,
12-7 /
/Wes das Herz voll ist, dess geht der Mund ber. Jer usta govore od suvika
srca.20 /Mat. 12,34, Luk. 6,45 /
Kada je ova grupa poslovica u pitanju, konstatovano je da je zastupljena
razlika i na polju izraza, ali i na polju sadraja. Poruka, odnosno naelo koje poslovica nosi, ne razlikuju se u jeziku A u odnosu na jezik B, pa je najprikladniji termin
za ovakvu vrstu ekivalencije tekstualna ekvivalencija.
ZAKLJUAK
Biblijske poslovice, prisutne i danas u razliitim oblastima komunikacije,
tokom vremena su, a naroito prevoenjem podlegle izvesnim promenama (strukturnim, leksikim, morfolokim, semantikim, stilskim). Kontrastivnom analizom utvreno je da poslovice u oba jezika naroito na planu izraza, ali i sadraja, pokazuju
odreene slinosti i razlike, na osnovu kojih su se iskazale 3 grupe brojano razliito
zastupljenih poslovica:
1. poslovice sa potpunom ekvivalencijom- podrazumevaju odsustvo razlika na
svim nivoima, kako morfolokom tako i semantikom (10).
2. poslovice sa parcijalnom ekvivalencijom, najzastupljenija grupa u radu i
iskazana je kroz tri numeriki razliito zastupljene podgrupe: a) poslovice sa
strukturno formalnim skraivanjem i proirivanjem (kontrastivne razlike
ovoga tipa su najmnogobrojnije na ispitivanom jezikom materijalu) (61 ),
zatim b) poslovice sa leksikim (37 ). i c) poslovice sa morfolokim razlikama ( 40).
3. poslovice sa tekstualnom ekvivalencijom (6 ).
Recepcija poslovica iz biblijskog teksta na osnovu kontrastivnih istraivanja
ukazuje i na to da niz poslovica ostaje samo deo teksta Biblije, niz poslovica preao
je u kolokvijalni jezik onako kako stoji u Bibliji, a jedan broj poslovica posluio je
za nastajanje slinih modifikovanih varijanti (npr. antiposlovica, velerizama, poslo19
20
Prvobitno zabeleena u Starom zavjetu (I Sam. 15,22).

Kod Mukatirovia ova poslovica glasi to mu je na srcu to mu je na ustima.

vinih obrta itd.), ali to pitanje u ovom radu, kao i pitanje porekla poslovica nije bilo
razmatrano.
LITERATURA
Burger, H., Buhofer, A., Sialm, A. (1982). Handbuch der Phraseologie. Berlin New
York: Walter der Gruyter.4.
Buger, H. (2003). Phraseologie. Eine Einfuhrung am Beispiel des Deutschen. Erich
Schmidt Verlag, Berlin.
orevi, R. (1982). Uvod u kontrastiranje jezika.Univerzitet u Beogradu. Filoloki
fakultet.
Fleischer, W. (1997). Phraseologie der deutschen Gegenwartssprache. Max Niemeyer Verlag, Tubingen.
Fldes, Cs. (1990). Die Bibel als Quelle der Phraseologie in: Aktuelle Probleme der
Phraseologie, Karl-Marx-Universitt. Leipzig.
Fldes, Cs. (1996). Deutsche Phraseologie kontrastiv. Intra- und interlinguale Zugange. Julius Groos Verlag, Heidelberg.
Grnberg , P. (1888). Eine Studie ber den Gebrauch und Mibrauch der Bibel in der
deutschen Volks- und Umgangssprache. Heilbronn.
Ivi, M. (1997).O Vukovom i vukovskom jeziku. 2. dopunjeno izdanje. Biblioteka XX
veka. Beograd.
Krauss, H. (1993). Geflgelte Bibelworte. Das Lexikon biblischer Redensarten.
Mnchen. Beck
Mrevi-Radovi, D. (1987). Frazeoloke glagolsko-imenike sintagme u savremenom srpskohrvatskom jeziku. Filoloki fakultet Beogradskog univerziteta,
monografije, knjiga LX, Beograd.
Palm, Ch. (1997). Phraseologie. Eine Einfhrung. Gunther Narr Verlag. Tbingen.
Pfeffer, J.A. (1975). Das biblische Zitat im Volksmund der Germanen und Romanen.
In: Teilnahme und Spiegelung. Festschrift fr Horst Rdiger. Hrsg.von Allemann und E.Koppen. Berlin-New York, S. 99-111.
Radovanovi, M. (1990). Spisi iz sintakse i semantike. Novi Sad.
Rohrich, L., Mieder, W. (1977). Sprichwort. Stuttgart: Metzler.
Schulze,C. (1860). Die biblischen Sprichwrter der deutschen Sprache.Hrsg. und
eingeleitet von Mieder, W. Sprichwrterforschung. Bd.8.Paris 1987.
Wahl, C.M. (1871). Das Sprichwort der hebrisch-aramischen Literatur mit besonderen Bercksichtigung des Sprichwortes der neueren Umgangsprachen.
Leipzig.
Weckmann, B. (1984). Sprichwort und Redensart in der Lutherbibel. Archiv fr das
Studium der neueren Sprachen und Literaturen. 221. S.19-42.
402
Gordana Risti
KORPUS
Karadi,V (1847). Novi Zavjet Gospoda naega Isusa Hrista. Preveo Vuk Stefanovi
Karadi. U Beu u tampariji Jermenskog manastira,Prosveta. Beograd.
Luther, M. Reproduktion nach: Biblia/das ist/die gantze Heilige Schrift Deudsch.
Faksimile Ausgabe der ersten vollstndigen Lutherbibel von 1534 in zwei
Bnden, nach dem in der Universitts-Bibliothek zu Leipzig befindlichen
Original. 2. Auflage. Leipzig: Foersters Verlag 1935.
Gordana Risti
CONTRASTIVE ANALYSIS OF GERMAN AND SERBIAN PROVERBS IN THE TEXT
OF THE NEW TESTAMENT MARTIN LUTHER AND VUK STEFANOVIC KARADZIC
Summary
In this paper we analyze of Germany and Serbian proverbs from the New Testament. The aim of this contrastive analysis is a description of similarities and differences in
both language researched corpus. Thereby, they established the equivalence of three types:
full, partial and textual equivalence. Differences with a marked partial equivalence are most
represented and classified into three subgroups: structural and formal, lexical and morphological differences.
Key words: contrastive analysis, full, partial and textual equivalence, structural and
formal, lexical andmorphological differences.
. XXXV (2010)
Utasi Csilla
csilla.utasi@gmail.com
UDK 8011.672=112.02=511.141
EGY KZPKORI LATIN PRETEXTUS,

A DIALOGUS SALAMONIS ET MARCOLFIS
15 16. SZZADI NMET S MAGYAR FORDTSAI
A hol Dialogusknt, hol Collationes Salomonis et Marcolfisknt emltett latin przam kolostori krnyezetben, valsznleg a 12. szzadban jtt ltre. A munka elejn Markalf,
a gonosz s rt, m kesszl paraszt s bolond, ppoly rt felesge trsasgban megjelenik
Salamon kirly eltt s szprbajban megmrkzik vele. Markalf jrszt szkatologikus jelleg
feleletei Salamon blcsessgt lnyegtelenknt leplezik le. Markalf a szveg msodik felben,
narratv epizdok sorban gyakorlati rtelmnek feljebbvalsgt bizonytja, a kirlyt sz nlkl hagyva s megfosztva hatalmtl. A szerz dolgozatban a 15. s 16. szzadi nmet s
magyar fordtsoknak a latin eredetihez val viszonyt rtelmezi.
Kulcsszavak: Salamon kirly, Markalf, szprbaj, a proverbiumok blcsessge, felelet, narratv epizd, nmet s magyar fordts.
Az 1577-ben Kolozsvrott megjelent Salamon kirlynak, az Dvid kirly finak

Markalffal val trfabeszdeknek knyve nem rtelmezhet bizonyosan Heltai Gspr kiadpolitikjnak keretben, hiszen a kolozsvri szerz halla utn jelent meg. A latin forrson alapul kiadvny ismeretlen szerzje1 Praefatio, azaz Elljrbeszd az Markalfus
trfs dolgaira (DZSI Lajos 1930: 3-4) cm elszavban arra hivatkozik, hogy sokfle
blcsek voltak eleinte fogva, akik az embereknek hasznokrt s leteknek megjobbt1
A munka1930-as modern kzreadja, Dzsi Lajos utszavban sszegezte a szerz kiltrl keletkezett hipotziseket: Toldy Ferenc szerint valszn, hogy Heltai Gspr maga fordtotta a kolozsvri kiadst, Ferenczi Zoltn
elfogadta e nzetet, a kiadst azonban szerinte Heltai fia adta ki apja halla utn, Kanyar Zoltn nem tartotta
Heltai szerzsgt valsznek, vagy Heltai fit, vagy a nyomda valamelyik lektort lltotta a fordtnak. Ipolyi
megemlti, hogy Bod Pter Athensnak egyik pldnyban a nvtelen szerzkrl szl cikkben kzrssal oda
van rva Valkai Andrs neve (DZSI Lajos 1930: 43-44), Bornemisza Pter is flmerlt fordtknt, m Postilli
1578-ban megjelent IV. rszben kt helyen is r Markalfrl: Mi mulatsgnak tartjuk az histrikat, kiket Markolff sibsgrl rtak, avagy amaz Tragar Balsrl (839b); a msik szveghely az asztali beszlgetsek szbeli
hagyomnyt rgzti: a nagy uraknak asztaloknl istenfl rtelmes emberek szavnak nincs helye. Hanem mint
rgen Markolff volt s Trgr Bals, valamit mondnak, mzbl desb. (862.) (DZSI Lajos 1930: 44)
404
Utasi Csilla
srt sok klnb-klnfle dolgokat rtanak, hogy az embereknek lgyen eltte mintegy
tkr mindenha az egyebeknek pldja. Az emberi let rvidsgt s gyors almenetelt
meggondolva nmely szerzk satyrkat kes dorglssal rtanak, nmelyek comdikat,
avagy tragdikat, sokan histrikat is szedtek szve s szerzettek, csak azrt mindezeket,
hogy a nyomorult s gyarl termszet teljessggel az gorombasgban s vtekben el ne
merljn. A fordt szerint az Markalfnak jtkos s trfs cselekedetei-t olyan mddal kell megrteni, hogy mikppen az blcs orvos nha az mregbl is orvossgot csinl,
azonkppen k is ebbl az trfbl szp haszonra val tanusgokat notljanak, kivltkppen ollyankor, mikor az egybfle szorgalmatos gondtl megmenekedik. Affektv hatsa
miatt az irodalom Kolozsvrott is veszlyesnek minslt. Az olvasst a ttlensg idejre
korltoztk, mint a nmetorszgi vrosokban. A fordt, a tnyleges egyhzi vagy vilgi
hatalombl nem rszesl nmet polgri szerzkhz hasonlan nem tartja olvasit rettnek az nll rtelmezsre, a paratextusokban eligaztsukra vllalkozik. A szerzknek
s kiadknak a kznsg tbaigaztsra formlt ignye, hogy maguk is a hatalmi tudat
norminak megfelel mdon kvntk a befogadst szablyozni, annak bizonytka, a
vrosok letvilgban a vezetk az llami ideolgitl eltr nzetek megfogalmazst
nem tartottk kvnatosnak (KLEINSCHMIDT, Erich 1982: 129-131)2.
A forrsm, a kzismert, gazdag hagyomnytrtnet, teljes alakjban kt
egysgbl, a vetekeds- s a trufa-rszbl flpl, a bibliai Salamon kirly s
a rt, m kesszl Markalf szprbajt s Markalfnak a kirlyt rszed cseleit elbeszl munka flteheten klerikusi krnyezetben a 12. szzadban keletkezett.
Az rott szveghagyomnyt megelz, az anyanyelvsgre is kiterjed szbeli tradcit a szereplkre, szlsaikra s az elbeszls jellegzetes helyzeteire trtnt
utalsok igazoljk.3
A Dialogus Salamonis et Marcolfis cmen szerepl przamnek nem maradtak fnn a 15. szzad elttrl kziratai. Nem valszn, hogy az esetleges rgebbi
2
Az ismeretlen fordt vgl topikus fordulattal, a befogads erklcsi diszpozcijt is hangslyozva arra
inti olvasjt, hogy nemcsak nevets cljbl rattatnak ezek a blcs emberektl, hanem fkppen hogy
mint a szorgalmas mhecske megltogatja mind a j s gonosz fveket s mindenikrl, azmi j, levszi, s
haza viszi: azonkppen ezek is azrt adattanak elnkbe, hogy jt vegynk belle. Ez penig az j erklcs s
termszet emberektl lehet. (DZSI Lajos 1930: 4)
Sabine Griese monogrfija fggelkben sszegyjti a mre val hivatkozsokat, anlkl azonban, hogy a
hasznlatokat az elklnt regisztrlson tl megrn. A munkra tbbek kztt az albbi szerzk utalnak:
Notker Labeo (952-1022) a 118. zsoltr (118,85) versnek parafrzisban emlti az Isten trvnyvel ellenkez fabulkat mesl gonoszokat. Effle fabulkat fecsegnek hin az eretnekek s a vilgi szerzk: nem
ms ez, mint amikor Marcholfus flhorgad Salamon pldabeszdei ellen. A trubadr Raimbat dAurenga
(1144-1173 tjn) Apres mon vers (V. 13-18) cm nekben az t szomorbl vidmm tev hlgy beszdt
a Salamo s Marcolshoz hasonltja, azt is hozzteszi azonban, hogy aki ilyen csalka kpekre hagyatkozik,
az a magasbl knnyen a porba zuhan. Egy 12. szzadi, a klerikusok pompakedvelse ellen rt nek szerzje
szerint a papok fnyzst mg az a szerz sem volna kpes ecsetelni, aki oly blcs volna, mint Salamon,
s oly kesszl, mint Marcun. Guido de Bazoches (megh. 1203) Apologia contra maledicos cm mvben letvitelt a macska-trufra hivatkozva vdelmezi. Thomas Murner (1475 tjn- 1537) Die Guchmatt
(XXXVII. fejezet) cm szatrjban szitoksz rtk kznvknt alkalmazza a markalf kifejezst. (GRIESE,
Sabine 1999: 301-302, 308)
EGY KZPKORI LATIN PRETEXTUS, A DIALOGUS SALAMONIS ET... 405

redakcik maradktalanul elvesztek volna, inkbb az tehet fl, hogy a munkt korbban nem rgztettk rsban.
A latin przaredakcikon alapul, Frag vnd antwort (kunig) Salomonis und
Marcolfy cmet visel, a 17-18. szzadig npszer nyomtatvny4 15-16. szzadi nmet fordti a trgynak a przavltozatnl korbban is rsban rgztett verses feldolgozsait5 nem hasznltk fl.
A 15. szzadi kdexek alapjn a korabeli olvask kre pontosan kijellhet.
A munka olyan iskolai szerzk kztt szerepel, mint Johannes da Garlandia latin szs blcsessganyagot kzvett grammatikai rtekezse; a Disticha Catonis, Alanus
Ab Insulis Liber parabolaruma vagy a Salutaris poeta szvegei (Sabine GRIESE
1999: 143)6.
Humanista mveltsg befogadk kdexeiben Hieronymus levelei, Petrarca-szvegek, Szamoszatai Lukianosz Holtak beszlgetsei s humanista episztolk
kz msoltk be. Egy msik kziratban a Salamon s Markalf utn tbbek Aquini
Szent Tams kt rtekezst, Petrarca bnbn zsoltrait s Historia Griseldis-t,
Valla 33 Aesopus-fabuljt rtk be (Sabine GRIESE 2005: 143-144). Petrus Lombardus sententii, Johannes Gerson trakttusa, Pisai Bertalan Summa de casibus
conscientiae cm munkjnak kivonatai, az ldozsrl s az oltriszentsgrl szl
prdikcik, valamint a Szentllek ht adomnyrl szl rtekezs kztt is megtalljuk ( GRIESE, Sabine 1999: 43-44)
Werner Rcke (RCKE, Werner 1987) a latin przam ltalnos olvasatt
s hatstrtnetet adja. A befogad az elejn a mvet mindvgig jellemz alapellentttel szembesl. A kzpkori rott hagyomnyban az eszmnyi kirlyt kest sapientia s iustitia szimbluma, Salamon, apja, Dvid kirly jeruzslemi trnusn l.
Megjelenik eltte Markalf, felesge, Policana trsasgban. Keletrl jttek. Rtsga7
4
A tredkesen fnnmaradt editio princeps 1483 tjn Nrnbergben jelent meg, Max Ayrer officnjban. A
munka az augsburgi Johannes Schobssernl kibocstott vltozatnak tredkben 15 metszetet is tartalmaz.
Az els pen fnnmaradt felnmet edcit 1483-ban, Konrad Kacheloffen lipcsei mhelyben bocstotta
ki. Tovbbi felnmet kiadsok Hans Zainer ulmi s Weygand Han frankfurti mhelyben lttak napvilgot
(RCKE, Werner 1987: 87-88).
A rmbe szedett, a 14. szzad msodik felbl szrmaz Spruchgedicht, Gregor Hayden 15. szzadi, lovagi
krnyezetben keletkezett nmet versvltozata, valamint a hagyomny msik ghoz tartoz, a vetekedsrszt
nem tartalmaz latin s nmet verses elbeszlsek (Markalf ezekben Salamon fivre vagy segtje, ktszer
visszahozza, majd kegyetlenl megbnteti a pogny fejedelemmel megszk, htlen kirlynt, Salmt) tartoznak ebbe a csoportba. Markalf trufi s rvidtett formban Salamonnal folytatott szprbaja is Hans Folz
s Hans Sachs farsangi jtkainak alapjv is vltak.
A nmet szakirodalom megllaptja, hogy mg a przam iskolai hasznlatnak kziratos hagyomnya fknt a dl-nmetorszgi s osztrk rgira szortkozott, addig nyomtatsban az szaki, alnmet terleten jelent meg a 15. szzadban, Klnben, Antwerpenben, Deventerben s Lipcsben, Dl-Nmetorszgban csupn
elvtve, a 15. szzadban Strasbourg-ban s Speyerben, 1500 utn Nrnbergben s Landshutban. A 15. szzad
nyolcvanas s kilencvenes veiben Deventerben kt knyvkiad, Pafraet s Breda is rendszeresen kiadta
iskolai s egyetemi hallgatk hasznlatra a m Collationes cm vltozatt ( GRIESE, Sabine 1999: 65)
Vala penig Markalf rvid llapat ember, igen temrdek s potrohos; feje nki nagy s potrohos; szles
homloka; piros s smrgs orcja; flei felette szrsek s el-alfggenek vala; szemei nagyok s cspsok;
ajakai is nagyok s temrdekek felette, mint egy lnak; szaklla rt s igen illatos, mint a kecsknek; kezei
406
Utasi Csilla
ellenre Markalf igen kesszl vala. Rknyszerti Salamont genealgija elmondsra, a kirly Mt evangliumnak kezdett megidz mdon, mltsga tudatban elsorolja seit, Markalf pedig sajt s felesge leszrmazsnak ismertetsvel
vlaszol. A tizenkt Parasztsgnak nemzetsgbl szrmaz, a kirlyi eldkhoz
hasonlan prba lltott fikat nemz atyk, Rusticus, Rusta, Rustoma, Rustus, Rusticella, Tarcus, Tarkol, Farsi, Farsin, Markul, Marquel, Marqua nevek a paraszti, a
dmoni s a szkatologikus jelleget hangslyozzk. Salamon indtvnyozza a szprbajt a genealgija vgn nmagt follusknt, bolondknt megnevez Markalfnak.
A kzpkori eszttika szellemben a visszataszt klsnek alig felelhet meg
kes s ernyes bels. Salamon prbra akarja tenni s legyzni Markalfot: Hallottam, hogy igen bv beszd s cscsog ravasz lnok paraszt ember volnl. (DZSI
Lajos 1930: 6). Sabine Griese dolgozatban kt vonatkozst vizsgl, egyrszt azt,
hogy Markalf hogyan bizonytja eszessgt a kirly s annak krnyezete eltt, msrszt azt, hogy a szprbajban hogyan kpzdik meg a komikum minsge. A nevets
a szerzn szerint a szakrlis (bibliai) szveg s a r vlaszul rkez, az autoritst
nlklz pldabeszdek sszetkzse nyomn keletkezik (GRIESE Sabine 2005:
143). Salamon a Pldabeszdek, a Prdiktor Knyvnek s a Kirlyok Knyvnek
helyeit idzi nnn hatalma kinyilvntsra, Markalf pedig a blcsessgknyvek
lltsaival megegyez nyelvi szerkezet s intonls kijelentsekkel vlaszol, Salamon lltsaival prhuzamos kijelentseit azonban verblis-parodisztikus mdon
htkznapi, alpri s szkatologikus kontextusban veti fl (GRIESE, Sabine 2005:
148-150).
Werner Rcke szerint Markalf Salamonnak az ordo-rendet vdelmez
blcsessgvel a proverbiumok tapasztalatt lltja szembe. A kzmondsokban,
ahogyan Andr Jolles meghatrozst idzve Rcke megllaptja, a kzismert, a
kollektv tuds kap rvnyes, rvid, tall nyelvi formt. A proverbiumok elzetes
tapasztalatok utlagos megfogalmazsai, nem elremutat letszablyok, nem a helyes magatarts mrci, hanem a kikerlhetetlen lefolysmenetekbe engednek bepillantst. Jolles az anyag gyakori erklcstelensgt az empria amorlis jellegvel
magyarzza: Valamennyi kzmondsban akkor fedik be a kutat, miutn a gyermek
mr belefulladt. Markalf egyszerre parodisztikus s destruktv vlaszaival Salamon
blcsessgt a htkznapi tapasztalathoz mri hozz, s a ltszlagos megersts
gesztusval z gnyt a kirly hatalmbl. Markalf egyetlen esetben sem mond ellent
Salamon tantsnak, m ppen a kirly ltal kinyilvntott tudshoz illeszked, azt
kiforgat proverbiumokkal ingatja meg a salamoni iustitia s sapientia rvnyessgt. (RCKE, Werner 1987: 106-107).
rvidek s temrdekek; jjai zomokok; lbai rvidek s felette temrdekek valnak; az orra penig Markalfnak
(mint egy ssugorka) temrdek, szepls s horgas, mint a knynak, brzatja nki ollyan, mint a szamrnak;
haja ollyan, mint a baknak a szre s sarjai igen parasztok valnak; bre peniglen rt s igen szepls s fekete, mint a sr. Ruhja kurta s csak a balfenekeig rt vala. Nadrga szllel kiterjedett vala s minden ltzeti
ktelenek valnak. (DZSI Lajos 1930: 5.) Felesge hasonlan ktelenl rt teremts.

A trufarszben Markalf tveszi ellenfeltl a kezdemnyezst. A vadsz
kirly eljut kunyhjhoz, lovn lve benz az ablakn, Markalf pedig a kvetkez
talnyos mondatokat szegezi neki: Itt benn vagyon egy egsz ember s egy fl s a
lnak a feje. s amennyi felj, annyit szll al. (DZSI Lajos 1930: 23) Salamon
krdsre a kvetkezket feleli: az egsz ember n vagyok, ki itt benn lk. A flember te vagy, a lovon ki ott kn lsz s flig behajlottl; a l feje penig annak a feje,
akin lsz. (DZSI Lajos 1930: 23) A msik mondat azokra a babokra vonatkozik,
melyek az n fazakamban forrnak. (DZSI Lajos 1930: 23) A kvetkez talnyos
megnyilvnulssorral szembesti az igazsgos kirlyt a paraszti ltforma kiszolgltatottsgval8, majd sajtosan teljesti a feudlis ajndkads feladatt: Salamon krst, hogy Markalf anyja: a jobbik nnek az tejbl kldjen egy fazkkal nnkem,
s az fazakat fedje ugyanazon nbl valval s te hozd el nekem, Markalf sajtosan
teljesti. Floscenia asszony tejfllel megkent blessel fdi le a fazekat, Markalf pedig
tkzben megeszi a blest s egy tehnlepnnyel helyettesti. Salamon a bntetst
olyan felttellel engedi el, ha aznap jjel kpes vele virrasztani. A minduntalan elbbiskol Markalf lltsa szerint nem alszik, csak magban suttog. A hangosan kimondott lltsokat msnap prbra teszik: hogy a nyl farkban s egsz gerincben
ugyanannyi z van; a szarknak ugyannyi fekete, mint fehr tolla van; az asszonyllat
szavnak nem lehet hinni; a termszet ersebb a megszoksnl. Bizonyts kzben
Markalf sajt nvrt is flrevezeti, meggyzi, hogy a kirly meggyilkolsra trekszik, e clbl ingben trt visel, majd az uralkod el hvatja nvrt, s a kirly eltt
hasasnak mondja t. A nvr bevdolja fivrt a kirlynl, Markalfnl azonban nem
tallnak trt. A kirly gyertyatartsra betantott macskja el egereket enged el, s az
llat a harmadik egrnl elhagyja helyt, az egr utn iramodik. Amikor Salamon
megtiltja, hogy a fldre kpjn, udvaronca kopasz fejre turhzik, majd elhiteti a
jeruzslemi asszonyokkal, hogy Salamon ht felesget kvn engedlyezni minden
frfinak, mire htezer lrmz, tiltakoz asszony tdul be palotjba. Salamon ezutn eltiltja attl, hogy a szeme el kerljn. A leesett hban, ngykzlb, egy szitval kezben, egzotikus fenevad lbnyomait rja. Amikor a vadsz kirly a krthz rkezik, Markalf, akinek megtiltotta, hogy a szembe nzzen, meztelen htsjt
mereszti fl. A flbszlt Salamon hallra tli, Markalf pedig utols kvnsgknt
azt kri, maga vlaszthassa meg a ft, melyre flakasztjk, termszetesen nem tall
alkalmas ft az egsz birodalomban.9
8
Az n atym a mezben egy krbl kt krt csinl; az anym penig a szomszdasszonynak azt miveli,
azmit tbbszer soha nem mivel. A btym ott kn az fal alatt lvn, amit tall, mind megli, nnm penig
a kamorban lvn, esztendeig val nevetst siratja. (DZSI Lajos 1930: 23). Jelentse: Az n atym a
mezben az svnt el akarvn foglalni, azmely az fldn megyen ltal, tviset rak oda. s az tonjrk
eljnek s kt rtalmasb svnyeket csinlnak az egybl s gy egy krbl kett lszen.Az anym a szomszd
asszonnak az szemt fogja be, mert meghlt, amelyet tbbszer nki nem mivel. Nnm viszontag az elmlt
esztendben hogy egy ifjat megszeretett vala s sok jtszods s nevets kzbe, csecsezs s cskols kzbe
megterhesedvn, mostan immr sr. (DZSI Lajos 1930: 23-24)
A trufarszt rtelmez Werner Rcke szerint Markalf az erszak s az erszak meggtolsnak jtkt zi
trufiban. Az udvar nyilvnossgban cselekszik, ez teszi vilgoss, hogy csnyei nem csupn a gyengbb fl
408
Utasi Csilla
A nyomtatott edcik a vetekedsrszt rvidtetten kzlik, a trufk sorrendjt

pedig az illusztrciknt kzlt metszetsorozat hatrozta meg. A bennnket most
rdekl vulgris nyelv przavltozatok esetben annak krdse merl fl, hogy
miknt rtkelhet a szinte sz szerinti fordtsnak a latin forrshoz val viszonya.
Michael Curschmann megllaptja, hogy a 16. szzadban rla beszlk Markalfot
trufahsknt emltik, a vetekeds-rsz irnti rdeklds megcsappant, a nyomtatott kiadsokban 140-rl 90-re cskkent a szlsprok szma, Markalf proverbilis
blcsessge epikban vagy drmban elmondhat forrsanyagg vlt (CURSCHMANN, Michael 1993: 232-233). A 16. szzadi munka egykor befogadi kzl
Luther megnyilvnulsaiban Markalf csnyeire hivatkozik legtbbszr. Az Asztali
beszlgetsek 1530-1535 tjn elmondott 1089. darabjban az ars iocandi alkotsait
a vallsos melanklia hatsos gygyszernek mondja. Az rdg legtbbszr azzal
ijeszti a lelket, hogy Krisztus szigor, igazsgos brknt a bnsk ellensge. Legjobb ilyenkor Markalfrl, Eulenspiegelrl s ms hasonlkrl szl trfkat flidzni, nem cselekedeteik dicsretes volta miatt, hanem a nehz gondolatok elfelejtsre
(GRIESE, Sabine 1999: 313).
Nmet nyelv iratai 1539-es wittenbergi kiadsnak els ktethez rt elszavban a romlott lelkek (Rottengeister) ellen emelte fl szavt, akik azt kpzelik
magukrl, az rs aljuk van rendelve, s rtelmkkel knny elrni, mintha Marcolfus vagy Ezpus fabuli lenne, merthogy sem Szentllekre, sem imdsgra nincs
szksgk (GRIESE, Sabine 1999: 316).
Tbbszr idzte a krt-truft. Az Asztali beszlgetsek 5096., Aurifaber s
Mathesius fljegyezte darabjban. 1545-ben Luther conviviumon vett rszt, melyen
egy magas szemlyisg esett, elszenvedett hborsgt vetettk a szemre, krdre
vontk s vdoltk. Vlaszban Luther a lipcsei junkereknek azt ajnlotta, hogy miutn , Philippus s msok szp s hasznos knyveket rtak, s eleget a piros szjhoz
utaltk ket, m k nem krtek belle, most nzzk N. alfelt. Nem akartk a jt
elfogadni, most kegyeskedjenek a gonoszat nzni. Az adott szituci megvilgtsra
szolgl a prhuzam, m a hasonlsgot Luther nem terjeszti ki a helyzet valamennyi
elemre, hiszen ez esetben a lutheri reformci ellenfeleit Salamon kirly pozcijba
kellene hoznia ( GRIESE, Sabine 1999: 317-318).
Teolgiai sszefggsben merl fl az epizd az Asztali beszlgetsek 7004es, 1536-os darabjban. Istent csupn a posteriori ismerjk meg. A vilg nem akarja t
ex creatione et misericordia flismerni, s mivelhogy nem kpes Istent sznrl-sznre
ltni, ezrt ignominij-ban kell t megismernie, a htt kell megpillantania. Ahogy
ravaszsgai, hanem a feudlis trsadalom rendjnek megerstst szolgl ritulis cselekmnyek. A kzpkori udvari trsadalmat ugyanis olyan kpzdmnyknt kell felfognunk,melyben a politikai s a szocilis
szfra mg nem klnlt el egymstl, egyttlsk pedig azt eredmnyezte, hogy az sszetkzseket (becsletbeli gyek, bosszllsok, bketrsek) nem a kirlynak a trsadalom fl rendelt hatalma tli meg,
hanem az sszetkzsek destruktv erejt csak a konfliktusok valamifle kiegyenltdse szntethette meg.
Trfival Markalf megrendezi, sajt szemlye ellen fordtja, majd megsznteti az erszakot, tettei szimbolikus szinten a trsadalmi egyetrtst szolgljk. (RCKE, Werner 2003: 53-71)

Salomo s Markolf jrt. S ahogyan (Exodus, 33) Mzessel trtnt, aki egy mlyedsbe,
sziklarepedsbe hzdva az r htt lthatta, m orcjt nem pillanthatta meg. Urunkat
Istennket a posteriori kell megismernnk, Krisztuson csngve kell maradnunk, tle
bosszsg s trelmetlensg miatt nem elszakadva (GRIESE, Sabine 1999: 315).
A 7004-es szm Asztali beszlgetsben pedig azt fejtegeti Luther, hogy a
fejedelmeknek a Liber proverbiumot kellene olvasniuk. Ebben ltni, hogy megy a
vilg dolga, nem marad ms htra, mint az istenflelem s az imdsg. gy beszl :
Kedves bartom, ne vess fogsgra, ne, ne! s hrom v mlva a segge lyukba nzet
veled. (GRIESE, Sabine 1999: 315).
Az rtelmezs thangoldst Sabine Griese azzal magyarzza, hogy a biblia szvegt ismer olvast felttelez latin szvegvarinsokkal szemben a nmet
szveg komikuma nem plhetett a precz idzetek s a persziflzs technikjra, hiszen a 15. szzadban mg nem ltezett kanonizlt nmet bibliai nyelv. A fordtsban
a nevets trgya a nyers s obszcn jegyek irnyba toldott el: az olvask a pimasz
Markalfon s az szempontjbl nzve konzervatv Salamonon mulattak (GRIESE,
Sabine 2005: 150).
Johannes Agricola Sybenhundert und fnfftzig Tetscher Sprichwrter cm,
15291534-ben megjelent proverbiumgyjtemnye Salamon s Markalf szprbajt is
kiaknzta. Elszavban Agricola a kvetkez elhreslt munkkat nevezi meg forrsaknt: Freidank, Thurn lovag, Marcolphus, A ht blcs mester, az jak kzl pedig a Centinovella, A bolondok hajja, A kalenbergi lelksz, Ulenspiegel s Thewerdank. Ludwig
von Passavant, a Wrttembergi Ulrich hvei kz tartoz nemes Johannes Agricolt s
kzmondsgyjtemnyt tmad 1529-es iratban azt bizonytja, hogy ez a hazug klt
(lugendichter) visszal Isten nevvel s a Szentrssal, knyve a nmet nemzet kra,
szgyene s megcsfolsa. Klnsen egy auctor, a Magister Marcolfo kvetse miatt
krhoztatja. Agricola kiadvnyt Passavant inkbb egy j marcolphus kommentrjnak,
mint nmet proverbiumoknak nevezn. A Markalf olvassa egyenesen hasznosabbnak
tartja, mert az olvas a kzmondsokat igazsgknt fogadja, a Markalf esetben azonban tisztban van a m fiktv voltval (GRIESE, Sabine 1999: 310-311)
Sebastian Franck Chronica, Zeitbuoch vnnd Geschichtbibel von anbegyn
bi in diss gegenwertig MDXXXVI iar verlengt cm trtneti munkja Esopus der
fabel dichter vnd sein leben cmet visel fejezetben a Salamon kirly idejben lt
Markalfot a mesemondhoz hasonl lelemnyes kalandornak (kunstreicher abentherer) nevezi, akitl egy nem stlan (nit gar vngesaltzen) knyv maradt rnk (GRIESE, Sabine 1999: 315)10.
A Heltai-mhelyben keletkezett fordts idszakban mg nem kanonizldott a
biblia magyar nyelve, aminek segtsgvel a fordt rzkeltetni tudta volna a latin eredeti
utalsrendszert. A munkban a kzmondsok blcsessgt rtkelhettk az egykor ol10
A mesemond s Markalf alakjt Steinhwel gyjtemnynek megjelense ta gyakran sszefggsbe hoztk egymssal. (CURSCHMANN, Michael 1993: 236-237)
410
Utasi Csilla
vask. Markalf alakjnak rtelmezse az eurpai folyamatokhoz illeszked hazai irnyzat

rszeknt Magyarorszgon is a historizl felfogs irnyban bontakozott ki.11
IRODALOM
DZSI Lajos (1930). Salamon kirlynak, az Dvid kirly finak Markalffal val
trfabeszdeknek knyve, Kolozsvr, 1577(A Rgi Magyar Kltk Tra
VII. ktetnek szz pldnyban kszlt klnkiadsa), a legrgibb kiadsbl
kzrebocstja DZSI Lajos. Bp.: Dunntl Knyvkiad.
CURSCHMANN, Michael (1993). Marcolfus deutsch: Mit einem Faksimile des
Prosa-Drucks von M. Ayrer (1487) in Kleinere Erzhlformen des 15. und
16. Jahrhunderts, hrgs. von Walter HAUG und Burghardt WACHINGER
(Tbingen: Max Niemayer): 151-255.
GRIESE, Sabine (1999). Salomon und Markolf: Ein literarischer Komplex in der
frhen Neuzeit: Studien zu berlieferung und Interpretation (Hermae: Germanistische Forschungen: Neue Folge, Band 81). Tbingen: Max Niemayer.
GRIESE, Sabine (2005). Valde turpissimus et deformis sed eloquentissimus: Markolfs Auftreten und seine Gegner in Komik und Sakralitt: Aspekte einer sthetischen Paradoxie in Mittelalter und frher Neuzeit (Tradition - Reform
- Innovation: Studien zur Modernitt des Mittelalters, Band 9), hrsg. Anja
GREBE, Nikolaus STAUBACH (Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien: Peter Lang Verlag): 141-153.
KLEINSCHMIDT, Erich (1982). Stadt und Literatur in der frhen Neuzeit: Voraussetzungen und Entfaltungen im sdwestdeutschen, elsssischen und schweizerischen Stdteraum. Kln Wien: Bhlau Verlag.
RCKE, Werner (1987). Die Freude am Bsen: Studien zu einer Poetik des deutschen Schwankromans im Sptmittelalter. Mnchen: Wilhelm Fink.
RCKE, Werner (2003). Die Gewalt des Narren: Rituale von Gewalt und Gewaltvermeidung in der Narrenkultur des spten Mittelalters in Forschungen zur
deutschen Literatur des Sptmittelalters: Festschrift fr Johannes Janota,
Hrsg. Von Horst BRUNNER und Werner WILIAMS-KRAPP (Tbingen:
Max Niemayer): 53-71.
11
Pzmny Pter a Kalauzban Salamon kirly udvari bolondjnak mondja Markalfot. A historizl szemllet
ksei dokumentuma, hogy a hazai hagyomny Markalfot megtette a magyar Salamon kirly bolondjnak:
Losz Istvn figyelmeztet arra, (E.Phk. 1892, 166.l.), hogy a Budai Ferenc-fle Polgri lexikon II. ktete
(634.l.) nemcsak ezt tudja, hanem azt is, hogy Markalf Moson vrmegyben vron lakott. Budai ezt az
adatot, gy ltszik, Frhlich Dvid Medulla geographiae c. mvbl vette (E. Phk. 1914., 815. l., Gulys
Jzsef kzl.). Valszn, hogy Dugonics s Szirmay Antal (Hungaria in parabolis) is vagy innen, vagy Budai
mvbl ismeri. (DZSI Lajos 1930: 44)

Csilla Utasi
NEMAKI I MAARSKI PREVODI IZ 15. I 16. VEKA SREDNJOVEKOVNOG
LATINSKOG PRETEKSTA DIALOGUS SALOMONIS ET MARCOLFIS
Rezime
Latinski prozni tekst, naizmenino oslovljen kao Dialogus ili kao Collationes Salomonis et Marcolfis je nastao u monakim kolskim krugovima, verovatno u 12. veku. Na
poetku dela zao i ruan, ali elokventan seljak i luda po imenu Markolf, u drutvu svoje isto
tako rune ene, se pojavljuje ispred kralja Salomona da bi se suoio sa njim u verbalnoj prepirci. Markolfove, najveim delom skatoloke replike raskrinkavaju Salomonovu proverbijalnu mudrost kao nebitnu. U drugom delu teksta, u nizu narativnih epizoda Markalf pomou
svih moguih vrsta ala potvruje superiornost svoje praktine inteligencije, ostavljajui kralja bez rei i bez moi. Autor u svom radu interpretira odnos nemakog i maarskog prevoda
iz 15. i 16 veka prema latinskom originalnom tekstu.
Kljune rei: Kralj Salomon, Markolf, verbalna prepirka, proverbijalna mudrost,
replika, narrativne epizode, nemaki i maarski prevod.
Csilla Utasi
GERMAN AND HUNGARIAN TRANSLATIONS FROM 15TH AND 16TH CENTURY

OF MEDIAVAL PRETEXT DIALOGUS SALOMONIS ET MARCOLFIS
Summary
The Latin prose text, variously titled Dialogus or Collationes Salomonis et Marcolfis, originates from monastic school tradition, possibly in the 12th century. At the begining
of work, Markolf, a vile and hideous, but eloquent peasant and a fool, in the company of his
equally hideous wife, appears before King Salomon and confronts him in a verbal encounter.
Markolfs mostly scatological repartees exspose the kings proverbial wisdom as irrelevant.
In the second part of the text in a series of narrative episodes Marcolf proves the superiority of
his practical intelligence with all kinds of prank, that leave the king speechless and powerless.
The author in her paper interprets the relation of German and Hungarian translations of the
work from the 15th and the 16th century to the original Latin text.
Keywords: King Salomon, Marcolf, verbal encounter, proverbial wisdom, repartees,
narrative episodes, German and Hungarian translations.
412
. XXXV (2010)
Laura Spriosu
lauraspariosu@yahoo.com
UDK 811.135.1(497.113)373.45
UN ASPECT AL CALCULUI LINGVISTIC

N LIMBA ROMN N VOIVODINA
Lucrarea de fa conine patru pri: n prima parte autoarea face, pe scurt, definirea
calcului lingvistic i atrage atenia asupra felurilor de calc lingvistic n limba romn. n partea a
doua sunt fcute observaii n legtur cu limba romn vorbit n Voivodina, influenat att de
subdialectul bnean, ct i de limba srb. n partea a treia sunt date exemple de calc lingvistic
n limba romn n Voivodina, scopul fiind de a ilustra ct mai fidel influena limbii srbe. n ultima parte autoarea dezbate, pe scurt, dilema dac crearea acestor calcuri poate fi motivat sau nu.
Cuvinte cheie: limba romn, limba srb, Voivodina, calc lingvistic
1. INTRODUCERE
Calcul lingvistic, ca una dintre modalitile de mbogire a vocabularului
unei limbi, este un procedeu mixt (intern i extern) de completare i diversificare a
lexicului. Calcul presupune, pe de o parte, copierea structurii (i, implicit, a sensului)
unor cuvinte strine i transpunerea lor n material lingvistic autohton (Hristea 1968).
n lucrarea de fa, vom ncerca s facem, n linii mari, o prezentare a felurilor de calc lingvistic nregistrat n limba romn vorbit n Voivodina.
Vom ncepe cu calcul lexical semantic, unde subliniem c este vorba despre
un mprumut de sens sau un adaos de sens la celelalte sensuri pe care un termen le are
deja ntr-o limb. La fel, este important c ntre cele dou cuvinte n contact trebuie
s existe o coinciden parial din punct de vedere semantic (Hristea 1968).
Un alt tip de calc nregistrat este calcul lexical de structur, care const n copierea sau mprumutarea formei interne a unui cuvnt strin (Hristea 1968). Aici deosebim
calcuri totale i pariale, precum i calcuri dup derivate cu sufixe, cu prefixe, calcuri
dup derivate parasintetice i compuse formate prin calchiere. Aceste categorii sunt
destul de bine reprezentate n limba romn vorbit n Voivodina (Magdu 1980: 123).
n afar de calcul lexical (semantic i de structur) putem vorbi i despre
prezena calcului gramatical morfologic. Acest calc se ntlnete mult mai rar dect
cel lexical sau cel frazeologic, acest lucru gsindu-i explicaia n faptul c structura
gramatical a unei limbi este mult mai stabil i mai rezistent la influenele strine
dect vocabularul. Calcul gramatical const n imitarea comportamentului gramatical
414
Laura Spriosu
al unui cuvnt sau al unei clase de cuvinte dintr-o anumit limb, adic aceea ce se
copiaz este un procedeu morfologic sau sintactic (Hristea 1980).
Desigur, ponderea maxim o deine calcul frazeologic. n timp ce calcul
lexical de structur imit structura unui singur cuvnt, cel frazeologic copiaz structura unui grup de cuvinte care exprim un coninut unic i care, din aceast cauz,
formeaz o unitate frazeologic (Hristea 1968). Cele mai multe elemente care intr n
componena unitilor frazeologice exist deja n limb ca uniti independente, dar
n calcuri intr n mbinri lexicale necunoscute limbii romne (Magdu 1976).
Pe lng creaiile interne i de mprumuturi, calcul lingvistic a avut o contribuie semnificativ la modernizarea i mbogirea lexicului romnesc. La fel, trebuie
spus c n procesul de dezvoltare a limbii romne perioadele productive n calcuri au
coincis cu momentele importante ale rennoirii vocabularului, ncepnd cu influena
slav, apoi influena francez, de la mijlocul secolului 19 i pn astzi, cnd suntem
martori ai unei puternici influene a limbii engleze.
2. LIMBA ROMN N VOIVODINA:
INFLUENE I CONDIII DE DEZVOLTARE
n Provincia Socialist Autonom Voivodina, limba romn este tratat n
aceleai condiii i pus pe picior de egalitate cu limbile celorlalte popoare conlocuitoare, varianta literar a acesteia fiind utilizat n mass media, n manualele colare,
n poezia i n proza scriitorilor etc.
Condiiile specifice de dezvoltare, deosebite de cele din Romnia, confer
limbii romne literare din Voivodina un caracter propriu, determinat, n egal msur,
de factori interni i externi (Magdu 1976).
Printre factorii interni se enumer baza dialectal diferit i influena permanent
a graiului bnean. Baza dialectal a romnei literare vorbit n Voivodina se confrunt
cu particulariti locale i regionale, iar graiul bnean creeaz dificulti procesului firesc de dezvoltare i de rspndire a limbii romne literare pe acest teritoriu.
Cnd este vorba despre factorii externi care confer limbii romne literare
din Voivodina o not de originalitate fa de limba vorbit n Romnia, aici subliniem
influena limbii srbe.
n procesul de formare i de mbogire a lexicului, limba romn, ca i alte
limbi, a apelat adesea la mprumuturi, realizate fie direct, fie prin traducerea (calchierea) sensurilor sau elementelor componente ale unui termen (Munteanu i ra 1978).
Acest ultim procedeu este chiar preferat de ctre unii scriitori, deoarece, conform prerii unora dintre ei, n felul acesta caracterul naional al limbii pare mai puin tirbit
dect n cazul introducerii neologismelor1 ca atare.
1
Ptrunderea i adoptarea neologismelor n limba romn a fost i a rmas o preocupaie permanent a lingvitilor; n acest sens, putem vorbi despre puriti, care apar puritatea limbii i ceilali, adic lingvitii care pledeaz pentru utilizarea neologismelor. n procesul su de dezvoltare, limba romn s-a mbogit considreabil
UN ASPECT AL CALCULUI LINGVISTIC N LIMBA ROMN N ... 415

n stilul administrativ al limbii romne ntotdeauna a existat un numr mare
de calcuri i mprumuturi din alte limbi, cu care romna a ajuns n contact n diferite
etape ale dezvoltrii sale (Bulgr 1969: 69). Acest stil este n strns legtur cu
dispoziiile i reglementrile instituiilor de stat, cu structura organizatoric a ntregii
societi (Magdu 1980: 85).
Influena srb i gsete explicaia n contactul permanent, direct i strns
ntre cele dou culturi i limbi. n acest context, trebuie subliniat c situaia este valabil i pentru limbile celorlalte grupuri etnice care triesc pe teritoriul Voivodinei,
cu meniunea c i n limba srb ptrund elemente din limbile popoarelor convieuitoare.
Avnd n vedere cele spuse mai sus, subliniem c scopul nostru este de a
atrage atenia asupra relaiilor existente ntre cele dou limbi i de a explica cteva fenomene rezultate din influena exercitat de limba srb asupra limbii romne.
Susinnd c n mediul respectiv aceast influen se face simit n toate sectoarele
i stilurile limbii romne, trebuie s precizm, totui, c ea este mai puternic n terminologia administrativ-juridic care, n mprejurrile date, presupune transpunerea
textelor dintr-o limb n alta (Magdu 1980: 86). n celelalte sectoare ale vocabularului, aceast influen este superficial i nesemnificativ.
3. ABATERI I CALCURI LINGVISTICE: EXEMPLE
O abatere de la normele limbii romne literare este folosirea pronumelui
personal de politee. Astfel, n locul lui dumneavoastr se folosete voi, prin analogie
cu srbescul vi2. Aceast form, generalizat n graiul bnean, a ptruns i n coli,
unde elevii se adreseaz, adeseori, cadrelor didactice cu voi, n loc de dumneavoastr.
Dac influena srb nu este puternic la nivel morfologic i sintactic, compartimentele cele mai stabile cnd este vorba despre inovaii, ea este vizibil n lexic,
mai ales n stilul publicistic i n cel administrativ, unde necesitatea traducerilor
duce adesea la calc lingvistic, la crearea unor termeni i construcii frazeologice,
adeseori improprii (Magdu 1980: 121). Dm cteva exemple:
Locuiunea adverbial cu succes, srbete sa uspehom, poate fi nlocuit cu
ali termeni foarte bine, cu rezultate bune, n funcie de contextul respectiv, dei se
observ preferina pentru locuiunea cu succes, tradus din srb.
O alt categorie de greeli const n traducerea sau adaptarea unor expresii
specifice limbii srbe, de regul intraductibile i care nu corespund structurii gramaticale a limbii romne (Magdu 1976). De exemplu, se spune despre o ntreprindere c
st pe picioare de sticl, dup srbescul staklene noge; expresia izai u susret este tra-
cu termeni neologici care in de diferite domenii, n timp ce uzarea neologismelor i gsete justificare i n
opera marilor scriitori, precum Mihai Eminescu sau Mihail Sadoveanu.
Forma vi voi n limba srb este forma pronumelui personal la persoana a II-a plural, fiind utilzat, n
acelai timp, i ca pronume de politee.
416
Laura Spriosu
dus prin a iei n ntmpinare (cuiva); dup pozvati na odgovornost s-a creat a chema la rspundere; expresia snai se se traduce prin regsete-te; despre cineva care a
suferit o pierdere se spune c a rmas cu mnecile scurte, de la ostao kratkih rukava.
Asemenea traduceri sunt improprii, ele putnd fi nlocuite cu echivalente romneti
care sugereaz sensul, fr a traduce expresia mot mot. Astfel, sensul expresiei st
pe picioare de sticl poate fi redat prin a ajuns n impas sau se gsete ntr-o situaie
critic; izai u susret nseamn a veni cuiva n ajutor; pozvati na odgovornost se
poate traduce prin a trage la rspundere; expresiei snai se i corespunde imperativul
descurc-te!; ostao je kratkih rukava s-ar putea nlocui cu a rmas cu buzele umflate,
dei expresia romneasc mai conine i o nuan de ironie, necunoscut celei srbeti. La fel de improprie este expresia interogativ cum eti? folosit n Voivodina n
locul lui ce mai faci? Expresia respectiv s-a creat sub influena srbescului kako si?
Construciile calchiate dup srb confer un caracter aparte limbii romne
scrise n Voivodina. Despre prezena calcurilor, mai ales a celor lexicale, se poate
vorbi ca despre un fapt necesar, motivat deopotriv de realitile social-politice, dar
i de tradiia istoric (Magdu 1980: 122).
Vorbind despre calcul lexical semantic, trebuie spus c acest tip de calc nu este
cel mai caracteristic i nici cel mai frecvent, dar dm cteva exemple: verbului a scrie dicionarele i atribuie, pe lng alte sensuri, acelea de a-i nscrie numele ntr-un catalog,
a (se) nregistra, a (se) nmatricula. Dup modelul srbesc upisati fakultet, i verbul
romnesc este folosit pe lng acest substantiv: a nscrie o facultate. Un calc semantic
prezint i verbul a se reine3, folosit ns n Voivodina cu sensul de a se opri, a poposi, dup srbescul zadravati se. Acesta apare n contexte ca: domiciliu provizoriu
este localitatea n care cetenii se rein provizoriu; cetenii sunt obligai s-i anune
reinerea n fiecare localitate; dup o scurt reinere n salonul hotelului, oaspeii au
plecat. Tot calc semantic este i verbul a elibera4, ntrebuinat cu sensul de a scuti (pe
cineva de o obligaie sau de pltirea unei taxe), dup srbescul osloboditi nekoga obaveze.
De asemenea, adjectivul trainic, pe care n dicionare l gsim explicat cu sensul de solid,
rezistent, durabil, este utilizat n construcii ca: interdicie trainic a ziarului, dup srbescul trajna zabrana lista, sau trainic neangajat dup srbescul trajno nezaposlen. Dei
destul de frecvente, aceste calcuri sunt concurate de formele lor paralele, general-romneti, neavnd mari anse de a se impune: a se nscrie la facultate, a poposi, suprimare.
Cnd este vorba despre calcul de structur,primul exemplu pe care-l dm
este folosirea termenului ajuritate, din srbescul aurnost5, promptitudine, punctualitate, mprumutat, n srb, din francez. n cazul lui dezanun i dezanunare, au
fost copiate modelele srbeti odjava i odjaviti. De menionat c prefixul dez- este
productiv n limba romn, contribuind la crearea unor derivate precum: a dezmoteni, a dezonora, a dezarma etc. Tot prin calc de structur format cu sufix sunt consti3
4
DEX-ul i atribuie sensul de a-i nfrna pornirile, a se stpni, a se controla, a se domina.

n DEX apare cu sensul de a da libertate, a salva, a scoate, a dezrobi, a desctua.
Din franuzescul jour - pe zi.

tuite adjectivele marfar n decontri marfare, dup srbescul robni otpis i nemarfar
n decontri nemarfare, dup srbescul nerobni otpis.
Un calc construit cu prefix este derivatul neangajare, cu sensul de a se gsi
n afara cmpului muncii, srbete nezaposlen, n expresia neangajare provizorie.
Cu acest sens termenul neangajare nu este nregistrat n nici un dicionar al limbii
romne6. Dintre compusele formate prin calchiere cu prefixoidul auto- menionm
compusul autocontribuie, dup srbescul samodoprinos.
Dei mai rar ntlnit, calcul morfologic nu este mai puin semnificativ. n
aceast categorie intr verbul a felicita urmat de un substantiv n dativ n locul acuzativului, aa cum este cazul n srb: XY le-a felicitat femelilor 8 Martie, corect
fiind XY le-a felicitat pe femei de 8 Martie, sau a cunoate n construcia Maria
m-a cunoscut cu sora sa, dup srbescul Marija me upoznala sa svojom sestrom.
Trebuie spus c aceast formulare este, de cele mai dese ori, ntlnit n limba vorbit
i mai puin n scris. Pentru a exprima astfel de relaii, n limba romn se folosete
expresia a face cunotin cu sau a prezenta pe cineva cuiva.
La sfrit, atragem atenia asupra exemplelor de calc frazeologic, care, acum
cteva decenii, ineau de domeniul administrativ i denumeau forme de organizare
caracteristice societii socialiste, ca de pild: convenie autoconductoare, din srbescul samoupravni sporazum; sistem delegaional, srbete delegatski sistem; nvmnt orientat, srbete usmereno obrazovanje (Magdu 1980: 93). Unele expresii
apar calchiate dup srb, dei au o existen independent n limba romn, fiind
vorba de aa-numitele expresii consacrate (Magdu 1980: 93). Dm cteva exemple:
trokovi ivota - cheltuieli de via; prekid toka trudnoe - ntreruperea cursului graviditii; visoka kolska sprema - pregtire colar nalt; visoko razvijene zemlje ri nalt dezvoltate. Greoaie i neadecvate, aceste construcii nu se impun n limb,
pierznd teren n favoarea formulelor tipice romneti similare (Magdu 1980: 95),
precum: costul vieii, ntreruperea sarcinii, pregtire universitar, ri dezvoltate.
n aceast categorie includem i urmtoarele exemple: medicinski centar - centru de
medicin; zubna nega - ngrijire dentar; lekarsko uverenje - adeverin de stare
medical; zdravstvena zatita - ocrotire sanitar; stanarsko pravo - drept locativ;
obrtna sredstva - mijloace rulente etc. i aceste calcuri sunt, de obicei, nlocuite cu
formele romneti: centru medical, ngrijirea dinilor, certificat medical, ocrotirea
sntii, drept de locatar, mijloace circulante.
Aceste calcuri iau natere n transpunerea din srb n romn a textelor
administrative i juridice care reclam o terminologie mai nou (Magdu 1980: 95).
Ele completeaz un gol n vocabularul limbii romne vorbite i scrise n Voivodina i,
simite fiind ca foarte necesare, sunt, ntr-o msur mai mic sau mai mare, acceptate de masa vorbitorilor, intrnd treptat n circulaie (Magdu 1980: 95).
6
DEX-ul i atribuie sensul de nealiniere, neutralitate activ, atitudine liber fa de orice alian sau
convenie militar sau politic.
418
Laura Spriosu
4. CONCLUZII
Putem s ne punem ntrebarea dac utilizarea calcurilor este motivat n limba romn vorbit i scris n Voivodina. Rspunsul poate fi afirmativ, cci, dac toate limbile mprumut n permanen cuvinte strine, cu att mai firesc este ca aceasta
s se ntmple i cu limba romn ntr-un mediu n care srba este cea mai apropiat
surs la care apeleaz, n scris sau n grai, ntreag masa de vorbitori (Magdu 1980:
87). Nu a existat i nu exist pe lume populaie care s nu fi mprumutat cuvinte de
la alte populaii i aceasta este ceva firesc; este alt chestiune, ns, dac orice cuvnt
mprumutat este bun (Graur 1963: 22).
Revenind la problema care ne intereseaz, putem spune c, de vreme ce
formele de organizare ale societii au suferit, de-a lungul timpurilor, modificri n
decursul evoluiei, este firesc ca i denumirile acelor realiti s se schimbe (Bulgr
1969). n asemenea mprejurri, noiunile din srb trebuie transpuse n romn n
aa fel nct s redea ct mai fidel ideea exprimat de textul original. Este evident
c un astfel de efort este nsoit adesea de scpri. De asemenea, specific mediului voivodinean este i bilingvismul, care faciliteaz crearea spontan a calcurilor
(Magdu 1976).
n acest context, limba romn literar vorbit i scris n Voivodina se definete mai puin prin caracterul ei divergent, datorat, n primul rnd, confruntrii
permanente cu subdialectul bnean i puternicii influene srbe. Reprezentativ rmne dezvoltarea ei n consens larg romnesc, subsumat limbii romne literare
vorbit n Romnia, instrument de comunicare valabil pentru toi vorbitorii, dincolo
de diferenierile de ordin geografic (Magdu 1980: 126).
Studierea atent i aplicarea corect a normelor limbii romne literare reprezint, astfel, unul din factorii cei mai importani de nivelare a deosebirilor produse
n Voivodina, att de caracterul izolat i nchis al graiului local, ct i de relatrile
sociale i politice diferite, crora trebuie s le fac fa ndeosebi stilul publicistic
i cel administrativ, axate pe alte direcii dect cele obinuite (Magdu 1980: 127) .
Dei fenomenul de care ne-am ocupat prezint un bogat material de cercetare, intenia a fost de a da doar cteva exemple, scopul fiind de a atrage atenia asupra
acestui fenomen. Considerm la fel de interesante i exemplele de calcuri cu caracter
idiomatic, acestea fiind chiar frecvente n limba romn vorbit n Voivodina.
BIBLIOGRAFIE
Academia Romn (2005). DOOM - Dicionarul ortografic, ortoepic i morfologic al
limbii romne (ediia a II-a, revizuit i adugit). Bucureti: Editura Univers Enciclopedic.
Academia Romn (1996). DEX - Dicionarul explicativ al limbii romne (ediia a
II-a). Bucureti: Editura Univers Enciclopedic.

Bulgr, Gh. (1969). Evoluia stilului administrativ n prima jumtate a secolului al
XIX-lea. n Studii de istoria limbii romne literare n secolul al XIX-lea.
Bucureti: Editura pentru Literatur.
Graur, Al. (1963). Limba corect. Bucureti: Editura tiinific.
Hristea, Th. (1968). Calcul lingvistic. n Probleme de etimologie. Bucureti: Editura
tiinific. 145-202.
Klajn, Ivan i ipka, Milan (2006). Veliki renik stranih rei i izraza. Novi Sad: Prometej.
Magdu, Lia (1976). Abateri de la normele limbii literare (practicat la noi n Voivodina). n Contribuii la istoria cultural a romnilor din Voivodina, vol. III.
Zrenjanin. 157-168.
Magdu, Lia (1980). Aspecte ale cultivrii limbii romne n Voivodina. Panciova: Libertatea.
Munteanu, t. i ra, V. (1978). Istoria limbii romne literare. Bucureti: Editura
Didactic i Pedagogic.
Laura Spariosu
POGLED NA LINGVISTIKI KALK U RUMUNSKOM JEZIKU U VOJVODINI
Rezime
Ovaj rad se sastoji iz etiri dela: u prvom delu data je definicija i opisane su vrste lingvistikog kalka u rumunskom jeziku. Drugi deo rada je posveen kratkom opisu rumunskog
jezikog standarda u Vojvodini, gde moemo govoriti o dva snana uticaja: prvi uticaj je uticaj
banatskog nareja, dok je drugi snaan uticaj upravo uticaj srpskog jezika. Oba idioma utiu
na stvaranje propusta, greaka i odstupanja u odnosu na normu standardnog rumunskog jezika,
kao i na pojavu lingvistikog kalka. Trei deo rada je posveen primerima na osnovu kojih
se najbolje i najlake moe ilustrovati uticaj srpskog jezika na rumunski jezik kao i nastanak
lingvistikog kalka, dok je poslednji, etvrti deo rada posveen diskusiji da li se pojava lingvistikog kalka u rumunskom jeziku u Vojvodini moe smatrati opravdanom ili ne.
Kljune rei: rumunski jezik, srpski jezik, Vojvodina, lingvistiki kalk
420
Laura Spriosu
Laura Spariosu
ASPECT OF LOAN TRANSLATION IN ROMANIAN LANGUAGE IN VOJVODINA
Summary
This work contains four parts: in the first part the author gives essential definitions
and forms of loan translations; the second part is dedicated to character of Romanian language
spoken in Voivodina, influenced by both subdialect spoken in Banat and Serbian language.
This issue causes the aberration from the norm applied in standard Romanian language and
creates loan translations. The third part is dedicated to these aberrations and loans trasnlations,
with examples given to illustrate this issue. Finally, in the fourth part dilemma if the creation
of loan translations from Serbian could be approved in Romanian language spoken in Voivodina is discussed.
Key words: Romanian Language, Serbian Language, Vojvodina, loan translation
. XXXV (2010)
Dr Anna Makiov
makisova.anna@gmail.com
UDK 81276.3-053.2
VERBLNA A NEVERBLNA KOMUNIKCIA

V MATERSKEJ KOLE
Abstrakt: V prci sme poukzali na verblne a neverblne spsoby vyjadrovania
v materskej kole. Na tomto stupni prevahu m reov komunikcia. Okrem jazykovch
prostriedkov v komunikcii s zastpen aj pohyby, ktor sprevdzaj verblnu komunikciu.
V niektorch prpadoch pohyby mu nahradi aj re. Dialogick prejavy v predkolskom obdob maj prevahu pred monologickmi. Pohybmi, gestikulciou si vo vyjadrovan vypomha
nielen vychovvateka, ale aj diea.
Kov slov: diea, vychovvateka, verblna, neverblna, komunikcia, monolg, dialg, pohyb rukou, mimika, gesto.
Diea vstupom do materskej koly sa dostva do vchovno-vzdelvacieho

procesu. Jeho kadodenn reim sa celkovo zmen, stva sa organizovanm a v niektorch prpadoch aj nronm pre diea. V plnosti sa men jeho kadodenn spsob
ivota a sprvania. Dostva sa do kontaktu s vychovvatekou, ktor na urit spsob
sprostredkuje vstup do kolskho prostredia a predstavuje uritsi mostk v tej nadvznosti. V naom vojvodinskom prostred vemi asto sa stva, e sa diea po prvkrt
dostva do kontaktu so spisovnm jazykom. Nemali sme tu na mysli, e je to prv kontakt dieaa so spisovnm jazykom, ale ide o ucelen vchovno-vzdelvac program,
ktor je organizovan zo strany kompetentnej osoby, ktor diea u prvm krikom
v tomto smere. Preto meme zdrazni, e vychovvateka v tomto smere zohrva
vemi dleit lohu, najm ke ide o sprvnu jazykov vchovu. Preto nie je jedno
ako bude vyzera a ako bude prebieha komunikcia na tomto stupni rozvoja dieaa.
Jazykov komunikcia je proces, ktor sprostredkuje vzjomn informcie. Predmetom nho vskumu boli deti, ktor vedeli relatvne dobre komunikova. Boli to deti
p a es ron. Ak aj ete dobre neovldali zrunos tohto druhu, mali npomocn
ruku vychovvateky, ktor im v tom smere pomohla. V prci sme skmali ben spontnne jazykov a nejazykov prejavy det predkolskho veku.
422
Anna Makiov
V rmci verblnej komunikcie v predkolskom veku je prioritn dialogick

forma prejavov pred monologickmi. Monologick prejavy na predkolskom stupni
s menej ast. V prpade e sa aj vyskytn, monologick prejavy nadobdaj formu
dialgu dospelho a dieaa. Vychovvateka svoj monologick prejav asto preruuje, men sa do dialogickej formy, podnecuje deti na komunikciu, kladie im otzky,
povzbudzuje ich aby rozprvali a pod. V prci sme sledovali nepripraven dialogick
prejavy na predkolskom stupni medzi vychovvatekou a dieaom. Vyskytli sa aj
recipron prpady, ke diea bolo inicitorom komunikcie, ale takch dokladov
bolo znane menej.
Prchodom do materskej koly najvou autoritou pre deti sa stva dospel
osoba. Je to vychovvateka. Deti vo vetkom napodobuj svoju vychovvateku.
Neustle preberaj jej nzory. Napodobuj nielen jej sprvanie, ale aj re. Jej re
sa stva vzorom a z toho dvodu je vemi dleit, aby jej jazykov kultra bola na
vysokej rovni. Nie vdy sme svedkami takhoto stavu a o tom sme sa presvedili
aj poas naej nvtevy v materskej kole. Ale predsa netreba sa na veci pozera len
pesimisticky. Ve existuj monosti, spsoby a prleitosti aby jazykov rove
smerovala k nprave. Neustle sa organizuj rozlin jazykov kurzy a prednky,
ktor navtevuj vychovvateky zo slovenskch vojvodinskch prostred buto
v Slovenskej republike alebo sa kurzy organizuj v naom prostred. Dokonca nememe sa ani jednoznane vyjadri, e je situcia a tak negatvna. Ak existuje zujem,
ochota a chtivos u vychovvateliek, aj vsledky bud pozitvne.
Dialg je zkladnou formou komunikcie. V materskej kole re a reov
komunikcia je zkladnm a jedinm spsobom vo vchovno-vzdelvacom procese.
In formy, napr. psomn re sa na tomto stupni vzdelvania a vchovy neuplatuje.
Matersk kola je pre vinu det vstupom do kolskho prostredia. Dleit je aby
si diea na tomto stupni osvojovalo nzvy v slade s platnou spisovnou normou. Slovenina sa nevyuuje ako predmet, ale sa hovor a m sa hovori spisovnou sloveninou. Vyuva sa jedine hovoren jazyk. Preto je vemi dleit, aby vychovvateka
prihliadala na spisovn normu jazyka. To preto, lebo ju deti vo vetkom napodobuj. Deti prichdzaj do materskej koly s nreovou podobou jazyka, poznaj nreie, vo vyjadrovan pouvaj nreov podobu. Vychovvateka ich m usmerni do
sveta spisovnho jazyka. Nie je to celkom jednoduch, ani sa to ned zdola za krtky
asov sek. Vychovvateka mus by vytrval a trpezliv. Reov prejav vychovvateky je istm modelom dieaa. Mus prihliada na svoje vyjadrovanie, kultra
jazykovho prejavu vychovvateky mus by vysokej rovni. Vyaduje sa od nej
spisovn norma, pohotov, vstin a kultivovan vyjadrovanie v kadej situcii.
Ruivo a nepriaznivo v stnom vyjadrovan psobia ortoepick chyby, rchle tempo
rei, monotnny prejav, nezreten artikulcia a rovnako tak ruivo psob aj tich
rozprvanie, v opanom prpade uchu nelahod ani privek hlasitos. Vemi asto
u det predkolskho veku sa vyskytuj reov vady, skomolen vslovnos. Vyaduje si to rozlin artikulan cvienia. Vhodnmi textami s rozlin nre udovej
VERBLNA A NEVERBLNA KOMUNIKCIA V MATERSKEJ KOLE 423

slovesnoti, riekanky, vytanky, hdanky, pretoe s deom blzke kvli rmu, rytmu
a naplno sa d vyui aj hra so slovami. Cvienia tohto typu nielene s vhodn na
artikulciu, ale rozvjaj aj slovn zsobu u det, nladu a povzbudzuj ich komunikova. V sasnosti sme svedkami trochu odlinej situcie na naich materskch
kolch. Riekanky, povedaky, hdanky, pesniky, jednoduch bsniky a rozprvoky, ktor maj bystri pam det a rozvja reov schopnosti, to vetko vystriedali
videofilmy, nahrvky rozlinho typu, pri ktorch si deti zvykaj iba pasvne vnma
hovoren slovo.
Prvoradm znakom komunikcie je dialogick forma hovorenho prejavu.
Najastejie sa v predkolskom prostred vyuvaj jednoduch vetn stavby, vemi
asto jednolenn vety. Cieom kadej vychovvateky vo vchovno-vzdelvacom
procese je naui diea pohotovo pouva verblne a neverblne vrazov prostriedky. Potom tie prostriedky diea me pouva kad zvl alebo v kombincii, a o
je zvl dleit, aby diea vedelo verblne a neverblne prostriedky uplati v komunikcii. Diea najprv dostva informcie z vonkajch zdrojov, pova. Potom u
ono samo vytvra mylienky a informcie, ktor sa potom poksi vyjadri slovami.
Povanie a rozprvanie nemono oddeova. Pri komunikcii vychovvateka mus
prihliada na vekuprimeran sprvanie, vybra si tie komunikan postupy, ktor s
adekvtne detskm reovm monostiam.
Pri verblnej komunikcii vemi je dleit aj ako vychovvateka reaguje.
Ak povzbudzuje a reaguje na detsk slov, prejavy, u dieaa to vyvolva pozitvne efekty. Aj ono sa v tom prpade bude snai aby jeho prejav dopadol m lepie,
pozitvnejie. Na ten spsob sa slovnk dieaa rozrast, obohacuje a urchli sa cel
jeho vvoj. S rastom slovnej zsoby diea zskava viac prleitost pouva slov pri
rozvjan svojho myslenia, o op podporuje al vvoj rei. Ke vychovvateka
podnecuje deti na komunikciu, ony s printen pouva slov. Paralelne sa im
obohacuje slovn zsoba. Sasou obohacovania slovnej zsoby je aj povanie.
Obohacuje sa na ten spsob nielen aktvna, ale aj pasvna slovn zsoba. Po tomto nasleduje reprodukcia poutho, ktor me prebieha vo forme monolgu asto striedanho s dialogickou formou. Na predkolskom stupni monologick prejavy
mva najastejie vychovvateka. Diea ete nie je natoko jazykovo vyspel aby
mohlo ma dlh monologick prejav. Na monologick ale aj dialogick prejavy ruivo mu psobi zvuky z vonkajieho prostredia. Vo vskume sme sa presvedili, e
deti v momente reaguj na rozlin zvuky z vonkajieho prostredia, o ich potom odpta od tmy. Rovnako tak ruivo psob aj nevhodn teplota buto vysok alebo
nzka, nava, stres, psychick alebo fyzick nepohoda, ak vyruuje diea ktor sed
veda, rovnako tak aj rchle tempo rei. Vychovvateka v tomto ohade mus zvl
prihiada aby nerozprvala prli rchlo, aby ju deti mohli sledova.
Verblnu komunikciu vychovvateka me nadviaza pomocou oslovenia. Oslovenie vyuva na to, aby bolo z rozhovoru jasn, s ktorm dieaom chceme
komunikova, komu je prejav adresovan. Oslovenie vlastne predstavuje zaiatok
424
Anna Makiov
kadej komunikcie. Oslovenm vychovvateka naznauje, e diea sa m pripravi

na prjem informci. Oslovenie je signlom na nadviazanie rozhovoru, kontaktu.
Oslovenm si vychovvateka vyber partnera v komunikcii. V predkolskej praxi
vychovvateka najastejie oslovuje konkrtne diaa ke chce s nm nadviaza rozhovor. Inokedy zasa aby uptala pozornos, me oslovi veobecne, pouije oslovenie deti, deti moje, detiky a tak sa zana komunikcia v triede pokm neoslov
konkrtne diea. Na oslovenie sa mu vyuva aj citoslovcia, naprklad hej, hal.
Pouvaj sa najm vtedy, ke chce vychovvateka nadviaza kontakt s dieaom,
ktormu nevid do tvre. Vemi asto tento typ komunikcie sa vyuva vtedy, ke
sa diea venuje nejakej inej innosti, zamestnva sa inm len nie tm, o je stredn
tma v triede. Napr. ak sa diea s niekm rozprva, vyruuje in diea veda seba, m
v rukch nejak predmet s ktorm sa hr a vychovvateka si to vimne a chce sstredi jeho pozornos na tmu o ktorej sa rozprva s ostatnmi demi. Vtedy vemi
asto siahne za citoslovcami.
Vemi dleit je aj fakt, e pri osloven vychovvateka pozrie na diea,
dleit je pohad. U sm pohad vea prezrdza, me by sprevdzan inmi
mimojazykovmi prostriedkami. Urite najkrajm prejavom pre diea a samozrejme
aj pre dospelch je smev. m je v komunikcii viac osloven, tm je re dynamickejia, emocionlnejia. Ak v komunikcii chbaj oslovenia, intenzita komunikcie
sa zoslabuje, kles a aj komunikovanie sa kon.
Vo vskume sme zistili, e verblna komunikcia je ovplyvnen mnohmi
faktormi. Re nikdy nie je tak dokonal a perfektn ako by mala by. Psobia na
to mnoh faktory. Vety niekedy nie s dokonale skontruovan, vyskytuj sa rozlin varicie, nedokonen vety, deformovan slov. Vemi asto vznikaj preruenia
v rei. Preruenia tohto typu s prznan najm pre deti, a to vtedy, ke diea nevie
ako alej pokraova alebo neme z nejakho dvodu svoju vpove dokoni.
Nepozn a neme njs vhodn jazykov prostriedky ktormi by svoju vpove
ukonilo. Niekedy aj vychovvateka alebo in diea mu prerui konkrtne diea
v rozprvan. Rovnako tak v rei mu nasta aj pauzy. Vemi asto pauzy vypaj
neartikulovan zvuky uch, ech, ach, aaa, nooo. Tak nedokonen vety nezostvaj
nedopovedan. Vychovvateka sa sna podnie deti rozma, aby niektor z det
dokonilo vpove, vetu. V prpade, e sa jej to nepodar, urob to sama, polo sama
bodku za vpoveou.
Dobr verblna komunikcia v materskej kole nastva zvyajne omnoho
rchlejie a ahie vtedy, ke m diea dobr a sprvne komunikan nvyky z rodinnho prostredia. Deti, ktor s v rodinnom prostred reovo aktvne aj v materskej
kole rchlejie a pohotovejie sa zapoja do rozhovoru, vedia zareagova v kadej
situcii. U v rodinnom prostred si osvojili komunikciu s dospelm. Vo vskume
sme zistili, e deti z reovo vyspelejch rodn, kde existuj podnety pre rozhovor,
komunikciu, kde sa rodiia venuj deom, vyuvaj rzne formy komunikcie, (tanie rozprvok, astejia komunikcia a vber jazykovch prostriedkov) pozitvne

vplvaj na rozvoj rei u dieaa a paralelne sa obohacuje slovn zsoba. Vsledky
sa manifestuj prchodom det do materskch kl. Ke rodi alebo vychovvateka
ta dieau rozlin texty, realizuje sa jeden druh priameho kontaktu s dieaom,
motivuje diea, diea sa zoznamuje s neznmymi a nezvyajnmi slovami, frzami,
ktor nie s zastpene v kadodennej komunikcii. V takch situcich dospel vemi
asto vysvetuj deom neznme slov, jednotliv vrazy a pod. Rodiia, u ktorch
s vyspelejie reov schopnosti, astejie sa s demi rozprvaj, povzbudzuj ich
nielen do rozhovoru, ale aj rozma, uia ich pomenva najprv predmety okolo
seba, predmety s ktormi kadodenne sa dostvaj do kontaktu, hraky, a neskorie
potom aj predmety, ktor nie s zastpen v najbliom okol. Postupuj od neznmeho k abstraktnmu. Komunikcia v sasnosti je vemi dleit, lebo deti a rovnako tak aj dospel, oraz menej verblne komunikuj. Je to sasn trend, ktor svis
s dobou. Myslm si, e aj napriek rozlinm technickm vymoenostiam netreba
upa od tohto zvyku, treba sa venova deom, m viacej s nimi sa rozprva a len
na tak spsob sa im me obohacova slovn zsoba. U takho pronho dieaa
bada aj niektor nedostatky vo vslovnosti. Deti, ktor astejie komunikuj rchlejie sa u nich odstrnia nedostatky tohto typu. V mladom veku, pred prchodom do
materskej koly, vznamn lohu vo verblnom vvine zohrvaj rodiia, ktor s
pre deti vzorom. Na ten spsob diea sa u od svojich rodiov o sa v ktorej situcii
patr a o nie poveda, ale aj ako sa sprva. Diea vo vyjadrovan, vo vslovnosti
napodobuje svojich rodiov, opakuje slov, slovn spojenia a na ten spsob sa u
ako ich treba pouva. Neskorie, prchodom do materskej koly, vzorom vo vyjadrovan ale aj v sprvan, sa stva vychovvateka.
Poas komunikcie s demi vychovvateka zvyajne stoj alebo sed obrten tvrou k nim. Deti si vmaj kad jej pohyb nielen tvrou, rukami, ale aj
telom. Preto dleitm prostriedkom komunikcie s aj neverblne komunikan
prostriedky. K neverblnym zlokm jazykovho prejavu na predkolskom stupni
patr gestikulcia, mimika ale aj vychovvatekin postoj, poloha tela. Gestikulcia
v komunikanom verblnom vyuovacom procese sa zjavuje ako sprievodn jav.
Okrem toho, e v komunikcii pouvame jazykov prostriedky, kad prejav sprevdzaj aj pohyby. V niektorch prpadoch pohyby mu nahradi aj re. V procese
komunikcie vychovvateka sa vdy pohybuje, rob pohyby telom, alebo rozlin
vrazy tvre. i si to ona uvedomuje alebo nie, pohyby nes nesmierne mnostvo
informci. Vychovvateka v materskej kole vyuva pohyb v komunikcii s demi
vemi asto, lebo si to vyaduje nespoetn mnostvo situci. Na ten spsob komunikuje s demi. Pohybmi, gestikulciou si vypomha vo svojom vyjadrovan. Vychod to z toho, e aj mal deti medzi sebou spoiatku komunikuj len pohybmi. Re
hovoriaceho vdy sprevdza okrem pohybu pier aj snky aj pohyb tela. Tento pohyb
je vdy zahrnut do produkcie rei. Verblna re a pohyby vychovvatky s tesne
zviazan. Tie pohyby niekedy s nepatrn a vonm okom neviditen, no niekedy
bvaj omnoho vraznejie. Vo vskume sme zistili, e to v prvom rade zvis od
426
Anna Makiov
situcie, ale aj od povahy osoby. Nie vdy kad osoba, kad diea rovnako reaguje, vyuva rovnak mimojazykov dorozumievacie prostriedky. Pohyby mu trva
vemi krtko, sekundu-dve, ale mu trva aj omnoho dlhie. Mu to by pohyby
rukou, hlavou, tvrou, privretie o, zdvihnutie oboia, otanie celho tela, alebo sa
vyuva len pohad. Okrem toho, e v komunikcii pohyby vyuva vychovvateka,
mimojazykov prostriedky s prtomn aj u povajceho - u dieaa. Naprklad ak
sa diea zhoduje, shlas s vychovvatekinou informciou, me to manifestova
pokvnutm hlavy. Neverblny shlas me by sprevdzan aj verblne, verblnym
textom, vyslovenm komentru vyplvajceho zo situcie. Rovnako tak aj pohyby
rukami dopaj komunikciu. Ak tie pohyby nie s npadn, rchle, ale kudn,
priebeh komunikcie be nehatene a v uebni sa utvra prjemn komunikan atmosfra. Dleitm prejavom neverblnej komunikcie je aj mimika. Deti vnmaj
mimiku vemi citlivo. Niekedy viac pochopia z mimiky ako zo slov. Sprvnou mimikou a dokonalm ovldanm svojej tvre me vychovvateka dosiahnu v skupine
vemi dobr komunikan atmosfru.
Rovnako tak ako o si gestami, mimikou a pohybmi vypomha v komunikcii
vychovvateka, aj diea vyuva vetky mimojazykov dorozumievacie prostriedky.
Detsk gestikulcia je vemi dynamick. Zvl na prekolskom stupni. asto pouvan gest s aj vsledkom nedostatonho ovldania slovnej zsoby dieaa. Z mimickch prejavov vemi asto s zastpen pohyby st, o, ale na predkolskom stupni s
vemi vrazn a ast pohyby bu jednou rukou alebo oboma a vrazn s aj pohyby
celm telom. V takch situcich zvykneme asto poveda, e s deti neposedn, nevydria dlho sedie na jednom mieste, o si vyaduje aby vychovvateka urobila kratiu
prestvku alebo dala deom in zamestnanie, aktivitu.
Vo svojej kadodennej praxi vychovvateka vyuva gest ako sprievodn prvky verblnej komunikcie. V niektorch situcich gest mu aj zastupova
verblnu komunikciu. Sprievodn gest s mimovon. Zstupn gest zastupuj
ist obsah. Medzi gest zaraujeme pokyny rukou, hlavou, obom. Gest tohto typu
mu vyjadrova tu, tam, ja, ty, hore, dolu, mu by vzvou, vyjadrova otzku
a pod. Deti niekedy viac pochopia z mimiky alebo gest ako zo slov.
Poas verblnej komunikcie vychovvateka je obrten tvrou k deom.
Deti zvyajne sedia, vychovvateka tie, ale me aj st. Vemi s dleit aj
pohyby, ktor vykonva vychovvateka, ale aj diea poas komunikcie. Ak si je
diea neist, asto rob pohyby rukou smerom k tvri, dotka si ui, tvr. Detsk
gestikulcia je vemi dynamick. Ak diea asto vyuva gest, je to prejavom nedostatonho ovldania slovnej zsoby.
Komunikcia v materskej kole bude spen, ak sa vychovvateka bude
snai podnieti deti do rozhovoru, vytvor v uebni priazniv podmienky pre komunikciu. Vemi je dleit, aby boli v komunikcii zastpen nielen verblne, ale aj
neverblne prvky, ktor sa navzjom dopaj a striedaj. Vychovvateka sa mus usilova, aby rozprvanie det bolo svisl, jazykovo sprvne a aby nebolo monotnne.

LITERATURA
Brindza, Jn (1996): Bez dorozumenia niet porozumenia. Sociolingvistick a psycholingvistick aspekty jazykovej komunikcie. 2. diel: 133-138.
Joci, Mirjana (2006). Jezik, komunikacija, razvoj. Novi Sad:Dnevnik.
Koi, Frantiek (1971): Princpy jazykovej vchovy v materskej kole. Kultra slova. V/8: 257-261.
Mike, Melanija (2003). Mali jezikoslovci: razvijanje komunikativnih vetina na nematernjem jeziku. Novi Sad:Futura publikacija.
Slanov, Daniela (1999). Re autority a lsky. Preov:Filozofick fakulta Preovskej univerzity.
Dr Makiova Ana
VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA NA PREDKOLSKOM UZRASTU
Rezime
Motivisanje dece za sticanje komunikativnih iskustava i aktivno uee u razvijanju
komunikativnih vetina na predkolskom uzrastu pripada vaspitaici. Sve aktivnosti, kako
verbalne tako i neverbalne, ne smeju biti nametnute ve motivisane. U okviru verbalne komunikacije, na ovom uzrastu ima dominaciju monolog, i to monolog vaspitaice. Njeni monolozi
su ei i dui, obraa se celoj grupi, sledi dijalog sa decom koja su govorno aktivnija, komunikativnija. Na ovom uzrastu ree su zastupljene kod dece u upotrebi reenice, ve samo
rei. U veini sluajeva komunikaciju zapoinje vaspitaica i ona tu predstavlja bitan faktor
u razvoju detetovog govora kako i uspene komunikacije. Da bi komunikacija bili uspena,
vaspitaica mora postavljati prava pitanja, uspostavljati pravi dijalog i ukljuivati i decu, koja
su govorno manje aktivna.
Drugi tip komunikacije zastupljen na predkolskom uzrastu jeste neverbalni. Ovim tipom komunikacije ovladava ne samo vaspitaica, nego i deca. Zastupljena je mimika, pokreti
rukom, glavom, pogledom, ili razni izrazi lica.
Kljune rei: dete, vaspitaica, komunikacija, verbalna neverbalna, monolog, dijalog,
pokret rukom, mimika, gest.
428
Anna Makiov
Dr Makiova Ana
VERBAL AND NONVERBAL COMMUNICATION WITH PRESCHOOL CHILDREN
Summary
Motivating children for the acquisition of communicative experiences and for active
participation in the development of communicative skills is the role of the preschool teacher.
All activities, both verbal and nonverbal, cannot be imposed but motivated. Within the scope
of verbal communication with children of this age the dominant mode is the monologue of
the preschool teacher. Her monologues are more frequent and longer, she addresses the whole
group and then follows a dialogue with the children who are verbally more active and more
communicative. At this age children do not use sentences as often as they use words. In most
cases the communication process is initiated by the preschool teacher, who is an important
factor in the development both of childrens speech and of successful communication. In order
for communication to be successful the preschool teacher must ask the right questions, establish a real dialogue and also include children who are less verbally active.
The second type of communication found at the preschool age is nonverbal. This type
of communication is not acquired only by the teacher but by children as well. Various means
of nonverbal communication are found: facial expressions, movements of the hand and head,
the gaze, etc.
Key words: child, preschool teacher, verbal, nonverbal, monologue, dialogue, gestures, mime, facial expression.
. XXXV (2010)
Olga Pani-Kavgi
olgapk@sbb.rs
UDK 811.163.41372:791.3
811.111372:791.3
MITIGATED DISAGREEMENT IN DIALOGUES SELECTED

FROM AN AMERICAN AND A SERBIAN FILM1
The paper deals with various verbal mitigating disagreement strategies in selected
dialogues from the films Crash (USA, 2004, directed by Paul Haggis) and Bure baruta (Yugoslavia, 1998, directed by Goran Paskaljevi). Linguistic strategies that are described and analysed in the two sets of dialogues include the use of hedges and modal verbs, giving personal
or emotional reasons for disagreeing, shifting responsibility, giving objections in the form of
a question and other similar mitigating devices. All these strategies may mitigate straightforward disagreement and thus soften the force of any potential face-threatening act. The aim of
the paper is to compare and contrast the general ways of expressing mitigated disagreement in
English and Serbian, and American and Serbian cultures, whose turn-of-the-millennium urban
faces are well depicted in the two films.
Key words: mitigated disagreement, mitigating strategy, mitigating device, face,
face-threatening act
1. INTRODUCTION
According to Kakav, verbal disagreement can be defined as a verbal oppositional stance to an antecedent verbal (or non-verbal) action (cf. Locher 2004:
95). Commenting on Kakavs definition, Locher (2004: 95) further explains that
these actions could have been put forward either by a previous speaker in the current
speech situation or derived from earlier interactions. Hence, what is necessary in the
process of any meaningful analysis of disagreement is a qualitative analysis of the
phenomenon, which takes into account all components of the speech situation, both
linguistic and extralinguistic. Disagreement restricts the addressees action environment because it creates a slot in which an answer to the subject of the disagreement
is expected (Locher 2004: 94). Such actionenvironment restriction, along with the
1
This is an expanded version of the presentation entitled Ways of Expressing Mitigated Disagreement in Two
Languages and Cultures: Verbal Mitigating Strategies in Selected Dialogues from an American and a Serbian
Film, which was given at the Fifth International Interdisciplinary Symposium Encounter of Cultures, held
at the Faculty of Philosophy in Novi Sad, University of Novi Sad, on 1st December 2009.
430
Olga Pani-Kavgi
inherent involvement of a conflict and clash of interests, often lead to more or less obvious exercise of power, which is an important feature of most verbal disagreements.
Crucial for any further discussion of disagreement is the notion of face, introduced and defined by Goffman (1967: 5), as a positive social value a person effectively claims for himself by the line others assume he has taken during a particular
contact. In other words, face is the public self-image of a person, as later defined
by Brown and Levinson (1987: 61), in their seminal work on politeness. It is that
emotional and social sense of self that everyone has and expects everyone else to recognize. Brown and Levinson further explain that peoples expectations concerning
their self-image, i.e. their face wants, can be threatened by being subject to a facethreatening act. As summarized by Cutting (2002: 45), when face-threatening acts
are unavoidable, speakers can redress the threat with negative politeness that respects
the hearers negative face their need to be independent, have freedom of action
and not be imposed on by others. On the other hand, speakers can redress a facethreatening act with positive politeness, which attends the positive face, their need to
be accepted and liked by others, treated as a member of the group, and to know ones
wants are shared by others. According to Brown and Levinson (1987), there are five
strategies available: to do the face-threatening act off record (e.g. to ask someone for
a pen by saying: I think I forgot my pen.), or to perform it on record, either baldly
(e.g. Give me your pen.), with negative politeness (e.g. Could you, please, give
me your pen?) or with positive politeness (e.g. Hey, pal, let me just use your pen
for a second, will you?). It is the latter two that will be of interest for the topic of
this paper. Thus, on-record positive and negative politeness strategies will be the ones
involved in realizing mitigated disagreement as it will be defined and classified in the
examples to follow in Section 3.
Since face is a concept meant to describe an individuals self-image dependent on others, as well as interaction with his or her environment, a threat to ones face
is clearly seen as dispreferred. As any disagreement intrinsically involves at least one
face-threatening act, it has, in turn, clearly been viewed as equally dispreferred. Consequently, minimizing disagreement is seen as one of the main goals of successful
communication. Thus, Leech (1983) regards it as one of his main politeness submaxims (belonging to the agreement maxim, one of the six maxims he proposed within
his Politeness Principle, an addition to Grices Cooperative Principle), which he formulated as follows: minimize disagreement between self and other, accompanied
by the adjacent submaxim maximize agreement between self and other (Leech
1983: 132). Likewise, Brown and Levinson (1987: 66) consider disagreement to belong to those acts that threaten the positive face-want, by indicating (potentially)
that the speaker does not care about the addressees feelings, wants, etc. that in
some important respect he does not want the hearers wants. Hence, they formulated
the two subcategories of positive politeness: seek agreement and avoid disagreement (Brown and Levinson 1987: 112-117).
MITIGATED DISAGREEMENT IN DIALOGUES SELECTED FROM ... 431

Mitigated verbal disagreement2 could therefore be defined as a case of disagreement whose potential face-threatening force has been softened or, even, minimized3 by means of employing mitigating strategies for avoiding straightforward
disagreement, such as: the use of hedges (e.g. This is weird for a woman to say,4 but
I have noticed), the use of modal verbs (e.g. Id just like to see you get through a
meal without calling her.), giving objections in the form of a question (e.g. Why dont
you laugh outside?), offering objective explanations and reasons for disagreeing (e.g.
The plates dont match.), giving personal or emotional reasons for disagreeing (e.g.
I am not yelling! Im upset!), shifting responsibility (e.g. The insurance company is
calling it negligence. Theyre not covering any of this.), changing the topic (e.g. You
want... Why dont you just go lie down? Have you checked on James?), etc.
It is the aim of this paper to show how various mitigating strategies are
employed in realizing verbal disagreement in English and Serbian, in order to soften possible adverse effects of the committed face-threatening acts. However, prior
to any such discussion, the corpus of dialogues representing examples of mitigated
disagreement on which the analysis is based will be presented and described in the
next section.
2. DIALOGUES FROM CRASH AND BURE BARUTA PLACED
IN THEIR BROADER CONTEXT
The diverse verbal mitigating disagreement strategies that will be discussed
and exemplified later in this section are to be found in a corpus of dialogues from
the feature-length films Crash (2004, USA/Germany, released in Serbia as Fatalna
nesrea) and Bure baruta (1998, Yugoslavia, released in the USA as Cabaret Balkan). In order to provide a meaningful qualitative analysis of the selected dialogues
depicting mitigated disagreement between the characters, as well as to briefly introduce the characters whose utterances will later be analysed, the adjacent pairs constituting examples of verbal disagreement need to be observed within a broader context
of the plots of the two films. Crash and Bure baruta have been chosen as successful
portrayals of the many urban faces of the two languages English and Serbian, and
the two cultures American and Serbian, at the end of the 20th and the beginning of
the 21st century. The two plots have many features in common (temporal location,
urban setting, interwoven stories, diverse characters from all walks of life, with deep
2
The terms mitigated disagreement and unmitigated disagreement are used by Locher (2004), whereas the
general definition of mitigated disagreement is here given by Pani-Kavgi, based on Lochers discussion of
the topic.
The extent to which the force of a face-threatening act has been softened by employing one of the mitigating
strategies depends on whether a particular case of disagreement is perceived as weak or strong, according to
the division of disagreements seen as dispreferred answers, which was proposed by Pomerantz (1984).
Examples of particular mitigating strategies within their sentential contexts are given in bold type.
432
Olga Pani-Kavgi
social and psychological traumas burdening their lives) and thus lend themselves
well to comparison.
Crash is an Academy-Award-winning motion picture directed by Paul Haggis. It is an ensemble film, an urban drama with an in-depth exploration of intersecting
lives, race relations, class differences and social injustice, set over 24 hours in presentday Los Angeles. The title Crash itself is a metaphor for collisions between strangers
during one day in Los Angeles, people whose lives collide with each other in most
unpredictable and striking ways. The plot consists of a series of intertwining vignettes
each of which is meant as a commentary on the interconnectedness of life in a city as
big and diverse racially, culturally and socially as Los Angeles certainly is.
The interwoven stories in Crash centre around twelve characters of diverse
racial and social backgrounds, who all go through a personal metamorphosis as the
film unfolds: Anthony and Peter, two young black thieves who are constantly theorizing about society and race; Graham, Peters older brother, a successful and respected
crime investigator; Ria, his Hispanic lover and partner on the police force; Rick, the
powerful white district attorney and Jean, his attractive, but spoilt and frustrated wife;
Ryan, a racist cop and Hansen, his more idealistic younger partner; Farhad, an Iraqi
immigrant who buys a gun to protect his shop and his family (his daughter Dorri and
wife Shereen); a Chinese couple involved in trafficking illegal immigrants from the Far
East; Daniel, a striving Hispanic locksmith and his little daughter Lara who is afraid of
bullets; Cameron, a successful black Hollywood director and his wife Christine, who
falls victim to officer Ryans racial intolerance these are only some of the characters
who face their moral dilemmas and try to come to terms with the consequences of
their decisions and actions. Paul Haggiss and Bobby Morescos Oscar-winning script
(2006 Academy Award for best original screenplay) abounds in dialogues which can be
interpreted as representatives of various disagreement strategies, roughly half of which
could be said to fit into the frame of mitigated disagreement. As the title suggests, the
characters crash into (and clash with) each other, both physically and metaphorically,
and as they do, they propel each other along, allowing for the development and realization of various modes of both mitigated and unmitigated disagreement.
Bure baruta, a joint YugoslavMacedonianFrenchGreekTurkish project,
is a feature film directed by Goran Paskaljevi, premiered at the Venice Film Festival
in 1998. The screenplay for the film is based on the highly acclaimed and successful
stage play by Dejan Dukovski. Just like the title Crash, Bure baruta (literally, Powder
Keg) is also a metaphor, a name given to the Balkan Peninsula at the beginning of
the 20th century, referring to the never-ending tensions burdening the Balkan peoples
who, time and again, fight wars, make up and then fight again. The plot unfolds in
the Serbian capital of Belgrade during a single night in the mid-1990s, amidst an
atmosphere of economic and moral poverty and the decline of all moral values. Ridden with dark symbolism, it is a violent and disturbing image of war-time Belgrade
and its traumatised citizens, whose paths crisscross one night, as the powder keg is

ready to explode any minute. Similar to Paul Haggiss Crash, the lives of twenty people, who have all been affected by the harsh reality of mental, moral and economic
isolation, intersect in a sequence of bizarre events and twists of fate that will have
adverse effects on their future lives.
The characters in Bure baruta can roughly be divided into representatives
of the passive majority and the aggressive majority the silent majority who are
ready to turn a blind eye and look the other way, while constantly oppressed by the
violent minority, who, in turn, fall victim to the vicious circle of madness they themselves have propelled. The gallery of colourful characters, none of whom is merely
a villain or a saint, includes: Aca, an aggressively self-confident youth who dents an
old Volkswagen Beetle; its angry owner Jovan, who explodes in fury; Viktorovi,
Acas father, a depressed widower whose flat Jovan demolishes in revenge; a family
of Bosnian refugees (father, mother, their son Gele and his sister with an infant)
three generations who try to make ends meet; Mane, a homecoming middle-aged man
who hopes to reclaim Natalija, the love of his life; Natalija, a disappointed woman, a
former symphonic orchestra musician who wasted her youth and her career on waiting for Manes return; Topuz, an insane black-market sadist; Sveta and Simon, two
best friends who decide to reveal long-hidden painful secrets to each other; Marija,
a grieving young woman on a night train to Skopje, harassed by Simon; Anelko, a
desperate middle-aged taxi driver once crippled by a police officer for no obvious
reason; Dimitrije, a retired cop whom Anelko later crippled in revenge; Andreja, a
young bully who is fed up with the system and who commandeers a bus with eight
passengers whom he then tortures, both mentally and physically; Ana, an attractive
young woman molested first by Andreja on the bus, then by her jealous boyfriend
ore and, finally, raped by Topuz, in ores presence.
Loaded with conflict emotional and ethical the dialogues in Bure baruta
almost regularly take on the form of verbal disagreement and thus lend themselves well
to the kind of analysis that will be presented in this paper. The nature and causes of their
conflicts, their cultural and social backgrounds, however, result in modes of disagreement sometimes different from those in Crash. Namely, whereas the number of examples containing modes of mitigated disagreement is roughly equal to the number of
those showing unmitigated disagreement in the American film dialogues, unmitigated
verbal disagreement hugely dominates over its mitigated counterparts in Bure baruta.
3. WAYS OF EXPRESSING MITIGATED DISAGREEMENT
IN THE SELECTED FILM DIALOGUES
Of the numerous modes of mitigated disagreement realizations, the ones that
were found in the dialogues in Crash and/or Bure baruta can be classified as belonging to the following nine categories: the use of hedges and discourse markers, the
use of modal verbs, giving objections in the form of a question, offering objective
434
Olga Pani-Kavgi
explanations and reasons for disagreeing, giving personal or emotional reasons for
disagreeing, avoiding straightforward disagreement by changing the topic, avoiding straightforward disagreement by shifting responsibility, using in-group identity
markers and first-name address, as well as downtoning the effects, intensity or importance of a recent action or statement. This classification of strategies for softening
disagreement is largely based on Locher (2004: 113), with the exception of two strategies avoiding straightforward disagreement by changing the topic and downtoning
the effects, intensity or importance of a recent action or statement, which are here
introduced by Pani-Kavgi. All nine mitigating strategies will be exemplified by
their most representative cases found in the two sets of film dialogues.
3.1. The use of hedges and discourse markers
Hedges are cautious notes expressed about how an utterance is to be taken,
used when giving some information (Yule 1996: 130), such as This is gonna sound
strange, but On the other hand, discourse markers, defined by Schiffrin (1987: 31)
as sequentially dependent elements which bracket units of talk, such as well, oh, I
mean, can, but need not perform a function similar to that of a hedge. Locher (2004:
337) even claims that a discourse marker can be a hedge, but does not necessarily
have to be one. In other words, it is not always easy to distinguish between the two
classes. Thus, for the purposes of this paper, they will be viewed together, since both
hedges and discourse markers can act as face-threat mitigators,5 as shown in the following examples from Crash (while, surprisingly enough, in Bure baruta, there are
virtually no examples of hedging in its prototypical sense):
E6: DIXON7: Thats not a good enough reason. HANSEN: Then I guess8 I should
think of a better one and get back to you. DIXON: So you think Im asking you
to make one up. HANSEN: Uh, no, sir. I just cant think of one... right now.
*9 FRED: This is gonna sound strange, but is Jamal seeing a speech coach or
something? CAMERON: What do you mean? FRED: Have you noticed, uh...
This is weird for a white guy to say, but have you noticed hes talking a lot less
black lately? [] FRED: I mean, cause all Im saying is its not his character.
Eddies supposed to be the smart one, not Jamal, right?
3.2. The use of modal verbs
Modal auxiliaries, such as may, might, could, would and should, can sometimes be used to reduce the force of face-threatening acts, when they express putative,
5
6
7
8
9
A comprehensive list of hedges, as well as of discourse and hesitation markers functioning as hedges, was
provided by Aijmer (1986: 2-4) and was subsequently supplemented by Locher (2004: 115).
E stands for English, i.e. dialogues from the film Crash.
The names of characters from the two films are given in capital letters.
Examples of particular mitigating strategies within their sentential contexts are given in bold type.
The asterisk marks the end of one adjacency pair example and the beginning of another.

hypothetical or tentative meaning, probability, possibility, asking for permission, etc.
What follows are some of the adjacent pairs from the two films which contain modal
verbs (or, in the case of Serbian, verbs with modal meanings) that soften straightforward disagreement:
E: CHRISTINE: Oh? You werent afraid that all your good friends at the studio
were gonna read about you in the morning and realize hes actually black? CAMERON: You need to calm down right now. * JEAN: And you might mention that
wed appreciate it if next time they didnt send a gang member. RICK: A gang
member? You mean that kid in there?
S10: MANE: Stid me je. Kajem se. Pogreio sam. Eto. Hou da se izvinim. NATALIJA: Mogao si da ostavi poruku, pismo, bilo ta! Bilo ta...* VIKTOROVI:
Nisi smeo da bei. Morao si da saeka policiju. Da naprave zapisnik. ACA:
Doao je policajac. Proturio sam saobraajnu kroz prozor.
3.3. Giving objections in the form of a question
There are disagreements in the form of direct or indirect questions, as pointed out by Locher (2004: 133), that mitigate the face-threatening aspect of an utterance because the objection is formulated less directly. Indirectness is generally
believed to be more polite than directness and thus occupies a higher position on
Brown and Levinsons (1986: 60) scale of possible politeness strategies for realizing
face-threatening acts. This strategy seems to be highly desirable and widespread in
communication, at least judging by the number of both English and Serbian examples, some of which are given here:
E: DORRI: Here. Now you can shoot anybody you want. FARHAD: [] You think
I should let crazy people do what they want to us? * JEAN: And you might mention that wed appreciate it if next time they didnt send a gang member. RICK: A
gang member? You mean that kid in there? * RICK: Those are not prison tattoos.
JEAN: Oh, really? And hes not gonna sell our key to one of his gang-banger
friends the moment he is out our door? * LUCIEN: Georgie, burn this thing.
ANTHONY: Burn it? Its a brand new Navigator. All you need is a little piece of
carpet. * KEN HO: They said their man told you to fix the door, and you didnt do
so. DORRI: Are you saying its his fault? * GRAHAM: Dont act like you know
something about me, okay? FLANAGAN: What do you think those kids need...
to make them believe, to give them hope? You think they need another drugdealing cop or do you think they need a fallen black hero? * PETER: No, no, no,
no. Im not laughin at you, man. HANSEN: I can see that. Why dont you laugh
outside? PETER: Why are you getting all bent outta shape?
S: DIMITRIJE: I to je malo. Pa je l vidi? (Dimitrije shows his crippled body.)
* ANELKO: ta je malo? * SVETA: Ko ti je otrovao Lesiku? SIMON: Ti da
10
S stands for Serbian, i.e. dialogues from the film Bure baruta.
436
Olga Pani-Kavgi
otruje Lesiku? Pa zajedno smo ga kupili. Ti si ga uio da aportira. * ANDREJA: Je se Vi seate, gospoo, kako je bilo pod Turcima, a? ENA: Otkud ja
znam kako je bilo pod Turcima!? ANDREJA: Kako ne znate, gospoo, kako
je bilo pod Turcima? Pa petsto godina smo bili pod Turcima! ANDREJA: A
Vi pamtite vabe, je l da? ENA: Ne pamtim vabe. ANDREJA: Ni vabe ne
pamtite!? * BORIS: Kasno je, Mane. MANE: Pa ta je kasno? ta je trebalo,
da ginem ovde, ta? * NATALIJA: To se tebe ne tie. MANE: Je li, to se mene
ne tie? * MANE: Ti zna da ja mrzim rastanke. NATALIJA: Mrzi rastanke?
Mane... Mane, nisam... Nisam vie mlada.
3.4. Offering objective explanations and reasons for disagreeing

Objective explanations and easily verifiable facts constituting reasons for disagreement soften potential adverse effects of a face-threatening act in the sense that it is
easier for an interlocutor to accept the other interlocutors opposing stance on a disputed matter if what is presented in the course of communication are objective and
provable reasons, causes, consequences or circumstances. This mitigating strategy
was applied with a relatively high frequency in the Crash dialogues, whereas examples of the kind were somewhat less frequent in those from Bure baruta:
E: RYAN: This is an emergency. SHANIQUA: Mr. Ryan, your father has been
to the clinic three times in the last month. He is being treated for a urinary
tract infection. That is by no means an emergency. * (Ryan pulls out to follow
a black Navigator, with a fortyish black man at the wheel.) HANSEN: Thats not
it. Thats not the vehicle, John. The plates dont match. The drivers gotta be
forty. Nobody jacks a car and takes it to Studio City. RYAN: They were doin
something. * DORRI: Here. Now you can shoot anybody you want. FARHAD:
Dorri, that man couldve killed your mother. JEAN: [] The guy with the
shaved head, the pants around his ass, the prison tattoo. RICK: Those are not
prison tattoos. * LUCIEN: Georgie, burn this thing. ANTHONY: Burn it? Its a
brand new Navigator. All you need is a little piece of carpet.
S: JOVAN: Sto etrdeset! SVETA: Jovane...Sto dvadeset je izgravirano! *
SVETA: Ko ti je otrovao Lesiku? SIMON: Ti da otruje Lesiku? Pa zajedno
smo ga kupili. Ti si ga uio da aportira. * ENA: Otkud ja znam kako je bilo
pod Turcima!? ANDREJA: Kako ne znate, gospoo, kako je bilo pod Turcima?
Pa petsto godina smo bili pod Turcima!
3.5. Giving personal or emotional reasons for disagreeing
Offering personally or emotionally coloured reasons for disagreeing results
in the disagreement acquiring a more subjective tone and the face of one or both interlocutors being saved because a personal statement is based on feelings which can
not be easily disputed. The speakers thus indicate that they cannot help feeling the

way they do (Locher 2004: 127). Unlike the previous category, involving objective
explanations, this is a strategy that was found to be more frequent in the Serbian than
in the English film dialogues:
E: RICK: Weve had a tough night. Itd be best if you went upstairs... JEAN:
And wait for them to break in? I just had a gun pointed in my face! * OFFICE
MANAGER: Youre yelling again. FARHAD: I am not yelling! Im upset! *
(Jean is talking on the phone to her friend Carol.) JEAN: Im not snapping at
you! I am angry. * CAMERON: No, we dont have a problem. FRED: Youre
the expert here. But to me, it rings false.
S: (Aca has just dented Jovans car. The expression on Jovans face shows he is
about to explode.) ACA: Dobro vee! ta je bilo? Nije strano. Pegla se. Ja se
stvarno izvinjavam, ovaj, al ne bih da pravimo probleme, sad nemam vozaku
dozvolu, pa... * VIKTOROVI: Nisi smeo da bei. Morao si da saeka policiju.
ACA: [...] Poeo je da skae po haubi, nisam znao ta da radim, pobegao sam. *
ANDREJA: Kako ne znate, gospoo, kako je bilo pod Turcima? Pa petsto godina
smo bili pod Turcima! ENA: Pa jesmo. Al ne znam kako je bilo. * BORIS: Kasno je, Mane. MANE: Pa ta je kasno? ta je trebalo, da ginem ovde, ta? [...] Pa
samo jedan ivot imam, ej! * NATALIJA: Kako te nije stid da mi se pojavi pred
oima? MANE: Stid me je. Kajem se. Pogreio sam. Eto. Hou da se izvinim. *
MANE: Ti zna da ja mrzim rastanke. NATALIJA: Mrzi rastanke? Mane... Mane,
nisam... Nisam vie mlada. Nemam vremena... Nemam vremena.
3.6. Avoiding straightforward disagreement by changing the topic
There were several examples in the selected corpus in which disagreement
was mitigated by a sudden change in the topic, that is, by the speakers shifting to
another topic which is (seemingly) irrelevant to the discussion. An equal number of
those was found in both Crash and Bure baruta, as can be seen in the following four
representative cases:
E: JEAN: I want the locks changed again in the morning. RICK: You want...
Why dont you just go lie down? Have you checked on James? * JEAN: Oh,
really? And hes not gonna sell our key to one of his gang-banger friends the
moment he is out our door?
RICK: Weve had a tough night. Itd be best if you went upstairs...
S: OTAC: [] Dok te ja izdravam, naa je stvar! GELE: Ej, vidi, ale, stvarno
urim... * NATALIJA: To se tebe ne tie. MANE: Je li, to se mene ne tie? Kai
mu da proeta malo. (pointing at Kosta, who is standing nearby)
3.7. Avoiding straightforward disagreement by shifting responsibility
This is a strategy that allows interactants to portray themselves as not responsible for what they are reporting (Locher 2004: 130). Locher further explains
438
Olga Pani-Kavgi
that shifting responsibility typically takes place in one of the following three ways:
by ascribing the utterance to a different source, by using they or you to exclude oneself, or by using we to spread responsibility. Labelled by Brown and Levinson (1987:
204-206) as point-of-view distancing, this strategy was found as a mitigating device in an approximately equal number of disagreements in the two sets of dialogues:
E: FRED: Is there a problem, Cam? CAMERON: No, we dont have a problem.
FRED: [] Youre the expert here. But to me, it rings false. * RYAN: [] I
think his nurses are doing most of the work. SHANIQUA: Mmm. If youre unhappy, your fathers welcome to see a doctor outside the network. [] Im
sorry. Theres nothing else I can do. * FARHAD: Yes. I tell him, fix it. KEN
HO: They said their man told you to fix the door, and you didnt do so. DORRI:
Are you saying its his fault? KEN HO: Insurance company is calling it negligence. Theyre not covering any of this.
S: SESTRA: Oe me ostaviti na miru? Oe li? GELE: E, sele, sele, nisam ti
ja kriv to te Mujo ostavio. * NATALIJA: Mogao si da ostavi poruku, pismo,
bilo ta! Bilo ta... MANE: Ti zna da ja mrzim rastanke.
3.8. Using in-group identity markers and first-name address
Positive politeness in avoiding straightforward disagreement is best seen in
the employment of in-group identity markers (expressions typical of a certain group
of people, which are based on, for instance, their age, sex, race, profession or social
status), as well as in addressing the interlocutor by his/her first name (which, however, need not be a means of mitigation). The two related strategies that indicate an
informal relationship between the communicators increase the degree of friendliness
and familiarity, and create a feeling of identification at one or more of the abovementioned identificational levels. Dialogues containing disagreement mitigated in
these ways occurred on more occasions in both screenplays, though more frequently
in the American film:
E: DETECTIVE CARR: I heard it might snow. GRAHAM: Get outta here. *
ANTHONY: She got colder as soon as she saw us. PETER: Ah, come on, dont
start. ANTHONY: Man, look around you, man. * DORRI: Here. Now you
can shoot anybody you want. FARHAD: Dorri, that man couldve killed your
mother. * LUCIEN: [] Then bring the truck here so I can share in the experience. ANTHONY: Come on, man. Its a little bit of blood. Itll wash right off. *
FLANAGAN: Who knows about the money? GRAHAM: You gotta be kiddin
me. * FRED: Yeah. Listen. I think we need another take, buddy. CAMERON:
That looked pretty terrific, man. * PETER: People, man. People. HANSEN:
People like me. PETER: No, no, no, no. Im not laughin at you, man. HANSEN:
I can see that. Why dont you laugh outside? PETER: Why are you gettin all
bent outta shape? HANSEN: Im not gettin bent, man. Just pulling over. PETER: Come on, man, keep drivin. I said Im not laughing at you.

S: SESTRA: Oe me ostaviti na miru? Oe li? GELE: E, sele, sele, nisam ti
ja kriv to te Mujo ostavio. * OTAC: [] Sutra da ide kod mog efa i kai iji
si. GELE: Nisam ja, stari, za to. * MANE: Ti zna da ja mrzim rastanke. NATALIJA: Mrzi rastanke? Mane... Mane, nisam... Nisam vie mlada.
3.9. Downtoning the effects, intensity or importance of a recent action or
statement
By downplaying the effects, intensity or importance of what has just been
said and/or done, the speaker significantly decreases the face-threatening impact
of his/her opposing opinion. Surprisingly, this is a mitigating strategy that was employed in an unexpectedly small number of verbal disagreements in both films. The
three examples found are the following:
E: RICK: Im seriously starting to think that youre jealous of Karen. JEAN:
Hardly. Id just like to see you get through a meal without calling her or anyone.
S: (Aca has just dented Jovans car. The expression on Jovans face shows he
is about to explode.) ACA: Dobro vee! ta je bilo? Nije strano. Pegla se. *
ANELKO: A imao si gadan posao. DIMITRIJE: A imao! Onako...
4. CONCLUSION
In conclusion, it should be stressed once again that there are considerably
more examples of mitigated disagreement found in the dialogues collected from
Crash, than from Bure baruta. This was, of course, concluded while bearing in mind
both the length of the two films (112 and 102 minutes, respectively) and the number
of words uttered.11 If, on the other hand, each of the films is viewed separately, irrespective of the other work analysed, it turns out that in the American film modes of
mitigated and unmitigated disagreement are to be traced to an approximately equal
extent, which, however, does not apply to its Serbian counterpart. Namely, as it has
already been mentioned in the closing remarks of Section 2, unmitigated verbal disagreement hugely dominates over mitigated examples of the kind in Bure baruta, the
ratio roughly being four to one.
As for the possible ways of avoiding straightforward disagreement, of the
nine categories of mitigating strategies exemplified in this paper, only two were
found to be distinctly more frequent in the Serbian dialogues in comparison with the
American script: giving personal or emotional reasons for disagreeing and downtoning the effects, intensity or importance of a recent action or statement. Giving objections in the form of a question, avoiding straightforward disagreement by shifting
responsibility and mitigation by changing the topic were equally frequent in both
11
Word count of the two transcripts showed that there were only about a hundred items more in the Crash
dialogues than in those from Bure baruta.
440
Olga Pani-Kavgi
films. Finally, there were considerably more examples in Crash of hedging, using
modal verbs, offering objective explanations and reasons for disagreeing, as well as
using in-group identity markers and first-name address forms. In other words, while
Serbian speakers clearly show a preference for giving personal or emotional reasons
for disagreeing with their interlocutors, the characters in the American film seem to
opt for objective explanations and reasons for entering into disputes. It should also
be noted that, on the whole, if both scripts are viewed together, it is conspicuous that
there are three mitigating strategies for softening disagreement that rank higher than
the other six as regards the number of examples and the frequency of their occurrence in the two films giving objections in the form of a question, offering objective
explanations and reasons and giving personal or emotional reasons for disagreeing.
Finally, it would be most intriguing to provide an insightful analysis of the
strategies used in correlation with contextual parameters such as the interlocutors
age, sex and race, as well as their ethnic, cultural and social background. The limitations of the scope of this paper, however, reduce such an analysis to not more than a
very rough social and cultural sketch of the two groups of characters given in Section
2, resulting only in a small-scale examination of various contextual factors.
REFERENCES
Aijmer, Karin (1986). Discourse variation and hedging, in Corpus Linguistics II. New
Studies in the Analysis and Exploitation of Computer Corpora. ed. J. Aarts
and W. Meijs. Amsterdam: Rodopi, 1-18.
Brown, Penelope and Levinson, Stephen C. (1987). Politeness. Some Universals in
Language Usage. Cambridge: Cambridge University Press.
Cutting, Joan (2002). Pragmatics and Discourse. London, New York: Routledge.
Haggis, Paul and Moresco, Bobby (2004). Crash (film transcript), available at: http://
www.awesomefilm.com/script/crash_h.html
Leech, Geoffrey (1983). Principles of Pragmatics. New York: Longman.
Locher, Miriam A. (2004). Power and Politeness in Action: Disagreements in Oral
Communication. Berlin, New York: Mouton de Gruyter.
Pomerantz, Anita (1984). Agreeing and disagreeing with assessments: some features
of preferred/dispreferred turn shapes, in Structures of Social Action. Studies
in Conversation Analysis, ed. J. M. Atkinson and J. Heritage. Cambridge:
Cambridge University Press, 75-101.
Schiffrin, Deborah (1987). Discourse Markers. Cambridge: Cambridge University
Press.
Yule, George (1996). Pragmatics. Oxford: Oxford University Press.

Olga Pani-Kavgi
UBLAENO NESLAGANJE SA SAGOVORNIKOM
U DIJALOZIMA IZ AMERIKOG I SRPSKOG FILMA
Rezime
Cilj ovog rada bio je da se opiu primeri razliitih jezikih sredstava pomou kojih je
mogue ublaiti verbalno ispoljeno neslaganje sa sagovornikom, i to u odabranim dijalozima
iz filmova Crash (srp. Fatalna nesrea, SAD, 2004; reija Paul Haggis) i Bure baruta (eng.
Cabaret Balkan, SR Jugoslavija, 1998; reija Goran Paskaljevi). Nakon uvodnih napomena
o pragmatikim pojmovima i terminima lica, utivosti, strategija utivosti i neslaganja
sa sagovornikom, kao i kontekstualizovanih opisa dve filmske prie i njihovih likova, predloena je klasifikacija koja bi obuhvatala devet verbalnih strategija za ublaavanje neslaganja
sa sagovornikom.
Ustanovljeno je da je otvoreno verbalno neslaganje sa sagovornikom mogue izbei
na sledee naine: upotrebom diskursnih ograda (eng. hedge) i diskursnih markera (eng. discourse marker), upotrebom modalnih glagola, davanjem odgovora u vidu pitanja, davanjem
objektivnih objanjenja i razloga za neslaganje, zatim subjektivnih ili emocionalno obojenih
razloga, menjanjem teme razgovora, prebacivanjem odgovornosti sa sebe na sagovornika ili
tree lice, upotrebom unutargrupnih identitetskih obeleja i oslovljavanjem sagovornika njegovim imenom ili nadimkom, kao i umanjivanjem znaaja i posledica izvesnog postupka ili
izjave. Svi nabrojane strategije potkrepljene su primerima odabranih engleskih i srpskih dijaloga koji predstavljaju sluajeve ublaenog verbalno ispoljenog neslaganja sa sagovornikom
u ova dva filma.
Zakljuak je da je u filmu Crash uoeno znatno vie primera ublaenog verbalnog
neslaganja sa sagovornikom, nego u filmu Bure baruta. Takoe, u velikoj meri se razlikuje
i zastupljenost pojedinih opisanih jezikih sredstava u ova dva filma: najoiglednija razlika
ogleda se u injenici da se likovi koji predstavljaju govornike srpskog jezika radije odluuju
da neslaganje sa sagovornikom ublae davanjem linih ili emocionalno obojenih razloga, dok
se junaci analiziranog amerikog filma pre opredeljuju za objektivne razloge i objanjenja.
Kljune rei: ublaeno neslaganje sa sagovornikom, strategija za ublaavanje neslaganja, jeziko sredstvo za ublaavanje neslaganja, lice, in ugroavanja lica
442
. XXXV (2010)

petrovacki@nscable.net
UDK 811.163.41367.3

1

. -
, . ,
.
: , , , ,
1.

( ) , ,
. , () .
,
.2 ,
.
,
.
(), ,
.
1
: ,
,
.
, , , ( 1996).
444

.
,
, , ,
. . ,
.
( ).

, ,
.3
.
, ,
: , , ,
( 1997).

I VIII . ,
.

: , ,
.

. .
, .
.
,
, , ,
. (1. 2. ) , , ,
(
) .
3
(). ,
, . 3, , 31. 1991.
445

.
,
. :
, , , , , , , , , .

,
...
, ...4

,

,
.
, ,
.
2.

, .
,
, , , .5

, 4
5
. . . . 2008, 7.

. :
; : <
< ; ; ()
() ; ; ;
(, , ); ;
: ( ); ,
.
446
. ,
,
.
:
,
.
.

(:
6)
,

. ,
,
.
,
, ,
. ( 2009) .
( ,
, , , , ,
, , , , ...), , ( ). : ?
6
( 1984).
447
: , , ; ; ; .
, ,
( ; ; ).
:
() .7
()
: , ,
.
,
.
, , , ( , ,
, , , , , ...).
, , , , .
,
(, , ),
, .
-
. .
, :
: (
2009);
( 2009);
: (, , )
( 2009; , 2009);
,
. ,
(, , , ) ,
.
448
: , , -
( 2009; , 2009).8

,
( ), :

( )
.
. , .
.
: ( ; ); , ,
( + ) ; , . ,
.
. ,
, .
,
. () : ( ); (, ) ( )
( Minovi 1987: 3840).
8
.
.
449

, :

, .
.
_______________
_______________
?
?

, .

. , , ,
()
. , . .
. , ,
: , , .

, ,
, .

450
,
.
3.
, .
( )
.
. ,
. ( , , , ,
, , ...

.
, ,
. (,
2005), : (=), ( -) .
. (1987: 3840).
. (1979)
451

( 1959).9

( , , , , ...).
:
, ... ,

, .
,
, .
,
,

, ,
,
,
: ,
, . (, , , ...). ,
, , .
.
( ). , , . ( ) : ?, ?,
?, ? :
, , ; ,
; , ...
, ,
9
. , ,

(, , .), ,
.
452
, , .
.
,
, , . . :
, , ... (

. , ,
, . , ). :
, , , :
, , ,
: , , ...
, , .
: ( + .), (
+ .), ( + .), ( + .),
(.)... , ,
( ).
( , ). : ,
, , , ...
,
( , ),
( , ).
, ,
,
,
, .
, (1959). , . I II.
: .
, (1984). .
(. 1). :
.
, (2005). . :
.
453
, (2002). . :
.
, . (2009). .
: .
, . (2009). . 7. . : Klett.
, (2009). 7. . : .
Minovi, Milivoje (1987). Sintaksa srpskohrvatskog-hrvatskosrpskog jezika za vie
kole reenica, padei, glagolski oblici. Sarajevo: Svjetlost.
, (2009).
. , .
: .
, . (2009). 7.
, : .
, . . (2009). .
: .
.
, (2009) , 7. . :
.
, (2004). . : .
. (2008).
. : .
, , , , ,
, (2005).
( ). : . . : .
, (1997). .
. XLIV/12: 141.
, . (1996). . . 12: 90101
, (2005). .
: .
, (1979). , . II. :
.
454
Ljiljana Petrovaki
COGNITION PROCESSES OF SYNTACTIC TERMS
IN TEACHING OF SERBIAN LANGUAGE
Sammary
In this paper, we observe gradation and systematization of the processes of cognition of syntactic terms in teaching of Serbian language in elementary school and high school
and their continuity. We point out to the necessity of connecting the student knowledge of
the syntax and semantics with the morphological one, which is perfunctory for students successful understanding and analysis of the structure of syntactic constructions, their functions
and meaning. As an example, we present the possibilities of continuous learning and gradual
expansion of knowledge about the syntagmas.
Key words: Serbian language, syntax, methodic of Serbian language, cognition of
syntactical terms, syntagmas
455

2
21000
: +381214853900
www.ff.uns.ac.rs
300
CIP
,
1+80/82(058)
= Annual
review of the Faculty of Philosophy /
: , 1956, .
1-1975. . 18 ; 1990. . 19- . :
, 19561975; 1990. 23 cm
.
. 1976. 1989. .
ISSN 03740730
COBISS.SR-ID 16115714

Godisnnjak FF Novi Sad XXXV 2 2010

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Godisnnjak FF Novi Sad XXXV 2 2010

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

XXXV2

UNIVERSITY OF NOVI SAD

IN CONTEMPORARY AMERICAN FICTION .......................................................... 83

(Mja 1911: 204; , . 41, 776, . 50, 780),

53. 927). , M. (: . 23, 767).

(Levi-Stros 1980: 83, 160),

Bahtin 1978 Mihail Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura

UDK 821.112.2.09 Goethe J. W.

ova dva termina sinonimi. Meutim, autoreferencijalnost predstavlja iri pojam,

SAMOREFERENCIJALNOST U GETEOVIM VENECIJANSKIM EPIGRAMIMA 39

drutvu, iz kojeg proizilazi i tematika njegovog stvaralatva. Poto je pesnik blizak

SAMOREFERENCIJALNOST U GETEOVIM VENECIJANSKIM EPIGRAMIMA 41

SAMOREFERENCIJALNOST U GETEOVIM VENECIJANSKIM EPIGRAMIMA 43

SAMOREFERENCIJALNOST U GETEOVIM VENECIJANSKIM EPIGRAMIMA 45

Vladislava Gordi Petkovi

GINOKRITIKO OTKRIVANJE ENSKE KNJIEVNE TRADICIJE

Vladislava Gordi Petkovi

Amerika teoretiarka Ilejn ovolter se ve due od tri decenije predano

GINOKRITIKO OTKRIVANJE ENSKE KNJIEVNE TRADICIJE U...

Vladislava Gordi Petkovi

bogatim i ekscentrinim enama koje su vremena i energije imale na pretek, poput

GINOKRITIKO OTKRIVANJE ENSKE KNJIEVNE TRADICIJE U...

enske knjievnosti deo su strategije trivijalizacije kojoj se arhipelag enskih poetika,

Vladislava Gordi Petkovi

i afroamerikog folklora postaje podloga za intertekstualnu igru aluzija i citata, za

GINOKRITIKO OTKRIVANJE ENSKE KNJIEVNE TRADICIJE U...

nje potisnutog seanja, prevazilaenje psihike traume i osnaivanje obespravljenih.

Vladislava Gordi Petkovi

GINOKRITIKO OTKRIVANJE ENSKE KNJIEVNE TRADICIJE U...

Vladislava Gordi Petkovi

Dojinovi Nei, Biljana (1993). Ginokritika: rod i prouavanje knjievnosti koju su

Vladislava Gordi Petkovi

UDK 821.133.1(71).-09-2:792 Danis D.

DANIEL DANIS CHANTRE QUBCOIS DE LA NATURE

prestigieux. Elle le distingue de tout autre dramaturge canadien par sa singularit:

DANIEL DANIS CHANTRE QUBCOIS DE LA NATURE

DANIEL DANIS CHANTRE QUBCOIS DE LA NATURE

DANIEL DANIS CHANTRE QUBCOIS DE LA NATURE

DANIEL DANIS CHANTRE QUBCOIS DE LA NATURE

La metteure en scne Anne-Marie Riel a russi expliquer la magie des

DANIEL DANIS CHANTRE QUBCOIS DE LA NATURE

Mati, Ljiljana (2007), Le passage du patrimoine europen linvention du mythe

DANIJEL DANIS, PESNIK KVEBEKE PRIRODE

REFERENCILIS MEZK, FIKCIKPZ AKTUSOK

Ha a referencia-problematika soksznsgrl beszlnk, a referencilis

REFERENCILIS MEZK, FIKCIKPZ AKTUSOK

A hallgats nagy korszakait tll olvas nem csupn a dolgok irodalmi

REFERENCILIS MEZK, FIKCIKPZ AKTUSOK

amely egyszerre tbb n-figurt is ltrehozhat, azok a tmakrk, amelyek tovbbi

UDK 821.111(94)-3.09 Carey P.

PARADIGMA UZVRAANJA PISANJEM

Postkolonijalne knjievnosti nale su se u ii akademske panje zato to su

PARADIGMA UZVRAANJA PISANJEM U ROMANU DEK MEGS ... 77

lanak je objavljen 3. jula 1982. u londonskom asopisu Tajms.

PARADIGMA UZVRAANJA PISANJEM U ROMANU DEK MEGS ... 79

umesto zahvalnosti i priznanja Megvia u Engleskoj eka tragina smrt. Nasuprot

PARADIGMA UZVRAANJA PISANJEM U ROMANU DEK MEGS ... 81

Jedno od osnovnih pitanja za teoretiare prostora u knjievnosti odnosi se na

kontekstu uzrono-posledinih veza izmeu prostora i drutvenih procesa. Glavni

TEKST I GRAD: PREDSTAVE URBANIH PROSTORA U SAVREMENOJ... 85

Najpoznatije delo Pola Ostera, Njujorka trilogija, ilustrativno je za pristup

Kvin podigne telefonsku slualicu i odgovori na poziv upuen privatnom detektivu,

TEKST I GRAD: PREDSTAVE URBANIH PROSTORA U SAVREMENOJ... 87